Др Ђоко Слијепчевић

Македонскодрквенопитање

М и н х е н

1 9 6 9 .

МАКЕДОНСКО ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ

5+атрапја Јзкга", Рагкз1г. 7, 8 МппсНеп 12

П Р Е Д Г О В О Р

Студија о М а к е д о н с к о л ц р к в е н о м п и т а њ у, која се овде објављује, била је спремљена за штампу још прошле го- дине, али није могла бити објављена све док нису осигурана ма- теријална средства за штампање. Иако је у емиграцији научни рад ове врсте скопчан са бројним тешкоћама оне су ипак лакш е савладљиве од чисто материјалних незгода са којима се сви на- ши писци у емиграцији морају да боре.

Чим је овај рукопис био спремљен за штампање потрудило сс неколико пиш чевих пријатеља да изнађу потребна средства за објављивање рукописа. Њ ихов напор није, због разних околно- сти, био лак: у неколико случајева завршио се неуспехом. Напо- кон је тројици пријатеља из Америке и двојици из Аустра- лије пошло за руком да обезбеде потребна средства. Тројицс пријатеља из Америке, писцу лично врло блиска, желе у својој скромности, да остану непоменути. И њима припада моја топла захвалност.

Двојицу пријатеља из Аустралије, који су из својих личних средстава подмирили највећи део трошка око штампања, морам посебно поменути, јер су, својим прилозима, не само омогућили објављивање ове студије, него и пруж или леп пример схватања наш их општих црквених и националних интереса и готовост на жртву. У обадва случаја дародавци су давали више од пуноће љ у- бави и родољубља, него што би им се преливало у каси. И на њиховом личном примеру потврдила се она народна истина: не даје онај ко много има, него онај ко је научио да даје.

На првом месту, са пуно поштовања и топле захвалности, пи- сац мора поменути пречаснога ставрофорнога протојереја И л и - ј у Ђ. Б у л о в а н а , који је сам, из својих ли чн и х средстава, подмирио половину трошка око штампања ове књиге. Дирљива је не само ова његова лична жртва, него и велика брига, коју је показивао за цело време док нису била обезбеђена средства за штампање. Заслужан национални и црквени трудбеник, прота Булован је одмах схватио и потребу и значај објављивања ове студије о М а к е д о н с к о м ц р к в е н о м п и т а њ у, које, овако како се оно данас у Југославији поставља и решава, теш- ко погађа наше црквене и националне интересе.

5

Прота И л и ј а Ђ. Б у л о в а н је данас човек у дубокој старости: рођен је 26. септембра 1891. године у селу Радучићу, срез Кнински, Далмација. Свештеник је од 1914. године. 3 а цело ово време, пуних чгедесет и пет година, прота Булован је био на разним црквеним дужностима: парохијски свештеник, вероучи- тељ, војни свештеник и, за време последњега рата, активни при- падник четничке Динарске дивизије. На свим овим дужностима он је био истовремено и национални и културни радник тако да се у њему оличавају све бројне добре особине наш их истински народних свештеника.

Због свога исправнога рада и пожртвовања на свим дужности- ма, које је обављао, прота Булован је одликован и од ц р к в е- н и х и од д р ж а в н и х власти: 11. марта 1926. године одли- кован је правом ношења ц р в е н о г а п о ј а с а; 12. новембра1939. године произведен је у ч и н п р о т о ј е р е ј а , а 7. но- вембра 1963. године одликован је правом ношења н а п р с н о г а к р с т а . Од августа 1929. године носилац је ордена Св. Саве V. реда; наредбом команданта Савске дивизијске области, од 3. ју - ла 1933. године, похваљ ен је и истакнут као пример савеснога рада и вршења дужности војнога свештеника; 1. марта 1945. го- дине прота Булован је предложен од Четничке команде за одли- ковање Југословенском круном IV. степена.

Пастирски и национални рад проте Булована се може поде- лити на два дела: рад у земљи пре и за време последњега рата и рад у емиграцији. Од 30. јула 1949. године прота И лија Ђ. Бу- лован живи у Аустралији. Чим се нашао на овом континенту прота Булован је почео да ради на организовању црквенога жи- вота у новој средини. Прво као архијерејски намесник, а затим као архијерејски заменик у Аустралији и Новом Зеланду све до половине октобра 1961. године. Представник оне наше свеште- ничке генерације, која је била темељито образована и национал- но будна, носио је прота Булован у себи стално жив дух ревно- вања, савесности и тачности: ретко је данас наћи човека који, и поред доста поодмаклих година, са пословичном тачношћу вр- ш и све своје дужности и са примерном љ убављ у помаже све ко- рисне националне и црквене акције. Он је, и то се зна, ревнос- тан помагач и наш их богословских школа и богослова у зем- љи.

6

И због материјалне жртве, коју је учинио, и због онога лепо- га и племенитога пожртвовања и родољубља, којим се он одли- кује, моја је захвалност пречасноме проти Б уловану истински велика и топла. За њега се, с правом, може рећи: «Добар Пастир, јер што каже ином и сам својим потврђује чином».

Топлу захвалност дугујем и С т е в а н у В у к о б р а т о в и - ћ у « Ј 1 и ч к о м», који је са своје стране, следећи пример проте Булована, дао леп допринос објављивању ове књиге. Можда је он био у нешто бољем материјалном положају од проте Б уло- вана, али човек са бројном породицом, супругом и четворо деце, могао се изговарати да му је свака пара потребна. Рођен 15. ја- нуара 1922. године у селу Бјелопоље, Лика, Вукобратовић је учио ш колу у своме крају и у Београду. Цело време рата провео је у нашим националним одредима у Србији и храбро се борио против комунизма, који данас, силом и вољом тада моћнијих од нас, немилосрдно гуш и наш народ. Материјалном жртеом, коју је овде учинио, Вукобратовић и из своје садашње постојбине по- маже борбу за штићење наш их националних интереса. И у А у- стралији Вукобратовић је активан на националном и црквеном пољу: један је од првих оснивача прве Српске православне оп- штине у У/агпеу/оос! Мопа Уа1е и њезин први секретар.

Др Ђоко С лијепчевић

У В О д

Питање Македонске православне цркве у Југославији, како се оно зачело за време Другог светског рата, није само чисто цр- кввно-канонско питањв, него је органски део Српског питања како се оно поставило у Југославији још почетком борбе југо- словенских комуниста за освајање власти. Тачно је, да ово пи- тање има свој посебни црквено-канонски значај, који се не мо- ж е ни схватити ни решити без правилног решења његове нацио- нално-политичке стране, јер су они уплетени једно у друго.

Када је, на једном мешовитом лаичко-свештеничком скупу, о- држаном у Охриду од 4. до 6. октобра 1958. године, самовољно проглашена Македонска православна црква, ми смо се, опшир- није, позабавили тим питањем.1) Од тада до данас настала су, у вези овога сложенога проблема, неколика важ на момента, који тада нису постојали и према томе нису могли ни бити узети у обзир. Самовољно проглашавање аутокефалности Македонске православне цркве, која је снисхођењем Светога архијерејскога сабора Српске православне цркве била добила своју аутономију, компликовало је и веома заоиггрило цео овај проблем и посведо- чило јасно оно што се дало наслућивати: да у овоме сепаратис- тичком комплексу није црквени моменат био оно најглавније, него само једна од компонената упорних настојања комунистич- ког вођства данашње Социјалистичке републике Македоније, да што изразитије афирмира своју тезу о посебном македонском народу и његовој посебној државности.

Као што је подела Југославије после Другог светског рата на федеративне републике извршена тако да се што темељитије разбије српско етничко и национално-политичко јединство при- силним стварањем од једнога јединственога српскога народа још две нове нације, македонске и црногорске, тако је и изнуђено стварање Македонске православне цркве, а нарочито њезино о- самостаљивање силом и вољом атеистичке политичке власти, почетак разбијања духовног, канонског и административног је- динства Српске православне цркве. На ово смера и следеће ме-

') Ђ о к о С л и је п ч е в и ћ . П и т а њ е М а к е д о н с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е у Ј у г о с л а в и ји . М и н х е н 1959, с тр . 80

9

сто из говора, који је Милош Минић, претседник Скугпитине СР Србије, одржао 17. новембра 1967. године пред републичким по- литичким активом у Скопљу. Минић је рекао: «Питање односа са Српском православном црквом не може да се третира само као обавеза и одговорност нас у Србији. Ми свој део носимо и носићемо га и знамо да је ту наш терет највећи — да не омогу- ћимо да се то питање искористи од стране реакционарних снага, и да, колико је у нашој моћи, стварамо услове за настајање нор- мланих односа између аутокефалне Македонске православне цркве и Српске православне цркве. Али нисмо у стању да уре- ђујемо односе за целу Српску православну цркву, пошто она, такође, има у другим републикама своје верске организације, вернике и свештенство».2)

Минић је поменуо републике Црну Гору, Босну и Херцегови- ну и Хрватску у којима се налазе органски делови Српске пра- вославне цркве: од деветнаест епархија Српске православне цр- кве, које се налазе на територији Југославије, девет се налазе у поменуте три републике, које би, исто као и комунисти са под- ручја данашње СР Македоније, могле доћи на идеју да и оне стварају своје посебне православне цркве. Анализа целога низа околности показује, да комунистичком режиму у Југославији не смета толико православна црква колико српска православно црква, јер је он очито много више у сукобу са српским народом него са црквом као таквом ... Појачано разбуђивање и распири- вање покрајинских сепаратизама и покушаји стварања посеб- них националности од историјских и географских ознака наших појединих покрајина, указују на то, да се врховно комунистич- ко вођство у Јутославији није зауставило, нити има намеру да се заустави, у разбијању свих компонената српскога јединства од којих је сада најглавнија и, скоро, једина Српска православ- на црква. Самовољно проглашавање самосталности Македонске православне цркве од стране комунистичког режима могло би бити само почетак једнога процеса, који се већ и иначе доста ја- сно оцртава.

Критичка анализа званичних докумената Комунистичке пар- тије Југославије (КПЈ), од њезинога оснивања до данас, откри-

2) «НИН» о д 25. ф е б р у а р а 1968

10

ва сталну, врло брижљиво развијану и продубљивану антисрп- ску ли ни ју тако да се тешко отети утиску, да се њима више ра- дило о борби против Срба и њиховога утицаја у Југославији, не- го о класној борби и социјалној револуцији. Тек што је један на- род у херојским замасима, заливајући сваку стопу своје земље крвљу, изашао из једнога тешкога рата и донео ослобођење сви- ма народима данашње Југославије, КП Ј, већ у самоме своме на- стајању, проналази «српску буржоазију* и вековну борбу срп- скога народа за своје ослобођење и уједињење проглашава — српским хегемонизмом. У тим данима тешке и самопрегорне бор- бе у којој се гинуло и за неке од оних који су пустошили по Ср- бији, писао је Фрањо Супило, 3. јануара 1915. године, Душану Васиљевићу: «Једно чудо и један такав хисторијски догађај, да све оно што смо у повијести учили — од Термопила уназад — није него играрија. А особито оно држање старога краљ а и ње- гових синова.. . Оно је нешто велико, какво повјест не биљежи. Можемо мирне душе рећи: Сад какогод буде — Србија је своје учинила. И ма да би сјутра којом несрећом макар и подлегла ја- чој сили, којом јој пријете, то је она ипак овом побједом себи о- сигурала не само сва права на реинтеграцију, него и на ревенди- кацију свих југословенских земаља њена језика. Евала јој»3).

У амбијенту систематскога стварања антисрпске психозе у Југославији употпуњавана су маштања о посебиом македонском народу и вођена акција за однарођавање наших класичних кра- јева на Југу где све, целокупна народна традиција и предања, сво духовно и културно и национално наслеђе, сама свест овога народа о себи самоме, сведоче о српском духу и историјском о- пределењу народа у чије се име, без да га је ико питао, дрскош- ћу узурпатора, говори и снују планови. Комунистима својстве- на страст патворења истине и нескрупулозно изокретање позна- тих и утврђених историјских чињеница, опорочавају већ неко- лико деценија српски народ, да би постигли оно пгго данас као тешка историјска коб притискује српски народ, разједињен и о- бесправљен.

Македонско питање је већ деценијама предмет расправљања, научног проучавања и код нас и на страни и, нарочито, поли-

3) Д р а г о в а н Ш е п и ћ , п и с м а и м е м о р а н д у м и ф р а н а С у п и л а (1914-1918), В ео г р ад 1967, стр . 39

11

тичког искоришћавања тешке историјске судбине нашега пра- вославнога, не само словенскога, становништва на једном просто- ру који није никада имао мира и спокојства.4) У студији, која се овде објављује, разматрани су изњедравање македонског, и на- ционалног и црквеног, питања у његовом настајању кроз кон- цепције и тезе југословенских комуниста, који су, дуго времена, радили по директивама Коминтерне која је, за цело време сво- га постојања, била исходиште свих облика антисрпске активно- сти и у Југославији и на међународном плану. У духу и у идео- лошко-политичким смеровима Коминтерне формирао се и Јо- сип Броз-Тито. Отуда није случајно, да је и КПЈ, од Титовог до- ласка на чело Партије, учинила све да се и сама К П Ј децентра- лш ие и тако припреми терен за оно што је «озакоњено» одлука- ма Другог заседања АВНОЈ-а крајем новембра 1943. године.

Иако је Македонско црквено питање тежиште ове расправе било је потребно, да би се оно могло тачно схватити у свим сво- јим, и политичко- националним и црквено-канонским аспекти- ма, изложити и процес настајања комунистичког македоиства, како се оно одражавало у званичним документима КПЈ. Ово је било у толико потребније што се, као и све друго, и историјска наука у данашњој Југославији налази под диктатом владајуће класе, оличене у вођству данашњега Савеза комуниста Југосла- вије. Проучавање и критичка анализа комунистичких извора о настајању Македонског, и националног и црквеног, питања у- нутар националне концепције КПЈ, открива један систем план- ског и организованог фалсификовања и историјских чињеница и народне воље. Ово фалсификовање историјске прошлости ста- новнипггва данашње СР Македоније нашло је свој најпунији и- зраз у тоталном негирању постојања Срба на данашњој терито- рији ове републике. То је учињено и поред тога пгго се ово ап- сурдно тврђење да озбиљно оспорити и доказима из комунистич- ких извора.

Македонско црквено питање, како се оно данас поставило у Југославији, превазилази оквире једне чисто црквено-канонске проблематике и засеца најнепосредније у животне интересе срп- скога народа: на вековном историјском путу српскога народа ка

4) О јоко $1»јаргеуј<5, ТНе МасесЈопјап Оие$ћ'оп, М шНеп 1959

12

Југу ствара се једна изразито антисрпска творевина са претен- зијама на пуну државност и суверенитет и са могућношћу да, када њезино руководство то нађе за потребно, иступи из југо- словенске заједнице по старој комунистичкој пароли: право са- моопределења до пунога отцепљења. Дешава се данас оно што је Душан Поповић, један од најистакнутијих вођа Српских со- цијалиста, назвао апсурдом: стварање и употпуњење независне македонске д р ж аве ... «У исто време Македонија као нова др- ж ава је апсурд».5) «Ја сам», писао је Душан Поповић, «најодлуч- нији присталица да Србија добије све области на десној обали Вардара, тако да би имала везу са Солуном, који би требао да буде заједничка својина Србије, Бугарске и Грчке и пролазна тачка за будућу Балканску федерацију. За Србију нема опстан- ка без везе са Солуном»/)

5) Д у ш а н П о п о в и ћ , М а к е д о н с к о п и т а њ е . У « И за б р а н и спи си » , Б е о г р а д 1951, с тр . 458

4) Н а и ст о м м е с ту , с т р . 460

13

I. КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ И МАКЕДОНСКО НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ

У прво време после свога настајања није Комунистичка пар- тија Југославије (КПЈ) имала јасне претставе о Македонском на- ционалном питању, које је постојало много пре него пгго је она настала. Димитар Влахов вели: «Хисторијски, македонски осло- бодилачки покрет датира од дана када је основана Унутрашња македонска револуционарна организација. То је био почетак ор- ганизованог револуционарног покрета».') Ова организација, по- зната под именом ВМРО (Внутрешња македонска револуционар- на организација) основана је 1893. године. Димитар Благојев, о- снивач и вођа бугарских социјалиста, из чије је средине касније постала Бугарска комунистичка партија (БКП) сматрао је сло- венски живаљ на подручју географске Македоније Бугарима, једна теза од које се, и поред свих политичких варирања, бугар- ски комунисти нису ни до данас ослободили.2)

Проблемом географске Македоније бавили су се сви балкан- ски социјалисти. Један непознати писац објавио је 1895. године у српском листу «Социјал-демократ» (број 22) чланак «Македон- ска револуција» у коме поздравља «македонску револуцију» и види у њој васкрсавање духа некадашњега богомилства и доча- равање једнога савеза у коме ће сложно живети «и сви остали балкански и подунавско-панонски народи, са узвишеном деви- зом: сви су људи по закону природе једнако створени и вечна браћа, и као такви треба да живе и да умиру слободни, равно- правни и солидарни».3) Други конгрес Бугарске радничке соци- јалдемократске партије, држан у Софији од 27. до 31. јула 1895. године, препоручује својим члановима и својој штампи, да те- мељито проучавају Македонско питање.4)

>) Д и м и т а р В л а х о в , К р о з х и с т о р и ју м а к е д о н с к о г н а р о д а . З а г р е б 1949, стр . 662) Д и м и т у р Б л а г о е в , п р и н о с кт>м и с т о р и а т а н а с о ц и а л и з м а в Б Ћ Л гар и а . С о-

ф и а 1954, с тр . 983) С о ц и ја л и с т и ч к а ш т а м п а у С р б и ји д о X X . в е к а . И з б о р ч л а н а к а , к њ и г а II ,

Б е о г р а д 1951, с тр . 2154) Б -ћ л га р с к а т а к о м у н и с т и ч е с к а п а р т и а в р е з о л у ц и и и р е ш е н и а н а к о н -

гр е с и т е , к о н ф е р е н ц и т е и п л е н у м и т е н а Ц К 1891-1918. Т о м I, С о ф и а 1957, стр . 75

15

Временом се и код бугарских и код српских социјалиста ис- кристалисала идеја о једној Балканској федерацији. На првој међубалканској социјалистичкој конференцији, одржаној од 7. до 9. јануара 1910. године у Београду, на иницијативу Српске со- цијалдемократске странке, предложено је стварање аутонолне Македоније као дела републиканске федерације свих балкан- ских држава.5) XIX конгрес Бугарске радничке социјалдемо- кратске партије, држан у Русе од 15. до 17. августа 1912. године, решио је да се залаж е за стварање федерације балканских со- цијалистичких република: у овоме оквиру извршило би се ује- дињење и Македоније.6) Ни бугарски ни српски социјалисти ни- су говорили о постојању некога посебнога словенскога македон- скога народа. Између њих се водила полемика око тога да ли је то становништво бугарско или српско. У чланку «Коме ће при- пасти Македонија»?, који је објављен као одговор на чланак са истим насловом, који је био објављен у бугарском социјалистич- ком листу «Народ», «Радничке новине» од 1. фебруара 1913. го- дине истичу, да Македонија није ни српска ни бугарска, јер «та- мо је, поред Срба и Бугара, знатан број Турака, Арнаута, Грка, Влаха и, у ситним размерама, других нација. Све те нације ис- пуњавају Македонију једна поред друге и једна са другом*.7) «У етнографском погледу, писао је Душан Поповић, сви балкански народи имају свој реп у Македонији. Срби се на пример проте- ж у далеко испред Скопља на Исток и Запад».8) Српски соција- листи су, у ово време, тражили пуну слободу за ово македонско становништво, «да се националитетно конституише и да као равноправан члан уђе у Балканску федерацију*.9)

Док су бугарски, уски, социјалисти били неигго уздржљивији, бугарски, широки, социјалисти отворено су траж или да и Вар- дарска Македонија припадне Бугарској. Један Бугарин, под псеудонимом Др. Сливенски, издао је брошуру под именом «Ср-

5) Д у ш а н П о п о в и ћ , М а к е д о н с к о п и т а њ е . У « И за б р а н и сп и си » . Б е о г р а д 1951, с тр . 455

6) Б Ћ л г а р с к а т а к о м у н и е т и ч е с к а п а р т и а в р е з о л у ц и и и р е ш е н и а н а к о н г р е с и - т е , к о н ф е р е н ц и и т е и п л е н у м и т е . . . Т о м I I , с тр . 289

7) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м I I I : С о ц и ја л и с т и ч к и п о к р е т у С р б и ји 1900- 1919. Б е о г р а д 1950, с тр . 240

в) Д у ш а н П о п о в и ћ . Н а н а в е д е н о м м е с ту , с т р . 4569) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , П1, с т р . 240

16

би у Македонији». Иако он заступа великобугарску тезу не по- риче, као југословенски комунисти, постојање Срба у Македо- нији: он наводи да само у Скопском вилајету има 129.235 Бугара и 76.892 Срба.10) Ч ак и за време Првога светскога рата заступао је Јанко Саказов ову великобугарску тезу пред једним руско- холандско-скандинавским комитетом коме су, новембра 1917. го- дине, Душан Поповић и Триша Калцеровић били поднели један Меморандум о стању српскога народа под аустро-немачко-бу- гарском окупацијом. И у овоме Меморандуму они су се изјасни- ли за једну Федерацију балканских република «у којој би Ма- кедонија, цела и недељива, била равноправан члан».п)

После Првога светскога рата и српски социјалисти и соција- листи из других покрајина Југославије сматрали су да је наци- онално питање на целој територији ове нове државе решено. У Резолуцији Главне управе Српске социјалдемократске странке од 25. новембра 1918. године речено је, да скидањем националног питања са дневнога реда «пролетаријат има чисто поље на коме се јасно виде класне супротности и на коме може да се води чи- ста класна борба».12) Социјалистичка странка Хрватске и Дал- мације на конференцији, одржаној 25. марта 1919. године, исти- че потребу националнога јединства и «осуђује и одбацује од се- бе све оне штетне предрасуде, које, било у националном, било у вјерском погледу воде к сепаратизму и антагонизму трију пле- мена истога народа».13) Ни они не знају ништа о некоме посеб- номе словенском македонском народу.

1.

О њему неће подуго ништа знати ни Комунистичка партија Југославије. Конгрес уједињења, први конгрес КПЈ, која је та- да добила име Социјалистичка радничка партија Југославије (СРПЈ) — комуниста, није ово питање уопште ни постављао. У материјалима овога конгреса истиче се, пре свега, класно-рево-

1П) К о д Д у ш а н а П о п о в и ћ а . Н а н а в е д е н о м м есту , стр . 441п ) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . I I I , с тр . 32612) М о ш а П и ја д е . И з а б р а н и с п и с и , том I, к њ и г а 2, Б е о г р а д 1964, стр . 69013) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 692

17

луционарни карактер СРПЈ (комуниста), која је према одлуци овога конгреса приступила III. Комунистичкој интернационали — Коминтерни. У овој се одлуци истиче, да она ово чини зајед- но «са оним радничким партијама које стоје на темељу непо- мирљиве и некомпромисне класне борбе пролетаријата с циљем: да се уништи капитализам и оствари комунистичко друштво».’) У Практичном акционом програму, који је овај конгрес донео, тражи се: «Једна национална држ ава са најширом самоуправом области, округа и општине».2) На V конгресу КПЈ, одржаном у лето 1948. године после искључења из Коминформа, указано је на то, да на Конгресу уједињења за «национално питање може се рећи да се није запажало чак ни његово постојање*3).

Други, Вуковарски, конгрес КПЈ, држан у Вуковару од 20. до 25. јуна 1920. године, тражио је стварање совјетске Југославије, која треба да ступи у «братски савез са свим суседним народи- ма ради васпостављања совјетске федерације балканско-поду- навских земаља, која ће бити саставни део међународне феде- рације совјетских република».4) Пада у очи, да између овога те- кста, изнетог у Програму КПЈ, који је примљен на Другоме кон- гресу, и онога што је, у односу на Југославију, речено у одељку «Политичка ситуација и задаци КПЈ», постоји упадљива разли- ка: док се у Програму траж и стварање «совјетске републике Ју- гославије», овде се вели: «.. .КПЈ ће остати и даље на бранику идеје националнога јединства и равноправности свију народно- сти у земљи», без да те народности набраја.5) У «Прегледу исто- рије Савеза комуниста Југославије» се вели: «Изјашњавајући се за ,национално јединство’, Конгрес се фактички оградио од ма-

совних акција и покрета национално потлачених маса».6)Националним питањем у Југославији почела се К П Ј бавити

после Другог конгреса, нарочито у току 1923. године када је у-

*) И е т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м I I : К о н г р е с и и з е м а љ с к е к о н ф е р е н ц и је К П Ј 191&-1937. Б е о г р а д 1950, СТр, 13

2) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 143) Н а и ст о м м е с ту , стр . 4734) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 355) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 426) Р о д о љ у б Ч о л а к о в и ћ , Д р а г о с л а в Ј а н к о в и ћ и П е р о М о р ач а , П р е гл е д и сто -

р и је С а в е з а к о н м у н и с т а Ј у г о с л а в и је , Б е о г р а д 1963, стр . 64

18

нутар К П Ј почело размимоилажење по овоме питању.7) На Тре- ћој земаљској конференцији КПЈ, држаној у Београду 1923. го- дине, истиче се постојање кризе у Југославији због нерешенога националног и аграрног питања. «Југославија је», вели се у о- дељку «Политичка ситуација и непосредни задаци», «једна од земаља, коју раздиру националне супротности и националне борбе. Ове супротности и борбе су нарочито пооштрене доноше- њем једнога Устава израђеног на систему бирократско-полициј- ског централизма, који је дао маха хегемонистичкој политици српске буржоазије*>.8)

Овде се, у званичним документима КПЈ, први пут говори о српском хегемонизму, али само о хегемонизму српске буржоа- зије, а не и српског народа. Да је, у односу на државу, К П Ј би- ла променила став, који је имала на Првом и Другом конгресу, види се и из одељка «3адаци Независне радничке партије Југо- славије» где се траж и «обезбеђење права свакога народа да се самоопредели, са свима конзенквенцама које то право собом по- влачи; она је дужна да покаже пролетаријату да национално питање у Југославији није питање обичне ревизије Устава, већ да се мора из основа изменити садашње стање и створити такво у коме ће се суверено манифестовати воља свију народа у Ју - гославији да удружено живе у једној федерацији раднично-се- љачких република».9)

Трећа земаљска конференција К П Ј веома је важна за одре- ђивање њезиног става према националном питању у Југослави- ји. То своје схватање К П Ј је изнела у Р езолуцији о национал- ном питању.'0) И овде је, опет, оштрица уперена против «српске буржоазије», која се оптужује да је «још пре светскога рата во- дила завојевачку колонијалну политику у Македонији».” ) Ис- тиче се, даље, да се «данас цео хрватски и словеначки народ као и народи у Македонији налазе у покрету за своје народно само- определење».и) Интересантно је, да се овде не говори о неком

7) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , т о м П , . . .с тр . 598) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 62?) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 65-66

Н а и с т о м м е с ту , с т р . 67-74” ) Н а и ст о м м е с ту , стр . 69‘2) Н а и ст о м м е с ту

19

посебном македонском народу, у смислу како се то данас чини, него о народностима, које насељавају географску Македонију. Истиче се, шта више, «како ниједна од народности, које насеља- вају Македонију, нема већину, то владавина ма које балканске државе над Македонијом значи национално поробљавање већи- не македонског становништва».13) Борба за независност Македо- није «треба у првом реду да буде вођена од македонских сеља- ка, због чега они морају узети вођење ове борбе у своје руке, морају се изјаснити солидарнима са својом браћом радницима и сељацима осталих земаља и обезбедити стварање радничко-се- љ ачке владе у независној Македонији, које ће добровољно ући у федерацију независних балканских република»14)

Ни у Резолуцији о Македонском и Тракијском питању, који је донела Трећа земаљска конференција КПЈ, не говори се о не- коме посебном словенском македонском народу. Помиње се са- мо, да прилике које су тамо владале «нису код македонских Сло- вена могле уништити свест да само једна јединствена и ауто- номна Македонија може свима својим народностима обезбедити право и слободу».15) Р1здавачи Историјског архива КПЈ, данаш- њи властодржци Југославије, истичу да је овим КП Ј «први пут признала постојање Македонског националног питања», али наглашавају да у овој Р езолуцији «има и низ грешака, тако да се из читаве Резолуције не види јасно постојање македонске на- ције».'6)

Националним питањем у Југославији бавио се и Трећи кон- грес КПЈ, одржан јуна 1926. године у Бечу. У Извештају о раду Партије утврђено је, да је рад у Македонији био веома слаб, јер је веза Партије са масама била слаба. «Основни узроци слабом раду Партије јесу, поред општих узрока, специјална идеолош- ка криза коју је наша Партија проживела у Македонији. Слаб пролетерски стастав Партије и оскудица у изграђеним функци- онерима».17) И овај конгрес К П Ј донео је Резолуцију о нацио- налном питању. Истичући да су у свим деловима Југославије, о-

тз) Н а и ст о м м е с ту , стр . 7214) Н а и с т о м м е с ту15) Н а и ст о м м е с ту , с т р . 7416) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 47417) Н а и с т о м м е с ту , с т р 98

20

сим Србије и Босне и Херцеговине, створени «национални по- крети», указује се на то да на «челу свих тих покрета стоји у- век буржоазија, која се труди да и национално питање искори- сти за јачањ е свога утицаја у народним масама».18) О активности К П Ј у Македонији се не каж е ништа, него се само констатује: «Па и у врховима десне ВМРО јача струја која пледира за по- литику ситних концесија у правцу приближавања владајућој буржоазији».19) Решење националног питања види К П Ј само у стварању федерације радничко-сељачких република на Балка- ну.20) О постојању неког посебнога македонскога народа нема ни помена.

Ни у званичним документима Коминтерне, који се односе на К П Ј у време до 1929. године, нема помена о посебном македон- ском народу. У поздраву Извршног комитета Коминтерне III Конгресу БКП, истиче се нада, да борба за освајање власти на Балканском полуострву неће бити тако тешка као у западное- вропским земљама, јер балканска буржоазија није тако добро организована као западноевропска.2’) У Прогласу Извршнога ко- митета Коминтерне КП Бугарске, Румуније, Југославије, Грчке и Турске, од маја 1920. године, стоји: «Ново национално групи- сање, извршено после пада Аустро-Угарске и пропасти Бугар- ске и Турске, компликује национални проблем на Балканском полуострву још више него пре рата. Под владавину победилаца потпало је много више странога националнога елемента и поли- тика националнога угњетавања, милитаризма са природном те- жњом угњетених ка ослобођењу, не само да није престала, него узима све више размере».2г) Препоручује се стварање федераци- је социјалистичких балканско-подунавских република и истиче да су све КП позване, да на Балканском полуострву играју још већу улогу, «него у чисто националним капиталистичким зем- љама где се не поставља национално питање».23)

Н а и ст о м м е с ту , с тр . 11119) Н а и ст о м м е с ту2п) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 11221> Б ^ л г а р с к а т а К П в р е з о л у ц и и и р е ш е н и а н а к о н г р е с и т е , к о н ф е р е н ц и и т е

и п л е н у м и т е н а Ц К (1919-1923). Т о м П , С о ф и а , стр . 36322) М о ш а П и ја д е . И з а б р а н и сп и с и . Т о м I, к ш . 2, Б е о г р а д 1964, с тр . 69623) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 696

21

У Резолуцији V Конгреса Коминтерне, држанога јуна 1924. го- дине, траж и се разбијање Југославије и отцепљење од ње наро- да који је сачињавају. У односу на паролу К П Ј о праву народа на самоопределење Резолуција Коминтерне истиче, да се ова парола «мора изразити у форми издвајања Хрватске, Словени- је и Македоније из састава Југославије и стварања од њих не- зависних република.24) Овако непријатељски став Коминтерне према Југославији објашњава Родољуб Чолаковић овако: «Јуто- славија је у спољној политици тада била трабант француског империализма који је био главни организатор такозваног сани- тарног кордона против Совјетске Русије. У томе кордону је Ју - гославији намењена одређена улога, коју је она, разумљиво, рев- носно прихватила и била за све вријеме свог постојања центар антисовјетске акције на Балкану. Против такве реакционарне спољне политике устала је Комунистичка партија и ометала буржоазију у њеном спровођењу».25)

Ни у Стаљиновом говору о националном питању у Југослави- ји, држаном 30. марта 1925. године, не помиње се посебни маке- донски народ. Стаљин се залаж е за извођење совјетске револу- ције у Југославији, али допушта могућност, да то, када буде о- стварено, не би морало довести и до распадања Југославије. «Под извесним условима, вели Стаљин, после победе совјетске рево- луције, потпуно је могуће да извесне националности Југослави- је неће хтети да се издвоје слично као пгго је било код нас у Ру- сији».26) На југословенско национално питање, а у вези дискуси- је са Семићем (Др Симо Марковић) вратио се Стаљин опет у је- дном чланку, објављеном у часопису «Бољшевик», број 11-12 од 30. јуна 1925. године. Ни у овом чланку се не помиње никакав посебни македонски народ.27) Југословенским националним пи- тањем бавио се и V проширени пленум Извршнога комитета Коминтерне, држан априла 1925. године. И ово руководеће те- ло Коминтерне налаже К П Ј да она «треба да води одлучну и доследну борбу за право самоопределења до отцепљења свих у- гњетених нација». 28)

м ) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м П , . . . стр . 42125) Р о д о љ у б Ч о л а к о в и ћ . К а з и в а њ е о је д н о м п о к о л е њ у . Б е о г р а д 1964, стр . 14124) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м I I , . . . стр . 42427) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 424-4292°) Н а и ст о м м е с ту

22

2.

Осамостаљивање комуниста у југословенској Македонији по- чело је после доласка Јосипа Броза-Тита на чело КПЈ. Партиј- ске организације, које су после Првога светскога рата биле дос- та бујне, постепено су замирале. Нестало је било онога елана, који је био дошао до израза на изборима за Уставотворну скуп- штину када је К П Ј у Македонији добила 40.000 гласова и 15 по- сланика.1) Александар Апостолов наводи, на другом месту, да је К П Ј на изборима од 28. новембра 1921. године добила у целој земљи 198,736 гласова са 58 посланика од којих је 15 било бира- но у Македонији. Тада је главни секретар ЦК К П Ј био Др Симо Марковић, који је имао посебну, антибољшевичку, концепцију националног питања у Југославији и кога су, касније, означава- ли као вођу деснице у Партији. Овакав успех К П Ј у Македони- ји дошао је тада не због њезине тадашње националне политике, него због њезиног већега залагања за права радника и сељака: «Иако још није имала одређено правилан став по Македонском националном питању К П Ј се афирмирала у очима македонског народа као одлучан борац за права народних маса проти експло- атације и националнога угњетавања».2) За Симу Марковића ни- је постојала македонска нација, али је постојало Македонско питање. Он је решење овога питања видео у давању аутономије Македонији у оквиру једне Балканске федерације. Данчо Зо- графски истиче, да тада уопште нису били јасно искристалиса- ни појмови о посебном македонском народу, него су употребља- вани изрази «македонско становништво», «македонски Слове- ни», «народности које насељавају Македонију».3) Зографски то замера чак и Кости Новаковићу, који је 1924. године објавио брошуру «Македонија Македонцима, земља сељацима». Међу

') А л е к с а н д а р А п о с т о л о в .Н е к о и ф о р м и в о п о л и т и к а т а н а д е н а ц и о н а л и з а ц и - ја т а и а с и м и л а ц и ја т а н а м а к е д о н с к о јо т н а р о д во с т а р а Ј у г о с л а в и ја . У «Годи- ш е н зб о р ш ;к » , к њ , 17-18, 1966, стр . 131

2) А л е к с а н д а р А п о сто л о в , В а р д а р с к а М а к е д о н и ја од П р в о г с в е т с к о г р а т а до и з б о р а з а К о н с т и т у а н т а т а — 28. X I. 1920. го д и н а . У «Г оди ш ен зб о р н и к » , к њ . 13, 1962, стр . 81

3) Д ан ч о З о г р а ф с к и , П о ја в а т а и з н а ч е н е т о н а б р о ш у р а т а »М ак ед о н и Ја М а- к е д о н ц и м а , з е м љ а сељ ац и м а» . У « Г л асн и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и сто - р и ја , год . I I I , б р о ј 1, 1959, стр . 67-68

23

Македонце Новаковић убраја Македонце, Србе, Бугаре, Грке, Влахе и Турке/)

Према Александру Ранковићу, тада организационом секрета- ру ЦК КПЈ, партијске организације у Македонији су обновље- не 1939. године, «а августа месеца 1940. године, на Земаљској партијској конференцији за Македонију, изабрано је ново пар- тијско руководство».5) Три године пре тога, априла 1936. године, донео је Пленум ЦК К П Ј одлуку о стварању «МАНАПО» (Ма- кедонски народни покрет) «као легални покрет са платформом за решавање македонског националног питања кроз заједничку борбу са прогресивним друштвеним снагама у Југославији про- тив фашизма, за демократију и мир».4)

На челу Покрајинског комитета К П Ј за Македонију налазио се тада Методи Шаторов-Ш арло, који је био експонент БКП. Ро- ђен је 1898. године у Прилепу, породица му је напустила Југо- славију после 1918. године и он је већ од 1920. године био члан БКП, а од 1926. године био је и члан ЦК БКП. Учествовао је у Шпанском грађанском рату. Од године 1943. командовао је Тре- ћом оперативном зоном у Бугарској и погинуо 4. септембра 1944. године код Милеви скели у Родопима. . /) После окупације Ју ж - не Србије од стране Бугара, априла 1941. године, Шаторов је партијску организацију потчинио БК П и окупацију сматрао као ослобођење. «Сем тога, познато је да је Шаторов још раније испољавао свој шовинистички став према Србима у Македони- ји».8) На Земаљској конференцији КПЈ, одржаној у октобру1940. године у Загребу, Шаторов је тражио протеривање свих колониста из Јуж не Србије. Лазар Мојсов вели, да је Шаторов сам себе сматрао Бугарином, управо —- он је био бугарски наци- оналиста, а не комуниста, па је и македонски народ сматрао бу- гарским; ето зато је он упирао своје очи ка Б угарској.. .»9) Ш а-

*) Н а и ст о м м еету , с тр . 715) А л е к с а н д а р Р а н к о в и ћ , И з а б р а н и го в о р и и ч л а н ц и . Б е о г р а д 1951, с тр . 1556) Д ан ч о З о г р а ф с к и , М а к е д о н с к о т о н а ц и о н а л н о п р а ш а њ е и А С Н О М . У

« Г л асн и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , го д . У 1П , б р о ј 1, 1964, стр . 357) А с ен Ч а р у ч к и је в , С м ел п а т р и о т , см ел р е в о л у ц и о н е р . (« Р аб о т н и ч е с к о д е -

ло» о д 17. ја н у а р а 1968)8) А л е к с а н д а р Р а н к о в и ћ , И з а б р а н и го в о р и и ч л а н ц и , стр . 1829) Л а з а р М ој со в , Б у г а р с к а р а д н и ч к а п а р т и ја (к о м у н и с та ) и м а к е д о н с к о н а -

ц и о н а л н о п и т а њ е . Б е о г р а д 1948, стр . 97

24

торов је, доследан овој својој линији, одбио позив ЦК К П Ј да у мају 1941. године дође на састанак у Београд. Због тога га је ЦК КП Ј сменио и у Јуж ну Србију био послао Лазара Колишевског да он, заједно са Драганом Павловићем, среди прилике и органи- зује оружани устанак. Својом одлуком од 25. јуна 1941. године ЦК К П Ј искључио је Ш аторова из Партије.10)

Као да ни код чланова К П Ј из Јуж но Србије није, у ово вре- ме, била изразито развијена свест о томе да је словенско станов- ништво ове области посебан народ. У Резолуцији Пете земаљске конференције К П Ј истакнута је равноправност свих народно- сти и националних мањина у Југославији и наглашено право «за самоопределење македонског и црногорског народа.11) Због својих интереса, у ф ази разбукталог рата, Коминтерна се уме- шала у југословенско-бугарски спор о припадности партијских организација у окупираној области и наредила, августа 1941. го- дине, да КП Македоније «по разлозима практичним и целисход- ним» остане у оквиру К П Ј.12) И БКП и К П Ј Коминтерна препо- ручује да «заузму став за самоопредељење македонског наро- да».13) Остаје, међутим, нејасно, да ли је Коминтерна овде ми- слила на целокупно становништво географске Македоније, по- дељено у три државе, или само на наше становништво окутш- рано од Бугара. Познато је, да је ЦК К П Ј имао доста муке и на- пора док је средио партијске прилике у ПК КП за Македонију, где је доста велики број руководилаца био потпао под утицај БКП.

За разлику од вођства БКП, вођство КПЈ, са Јосипом Брозоад- Титом на челу, истицало је током целога партизанскога рата на- ционалну самобитност словенскога становништва Јуж не Срби- је. У писму ЦК К П Ј ПК КП за Македонију од 16. јануара 1943. године Тито истиче: «Питање обезбеђења несметаног развитка после рата (наравно и македонског) и обезбеђење будућег мира не може се ни замислити без братства народа и њихове равно-

10) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 1051]) Д ан ч о З о г р а ф с к и , М а к е д о н с к о т о н а ц и о н а л н о п р а ш а њ е и А С Н О М , н а н а -

в е д е н о м м е с ту , с тр . 5012) З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а о н а р о д н о -о с л о б о д и л а ч к о м р а т у н а р о д а

Ј у г о с л а в и је . Т о м V II, к њ . 1: Б о р б е у М а к е д о н и ји . Б е о г р а д 1952, стр . 1513) Н а и с т о м м е с ту

25

правности. Само под тим условима питање самоопределења мо- ж е имати реални смисао». . .14) Своје схватање македонског на- ционалног питања К П Ј је озаконила одлуком Другог заседања АВНОЈ-а о изградњи Југославије на федеративном принципу: наша Вардарска Македонија постала је једна од шест федера- тивних република.15) Званично је истицано и формално утврђе- но, да су на Другом заседању АВНОЈ-а учествовали и делегати из Македоније. Њ их је бирао, односно одредио, Главни штаб на- родно-ослободилачке војске и партизанских одреда Македоније у споразуму са Инициј ативним одбором за оснивање АСНОМ-а, који се, први пут, састао 2. августа 1944. године.16) Македонија је требала да делегира 42 већника за АВНОЈ. «Ми смо, међутим, примили преко радија да су изабрани у АВНОЈ: Димитар Вла- хов, Апостолски (Митић) Михаило, Нацева Вера, Андрејев-Рон- кара Бане, Поп-Томов Владо, Андонов Чентг; Методије, Коли- шевски Лазар, али извештај није примљен до краја».17) Верифи- цирано је било седам пуномоћја из Македоније.

Ко су поимекично означени делегати из Македоније? Дими- тар Влахов, свакако најинтересантнија личност међу њима, ро- ђен је у Егејској Македонији, члан ВМРО, дуго времена велико- бугарски оријантисан: за време Првога светскога рата био је бу- гарски окупациони окружни начелник у Приштини, затим по- вучен у Цариград и после послат у Одесу.18) Био је после Прво- га светскога рата бугарски генерални конзул у Бечу где се је, према Елизабет Баркер, повезао са совјетским дипломатима. О- тишао је 1936. године у Москву и радио у Коминтерни до њези- нога распуштања.19) Изабран је за потпретседника Већа Другог заседања АВНОЈ-а.20) Владимир Поп-Томов, друга важна лич- ност међу означеним делегатима, рођен је 27. јануара 1890. годи- не у селу Белица, Пиринска Македонија, а данас Благојевград-

и ) Н а и ст о м м е с ту , стр . 17715) П р в о и д р у г о з а с е д а њ е А В Н О Ј-а , В ео г р ад , стр . 227-22816) Н а и ст о м м е с ту , е тр . 31617) Н а и ст о м м е с ту , стр . 17618) А л е к с о М а р т у л к о в , М оето у ч е с т в о во р е в о л у ц и о н е р н и т е б о р б и н а М ак е -

д о н н и а . С к о п је , 1954, с тр . 329ЕПзађеЊ Вагкег, М а с е Ј с т а . 1*$ р1асе т Ва|кач рочгег ро|№с«. 1огкЈоп-Ие>м Уогк,

1950, $1г. 40, 4220) В л а д и м и р Д ед и је р , Ј о с и п Б р о з -Т и т о . П р и л о з и з а б и о г р а ф и ју . Б е о г р а д

1953, стр . 383

26

ски округ. Он је био члан Бугарске радничке социјалдемократ- ске партије, тесних социјалиста, од 1912. године, учесник је Сеп- тембарског устанка у Бугарској од 1923. године као члан БКП. Већ 1925. године био у Москви и од 1925. до 1933. године био је политички секретар ВМРО — уједињене и уредник листа «Ма- кедонско дело». Од 1934. године радио у Коминтерни. После 1944. године, после заузимања власти од стране БКП, вратио се у Бу- гарску и био биран за члана Политбироа ЦК БКП. Од 1945. до 1949. године био уредник «Работническог дела», главног органа ЦК БКП, а од 1949. до 1950, године бугарски министар спољних послова: у овој функцији се истакао као непомирљив противник Југославије и као изразит носилац великобугарских претензија на Вардарску Македонију.21) Као делегат БКП учествовао је на састанку Коминформа крајем септембра 1947 године.22) Ниједан од других делегата није до тада, био ни почему изразита лич- ност. Лазар Колишевски је убрзо био ухапшен и скоро цело време рата провео у интернацији у Бугарској. Ни Влахов, ни Поп-Томов ,ни Колишевски нису присуствовали Другом заседа- њу АВНОЈ-а, него су били бирани онако од ока. Ниједан од де- легата није, међутим, био биран од народа тако да се сви они могу сматрати само као делегати КП за Македонију.

Није немогуће да је именовање Димитра Влахова и Владими- ра Поп-Томова за делегате Другог заседања АВНОЈ-а открива- ло намеру југословенских комуниста да овим истакну претензи- је на уједињење целокупне географске Македоније: из званич- них докумената о односу БК П и К П Ј после Другога светскога рата се види, да су у овоме смеру вођени преговори, али да ни- су довели ни до каквих резултата. У једноме извештају Љубча Арсева и Вере Ацеве ЦК КП Македоније од 8. новембра 1944. године се види, да је баш Владимир Поп-Томов био један од нај- одлучнијих противника овога уједињења. Тамо се вели: «. . .Вла- до Поп-Томов је реферисао о Македонском питању и изнео са- дашњу линију БКП, која је у пракси потпуно супротна нашој,

21) К р а т к а б1» л гар ск а е н ц и к л о п е д и а , то м 4, С о ф и а 1967, стр . 21122) В л а д и м и р Д ед и је р , Н а и ст о м м е с ту , стр . 437

27

јер стоји на гледишту да питање уједињења Бугарске Македо- није са нашом Македонијом не треба сада да се поставља».23)

Руководиоци К П Ј су се трудили, да осамостаљивање Македо- није и признавање посебне македонске народности пракижу као свој велики успех. У поздраву Тита првоме заседању АСНОМ-а вели се, да на њему учествују «изабраници македонског наро- да», који ће «слободно одлучивати о судбини свога народа» и да је то «историјски догађај не само за македонски, него и за све народе Југославије».24) Тито је, исто тако, тврдио, да се питање осамостаљивања појединих народности у Југославији може «ла- ко ријешити на опће задовољство свих само на тај начин што ће га ријешити на опће задовољство сам народ, а то право сваки народ стиче с пушком у руци у овој данашљој народно-ослобо- дилачкој борби».25') Да је Тито овде мислио само на словенско становништво наше Македоније види се из одговора, који је дао, 6. новембра 1950. године, на питање Леу Сулцбергера, тадаш- њега директора «Њ ујорк Тајмса» за Европу. Тито је изјавио, да Југославија нема никакве намере да ослобађа македонско ста- новништво ни Јегејске ни Пиринске Македоније: «.. .Ми нема- мо», рекао је Тито, «никаквих захтева за територијалним про- менама, него сматрамо да је потребно да се македонској мањини у Грчкој да мањинско право, као пгго ми у Југославији дајемо мањинска права националним мањинама. Такође сматрамо да се та мањина не сме гонити».26) Тито је, види се, бар формално, био одустао од ранијих тражења за уједињењем све три Македони- је што је, крајем Другог светскога рата и првих година иза ра- та, било веома актуелно.27)

И Моша Пијаде био је одушевљен одлукама Другог заседања АВНОЈ-а о Македснији. Коментаришући ове одлуке он, сасвим тачно, истиче да овај акт «значи рађање Македоније и македон-

23) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , то м V II : М а к е д о н и ја у н а р о д н о -о с л о б о д и л а ч к о м р а т у и н а р о д н о ј р е в о л у ц и ји 1941-1944. Б е о т р а д 1951, стр . 369

24) Н а и ст о м м ес ту , стр . 33525) Ј о с и п Б р о з -Т и т о , Б о р б а з а о с л о б о ђ е њ е Ј у г о с л а в и је (1941-1945). Б е о г р а д

1947, стр . 13126) Ј о с и п Б р о з -Т и т о , Б о р б а з а с о ц и ја л и с т и ч к у д е м о к р а т и ју , к њ . V, Б е о г р а д

1955, стр . 6827) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , то м V II: М а к е д о н и ја у н а р о д н о -о с л о б о д и л а ч к о м

р а т у и н а р о д н о ј р е в о л у ц и ји , стр . 369-370, 359, 360-361, 368-369

28

ског народа као самосталне националне и државне јединице, у- вођење Македоније у породицу јужноловенских и европских народа».:з) Он је, убрзо после Првога светскога рата, када се ни у КПЈ још није било поставило национално питање, инсистирао на његовом постављању. Под утиском дискусије на II. конгресу Коминтерне, држаном од 19. јула до 7. августа 1920. године, Пи- јаде је, заједно са Ж ивком Јовановићем (1888-1923), послаником КП Ј у Уставотворној скупштини, био израдио једну Резолуци- ју о националном питању, коју је Симо Марковић назвао «теза за мезе» и одбацио је.” ) Пијаде је и нашим Македонцима при- знавао «једнако право на своју посебну националну државност у оквиру заједнице».30) Он је очекивао, да ће одлука Другог за- седања АВНОЈ-а о Македонији привлачити и «остале делове македонског народа изван граница Југославије».3') У своме го- вору на радију «Слободна Југославија», држаном 2. октобра 1944. године, Моша Пијаде је тврдио: «Уједињење поцепане и разје- дињене Македоније у оквиру демократске федеративне Југосла- вије постало је данас тежњом целокупног македонског народа и главним задатком његове националне војске».32) Као југословен- ски делегат на Конференцији мира у Паризу Моша Пијаде је, 5. септембра 1946. године, поставио захтев, «да се македонском на- роду изван граница Југославије признају иста права на слободу и национално уједињење која други балкански народи траже за себе саме».33)

Моша Пијаде је говорио истину када је тврдио, да «осим К П Ј није била ни једна једина партија или политичка група која би имала смелости да дигне глас против одрођавања македонског народа и смелости и воље да призна Македонце као посебну ју- жнословенску нацију и да се бори за начело: Македонија — Ма- кедонцима».34) На заседању Велике антифашистичке скупшти- не народног ослобођења Србије, држане од 9. до 12. новембра1944. године, тврдио је Александар Ранковић, да је и македон-

28) М о ш а П и ја д е , И з а б р а н и го в о р и и ч л а н ц и , 1941-1947. Б е о г р а д 1948, стр . 25829) М о ш а П и ја д е , И з а б р а н и с п и с и , том I, кн>. 2, Б е о г р а д 1964, стр . 69730) м о ш а П и ја д е , И з а б р а н и го в о р и и ч л а н ц и , 1941-1947, с тр . 7131) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 19432) Н а и ст о м м е с ту , стр . 26833) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 44234) Н а и с т о м м е с ту , стр . 258

29

ски народ «донео одлуку о уједињењу Македоније као федера- ције у оквиру Југославије.. . Македонски народ је посебан на- род и Македонија припада македонском народу у оквиру феде- ративне Југославије».35) И Милован Ђилас је сматрао решење националног питања у Југославији, како је то учинио Други АВНОЈ, дефинитивним, али је допуштао могућност, да «даље развијање братства и равноправности народа у Југославији мо- ж е добити и друге облике».36)

3.Требало је да прође осам месеци од одлука Другог заседања

АВНОЈ-а до првог заседања АСНОМ-а (Антифашистичког со- брања народног ослобођења Македоније), које је отворено 2. ав- густа 1944. године. Изгледа да са одређивањем делегата за овај састанак није ишло лако. О некоме њиховом бирању од страме народа не може, разуме се, бити ни говора: сви делегати су од- ређени од надлежних партијских форума. Иницијативни одбор издао је, 14. марта 1944. године, проглас за «избор» делегата. Та- мо се вели: «Код свих напред предвиђених избора важно је па- зити на избор било мушкараца, било жена, без обзира на њихо- ву верску и националну припадност, наиме, то треба да буду ли- ца која су на делу показала оданост нашој народно-ослободи- лачкој борби, и која су спремна на све ж ртве за општу народну ствар и која ће се свим силама борити за постизање циља на- родно-ослободилачке борбе».’) Истога дана, 14. марта 1944. годи- не, издата је и директива ЦК КП Македоније обласним комите- тима Партије о овоме «избору» делегата за АСНОМ. «Изборе де- легата за прву скупштину АСНОМ-а извршити на окружнитл конференцијама. При томе водити рачуна о одређеном броју де- легата за сваки срез, односно округ, према доле изнетом спис- ку».2) И у овој директиви се наглашава, да «за делегате могу до-

35) А л е к е а н д а р Р а н к о в и ћ , И з б р а н и г о в о р и и ч л а н ц и , Б е о г р а д 1951, стр . 34, 35.34) М и л о в а н Ђ и л а с , П о в о д о м д е к л а р а ц и је в л а д е ф е д е р а т и в н е Ј у г о с л а в и је .

(«Б орба» о д 13. м а р т а 1945)') З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а о н а р о д н о -о с л о б о д и л а ч к о м р а т у ју г с с л о -

в е н с к и х н а р о д а . Т о м V I I ' к њ . 3: Б о р б е у М а к е д о н и ји . Б е о г р а д 1954, с тр . 922) Н а и с т о м м есту , стр . 102

30

ћи само они људи који чврсто стоје на линији народно-ослобо- дилачке борбе и који у потпуности прихватају Манифест Глав- ног штаба НОВ и ПОМ. Исто тако напомињемо да делегати мо- гу бити сви људи без обзира да ли се они налазе као официри и- ли борци у нашој војсци или се налазе на раду у позадини».3)

На првом заседању АСНОМ-а учествовало је 117 делегата, ко- ји, као што се види, нису бмрани од народа, него делегирани од Партије и њ езиних организација. Национални састав делегата, према комунистичкој процени, изгледао је овако:«Македонци» 107 (93,04%), Турци 2 (1,74%), Шиптари 2 (1,74%), Срби 1 (0,8772), Власи 1 (0,87%), Јевреји 1 (0,87%) и без ознаке 1 (0,87%).4) Ана- лиза идеолошко-политичког определења делегата на првом за- седању АСНОМ-а показује, да се овде радило о једноме чисто комунистичком скупу, који је, по својој вољи, организовала КГГ Македоније, која је била врло малобројна што је и био један од разлога да на овом терену касно почне оружана партизанска ак- ција. «Почетком марта 1943. године, на основу одлука ЦК КПЈ, образован је ЦК КП Македоније. Одмах за тим образована су о- бласна партијска руководства . . . Такав развитак омогућио је ЦК КП Македоније да већ почетком августа донесе одлуку о стварању виших органа народне власти и формирању првих бригада народно-ослободилачке војске, чије је спровођење већ до краја године донело значајне резултате».5)

На дан отварања првога заседања АСНОМ-а партијска при- падност делегата била је следећа: чланови КПЈ, односно КП Ма- кедоније, 107. Од њих су 62 били чланови К П Ј и до 1941. године, 17 су примљени у Партију током 1941. године, 7 је примљено то- ком 1942. године, 5 током 1943. године, а 16 током 1944. године. Беспартијних и непознатога определења било је шесдесет.6) А- ко се има у виду, да је 1935. године било у целој Македонији са- мо стотину чланова К П Ј и да је и од њих и од оних, који су се учланили касније, један део отишао са Шаторовим, онда је јас-

3) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 1054) В е л и м и р Б р е з о с к и и М и л е Т о д о р о в с к и , П о л и т и ч е с к и о т , н а ц и о н а л н и о т и

со ц и а л н и о т с о с т а в н а н а р о д н и т е п р е т с т а в и т е л и н а п р в о т о з а с е д а н и е н а А С К О М . У « Г л а сн и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , го д . V III , к њ . 1, 1964, с тр . 67

5) Ч о л а к о в и ћ -Ј а н к о в и ћ -М о р а ч а , Ц и г и р а н о д е л о , стр . 3886) Б р е з о с к и -Т о д о р о в с к и , Н а н а в е д е н о м м е с ту , стр . 72

31

но, да се овде радило о новајлијама, који су се прикључили о- воме покрету знатним делом и из мржње према бугарским оку- паторима. Брезоски и Тодоровски тачно примећују: «Из гор- њег произилази да је КП Македоније и преко својих претстав- ника у АСНОМ-у била истовремено и градитељ и творац нове народне власти».7) Чињенице показују да то није био народ.

Комунистички статистички подаци о националном саставу де- легата првога заседања АСНОМ-а показују упадљиву и дослед- но спровођену антисрпску лини ју, која се нимало не разликује од оне коју је спроводио Шаторов. Интересантно је поменути и то, да се овде став тадашњега руководства КП Македоније, у односу на српски народ, сасвим подудара са ставом Ивана-Ван- че Михаилова, који истиче да Срба уопште нема у Македонији и да их тамо није никада ни било.8) Пада у очи и то, да је овде бројно стање Срба у данашњој СР Македонији изједначено са бројем Влаха и Јевреја, који су у то време били похватани и од- ведени са целога подручја Јуж не Србије.

Да се овде радило о планском и неодговорном потискивању свих оних, који су бранили своје српско порекло и определење, може се јасно утврдити и из званичних комунистичких извора. Доступни су нам, за сада, само Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа и Исто- ријски архив КПЈ, том VII: Македонија у народно-ослободилач- ком рату и народној револуцији 1941-1944. године. У овим доку- ментима, који обухватају време од почетка лета 1941. године до краја лета 1944. године, има доста података о развијањ у четнич ке акције на овоме простору. Овај покрет, као што је познато, није био сепаратистички и развијао се на целој територији Југо- славије. За подручје Јуж не Србије он је био привлачан и због популарне српске четничке акције на овоме простору из време- на пре ослобођења, а и због његове антибугарске оријентације. Разуме се, да је овај покрет био и изразито антикомунистички.

Чињеница, да је овај четнички покрет могао ухватити корена на овоме подручју, поред тога што су против њега били и бугар- ски, и италијанско-албански окупатори, показује да је народ

7) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 728) |уап МЈћаПоК, М асесЈота: А $ул12еНапс1 оГ *Не Ва1кап5. $!■. 1.01Л5, М о ., 1950 5*г. 36-37

32

био против комуниста и њиховог сепаратизма и против њихо- вих теза о македонској националној посебности. Ниједан герил- ски покрет се не може развијати и опстати тамо где је станов- ништво против њега. Ово је морало важити и за четнички по- крет генерала Драгољуба Михаиловића и за његове одреде у Јуж ној Србији.

Први помен о четничкој акцији у Јужној Србији, према кому- нистичким документима, је од 27. октобра 1942. године. У дире- ктивама Главног штаба НОР Македоније од овога датума о за- дацима и тактици ратовања партизанских одреда истиче се, да се четничка акција проширује и по Јужној Србији «преко ди- ректног Дражиног изасланика Војча Трбића, који се креће у А- зоту и Поречу, местима где великосрпска пропаганла има коре- на још из прошлости, са специјалним задатком да организује српску власт после рата».9) Војчо Трбић је дошао у Јуж н у Ср- бију јуна 1942. године, дакле знатно пре него што је КП Маке- доније успела да организује своје партизанске одреде, и одржао се тамо све до јесени 1944. године.10)

Ако се апстрахује уобичајено комунистичко изокретање чи- њеница и несавесно опорочавање као и сумњичење својих политичких противника, онда се из објављених докумената мо- ж е извући неколико чињеница, које обеснажују комунистичке тезе о националној, македонској, посебности нашега становни- пггва у Јужној Србији. Комунистичком руководству и у ЦК К П Ј и у ЦК КП Македоније веома је сметала појава Војча Трбића на терену и стварање четничких одреда, којих је било у Поре-- чу, Азоту, у Кичевском и Гостиварском крају, у Тетову и у Ку- мановском крају. Да је ово становништво било увек српско и да се таквим осећало и за време Првога светскога рата, када је би- ло изложено прогонима бугарских окупационих власти, сведо- чи и Алексо Мартулков, тада и сам функционер ове власти, а данас убеђени «Македонац».") У извеш тају Светозара Вукмано- вића-Темпа ЦК К П Ј од 8. августа 1943. године стоји: «Међу ср- боланске масе око Скопља, Куманова и Кичева распростро је сво-

’ ) З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а . . . , то м У П , к њ . 1, с тр . 143Н а и ст о м м е с ту , с тр . 307

^ ) А л е к с о М а р т у л к о в , М оето у ч е с т в о в о р е в о л у ц и о н и т е б о р б и н а М ак е д о н и - ја , С к о п је 1954, с тр . 290-379

33

је мреже Дража Михаиловић преко свога агента Војче Трби- ћа».12) У прогласу Покрајинског комитета КП Македоније од но- вембра 1942. године се истиче рад Трбића, «који цепа македон- ске партизане из Азота и Пореча и одваја их из опште борбе под изговором да чувају снаге, да не дају непотребне жртве».13)

Да се овде радило само о малим групама и уским подручјима не би било потребно трошити овако велики пропагандни напор за опорочавање четничке акције у Јужној Србији, која је била српска акција. И због тога је партизанима била трн у оку. У про- гласу Повереништва ЦК КП Македоније од августа 1943. године стоји: «Водити непомирљиву борбу против великосрпских аге- ната, изасланика Драже Михаиловића (Војча Трбића и др.), ко- ји хоће да врате стару Југославију, тамници народа».14) Главни штаб НОВ и ПОМ упозорава, октобра 1943. године, да четници «покушавају да испуне своје праве циљеве, да уз помоћ окупа- тора разбију нашу народно-ослободилачку во јску ... Ми треба да истерамо и великосрпску хегемонистичку и издајничку бан- ду Драже Михаиловића и да је учинимо неспособном да поново поврати режим великосрпске хегемоније и тираније у Македо- н и ји .. .»’5') У Извештају позадинске обавештајне службе о ситу- ацији у окупираном делу Јуж не Србије од 14. августа 1943. го- дине стоји: «У србофилским и досељеничким селима осећа се велики утицај Драже Михаиловића. Веома је важно да наши о- држ авају контакт са тим селима и да врше по неку акцију у близини; тако да прихватају сељаке кад беже».16) Љубчо Арсев извештава, 14. новембра 1943. године, Кузмана Јосифовског о стању на терену Пете оперативне зоне и вели, да према Дражи- новцима треба имати став, који је одредио Главни штаб, «али да се тактички на терену држимо тако како не бисмо у будуће из- губили у масама, ако ове њих принуђују а нас моле у неким слу- чајевима за заједничку борбу против окупатора».17) Арсев пре- поручује одвајање народних маса од четника и убацивање ко-

^2) З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а . . . , т о н м V II, к њ . 1, с тр . 33213) и с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , т о м V II: М а к е д о н и ја у н ар о д н о -о е л о б о д и л а ч к о м

р а т у и р е в о л у ц и ји , 1941-1944, с тр . 157з б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а . . . , то м V II, кн». 1, стр . 353

15) н а и ст о м м есту , кн». 2, с тр . 109, 11116) н а и сто м м е с ту , стр . 14017) н а и сто м м ес ту , стр . 223

34

муниста у њихове редове, «који ће нас обавештавати и чак по- магати».18) Скопско-кумановски партизански одред издао је, 25. новембра 1943. године, проглас народу овога краја у коме се ка- же: «Ви који сте ступили у Дражиновске чете, освестите се шта чините и куда сте пошли. Д ража Михаиловић и његови четни- ци су најгнуснији издајници српскога народа».19)

И у лето 1944. године четници су задавали бриге партизанским вођама у Јужној Србији. Љубчо Арсев пише, 20. јула 1944. го- дине, штабу Поречкога партизанскога одреда о борби са четни- цима и даје упуства како се треба држати према народу који је уз њих. «Према Дражиновцима, вели Арсев, треба заузимати став који сам вам изнео у прошлим писмима. Не треба веровати речима њихових водећих људи, јер они не могу бити поштени људи.20) Арсев препоручује да треба излучити из масе четни- ка све оне поштене, случајно залутале људе у њиховој среди- ни. «И тамо ће се успети и успева се само ако умешним начином и тактом почнете да разголићујете политику њихових вођа и са- ме личности тих вођа».21)

Ш та све ово значи? Чињенице показују да о некоме самоопре- делењу народа у Јуж ној Србији и о његовом слободном и нео- метаном изјаш њ авању за посебну македонску народност није било ни говора. Једна комунистичка мањина, безобзирно гуше- ћи сваку могућност слободног изјашњавања, сама из своје сре- дине, одређивала је делегате и доносила одлуке. Она је, опет сама и самовољно, огласила да на подручју данашње СР Маке- доније нема Срба. Понггујући народност свих несловенских на~ родности на овоме подручју комунисти су прокламовали да тамо нема Срба. Према попису становништва Југославије од 31. мар- та 1961. године, последњем који је вршен, признато је званично да у СР Македонији има само 42.728 Срба и 3.414 Црногораца.22) Свима другима Србима је оспорена њихова национгилна свест и припадност. Ако би, стварно, било овако, онда би било сасвим неразумљиво оно што је Димитар Влахов истицао у говору, ко-

18) Н а и ст о м м е с ту19) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 25920) Н а и ст о м м е с ту , к њ . 3, с тр . 2792!) Н а и ст о м м е с ту , стр . 27922) С т а т и с т и ч к и г о д и ш њ а к С Ф Р Ј у г о с л а в и је 1963, стр . 336

35

ји је држао 28. децембра 1944. године на ванредном заседању АСНОМ-а: «У Македонији, рекао је он, има такозваних бугаро- фила, србофила, гркофила. Они се труде да дискредитују нашу народну власт. Једни од њих вичу да Македонија није слобод- на, да ће се вратити краљ, да ће се вратити старо стање. Они су непријатељи нашега народа, ми ћемо се борити како против је- дних тако и против других».23) Само, како се може борити про- тив нечега што не постоји?

Југословенски комунисти, нарочито њихов српски део, преви- ђају чињеницу, да ни Бугарска комунистичка партија, ни КП Грчке не признају постојање посебног словенског македонског народа и да је њихов став према Македонском питању као це- лини био стално недоследан. У пракси се показало да су и БКП и КП Грчке продужиле националистичку политику својих не- комунистичких влада. И недавно испољене претензије бугар- ских комуниста на Јуж ну Србију показале су, да између пре- тензија некадашње бугарске Егзархије и великобугарских гра- ђанских странака с једне и БК П с друге стране нема никакве разлике: сви они ж еле велику Бугарску на рачун српског наци- оналног простора. У Пиринској Македонији врши се под влаш- ћу БКП доследна бугаризација становништва, а у Егејској Ма- кедонији погрчавање словенског становништва.

Колико се и данашња међубалканска и међународна ствар- ност могу проценити и предвидети њихов даљни развој не мо- ж е се рећи, да ће се процес, који се тамо врши, моћи заустави- ти. Главнина словенског становништва географске Македоније живи у Грчкој и у Југославији, а најмањи део у Бугарској, од- носно у Пиринској Македонији (бугарски комунисти доследно избегавају употребу овога израза). Према Димитру Митреву по- вршина Егејске Македоније износи 35.169 кв. км., површина срп- ске Македоније 25,774 кв. км., а површина Пиринске Македони- је само 9.758 кв. км.24) У Пиринској Македонији је било 235.000 становника, 226.700 од тога су били «Македонци», 6.000 Турци и 2.300 «друге народности».25) Према Димитру Влахову живело је

23) Д и м и т а р В л а х о в , О д б р а н и г о в о р и и с т а т и и (1924-1947). С к о п је 1948, стр . 32024) Д и м и тар М и тр ев , п и р и н с к а М а к е д о н и ја в о б о р б а з а н а ц и о н а л н о о сл о б о -

д у в а н е , С к о п је 1950, с тр . 725) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 9

36

у Пиринској Македонији 250.000 становника од којих су 240.000 били «Македонци», 4.000 Бугари и 6.000 Турци. Међу «Македон- цима» било их је 40.000, који су се доселили из Егејске Македо- није.26)

Данас је Пиринска Македонија претворена у Благојевградски округ, назван тако по Димитру Благојеву, оснивачу марксистич- ке партије у Бугарској (14. VI. 1856. до 7. V. 1924.). Данас повр- шина овога округа износи само 6.481 кв. км. и до недавно је и- мала 298.936 становника.:>) К ада је 1947. године вршен попис становништва у Бугарској није било рубрике «македонска на- родност», али се, тврди Димитар Влахов, и тада 75% изјаснило да нису Бугари.28) У Статистичком годишњаку Народне репуб- лике Бугарске за 1959. годину наведено је било да у Бугарској живи 187.789 Македонаца, који се касније више не помињу у бу- гарским статистикама. Помињу се само македонска културна и фолклорна друштва и групе али без посебнога националнога о- бележја. Све оне личности, које југословенски комунисти сма- трају носиоцима македонске идеје и македонскога национализ- ма и бунта бугарски комунисти, упорно и доследно, см атрајуБу- гарима и прослављају их и величају као такве.

Словенском становништву Егејске Македоније нису призната ни права националне мањине иако би то било природно очеки- вати.29) Димитар Влахов наводи да у Егејској Македонији живи 270.000 словенскога живља.30) Из редова овога живљ а било је 1943. године у партизанима 30.700 душа.31) Године 1943. они су о- сновали своју посебну организацију чији је циљ био да оправ- дају постојање аутономне Македоније у једној јужнословенској федерацији.32) После оснивања своје организације ово становни- штво је могло да говори својим језиком и да издаје своје нови-

26) Д и м и т а р В л а х о в , К р о з х и с т о р и ју м а к е д о н с к о г н а р о д а . З а г р е б 1949, стр . 10427) К р а т к а Б Ђ Л га р ск а е н ц и к л о п е д и л , Т о м I , С о ф и л 1962, стр . 249-25028) Д и м и т а р В л а х о в , Н а и ст о м м е с ту , стр . 16629) Д а н а ш њ и п о л о ж а ј о в о г а с т а н о в н и ш т в а и т е ш к о ћ е с а к о ји м а се он о и м а

д а б ори , п р и к а з а о ј е Л а зо М о јс о в у к њ и з и : «О ко л у п р а ш а њ е т о н а м а к е д о н - с к о т о н а ц и о н а л н о м а л ц и н с т в о в о Г р ц и ја . С к о п је 1954

30) Д и м и тар В л а х о в , Н а и ст о м м е с ту , стр . 17231) Н а и с т о м м е с ту32) С . М . МоосЈНоибе, Арр1е оЈ О|5согс!. А зигуеу о? гесеп* О геек ро1Жс5 1П 1НеЈг 1п!ег-

паНопа! бећчпд, (.опсЈоп-Иеу/ У о гк 1948, $1г. 64, 93

37

не, али није добило право на самоопределење.33) За време гра- ђанског рата у Грчкој изгледало је, да је КП Грчке променила свој однос према словенскоме становнипггву. У Резолуцији II. пленума Народно-ослободилачкога фронта, одржанога фебруа- ра 1949. године, вели се, да ће бити проглашено «уједињење ма- кедонског народа у једну јединствену, независну, равноправну македонску државу, у оквиру народно-републиканске федера- ције балканских народа*.34)

Иако се овде радило о теоријском разлагању југословенски комунисти нису били задовољни предлогом оваквога решења, које је било стављено у изглед у време оштре борбе са Комин- формом. Светозар Вукмановић-Темпо се пита: «А о чему се за- право радило при заузимању става о уједињењу македонског народа у оквиру балканске федерације? Овде се уствари радило о покушају владе Совјетског Савеза и осталих информбиров- ских фактора да отргну Н Р Македонију из састава Ф Н РЈ ради разбијања социјалистичке Југославије и њенога подређивања под контролу совјетске власти.35)

Све комунистичке тезе о стварању једне балканске федераци- је показале су се нереалним: и унутар КП Балкана, изузимају- ћи само српске комунисте, све више се буди национално осећа- ње и све више се распирују националистичке аспирације. Срп- ски комунисти иду доследно путем упропашћавања најбитнијих животних интереса српскога народа. У склопу овога процеса ра- зумљиво је да српски комунисти унутар Савеза комуниста Ју - гославије потпомажу и убрзавају акцију однарођавања српско- га становништва најкласичнијих српских крајева где се једна профитерска група домогла власти и све се више пробија на че- ло Федерације. Испушта се из вида да се овим поткопавају ос- нове заједничке државе, која неће моћи опстати ако српски на- род не буде за њу унутарње везан. Утврђено је да српски народ сам његов географски положај упућује ка Југу где је Србија, у своме историјском ширењу, оставила културне споменике трај- не вредности. «Без сумње, вели Јован Цвијић, због тих знатних

33) С в е т о за р В у к м а н о в и ћ -Т е м п о , О н а р о д н о ј р е в о л у ц и ји у Г р ч к о ј, В ео г р ад . с тр . 47

34) Н а и с т о м м е сту , с т р 76-7735) Н а и ст о м м е с ту , стр . 77

38

остатака средњевековне српске културе и због свежих успоме- на из доба ове српске владавине и оних борби које су вођене против турских завојевања у народу ове области очувана су срп- ска историјска предања. То су уједно и једина историјска пре- дања централне области».36) Душан Поповић, један од водећих српских социјалиста, писао је: «.. .Србија је скоро затворена и остаје јој само долина Вардара као једини логички и природни наставак Моравске долине, те економске артерије читаве Срби- је. Србија, уопште, чини по своме географском положају једну целину са Македонијом више него Бугарска, коју од Македони- је раздваја низ врло масивних планина, као Осогово, Рила и Ро- допи.37)

36) Ј о в а н Ц в и ји ћ , Б а л к а н с к о п о л у о с т р в о и ју ж н о с л о в е н с к е зе м љ е , к њ . п , П с и х и ч к е о со б и н е Ј у ж н и х С л о в е н а . Б е о г р а д 1931, с тр . 139

37) Д у ш а н П о п о в и ћ , О к о М а к е д о н и је . У « И за б р а н и сп и си * . Б е о г р а д 1951, стр . 450

39

II. МАКЕДОНСКО ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ

1. Настајање Македонског црквеног питања

После слома Југославије, априла 1941. године, највећи део Јуж не Србије, тадашње Вардарске бановине, био је окупиран од Бугара. Њ ихова окупација није била само војничка и админи- стративна, него и црквена. Сви бугарски фактори, чак и Бугар- ска комунистичка партија, сматрали су окупацију Јуж не Срби- је ослобођењем њихове Македоније, која је све до исхода Бал- канских ратова, била под црквеном влашћу бугарске Егзархије и Васељенске патријаршије. Прво што су бугарске окупационе власти урадиле било је протеривање митрополита скопског Јоси- ф а Цвијовића и злетовско-струмичког епископа Викентија Про- данова. Трећа, охридско-битољска, епархија била је упражњена. Истовремено са прогоном епископа почео је и прогон свештени- ка Срба и Руса. «Они су били прогоњени на сваком кораку и против њих су примењиване далеко оштрије санкције: затвара- ња, интернирања и смртне казне. Најчешће није тражен ника- кав већи разлог за отстрањивање оваквих свештеника са паро- хија»'). Организација римокатоличке цркве остала је недирну- та.

Са бугарском окупацијом почело је интензивно бугаризирање православне цркве у Јужној Србији. Доведени су не само епи- скопи, него и парохијски свештеници и монаси. Бугарска црква се трудила да у сваком манастиру буде бар по један бугарски монах, који је управљао манастиром. У први мах је у Бугарској било мобилисано 280 свештеника, који су били обавезни да у окупираној области проведу четири месеца, али их је било ко- ји су и после тога остајали дуже у Јужној Србији. Богослови-до- мородци, који су учили у српским православним богословијама, позивани су да продуже и доврше школовање у бугарским бо- гословијама. У школској години 1942/43 било је у Софији 25 у- ченика из Јуж не Србије. Поред других повластица, које су до-

!) Р а с т и с л а в Т е р з и о с к и , Б у г а р с к а т а п р а в о с л а в н а ц р к в а в о о к у п и р а н а М а- к е д о н и ја (1941-1944). У « Г л а сн и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и ст о р и ја» , годи-' н а IX , б р н о ј 2, 1965, с т р . 54

41

бијали, они су били ослобођени и од служења војног рока. Бугар- ско Народно собрање изгласало је, августа 1941 године, посебан кредит за рад цркве у окупираној области. Одобрен је био и по- себан кредит за 375 свештеника и ђакона, који су били распоре- ђени по епархијама у Јужној Србији. Плате су им биле веће за 10 % него свештеницима у Бугарској, а од 1943 године могли су убирати и приходе са својих парохија у Бугарској, које нису биле упражњене2). Створена је била Специјална комисија за уништавање «туђих» културних споменика. Поновило се оно што су некада радили егзархисти: почело је брисање ликова српских светаца и владара и сликање на њиховом месту бугар- ских подвижника и просветитеља. Замењивани су и српски нат- писи, амблеми, иконе, уништаване спомен-плоче по црквама и костурницама, повлачене су црквене књиге из употребе и доно- шене бугарске3). Заведен је био бугарски језик и у администра- цији и у разговору. «Најстрожије је било забрањено примање писама, извештаја и административних аката, који нису били написани бугарским језиком»4).

Онај део Јуж не Србије, срезови Дебар, Струга, Кичево, Гости- вар и Тетово, који су окупирали Мталијани, дошао је под ци- вилну власт Албанаца. У црквеном погледу ови крајеви су били потчињени албанској православној цркви. На парохијама у ово- ме делу земље остали су били домородачки свештеници, а за о- не парохије где није било свештеника рукополагао је митропо- лит Христофор доморце иако не би имали потребне квалифика- Ције за свештенички чин5). На овоме делу окупиране територи- је почело је, преко албанске православне цркве, арнаућење на- шега живља што је и на народ и на свештенство веома рђаво у- тицало. Нередовно стање и тешке прилике под којима је ово свештенство морало да живи, терор који је вршен над њим и у- биства, која су се дешавала, учинили су да је један део овога свештенства пришао комунистичким партизанима.

Јачањем партизанског покрета, нарочито после капитулације Италије у лето 1943 године, множио се и број свештеника који

2) Н а и сн т о м м е с ту , стр . 54, 563) Н а и ст о м м е с ту , стр . 58, б е л е ш к а 374) С л а в к о Д и м е в ск и , Ц р к о в н а и с т о р и ја н а м а к е д о н с к и јо т н а р о д , С к о п је ,

1965, стр , 2115) Н а и с т о м м е с ту , с т р 213

42

су помагали партизански покрет. Подражавајући у свему оно што су радили Тито и његов Главни штаб и македонски парти- зани су при Главном штабу за Македонију, 15. октобра 1943. го- дине, створили Верско повереништво и за верског референта поставили свештеника Вељу Манчевскога, који је био активни партизан. У наредби о постављању Манчевскога стоји да су све наредбе и решења верског референта обавезни за све свеште- нике, који се налазе на партизанској територији6).

Стварање Верског повереништва, које је обухватало девет па- рохија са тридесет села, претставља почетак стварања македок- ске црквене организације под покровитељством комуниста. По~ себном наредбом Верског повереништва уведен јемакедонски је- зик као званични језик за спољно општење и за администраци- ју. Славко Димевски примећује: «Ова одлука претставља у су- штини почетак решавања македонског црквеног питања на ма- кедонској основи и почетак краја вековне борбе македонског народа да добије своју македонску цркву»7).

У ово време били су и Вељо Манчевски и Кирил Стојановски активни партизани, а други су помагали партизане и органе њихове «народне власти». По наређењу Верског повереништва био је заказан састанак свештеника у селу Издеглавје. Од три- наест позваних свештеника на састанак их је дошло једанаест. Овоме састанку свештеника присуствовали су претставници «на- родне власти* из више села8). Овај мешовити скуп је зачетак ткз, «црквено-народних сабора», који ће касније играти важну улогу у ширењу ове сепаратистичке акције.

На овоме састанку је формирано архијерејско намесништво за територију коју су држали партизани. За архијерејског намес- ника, без пристанка и одобрења било кога епископа, био је иза- бран свештеник Антим Попоски. Овоме намесништву било је потчињено девет парохија. На скупу је решено, да свештенство помаже партизанску борбу, да организује прикупљање хране и одела. Одлучено је, исто тако, да се изврши нова регулација па- рохија на овој територији и изради Уредба о таксама. Скуп се бавио и питањем школа и направио списак учитеља, који су

6) Н а и с т о м м е с ту , стр . 2157) Н а и с т о м м е с ту , с тр . 2168) Н а и с т о м м е с ту

могли држати наставу на македонском језику9). Нико, међутим, тада није знао шта је то македонски језик и који ће од јужно- србијанских дијалеката бити узет за књижевни језик када се за то укаж е прилика.

Немачка офанзива растерала је била партизане са ове тери- торије. Са губитком ове територије престало је да постоји и ово архијерејско намесништво: Антим Попоски је био ухапшен и спроведен у Дебар. Један део свештенства је остао са партиза- нима. Неки од њих су погинули, а неки били интернирани у Б угарску . .. У очима партизана имала је ова група свештеника извесне заслуге и то је био узрок, да су на првоме заседању АСНОМ-а, одржаном 2. августа 1944. године, учествовала и два свештеника, Иван Јоргов, свештеник у селу Дреново, срез кава- дарски, и Кирил Стојановски, свештеник из Ресна. Иван Јор- гов је био изабран у Председништво АСНОМ-а10). Прво заседа- ње АСНОМ-а је решило: «Због компликованог верског пробле- ма, а да би се омогућило слободно исповедање вере припадника свих разних вероисповести и да би се дала пуна верска слобо- да, при Президиуму треба да се формира Мешовита верска ко- мисија*11). У Манифесту, који је издало Председништво АСНОМ-а, августа 1944 године, помињу се «браћа» Арнаути, Турци и Власи, али нигде Срби12). За члана АСНОМ-а коопти- ран је, 27. октобра 1944. године, свештеник Методије Гогов из Штипа, који се као студент Православног богословског факул- тета у Београду звао Методије Гоговић13) На својој седници, др- жаној 15. децембра 1944. године, Президиум АСНОМ-а је решио «да се да новчана помоћ за децембар чиновницима и свештени- цима скопско-велешке митрополије али с тим да се ово питање посебно проучи14). Назив скопско-велешка митрополија за скоп-

9) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 217'<>) В е л и м и р Б р е з о с к и — М и л е Т о д о р о в с к и , Н е к о и д о к у м е н т и од ф о р м и р а -

њ е т о и д е јн о с т а н а А С Н О М (У « Г л асн и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и сто р и ја , го д . V III , б р о ј 1, 1964, стр . 192, 202)

" ) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 17912) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 202-20313) М и л е Т о д о р о в с к и и В е л и м и р Б р е з о в с к и , М а т е р и ја л и од п о д г о т о в к и т е и

р а б о т а т а н а А С Н О М д о п р в о т о в а н р е д н о з а с е д а н и е (У « Г л асн и к н а И н сти ту - то т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , год . V III , б р о ј 2, 1964, стр . 174)

и ) Н а и ст о м м е сту , с тр . 189

44

ску митрополију дале су бугарске окупационе и црквене вла- сти15), а македонски комунисти су га задржали.

2. Употпуњавање сепаратистичке акције

После завршенога другог светскога рата сепаратистички све- штеници из Јуж не Србије, који су инструменти политике КП Македоније, продужили су своју акцију. Сада је иза њих стаја- ла комунистичка власт целе Југославије: у фебруару 1945. го- дине одржали су свој «црквено-народни сабор», који је тражио ништа мање него обнављање Охридске архиепископије и ства- рање Македонске православне цркве, Био је изабран Иниција- тивни одбор као орган коме је стављено у дужност, да се стара о извршењу одлука овога скупа16). У извештају о раду седница Светог архијерејскога синода Српске православне цркве, држа- них у Београду између 5. и 22. септембра 1945. године, вели се, да је «тзв. македонски црквени сабор» одржан у Скопљу 4. мар- та 1945. године’7).

Овај скуп је, и овај пут, показао своју пуну зависност од по- литичке комунистичке власти, јер је Р езолуцију са својим за- хтевима послао Светом архијерејском синоду СПЦ преко «Прет- седништва федералне Македоније». Уз Резолуцију је био пос- лат и протест због организовања Скопског црквеног суда у Вра- њу и због слања Гласника СПЦ епархијама Јуж не Србије. Би- ло је покренуто и питање начина расподеле помоћи парохијском свешетнству у Јужној Србији. Свети синод, на чијем се челу тада налазио скопски митрополит Јосиф, према коме су се јед- нако непријатељски понеле и бугарска окупациона власт и ма- кедонски комунисти, одбацио је захтеве сепаратистичких свеш- теника и «поступак реченог Иницијативног одбора проглашен је самовољним и неканонским, а свештенство Македоније позва- но, да се покорава одредбама својих законитих црквених вла- сти»18).

15> Р а с т и с л а в Т е р з и о с к и , Б у т а р с к а т а п р а в о с л а в н а ц р к в а . . . (Н а и ст о м м е с ту . стр . 48)

16) С л а в к о Д и м ев с к и , Ц р к о в н а и с т о р и ја н а м а к е д о н с к и о т н а р о д , с тр . 21917) Г л а с н и к С П Ц . б р о ј 9 од 1. X . (18. IX .) 1945., с тр . 8218) Н а и н с т о м м е с ту , стр . 82

45

Из одлуке Светог архијерејског синода СПЦ од 29. септембра 1945. године о Резолуцији Иницијативног одбора 15) дознајемо, да је Свети архијерејски синод први пут, званично, дознао «о некаквом Иницијативном одбору за организацију православне цркве у Македонији» из писма, које су митрополиту Јосифу по- слали свештеници Методије Гогов, Никола Апостолски и Кирил Стојанов. Гогов и Стојанов су били чланови АСНОМ-а, тада још увек главног законодавног тела НР Македоније. На ово писмо одговорио је митрополит Јосиф 9. јануара 1946. године и преба- цио им што су себе поставили «на пиједестал самосталне и рав- ноправне стране према Светоме архијерејском синоду»20). Као њихов наддежни архијерај митрополит Јосиф их је са љубав- љу опоменуо, «да о своме ставу размисле још једном и са више мирноће и такта и црквеноправног становишта»21). Нешто касни- је, 20. јануара 1946. године, Свети синод је примио на знање о- вај одговор митрополита Јосифа и закључио, да се овај самозва- ни Одбор упути, «да све своје молбе и жеље и своју преписку упућује искључиво преко његовог високопреосвештенства госпо- дина Јосифа као свога надлежног архијереја22).

Из званичног материјала, који је објавио Свети синод СПЦ, види се, да се, од самога почетка, цела сепаратистичка акција прокомунистичке групе свештеника из Јуж не Србије одвијала по диктату Партије и у складу са њезиним интересима. По дик- тату Партије био је сазван и «црквено-народни» сабор 4. марта1945. године. Већ 8. марта послао је Иницијативни одбор Свето- ме архијерејском синоду СПЦ телеграм и изразио своју жељу, «да се што скорије прогласи Македонска православна црква и успостави историјска Охридска архиепископија»23). Овај скуп на коме је учествовало 300 делегата био је руковођен од Кирила Стојанова, који је био послушно оруђе у рукама македонских комуниста. Изабрана је била и једна делегација, «која ће посе- тити све сестринске православне цркве и изнети оправданост својих захтева*24).

1’ ) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 10 о д 1. X I. 1945.20) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 9221) Н а и с т о м м е с ту22) Н а и ст о м м е с ту23) Н а и с т о м м е с ту24) Н а и ст о м м е с ту

46

Вође ових сепаратиста су знале, да се СПЦ налази у веома тешком положају и да је, притискивана од комунистичког режи- ма на разне начине, препуштена сама себи. Под притиском ста- ња, које је настало, Свети архијерејски синод је био сазвао кон- ференцију епископа, јер Свети архијерејски сабор није могао бити одржан због отсуства патријарха из земље; конференција је одржана 12. марта 1945. године. Конференцији су присуство- вали: митрополит скопски Јосиф, епископи др Нектарије Круљ, др Венијамин Таушановић, др Симеон Станковић, Владимир Ра- јић и викарни епископ патријархов Валеријан Стефановић. Кон- ференција епископа је закључила, да се рад поменутог «цркве- но-народног» сабора» сматра неканонским и да не може о њему судити нити га претресати25).

Било је закључено да митрополит Јосиф оде што пре у Скоп- ље и да се на лицу места обавести о правој ситуацији тамо. Ис- тога дана је и Свети архијерејски синод усвојио закључке епис- копске конференције и одлучио да се цео овај предмет достави митрополиту Јосифу као надлежном епископу. Да би могао пу- товати у Скопље митрополит Јосиф је морао добити дозволу од комунистичке власти, која није желела да се он тамо појави. Због тога му није ни издала дозволу. У целу ствар се умешало Министарство унутрашњих дела и, у одговору Светом архије- рејском синоду, изјавило, да оно «сматра да је у ово време боље да Свети архијерејски синод позове известан број свештеника из Македоније који би поднели извештај о стању у коме се на- лази како православна црква у скопској епархији тако и у це- лој Македонији»26).

Министарство је узимало на себе да организује овај састанак. Свети архијерејски синод је, у своме одговору од 19. марта 1945. године, захвалио Министарству на понуђеној услузи и рекао да ће о овоме «известити заинтересоване архијереје да приме и са- слушају свештенике из поверених им епархија27). Нема никак- вих трагова о томе да ли је до једнога оваквога састанка уопште дошло. На сцени се, убрзо, појавио Емануил Чучков, министар за Македонију, који је 18. јула 1945 године, затражио од Светог

25) Н а и ст о м м е с ту , с тр . 92-9326) Н а и с т о м м е с ту , с тр . 9327) Н а и ст о м м ес ту , стр . 93

архијерејског синода, да се сума од 15,000.000 динара, коју је Свети синод био примио од Савезног министарства за потребе православне цркве, равномерно подели и да се један део одвоји за НР Македонију28). На овај акт Емануила Чучкова одговорио је митрополит Јосиф 28. јула 1945. године и рекао, «да ће и оне епархије у Македонији бити помогнуте из ове суме када се вра- те у крило своје Матере-Цркве, а дотле би било неприродно и нелогично да она помаже ону децу која се њенога крила само- вољно одричу»29).

Иницијативни одбор је остао упоран у своме ставу и проду- жио је да се обраћа Светом архијерејском синоду преко Пред- седништва ДФР Македоније: актом од 25. јула 1945. године до- стављено је Светом архијерејском синоду писмо Иницијативно- га одбора од 23. јула 1945. године на адресу «администратору српске патријаршије». Иницијативни одбор критикује митропо- лита Јосифа због неколико ствари; што у Македонију шаље Гласник СПЦ, што је у Врању организовао скопски Духовни суд и што је, по своме нахођењу, делио новчану помоћ у епар- хијама Јуж не Србије, јер, веле, у Македонији не постоји срп- ска, «него Македонска, народна, православна Св. Климентова црква по којој је македонски народ донео своју Резолуцију 4. марта 1945. године са жељом да добије свога народног владику, који ће бити ,возобновител на старата св. Климентова архиепи- скопија во град Охрид»30).

Под притиском и комунистичког режима и сепаратистичке групе свештеника, преко које је комунистички режим спроводио своју политику према СПЦ, Свети архијерејски синод је нашао за потребно, да јасно одреди свој негативни став према овој се- паратистичкој акцији у Јужној Србији. Одбацујући захтеве И- ницијативнога одбора и оспоравајући му право да говори у име православног народа у Јужној Србији, Свети архијерејски синод истиче, да су епархије скопска, злетовско-струмичка и охрид- ско-битољска део СПЦ не само од 1920 године, «него и много ра- није су оне биле у јединству са Пећком патријаршијом од које су биле привремено отцепљене силом историјско-политичких

Н а и ст о м м е с ту29) Н а и с т о м м е с ту30) Н а и ст о м м е с ту

48

прилика. Према томе у овим епархијама постоји сада као једина призната канонска и законита јурисдикција СПЦ, која је приз- ната и потврђена од свију осталих православних автокефалних цркава и од свију отаџбинских закона и власти, а поред тога ове епархије имају и своје законите, канонски изабране и поставље- не од стране Светог архијерејског сабора исте СПЦ епископе»3').

Законите епископе СПЦ у Јужној Србији протерали су Буга- ри, а комунистичке власти Југославије забраниле су им да се врате на своја места. «Услед таквог стања ствари, вели се даље, свака акција која иде на штету канонске јурисдикције СПЦ у тим крајевима као и порицање канонских права законите и при- знате срлске јерархије у поменутим епархијама, неоснована је и неканонска и да сви они који такву акцију воде или је подр- ж авају имају сносити сву одговорност пред канонима и зако- нима који штите канонски и црквени поредак у целој Право- славној цркви. Јер, отцепљење од канонске јерархије и ствара- ње независне цркве у тим крајевима по канонима не може се спроводити, ни проглашавати без знања и сагласија како Мате- ре-Цркве којој припадају, тако и њене канонске јерархије која је нарочито позвана да цени и заступа религиозне и црквене по- требе своје законите пастве. Ово је оппгга канонска норма приз- ната у православном канонском праву и у православном свету уопште»32).

Овај свој став, исправан и логичан, Свети архијерејски синод је још јасније изразио у одлукама, које је донео по овој ства- ри. Тамо је речено, да Свети архијерејски синод не може приз- нати никакву самосталну и независну цркву у Македонији, «ко- ја је проглашена без приволе и сагласности М ајке-Цркве и њене канонске јерархије у тим крајевима, која је на првом месту по- звана да тумачи вољу народа у пословима црквеним, као ф ак- тор који се првенствено стара о народу Господњем и даје рачу- на о њему»33). Даље се истиче, да Свети архијерејски синод сма- тра проглашење «неке независне Македонске православне Кли- ментовске цркве, обављено у Скопљу 4. марта 1945. године од стране неког тобож црквеног народног македонског сабора као

з^) Н а и ст о м м е с ту , е тр . 9432) Н а и ст о м м е с ту33) Н а и ст о м м е с ту

49

скроз самовољан и неканонски акт»34). За Иницијативни одбор се вели, да је он «незаконито приграбио црквену управу у та- мошњим епархијама и без знања и одобрења њихових закони- тих архијереја преузео послове који не спадају у његову надлеж- ност и тиме ремети постојећи црквени поредак и руши јединст- во цркве стварајући раскол у цркви и неред»35). И, на крају, Свети архијерејски синод позива свештенство и народ да се об-- раћају «својој законитој и канонској јерархији, да се покорава- ју њиховим законитим саветима и наредбама и да у заједници са њима, чији повратак треба што скорије омогућити, расправ- љ ају све своје црквене потребе у тим епархијама у духу канон- ских прописа.»36).

Ни током 1946 године нису се промениле прилике ни побољ- шали односи између Светог архијерејског синода и Иницијатив- ног одбора. Обе стране су остале при своме ставу. Све до по- вратка патријарха Гаврила у земљу на челу Цркве се налазио митрополит скопски Јосиф. Он је непоколебиво држао свој јас- ни и одлучни став не дајући се ни збунити ни уплашити. Пат- ријарх др Гаврило Дожић са вратио у земљу 14. новембра 1946. године и преузео управу Црквом. Према тражењима сепаратис- тичких свештеника из Јуж не Србије и патријарх Гаврило је и- мао исти став као и митрополит Јосиф. Без да жели да попушта режиму патријарх се надао, да ће са владом моћи доћи до не- кога споразума по овој ствари. На пријему београдског свештен- ства патријарх је рекао: «Морамо гледати да дође до неког спо- разума с онима, који су у власти, јер је дужност и ових који у- прављају политиком, да дође до споразума и сарадње. И ја мис- лим да се можемо срести на овоме путу, јер сви би требало да тежимо за добро нашег народа и наше Отаџбине»37).

Патријарху Гаврилу није успело да приволи режим на проме- ну става у Македонском црквеном питању. Поново је, једном посебном претставком, тражено од председника владе (тада је то био Тито), да се митрополиту Јосифу и епископу Викентију омогући повратак у њихове епархије, «јер је то једини и најбо-

34) Н а и с т о м м е с ту35) Н а и ст о м м е с ту36) Н а и ст о м м е с ту37) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 10-12 о д 1. X II . 1946, с тр . 218

50

љи канонски пут и начин, да се прилике црквене у тим цркве- ним областима нормализују*38). Режим није ову молбу уважио и све је остало како је било. На седници Светог архијерејског синода расправљано је и о политичкој акцији на разбијању је- динства СПЦ (Македонија и Црна Гора) па је утврђено да све то «може да буде на штету по интересе целокупности и саме др- жаве»39). Нешто се, види се, радило кроз установљене контакте са представницима власти, али резултата није било: 10. маја 1947. године посетили су патријарха Гаврила генерал-мајор Љ у- бодраг Ђурић, Лазар Колишевски, председник владе ДФНР Ма- кедоније и прота Милан Смиљанић, али о њиховом разговору са патријархом Гаврилом није издато никакво саопштење40).

Ни патријарх Гаврило Дожић није, и поред своје одлучности, великог угледа и ореола мучеништва, који га је красио, могао зауставити фатални ток догађаја. Све пгго је могао постићи би- ло је то, да је неповољно решење овога питања зауставио док је би жив.

3. Преокрет у ставу Српске православне цркве

Смрћу патријарха Гаврила Дожића и избором Викентија Про- данова за српског патријарха (1. јула 1950) настао је преокрет у ставу СПЦ према захтевима Иницијативнога одбора, који је, ви- дели смо, све до овога момента, сматран илегалним телом. Није још нигде објављено како је и због чега дошло до тога да пред- ставницима овога Одбора буде омогућено да учествују у избору српскога патријарха, јер ни по једној одредби Устава СПЦ ни- су на то имали право. Њихово присуство у Изборном сабору би- ло је отступање од оне линије, коју су држали и патријарх Гав- рило, после свога повратка у земљу, и митрополит Јосиф док је стајао на челу Цркве. Савез удружења православнога свеш- тенства Југославије, главни пропагатор да се реши питање Ма- кедонске православне цркве у духу тежњи комунистичкога ре- жима, био је главни корисник забуне која је наетала увођењем представника Иницијативнога одбора у Изборни сабор.

38) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 5 о д 1 V . 1947, стр . 15539) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 1 о д 1. I. 1947, стр . 8■•О) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 6 о д 1. V I. 1947, с тр . 187

51

Нови патријарх, мање и отпоран и упоран од свога претходни- ка, пожурио је да створи утисак да он ж ели да се ово за Цркву веома тешко питање што пре реши. Та његова жељ а није ипак могла бити онај фактор који је омогућио да се представниди Иницијативног одбора појаве у Изборном сабору. Тешко се мо- ж е претпоставити да је то све могло бити без претходне саглас- ности епископа. Елиминисање и прогон митрополита Јосифа, ко- ји је имао највише изгледа да буде изабран за патријарха, по- казује да је утидај режима био веома јак. Истичући да је он «стицајем прилика дошао на чело Цркве», патријарх Викентије је изјавио: «Ја ћу ову високу функцију обнашати са ревношћу па макар пао на томе послу»41). У одговору на здравицу, коју му је одржао митрополит Дамаскин, патријарх Викентије је рекао: «Врло сам срећан што видим и представнике из Македоније. Ја то можда говорим из личних симпатија, јер ја Македонију во- лим. Ш та они о мени мисле није важно. Архијерејски сабор је показао, може бити, нелогичност, али је показао разумевање да представници из Македоније могу присуствовати у избору срп- ског патријарха*42).

Ми не знамо да ли је патријарх Викентије дао режиму какве обавезе у погледу решења питања Македонске цркве, али знамо да је режим чешће пута потсећао на то, да ово питање треба ре- шити. Пало је уочи да је, убрзо после свога избора, патријарх Викентије на питање «ТАНЈУГ»-а одговорио, да се нада да ће и питање Македонске цркве бити повољно решено. Исто пита- њ е поставио му је «ТАНЈУГ» и 27. новембра 1951. године као потсећање на дато обећање. Тада је патријарх Викентије одго- ворио: «СПЦ је стално желела решење црквеног питања у Ма- кедонији. Приликом измене црквеног Устава од 1947. године Свети архијерејски сабор је донео и унео у Црквени Устав из- весне одредбе да би се задовољиле жељ е македонског свештен- ств а . . . С обзиром на то што су свештеници изјавили да прима- ЈУ јурисдикцију СПЦ, мислим да ће се црквено питање у Маке- донији повољно решити»43).

41) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 7-9 од 1. IX , 1950, с тр . 9942Ј Н а и ст о м м е с ту , с тр . 9443) В ес н и к , о р г а н С а в е з а у д р у ж е њ а п р а в о с л а в н о г с в е ш т е н с т в а Ј у г о с л а в и је ,

ГОД. I I I , б р о ј 63 ОД 1. X II . 1951.

52

Виспрена духа, мудар и обазрив, патријарх Викентије није рекао како мисли да се ово питање може решити. За цело вре- ме док је био на челу СПЦ он је био на великој муци и под стал- ним притиском и режима, и Савеза удружења православног свештенства и сепаратистичке трупе из НР Македоније. Сви су од њега тражили да питање Македонске православне цркве бу- де решено, а он је свима одговарао да ће бити повољно решено. Он га, међутим, није решавао или због тога што је знао да га не може решити а да Цркви, којој је стајао на челу, не зада теж ак ударац, или што је чекао неки повољнији моменат. Мајстор у преговарању са властима чији су претставници и духовно и ин- телектуално били за неколико копаља испод њега, патријарх Викентије није одбијао да разговара. Само, за противнике је- динства СПЦ, од тих разговора није било много користи. Пред заседање Светог архијерејског сабора маја месеца 1951. године «Весник» је писао: «Учешће претставника македонског клира и пастве у избору патријарха најбољи је доказ канонског једин- ства и синовске оданости матици цркви. Право на језик и наци- оналну самосталност загарантовано им је Државним уставом па им се не може и не сме замерити што по томе основу и специ- фичним условима свога друштвеног развитка захтевају изузет- на овлашћења, корисна уосталом и по цркву као целину. Страх од преседана, пак, у овоме случају сасвим отпада. Не видети те чињенице или не хтети их разумети значи и даље стајати под копреном великосрпског шовинизма, коме у братској заједници народа Југославије не може и не сме бити места44). Ратко Јелић, тада генерални секретар Савеза, поставио је целу ствар овако: «Устав Ф Н РЈ признао је НР Македонији њену националност, језик и културу. Ко ово негира тај се греши о Државни Устав и тај не може рећи да је исправан грађанин ове земље»4*).

Иако Ратко Јелић прети онима који нису као он «исправни грађани ове земље», епископи се нису дали уплашити. Време је било почело да оцртава друкчију могућност решења овога тмур- нога питања. И сами тражиоци независности Македонске пра- вославне цркве као да су били почели да сумњају у остваривост својих захтева. Најпре су тражили пуно отцепљење од СПЦ, за-

44) В е с н и к , год . Ш , б р о ј 50 о д 15. м а ја 1951.45) В е с н и к , г о д и н а IV , брол’ 65 о д 1. I . 1952.

53

тим су пристајали да за епископе добију домороце и да у цркве- ној администрацији могу употребљавати свој дијалекат. Дошли су били дотле да су одлучно одбијали од себе да траж е издва- јање из састава СПЦ. «Као цгго нема ниједног човека у Македо- нији, истицао је свештеник Ђорђе Анђелковски, који не жели да живи у границама Југославије, исто тако нема тога ко би желео отцепљење у црквеном погледу. . . Ми нећемо никакав расцеп у Цркви, али само и даље тражимо да имамо свога вла- дику, своје свештенство и свој језик у употреби»46).

Коментаришући ово место из говора свештеника Анђелков- ског «Весник» је писао: « . . . Не, нагласио је, да то не значи да црква у Македонији траж и одвајање од СПЦ или аутокефал- ност како то неки злонамерно ж еле да преставе*47).

Ствари су се веома тешко кретале напред. Свети архијерејски сабор је пратио развој овога питања. На своме редовноме заседа- њу, маја 1952 године, решио је; «У погледу епархија у НР Ма~ кедонији стављено је у дужност Светом архијерејском синоду да и даље ради на нормализовању односа и сређивању прилика у смислу Црквеног Устава48). Прошле су, међутим, три године а да се није кренуло са мртве тачке. На заседању Светог архије- рејског сабора, одржаном од 23. маја до 4. јуна 1955. године, по- ново је расматрано ово питање и решено: «Исто тако по питању сређивања црквених прилика у НР Македонији Свети архије- рејски сабор је, у смислу члана 4. и 11. Устава СПЦ, одобрио досадашњи рад Светог архијерејског синода и дао му потребна упутства»49).

Једно време је изгледало да ће решење овога питања заста- ти, Свети архијерејски сабор СПЦ је, међутим, 1955. годи- не решио да усвоји два главна захтева Иницијативног одбора: да за три епархије у Јужној Србији изабере епископе домороце и да дозволи да се у унутрашњој администрацији може употреб- љавати домаћи дијалекат. У жељи да се убрза испуњење овога решења посетила је, 10. априла 1957. године, једна делегација Иницијативног одбора Свети синод. Делегацију, која се састоја-

*6) Весник, гондина Ш , број 62 од 15. XI. 1851. *7) Весник, година П1, број 60 од 15. X. 1951.*е) Гласник СПЦ, број 6 од јуна 1952, стр. 132

Гласник СПЦ, број 6 од јуна 1955, стр. 92

54

ла од девет чланова, предводили су Нестор Поповски, свеште- ник из Скопља, претседник Иницијативног одбора, и Климент Малески, секретар Одбора.

О њиховој посети Светоме синоду није много продрло у јав- ност. «Весник» од 1. маја 1957. године доноси да је «у оквиру одлуке Светог архијерејског сабора постигнута пуна сагласност, те су том приликом именовани архијерејски заменици и члано- ви црквених судова као и други функционери осталих цркве- них тела предвиђених Уставом наше цркве, за све три епархије из НР Македоније: скопску, охридско-битољску и злетовско- струмичку».

Посета делегације Иницијативног одбора Светом синоду учи- њена је пред заседање Светог архијерејског сабора и омогућила да се донесу важ не одлуке о сређивању црквених прилика на о- воме подручју. У чланку «Пред овогодишње заседање Светог архијерејског сабора» истиче «Весник» од 15. маја 1957. године, да је «захваљујући са једне стране правилном разумевању и ставу нашег Св. архијерејског сабора, а с друге стране Иници- јативном одбору као и свеколиком свештенству и православном народу Македоније, прихваћена одлука Светог архијерејског са- бора од 1955. године, те је успостављено јединство и нормалан црквени живот у НР Македонији, те је сада наша црква једин- ствена»50).

У чему су се састојале те одлуке дознајемо из изјаве, коју је патријарх Викентије дао секретару «ЈУГОПРЕСА» и из посла- нице, коју је он упутио народу и свештенству НР Македоније. «Свештенство и верници, вели се у поменутој изјави, у Маке- донији изјавили су жељ у да се црквене прилике у њиховој ре- публици реше на другојачијој основи. Да би се удовољило тој тежњи, Свети архијерејски сабор СПЦ донео је одлуку да Све- ти архијерејски синод може дозволити употребу македонског језика у администрацији и проповедима на територији НР Ма- кедоније, с тим да богослужбени језик остане црквенословенски. Поред тога на територији НР Македоније, могу се употребљава- ти печати са црквеним грбом у средини и написом наоколо на македонском језику ћирилицом: НР Македонија, православна е- пархија Н. са седиштем у Н.». Даље је речено да се, после реор-

50) Весник, број 190 од 15. маја 1957.

55

ганизације црквене управе на том подручју, «узме у расматра- ње избор епископа домородаца и остала питања, а у смислу сво- јих ранијих закључака»5'). З а администратора све три епархије у Јужној Србији постављен је сам патријарх Викентије, који је «у смислу Устава СПЦ» именовао архијерејске заменике и чла- нове духовних судова.

У посебној посланици, коју је поводом ускршњих празника патријарх Викентије упутио свештенству и народу све три е- пархије на Југу, истакнута је радост што је «јединство цркве на законит начин успостављено*. Да патријарх није имао илузија о тешкоћама које још претстоје види се и из овога места њего- ве посланице: «Али овим нити је све учињено нити је све по- стигнуто. Има још много да се постигне. Потребно је да уједини- мо срца и душе наше. Тек уједињењем срдаца и душа наших ћемо успоставити потпуно јединство у цркви нашој, оно једин- ство за које се сваки дан молимо Богу, јединство у вери, љуба- ви и нади хришћанској и јединство у Господу Исусу Х ристу.. Наше истинско јединство ће подигнути и углед наше Отаџби- не. Од нашег споразума и јединства имаће користи не само на-- род у НР Македонији, него и цела наша Отаџбина Ф НР Југосла- вија»52).

Да је иницијативни одбор и овај пут радио по упутствима владе види се и из говора, који је Вељко Зековић, тада секре- тар Извршног већа Народне скугаптине, одржао 23. маја 1957. године на пријему чланова Светог архијерејског сабора у Из- вршном већу. «Поред настојања за решење текућих питања, ре- као је он, нарочито бих желео да подвучем као позитивну чи- њеницу, што се нашла могућност да се са Извршним већем НР Македоније делује у сређивању црквених питања у овој нашој народној републици53). У своме одпоздраву потврдио је патри- јарх Викентије да је влада стајала иза помирљивог става Ини- цијативног одбора. «Не бих могао пропустити да не споменем, рекао је патријарх, и да не изразим посебну захвалност Савез-

ном извршном већу на помоћи приликом решваања питања сре- ђивања црквених прилика у НР Македонији*54).

и ) Весник, број 189 од 1. маја 1957.52) Гласник СПЦ, број 5 од м аја 1957, стр. 9953) Весник, број 191 од 1. јуна 1957.54) На истом месту

56

Посета, коју је патријарх Викентије у пратњи тројице еписко- па учинио епархијама Јуж не Србије од 28. марта до 6. априла 1958. године, била је доказ његове решености да приведе у дело поменути споразум. Веома срдачно дочекан и од народа и од свештенства патријарх Викентије се трудио да не каж е много, али и да не остави утисак да се колеба да испуни одлуке Светог архијерејског сабора из 1955. године. У својој беседи у цркви св. Мине у Скопљу патријарх је, 30. марта, подвукао да су он и епископи дошли «да на видан начин потврдимо мир и јединство свете наше цркве, који су милошћу Божјом успостављени. Сви смо свесни да још није све учињено и да ће требати још много да се учини»55).

У својим поздравним говорима покушали су поједини прет- ставници Иницијативног одбора да од патријарха извуку одре- ђеније изјаве о томе када ће бити решено питање «Македонске православне цркве». Климент Малески истакао је у своме гово- ру да ће «удружено православно македонско свештенство пази- ти као светињу братство и јединство југословенских народа. Свештенство у НР Македонији жели да помогне решење свих нерешених црквених питања која је наша стварност поставила пред нас. Посебно истичем жељ у македонског свештенства за што брже решење црквеног питања у НР Македонији и попу- њавање епархија архијерејима домороцима56).

Патријарх је на ово одговорио 6. априла 1958, године: «Ја и преосвећена браћа архијереји, рекао је он, доласком својим же- лимо да учврстимо оно што је ослабило, да подигнемо оно што је пало и да оснажимо оно што је малаксало. Законски су ус- постављени мир и јединство наше цркве. Али све је узалуд ако срца наша нису сједињена»57).

Тома Димоски, архијерејски заменик битољски, уверавао је и патријарха и епископе, који су били с њим, да се они труде «да се правилно схвате наше тежње и захтеви за јединство са СПЦ, и наши предлози да на епархије у Македонији буду постављени епископи домороци. Са светим благословом Ваше Светости, Све- тог архијерејског синода и Сабора ми смо организовали духов-

и ) Гласник СПЦ, број 8 од м аја 1958, стр. 82и ) Гласник СПЦ, број 5 од маја 1958, стр. 8457) На истом месту, стр. 86

57

ни и административни живот по прописима Устава СПЦ декла- ришући се тиме да смо за истинско канонско јединство и за јеванђелску сарадњу међу нама»и).

На своме заседању 1958. године Свети архијерејски сабор је. 10. јуна, донео одлуку да се одгоди избор епископа за епархије у Јужној Србији. У складу са својом одлуком из 1955. године Свети архијерејски сабор је био решио да на упражњене епар- хије изабере епископе домороце. «Свети архијерејски сабор, ве- ли се у поменутој одлуци, начелно нема ништа против избора епископа за епархије НР Македоније из круга домородаца». Сва је незгода била у томе што ниједан од предложених кандидата није имао потребне канонске услове који се траж е при избору једнога лица за епископа. Сви предложени кандидати, протоје- реји Тома Димоски, Нестор Поповски, свештеник Спира Попов- ски и Владимир Зафиров-Поповски, наставник у Охриду, нису могли «бити бирани за епископе јер као жењени немају канон- ске услове за избор за епископе*59).

Свети архијерејски сабор није, дакле, одбио да изврши своје обећање, него је, без своје кривице, дошао у иемогућност да га испуни. Он је ставио Светоме синоду у дужност, «да изволи по- тражити и Светом архијерејском сабору предложити друге но- ве личности, које би могле доћи у обзир као кандидати за епис- копски чин за епархије које се налазе на територији НР Маке- доније»60).

Судећи по посети, коју су чланови Светог архијерејског са- бора, после завршеног заседања, учинили Титу и говора који су том приликом измењени, не би се могло рећи да је одлагање избора епископа домородаца за епископе Јуж не Србије наљути- ло владу. Патријарх Викентије је, 28. маја 1958. године, одао признање Титу што је тобоже «државничким уочавањем и схва- тањем црквених потреба учинио много за сређивање црквених прилика у НР Македонији, а ми са своје стране настојимо и на- дамо се да ће се и те прилике средити не само на корист право- славне цркве него и на корист целе наше Отаџбине»61).

'м ) Гласник СПЦ, број 6 од јуна 1958, стр. 14259) Гласник СПЦ, број 7 од јула 1958, стр. 14260) Гласник СПЦ, број 6 од јуна 1958, стр. 94

58

Тито је овоме делу патријархова говора додао само кра- так коментар: « . . . Ж елео бих у вези с тиме да и ви ријешите проблем Македонске цркве онако како ће то најбоље одговара- ит интересима читаве наше земље. Будите увјерени да ћете у- вијек наићи на нашу пуну подршку»“ ) . .. Ово је било последње што је патријарх Викентије могао да уради и за Цркву и за решење овога тешкога питања. Он се, сасвим неочекивано, раз- болео 24. јуна и већ се 5. јула 1958. године упокојио. Иза њега је остао недовршен посао за који се не зна како би га он довео до краја. Сигурно је да је он целоме овоме питању дао један обрт за који се не може рећи да је био у свему негативан. Њ е- му је пошло за руком да целоме овоме питању затупи првобит- не оштрице: од једнога изразито сепаратистичког покрета патри- Јарх Викентије је направио један покрет, који се изјаснио да жели да у свему остане у канонској заједници са СПЦ. Ни ка- нони, ни Устав СПЦ нису могли имати ништа против тога да на епархијама у Јужној Србији буду људи који су тамо рођени и да се они и њима подручно свештенство служе језиком којим је, шире схваћен, наш заједнички.

Друго је питање, међутим, да ли је Црква уопште требала да преговара са једном групом недисциплинованих свештеника, ко- ји су пошли погрешним путем и остали упорни у непокорености и својим законитим епископима и одлукама Светог архијереј- ског синода. Да није дошло до преговора и да се остало на ли- нији, коју су имали патријарх Гаврило и митрополит Јосиф, могло се цело ово питање замрзнути и режим не би могао да га решава без учешћа Цркве. Напуштање ове линије отворило је могућности низу извитоперивања и злоупотреба људи, који су мењали тактику али не и свој крајњ и циљ.

4. Изнуђавање аутономије

Нагли, и свакако нежељени, обрт у развоју Македонског црк- веног питања настао је после избора Германа Ђорика за патри- јарха СПЦ. Изабран 13. септембра 1958. године за патријарха, патријарх Герман је на дан свога устоличења, 14. септембра, у

«') Гласник СПЦ, број 6 од јуна 1958, стр. 94*2) На истом месту, стр. 95

59

беседи, коју је одржао, изјавио да ће «Светој Цркви српској, светосавској, служити предано и одано, верно и покорно с апо- столском ревношћу и светоотачком мудрошћу, чувајући њено је- динство као нераздељиву ризу Христову»63).

Ступајући на престо српских патријарха, патријарх Герман је продужио правац, који је цркви био дао његов претходник: односи између Цркве и државе били су се нешто побољшали и нико није хтео да их поново погоршава. У околностима у ко- јима се нашао и пред проблемима са којима је био суочен, па- тријарх Герман и није могао ићи другим путем. Свештенство, материјално незбринуто и без социјалног осигурања, вршило је притисак на епископе, да се његово питање реши. Сама, из сво- јих сопствених средстава, Црква није могла решити ово питаше и била је принуђена да прими помоћ државе, која је, због сво- јих сопствених интереса, показивала извесну предусретљивост. У изјави, датој «ТАНЈУГ»-у за Нову годину 1959. године, патри- јарх Герман је однос између СПЦ и државе изложио овако; «Др- ж ава је и ове 1958. године узела на себе и платила половину со- цијалног осигурања за свештенство. Поред ове помоћи, држава је дала СПЦ и знатну субвенцију за покриће буџетског дефи- цита. Све ово само собом говори о томе какви су међусобни од- носи владали између СПЦ и државе 1958. године*64).

Режим је, међутим, ову своју предусретљивост према СПЦ веома скупо наплатио. Не без охрабрења и пуне подршке режи- ма Иницијативни одбор је, самовољно и на своју руку, присту- пио решавању Македонског црквеног питања. Одбијање Светог архијерејског сабора да бира за епископе кандидате, који нису по канонским прописима могли бити бирани, с једне и појачане пропаганда за отцепљење Јуж не Србије и Косова и Метохије од Југославије с друге стране, могли су утицати на вођство југо- слоренских комуниста да пожури са самовољним решењем црк- венбг питања у НР Македонији. Још се, тако рећи, патријарх Викентије није био ни охладио у гробу, а Иницијативни одбор је решио да поново сазове свој «црквено-народни сабор», који је требао да реши црквено питање по своме нахођењу. Према «Борби» од 25. јула 1958. године Иницијативни одбор је 24. јула

63) Гласник спц, број 9 од септембра 1958, стр. 174Гласник СПЦ, број 1-2 од јануара 1959, стр. 2

60

1958 године одржао проширени пленум на коме је решено да се сазове «црквено-народни сабор». «На јучерашњем пленуму, ве- ли «Борба» од 25. јула 1958. године, коме су поред чланова Ини- цијативног одбора присуствовали и архијерејски заменици, на- месници све три македонске епархије, чланови епархијских те- ла, претставници епархијских удружења и друга свештена лица, констатовано је да Архијерејски сабор СПЦ није испунио своје обавезе из споразума закљученог између Иницијативног одбора за оснивање православне цркве у Македонији и Светог синода СПЦ, а који се односи на избор епископа-домородаца за епархије у Македонији.

У поменутом саопштењу није објављено ни када ће се ни где ће се одржати овај сабор. То је јављено касније. С обзиром на намеру да се обнови стара Охридска архиепископија изабран је Охрид, да би се тиме нагласило да цела ова суноврата акција и- ма неко покриће у историји и црквеној традицији овога краја.

Да се Иницијативном одбору и факторима који су стајали иза њега журило види се и по томе што је за оправдање ове акције узет сасвим измишљен и нетачан разлог; као што је већ помену- то Свети архијерејски сабор није одбио да изврши споразум, него је био у немогућности да га у томе моменту изврши. Да су разлози Светог архијерејског сабора били и тачни и оправдани види се и по томе што «црквено-народни сабор» у Охриду није изабрао за епископе ниједно лице од оних, која су била предло- жена Светом архијерејском сабору за избор. Да ли је Иниција- тивни одбор Светом архијерејском сабору свесно предложио ка- нонски неподобна лица за епископе, да би могао наћи формални повод за прекид односа, или је и сам касније схватио, да пред- ложени кандидати не могу бити бирани за епископе, питање је на које ми не можемо да одговоримо.

Брзина којом се ишло на одржање црквено-народног скупа и велика ревност, коју је у овоме показао Савез удружења право- славног свештенства Југоелавије показује да се режиму журило. Савез је сазвао своју трећу редовну скупштину за 24. и 25. сеп- тембар 1958. године, да би са једног јавног форума могао помоћи акцију брзоплетих и режиму оданих сепаратиста. На скупштини Савеза иступио је Добривоје Радосављевић, тада председник Савезне верске комисије, и одржао православном свештенству

61

дуго «поучитељно слово»65). Он је свештенике СПЦ поделио на добре, оне који су одани режиму, и на рђаве, оне који су одани Цркви. Као да није знао о чему се ради патријарх Герман је за свога изасланика на овој скупштини одредио свога викара-епи- скопа Доситеја, који је врло вероватно, већ у томе моменту био у водама Иницијативног одбора и огрезао у издаји.

Закључци треће редовне скугпптине Савеза удружења право- славног свештенства Југославије показују јасно да је управа Савеза свесно помагала акцију Иницијативног одбора. Скоро по- ловина текста Закљ учака говори о потреби решења питања Ма- кедонске православне цркве. Пада у очи да се и у овим закључ- цима, иако обазриво, баца кривица на Свети архијерејски сабор што ово питање није решено. Осврћући се на одлуку Сабора, да не може изабрати предложене му кандидате за епископе, вели се у Закључцима, да је «управо на самом концу дуге стазе, ње- гово решење опет доспело у кризу»66).

У вези са већ јасно оцртаним преокретом у развоју решења црквеног питања у Јужној Србији у Закључцима се вели: «Ос- тајући и даље до конца уз братски македонски народ и његова оправдана тражења, Савез ће чинити све што је кадар и надле- жан да се решење г/брза и успешно доврши. Савез моли Свети архијерејски сабор да у томе правцу и смислу још више појача напоре и уложи ширину погледа и добру вољу у интересу СПЦ и верног македонског народа. Скупштина Савеза изражава сво- ју увереност, да ће македонски народ и његово свештенство на- ћи такво решење које ће не само задовољити његове оправдане захтеве на истинским братским основама и обезбедити јединство православне цркве, као што се то већ манифестовало у нашем Савезу, и с тим потврдити братство и јединство наших народа, које се већ годинама остварује у државнополитичком животу. У исто време разумевајући добро извесне знаке колебљивости Са- вез моли сабор македонског народа да не малакше вером пред самим циљем и да не донесе никакве одлуке које би допринеле још већим тешкоћама, које не би убрзале него још више ком- пликовале решење овога питања од битне важности не само за

6>) Весник, број 223 од 1. октобра 1958.66) Весник, број 223 од 1. октобра 1958

62

македонски народ и Православну цркву, него и за општи жи- вот наших народа»67).

«Црквено-народни сабор» састао се 4. октобра 1958. године у Охриду и радио је до 6. октобра закључно. На њему је узело учешћа 220 делегата из редова народа и свештенства. За ове де- легате вели «Борба» од 6. октобра 1958. године да су изабрани «редовним путем од црквених тела и организација». Ново, и, ве- роватно, изненађујуће за многе унутар СПЦ, била је појава епи- скопа Доситеја Стојковића на овоме скупу, који је био сазван и без благослова Цркве и без њезиног пристанка.

Изабран 31. маја 1951, године за викарног епископа патријар- ховог и хиротонисан 22, јула исте године, Доситеј Стојковић је на дан своје хиротоније положио и СПЦ и патријарху заклетву верности, коју је нескрупулозно погазио. Рођен 24. новембра 1906. године у Смедереву од оца Лазара и мајке Софије, рођене Вилдовић, Доситеј Стојковић се до момента појаве на црквеном скупу у Охриду, увек сматрао Србином. Замонашивши се рано, он је 1924. године отишао у манастир Хиландар и ту остао осал година. Када се 1932. године вратио из Хиландара наставио је школовање у богословији у Битољу и, касније, завршио и Пра- вославни богословски факултет у Београду. У чињеници да је Доситеј Стојковић васпитан у Хиландару хтео је патријарх Ви- кентије да види обнављање живе духовне везе која је вековима постојала између СПЦ и манастира Хиландара.

На ову везу указао је и епископ Доситеј у својој беседи на дан своје хиротоније, која је програм рада свакога новога епископа. Осврћући се на своју младост епископ Доситеј је рекао: «Мис- лим на оно свето место, где сам као монах провео дуги низ го- дина, на оно свето место, које ми је било и отац и мајка, и прија- тељ и добротвор, а и највећи учитељ, јер сам у њему научио Бо- гу се молити и са љубављу своме народу служити; и све штс има, и ако има нечег доброг у мени, у томе светоме месту сам добио. То свето место, које ми је најмилије од свега на овоме свету и кога се и у овоме моменту сећам, јесте српска царска лавра Хиландар, највећа наша српска светиња у Светој Гори, задужбина Светог Саве и његова оца Стевана Немање, препо-

67) На истом месту

63

добног Симеона Мироточивог. . . Из свега овога вама је јасно да ја немам неки свој програм рада, већ исти програм који је први српски архиепископ Свети Сава из манастира Хиландара донео и кога се наша света Црква и данас држи»68).

Појављујући се самовољно, у улози издајника и нарушитеља своје епископске заклетве, на «црквено-народном» скупу у Ох- риду, епископ Доситеј је показао да је веома мало научио у Хи- ландару: он је, до сада, једини хиландарски монах, који је из- дао, као оруђе безбожничке комунистичке власти, и своју цркву и свој народ. Он није само изневерио Цркву, која га је учинила епископом, него је дошао у супротност са канонским поретком у православној цркви уопште. Иако човек веома слабих и скром- них и интелектуалних и духовних способности, Доситеј је као монах показивао извесну тиху побожност и смиреност што је, вероватно, одиграло прерудну улогу у одлуци Цркве да га бира за епископа. Ово је, међутим, био само почетак његовог срљања путем издаје.

Уместо да остане веран Цркви и својој заклетви епископ До- ситеј је дозволио себи да постане оруђе у рукама режима у јед- ној игри, која у себи крије чисто партијско-политичке циљеве. Својом самовољом и јагмом за чином који је, у данашњим окол- ностима, веома проблематичан, епископ Доситеј је главни кри- вац за рђави обрт у развоју црквеног питања у Јужној Србији. И сепаратистичкој групи око Иницијативног одбора и југосло- венским комунистима био је потребан један епископ без савести да би могли постићи оно што су хтели. Без издаје епископа До- ситеја Иницијативни одбор не би био у могућности да постигне оно што је одлукама «црквено-народног» скупа у Охриду пости- гао: створио је шизму у СПЦ на штету и Цркве као целине и на своју сопствену штету.

Велико интересовање комунистичког режима за рад и одлуке «црквено-народног сабора» види се и из присуства партијско- режимских достојанственика на овоме скупу. Присутни су били и председник Верске комисије Извршног већа НР Македоније Страхил Гигов, и секретар Верске комисије Савезног извршног већа Дилпарић. Лазару Колишевском, тада секретару ЦК-а СК НР Македоније, који је 10. октобра 1958. године примио Досите-

48) Гласник спц, број 7-8 од августа 1951, стр. 80-81

64

ја, послао је сабору топал поздрав69). Разуме се да није изостао ни Тито коме је са овога скупа упућен поздрав70). Савез удруже- ња православног свепггенства Југославије претстављао је прота Милан Смиљанић. «Весник», орган Савеза удружења право- славног свештенства, посветио је раду овога скупа целу прву страну у броју од 15. октобра 1958. године.

Пет важних одлука донео је «црквено-народни сабор», одр- жан од 4. до 6. октобра 1958. у Охриду; а) прогласио је обнавља- ње старе Охридске архиепископије, б) изабрао првога митропо- лита ове архиепископије, в) донео Устав Македонске право- славне цркве, г) изабрао нове епископе, међу којима се не на- лази ниједан од оних који су били предложени Светом архије- рејском сабору СПЦ за избор и д) решио «да Македонска право- славна црква буде у канонском јединству са СПЦ преко њеног поглавара — патријарха»71).

«Устав на Македонската православна црква», који је помену- ти скуп примио, веома је проблематична ствар. Мењан је, виде- ћемо, неколико пута. Члан 38 Устава одређује детаљније однос између СПЦ и МПЦ: црквено-канонско јединство МПЦ и СПЦ треба да буде оличено у личности патријарха СПЦ кога митро- полит МПЦ помиње на литургији. К акав ће бити однос између ове две цркве одредиће се, према члану 39 Устава, посебном Уредбом. Исти члан овлашћује не митрополита МПЦ, него «Ми- трополитски саборски управни одбор» да ову Уредбу изради72). За духовни менталитет у коме се формирао овај сепаратистички покрет типичан је члан 50 Устава МПЦ у коме се садржи текст заклетве, коју новоизабрани митрополит полаже пред претсед- ником сабора, који је, према члану 73 Устава, световно лице. Према тексту заклетве новоизабрани митрополит се обавезује да ће «својој отаџбини и народнил властима бити веран и одан», што јасно указује на зависност митрополита МПЦ од режима. Ових и сличних одредаба нема у Уставу СПЦ.

Територија тзв. Охридске архиепископије обухвата три епар- хије Јуж не Србије. Члан 1 Устава МПЦ одређује да се терито-

49) Весник, број 224 од 15. октобра 1958.70) н а истом месту71) Устав на М акедонската православна црква, Скопје 1958.72) На истом месту

65

рија ове архиеиископије састоји од «архиепископије охридске и скопске са седиштем у Скопљу и епископија преспанско-битољ- ска са седиштем у Битољу и злетовско-струмичке са седиштем V Штипу». Према члану 12 Устава МПЦ може се и у Америци и у Канади организовати посебна епархија за православне «Маке- донце», који живе у тим земљама73).

Остаје довољно неразјашњено у колико је и како Свети архи- јерејски синод СПЦ био изненађен овом црквено-партизанском хајдучијом једнога вероломног епископа. Од октобра 1958. годи- не па до почетка јуна 1959. године није, од стране СПЦ, било јавно ништа предузимано у вези са самовољним проглашавањем МПЦ. Када се састао у своје редовно годишње заседање од 3. до 19. јуна 1959. године, Свети архијерејски сабор није могао мимо- ићи ово питање, које је тешко погодило СПЦ и веома узбунило вернике. Ми не знамо ни шта се ни како се на седницама Све- тог архијерејског сабора дискутовало о овоме питању. Познато је само кратко и доста нејасно саопштење о томе. Тамо се каже, да у сагласности са одлукама Светог архијерејског сабора од 1958. и 1959. године и одлуке Светог архијерејског синода од 8. јула 1959. године «у смислу чл. 55, тачке 4 Устава СПЦ» патри- јарх Герман је, 19. јула 1959. године, хиротонисао у цркви св. Мине у Скопљу архимандрита Климента за епископа преспан- ско-битољског. У хиротонији су учествовали и бачки епископ Никанор и, сада, скопски митрополит Доситеј 74).

Из једнога другога, нешто јаснијега, саопштења се види, да је све то учињено на основу одлука, «које су донете на последњем заседању Светог архијерејског сабора јуна месеца 1959. године и према овлашћењу које резултира из тих одлука, а по молби ми- трополита македонског господина Доситеја»75). Овом приликом је патријарх Герман посетио епархије Јуж не Србије за које је, како вели Славко Димевски, Свети архијерејски сабор констато- вао, да су се издвојиле у самосталну МПЦ76). Ово је било доста помпезно путовање: патријарха су пратили епископ бачки Ника- нор, горњокарловачки Симеон, банатски Висарион, прота Милан

73) На истом месту74) Гласник СПЦ, број 7 од јула 1959, стр. 21075) На истом месту, стр. 2197*) Славко Димевски, на истом месту, стр. 222

66

Смиљанић у својству претседника Савеза удружења православ- ног свештенства Југославије, старешина манастира Студенице и- гуман Платон и протођакон Бранко Петровић77).

Из говора, који су држани за време посете патријарха Герма- на, употпуњује се слика збивања ових догађаја, који су дуго припремани и који откривају праву улогу епископа Доситеја у целој овој ствари. У својој беседи после хиротоније захвалио се епископ Климент Доситеју, «који му је још 1951 године понудио овај високи позив и који је тада у двочасовном разговору с њим о светој цркви Христовој посејао добро семе у његовој души>>73). Доситеј је, без да се осећао нелагодно као издајник, у своме поз- дравном говору патријарху Герману, истицао да су хиротониса- њем Климента «зацементирани темељи истинског канонског је- динства између Српске и Македонске православне цркве и тиме задовољили вековне жељ е македонског православног народа и његовог свештенства»79). Доситеј није био шкрт у комплименти- ма патријарху Герману кога је уверио да он, патријарх, стоји на епископом, него је дошао у супротност са канонским поретком у челу ове нове црквене организације.

Патријарх Герман је играо улогу, коју су му судбина и догађа- ји доделили. Иако су наши патријарси често пута морали да се боре са великим тешкоћама, тешко да је иједан од њих имао да савлађује судбинскије и далекосежније проблеме од патријарха Германа. Када је изабран за патријарха он се нашао у једном већ започетом процесу, који је настао и без његове воље и без његовог учешћа: догађаји су се почели одвијати тако како то није могло бити у интересу ни СПЦ ни српског народа. Оно што се одиграло почетком октобра 1958. године било се зародило још много раније и неко је морао бити осуђен да чашу горчине попи- је до дна. Када се нашао у Јуж ној Србији, међу епископима који су се наметнули, патријарх је морао да прави љубазно лице на рђаву игру, коју је режирао режим према својим интересима Истичући, да су и он, и епископи који су дошли са њим, пред- ставници ЦПС и српског народа, патријарх Герман је, по дужно- сти, изјавио Доситеју: «Свети архијерејски сабор СПЦ у сталној

77) Гласник СПЦ, број 7 од јула 1959, стр. 21978) На истом месту, стр. 22179) На истом месту, стр. 222

67

бризи за Цркву Христову, за очување свете вере православне, а из љубави према нашој Отаџбини, донео је историјске одлуке из којих резултира остварење давних жељ а и захтева правос- лавног свештенства и народа НР Македоније. НР Македонија добила је најзад домороце за своје епископе, добила је своју црквену организацију у МПЦ, оставши и даље у духовном и канонском јединству са СПЦ преко наше смерности-патријарха. Ако сви ми и сви други фактори будемо сматрали да је том од- луком ударена тачка и да се нема више шта радити била би ве- лика погрешка. Напротив, ми морамо свим силама и даље ради- ти и све своје напоре употребити, те да одбијемо све нападе који нам са стране долазе и да одолевамо свима силама које се са разних страна труде да се мешају у наше унутрашње ствари»80).

Одговарајући на здравицу Асена Симитчијева, члана Изврш- ног већа НР Македоније, патријарх Герман је своју горњу изја- ву употпунио речима: «Остварењем верског јединства православ- не цркве у Југославији много ће се допринети и учвршћењу је- динства народа Југославије и наше државне заједнице уопште, јер само у заједници и слози можемо свестрано да се развијамо и да напредујемо. Има људи који раде против тога јединства. али баш насупрот томе то ће нас побудити да се још више збли- жимо»81).

На питање МПЦ осврнуо се патријарх Герман и после свога устоличења у Пећи. На конференцији за штампу, коју је одр- жао у манастиру Високи Дечани, на питање: у каквом су ста- дију односи МПЦ у оквиру СПЦ, патријарх Герман је одговорио: "Прошлогодишњом одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ МПЦ је добила аутономију, оставши у јединству са СПЦ преко патријарха као заједничког врховног поглавара»82). Ову аутоно- мију схватио је епископ Наум као «чврст бедем на бранику О- таџбине и православља* и рекао, да «сви радимо да се очува јединство и ред у нашој Православној цркви»83). У говору, који је одржао, епископ Наум је, у име своје сабраће, уверавао: «Ми ћемо увек бити раме уз раме са свима в ам а . . . Када су нам дру-

8°) Гласник СЛЦ, број 7 од 1959, стр. 22281) На истом месту, стр. 2248г) Гласник СПЦ, број 6 од 1960, стр. 17183) На истом месту, стр. 182

68

ги нудили Св. миро са стране, ми га нисмо хтели примити. Си- пали смо воду у свето миро када га нисмо довољно имали, али чекали смо да га од Вас примимо. То смо овом приликом доби- ли. Стога долгоденствујте на много година са свом браћом архи- јерејима СПЦ»84). К ада је, од 31. јануара до 9 фебруара 1962. го- дине, Доситеј боравио у Београду, у пратњи свога секретара Не- стора Поповскога, био је примљен од П атријарха Германа. За- једно су, 8 фебруара, посетили Добривоја Радосављевића, који је тада био председник Савезне верске комисије. Радосављевић је «поздравио ову заједничку посету и пожелео да се односи између Српске и Македонске цркве одвијају у духу постигну- тог решења»85). Исте вечери патријарх Герман је приредио при- јем у част Доситеја коме је, поред Добривоја Радосављевића, присуствовало још неколико виших партијских руководилаца. Стварао се утисак, да је постигнуто измирење и да ће се цркве- ни односи даље развијати без потреса.

Из једнога писма, које је патријарх Герман, 30. септембра 1959. године, писао бившем америчко-канадском епископу Дионисију, виде се разлози који су Свети архијерејски сабор приниудили да призна аутономију Македонске православне цркве. Тамо сто- ји: «Одлуке у Охриду од октобра прошле године ставиле су нас пред дилему: или да применимо строге канонске мере и отворену шизму продубимо до коначног расцепа, или да прихватимо на- чело црквене икономије и спасемо што се спасти може. Осетили смо се позвани да све учинимо да се заустави даљи нежељени ток догађаја»85а). У «Издајство српскога народа и Српске право- славне цркве».

И патријарх Герман и епископи СПЦ веровали су тада, да је давањем аутономије МПЦ ово тешко питање скинуто са днев- ног реда, али није било тако. У разговору са Драгим Стаменко- вићем, тада председником Извршног већа СР Србије, који је во- ђен 5. маја 1967. године, патријарх Герман је истакнуо да су та- да сви заинтересовани веровали у то да је питање МПЦ решено. «Тако су и они, рекао је патријарх, били схватили и захваљи-

84> На истом месту, стр. 18385) Гласншс СПЦ, број 3 од марта 1962, стр. 11685а) У «Издајство српскога народа и Српске православне цркве*. За штампу

спремио бивши епископ Дионисије, Либертивил 1968, стр. 98

69

вали нам се и не само они већ и г. Добривоје Радосављевић, та- да прдседник Савезне верске комисије*85®).

На упорно наваљивање да се МПЦ да аутокефалност и ти- ме избегну сви могући сукоби, патријарх Герман је то одбио и рекао: «Ви кажете да њих треба задовољити. А да ли нас Ср- бе ко пита и да ли ми у овој земљи постојимо, и да ли и нас ко треба да задовољи? Ко је иницијатор свега овога, да ли ми или они? Ми смо хтели да их задовољимо и то је било учињено, али се сада од нас траж и да извршимо самоубиство. Не, ми то не- ћемо учинити и ако они сами прогласе аутокефалност отворе- но вам кажем да ћемо Доситеја пред суд, па шта му Бог и тај суд да»85в).

Ни Доситеј и његови епископи, ни политички фактори, који су стајали иза њих и постицали их да траж е што више, нису во- дили рачуна о црквено-канонској страни целога питања. За њих је биоваж ан чисто политички моменат, да употпуне своју тезу о постојању македонскога народа. И то је био главни разлог што се цело ово питање све више компликовало'. У једном акту па- тријарха Викентија од 12. јануара 1955. године, у коме он из- лаж е своје разговоре са Добривојем Радосављевићем и Љубчом Арсовим, стоји и ово: «Тешкоћа за решавање овога питања ле- ж и у томе што се црквено питање поставља у вези са полити- ком. Наиме, траж и се да наша Црква призна македонски народ. Наше је становиште било да је то државна ствар и да то не спада у црквену надлежност. Црква признаје данашњу државу и њено уређење, пошто се и она налази у истој држави, али ни- је позвана да се меша у политичка питања».

5. Самовољно проглашавање аутокефалности

У годинама које су настале показало се, да су спољашњи став и изјаве и говори епископа МПЦ, чију је аутономију признао Свети архијерејски сабор СПЦ, били неискрени и дволични. На добијену аутономију они су гледали само као на отскочну даску

856) На истом месту, етр. 122 85в) На истом месту, стр. 12285г) На истом месту, стр. 36

70

за остварење својих крајњ их намера: потпуне аутокефалности и издвајања из састава СПЦ. Којим су редом и са каквом упор- ношћу епископи МПЦ, иза којих је стајала воља и диктат воде- ћега слоја СК Македоније, постављали СПЦ своје захтеве доз- најемо из Извештаја Светог архијерејског синода СПЦ број1026, зап. 144 од 10. марта 1967. године, о посети патријарха Германа, митрополита црногорско-приморског Данила и далматинског е- пископа Стефана Петру Стамболићу, учињеној 7. марта 1967. године. Стамболић је, у ово време, био претседник Савезног из- вршног већа86).

Непосредни повод овој поеети било је тражење Светог синода МПЦ од 3. децембра 1966. године, да им се додели аутокефал- ност. Из поменутог извеш таја Светог архијарејског синода СПЦ се види и дознаје оно што до тада није било објављивано или је у званичним извештајима само наговештавано. Од октобра 1958. до јула 1967. године односи између СПЦ и МПЦ не мо- гу се назвати нормалним. Извештај истиче, да су и «црквено на- родни сабор» и избор Доситеја за митрополита октобра 1958. го- дине били «неканонске радње», али ради мира у Цркви и држа- ви «Свети архијерејски синод је само констатовао тај факт, и учинио већи број примедби на Устав МПЦ, тражећи да га према тим примедбама исправе да би се некако нашао ипак излаз и очувало јединство спц».

Устав МПЦ, који је донет 6. октобра 1958. године, мењан је неколико пута и то увек самовољно. Примедбе Светог архије- рејског синода СПЦ или су само привидно усвајане или нису у- опште узимане у обзир. Доситеј и његови сарадници уносили су у свој Устав и неке нове текстове остајући само привидно у за- једници са СПЦ. После четврте промене Устава МПЦ појавио сс Доситеј у Београду. Најпре сам, а затим су дошли и његови е- пископи. Одржан је један заједнички састанак са Светим архи- јерејским синодом СПЦ. «На томе састанку митрополит Доситеј и његови епископи отворено су изашли са захтевом да им се да аутокефалност. Захтевали су да одмах сазовемо Свети архије- рејски сабор у ванредно заседање, нашто им је одговорено да то не можемо јер не сматрамо да је ствар хитне природе».

86) Ф отокопија И звеш таја Светог архијерејског синода СПД од 10. марта1967., налази се у поседу писца. Сви наводи су узети из н»е.

71

Доситеј је овом приликом изашао са отвореним картама и пре- тио да ће «они сами решити проблем на тај начин што ће сазва- ти свој црквено народни сабор и изгласати себи аутокефалност ако им то Српска црква неће да да или ако им Синод СПЦ не загарантује да ће им Сабор то дати». Све што им се, овом при- ликом, могло дати, био је савет, да своје тражење писмвно под- несу Светом архијерејском синоду, који ће све то поднети Све- том архијерејском сабору на решавање и одлуку. Они су то и у- радили и, 3. децембра 1966. године, поднели писмено свој захтев за давање аутокефалности.

Из Извеш таја се види јасно, да су Доситеј и његови еписко- пи били већ унапред решили да прекину заједницу са СПЦ. Не- стрпљивост вођства СК Македоније, да што пре употпуни своје национално осамостаљивање и своју «државност» непосредно је морала утицати на овако држање епископа МПЦ. Они су из- нели четири замерке вођству СПЦ: 1) што се патријарх назива и потписује само као «српски патријарх», а не и македонски; 2) што је 1966. године из Устава МПЦ брисана реч «канонски» и израз «канонско јединство» замењен изразом «остаје у јединст- ву»; 3) што СПЦ «није обавестила све остале аутокефалне цркве о постојању МПЦ» и 4) што је у одлуку Светог архијерејског са- бора СПЦ од 1966. године унето да МПЦ «не може чинити ни- какве измене у Уставу без сагласности Светог архијерејског са- бора СПЦ».

Обавештења, која су дата на ова питања, нису задовољила ни Доситеја ни његове епископе. Речено им је, да је званична ти- тула патријарха Германа «патријарх српски», али да се он, у званичним актима који су се тицали и свештенства МПЦ потгог- сивао као «патријарх српски и македонски». Затим; да израз «канонски» није на своме месту, јер је, у међуцрквеним односи- ма, МПЦ само аутономна и као таква део СПЦ, а део и целина једнога тела не могу стајати у канонском односу, јер су у је- динству. Често мењање Устава МПЦ показало је да се фактори, који потстичу и усмерују акцију Доситеја и његових епископа, не гледају да умере, него данас одлучују једно, а сутра друго. «А М П Ц је део СПЦ и ако би она унечему поступила неканонски то би ишло на рачун угледа СПЦ, што ми не можемо и не смемо дозволити. То би могло нарушити односе између СПЦ и Грчке цркве. А ми на територији Грчке дравославне цркве имамо свој

72

манастир Хиландар. Нарушавањем традиционално добрих одно- са са Грчком црквом довели бисмо у питање наше односе са Хи- ландаром па чак и сам опстанак као српског манастира и све- тиње». И даље: «Сасвим је нормално, логично и природно да о положају МПЦ у оквиру СПЦ не обавештавамо стране право- славне цркве, јер их ни до данас нисмо никада обавештавали о нашим унутрашњим проблемима«.

Доситеј и његови епископи нису се дали, а вероватно ни сме- ли дати, убедити овим објашњењима. Он су били решени да иду до краја и нису се устручавали да признају на чијој подржци и вољи заснивају своје тражење. «Они су нам, вели се у Извешта- ју, приликом састанка у Патријаршији рекли, а у својој прет- ставци писмено потврдили да и л а ју сагласност Извршног већа Македоније да траж е аутокефалност. . . Охрабрени оним што су до сада сами учинили па остали некажњени, или што су догово- рима од СПЦ добили, архијереји Македоније могу и овога пута поверовати да могу сами, и на црквено-канонском плану, реша- вати све што хоће и како хоће, као да је Црква нека радна за- друга. Ово тим пре што су, по њиховој изјави, за ово добили са- гласност и Извршног већа Македоније*.

Излажући, 7. марта 1967. године, све ово Петру Стамболићу, делегација Светог архијерејског синода чинила је, стварно, је- дан очајнички напор, да заустави фатални развој догађаја. 06- јаснивши детаљно свој став и предочивши све шта даље може настати, делегација није скривала да је дошла да тражи помоћ највеће државне власти: «Ми молимо да се схвати, да је то што они, Македонци, траж е у супротности са канонским прописима, А у супротности је и са самом природом логике ствари. . . наша СФ РЈ је састављена од шест република. Све те републике ужи- вају пуну слободу живота и рада у своме унутрашњем послова- њу, разуме се, све у границама државног Устава. И ни једној од шест република не смета што им је заједничка војска, новац и спољни послови. Зашто онда смета МПЦ то што СПЦ по сво- ме Уставу и канонима одржава везе преко патријарха са оста- лим аутокефалним црквама? Као што се види из овог упоређе- ња МПЦ има далеко више ингеренција визави СПЦ, него поје- дине републике према Федерацији. Зато све дотле, док је НР Македонија у саставу СФРЈ, МПЦ има остати у саставу СПЦ користећи своју аутономију».

73

Иако му је скренута пажњ а на то, да се делегација Светог ау- хијерејског синода не би њему обраћала да се у целу ствар није умешало Извршно веће Македоније, Петар Стамболић је пока- зао велико неразумевање целога овога проблема. Отупелог на- ционалног осећања, површан и усковид, Стамболић није ни мо- гао да схвати национално-државну суштину целога проблема. Он се скаменио у муљу комунистичке фразеологије о посебном македонском народу па је, на сва образложења, одговорио: «Они ж еле да се афирмирају као такви, то јест као Македонци на сви- ма пољима друштвеног, културног па и црквеног живота. Треба их разумети. Треба да их помогнемо у тој афирмацији. Па ето, нека им се оно што им је дато 1959. године прошири па нека бу- де један патријарх и биће све у реду. Иначе, ми не можемо у то да вам се мешамо и да им одавде нешто наређујемо».

Свети архијерејски сабор СПЦ нашао се и сада сам себи пре- пушетн и морао је сву тежину ове ситуације примити на себе. На своме заседању, држаном од 23. маја до 1. јуна 1967. годи- не, Свети архијерејски сабор је расматрао и поменуто тражење Доситеја и његових епископа. На своме заседању од 24. маја 1967. године одлучио је: «Не може се уважити захтев Светог ар- хијерејског синода МПЦ од 3. децембра 1966. године број 226, да се аутономној МПЦ даде аутокефалност»а7). Пада у очи, да у ко- миникеу о раду Светог архијерејског сабора, објављеном убрзо после завршетка саборског рада, није нипгга речено о тражењу Светог синода МПЦ, него је само напоменуто: «Остале значајне одлуке биће посебно објављене*88). Могуће је, чак и врло веро- ватно, да је Свети архијерејски синод СПЦ хтео да сачека реак- цију Светог синода МПЦ, који је и иначе био решен да иде до краја, па тек онда објави своју одлуку о непризнавању аутоке- фалности МПЦ и њезино објашњење. Ово се види и из обавеш- тења о ванредном сазиву Светог архијерејског сабора СПЦ за14. септембар 1967. године са једном једином тачком дневног ре- да: питање проглашења аутокефалности МПЦ85).

Вештим маневрисањем успели су епископи МПЦ да добију ка- нонско посвећење. Сада се, међутим, нису покорили одлуци Све-

87) «Православље», број 10 од 31. VIII. 1967.®8) «Православље», број 5 од 15. VI. 1967.89) «Православље», број 10 од 31. VIII. 1967.

74

тог архијерејског сабора СПЦ од 24. маја 1967. године, него су, као што су већ раније претили, опет сазвали свој «црквено-на- родни сабор» у Охриду где су, 19. јула 1967. године самовољно прогласили МПЦ аутокефалном. Низу својих ранијих огреше- ња и преступа они су сада додали нове: посведочили су, поново, своју непослушност Мајци-Цркви и још један пут погазили сво- ју архијерејску заклетву. Пре него што су били хиротонисани за епископе они су се заклетвом обавезали да ће чувати једин- ство са СПЦ. У свему помогнути и подржани од вођства СК Ма- кедоније они су дозволили да се у њима угаси црквена и канон- ска свест и да постану вероломници.. Да не би било сумње у то, да је све ово урађено без пристанка вођства СК Југославије, Јо- сип Броз-Тито је пожурио да, као поглавар државе, одликује Доситеја Стојковића «орденом југословенске заставе са лен- том»90).

Мешовити скуп у Охриду, који је радио од 17. до 19. јула 1967, починио је неколико самовољних радњи: основао је још једну епархију и назвао је величком (тако се звала епархија св. Кли- мента Охридског) и за њезиног епископа изабрао Методија; ос- нована је и епархија за Северну Америку, Канаду и Аустралију и за њезиног епископа изабран Кирил; епископ Климент, који се раније тако усрдно заклињао на верност СПЦ, добио је сада назив архиепископа91). Доситеј је добио титулу «архиепископ охридски и македонски»92). Тешко се отети утиску да се ово друштво, зането опиумом фалсификаторства историјских чиње- ница, уз пуни пристанак комунистичких властодржаца, међу- собно даривало титулама и чиновима губећи сваки смисао за истину и стварност. Према одлукама овога мешовитог скупа у Охриду самоназвана Охридска архиепископија, чије се границе поклапају са границама СР Македоније93), има следеће епархије: митрополију скопску, епархију злетовско-струмичку, епархију преспанско-битољску, епархију величку са седиштем у Охриду и епархију за македонске православне црквене општине у Се- верној Америци, Канади и Аустралији94).

9П) Радио Загреб, од 31. VII. 1967., у 16,00 часова91) «Политика», од 20. УП. 1967.92) «Политика», од 19. VII. 1968, «Борба», од 19. VII. 1967.93) Г. Чакулески, «МПЦ прогласила се самосталном» («Борба», од 19. VII. 1967)94) «Нова Македонија», од 18. VII. 1967.

Отсуство претставника СПЦ на овоме неканонскоме скупу у Охриду није лако падао ни Доситеју ни његовим епископима, ко- ји су сада скинули маску са себе. И из говора злосретнога До- ситеја и из Резолуције о раду овога скупа провејава једно осе- ћање безнадежности и ишчекивања шта ће даље бити. У своме говору, одржаном 17. јула, Доситеј се жалио, да се «руковод- ство» СПЦ са неразумевањем односило према њиховим жалба- ма95). У Резолуцији се, међутим, истиче нада да ће њихова ауто- кефалност бити призната од СПЦ56). У писму, које су 19. јула 1967. године, Доситеј и његови епископи упутили патријарху Герману истиче се, да «ми не можемо а да не изразимо тугу ко- ју осећа наша света Црква због непостигнутог споразума са се- стринском СПЦ и њеног отсуства са ових наших великих праз- ничких славља»57). Потписаним епископима придружила су се 37 чланова «архиепископског црквено-народног сабора МПЦ».

Нема сумње у то, да је Свети архијерејски синод СПЦ благо- времено доставио Светом синоду МПЦ одлуку и њезино образ- ложење Светог архијерејског сабора СПЦ о одбијању тражења МПЦ да јој се призна аутокефалност. Образложење, које су ра- дили професори др Сергије Троицки и др Благоје Гардашевић, је стручно, поткрепљено и канонима Православне цркве и црк- веном праксом кроз историју. Чињенички је доказано драстично огрешење епископа МПЦ о црквене каноне, непознавање канона, свесно кршење положене заклетве, увлачење државне власти, и то безбожничке, у питање разграничења црквених организација чиме је, поред осталога, нарушен и чл. 46 Устава СФР Југосла- вије. Образложење сматра, да ни Извршно веће СР Македоније, свеено да ради један незаконит посао, «није издало никакав атк у корист аутокефалије Македонске цркве»58). Доказано је, исто тако, да тело, које је прогласило аутокефалност МПЦ, ни по Уставу те цркве, није било надлежно за то. З а то је била надлежна само Црква-М ајка: у овоме случају СПЦ.

Сумирајући разлоге због којих се није могла дати сагласност за проглашавање аутокефалности МПЦ, Свети архијерејски са-

95) На истом месту96) На истом месту97) Фотокогшја овога писма је у поседу писца98) Гласник СПЦ, број 8 од јула 1967

76

бор СПЦ истиче: «Главна је сметња за аутокефалију — начин акције садашњег архијерејског састава Македонске цркве, ње- гово потпуно занемаривање и игнорисање канона Православне цркве и нарушавање архијерејске заклетве од стране поглавара- ове цркве. Како је већ споменуто, садашњи вођа покрета за из- двајање Македонске цркве од Мајке-Цркве, бивши викарни епи- скоп патријарха, је свесно прекршио своју заклетву, коју је дао10. јула 1951. године приликом своје архијерејске хиротоније за епископа топличког»"). И, на крају, епископима МПЦ је јасно предочено шта их чека ако би самовољно, као што су претили, прогласили «себе за аутокефалну (цркву), она ће се сматрати, како од СПЦ, тако и од осталих Православних аутокефалних цр- кава, расколничком верском организацијом и, као таква, одлу- чена од општења са њима»100).

Одговор СПЦ на самовољно проглашење аутокефалне МПЦ био је сазив светога архијерејскога сабора СПЦ у ванредно за- седање, које је одржано 14. и 15. септембра 1976. године. Свети архијерејски сабор је потврдио свој став и своју одлуку од 24. маја 1967. године и из самовољног поступка епископа МПЦ кз- вукао логичан закључак: прекинуо је са вишом јерархијом МПЦ свако општење, јер се она «самовољно и неканонски сама отце- пила од своје М ајке-Цркве у расколничку верску организаци- ју»101). Доказ је разумне увиђавности Светог архијерејскога са- бора СПЦ, да није прекинуо општење ни са нижим свештенст- вом МПЦ ни са верним народом овога краја. Исто тако је разум- на одлука, да се богословима и студентима из Македоније дозво- ли, «да се могу и даље уписивати у наше богословске школе и учити у њима»102).

Ако је објашњење Светог архијерејскога сабора уз одлуку од 24. маја 1967. године било више црквено-канонско, објашњење уз одлуку од 15. септембра 1967 године има, поред чисто канон- ских образложења, и јасних осврта на црквено-историјску прош- лост народа Јуж не Србије и оних делова, који су некада улази- ли у састав старе Охридске архиепископије. Указано је, на неко-

»?) На истом месту100) н а истом месту101) «православље», број 11 од 15. IX. 1967.1°2) На истом месту

77

лико места, на дух доследног фалсификовања историјских чи- њеница и свесног обмањивања народа. С обзиром на стање у ко- ме се данас налази СПЦ у Југославији, разумљиво је, да у ње- зиним образложењима нису довољно искоришћене историјске чињенице на које ће овде, у продужењу, бити указано.

Канонско-црквену исправност става Светога архијерејскога са- бора СПЦ потврђује и одлука Васељенскога патријарха коме су се обраћали и епископи МПЦ. У своме писму патријарху Герма- ну, од 21. фебруара 1968. године, Васељенски патријарх Атина- гора осуђује самовољни рад епископа МПЦ: на једној од синод- ских седница расмотрено је ово питање и «одлучили смо да осу- димо и потпуно одбацимо оно што је прошлог месеца јула само- вољно одлучено и извршено у Охриду»103). Патријарх Атинагора је, својим писмом Доситеју од 16. фебруара 1968. године, осудио рад епископа МПЦ и показао у чему је незаконитост и недозво- љеност њиховог поступка. У писму се вели, да после канонског испитивања целе ствари «оно што су у Охриду извршили јерар- си Јуж не Југославије, није било могуће да не осудимо то и пот- пуно одбацимо као извршено на супрот канонским начелима и утврђеном црквеном поретку, а које уноси збрку и пометњу у црквену управу»104). Патријарх их, у име целе Православне црк- ве, саветује «да у духу искрене љубави и у име јединства тамош- ње и уопште наше свете Православне цркве, пошто поново рас- мотрите ствари, приступите ревидирању онога што је учињено и пођете путем који показују свештени канони и вековни поредак Цркве, поново се повезујући са вашом канонском црквеном влашћу, најблаженијим патријархом београдским господином Германом и осталом тамошњом православном јерархијом»’05).

б. Реакција на одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ

Није, разуме се, нимало случајно да је први напад на одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ дошао баш од стране Главног савеза удружења православног свештенства СФРЈ. Овај Савез је у једноме за нашу Цркву и за наш народ судбинеки важном

'03) «Глас канадских Срба», од 11. априла 1968.1°4) На истом месту105) На истом месту

78

питању поново засведочио да се, и у чисто црквено-канонским питањима, опредељује по инструкциј ама Савеза комуниста Ју- гославије, чију тезу о постојању посебнога македонскога народа заступа. На своме састанку, одржаном 8. и 9. септембра 1967. го- дине, одлучили су претставници епархијских удружења и Из- вршни одбор Савеза ових удружења, да Светоме архијерејскоме сабору СПЦ, без да их је ико питао за њихово мишљење, изнесу свој став по овоме питању. Пада у очи да је ово учињено само пет дана пред ванредно заседање Светог архијерејскога сабора са очитом намером, да се епископима стави до знања оно шта и како комунистички режим мисли о ставу СПЦ. Тешко се ов- де отети утиску да се радило о планскоме застрашивању иако у писму Савеза удружења стоји, да Савез поштује «у пуној ме- ри искључиву канонску надлежност Светога архијерејскога са- бора да одлучује у овоме питању», да би се, у даљем излагању, потпуно ставио на страну режима. Да би отежали положај епи- скопа СПЦ претставници овога Савеза, који целоме овоме спору жели да да чисто национално-политички карактер из комунис- тичке перспективе, истичу да би негативан став Светога архи- јерејскога сабора према самовољном чину од 19. јула 1967. годи- не «неминовно довео до једнога трагичнога црквенога раскола* и да би овај раскол, без обзира на то што га СПЦ није изазвала, «био вишеструко опасан за саму СПЦ»106).

Вођство Савеза удружења православнога свештенства СФР Југославије је убеђено, исто као и режим, «у неодрживост сва- кога акта којим би била оспорена национална индивидуалност македонскога народа». Полазећи од тога уверења Савез фалси- фикује и расположење српскога народа, који је сагласан са ста- вом и одлукама Светог архијерејскога сабора СПЦ, и вели, да би овако држање СПЦ «морало довести и до разилажењ а великог броја Срба са политиком своје Цркве, а тиме и до слабљења уг- леда и ауторитета Српске цркве у сопственоме народу»107).

У писму Главне управе Савеза Светоме архијерејскоме сабору може бити тачно само тврђење, да би овим актом «врло добри односи између Српске цркве и државе били помућени и уназа--

106) весник, број 438 од 15. септембра 1967.107) На истом месту

79

ђени за дуже време»,0В). Оваквоме ставу вођства одао је призна- ње и Станоје Аксић, потпредседник Извршног већа СР Србије, у своме говору, држаном на прослави двадесетогодишњице по- стојања Удружења православнога свештенства Србије. «Но ја бих, рекао је Аксић, посебно истакао рад вашега Удружења на чувању у учвршћивању братства и јединства међу нашим наро- дима и народностима»'09). Аксић је, у име Извршнога већа СР Србије, истакао, да је «тешко избећи а да се не каже да овако незадовољавајући односи између Српске и Македонске цркве чине и наше односе са СПЦ сложенијим и деликатнијим»"°).

Комунистичко вођство СР Србије истиче да питање односа из- међу СПЦ и МПЦ «није само црквено, већ и политичко питање. Политичко јер се ради о људима и њиховим не само верским већ и националним осећањима и правима; политичко јер су могуће последице политичке природе*1"). И ово показује, да су српски комунисти свесно активни против животних интереса српскога народа, који су данас веома угрожени.

Јасан знак погоршавања односа између СПЦ и режима био је и чланак «Непожељени сукоб», који је објављен у «Политици» од 19. септембра 1967. године и који изражава званични став ју- гословенскога комунистичкога режима према одлукама СПЦ о Македонскоме црквеном питању. Истичући да се овде ради о једноме унутрашњем, црквено-канонском питању, «Политика» наглашава, «да баш зато што је реч о живим људима и о исто- ријским тековинама он има и свој неизбежни политички вид, чије се значење не може ни пренебрећи ни потцењивати. Саоп- штење Архијерејскога сабора СПЦ садржи једну примену ди- мензију која не одговара нашем времену и нашој средини. И не само то. К ада се на македонски народ примењује термин ,етнич- ка група’, такав став је више но само заблуда и она носи приз- вук политичкога подстрека који је у нескладу са нашом нацио- налном равноправношћу и основним стремљењима наше зајед- нице».

Само један дан после објављивање поменутог чланка у «Поли- тици» од 19. септембра 1967. године, донела је «Нова Македони-

шв) на истом месту10?) Весник, број 453 од 27. априла 1968. ” 0) н а истом меету

80

ја» од 20. септембра чланакпод насловом «Анахронизам». У члан- ку се вели, да се како из саопштења Светога архијерејскога са- бора СПЦ «тако и из докумената могу извући одређени закључ- ци који овоме проблему дају и извесну политичку димензију, нарочито с обзиром на то да се македонски народ назива ,етнич- ка гр у п а .» СПЦ се пребацује «нереалан и конзервативан» став и превиђање процеса, који се одвија у Југославији. Са жељом да се омаловаже одлуке Светога архијерејскога сабора СПЦ од15. септембра 1967. године «Нова Македонија* указује на поме- нуто писмо Савеза удружења православнога свештенства СФР Југославије и, сасвим произвољно, тврди, да иза ових одлука стоји «само један део претставника СПЦ, једна ш ака црквених поглавара архијерејскога сабора.»

«Нова Македонија* од 30. октобра 1967. године поново се вра- тила на ово питање. У редакцијском чланку «Суштина спора из- међу Српске и Македонске православне цркве» понављају се сви, до тада истицани, аргументи о праву ове групе на пуну црквену аутокефалност. Став «Нове Македоније», односно ко- мунистичког режима у Југославији, по овоме питању изражен је следећим речима: «Стварање самосталности МПЦ је свршен чин. То је стварност, заснована на историјском и канонском праву као и на самобитности, националном суверенитету и државно- сти македонског народа». Да би се оваквом ставу, који, стварно, нема ни историјске ни канонске подлоге, дало неко оправдање подмећу се Светом архијерејском сабору СПЦ «шовинистички и националистички» мотиви и везе са «реакционарним круговима» у иностранству што је, у склопу и логици комунистичке пропа- ганде у Југославији, веома тешка оптужба и нескривени поку- шај денунцирања епископата СПЦ.

Архијерејски сабор МПЦ у своме новоме, сасвим неканонски бираном саставу, расправљао је и 17. октобра 1967. године о од- луци Светог архијерејског сабора СПЦ, којом се прекидају ве- зе са њима. У закључцима, који су објављени 23. октобра се ве- ли, да се одлука Светог архијерејскога сабора СПЦ одбацује, «јер она не само што штети односима двеју цркава, већ може изазва- ти и дубље последице»"2). И Крсте Црвенковски, данас један од

ш ) На истом месту” 2) «Политика», од 24. октобра 1967.

81

најутицајнијих водећих комуниста у СР Македонији, осврнуо се, 29. октобра 1967. године, на ово питање. У говору, који је држао комунистима, Црвенковски је признао да је већ два пута објаш- њавао комунистима ово питање, «јер видимо да има неразумева- ња и то код једнога броја комуниста у земљи у вези са аутоке- фалношћу Македонске цркве. Изгледа ми да је нужно једно об- јашњење. Погрешно је да се мисли, да су македонски комунисти запели да реш авају нека верска питања и да се непотребно у то умешала политика и да се то не може објаснити. Ја сам вам два пута објашњавао и због тога ја мислим само да подвучем, јер ја сам видео колико сте ви схватили политичку страну пробле- ма»'13).

Звучи веома чудно, а стварно одговара моралу и логици ко- муниста, да Црвенковски баца кривицу на Александра Ранкови- ћа што ово питање није раније решено. Ранковић је, према Цр- венковском, «двадесет година лично инсистирао и чинио све да се то питање не реши у духу нашега друштвенога и федератив- нога система и слободе, да се верске заједнице конституишу на бази слободне воље и одлуке. Према томе политика на друго ,1

страни се дубоко уплела у ово питање. Ако би то било само вер- ско питање, вероватно би оно било решено још 1945 године. На- ма су упућивани приговори од народа да се нисмо довољно оду- пирали политичком притиску. Са правом неки другови у Србији истичу, да су то последњи рецидиви великосрпске хегемоније у М акедонији. . . Само то да додам, до 1920. године Македонска црква није била под Српском црквом, јер је тада откупљена од Цариградске патријаршије. Нећу истицати како је позитиван од- јек имало у емиграцији осамостаљење Македонске цркве*1’4). Свакако под дојмом примедбе Светог архијерејскога сабора СПЦ. да МПЦ нема ни својих богословских школа, закључено је, да се у манастиру Горњи Свети Илија отвори богословија. За рек- тора ове богословије је, 19. октобра 1967. године постављен Бо- рис Бош ковски"5). Богословија је, у присуству функционера Вер- ске комисије, отворена 30. октобра 1967. године116).

чз) «политика», од 30. октобра 1967.114) На истом месту

«Политика», од 20. октобра 1967.11*) «Политика», од 1. новембра 1967.

82

Комунистички прваци из Србије ставили су се сасвим на стра- ну македонских комуниста и у овоме Црквеном питању. Они, на свима линијама, заступају антинационалну линију чиме се вео- ма разликују од комунистичких првака других југословенских република, који доследно његују своје локалне национализме. На састанку републичког политичког актива у Скопљу, одржа- ном 17. новембра 1967. године, изнео је Милош Минић, тада пред- седник Скупштине СР Србије, свој став и став својих другова из вођства СК Србије према питању Македонске православне црк- ве. Минић је рекао: «3а нас је аутокефалност Македонске цркве стварност, и то за нас није ствар о којој данас треба више дис- кутовати. Наши другови и органи учинили су заиста више ко- рака да бисмо уверили чланове Архијерејскога сабора СПЦ да је потребно да Сабор нађе позитиван став према аутокефалној МПЦ, да разуме све побуде и мотиве, историјске услове и окол- ности на којима се оснива аутокефалност МПЦ. Као пгго сте ви- дели, у том настојању ми нисмо имали успеха. Нисмо задовољни ни са кретањем у редовима свештенства у вези са тим»117).

Из даљих излагања Милоша Минића се види, да је и њему и његовим друговима јаено, да са овнм питањем «на нашој страни неће ићи тако лако. Ми не видимо тачно даљи развој, тешко нам је ма шта да предвидимо. . . Што се тиче нас, спремни смо да учинимо све што стоји до нас да у свему подржимо све пгго може допринети афирмацији македонске нације, ма у којој об- ласти, ма у коме питању»"8) . . . При овоме схватању остало је вођство српских комуниста све до данас. Станоје Аксић је ис- такао и ово: «Да је формирање аутокефалне МПЦ саставни део права верника и свештенства македонске нације које проистиче из равноправности македонског народа са осталим народима у СФР Југославији. Зато и формирање аутокефалне МПЦ треба схватити пре свега као њихово искључиво право»119).

Минићево незадовољство са држањем српскога православнога свештенства употпуњује се истицањем, «да поремећене односе између Српске и Македонске православне цркве желе искорис- тити реакционарни и шовинистички елементи као и разни не-

117) «НИН», од 25. ф ебруара 1968.118) На истом месту119) Весник, број 453 од 27. априла 1968.

83

пријатељи у земљи и иностранству. Те снаге нису јаке али их не треба ни потцењивати. Они желе да експлоатишу религиоз- на осећања и злоупотребе цркву у своје политичке сврхе. Њ и- хов циљ је политичка акција против братства-јединства српско- га и македонског народа. То мора бити јасно и сваком иоле до- бронамерном човеку и грађанину наше социјалистичке зем- ље»,2°).

И јасно је и разумљиво да се југословенски комунисти труде да поколебају Свети архијерејски сабор СПЦ у његовом, до сада одлучном, ставу према самовољи епископа МПЦ. Није, сигурно. Тито без невоље полетео, да у октобру 1967. године, само ме- сец дана после одлуке ванредног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, посети СР Македонију и да стиша узбуђење народа због почињених незаконитости његових владика. Као да се Ти- то трудио да мало затупи оштрице супернационализма македон- ских комуниста. У своме говору, одржаном 24. октобра 1967. го- дине у Охриду, Тито је рекао: «Какав је то национализам који народ овде изражава? То је општејугословенски, социјалистич- ки, ако тако могу рећи, — иако знам да те речи нису адекватне То је патриотско расположење људи који дубоко верују у југо- словенску социјалистичку заједницу и у Савез комуниста. А ако местимично има и националистичких расположења, уверен сам да она не потичу из народа нити имају подршку у народу . . . У- верен сам, дакле, да национализма нема ни у Македонији, без обзира на то што сигурно постоје појединци који иступају са на- ционалистичких позиција. То су реакционарни елементи, иако неки од њих сматрају да нису. Национализам је увек реакцио- н ар ан .. ,121).

Остаје, ипак, да се нагађа шта је Тито хтео да постигне овим говором. Оно што се не може оспорити јесте чињеница, да је политичко-сепаратистички моменат био и остао покретна снага Македонског црквеног питања, које једна бројно незнатна кому- нистичка мањина у Јужној Србији покушава да искористи за своју трајну афирмацију. У тим настојањима вршени су, и биће и даље вршени, притисци на епископат СПЦ, да се повинује во- љи и интересима комунистичког режима. Облици и јачина тих

2̂0) н а истом месту121) «Борба», од 25. октобра 1968.

34

притисака нису нам сасвим познати. Познато је, међутим, да су контакти између претставника СПЦ и режима и даље одржава- ни: 29. августа 1967. године примио је Мика Шпиљак, у присус- тву Мила Јовичевића, претседника Савезне верске комисије, па- тријарха Германа и «водио са њим разговоре о односима и са- радњи СПЦ и државе»122). Ђурица Јојкић, претседник Извршног већа СР Србије, примио је, 31. августа 1967. године, патријарха Германа. «Констатовано је у току разговора да се односи између СПЦ и државе развијају повољно и обострано је изражена же- ља за даљом сарадњом»123). Милош Минић, у својству претсед- ника Скупштине СР Србије, примио је, 11. децембра 1967. годи- не, патријарха Германа, којом су приликом разменили «мишље- ња о неким питањима односа и сарадње СПЦ и представничких тела и органа СР Србије». Истакнуто је, овом приликом, да се односи «развијају у духу дугогодишње сарадње, као и да се теш- коће, када се појаве, могу превазићи обостраним разумева- њем»124). Мика Ш пиљак, опет у присуству Мила Јовичевића, при- мио је патријарха Германа 18. јануара 1968. године, а 1. фебруа- ра 1968. године митрополита Доситеја. И овоме пријему је при- суствовао Миле Јовичевић125). Мика Ш пиљак је, поново, примио патријарха Германа и чланове Светога архијерејскога синода22. марта 1968. године. 126). Пријему је присуствовао и Миле Јо- вичевић. Из изјаве, коју је патријарх Герман дао после овога пријема, види се да је, поред других проблема који се тичу СПЦ, расправљано и о случају МПЦ. Супротно већини комуниста и из СР Македоније и из СР Србије, који цео овај проблем посмат- рају са своје политичке тачке гледишта, патријарх Герман је рекао: «Ми ово питање сматрамо онаквим какво јесте. Управо, то је чисто унутрашњи проблем наше Цркве. У исто време он тангира и све остале православне цркве с обзиром на наше ка- нонско јединство са њима. Тешкоће су у томе што се преко на- ше штампе или на неки други начин овоме целоме проблему да- је боја политичког питања. Ту нема ни једнога елемента из об-

12Ј) Радио Београд, од 29. авгуета 1968. у 17,00 часова, «Политика» од 30. авгу ста 1967,

’23) «Политика», од 1. септембра 1967.124) «Политика», од 12. децембра 1967.125) «Политика», од 19. јануара 1968.1 ;б) Радио Загреб, од 1. фебруара 1968. у 16,00 часова

85

ласти политике. Ми смо дужни и Богу одговорни да чувамо по- редак и устројство Православне цркве. По питању светих кано- на не може бити никаквих компромиса, као ни по питању догми. Кад се био појавио сличан случај у Америци, ми смо били од- лучни и поступили по светим канонима. И у овоме случају Све- ти архијерејски сабор није могао поступити друкчије. Ми смо желели да се овоме питању не даје политички карактер и да се као такво не презентује народу преко штампе, радија и слич- но»127)- Свети архијерејски сабор је поеео канонско-судски по- ступак против Доситеја и његових епископа: тужилац је др Ва- силије Костић, епископ Ж ички128). И непосредно уочи заседања Светог архијерејскога сабора СПЦ, које је почело 8. маја 1968. године, Ђурица Јојкић је примио патријарха Германа, који је био у пратњи митрополита црногорско-приморскога Данила и ви- карнога епископа ЈГаврентија. Пријему су присуствовали и Ста- ноје Аксић, подпредседник Извршног већа СР Србије, и Ви- томир Петковић, председник Републичке верске комисије. У са- општењу о овој посети се каже: «Том приликом размењена су мишљења о актуелним питањима из области односа и даље са- радње СПЦ и представничких тела и органа СР Србије*129).

Покренути судски поступак против Доситеја и његових епис- копа још је у току. Свети архијерејски синод СПЦ позвао их је,23. септембра 1968. године, «да се врате на пут светих канона, који вековима регулишу поредак у Цркви»130). Када се они ни- су одазвали овоме позиву послао је Свети архијерејски синод СПЦ, 12. децембра 1968. године, два своја члана у Скопље, епи- скопа сремскога М акарија и епископа бачкога Никанора, са глав- ним секретаром Св. Синода, протојерејем Младеном Младенови- ћем, «да посете тамошње архијереје и позову их да успоставе нарушено јединство и врате се у крило Мајке-Цркве.» Ова ми- сија је означена као неуспела, јер, «није постигнут жељени ре- зултат, те овај проблем и даље остаје отворен»131).

У међувремену покушали су епископи МПЦ да буду, било од кога, признати. Пошто су их одбиле све Православне цркве, на

47) «Православље», број 25 од 28. марта 1968.>28) «глас канадских Срба», од 16. м аја 1968.129) «политика», од 4. маја 1968.130) «Православље», број 42 од 19. XII. 1968.'3 ') На истом месту

86

челу са Васељенским патријархом Атенагором, почели су се об~ раћати Ватикану да би, бар од њега, били признати. Извесну предусретљивост у овоме правцу, свакако не на своју руку, по- казао је «Глас концила», важан орган југословенске Римокато- личке цркве (број 22 од 3.XI.1968), који је донео опширан интерв- Ју са Доситејем, са очитом намером да му прида значај који он нема. Као и обично Доситеј је и овде нетачно приказао цео ток развоја овога питања и избегао да каже, да је СПЦ, дајући МПЦ аутономију, ишла до крајњ их граница црквено-канонских мо- гућности. Доситеј је рекао: «Послије стварања СФРЈ, у којој су македонском народу као равноправном призната сва суверена права, било је наравно да се поново постави питање о самостал- ности МПЦ као саставнога дијела македонске нације. Више од два десетољећа ми се залажемо за братско разумевање у духу опћих интереса свете Цркве и наших братских народа, како би се пронашло задовољавајуће ријешење Македонског црквеног питања. Нажалост, у томе нисмо наишли на нужно разумевање код представника сестринске СПЦ» ’32).

У односу на Римокатоличку цркву, и као целину и као другу по броју верника хришћанску цркву у Југославији, да би ство- рили бар неку заједничку платформу, Доситеј и његови еписко- пи су увели у цркву Грегоријански календар. «Доносећи одлуку о увођењу новог Календара, рекао је Доситеј, у наш црквени живот имали смо у виду и екуменски покрет у којему се најак- тивније залаж у најодлучнији представници кришћанских црка- ва»133).

Овим је, види се јасно, припреман терен за одашиљање дво- јице македонских епископа у Рим да тамо, поводом смрти кар- динала Беје, покушају успоставити ближи контакт са Ватика- ном. Дописник «Франкфуртер Алгемајне Цајтунг»~а из Београ- да (од 28.XI.1968) јавио је, да су македонски епископи покушали да се приближе Ватикану, који, бар колико се до сада зна, није удовољио њиховој жељи. У извештају из Београда стоји; «Пош- то је патријарх Гермен, поглавар Српске цркве, прошлога јула у Упсали, био изабран у Президијум Светског савета цркава, сма- њили су се исто тако и изгледи да Македонска црква, која је

’32) «Глас концила«, број 22 од 3. XI. 1968.’33) На истом месту

87

од њега означена као расколничка, буде примљена у овај Савет као што су се смањили и изгледи да буде призната од Светског православља (\Уе 1 [огЖос1 ох 1 е)»13'‘).

Усвеопштој изолованости, у којој су се нашли без изгледа да из ње могу изаћи, Доситеј и његови епископи, покушавају да и Ватикан ставе пред теш ку дилему: ако би њих признао Ватикан би тиме озбиљно угрозио своје односе са СПЦ, коју су, бар за сада, добри. «Ако он изађе Македонској цркви и њезином по- главару, архиепископу Доситеју, више у сусрет, угрожава тиме све што је до сада било постигнуто у процесу приближавања између Католицизма у Југославији и српскога Православља. О- во приближавање је пак у толико важније у колико је некадаш- њи антагонизам двеју цркава био проткан супротностима изме- ђу српскога и хрватскога национализма*135).

До овога момента, јуни 1969. године, у развоју односа између СПЦ и МПЦ нема нових момената. Чека се на подизање оптуж- бе против Доситеја и његових епископа и на дефинитивно упот- пуњење става, који је Свети архијерејски сабор СПЦ већ заузео по овоме питању и објавио га јавности. Једино позитивно реше- ње овога питања, корисно за обадве стране, било би, да Доситеј и његови епископи, по својој иницијативи, врате своју цркву у стање аутономије и тиме остваре измирење са СПЦ. То је, колико се до сада може да види, једини начин да они изађу из оловнг изолације у којој се данас налазе. У противном, СПЦ би морала, ако би хтела да остане доследна себи, да рашчини и Доситеја и његове епископе и да православном народу у Јужној Србији да нове, канонски непорочне, епископе. Замрзавање овога питања и даље толерисање садашњега стања мировања на мртвој тач- ци, не би могло а да не изгледа оптерећено подозрењем да се, иза кулиса, игра другачија игра, сакривена од јавноети. Ни Црк- ва, ни Нација не могу, до унедоглед, подносити садашње, недо- вољно јасно, стање. Оне чекају на дефинитивну одлуку најод- говорнијих фактора СПЦ, које још нема.

134) ГгапМ иПег АЦ§еше1пе 2еЦип§ ос! 28.Х1.1968.,35) На истом месту

88

П1. НА ТАЛАСИМА ФАЛСИФИКОВАЊА

Аргументација заговарача аутокефалности МПЦ кипти од је- дне нимало обичне страсти фалсификовања познатих и већ о- давно утврђених историских чињеница као и извитопереног ту- мачења канона Православне цркве. Притешњени и чињеницама и логиком Доситеј и његови епископи су покушали да своме чи- ну нађу оправдање у позивању на доста далеку прошлост о ко- јој они веома мало знају. Према Доситеју, човеку веома оскуд- нога знања, били су и Света Браћа, Кирило и Методије, «велики духовни великани македонскога народа*1). Зна се, међутим, да су Кирил и Методије били Грци, који су знали словенски језик. Према Доситеју «Македонци» су и ученици Свете Браће, свети- тељи Климент и Наум, који су били Словени, али се не зна из кога од тадашњих југословенских племена потичу. Када су они живели и радили није онда на простору географске Македоније било ни трага о некој македонској свести словенских племена. Отуда спада у свет фантазирања тврђење Славка Димевскога, да је црквено-просветитељски рад светих Климента и Наума, два светитеља које поштују сви православни Словени, «ударио снажан печат на целокупни црквено-просветни положај маке- донскога народа и био основ за даље учвршћивање цркве и ње- зиног прераштања у виши степен — патријаршију»2).

Историски гледано судбина и Свете Браће Кирила и Методи- ја и њихових ученика Климента и Наума је више него интере- сантна: и бугарски комунисти су, без да у томе виде било какву недоследност, узели Кирила и Методија за покровитеље и своје просветне и културне политике, која је усмерена у сасвим друк- чијем и идејно-духовном и идеолошком смеру. Они, исто тако, присвајају и ученике Свете Браће: бугарски универзитет у Со- фији носи име светога Климента Охридскога, а то име носи и Духовна академија Бугарске православне цркве у Софији. Док су Бугари, поодавно, побугарили и Свету Браћу и њихове уче- нике, Доситеј и његови епископи, са режимско-партиским зале-

1) Славко Димевски, Црковна историја на македонскиот марод. Скопје 1965, стр. 5

2) На истом месту, стр. 22

89

ђем иза себе, хоће да их македонизирају. И једно и друго је су- лудо фантазирање.

Своје самовољно осамостаљивање засновали су Доситеј и ње- гови епископи, уз пуну подршку режима, на комунистичкој те- зи о постојању посебнога македонскога народа. У званичном пи- сму, којим је, 19. јула 1967. године, Свети архијерејски синод МПЦ обавеетио патријарха Германа о проглашењу аутокефал- ности, стоји: «Слободан македонски народ, поред извојевања3) националне слободе, желео је да има и пуну духовну слободу и самосталност». У писму се, даље, подвлачи да је њихов «цркве- но-народни сабор», држан од 4. до 6. октобра 1958. године у О- хриду обновио и Охридску архиепископију и да је, према томе, МПЦ наследница обновљене Охридске архиепископије и, даље, да је МПЦ «под именом Охридске архиепископије као аутоке- фална постојала 800 година, до њезиног незаконитог укидања 1767. године»4).

Пошто они нису, вели се даље у писму, могли приволети Све- ти архијерејски сабор СПЦ, да удовољи њиховим жељама они су решили, «да окончање Македонског црквеног питања потра- ж е у историјском и канонском праву, у светим апостолским пра- вилима и одлукама светих Васељенских сабора, и да питање а- утокефалности, тачније продужење 800-годишње традиције ау- токефалне Охридске архиепископије, поставе пред друге помес- не цркве»5).

Како цео овај подухват, цењен са црквено-канонског гледи- шта, изгледа, показано је у образложењима Светог архијереј- ског сабора СПЦ, које је потпуно потврдио и васењенски патри- јарх Атинагора и у своме писму патријарху Герману од 21. фе- бруара 1968. године и у писму митрополиту Доситеју од 16. фе- бруара 1968. године. Са ауторитетом, који му даје и његова зна- менита личност и високи положај који заузима, васељенски па- тријарх је осудио одлуке, донете јула 1967. године у Охриду и препоручио њихово опозивање. У својој аргументацији осврнуо се патријарх Атинагора и на поновно давање аутокефалности СПЦ у Србији 1879. године, која «у односу на састав и управу

3) Ф отокопија овога писма се налази код писца4) На истом месту5) На истом месту

90

тамошње православне цркве која је тада проглашена аутокефал- ном, одређује да оно што се односи на унутрашњу управу раз- матра и одлучује о њему и одређује апсолутно архиепископ бе- оградски и митрополит Србије и свештени сабор око њега»6). О- вакав, сасвим логичан, став васељенског патријарха биће један од разлога, да ниједна православна црква није признала нека- нонске одлуке, донете у Охриду јула 19677).

О неком историјском праву, на коме би Доситеј и његови епи- скопи могли заснивати свој поступак, не може бити ни говора. И овде је код њих све засновано на свесном фалсификовању ис- торијских чињеница. Одмах, у почетку, пада у очи, да је направ- љена једна хронолошка грешка: Охридска патријаршија или ар- хиепископија није постојала 800 година, него само од 1018. до 1767. године. Доситеј и његови епископи продужили су њезино трајањ е за нешто више од педесет година.

Црквено-административне и историјске прилике на подручју Балканскога полуострва, на коме су живела југословенска пле- мена, сређивале су се постепено, али и поред тога што је свети Климент био посвећен за епископа, не могу се, историјски гле- дано, ни он ни његова епархија, доводити у везу са постојањем касније Охридске архиепископије. Свети Климент је себе нази- вао епископом словенским и код њега се не могу наћи ни траго- ви било о неком бугаризму било пак о македонству. Отуда је груба произвољност када га Бутари сматрају Бугарином, Срби Србином, а «Македонци» — Македонцем. Он, у смислу каснијега националнога диференцирања, није био ниједно до то троје: он је био хришћански мисионар, учитељ и проповедник православ- не вере и светац. Касније је снажни српски црквени и културни утицај у тим крајевима учинио, да су се и тамо више поштова- ли чисто српски свеци, свети Симеон и свети Сава и чак кнез Лазар, него Света Браћа и њихови ученици. Харалампије Поле- наковић је изнео, да се за свете Кирила и Методија почело ви- ше интересовати после проучавања Јосифа Добровского (17. VIII. 1753. до 6. I. 1829), који се веома интересовао за Кирила и Мето- дија. И ликови Свете Браће и светих Климента и Наума прене-

*) «Глас канадских Србач од 11. априла 1968. године7) В егЖ оИ 5ри1ег, 01е огЖ осЈохеп К^гсНеп (Ргауо$1аупе сгкуе). I) ,,1п1егпаНопа!е

к!гсН1 !сНе 1еИзсНг|ГГ, О И о ћ е г -О е се тћ е г 1967, 5 . 231

91

ти су на Јут из Стелатографије Христифора Ж ефаровића, који је радио код Срба у Војводини8).

Постанак патријаршије цара Самуила и, касније, Охридске архиепископије има своју посебну историју. После стварања Са- муилове државе, коју сасвим произвољно називају македонском, обрео се, повлачећи се из праве Бугарске, на његовој територи- ји бугарски патријарх. То је, према Ивану Сњегарову, било 990. године9-. Божидар Прокић је мислио, да је постанак ове патри- јаршије «нејасан и завијен у доста густу помрчину»: «Не зна се, на име, тачно не само начин, како је Охридски патријархат осно - ван, већ ни време, када је први пут Охрид постао патријараш- ком столицом, као што нам није добро познато ни који су били први патријарси охридски, ни колики је био првобитни опсег њихове дијецезе. Ова нејасност и мрачност историје постанка Охридске патријаршије долази поглавито од непотпуности и ос- кудице историјске грађе као и од нејасности оних малобројних и сухих историјских извора, из којих ову грађу црпимо»10).

Прокић је темељито проучио изворе који се на ово односе и дошао је до закључка, да је Охридска патријаршија била, у из- весној мери, продужење бугарске партријаршије, која се, као и Самуилова држава, знатно разликовала од старе бугарске па- тријаршије и државе, «како по етнографском саставу тако и по географском положају своме. Јер, док је у састав пређашње бу- гарске царевине и пређашње бугарске патријаршке епархије у- лазило цело бугарско становништво, и само један део других словенских племена на Балканском полуострву, дотле су у са- став нове бугарске државе и нове бугарске патријарашке епар- хије улазила сва српска племена и готово сва западна словенска племена балканска, а Бугари нису улазили сви као у пређашњој држави, већ један, истина, већи део њиховх11). Иако је Самуило-

8) Харалампи Поленаковић, Белеш ки за Кирилометодиевско праш ање кат Македонците во XIX век (Гласник на институтот за национална историја, ГОД. VII, св. 1, 1963, стр. 157-180)

9) Иван Снегаров, Историа на Охридската архиепископиа, књ. I, Софиа1924., стр. 13, 14

10) Бож идар Прокић, Постанак Охридскога патријархата (Глас СКА, ХС, II разред, 1912, стр. 175

1]) На истом месту, стр. 177; сравни: Бож идар Прокић, Постанак једне сло- венске царевине у Маћедонији у X веку (Глас СКА, 1ХХУ1, 1908, стр. 291)

92

ва држава, из политичких разлога, носила бугарско име, она се од бугарске државе «не само по својим географским границама већ и по своме етнографском склопу знатно разликовала.. . Бу- гарско државно име раширило се према томе на Запад на ште- ту етнографског имена Словеније или Славинија и етнографско- политичког Србија»'2).

Славко Димевски погрешно тврди, да је Самуило, према сред- њевековном обичају, цркву у својој држави подигао на степен патријаршије, јер је патријаршија, тако рећи, сама дошла у О- хрид и Самуило је то прихватио из политичких разлога13). Вла- димир Ћоровић вели: «Једино што је примио Самуило из старе бугарске државе, којој је некада припадао, јесте царска титула, као понос и правно наслеђе, и у црквеном погледу установа па- тријаршије»14).

Нестанком Самуилове државе нестало је и Охридске патри- јаршије. Цар Василије II је, на место Охридске патријаршије, створио 1018. године Охридску архиепископију и дао јој веома пространу територију. «Автокефалној Охридској цркви цар по- стави за архиепископа урођеника (Словенина) Јована и изда трм царске повеље, којима га утврди у правима не само над словен- ским и српским епархијама које су за цара Самуила под Охрид потпадале него, на тражење архиепископа Јована, и у онима ко- је су под Охрид потпадале за време бугарских царева Симеона и Петра, када се област бугарскога царства највише ширила»15).

Историчари се слажу у томе да је Охридска архиепископија продужење Охридске, односно некадашње бугарске, патријар- шије. Георгије Острогорски истиче, да је црквено средиште у О- хриду надживело Самуилово царство за више векова и одиграло важну улогу у историји Јуж них Словена: «Охридска патријар- шија је претворена у архиепископију, али је нова архиеписко-

12) Бож идар Прокић, Постанак једне словенске царевине у Маћедонији у X веку, стр. 290, 304.

,3) Славко Димевски, Црковна историја. . . , стр. 28-2914) Владимир Ћоровић, истори ја Југославије, Београд 1933, стр. 64.15) Стојан Новаковић, Охридска архиепископија у почетку XX века. Хри-

совуље цара Василија II од 1019. и 1020. године. Географска истраж ивањ а. глас СКА, 1ХХУ1, 1908, стр. 1-2.

93

пија добила аутокефалију и њој су потчињене све територије бившега Самуиловог царства»16).

Охридска архиепископија је имала 31 епархију и обухватала је «цело средиште Балканског полуострва са Моравском и Вар- дарском долином»’’). РЈсцрпну географско-историјску анализу повеља цара Василија II од 1019. и 1020. године дао је Стојан Но- ваковић и није нигде нашао ни наговештаја о било каквом наци- оналном македонском карактеру ових области. За ову огромну црквену област било је типично то, да је она постала најпре во- љом цара Самуила, а затим била одржавана вољом цара Васи- лија II, који је, иако победник, имао доста обзира према словен- ском становништву освојених области. Василије II је само име патријарха заменио именом архиепископа, «али је у њој оста- вио словенскога архиепископа Јована и потврдио му златнопе- чатном повељом не само црквену аутокефалност, него и целу његову огромну дијецезу»18).

Аутокефалност Охридске архиепископије била је, од самога почетка, аутокефалност посебне врсте. Охридска архиепископи- ја није зависила од Цариградске патријаршије, «али је зато би- ла потчињена самоме цару, јер је цар задржао за себе право по- стављања охридских архиепископа»19). Њ их није, као што је то тврдио В. Н. Златарски, бирао сабор домаћих епископа20). Иван Снегаров вели да је ово бирање било само за време цара Васили- ја II. «После његове смрти пак сами цареви су назначавали ар- хиепископе и, претежно, су их бирали из средине клира Цари- градске патријаршије»2,). Синод епископа Охридске архиепис- копије могао је само одређено лице да хиротонише. У приказу споменутога дела историје бугарске државе оспорио је Георгије Острогорски тврђење Златарскога о томе да су домаћи еписко- пи бирали охридскога архиепископа, јер «нема ни једне речи у

16) Георгије Острогорски, Историја Византије. Београд 1959, стр. 296.’7) Владимир Ћоровић, На истом месту, стр. 67.18) Драгутин Анастасијевић, Самуило (У «Народна енциклопедија Србско-

Хрватско-Словеначка, књ. IV, Београд 1929, стр. 33)19) Георгије Острогорски, Историја Визактије, стр. 296.20) в . Н. Златарски, Историа на бЂлгарската Д1»ржава през средните векове.

Том I: п ^ р в о бЂлгарско царство, част 1. Софиа 1928, стр. 1721) Иван Снегаров, На истом месту, стр. 81.

94

чувеним повељама Василија II, које наводе повластице, дате О- хридској цркви»22-.

Ако се не би примила као тачна теза Ивана Снегарева о томе да је цар Василије II гледао у Охридској патријаршији проду- жењ е старе бугарске патријаршије, а у Охридској архиеписко- пији црквено-канонско продужење Охридске патријаршије, он- да би и сама каноничност автокефалности Охридске архиепис- копије била проблематична23). Божидар Прокић је мислио, да је цар Василије II, нарочитим уговором са архиепископом Јованом, склопљеним 1018. године код Струмице, признао «тачност тео- рије о идентичности Охридске архиепископије са бугарском па- тр и ј арши ј ом»24).

Сасвим је произвољно и без икакве историјске подлоге изво- ђење аутокефалности Охридске архиепископије из аутокефал- ности некадашње Јустинијане Прве. Осврћући се на разне хи- потезе о постанку Самуилове патријаршије Славко Димевски вели: «При стварању хипотеза заборавља се један веома важан факт, који може да да најближи одговор. Самуилова држава би- ла је у центру старе Јустинијане Прве, која је још ж ивела у се- ћању људи. Није никакво чудо, да је Самуило заснивао прогла- шење патријаршије на основу ове формално никада неукинуте аутокефалне цркве. Ова претпоставка је утолико прихватљиви- ја што се касније Охридска архиепископија називала Јустини- јаном Првом, а она је директно продужење Самуилове патријар- шије»25). Драгутин Анастасијевић је указао на ову појаву, али је није објаснио, али би се дало закључити да је веровао, да је сло- венска црквена традиција Охрида била узроком, да се «до пре неколико година чак мислило, да је Охрид, а не Скопље, био не- кадашња Прва Јустинијана»26).

Теза Димевскога не може се, ни у коме погледу, узети озбиљ- но. Она је продукт фантазије у жељи да се једноме незаконито-

22) Југословенски историски часопис, год I, св. 3-4, 1935, етр. 51623) Иван Снегаров, На истом месту, стр. 17

24) Бож идар Прокић, постанак охридскога патријархата, стр. 183.25) Славко Димевски, Автокефалноста на М акедонската православна црква.

У «Нова Македонија» од 16. септембра 1967. године. У «Новој Македонији» од 16. септембра до 28. септембра 1967. године изаш ао је овај напис у низу наста- вака.

26) драгутин Анастасијевић, Јустинијан I. Велики <У «Народна енциклопе-* дија СХС», књ. II, стр. 198)

95

ме и самовољном чину да било какБа историјска подлога. Дока- зано је, да је назив «и Прве Јустинијане» у титулатури охрид- ских архиепископа фалсификат, који је настао можда још у XI. веку из тежње тадашњих архиепископа да у очима дариград- ских патријараха подигну свој углед27)- Овај дометак у својој титули први је употребио охридски архиепископ Јован Комнен 1157. године. Назив Прва Јустинијана требао је да «потсећа на византиско или грчко порекло ове архиепископије»28). Стварању ове тезе могла је допринети и жеља грчких архиепископа да о- чувају аутокефалност своје цркве25). Од 1037. године, када је у- мро архиепископ Јован, на архиепископски престо у Охриду до- лазе Грци. «Од овога времена, на име, почиње да се крњи и опа- да не само црквена већ и политичка аутономија, каква је била стипулисана уговором између цара Василија II и архиепископа Јована»30).

Тезу о идентитету Јустинијане Прве и Охридске архиеписко- пије Ф иларет Гранић је, с правом, назвао правном фикцијом, која је настала «са сврхом да појача правну основу привилегија Охридске цркве»31). Гранић мисли, да Прва Јустинијана, за крат- ко време свога постојања «није показала никакав већи напредак, нити је развила богатији и интензивнији живот, јер сама уста- нова није имала ону важност, коју јој је приписивао цар Јусти- нијан»32).

З а време свога дугога постојања, од 1018. до 1767. године, О- ридска архиепископија је играла важну улогу. Њ езину автоке- фалност су поштовали и српски владари од којих је добила по- властице, «али је пре тога знатно била смањена одузимањем многих епископија на истоку и северу»33). Када је нестала срп- ска власт у њу нису дирали ни Турци. Она је остала поштеђена због тога што «није била саставни део неке државне организа-

27) Иван Снегаров, На истом месту, стр. 86.28) Бож идар Прокић, Постанак Охридскога патријархата, стр. 192.29) На истом месту, стр. 200.30) Бож идар Прокић, Први охридски архиепископ Јован (Глас СКА, ЦСХХУШ,

1911, стр. 296.3') Бранко (Филарет) Гранић, Оснивање архиепископије У граду Ји$Нп1апа

рпта 535 године после Христа (Гласник скопског научног друштва, кш. I, св. 1-2, 1926, стр. 133)

32) На истом месту, стр. 131.33) Константин Јиречек, Историја Срба, кн>. I, Београд 1952, стр. 264.

96

ције, није претстављала независну државну цркву»34). У прво време турске власти успело је Охридској архиепископији да про- шири своју власт и на Влашку и на Молдавију и на неке делове Угарске баш због тога што није била иикаква национална, него леђубалканска црквена организација и као таква за турску др- жаву неопасна.

Ни у ово време, нити било када касније, није Охридска архие- пископија никада називана македонском из простог разлога што Македонаца као нације није било. И географско знање о Македо- нији добијало је и у нашим домаћим изворима понекада сасвим смешне ознаке: има случајева да се и за манастир ВисокиДечани каж е да су у Македонији; или да се Захумље и Сарајево налазе «у македонским пределима»; чак се и за манастир Морачу још 1615. године каже, да се налази «у херцеговачкој области у за-

35*\падним крајевима, у пределима македонским* ).Доследно своме упорном негирању постојања Срба на терито-

рији данашње СР Македоније режимски историчари у Југосла- вији превиђају јасна казивањ а извора о томе, да је 1466. године, по жељи охридскога митрополита Доротеја, дијак Дмитар пре- писао Законик охридске цркве на српски језик за потребе црк- вене администрације, јер тада тамо није било другога до грчко- га текста34). О српскоме црквеном карактеру ових области има и у нашим домаћим изворима доста података, које би требало са- купити. То није ипак сметало Славку Димевском да прећути ка- зивање извора о преписивању Законика охридске цркве на срп- ски језик37).

Идеја о обнављању Охридске архиепископије није се први пут појавила ни код прокомунистичког Инициј ативнога одбора, ни код Доситеја и његових епископа. Још пре проглашавања бугар- ске Егзархије једна група Бугара на челу са др Стојаном Чома- ковим тражила је од Порте да се обнови Охридска архиеписко- пија: у њезин састав би ушле и епархије некадашње Трновске патријаршије. И они су своје тражење «заснивали на канонском

34) Јован Радонић, Римска кури ја и јуж ноеловенске земље од XIV до XVI ве- ка. Београд 1950.

35) Љ убомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, стр. 160-163. број 494; стр. 286, број 1030; књ. П, стр. 195, број 621

36) На истом месту, књ. I, стр. 98-102, број 32837) Славко Димевски, Црковна историја. . . , стр. 68-69.

97

праву, историји и принципу слободе савести»38). Аргументација и ове групе била је врло примитивна. Резоновали су овако: када је султан Мустафа 1767. године могао, на молбу патријарха Са- муила, да укине Охридску архиепископију, може је и султан Абдул Азис обновити39).

Султан није обновио Охридску архиепископију, али је Порта продужила своју игру са бугарским првацима. Знајући да се не- што припрема на црквеном плану, а да не би било сасвим изне- нађено, Намесништво је наложило своме дипломатском агенту у Цариграду, Филипу Христићу, да на Порти постави права срп- скога народа на Пећку патријаршију и Охридску архиеписко- пију. Христић је требао да тражи, ако се оне области одвоје од Цариградске патријаршије, да митрополит Србије у границама ових области поставља епископе40). Јован Ристић је обавестио Филипа Христића, да је српска влада саветовала Бугаре да не иступају испод ауторитета Велике цркве, «а код Патријаршије смо настојали да се народу бугарскоме не одрече народна цркве- на управа». Ристић истиче, да «жеља српске владе, да се Буга- рима признају умесна права, не може дотле ићи, да се напусте наша народна»41).

Када је постало сасвим јасно, да Бугарима није било стало са- мо до тога да добију своју народну јерархију, него да цело под- ручје Јуж не и Старе Србије прогласе бугарском националном територијом, српска влада је била решена на отпор. Јован Рис- тић јављ а Филипу Христићу 15. новембра 1872. године: «Што се тиче непријатељскога положаја, који почињу заузимати Бугари према нама у нашим пределима по Турској, ми смо већ одавно решени да радимо, да се Срби нигде не цепају од Патријаршије. Ових дана предузеће се у томе обзиру и енергичније мере»‘'2).

Црквено определење за Васељенску патријаршију и помоћ, коју јој је српска влада указивала, нису помогли да она увиди потребу, да за епископе на српске епархије поставља Србе. На-

38) Алекса Јовановић, Постанак Егзархије и Турска, Русија и Србија, Скоп- љ е 1936, стр. 121.

з?) На истом месту, стр. 127.4П) На истом месту, стр. 188.■*') Јован Ристић, Спољни одношаји Србије, књ. III, стр. 299.42) Писма Јована Ристића Ф илипу Христићу од 1870 до 1873 и од 1877 до 1888.

Београд 1931, стр. 161.

98

шавши се између две струје, од којих је свака била антисрпски расположена, српска влада је морала да траж и излаз из те те- шке ситуације. Ово тим пре што је, према тадашњем званичном турском схватању, на целоме томе простору могао да постоји са- мо или «рум-милет» (Грци) или «бугар-милет» (Бугари), који су једнаком ревношћу сатирали Србе. С правом је, 1896. године, пи- сао Нићифор Дучић: «Србија не може равнодушно гледати да се српски народ у Турској убраја било у грчки било у бугарски на- род и да му се нуфуски и правно не признаје његова народ- ност»43).

У размишљању како да угрожене наше црквене ствари упути бољим путем Јован Ристић је био дошао на идеју да траж и вас- постављање Пећке патријаршије. «3нај, пише он, 19. септембра 1879. године, Филипу Христићу, поврх свега, да ја смерам да се успостави Патријархат српски, и што пре то боље»44). Иако од овога тражења није овај пут било ништа, идеја и васпоставља- ње Пећке патријаршије није напуштана. «Питање о васпостав- љању српске православне цркве у европској Турској постало је актуелно 1895. године, а његов значај је био у томе што је од по- вољног решења питања црквеног зависила и цела политичка и културна радљивост»45). Владану Ђорђевићу, тадашњем српском посланику у Цариграду, писао је Ђорђе Симић 28. фебруара 1897. године, да може, за сада само теоретски, покренути ово питање, «Ипак ја одобравам, вели Симић, да се идеја о васпостављању Пећке патријаршије стане већ сада износити у академском раз- говору, као начин, на који би се могла вршити пресија на Патри- јарш ију да да задовољење нашим захтевима»46).

Са српске стране је, због истих разлога, потекло и питање об- нављања Охридске архиепископије. На једном састанку у Бео- граду, држаном августа 1886. године, било је решено, да се у Ца- риграду оснује Друштво Срба-Македонаца, које је требало да

43) Нићифор Дучић, Раш ко-призренска митрополија и национално-културна мисија краљ евине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд 1896, стр. у ц .

4̂) Писма Јована РистрЉа . . . , стр. 272.45) Јован М. Јовановић, Седам предлога за обнову Пећке патријарш ије (При-

лози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. XVIII, 1938, стр. 451)46) Владан Ђорђевић, Србија и Турска (Јилдиз-Порта-Фанар 1894-1897). Бео-

град 1928, стр. 260.

99

покрене лист «Македонски весник». У програму листа је стајало, да треба покренути и црквено питање ради одвајања народа од Егзархије. Мислило се, да ће се то лакш е постићи ако се обнови Охридска архиепископија, која би остала под врховном влашћу Цариградске патријаршије. Обновљена архиепископија је тре- бала да народу улива српски дух, али да његује и употребу ло- калнога дијалекта, који су Бугари гушили. Ово није било ника- кво чудо, јер су везе Охриђана са Србијом биле врло живе: од- мах после Кримскога рата Охриђани су се обратили кнежевини Србији да им се пошаље помоћ у књигама и наставницима. Та- кве молбе су стизале из Дебра и из Велеса. Године 1877. био је основан Одбор емиграната Старе Србије и Македоније на чијем је челу стајао архимандрит Сава. Митрополит Михаило је, 18. јуна 1878. године, послао Јовану Ристићу концепт свога писма, које је био послао Васељенском патријарху. Митрополит је тра- жио, да се црква, која је остала под турском влашћу, потчини митрополиту Сарајевском, који ће, у име Васељенске патријар- шије управљати црквом не само у Босни и Херцеговини, него и у Старој и Јужној Србији. Митрополит је тражио да се народу дају епископи њиховог језика: Срби Србима, Бугари Бугарима, а Грци Грцима, «јер сваки народ цени своју народност и тешко му је када му се намеће туђ језик»47).

Један од чланова Друштва Срба-Македонаца, Темко Поповић, родом из Охрида, истовремено и члан «Тајнога македонскога ко- митета» у Софији, који се борио против бугаризирања нашега живља у Јужној Србији, објавио је 1887. године брошуру «Ко је крив»? и тражио обнављање Охридске архиепископије у ко- ју је требало да уђе седам епархија, међу њима: охридска, при- лепска, велешка, скопска, приштинска (свакако рашко-призрен- ска). Ове би епархије остале под влаш ћу Цариградске патријар- шије, која не би смела да мења или смењује епископе без народ- нога пристанка43). Један српски предлог предвиђао је обнављање

47) Климент Џамбазовски, Културно-општесвените врски на Македонците со Србија во текот на XIX век. Скопје 1960, стр. 142; сравни: Драган Ташковски, Раг’ането на македонската нација. Скопје 1967, стр. 249-250.

48) Климент Цамбазовски, Нови прилози за македонско сепаратистско д б и -

ж ени је (Гласник на институтот за национална историја, год. VIII, св. 2, 1964, стр. 257)

100

Охридске архиепископије «у оном виду у којем је она постојала пре него је Свети Сава одвојио од ње Српску цркву»'19). Постојао је и предлог, да се Пећка патријаршија обнови у границама ове Охридске архиепископије, која је «могла бити обележена као српска, јер је Пећка патријаршија из ње произашла, а, по прво- ме укидању, њој опет присаједињена била, а обухватала је сав српски живаљ у Маћедонији»50).

Славко Димевски наводи, да је 1890. године егзархијски скоп- ски митрополит Теодосије Гологанов покушао да преговара са Цариградском патријаршијом о своме одвајању од Егзархије и обнављању Охридске архиепископије51). Када Цариградска па- тријаршија није примила његове предлоге Теодосије се обратио Аугусто Бонети, апостолском викару у Цариграду, са којим се и састао 3. децембра 1891. године у Скопљу. Теодосије је приста- јао да прими унију са Римокатоличком црквом ако Рим приста- не да се обнови Охридска архиепископија на чијем челу би тре- бао да буде он. Границе те архиепископије требале би да се по- клапају са границама провинције Македоније. Теодосије је тра- жио, да унијати, на чијем је челу стајао епископ Нил Изворов, пристану да се потчине овој пројектованој Охридској архиепис- копији52).

Обнављање Охридске архиепископије тражио је и Крсте Ми- сирков. У четвртој тачци свога Меморандума из 1931 године Ми- с-ирков је истицао да је необходно да се «во Македонија востано- ви државна Охридска автокефална црква која је во канонско општвување со другите православни цркви: грчка, руска, бугар- ска, српска, романска и сириско-арапска»53).

«Обнављање» Охридске архиепископије, извршено од стране свештеничко-световњачкога скупа у Охриду на скупу одржаном

49) Јован М. Јовановић, На наведеном месту, стр. 455.50) На истоме месту, стр. 455-456.51) Славко Димевски, Македонското национално освободително движ еније и

Егзархијата (1893-1912) Скопје 1963, стр. 11.52) Славко Димевски, Црковна историја . . . , стр. 152-153, сравни: Славко Ди-

мевски, Некои моменти од антиегзархиското движение до создаването на ВМРО (Гласник на институтот за национална историја, год V, број 2, 1964, стр. 194-195)

53) Горги Абаџијев, За односите на М акедонската колонија во Петроград кон Македонското праш ање (Гласник на институтот за национална историја, год. Ш , број 1, 1959, стр. 115).

101

од 4. до 6. октобра 1958. године, и црквено-историјски и црквено- правно сасвим је произвољан чин, који се не може бранити ни- чим осим самовољом једнога режима који је на власти. То је у- чињено вољом и влаш ћу световне, и то још безбожничке власти, која је применила силу, којом је располагала. И у званичним и у приватним образложењима, која су давана са комунистичко- сепаратистичке стране, све је и историјски нетачно и црквено- правно погрешно. Нетачно је и без икаквог оснава, довођење св. Климента Охридскога у везу са овим «обнављањем» Охрид- ске архиепископије. Свети Климент није никада имао титулу «охридски», јер је био епископ величке епархије, а потписивао се као «епископ Словенски» нгго је, стварно, и био. Он је, исти- на, «радо долазио у Охрид на краћи или дужи боравак, јер су онде биле његове задужбине из ранијег доба. Ту је и умро 916. године и сахрањен у манастиру св. Пантелејмона»54). Византиј- ски цар Василије II основао је Охридску архиепископију 1018. године, дакле 202 године после Климентове смрти. Ш та је, онда, свети Климент могао имати заједничко са овом установом? Ка- да данас Доситеј изјављ ује55), да је Охридска архиепископија била «света Климентовска архиепископија», онда то није само грубо незнање историјске истине, него и свесно фалсификова- ње познатих чињеница.

И сам начин, на који је то «обнављање» извршено, просуђиван црквено-правно, незаконит је, јер је оно потекло од световне без- божничке власти. И када та власт не би била безбожничка не би ни онда такав један чин могао бити законит. Правило 30 све- тих Апостола вали: «Ако се који епископ послужи свјетовним властима, да кроз исте задобије цркву, нека се сврдне, пак и од- лучи, а исто и сви они, који с њиме опће». Седми Васељенски са- бор одређује својим трећим правилом, да избор «епископа или презвитера, или ђакона, који бива средством свјетовних власти, нека нема ваљаности». Ово не значи да верници-световњаци ни- су имали, и не треба да имају, извесно учешће у избору еписко- па својих области. Према Никодиму Милашу када је «требало

54) Ватрослав Јагић, Изгнаници из Моравске. Ш ирење словенске књиге и служ бе међу Јуж ним Словенима. У «Изабрани краћи списи»} Загреб 1948, стр. 419.

55) «глас концила», број 22 од 3.XI.1968.

102

попунити какву упражњену катедру епископску, скупљао се народ, клир и обласни епископи и испитивало се, који су достој- ни за катедру, и пошто би народ исказао своје мишљење о одно- сним лицима, скупљени епископи су одлучивали, ко је најдостој- нији епископства или су епископи прегледали односно лице и народ је тада изјављивао или пристајање своје или непристаја- ње; послије добивеног споразума између народа, клира и епис- копа, избор се предлагао на потврђивање обласног митрополита, и послије добивене потврде, приступило се рукополагању иза- бранога»54).

У случају «обнављања» Охридске архиепископије и прогла- шавања викарног епископа Доситеја Стојковића за митрополита није поштован ниједан од горњих принципа. Он је самовољно одбегао од своје законите црквене власти и ставио се на распо- ложење сепаратистичкој комунистичкој власти, коју није инте- ресовао црквени ред и поредак, него само њезини политички ци- љеви. Заслепљен својом политичком изнајмљеношћу Доситеј је погазио своју епископску заклетву. У заклетву, која се овом приликом полаже, обавезује се нови епископ, да неће ништа ра- дити што је против канона, да ће бити послушан старијој цркве- ној власти и да ће се клонити свега што је туђинско у цркви57). Нарочито је важно, да се нови епископ обавезује да неће улази- ти у световне послове и да ће се држати постојећих прописа цр- квених власти58).

У својим покушајима да овој самовољни поступак оправдају историјски и црквено-правно што, видели смо, није могуће, ре- жисери обнављања Охридске архиепископије превиђају да је највећи део садашње «обновљене» Охридске архиепископије, и много више од тога, улазио у састав обновљене Пећке патријар- шије од 1557. године59). Српска црквена и државна традиција у тим крајевима, која је била веома жива у Немањићко доба и по- сле њега, још више је ојачала после обнављања Пећке патријар- шије 1557. године, била је непомућена све до појачаног рада бу-

56) Никодим Милаш, Православно црквено право, стр. 377.57) На истом месту, стр. 387.53) На истом месту, стр. 388.59) Ђоко Слијепчевић, Историја српске православне цркве, I, Минхен 1962,

стр. 334; сравни: Радослав Грујић, Скопска митрополија. Историјски преглед до обнављања Српске патријарш ије 1920 године. Скопље 1933, стр. 191.

103

гарске Егзархије, која у овим крајевима, где су турске власти биле забраниле помињање српскога имена, радила и под турском заштитом и уз помоћ Руса. И Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, озарили су били наше становништво јуж них кра- јева: многи су били полетели у малу Србију да јој помогну и о- стали су ту да живе и раде. Када се, пред и за време Берлинског конгреса, поставило питање: коме треба да припадају крајеви Јуж не и Старе Србије, онда је велики број угледних народних првака писао петиције и тражио присаједињење Србији. Неке од њих су Турцима допале у руке. «Српској ствари у Скопљу је пред Турцима нарочито шкодила молба коју су Срби из Скопља и околине 20. јуна 1878. са 50 општинских печата упутили срп- ском кнезу ради присаједињења Србији, носиоца те молбе су Турци ухватили и на њему, као и на многим потписницима те молбе су се љуто осветили. Разуме се, да је тај случај положај Срба у Скопљу сасвим погоршао и бугарској акцији против Ср- ба још јачега маха дао»60).

С обзиром на веома тешке политичке прилике под којима је наш народ морао да живи под турском влашћу, све гором што су се јасније оцртавали знаци њезиног пропадања, није никакво чу- до да је и оно нашега свештенства, које је тамо радило, било и слабо образовано и немоћно. У једноме извештају, који је СимаН. Томић, професор Велике школе, после свога обиласка Јужне и Старе Србије, поднео Министарству иностраних послова, које га је тамо било послало, стоји о нашим свештеницима и ово: «Ве- ћином то су прости људи, који су некад били какви мајстори и- ли ишли у печалбу и прости случај ставио им је у руке Часло- вац и Псалтир. Једва знају отслужити службу и црквене требе; у њима не треба тражити знања религије, знања националних, знања која дижу човека изнад обичне масе. Он се ничим не раз- ликује од својих сељака до оделом. Од људи на овом умном ни- воу не можете траж ити да буду истински предани своме позиву, да стоје на висини тога позива, да буду прави апостоли народни у моралном и духовном погледу. Још су наши свештеници ваг, Скопске епархије и косовске, у новије време, и велешко-дебар- ске, гоњени и од стране грчких архипастира, који никако нису

60) Мита Костић, Дипломатске интриге око отварања српске ш коле у Скоп- л»у 1892 године (Гласник Скопског научног друштва, књ . I, 1926, стр. 336).

104

расположени према словенској служби, а још мање српској на- пџоналној мисли, која се никако не слаже са «великом идејом» јелинизма и византинизма. А када узмемо да су у селима разви- јене партије, и да свештеници не смеју од својих парохијана тражити бир и наплату за разне требе и обреде — онда тек мо- жемо разумети положај ових сиромаха следбеника апостолских. Многи и у најбогатијим селима, да није оне злехуде плате, што им даје наша држава, не би имали ни шта јести»61).

Па ипак, и поред овако тешког стања, ово свештенство се но- сило и са великобугарском и великогрчком пропагандом и пред- њачило народу у очувању српске националне свести.

Постављање Србина за Скопскога митрополита и његов уме- шан рад појачали су још више националну свест код српскога становништва овога краја, «које је силом прилика ушло у састав бугарске Егзархије, те су сада живе традиције и на све стране о- ко њега расути сведоци старе славе и величине српске још јас- није говорили где му је место. Стога су убрзо не само појединци него и читава села и крајеви почели иступати из бутарске цркве- не организације и прилазити Српској цркви, која је ускоро са- свим потисла и грчки утицај и на све стране спровела словенско богослужење. Тај снажни утицај је забринуо егзархиске прваке и они су одмах образовали комитске чете, којима је, између о- сталога, стављено било у дужност: да терором спречавају прела- зак народа из бугарске у обновљену српску црквену организа- цију»62).

Српски етничко-национални и црквени карактер православ- ног становништва Јуж не Србије неће, и поред свих насилних мера, моћи уништити ни комунистички терор, ни неразумно фалсификовање историјске истине: свест народа, доброг и по- божног, преодолеће сепаратистичка комунистичка дивљања, ко- ја ће, једнога дана, бити само ружна успомена на једно тамно доба.

6') Александар Апостолов, Един нов документ за положбата во М акедонија кон крајот на XIX и почетокот на XX век (Гласник на Институтот за нацио- нална историја, год. VII, 1963, стр. 260-261).

62) Радослав Грујић, Сколска митрополиија, стр. 252.

105

С А Д Р Ж А Ј

Предговор ............................. .. ................................ ..................... ... 5

Увод ............................................................................................................ 9

I. Комунистичка партија Југославије и македонско национал-

но п и т а њ е ..............................................................................................15

II. Македонско црквено п и т а њ е ......................................................41

1. Настајање Македонског црквеног п и т а њ а ......................41

2. Употпуњавање сепаратистичке а к ц и ј е .............................45

3. Преокрет у ставу Српске православне цркве .............. 51

4. Изнуђавање ау т о н о м и је ..........................................................59

5. Самовољно проглашавање аутокефалности ..................70

6. Реакција на одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ • 78

III. На таласима фалсификовања .................................................. 89