199
Др Ђоко Слијепчевнћ ХИЛДНДДРСКО ПИТДЊЕ У XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКД СТУДИЈД

Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

  • Upload
    vuk300

  • View
    278

  • Download
    33

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Др Ђоко Слијепчевнћ

ХИЛДНДДРСКО ПИТДЊЕУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКД

СТУДИЈД

Page 2: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ХИЛАНДАРСКО ПИТАЊ Е У XIX. И ПОЧЕТКОМ XX. ВЕКА

Page 3: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Др Ђоко Слијепчевић

ХНЛДНДДРСНО ПНТДЊЕУ XIX Н ПОЧЕ1НОМ XX ВЕКА

С1УПНЈД

Келн 1979.

Page 4: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Огиск: «1зкга» СшћН, 8 Мипсћеп 90, Оћ1ти11егз1г. 16, Кдћ.

Page 5: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Доктор медицине Драгојла Марка Пивца омогућујг издање овога дјела у спомен својих родитеља Милана Остојића и М илеве Остојић, рођене Ттрбац, из Прије- дора, са лолитвом Господу да сјећање на прошлост и поштовање прошлости ма које групе Јуж них Славена не буде препрека њиховом зближавању у њиховој срет- нијој будућности.

Page 6: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic
Page 7: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

УВОД

Последњих година, а нарочито после оснивања Хи- ландарског одбора (1966) при Српској академији наука и уметности, разбудило се и ж ивљ е научно интересо- вање за манастир Хиландар и за све облике његове прошлости. Ово интересовање дошло је до видљивог израза и у објављивању «Хиландарскога зборника» и М онографије о манастиру Хиландару. До сада су иза- ш ле четири свеске «Хиландарског зборника» (1966, 1971, трећа без ознаке године, и четврта 1978). Трећу свеску «Хиландарскога зборника» чини студија Дејана М едаковића под насловом «Манастир Хилаидар у XVIII. веку» (стр. 1-83) са обилним прилогом фотоснимака из Хиландара и у вези са њим (на 67 страница).

Ни у једном од ових издања нису обрађени пробле- ми манастира Хиландара у XIX. веку, а они су били и бројни и врло разноврсни. Односили су се и на одбра- ну манастирских поседа од насртаја и неких других светогорских манастира и сељака, који су граничили са неким од манастирских поседа и отимали их за себе. То је био сложен сплет имовинских и економских про- блема са којима се манастирско братство морало да но- си и о којима је остало трага у писаним изворима који су до сада сачувани .. . У вези са овим проблемима ста- јали су, непосредно са њима повезани, и унутраш њ и манастирски проблеми братства, које је, у националном погледу, било претежно б у г а р с к о што није могло неугрожавати манастир и национално.

Чињеница да је, нарочито у другој половини XIX. века, и добрим делом пре тога, братство манастира Хи- ландара било претежно бугарско, одражавала се у ду- гој борби између Срба и Бугара око овога манастира, који је и у новијој бугарској историји играо важ ну у- логу. Манастир Хиландар је, видеће се, играо веома важ ну улогу у црквено-националном и културном бу-

7

Page 8: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ђењ у Бугара у XIX. веку. У њему су одгојени и из ње- га изаш ли неколицина вођа бугарског црквенога и на- ционалнога препорода што је, на нарочит начин, било уткало и манастир Хиландар у великобугарске плано- ве и претензије, које су се разбуктале поеле добијања Екзархије и, нарочито, после мира у Сан Стефану (1878).

Бугари су проширивали своје претензије на целу г е о г р а ф с к у М акедонију, а тиме и на Солун и на Свету Гору. Солун је био постао важан, како трговач- ки тако исто и културно-политички, центар великобу- гарске пролаганде, која је све Словене овога подручја сматрала Бугарима. Зна се, да је у велико-бугарској пропаганди г е о г р а ф с к а М акедонија, јер неке е т- н и ч к е Македоније нема, играла веома важ ну улогу. И бугарска Егзархија и бугарска влада присвајале су целу М акедонију за себе. Ловечки митрополит Неофит писао је, 16. јуна 1881. године, Константину Јиречеку, да ће «цела М акедонија и по народности и по језику и по писмености постати заувек наша од српских преде- ла до реке Бистрице и Солуна и Егејскога мора и од реке Дрима до њезинога уш ћа . . . Усуђујем се да при томе каж ем и то ако се примене горња средства тада је веома потребно да се прво обезбеде главне тачке «на- име: Скопље ради обезбеђења од србизма, који је за Бугаре најопаснији, Битољ (Охрид је већ подмирен). Солун и Серез. Без сумње ће и околна места подлећи тој опасности, али ће се користити из главних меета а- ко Министарство не може да одједанпут пошаље целу, горе означену количину*.1) (Овде се мислило о новцу за пропаганду). Према писму Константина Јиречека И- вану Ев. Гешову, писаном у Софији 19. августа 1881. године, новац за бугарску пропаганду у М акедонији долазио је преко Егзархије «јединог легалног ф актора који, без да изазива сумњу, може да ради за тај оп- штебугарски циљ. Разум е се, да смо од наше стране поставили услове за контролу употребе (новца)».2) Ји-

!) И з А р х и в н а К о н с т а н т и н И р е ч е к , к њ . I, С о ф и а 1953, с тр . 222, 223.2) Н а и сто м е м е сту , стр . 230.

Page 9: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

речек је у то време био министар просвете у бугарској кнежевини.

Срби су, и у то време и касније, гледали на назив М а к е д о н и ј а сасвим друкчије од Бугара. Стојан Новаковић је писао: «Ма да је и м е М а к е д о н и ј а врло старо, јер припада још старијој грчкој географи- ји, и ма да се увек добро знало ш та се разумева под т и м именом, знатно је што с е у с т а р и м с р п - с к и м споменицима то име спомиње онако исто ретко као и остала учена и г р ч к а имена, као што су: Ми- зија, Дакија, Травунија, Тривалија итд. Уз име Маке- донија Ђуро Даничић у своме Р е ч н и к у из књ иж ев- них старина српских спомиње само један пример оп- штега значењ а из Доментијана. То је пример из дела ученога човека. Остали су примери из летописа, поз- нијега времена, и опет из дела учених људи».3)

Бугарска национално-политичка експанзија одржа- вала се у Хиландару и на тај начин што су у манастир долазили наши људи из наш их јуж них крајева, који су били подлегли утицају великобугарске пропаганде и, наш авш и се под вођством свесних Бугара у манас- тиру, издавали се за такве. Кроз цело ово време упра- ва манастира Хиландара одржава везе и са Београдом, од кога добија највиш е материјалне помоћи, и са бу- гарском Егзархијом у Цариграду, и са бугарском вла- дом у Софији. Из материјала до кога смо ми могли до- ћи види се јасно овај став управе манастира Хиланда- ра у односу на Србију, која је изигравана иако јој то није било непознато. . . До мање материјала могли смо доћи о тадашњим везама управе манастира Хиландара и са бугарском Егзархијом у Цариграду и са бугарском владом у Софији, односно са бугарским св. Синодом. Зна се наиме да св. Синод бугарске цркве има посебну архиву о везама са манастиром Хиландаром до које ми нисмо могли доћи. Осветлење Хиландарскога питања у XIX. веку и са бугарске стране могуће је само кориш- ћењем и ове архиве. Наш рад, израђен на основу пода-

3) С т о јан Н о в а х о в и ћ , Б а д к а н с к о п и т а њ е и м а њ е и с т о р и јс к о -п о л и - т и ч к е б е л е ш к е о Б а л к а н с к о м п о л у о с т р в у 1886-1905, Б е о г р а д 1906, стр . 291.

9

Page 10: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

таха из наших архива, који нису до сада били употреб- љивани, прилог је објашњењу Хиландарског питања у XIX. веку са српске стране, која је ту била нарочито заинтересована.

М атеријал, употребљен у овој студији, потиче из наших домаћих архива; једним делом и из архиве ма- настира Хиландара, коју је писац могао прегледатл. Писац је, у сзоје време, имао могућност да прегледа и п р и в а т н у архиву митрополита М ихаила, који је био нарочито заинтересован за овај манастир. Коришће- не су још: некадаш њ а Државна архива у Београду, за- тим архива Академије наука, архива Народне библио- теке (предратне). Ш та је дакле узето наведено је на одговарајућем месту. Треба, овде, напоменути, да су наведене сигнатуре оне које су, на одређеним докумен- тима, тада постојале. После рата су, вероватно, мења- не при новом сређивању.

У манастиру Хиландару се налази и део приватне архиве покојнога епископа Тимочког Мелентија, која није још била сређена, али ју је писац могао прегледа- ти и користити. Подаци из ове архиве наведени су без сигнатуре са ознаком датума. Да ли је при најновијем сређивању архиве манастира Хиландара мењана сиг- натура докумената онога дела архиве који је већ био сређен ми не знамо. Наведене су оне сигнатуре које су тада биле.

Разврставањ е обилнога архивскога материјала, ко- ји смо могли користити, постављало је посебан проб- лем: како разврстати овај матеркјал и употребити га? Пошто је поменута проблематика манастира Хиланда- ра у XIX, као и почетком XX. века иста, што је, тако- ђе, морало бити узетс у обзир, израстала једна из дру- ге и развијала се у одређеном континуитету, чинило нам се н а ј л о г и ч н и ј е излагати поједине догађаје х р о н о л о ш к и м редом како су они настајали и ка- ко су се они развијали. То даје и најбољи преглед и пруж а најјаснију слику свих тих збивања.

Утицаји са з в а н и ч н е б у г а р с к е с т р а н е изложени су према материјалу до кога се могло доћи.

10

Page 11: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Има, међутим, доста доказа да су Бугари били почели сматрати Хиландар с в о ј и м манастиром и да су оче- кивали да ће њиме моћи сасвим завладати. Бугари су улагали велике напоре у томе правцу и морали су би- ти веома разочарани када су видели да је све то, као и њихови огромни напори у нашим јуж ним крајевима, било узалудно. Недавно је са српске стране, иако дос- та благо, речено о томе: «Бугарска наука XIX. века би- ла је заинтересована за Хиландар у оној мери колико је тај српски манастир, присуством бугарских монаха и нарочито оца бугарске историографије Пајсија (1722 -1798), улазило у област њихових историографеких и културно-историјских истраживања. Скоро нема зна- чајнијега бугарског историчара и филолога, старије и млађе генерације, који се није бавио Пајсијем Хилан- дарским»).4) Из наш их излагањ а ће се моћи видети да је национално-политичко интересовање бугарскога вођ- ства за манастир Хиландар било претежније од култур- ног интересовања. Остаје, свакако, да се истражује: због чега је Хиландар, а не бугарски Зограф, постао у XIX. веку исходна тачка и жариш те бугарског нацио- налног и црквеног буђења? Иако је у бугарском инте- ресовању за манастир Хиландар било, несумњиво, и духовно-културних момената, претежнији и важ нији су били политичко-национални; они су били саставни део великобугарске експанзије на Балкану.

Скреће се паж њ а читаоцима на то да у тексту, ка- ко на коме меету, долазе за назив манастира Хиланда- ра, изрази Х и л е н д а р и Х и л а н д а р . Ови су на- зиви навођени у тексту онако како су од стране одно- сних личности и писаца употребљавани. Раније је че- шће долазио назив Х и л е н д а р , данас се обично ве- ли Х и л а н д а р . . . Цитати у тексту, којих има доста, навођени су онако како су гласили у оригиналу. И стилски и по речнику има у њима стилских грубости и застарелих израза, али то не омета правилно разумева- ње.

4) Б о г д а н о в и ћ -Ђ у р и ћ -М е д а к о в и ћ , Х и л а н д а р , Б е о г р а д 1978, стр . 211.

11

Page 12: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic
Page 13: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ХИЛАНДАР СРПСКО-БУГАРСКИ МАНАСТИР

Проблеми са којима се братство манастира Хилан- дара суочавало у XIX. веку нису били нови. Они су, знатним делом, били наслеђени из пређашњих време- на. Ово се, нарочито, односи на спорове око манастир- ских имања о којима има трагова још из XIII. века. Хиландар је био богат манастир и није чудо да су му други, сиромашнији, манастири завидели и ж елели да нешто отргну од његових поседа. Података о томе има у архивама светогорских манастира. Нешто од тога об- јавио је др Владимир Мошин.1) И у бројним з а п и с и - м а и н а т п и с и м а , које је објавио ЈБубомир Сто- јановић има доста података о томе.2)

Имовински проблеми и односи били су у XIX. веку једна од важ них компонената Хиландарскога питања. Главно у њему било је пак н а ц и о а л н о питање, ду- га и оштра борба око тога чији је, национално гледано, манастир Хиландар: српски или бугарски. Ово, гледа- но очима Срба, може изгледати скоро као комично, а- ли је кроз цео XIX. век и у почетку XX. века вођена борба око тога. О њој има трагова у архивским подаци- ма, који су до сада само делимично познати, али се и из тога види како је та борба настајала и како се раз- вијала. Треба, међутим, напоменути, да ни они Бугари, који су присвајали овај манастир, нису никада доводи- ли у сумњу к о су били оснивачи и ктитори овога ма- настира, који је у време ропства под Турцима добијао и о п ш т е с л о в е н с к и карактер. Ово, знатним де- лом, и због тога што су р у с к и цареви помагали овај манастир.

В л а д и м и р М ош и н , А к т и и з с в е т о г о р с к и х а р х и в а (у «С пом ен ик» С К А , ХС1, д р у г и р а з р е д , 70, Б е о г р а д 1939, стр . 155-260.

2) Љ у б о м и р С т о јан о в и ћ , С т ар и с р п с к и з а п и с и и н а т п и с и , к њ . 1-У1. Б е о г р а д ,

13

Page 14: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Стеван М. Димитријевић је, у своје време, скренуо паж њ у и на то, да су у Светој Гори, још у XVII. веку, постојали националистички сукоби између Словена и Грка. Он је писао: «Света Гора је била поглавито по- приште борбе словенства са јелинизмом, а Хиландар је био главни бедем у њему. За то су Хиландар у молба- ма својим за милостињу монаси његови у Русији обич- но називали «похвалом и прибежиштвом Словена». Баш у времену о коме је реч водила се тамо очајна борба око тога: да ли су правилније руске или грчке штампане књиге црквене, које су се међу собом у мно- гоме разликовале».3) О заоштрености те борбе писао је Димитријевић на другоме месту: «Врло је могуће да грчки епископи, којих је увек на покоју бивало у Све- тој Гори, нису хтели за Хиландар и друге словенске о- битељи рукополагати ђаконе и јеромонахе, па су стога Хилендарци, као свагдашњи хегемони Словена у бор- би против нетрпељивог јелинизма, хтели посветити М ардарија да задовоље потребу своју и других једно- племених самостана словенских».4)

У архивској грађи, коју је Димитријевић сбјавио, манастир Хиландар се назива «лавра славено-српска. .. прибежиште Словена».5) У једној молби, коју је хилан- дарски архимандрит Гаврило, јула 1683. године, под- нео у Москви за повраћај хиландарског подворја сто- ји: « .. .Не дозволите да се наша света обитељ без ваше- га царскога даровања до краја разори зато што нам Гр- ци ни у чему не помажу, а српска земља је разорена и ни од куда не можемо добити милостиње на тај наш о- куп».4) И у једној представци хиландарскога архиман- дрита М акарија, поднетој 22. фебруара 1715. године, помиње се исто: «.. .Због чега је од краја до краја сва српска и бугарска земља постала пуста од куда смо мо-

3) С т ев ан Д и м и т р и је в и ћ , О д н о ш а ји п е ћ к и х п а т р и ја р а х а са Р у е и јо м у X V II. в е к у (Г лас С А К н а у к а , 1*У1П, стр . 276-277).

4) С тев ан М. Д и м и т р и је з п ћ , Г р а ђ а за срггеку л с т о р и ју и з р у с к и х а р - х и в а и б и б л и о т е к а (С п о м е н и к С К А н а у к а 1ЛП, д р у г и р а з р е д , Б е о г р а д 1922, стр . 122).

5) Н а и сто м е м есту , стр . 123, 128.6) Н а и сто м е м есту , стр . 129.

14

Page 15: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

гли одржавати наш свети манастир и јачати, а сада не- мамо тамо коме прибећи, молимо за милост и тражимо помоћ».7) На молбу монаха манастира Хиландара из 1804. године, упућену преко руског посланика у Цари- граду, Украјинцева, послао је руски Свети Синод 525 рубаља «на име непримања за 15 година помоћи».8)

Национална ширина и гостољубље манастира Хи- ландара омогућивали су да он постане нека врста при- бежиш та негрчким монасима на Светој Гори. Када је, 1744. године, Григорије Барски био у Хиландару дао је овакав приказ стањ а у њему: « ...М онаси , који тамо ж иве су Срби, тврди у вери и постојани у благоговењу и гостољубљу више од свих других Светогораца, али су прости и ненаучени. Међу њима има неколико Бу- гара, Руса и Влаха, али је њихово старешинство и у- права. Читају увек и црквено и келијско правило сло- венским језиком са приметним српским изговором».9)

Разне околности су могле утицати на то да се, вре- меном, изменио национални састав братства у манасти- ру Хиландару према коме су за време ропства под Тур- цима, и када је почело ослбођење дела српске земље, били упућени погледи православних и Срба и Бугара. Има знакова, да је у првој половини XIX. века п р а- в о с л а в н а с в е с т потискивала н а ц и о а л н е р а з л и к е између Срба и Бугара. И лија Гарашанин је сматрао за потребно и за корисно да у своју концеп- цију Б алкана утка и Бугаре. Он је њима у своме «На- чертанију» посветио доста пажњ е и показао разумева- ње за њихов тадашњи положај. М исију Србије, која се рађала, гледао је Гарашанин, једним делом, и у томе ца помогне бугарски национални и културни препород и отрежњење. Он је писао: «. . .Србија мора за Бугаре нешто учинити, пошто љубав и помоћ мора бити уза- јамна.

7) Н а и с т о м е м е с ту , стр . 133.8) Н а и сто м е м е сту , стр . 138.

9) Н а и сто м е м есту , стр . 138; о в о је у зе т о и з д е л а Г. Б а р с к о г а «П у- т е ш е с т в и е к с в ја т и м м јестам « , С П Б , 1718, стр . 650.

15

Page 16: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Пошто смо дакле положење за данашњу Бугарску и њену велику знаменитост за Србију укратко означи- ли и пошто смо руски уплив који тамо влада нешто споменули, прелазимо к томе да начертамо неколико уводних средстава за то како ваљ а српски уплив у Б у- гарској утемељити.

1) Бугари немају васпитајућа и уџбена заведенија, зато би требало да Србија своје ш коле Бугарима отво- ри, и особито да неколики благодејанија за Бугаре младе, у Србији учеће се, нареди.

2) Бугарско свештенство највиш е је грчко, а не на- родно бугарско; зато би врло пожељно и полезно било да би неко число млади Бугара богословију у Србији свршило, па као свештеници у њихово отечество међу свој род се вратило.

3) Ваљало би ш тампати бугарске молитзенике и друге црквене књиге и бугарска дела у Србији; ово ва- жно средство Русија већ одавно употребљава, и Срби- ја мора гледати да Русију у томе претече.

4) Потребно је да поуздани и способни људи путују по Бугарекој, који би позорност бугарског народа на Србију обратили и у њему пријатељ ска чувства према Србији и српском правитељству пробудили, и заједно и надеж ду оживљ авали да ће Србија заиста Бугарима за њихово избављење у помоћ притећи и за њихову срећу старати се».10)

До 1844. године, када је Гарашанин ово писао, било је са српске стране, на црквено-културном и на нацмо- нално-политичком плану, доста урађено за Бугаре. И кнез М илош Обреновић и митрополит Петар Јовано- вић излазили су, у границама тадаш њих могућности, Бугарима у сусрет и пруж али им помоћ. И лија Гара- шанин се није варао када је предвиђао да ће се руска, и национална и црквена, политика на Балкану разви- јати повољније за Бугаре него за Србе. Он је, 12. јула

10) Д р Д раг . С т р а њ а к с в и ћ , К а к о ј е п о ст а л о Г а р а ш а н и н о в о « Н ач ер та - н и је»? (У «С п ом ен и к» , С К А н а у к а , ХС1, д р у г и р а з р е д , 7, Б е о г р а д 1939, стр . 85-86),

16

Page 17: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

1853. године, писао Јовану Мариновићу: « .. .Кад се је Русија постарала за религију христијана у Турској, не- ће ли се ко наћи да се постара и за животе тих хрис- тијана, те да имају кад, и да има ко ту религију испо- ведати? Хоће ли остати само грчко-руска та религија, или ће смети што и српско бити, или су ови искључе- ни, или се смешати мисле у оне две а нарочито у ону последњу, или ће најпосле отићи под патријарха кар- ловачкога шта ли до ђавола? Сад се већ види што је Русија мрзила на титулу патријарха карловачкога, што је где када нашег митрополита мрзила као и вла- дику црногорскога«.11)

И правац кретањ а и национално-политички смеро- ви бугарског црквено-националнога и културнога буђе- ња; и став Русије према томе; и стварање и циљеви бугарске Егзархије и, нарочито, идеје и одлуке мира закљученога између Турске и Русије у Сан Стефану показали су да се Бугарска, и национална и црквена, политика све више оријентисала против Срба и Срби- је. Прелазило се без двоумљења преко свега онога шта је била Србија учинила за Бугаре до тога времена . . . После низа конкретних чињеница и горких разочаре- ња дошао је био и Филип Христић, дугогодишњи срп- ски посланик у Цариграду, одакле је пратио све што се дешавало на Балкану, до уверења, да Србима прети велика опасност од Бугара, који су били постали ин- струменат руске политике на Балкану. Христић је, 3. јула 1880. године, писао из Беча Јовану Ристићу (они су бшш пашенози): «Ми још нећемо да отворимо очи па да гледамо у опасност која нам грози од стране Бу- гара. Ја држим, пашо, да је Бугарској намењена улога да све Словене на Истоку прогута, па чак и Цариград да заузме. Но велики овај залогај неће Бугари својим зубима сажвакати, нити га у свој стомак прогутати. . . Пошто је Бугарима намењена улога да нас прогутају, онда друге алтернативе нема, но, или ми Бугаре да

П и с м а И л и је Г а р а ш а н и н а Ј о в а н у М а р и н о в и ћ у , кн>. I (од 29. I I I . 1948. д т 31. X II . 1859), Б е о г р а д 1931, стр . 96.

17

Page 18: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

прогутамо, или они нас. Кад о тој истини будеш уве- рен, онда ћеш знати каквих средстава имаш се латити, и који су за ту циљ природни савезници наши».12)

Претензије Бугара на манастир Хиландар у орган- ској су вези еа овом оријентацијом бугарске национал- не политике овога времена. Ослонац на то давало и м је присуство бугарских монаха у Хиландару још пре про- глашење бугарске Егзархије. Димитрије Аврамовић даје податке о националном саставу братства манасти- ра Хиландара пред сам крај прве половине XIX. века. З а манастир Хиландар вели, да се «у њему литургија служ и на словенском језику и нашао сам у њему до педесет братије (сами Бугара, и једва по гди ког Срби- на) осим оних који су по милостињи у свет отишли».13) Исте податке даје Аврамовић и у своме другоме де- лу.14) Ни тада у манастиру Хиландару није било оп- ш тежића: храни се сваки за себе у својој ћелији. Само о великим празницима, и када је храм цркве скупља- ли су се у заједничку трпезу. Аврамовић вели даље: «.. .Но Србин и Рус, ако и науче грчки, опет се не сти- де свога рода м језика; ал Бугарин и Влаа како науче грчки, и у грчком манастиру живи, одмах се прзлије у Грка и срами се свог матерњег језика. Тако су Хилан- дарска братија Бугари ове године крстионицу изнутра, која је сва начињена светим образима живогшсата, све грчким језиком подписивали . . . Бугари нешто потпи- сују и бугарским језиком. . . А оно мало Срба, што су у манастиру, тако су притеснили да не сме ниједан ни помислити, да ће кад началствовати, а камоли да се у- суди своје мњеније казати».15)

В. Црнојевић (Владимир Карић) објашњавао је у- множавање Бугара у манастиру Хиландару овако:

12) П и с м а Ф и л и п а Х р и с т и ћ а Ј о в а н у Р и с т и ћ у (1868-1880), Е е о г р а д 1953. стр . 349-350.

13) Д и м п т р и је А в р а м о в и ћ , О п и с а н и је Д р ев н о с т е ј с е р б с к и х у С вето ј (А т о к с к о ј) Гори . Б е о г р а д 1847, стр . 15.

14) Д и м к т р п је А в р а м о в и ћ , С в ета Г о р а с а с т р а н е в е р е , к у д о ж е с т в а и п о в е сн и ц е , Б е о г р а д 1848, стр . 30.

15) Д и м и т р п је А в р а м о в и ћ . С в ета Г ора . . . , стр . 172.

18

Page 19: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

«.. .Тако у току времена, преовлада у њему бугарски утицај, јер су му Бугари били у непосредној близини, У њему су се, мало по мало, умножавали бугарски ка- луђери. Доцније, због њихове нетрпељивости и српске немарности и оно Срба, што се још бејаше затекло, не смеде се казати да је Србин и тако се однароди. Годи- не 1847. Аврамовић је затекао у Хиландару на педесет калуђера, готово све Бугара и само неколико Срба . . . Србија је на својим ногама ето већ седамдесет година, али се у њој ретко ко и ретко кад сећао, да ову важ ну тачку српској цркви и српској држ ави поново приба- ви. О томе се светска јавност нешто мало и старала а- ли црквена, на жалост, ни мало».16)

Не може се, хронолошки, тачно утврдити како се дешавао прилив бугарских калуђера у Хиландар. Зна се, међутим, да је манастир Хиландар, још пре XIX. века био постао важ ан духовни и културни центар Бу- гара. Њ егов значај у томе погледу надмашује значај и Рилскога манастира, и манастира Зограф а чији су мо- наси, нарочито они из Рилскога манастира, хватали ве- зе са Србијом и са тадашњим претставницима Српске правоелавне цркве. То је било нарочито за време кне- за Милоша, који је био велики пријатељ Бугара.

То што се, у односу на Бугаре, дешавало током XIX. века, имало је иза себе дуж у традицију. Зна се, да су се ту, 1758. године, сусрели Јован Рајић и хиландарски проигуман Пајсије, који је, под упливом Рајића, напи- сао своју Историју славенобугарску (1762). Никола Ра- дојчић је истицао да је Јован Рајић тада био рђаво примљен од монаха у манастиру Хиландару: «Рајић је у Хиландару провео нешто преко два месеца. За то време преписао је и извео оне рукописе које су му Хи- ландарци уделили; он се горко јадао на њихову непре- дусретљивост због његове сиротиње, сиромаштва и не- угледне спољашности; може бити да је и оно мало ру-

16) В . Ц р н о ј е в л ћ (В . К а р и ћ ) , Ц а р и г р а д , С в е та Г ора , С олун , — п у т - н п ч к е о е л е ш к е о н а р о д н о ј п р о п а г а и д и н а И с то к у , Б е о г р а д 1889, стр . 141, 142,

19

Page 20: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

кописа Рајић добио преко тадашњег хиландарског про- игумана Пајсија, кога је он одушевио и потстакао на писање бугарске историје».’7)

Пајсије је своју Историју почео писати у Хиланда- ру, где се и данас зна његова ћелмуа и где је његов брат Лаврентије био игуман. «Већ половином XVIII. века, вели Коста Тодоров, монах хиландарски, отац Пајсије, пише прву историју бугарског народа. Кроз њ у он васкрсава успомене славне прошлости, победе бугарског оруж ја над византиским и буди националну свест и понос, Бугара Истовремено он описује недела грчких владика и покреће стварање независне бугар- ске цркве, онакве каква је постојала некада у незави- сној бугарској држави. У истом духу говорио је бугар- ским поклоницима у Светој Гори и чувени српски ду- ховни пастир Герасим Зелић».18) З а П ајсија се зна да је био и у Сремским Карловцима да прими неку мило- стињу за Хиландар; на једној признаници сачуван је његов оригинални потпис.

Када је, 1765. године, Доситеј Обрадовић био у Све- тој Гори мање је био одушевљен оним ш та је видео не- го Герасим Зелић. Доситеј вели, да је у Светопавлов- ском манастиру било «неколико Бугара монаха» и да га је један од њих, преко Кареје, одвео у Хиландар.19) Доситеј је записао: « .. .Нађем неколико Сербов у Хи- лендару, који се вавјек с Булгари инате и не могу да се погоде чији је Хилендар. Мој добри и љубими Тео- досије Карловчанин, и он се ту мора инатити».20) Све ово показује да је. већ у другој половини XVIII. века, бугарски утицај у манастиру Хиландару био не само знатан него и одлучујући.

17) Н и к о л а Р а д о јч и ћ , С р п с к и и с т о р и ч а р Ј о в а н Р а ји ћ , Б е о г р а д 1952, стр . 38-39. Сопб1ап1Јп Ј о з . Л г е с е к , С ебсћ1сћ1е (Зег В и1§агеп , Р г а § 1876, стр . 518.

18) К о с т а Т о д о р о в , П о л и т и ч к а и с т о р и ја с а в р е м е н е Б у г а р с к е Б е о г р а д 1938, стр . 24; Ж и т и је Г е р а си м а З е л и ћ а , I, Б е о г р а д 1897, стр . 121-125.

’9) д о с и т е ј О б р а д о в и ћ , С а б р а н а д е л а , I , 1811 до 1961, Б е о г р а д 1961, с тр . 24.

20) Н а и ст о м е м е с ту , стр . 195-196.

20

Page 21: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ВЕЗЕ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА СА СРБИЈОМ ЗА ВРЕМЕ МИТРОПОЛИТА ПЕТРА

И КН ЕЗА МИЛОША

Б ез обзира на бугарску предоминацију у манастиру Хиландару имамо из прве половине XIX. века сигур- них података о томе да је Хиландар одржавао ж иве везе са Србијом. То је било време када су се Бугари тек почели будити и национално и културно и није код њихових водећих људи било још националистичкога нерасположења према Србији и Србима. И з још довољ- но неиспитаних архивских података види се да је Ср- бија од самога почетка оформљ ивања као држ ава по- магала и Хиландар и његово братство не водећи рачу- на о томе да су већину сачињ авали бугарски монаси: хиландарски монаси се обраћају Србији за помоћ и о- на им је даје у границама својих могућности. И цркве- ни и државни фактори Србије чинили су ово не воде- ћи рачуна о томе да су се бугарски монаси у Хиланда- РУ трудили да овоме манастиру дају бугарски нацио- нални карактер. Отрежњ ењ е на српској страни почеће тек касније, али ни тада неће престати помагање мана- стира.

Ево како су се, хронолошки, колико је то могуће и- зложити, одвијале те везе. У новембру 1832. године на- шао се у Србији хиландарски јеромовах Софроније. Он се, 20. новембра 1832. године, захваљ ује митрополи- ту М елентију за добра која су му учињ ена и за одоб- рење, издато му 28. септембра 1832. године, да се може вратити у Свету Гору.1) Проигуман светогорски, свака- ко хиландарски, Јоасаф , јавио се, 2. августа 1834. годи- не, у Пожаревцу кнезу Милошу и митрополиту Петру и показао им писмо, издато 30. јула, да може молити за прикупљ ањ е мшгостиње по Србији. Дозвола за то није му издата због тога што је те године суша умањи- ла љетину и што је прошле године један Светогорац већ купио милостињу; поред тога неко је скупљао ми- лостињу и за Христов гроб. М итрополит Петар му је

’) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1832.

21

Page 22: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

дао 500 гроша за повратак, а исто толико и владика Доситеј.2)

Преко свога претставника у Цариграду послата је, 20. октобра 1835. године, захвалница ккезу Милошу, који је светогорским манастирима послао помоћ од100.000 гроша. Подела је изврш ена овако: пет великих манастира по 5.000 гроша, осталих 15 по 4.000 гроша, глазни скит 3.000 гроша, девет осталих скитова по 1.200 гроша, а «бедним» монасима, који ее налазе у унутра- шњости Свете Горе по 1.200 гроша. У захвалници се, поред осталога, каж е, да је ова помоћ «улила у срца свију нас велику радост и весеље, и служ ила к много- ме утјеш ењу, нарочито при жалосном нашем стању».3)

Тадаш њи епископ тимочки Доситеј, који је био по- стрижник манастира Зографа, обратио се, 29. јула 1839. године, митрополиту Петру и обавестио га, да су мона- си манстира Зограф а молили да им се дозволи купље- њ е милостиње у његовој епархији. Он траж и од митро- полита Петра одобрење, да један Светогорац може ку- пити милостињу по варошима у његовој епархији.4) Митрополит Петар је, 30. септембра 1838. године. пре- поручио свештенству и народу архимандрита манасти- ра Х иландара Василија, да му помогну при скупљању милостиње. Моли их да га лепо приме и да дарују за Хиландар.5) Епископ Доситеј, који је био јако везан за Свету Гору, обавестио је, 12. јуна 1840. године, митро- полита Петра, да је писао у Хиландар и тражио «књи- жицу», у којој се садржи «правило» Св. Саве (вероват- но је тражио један примерак Типика Св. Саве). Изгле- да, према писму, да је то било врло потребно.6)

Архимандрит манастира Хиландара Онуфрије пос- слао је, 10. јуна 1844. године, митрополиту Петру јед- но писмо, које је прилично нејасно. Туж и се на тешко стање и моли да се нешто «ускори». Ако, вели он, то не може да уради, нека пошаље српскоме депутату у

2) З а о с т а в ш т и н а А л е к с е И л и ћ а п о д 1834.3) Д р ж а в н а а р х и в а : М итрогтоли ја 1835.4) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1839, б р о ј 704.-) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1839, б р о ј 643.6) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1840, б р о ј 370.

22

Page 23: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Цариграду Димићу «нисмо повелитељно», «да чрез аз- стријскаго солунскаго консола г. Андонија Миханови- ча, нас попросит, и в Сербиј пред вашего прзосвјеш- тенства ж и за представит. Јако не 6и важ ен (?) бил не- мачкпх консол г. Антон Миханович, то от нас, до днес ни кости здрави не би остали».7) Могуће је да се овде радило о некоме спору у вези са манастирским лма- њем, али није јасно о чему се ради. Као да их је кон- сул М ихановић штитио. Монах М артирије Марковић обавестио је, 3. јула 1344. године, из Алексинца митро- полита Петра, да је у Светој Гори (ваљда манастлр Хиландар) стање тешко. Тамо је послата комисија, а- ли би се, у томе случају, тамо требали вратити и сви они, који су тамо пострижени.8)

Ђакон Кирил М илошевић, родом из Београда, до- шао је у Србију и ж ели да буде примљен у неки срп- ски манастир. М итрополит га, 28. марта 1850. године, упућује настојатељ у манастира Горњака Григорију Сто- јановићу, да га или задрж и код себе или упути у ма- настир Витовницу.9) Јеромонах П амфилије поднео је, 22. дрцембра 1850. године, митрополиту Петру молбу у име братства манастира Хиландара. Истиче, да брат- ство води парницу са грчким манастирима, ко ја је о- сиромашила братство. Због тога су њ ега послали у Ср- биј у да купи милостињу. Због необавештености брат- стзо га је послало без писменога документа. Да се не би вратио без користи моли да му се дозволи купљење милостиње.10)

Током 1851. године обраћало се братство манастира Хиландара митрополиту Петру неколико пута. Нишки духовник, сабрат манастира Хиландара, Виктор Стоја- ковић, обратио се, 24. фебруара 1851. године. митропо- литу Петру и обавестио га да је дошао проигуман ма- настира Хиландара Нићифор. да купи милостињу и да га Грци гоне. Истиче, да се манастир налази у великој

7) Д р ж а в н а а р х и в а : М п т р о п о л и ја 1844, б р с ј 783.8) Н а и сто м е м е сту .9) Д р ж а в н а а р х и в а : М Ј;тр о п о л и ја 1850 ̂ бр ој 255.1П) Д р ж а в н а а р х и в а : М л т р о п о л и ја 1850, бр ој 920,

23

Page 24: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

оскудици и да их Грци гоне. Пита митрополита Петра, да ли би се он и Кнез могли у Цариграду заузети да им цариградски патријарх да дозволу и препоруку да ку- пе милостињу у Русији. Грчки су манастири то лако добили..." ) У јуни 1851. године појавила се аф ера је- ромонаха Пахомиј а. Хиландарски архимандрит Онуфри- је Поповић, који је био претставник манастирски у Ца- риграду, обавестио је, 20. јуна 1851. године, митрополи- та Петра, да је неки јеромонах Пахомије дошао из Ср- бије у манастир Хиландар и претставио се да долази из манастира Горњака. Био је, вели, примљен лепо: «Бедна братија ове задужбине српске, гоњена од толи- ко времена злобљивим Грцима, радовали су се њего- вом пришеетвију видећи га разборита и многоглагољи- ва, и надали су се у њему против грчких гониоца под- поре имати, а он лукавством и хитрином својом знао се је за то способним показати».12)

К ада је задобио поверење братства јеромонах Па- хомије је почео да тврди, да је он изасланик митропо- лита Петра и да је дошао да прегледа приходе и рас- ходе манастира. За време док је он био тамо дошла је из Цариграда у Свету Гору трећа комисија, коју је он довео, «да развиди и побележи спорна места манастир- ска». Пошто је било потребно да у овој комисији уче- ствује и један члан братства одређен је био Пахомије са још четири монаха да иде за Кареју. Он је казивао, да је у Србији сакупио за манастир Хиландар 1.000 ду- ката ћесарских и да ће то бити послато преко капуће- хаје у Цариграду. Установило се, међутим, да је он преваром узео од једнога свештеника 2.000 гроша и по- бегао. У вароши Дупници је дао да му се направи п е- ч а т манстирски. У Руш чуку је преварио хиландар- ског претставника Герасима и одатле отишао у Него- тин. Митрополит Петар је, 30. јуна 1851. године, тра- ж ио од епископа Доситеја да извиди овај случај. Па- хомије је у Србију злоупотребио овај печат, био је у- хапшен и послат у манастир Буково. Епископ Доеитеј

П) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1851, б р о ј 132.12) д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о л о л и ја 1851, б р о ј 414.

24

Page 25: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

је требао да одговори на питање о Пахомију: ко је он и од куда је, да ли је, стварно, монах, и ако јесте где се замонашио и да ли је рукоположен, када и од кога и да ли има сведочанство о томе? Ако је самозванац треба да буде враћен у ред световњака.'3)

У лето 1851. године бавио се у Србији хиландарски јеромонах Јоаким, који је, пре тога купио милостињу у Босни па прешао у Србију. Митрополит Петар је, 18. јула 1851. године, писао намеснику манастира Калени- ћа, да се овај монах склони до јесени када се у Србији купи милостиња; требало га је склонити или у Кале- нић, или у Студеницу или у Љ убостињу. Он га, са сво- је стране, препоручује. Настојатељу манастира К але- нића Теофилу писао је митрополит Петар, 10. августа 1851. године, да јеромонах Јоаким, ако је тамо, одмах дође митрополиту, а ако није тамо нека га потраж и у Љ убостињи или Студеници.14)

Проигуман хиландарски Гедеон и старац Леонтије обратили су се, септембра 1851. године, митрополиту Петру у вези стања и полож аја манастира Хиландара. Истичу да је то, и по султанским ферманима, српски манастир и веле: « .. .Но наж алост овај је аманет на- ш их прадедова данас у великој опасности, јер т у ђ и н- ц и сва средства неуморно употребљавају да га . . . и нас потомке из задужбине ове прогнају и сатру».15) Ти туђинци — непријатељ и — су грчки калуђери и окол- ни сељаци. Најбољи делови имања су у њиховим рука- ма. Хиландарци су принуђени очима гледати како се граби ова српска имовина. Има већ 13 година да их на- падају. Обраћали су се, веле, српској влади да их шти- ти у Цариграду и већ је три пута излазила комисија на лице места што је њ их кош тало 230.000 гроша. Због тога су се морали задуж ити и сада су им очи упрте у Србију. Моле митрополита да се залож и код К неза и владе да им се додели помоћ. Због тога ш аљ у у Србију

13) Н а и стом е м есту .'*) Д р ж а в н а ар х и в а : М итр ополија 1851, б р о ј 544.Т5) Д р ж а в н а ар х и в а : М итр оп ол ија 1851, б р ој 850.

25

Page 26: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

архимандрита Герасима и проигумана Виктора.’6) Ми- трополит се. поводом овога, обратио Попечитељству просвете и изнео тешкоће у којима се манастир нала- :зи; молио је да се манастиру помогне.17)

Током ове, 1851. године, покушало је братство ма- настира Хиландара, да од Дубровника добије уобичаје- ну милостињу, у ствари стари данак из доба Кемањи- ћа. Старац Гедеон и монах Леонтије обратили су семп- трополиту Петру због овога. Веле да већ тридесет годи- на нису од Дуброзника добили ништа и моле га да се заузме да би оии лочели добијатп помоћ «по гласу хри- совул». Ш аљу због тога архимандрита Герасима и про- игумана Виктора и јерођакона Теодосија. Моле га и то. да архимандрита Герасима препоручи патријарху, да им да писмо ако где буде требало. На полеђини овог нисма стоји: «Приметити да су хрисовуље године 1847. преведене на немачки језик, наново преписане и од њи- ховог посланика предате консулату .. . аустријскоме».14) М итрополит Петар је, 6. новембра 1851. године, обаве- стио братство манастира Хиландара, да је примио њи- хово писмо, ксје су му послали по архимандриту Гера- симу и проигуману Виктору и да је њихову молбу спровео К незу и влади, који су спремни да им помог- ну. Дато им је 500 ћесарских дуката. Молили су и ау- стријски консулат за дејство да добију помоћ и од Ду- бровника, који је сада под аустријском влашћу. Пошто нису добили одгозор на молбу од 1847. године написа- ли су и предали другу молбу. Влада ће се, такође, зау- зети и код влаш ке владе, да им се одобри одлазак та- мо, али пре него што некога пошаљу тамо треба да му то јаве.’9)

Епископ Доситеј јавио је, 23. марта 1853. године. митрополиту Пстру да «свај Хиландарац за писанију» није још дошао у срез, који му је одређен у Алекси-

16) Д р ж а в н а а р х к в а : М и т р о п о л и ја 1851, б р о ј 850.17) Н а п сто м е м е с т ” .18) Д р ж а и к а архч:ч~: М л т р о п о л л ја 1651, б р о ј 851.' 1:) Д рж авцг.1. а р х г .ЈА ’. М и т р о п о л и ја 1051, б р о ј 875,

26

Page 27: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

начком округу.20) Хиландарски архимандрит Никодим. старац Јоаким и братство обавестили су, 2. августа1853. године, митрополита Петра, да је у манастир сти- гао проигуман Сава и донео све дарове. Они су врло за- хвални и служ или су «благодарствене служ5е» за Кне- за .2') Из једнога другога акта, који је митрополит Пе- тар, 24. октобра 1853. године, послао Попечитељству просвете види се у каквом се полож ају тада налазио манастир Хиландар. Митрополит Петар истиче, да му се обратио повереник манастира Хиландара у Царигра- ду О нуф рије и молио, да би српска влада указала по- моћ манастиру Хиландару. Митрополит препоручује о- ву молбу, јер она то заслуж ује, «и што држимо, да не- киј свештениј аманет леж и на свему народу ерпском, а особито на данашњем књ аж евству Србији, сваку воз- можну помоћ указивати оном удруженом и осиротјев- шем српском монастиру. Једино наше Књ ажевство, из- међу толико земаљ а славни Немањића, има политиче- скиј ж ивот и своју еамосталност».м) Митрополит пр :д- лаж е влади: 1) да се дозволи сваке године једиом мо- наху из Хиландара да у једном округу Србије купи милостињу. Ако сакупи мало да онда влада дода толи- ко колико би било потребно да се намири 400 до 500 дуката ћесарских; 2) пошто се на имање манастира Хи- ландара насрће и пошто се помоћу мита доносе пресу- де на штету Хиландара треба да се »Правитељство на- ше својски заузме код Порте, да у парници Хилан- дара, као српскога манастира и задужбине наших пре- дака, може учествовати и при иследовању граница ма- настирских употребљено бити једно лице од нашег правитељства, које се овде избере и одреди: 3) да се на основу таквог испитивања и царских привилегија пресуди парница, која толико много кошта манастир. Да би се ово што боље остварило, треба да се умоли покровитељски двор да се заузме за ову елавеносрп- ску задужбину».23) Радило се овде о Онуфрију Попови-

20) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1853, б р о ј 221.21) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л п ја 1853, б р о ј 736.22) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1853, б р о ј 370.23) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1053, б р о ј 870.

27

Page 28: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ћу, Бугарину, који је одржавао преписку са Србијом од 1847, године до 1866. године. Ову је преписку обја- вио Сава Хиландарац.

Поред митрополита Петра почиње се и српска вла- да све више интересовати за манастир Хиландар и ње- гове потребе. М итрополит Петар пише, 4. фебруара1854. године, Константину Николајевићу, српском ка- пућехају у Цариграду, да се он на Порти заузме за ствар манастира Хиландара и истиче, да српеки народ узима све више учеш ћа у животу и судбини Хиланда- ра.24) Архимандрит Онуфрије посетио је, 25. маја 1854. године, митрополита Петра, да је хиландарски јеромо- нах Максим још 1823. године о п и с а о имања манас- тира Хиландара и књиге, које су се налазиле у Библи- отеци донео је у Србију. Чуо је да се неке књиге мана- стира Хиландара налазе код јеромонаха Вићентија Красојевића, који се налази у манастиру Букову. Пос- ле Максимове смрти он је, као искуш еник Враћевшни- чки, узео ту књигу и задрж ао код себе. Књига је од користи само за манастир Хиландар.25) Братство мана- стира Хиландара обавестило је, 8. септембра 1854. го- дине, митрополита Петра, да у Србију ш аљ у јеромона- ха Софронија са часним крстом, да купи милостињу. Моле, да га претстави К незу и влади.26) Митрополит је јеромонаха Софронија послао у манастир Боговађу да тамо сачека док му се не пошаље званични позив за купљ ењ е милостиње. Одређени су му били Ш абачки и део Београдскога округа односно Ш абачка и део Бео- градске епархије. Јеромонах Софроније био је послат на траж ењ е митрополита Петра, које је било упућено манастиру Хиландару преко Константина Николајеви- ћа.27) Хиландарско братство, на челу са архимандри- том Никодимом и старцем-даскалом Јоакимом, писали су, 8. октобра 1854. године, митрополиту Петру и јави- ли, да су добили 6.500 гроша. Један део новца узео је

24) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 103.25) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 425.26) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 965.27) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 962.

28

Page 29: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Онуфрије због својих потреба. Онуфрије се хвалио да га је митрополит Петар врло лепо примио.28)

На молбу Онуфрија, који је био активан човек, о- братио се митрополит Петар, 20. новембра 1954. године, Попечитељству просвете. Тражио је, да се Попечитељ- ство иностраних дела замоли, да нареди капућехаји у Цариграду да тамо задрж и јеромонаха Илариона за случај «ако би Ш имунци заподели парницу противу Хиландара, да брани свој манастир, или ако овај тамо не би могао остати или се досада већ вратио у Свету Гору, да у оном случају капућехаја неда Ш имунцима као туженој страни обновити парнице но да им ји пред влаш ћу на ишчекимање Онуфрија као туж итељ а упу- ти, а к томе да издејствује заповест код Порте за ко- месара турског у Кареји, војводу, да се парничне стра- не не нападају у за јам н о .. . него да обе стране седе мир- но и у трпљ енију парнице своје реш еније очекују». Влада би требала да о томе размисли, да један њ езин члан буде у комисији.25) Попечитељство просвете одго- ворило је, 23. новембра 1854. године, митрополиту Пет- ру, да неће моћи интервенисати по тој ствари, него да би било боље да то уради Попечитељство иностраних

30\дела. )Из године 1855. има неколико података о манасти-

ру Хиландару и његовим проблемима. Из њ их се види, да се српска влада заузимала да се и д и п л о м а т- с к и помогне Хиландару у споровима око имања који су били вођени. Попечитељство просвете обавештава, 22. јануара 1855. године, митрополита Петра о напори- ма српскога капућехаје у Цариграду и ш аље му њего- во писмо. У писму се вели за хиландарски спор, да «са- дашња обстојатељства одузимају сваку прилику, да би се иста парница с ползом и надеждом успјеха овде на ново могла претресати».31) Архимандрит Онуфрије ја- вио је, 5. априла 1855. године, митрополиту Петру, да

28) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 1000.29> Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 1012.30) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1854, б р о ј 1051.31) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 55.

29

Page 30: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

га је аустријски консулат обавестио о томе, да се при- знаје аутентичност исправа и докумената о тражењ у1.000 перпера од Дубр-овника, али се одриче «објаза- ност продолженија изданија сего благодјејанија сљед- ствије угаш енија републике Дубровачкија».32) Митро- полит Петар саветује, 22. јуна 1355. године, братство манастира Хиландара, да у Цариград пошаљу још јед- нога члана братства, Никифора или Софронија, јер то ж ели архимандрит Онуфрије који је остао у Царигра- ду.33) Митрополит Петар препоручује, 28. јуна 1955. го- дине, архимандрита Онуфрија цариградском патријар- ху ради његовог заузимањ а за манастир.34) Онуфрије је, 30. јуна 1855. године, пошао лађом за манастир и митрополит Петар моли капућехају Николајевића, да му помогне у ствари Хиландара. Хиландарци треба да чувају манастирске документе и старине; ако борава;; Онуфрија у Цариграду није потребан тргба да иде у манастир.35)

У јулу 1955. године било је живог контакта између митроиолита Петра, капућехаје Николајевића и брат- ства маиастира Хиландара. Радило се о споровима око манастирскога имања. Хиландарско братство се, 18. ју- ла 1855. године, обратило митрополиту Петру и обаве- стило га, да је примило његово писмо од 22. јуна. Ни- је, веле, потребно да Онуфрију ш аљ у помоћника, јер треба да изађе комисија због одређивања граница на Комици. К апућехаја Николајевић је решио да у ову комисију пошаље свога брата Атанасија. Вели се, да- ље у писму, да је ова комисија поставила границе у Комици «међу хиландареким и иверским меетом» и то како стоји у ферману — «забрањено је Ш игменцима и Ересовцима да нам досађују».36) Истичу да ж еле да за- влада мир и да се ослободе суђења, јер је то досадило

32) Д р ж а в н а а р х и в а : М п тр о п о лИ ја 1855, ороз 139.33) Д р ж а з н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 307.34) Д р ж а в н а а р х п в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 317.35) Д р ж а з н а а р х п в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 350.36) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 632.

30

Page 31: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

братству, а и много кошта. Потрошили су, поред тога што је дато за јело и пиће, још 20.000 гроша.37)

Из писма, које је, 26. јула 1855. године, архиманд- рит Онуфрије писао митрополиту Петру дознаје се не- што виш е о овоме спору. «Ерсовци» већ двадесет годк- на нису хтели да манастиру дају десетину за М алу Ар- сеницу. Ш имунци су присвојили «један стари виногрпд и постепено више од тридесет дунума. И то им није би- ло доста.. . хоће да усвоје и цело Савино Поље с Гра- бавичком Гором». Парница се води већ десет година. К апућехаја је, истиче Онуфрије, био за неко компро- мисно решење: да се уступи нешто и од Арсенице и од Грабовице, али је он био против тога. И капућехаја је, касније, био за то да виноград и Грабовица и Арсеница остану манастиру и да се поставе границе и то тако: сељаци да дају нешто манастиру а манастир да им ха- лали земљу. Онуфрије вели: «Ја пристајем само на тај начин да Ересовци од Мало мало манастиру дају; за ливаде и гору у Малој Арсеници, десет ока воска, а за њиве и винограде педесет .меозјурја’ ж ита и педесет а- кова вина, а границе да остану наше и по наш и стари сенети(?). П ак да манастир да писмено како неће ,пу- стити’ другим сељацима, да то место обделавају до ве- ка, но само Ерсовцима; и тако повучимсја на стра- ну >.38) Он, међутим, није ни ово могао примити, јер је за парницу било плаћено и потрошено 300.000 гро- ша».39)

Из писма хиландарскога братсва митрополиту Пе- тру, писаног 3. августа 1855. године, видимо да је ма- настир од писаније јеромонаха Софронија добио 380 ћесарских дуката, а од владе 200 ћесарских дуката помоћи; од једног метоха у Влашкој добијено је 100 дуката ћесарских, а од завеш тањ а Димитрија Павло- вића из Гургусовца 458 гроша и 16 пара. Све ово је било послато преко српскога капућехаја у Цариграду. Моле, и поред тога, да им се дозволи да и ове године

37) Н а к с т о м е и е с т у .38) Н а и сто м е м есту .3’) Н а н сто м е м е сту .

31

Page 32: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

пошаљу некога због писаније, јер се, веле, намножио дуг због поменуте комисије.40) Архимандрит Онуфри- је, који је још увек био у Цариграду, јавио је, 15. ав- густа 1855. године, митрополиту Петру, да је био код васељенскога патријарха и са њим разговарао, али се без новаца ништа не може учинити. Видео је у Цари- граду 1500 Руса-заробљеника, међу којима је било и рањених. У другом писму, писаном митрополиту Пет- ру, 27. августа 1855. године, архимандрит Онуфрије јавља, да су Иверци успели да на своју страну приву- ку енглеског и француског конзула да би оборили од- луку о Комици. Иверци су због тога дошли у Цари- град и он је морао да ту остане. Ж али се, да хилан- дарско братство мало провиђа за будућност. Они нису схватили да су их Турци преварили повлачећи грани- це и у свој план унели измене противно ферману. По- миње даље: «.. .Доста је и пара потрош ено.. . Солун- ски паша се показао као српски пријатељ. Ако попра- ве грешке учињене1 на плану биће за Комицу ствар заувек добро сврш ена.. . Само, ако се скоро каква ин- трига не породи». Са Ш имунцима и Ерисовцима није парница довршена и Константин Николајевић је на Порти «дао такрир» да се и то започне. Моли, даље, митрополита, да се влада заузме код турских влас- ти.41) М итрополита Петра је, 20. јула 1855. године, из- вестио попечитељ просвете, Стефан М арковић ,да је влада одредила Хиландару, «који се сада у врло ос- кудном стању налази и необходну помоћ потребује* да 200 ћееарских дуката.42)

Из извеш таја архимандрита Онуфрија митрополи- ту Петру, послатог из Цариграда 22. септембра 1855. године, види се, да су у сукоб између Хиландараца с једне и Ш имунаца и Јерисоваца с друге стране уме- ш али енглески и француски консули. Чули су, вели, да им енглески консул није изашао у сусрет због тога што су се обратили француском посланику. Превели

40) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 631.41) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 623.42) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 429.

32

Page 33: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

су свој ферман на француски језик и предали га француском консулу у Солуну, а он га спровео даље. Турци су дознали за то и о томе обавестили српскога капућехају. Онуфрије истиче, да се Хиландарци могу надати само у Кнеза и моли да Кнез говори аустриј- ском консулу Радосављевићу да би он писао аустриј- ском посланику у Цариграду, «да као српску задуж - бину заш чичава и биће од велике помошчи господину Николајевићу».43) Моли још да му се месечно шаље бар по десет ћееареких дуката како му је обећано.

Архимандрит Онуфрије је, 13. октобра 1855. годи- не, молио митрополита Петра за помоћ и жалио се да је у врло тешком материјалном положају. Траж и да се нареди Таси Георгијевићу да он, по приложеној о- блигацији, чији рок истиче идућега Митровдана, на- плати «један дуг од 200 ћесарских дуката и са четве- ромесечним интересом од мога дуж ника Димитрија Главинића наплати, па да ми се новци преко К. С. А- генције у Цариграду пошаљу». . .44) О боравку архи- мандрита Онуфрија у Цариграду писао је Н иколаје- вић, 27. октобра 1855. године, митрополиту Петру. Ве- ли, да је добио митрополитово писмо за патријарха. Онуфрију ће рећи оно што он треба да зна. Њ ега стално зове братство да се врати у манастир «но он је остао овде да продужимо даље дејствовање наше на Порти и за друге још несвршене послове, да се један- пут и ови коначно реше, па онда да иде у манастир».45) Иако мисли да је, тренутно, незгодно време он је пре- дао на Порти један такрир, да се настави рад о запо- четим пословима. Ако Порта ово узме у обзир онда ће Онуфријево присустзо у Цариграду бити потребно. У томе случају би митрополит Петар морао израдити не- ку помоћ за његово издрж авањ е.46)

М итрополит Петар је, 1. новембра 1855. године, од- говорио на једно писмо архимандрита Онуфрија. Ис-

43) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 623.44) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1955, б р о ј 623.45) Д р ж а в м а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 633.46) Н а и ст о м е м е сту .

33

Page 34: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

тиче му, да је разумео етање манастирске парнице и да је о свему обавестио владу. Чека званични иззеш - тај од капућехаје као и то «јели и када је потребан заступник манастира Хиландара». Он, архимандрит, мора се стрпити за извесно време и ако ускоро не бу- де требао заступник манастира он треба да се врати у Хиландар.47) Капућехају Николајевића обавестио је митрополит Петар, 1. новембра 1855. године, да је вла- да одредила архимандриту Онуфрију 10 дуката ће- сарских месечно док се буде у Цариграду базио због манастирских послова.68) Из једнога писма митрополи- та Петра, писаног 11. новембра 1855. године, види се, да је он писао братству манастира Хиландара да могу некога послати у Србију ради купљ ењ а милостиње; најпре у неготинској епархији, а затим и у ваљев- ској.49) И из писма архимандрита Герасима Николаје- вића, игумана у једном скиту, митрополиту Петру, пи- саног 23. новембра 1855. године, види се да је спор око земље још трајао. Као да се радило око неких потра- ж ивањ а у Букуреш ту где се архимандрит бавио два месеца и није могао добити одређен одговор.50)

Архимандрит Онуфрије је, 19. новембра 1855. го- дине, јавио митрополиту Петру из Цариграда, да је примио његово писмо и да зна, да је Николајевић по- слао извеш тај преко Попечитељства иностраних пос- лова. Вели: «Все добро че бити, само треба с трошком ускорити, макар и други брат нас да замени опет без трошка не може бити».51) Николајевић је, почетком де- цембра 1855. године, (митрополитово писмо од 8. де- цембра), обавестио митрополита Петра, да је послао његово писмо братству манастира Хиландара и пренео им његову поруку, да могу у Србији послати једнога сабрата да купи милостињу. За архимандрита Онуф- рија обавестио је владу. Његово присуство у Царигра- ду је потребно због поновног расматрања манаетирске

47) Д р ж а в п а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 623.43) Д р ж а в н а а р х п в а : М и т р о и о л и ја 1855, б р о ј 624.49) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 633.50) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 733.51) Д р ж а Е н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 706.

34

Page 35: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

парнице од једне комисије на челу са Ахћами-Адли- јом.52) И архимандрит Онуфрије је, 9. децембра 1855. године, јавио митрополиту Петру, да се без његовог присуства у Цариграду не може радити цела ствар ма- настира Хиландара. Када је, међутим, наређено да це- лу ствар води Српска Агенција он се повукао, али му је Николајевић рекао, да и он сам треба нешто да ра- ди. Био је код председника Ш екит-паше и код Вуад- паше, који су му обећали да ће се парница свршити. Нихолајевић је био код Саразма и било му је пријат- но да су и остали манастири сагласни са Саразаном. За све то треба новаца, а он од манстира не може ни- шта траж ити.53)

Архимандрит Онуфрија је, 1. јануара 1856. године, јавио митрополиту Петру да је парница опет почела.54) Све до друге половине августа 1856. године немамо ве- сти шта је даље било са парницом. Старци манастира Хиландара, Јован и Леонтије, јавили су, заједно са братством, 23. августа 1856. године, митрополиту Пет- ру, да је архимандрит О нуф рије 29. јула стигао у ма- настир; братство га је примило са радошћу. Братству је вратио све манастирске документе и ствари међу којима је била и Јефим ијина завеса. Донео је за мана- стирску библиотеку и велики број кн>ига. За десет го- дина, колико је трајала, парница је кош тала 89.280 гроша за његово издржавањ е. За четири комисије и 300 сведока од Солуна до манастира за четири пута потрошено је више од 250.000 гроша « .. .и при толики тјаш ки трошкови парница стоји јеш че неокончана. У- ви, бједному манастируа.50) Братство је, веле, веома захвално архимандриту Онуфрију. Они не могу от- ступити од права манастира и моле владу и К неза да се заузму код Порте, да се «дају нама два пресудна фермана (како за Комицу тако и за Грабовицу) и за Арсеницу» да све не буде доцкан.“)

52) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1858, б р о ј 717.Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1355, бро.1 702.

54) Д р ж а г .п а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 240.55) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 640.56) Н а и стом е м есту.

35

Page 36: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Архимандрит Онуфрије се, 25. августа 1856. годи- не, јавио митрополиту Петру из Хиландара. Када је дошао у манастир био је болестан, али је сада добро. Истиче, да је међу братством завладала нека омраза и леност и да манастир, изнутра и споља, изгледа као пуст: «Ж ално гледати око цркве и по авлији ђубре, смеће и помије до колена. Уви, манастиру!»57) И Ону- ф рије вели да је потребно да се добију два фермана: «Господин Николајевић треба да лупи ногом. И то бр- зо. Без тога тешко и горко манастиру и опорављању». Братство би хтело да има заједничку трпезу, а где је новац за то. За сваки посао су лени. Митрополит Пе- тар је, 20. окотбра 1856. године, одговорио да ће се за- узети за све.58)

Током лета 1856. године купили су милостињу за манастир Хиландар у Алексиначком округу монаси К иријак иТеодосије. У једном писму митрополиту Пе- тру јављ ају да су све што су сакупили предали старе- шини манастира Св. Романа како је митрополит наре- дио. Народ их је примао предусретљиво: «А што се тиче одавања чести прему наше худости, и благогов- јенства српског народа спрам Свете Горе, нисмо кад- ри описати, само толико може се рећи, да српски на- род своје светиње свем срцем и горећом душом почи- тује и љуби, и није од своји предака нимало изос- тао».и) Моле митрополита да их препоручи код тур- скога паше, да би их овај препоручио од Ниша до Се- ра, да не би са часним крстом који носе имали какве незгоде. Моле, исто тако, да их препоручи нишком ми- трополиту да им изађе у сусрет. . .60) Братство манас- тира Хиландара обавестило је, 12. јула 1856. године, да су монаси К иријак и Теодосије стигли у манастир и предали 200 дуката ћесарских на чему они захваљу- ју .61) Јовановић, врш илац дужности попечитеља про-

Д р ж а в п а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 640.53) Н а и ст о м е м е сту .59) д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 322.60) Н а и ст о м е м е сту .61) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 532.

36

Page 37: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

свете, сбавестио је. 24. јула 1856. године, митрополита Петра. да је влада одредила да се и ове године поша- ље манастиру Хиландару помоћ од 200 дуката ћесар- ских.62) На ову суму послата је, 27. августа 1856. годи- не, признаница манастира Хиландара.63) О примању и слању ове помоћи известио је, 11. септемдра 1856. го- дине, митрополит Петар и Попечитељство иностраних д ел а /4)

Братство манастира Хиландара известило је, сеп- тембра 1856. године, митрополита Петра, да Ш имунци нису пристали на решење Комисије. Они су, почетком јула 1856. године, на хиландарском земљиш ту подигли циглану и посекли хиландарску шуму «у коју више од стотину година није секира ушла». И Ерсовци, це- ло село. секу шуму. Моле га, да пише Николајевићу да се заузме за ову ствар.65) Митрополит је, 22. октоб- ра 1856. године, писао Попечитељству иностраних де- ла, да би било добро да се нареди капућехији у Цари- граду, да дејствује да се обнови наредба турских вла- сти о овоме.66) Братство манастира Хиландара је, 10. децембра 1856. године, обавестило митрополита Петра, да је примило његово писмо од 3. децембра и да је о- во писмо прочитано пред целим скупом. Ш аљу, опет, јеромонаха К иријака; ж еле да се Онуфрије врати у манастир, али, за сада, нема ко други да ради у Цари- граду.67) Епитропи манастира Хиландара, Атанасије, Јоаким и Леонтије, послали су, 12. децембра 1856. го- дине, признаницу на 300 дуката ћесарских, које је ма- настир добио на дар. Признаница је, што зачуђава, би- ла писана на г р ч к о м језику. О овоме је, 17. јануа- ра 1857. године, попечитељ иностраних дела, Алекса Симић, известио митрополита Петра.68)

62) Д р ж а в н а а р х ; ;з а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 491.62) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 555.64) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п с л и ја 1856, б р о ј 630.65) Д р ж а в н а а р х и в а : М к т р о п о л и ја 1856, б р о ј 709.66) Н а и сто м е м е сту .67) Д р ж а в н а а р х к в а : М и т р о п о л п ја 1856, б р о ј 276.63) Д р ж а в н а а р х п в а : М п т р о п о л и ја 1856, б р о ј 35.

37

Page 38: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Из 1857. године има забележена једна непријатна ствар. Попечитељ просвете и правосуђа, Ст. Марко- вић, обавестио је, 5. фебруара 1857. године, митропо- лита Петра, да је издао наређење начеднику округа Крагујевачког, да је хиландарски монах М артирије због непристојнога владања протеран преко границе за Свету Г ору .. ,69) Архимандрит Онуфрије се, опет, 23. маја 1858. године, јавио митрополиту Петру. Истиче да је већ стар и да се налази у великој немаштини. О- браћа се њему и обавештава га да Јерисовци много до- сађују не само у Арсеници, него и у Комици. Од Иве- раца су се избавили, али од Јерисоваца не могу. За време риболова хтели су побити неке калуђере. У Сз- луну се налази Софроније, а Веџид-паша је српски пријатељ и митрополит Петар би требао ба му пише «и биће окончана дванаестогодишња парница.. . док је у Солуну овај паша много помаже манастиру; мо- лим, говорите о овоме К незу и убрзо једно такво пис- мо и ствар ће бити готова».70) И монах Софропије пи- сао је, 2. јуна 1858. године, митрополиту Петру из Со- луна, да би требало писати Веџид-паши и молити га да се заузме за Хиландар.7')

И у почетку 1859. године, пре него што је митропо- лит Петар смењен са свога положаја, има неколико вести о обраћању Хиландараца митрополиту Петру. Проигумани Агатангел и Неофит обратили су се, 15. јануара 1959. године, митрополиту Петру и јавили му, да су примили његово писмо од 8. децембра 1858. го- дине. Тицало се архимандрита Герасима са метоха у Баја-де Араж(?) у Влашкој, који је тражио некога ко може да га замени. Братство није имало таквога лица. Због тога га опуномоћавају да он може тамо оставити јеромонаха Партенија.72)

69) Д р ж а з н а а р х и в а : М п т р о п о л и ја 1357, б р о ј 104.70) Д р ж а в н а а р х и в а : М п т р о п о л и ја 1858. б р о ј 358.71) Н а и сто м е м есту .

72) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1859, б р о ј 88.

38

Page 39: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ВЕЗЕ МАПАСТИРА ХИЛАНДАРА СА СРБИЈОМ ЗА ВРЕМЕ МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА ДО ЊЕГОВОГ У КЛ А Њ А Њ А И З С РБИ ЈЕ

Прс мене на челу Српске православне цркве у Ср- бији, збацивање кнеза Александра Карађорђевића и повратак кнеза Милоша у Србију и долазак шабачког епкскопа М ихаила Јсвановића за митрополита Србије нисј' прсмениле однос Србије према манастиру Хилан- дару чији су проблеми и потребе остајали исти као и пре тога. Разлика ће бити само у томе што ће за вр?- ме митрополита М ихаила доћи до јачега израза н а- ц и о н а л н и с у к о б и у самоме манастиру, који ће бити изазивани и распиривани од стране вођа бугар- скога црквеиога и национаднога препорода у коме је бугарски део хиландарскога братства играо веома ва- ж ну улогу. Без обзира на то братство манастира Хи- ландарз ће продужити да се обраћа за помоћ Србији и да траж и њезину дипломатску помоћ и подршку у Цариграду. Све до прогласа бугарске Егзархије (1870) бугарски део хиландарскога братства, а то је била ње- гова већина, није се могло обраћати за помоћ на коју другу страну.

Већ у фебруару 1859. године били су у Београду хиландарски монаси, јеромонах Серапион и монах Да- нкло, који су се, 7. фебруара 1859. године, обратили е- пископу М ихаилу, хоји је тада био врш илац дужнос- ти митрополита Србије, и траж или дозволу да купе милостињу за манастир. У својој молби истичу тешко стање у коме се налази манастир и веле: «. . .Јер како смо грдним трсшковима изложени, а у извесним при- ходима скучени, да нам није помоћи од благочестивих хришћана, а нарочито од м а ј к е С р б и ј е, не би ни до сада могли опстати и на крај излазити».’) Њихо- за молба је, 10. фебруара 1859. године, спроведена По- печитељстзу просвете и пошто им се није могло до- зволити купљ ење милостиње, замољена је влада да

]) Д р ж ав н а а р х и в а : М п трзп олтгја 1859, број 83.

39

Page 40: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

им да помоћ од 200 дуката ћесарских.2) Нићифор Пет- ровић, сабрат манастира Хиландара, честитао је, 18. јула 1859. године, епископу М ихаилу избор за митро- полита.3)

Архимандрит Серафим обратио се, априла 1860. го- дине, митрополиту М ихаилу из Цариграда и тражио му препоруку за Москву и Петроград. Истиче, да су о- ни пре две године траж или дозволу од рускога цара да могу послати ради купљ ењ а милостиње једнога ар- химандрита, једнога јеромонаха и једнога јерођакона Цар им је то дозволио. Они се горко ж але на стање у коме се манастир налази: «Неизбежна нуж да је при- нудила братство да се да на такво прошење, јер свето манастирско здање, због старости се срушило на јед- ној страни, а на другој је готово да се сруши, а наро- чито тамо где је болница».4)

Из 1860. године, без ближе ознаке датума, сачува- на је једна молба манастира Хиландара, упућена Др- жавном савету Србије. Дух ове молбе је, још увек, просрпски. Н азивају себе «изгубљеном сирочади». «У српском манастиру Хиландару, у Светој Гори, који смо братија монаси под заклетвом наших праотаца с колена на колено ову свету и величанствену са свим принадлежећим земљама обитељ на чување, у дубо- ким дневним и ноћним молитвама према милостивом Творцу и Господу Богу нашему примили да сачувамо овај најсјајнији и најзнаменитији у данашњем време- ну с р п с к о м е народу с п о м е н, некада бившег славног и силног великог српскога царства темељ, као што је познато и високочасном Совјету и народу срп- ском .. . и да смо нас неколико душа који се још овде од 46 година непрестано у овоме светоме манастиру налазимо, свакојака гоњења и страхоте трпили и бра- нили од ајдука и Турака и нажалост и самих грчких манастира, који су насилно од нашег манастира земље отимали и присвојивали, али ево данас већ малаксас-

2) Н а и сто м е м есту .3) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1859, б р о ј 864.4) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1860, б р о ј 424.

40

Page 41: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

мо и ми, приходе које смо од поклоника кад и кад на велике празнике појаве што смо добивали то смо с кајвећом штедњом прикривали ову величанствену о- громност манастира, и на друге разне трошкове бране- ћи се од непријател>а у отимању наш их манастирских земаља».5) Т раж е помоћ и веле: « .. .Али без новаца не може се ниш та учинити, треба да се подупре и да се подиже».6 Траж или су помоћ и од Попечитељства про- свете.7)

У наредним годинама све су чешће ж албе хилан- дарских монаха и на насртаје других манастира на њихову имовину и ж албе оно мало Срба монаха на бугарски притисак. У једном писму митрополиту Ми- хаилу, писаном марта 1862. године, помиње се како су руски цареви помагали манастир, али се и то умањи- ло. Истичу да су многи градови из Бугарске и Маке- доније траж или да им пошаљу духовнике и проповед- нике против протестаната и католика. Мисле да би било потребно да при манастиру имају «мало духовно училиште . . . ради посилнаго образованија младшиј братиј».8) Одлучили су да моле рускога цара да им до- зволи да пошаљу једнога архимандрита са братијом ради купљ ењ а милостиње. Има две године да су тамо отишли, али се још не враћају. М олили су руски Св. Синод да им се дозволи да у Петрограду подигну «ча- совњу». Њ ем у ш аљ у архимандрита Герасима и ђакона Јевстатија, који ће му излож ити тешко стање манас- тира. Моле га и то, да у Петрограду препоручи њихо- ву молбу за подизање «часовње» или да им се врати ранији метох у Москви. П риложили су и једну прет- ставку за К неза и моле га да и њ у препоручи.’)

Јован Ристић, тадаш њи српски капућехаја у Цари- граду, обавестио је, 8. марта 1862. године, хиландарско братство, да је био код њега архимандрит Исаија и да се он код Порте заузима да би се окончале парнице, али и-

5) А р х и в а м анасти р а Х и л а н да р а (д а љ е А М Х) 1960, бр ој 179.6) Н а и стом е м есту .7) А М Х 1860, број 181.8) А М Х 1862, број 78 (копија)9) Н а и стом е м есту .

41

Page 42: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ма тешкоћа. Наступио је и месец рамазан и архиман- дритИ саија треба «да се позрати у манастир до Ускрса па тек онда. да дође».'°) Архимандрит Исаија са мона- хом Силвестрам враћао се руским бродом «Колхида», којп је доживео катастрофу: архимандрит Исаија се удавио, а Силззестар спасао. Исаија је носио 25 дуката за м анстир..." ) Када је архгсжандрит Никифор. насто- јатељ манастара Хиландара, 13. марта 1862. године, писао митрополиту М ихаилу није ништа знао за ката- строфу брода «Колхида» л погибију архимандрита И- саије. Никифор истиче да они нису имали никакзпх прихода сд поклоника од 1857. године: «При томе, мно- ги градови из Бугарске и М акедоније слали су молбе и ж еле да им се из манастира пошаљу образованм ду- ховници против лукавих протестаната-католика».13) Митрополит Михаило је, 8. маја 1862. године, писао министру просвете о томе да су манастир Хилаидар помагали руски цареви, а често пута и кнез Милош. Манастир је имао користи и од поклоника, али они и- ма већ 5-5 година не долазе због несигурности путо- вања по Турској, «а и писање милостин>е престало је, те је манастир дошао у оскудно стање. . . Здање и ће- лије су опале и треба их оправити. Кромје тога многа знаменита места и општине из Бугарске и Македони- је обраћају се просбама и иш ту од манастира образова- не духовнике и проповеднике Слова Б ож ија да би противстојали појављивајућој се пропаганди римсксј. Ради тога нужно је при самом манастиру ради усавр- шенствовања млађе братије устројити једко тамо учи- лиште, а за све то оскудевају им средства».!3)

Да би имали какву годишњу помоћ поднели су молбу руском Св. Синоду да им се у Петрограду пода- ри «један дом као капела у ползу оне свете обитељи или у Москви од старине оставше куће да им се усту- па и да им се обнови стара помоћ. Моле и српску вла-

10) А М Х 1862, б р о ј 98.” ) А М Х 1862, б р о ј 104.

1Тз п р и в а т н е м и т р о п о л л т а м и х а и л а 18. Ш . 1862.И з приватне а р х ; :з е м и т р с п о л и т а М ихаила, 8. V. 1862. (ка н ц о п т).

Page 43: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

д у да се код руске владе заузме за то. Моле к српску владу да им одреди годишњу помоћ и да се залож и у Цариграду за заш титу непокретнога имања манастпра Хиландара. Годишња помоћ Хиландару требмла би да буде 4-500 дуката ћесарских. Затим да се макастиру подаре све ш колске српске књиге «у ползу илајућег се завести училиш та».14) Некоме, не знамо коме, рус- ком епископу писао је митрополит Михаило. 1С. маја 1862. године, да су код њега били хиландарехи архи- мандрит Герасим и јерођакон Евстатије и траж или по- моћ за Хиландар. Том приликом молили су га д,а упу- ти руском Св. Синоду молбу хиландарскога братства за помоћ. Митрополит вели: «Русија је увек штедром милостињом подржавала правоелавна братстза и оби- тељи. Верујем да ни сада неће отказати своје учеш- ће».15)

Хиландарски архимандрит Софроније писао је, 15. маја 1862. године митрополиту М ихаилу из Петрогра- да да је добио његово писмо од 12. јула 1861. године. Нада. се да ће му руски Св. Синод дозволити да купи милостињу. Добио је преписе руских грамата за Хи- ландар из Московског главног архива и сада се нада успеху. Софроније је умро у Р у с и ји .. ,и) У јзглу 1862. године, појавило се поково питање хиландарскога ме- тоха у Боја-де-Ариа где се, још увек, налазио архи- мандрит Герасим. Хиландарско братство је, 26. јула 1862. године, обавестило митрополита М ихаила, да су изабрали јеромонаха Јоакима да замени Герасима. О овоме је, још 28. м аја 1862. године, архимандрит Нп- канор био обавестио митрополита М ихаила и молио га, да јеромонаху Јоакиму да све потребне сгвете. Гера- сим је, 15. новембра 1862. године, писао митрополлту М ихаилу.17)

Током 1863. годхше испољила се нетрпељизост бу- гарских монаха у манастиру према Србима. Монах

14) Н а и ст о м е м е с ту .15) И з п р и в а т н е а р х и в е м и т р о п о л п га М и х а и л а , 18. V. 1852 (к о н ц еп т).16) Д р ж а в н и а р х и в : М и т р о п о л и ја 1965, б р о ј 1563.17) И з п р и в а т н е а р х и в е м и т р о п о л и та М и х а и л а , 28.У 2С. V II. и ±5.

X I. 1862.

43

Page 44: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

М акарије М арковић јављ а. 20. јануара 1863. године: «Ја живим у Хиландару на колу као што сам Вам ја- вио. Не примаду ме. И манастир Хиландар је у крај- ком и зд и хан и ју .. ,»’а) Јован Ристић је, 17. јула 1863. године, обавестио братство манастира Хиландара, да је митрополит Михаило решио да у Београдску бого- словију прими «три наукољубива јеромонаха или ђа- кона о државком трошку у Семинарију београдску».19) М итрополит Михаило је, 9. октобра 1863. године, оба- вестио братство манастира Х иландара да су смештени у Богословију јерођакон Галактион и монаси Дамјан и Евстатије. Митрополит пита братство «не би ли било боље да се и монаси Дамјан и Евстатије рукоположе за ђаконе током ове школске године како би их могли и при богослужењу употребљавати чиме би се они у том реду боље поучити могли».20)

Само дан касније, 10. октобра 1863. године, митро- полит М ихаило је поново писао братству манастира Хиландара. Ово се писмо, претежно, бави унутраш - њим проблемима манастира у коме, изгледа, није би- ло монашкога реда. М итрополит пише: «Да би се мо- гло радити ш та у ползу обитељи, прво је условије то, да се у братству одржава потпуно од векова освешта- ни Устав монашескиј, по коме би се развијао дух под- вижниш тва, у коме случају биће средство слога, коју желимо свагда у благословеном братству чути и виде- ти. . . Колико смо извештени, држимо да је најбељш и начин, којим би се братство утишало, обитељ на боље пошла и одржала своје уваж еније, међу другим обита- љима, као и да би се д у х м о н а ш т в а сачувао од светскога духа, самоугодија, преоблданија и вражде, који не би могли продрети у свету обитељ подзижни- ка, који животом сзојим треба да показују испуњење еванђелског савета и науке Спаситеља Господа Исуса Христа. Свуда по већим манастирима, где је много братства, уведено је о п ш т е ж и т и ј е , у коме ова

18) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1863, б р о ј 212.15) А М Х 1863, б р о ј 183.20) А М Х 1863, б р о ј 131.

44

Page 45: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

братија под началством игумана занима се послуша- нијем и молитвом по правилу светих отаца, и овакви манастири напредују а неоскудевају, јер многи могу много, а подељене силе и радови не воде благостању... Благочестијем и подвижничким духом утврђено брат- ство, које има овакво виш е заступленије, неће клону- ти у вери, надежди и подвигу, него ће сходно средство пронаћи, којим ће и Хиландар напредовати у свему ономе, што је свагда красило ово благословено мес- то».г1)

Када се у Русији упокојио архимандрит Софрони- је обратили су се, 15. октобра 1863. године, јерзмонах Антим и јерођакон Јевстатије митрополиту М ихаилу и изнели му стање у коме се налазе. Без заузимањ а митрополита М ихаила њихов боравак у Петрограду је некористан за манастир Хиландар. Питају шта је са документима на којима се заснива право манастира Хиландара да траж и помоћ од Русије. Задрж аће се, веле, у Петрограду до 1. децембра и онда ће се врати- ти кући. Михаило им је одговорио 26. октобра 1963. године, али нам није познато шта им је саветовао.22) Они су, 9. јануара 1864. године, поново писали митро- политу М ихаилу из Петрограда да се морају вратити кући. К аж у, да је била намера покојнога архимандри- та Софронија да Јевстатија остави да би могао сврши- ти Духовну академ и ју .. .23) Пре него што се упокојио архимандрит Софроније је писао митрополиту Миха- илу, 23. марта 1863. године, и изложио му стање у Хи- ландару. Он је приказао стање као врло тешко. Мана- стир је сиромашан, нападају и отимају његове поседе. Они су се трудили да сачувају што више, али су из- гледи слаби: «. . .Ако је још ш та и остало то се све да- је за дуг и доћиће до потпунога разарањ а што одавно ж еле непријатељ и словенског народа».24)

Са увођењем опш тежића у манастиру Хиландару ишло је врло тешко. Братство манастирско, марта 1864.

21) А М Х 1853, б р о ј 182.22) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 1568.23) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 1568.24) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 1568.

45

Page 46: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

године, извеш тава митрополита М ихаила да су при- мили његово писмо од октобра 1863. године и да би о- ни ж елели да то ураде, али се манастир налази у те- шкоме стању. Због тога траж е помоћ.25) Послати мона- си из Хиландара да уче у Београду као да нису били одушевљени тиме. Један од њих обавестио је, 7. апри- ла 1864. године, да је болестан и да мора прекинути посећивање предавања. Ж ели да се врати у манастир и моли да буде снабдевен са свим што је потребно за пут.26) Митрополит М ихаило је, 1. јуна 1864. године, обавестио братство, да је Михаило Поповић из села Поповца, округ Ћуприја, завештао манастиру Хилан- дару 1.000 гроша, које им он ш аље.27) Калуђер Дамјан, стар 25. година, рођен «у Пироту у Бугарској», добио је сведочанство да је свршио три разреда Богослови- је.28) Монаси, послати ради ш колозањ а у Београд, пи- сали су, 26. септембра 1864. године, братству манасти- ра Хиландара и ж алили се да нису добили одговор на једно њихово писмо. Пишу о томе које све предмете уче у трећем разреду. Писмо је писано полубугарским и полусрпским језиком.29)

И из преписке митрополита М ихаила са манасти- ром Хиландаром из 1865. године види се да спорови о- ко имања нису престајали. Манастирско братство о- братило се, 1. јула 1865. године, митрополиту Михаи- лу једним писмом у коме истичу, да има већ двадесет година како их други нападају. Међу нападачима по- мињу се и манастири Зограф и Св. Павле. Туж е се, да је комисија несавесно решила да се у Комици «от- немат от Хиландару една такива част земле, којато се простире от јуж ната страна на морето до самого поч- ти монастирја и на којато наш монастир има древни знанија, като свчшче плодоносни дрвета, чешми и дру- ги подобни, и с лж иви свидетели, који закупили сило- ју огромнаго својего богатства и искат да го усвојат,

25) Д р ж а в к а а р х и в а : М и т р о п о л п ја 1865, б р о ј 330.26) А М Х 1864, б р о ј 88.27) Н а и сто м е м есту .28) Н а и сто м е м е сту .29) Н а и сто м е м есту .

46

Page 47: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

без којато земла и сам Хиландар не може вече да су - шчествује».30) М анастир Св. П авле тражио је Арсени- цу. Братство је. 5. јула 1865. обавестило митрополита Михаила, да су у великој нуж ди и да ш аљ у архимач- дрита Герасима и Виктора који ће им све подробно о- бјаснити.31) Када су стигли у Ниш обавестио је, 29. ју~ ла 1865. године, митрополит ниш ки К алиник митропо- лита М ихаила о томе. Виктор је био задрж ан у Нишу, а Герасим, кога му препоручује, иде за Београд.32)

Митрополит М ихаило је, 4. августа 1865. године, писао архимандриту Онуфрију, да му је врло ж ао што им отимају имање. Напомиње му, да су се они слабо бранили у К ареји и да ће Јован Ристић ступити са њима у везу. Нема никакве потребе да Онуфрије до- лази у Београд.33) Митрополит Михаило је, 13. августа1865. године, писао нишком митрополиту Калинику и нагласио му, да и он и Виктор знају у каквом је ста- њу Хиландар: «У оваквој прилици дужност је брат- ства да скупи све своје умне силе и одбрани достоја- није свога манастира. Архимандрит Виктор колико због своје способности и искуства толико и познавања судски начина којима се тамо до правде доћи може од велике би ползе био своме постригу, Хиландарској с- битељи и ја сам желио да се с њим договорим о свему томе». 34) Моли митрополита Калиника да Виктора са- ветује да се врати у манастир.

Као и увек митрополит Михаило је примио срцу молбе и бриге Хиландараца. Због тога се, 16. августа1865. године, обратио М инистарству просвете и цркве- них дела и изложио стање у коме се манастир налази. Пре неколико година манастир је водио три парнице: са Јерсовцима, шест сати удаљеном од манастира; са Лверцима; са манастиром Есфигменом. Парница саИ - верцима била је заврш ена у корист Хиландара, а дру- ге две остале су недовршене. Сада су се појавили и

30) П риватна зр х и в а м итр ополита М и хаи ла, 1. V II. 1865.31) Н а и стом е м есту , 5. V II. 1865.3?) Д р ж ав н а ар хп в а: М и тр оп олија 1865, бр ој 866.33) А М Х 1865, бр ој 6.34) Д р ж а в н а ар хи в а: М и тр оп олија 1865, број 866.

47

Page 48: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Зограф и манастир Св. Павле. Зограф присваја зем- љиште Јованица и Омологит где се налазе зграде и воћњаци манастира Хиландара. Сабор на К ареји досу- дио је земљиште Зографу «допирући скоро до самих зидина Хиландара». Манастир Св. Павле присваја зе- мљу и планину «по томе, што при Арсеници има један синор названи светопавловски бунар, па од овога про- стога наименовања хоће да приграби и просвоји со- гласијем околни сељана најбољу част горе манастира Хиландара». То би довело манастир до пуне пропасти. Братство се обраћа влади и моли заш титу. Он моли, са своје стране, да се ова ствар изнесе на расматрање влади и да се влада заузме код Порте, да би се одре- дила друга комисија у којој би од стране манастира и отаџбине био Јован Ристић или неко друго лице, које би могло штитити манастир.35)

Митрополит Михаило је, 19. августа 1865. године, опет, писао министарству просвете и црквених посло- ва, да је из Хиландара дошао архимандрит Герасим са писмом од братства. Братство жали, да манастир Зо- граф присваја и одузима земље, «да је комисија из- лазила но подплаћена од противне стране као и сам паш а није хтела ни да чује за разлоге и привилегије манастира Хиландара, него је потпуно уваж ила раз- логе Зографљана, и Сабор ондашњи на К ареји досу- дио је манастиру Зограф у цео простор назван Јовани- ца и Омологит» .36) Братство траж и преко њега, да вла- да заш тити Хиландар «као што је и до сада увек за- ш тићивала ову древну задужбину праотаца наших, измисли начин како би манастир овај од ове напасти одбрањен и у своме праву утврђен био».37) Траж и као и раније, да би се одредила друга комисија у којој би био и представник Хиландара и Србије.

У име владе одговорио је, 13. септембра 1865. годи- не, К . Цукић, заступник министра просвете и цркве- них послова. Влада је овластила министра иностраних

35) Д р ж а в к а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 844.36) И з п р и в а т н е а р х и в е м и т р о п о л и та М и х а и л а , 19. V III . 1865.37) Н а и ст о м е м есту .

48

Page 49: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

дела да се потруди да заш тити Хиландар. Цео је овај проблем влади познат «но према стању ствари, које влада сада на самоме месту није лако помоћи Хилан- дару. Уосталом, као што се и досада чинило све могу- ће тако ће се чинити и од сада. Што се тиче претензи- ја манастира Св. Павла, оне су нове но ипак су теле- графом достављене секретару Агенције, који сада А- гента заступа, да чини кораке, да Св. Павле не сече шуму Хиландарску док се ствар уредним путем не извиди».38)

Јован Ристић је, 15. априла 1866. године, обавестио хиландарско братство, да ш аље Љубомира Ивановића и Саву Апостоловића «са налогом да принесу колико је могуће, да се ова саж алителна распра (са Зографом) једном оконча и да уобште извиде стање, у коме се наша задужбина србска налази. Ја молим поштовано братство, да им изволи дати нуж на објашњења како о овоме тако и о свима својим потребама, те да им о- лакша, заједничким саветовањем са братством, да се Хилендар ослободи незгода, које сметају, да се имање манастирско неповредно одржи, постојећим парница- ма крај учини и у манастиру нужден ред заведе».39)

Из извеш таја, које је митрополит М ихаило доби- јао, види се, да је братство манастира Х иландара било решило, да заведе општежиће. О томе је, 4. августа1866. године, обавестило митрополита М ихаила: опште- жиће су увели 29. јула 1866. године и за игумана иза- брали архимандрита Герасима. Траже од митрополи- та М ихаила благослов.40) Митрополит је, 9. септембра1866. године, писао Герасиму. У писму вели: «Мило ми је што сте испунили опште наше и ваше ж еланије и завели обштежиће у Хилендару и што је на Вас па- ло ж ребије правленија. Даће Бог и Пресвета Богоро- дица да буде унапред боље среће и реда за братију и манастир».41) Рукоположио је, вели, за јеромонаха ђа-

38) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 844.39) А М Х 1866, б р о ј 235.40) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1866, б р о ј 920.41) А М Х 1866, б р о ј 81.

49

Page 50: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

кона Евстатија, а нада се да ће парница са Зографом бити ускоро свршена. И монах Галактион је ж елео да буде рукоположен за јеромонаха и тражио је дозво- лу од братства.42) Дозволу је добио тек у мају 1866. године; братство му је послало три турске лире.43)

М итрополит М ихаило је био веома задовољан што је у манастиру било заведено општежиће. Он о томе, 9. септембра 1866, пише и манастирском братству. «0- во благотворно дело братства много нам је радости принело и утехе душевне побудило што се благочес- тиво братство повратило ономе што је необходимо за бољи успех духа монашкога за одржање свештене Ла- вре и за част братства које ће бити верно остати и вр- шити вољу светих отаца оснивача свете Ј1авре».44)

Ж ели им, да «ново опш тежитије утврди се у оби- тељи тој, да се дичи Црква православна са подвигом инока њени, да се слави вера наша и име пречисте Бо- гомајке и Б ож ији угодника светих Саве и Симеона, да ово братство, сваки брат у огради свештене Лавре Хи- лендарске нађе и заслуж и спасеније».45) Увођење оп- ш теж ића у Хиландару обрадовало је и кнеза Михаи- ла.

Током ове, 1866. године, митрополит Михаило је о- бавестио братство хиландарско о још две ствари: 4. јануара 1866. године јавио им је да архимандрит Вик- тор није стигао у Београд него је остао у Нишу. Он је, вели, настојао код митрополита Калиника да га наго- вори да се врати у Хиландар и помогне око суђења због манастирских имања.46) Касније, 27. октобра 1866. године, јавио им је, да у манастир Хиландар долази Ж ивко Грбовић из Ваљева са намером да ступи у ма- настир «и почем издрж и прописно искуш ење постри- ж е се, ако буде за тај ч и н . . .» Јован Ристић је, 26. маја 1866. године, обавестио хиландарско братство, да

« ) А М Х 1865, б р о ј 6. « ) А М Х 1866, б р о ј 81.■“ ) А М Х 1866, б р о ј 230.43) Н а и сто м е м есту .**6) А М Х 1866, б р о ј 225.

50

Page 51: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

тамо долази руски архимандрит Леонид и моли их да му укаже «свако надлежно призрење и покажу му рукописе и друге старине манастирске које би он ви- дети зажелио».47)

Ни током 1867. године није се смиривало стање ни у манастиру Хиландару нити је престајало насртање на његову имовину. Обелоданило се, међутим, све ви- ше, да они монаси, који су говорили у име манастира, нису тачно приказивали ствари. Истовремено је и бу- гарски утицај све више долазио до израза. Србија је, и поред тога, продужила да помаже манастир и да га, дипломатски, заступа у парницама које су вођене око манастирских поседа. Митрополит Михаило пише, 4. јануара 1867. године, хиландарском братству: «Жали- мо јако, што је Света Лавра наша изгубила толико зе- мље и шуме, коју му оте лукавством и подкупљива- њем соседниј Зограф, који би требао да је више па- зио на правду и истину, јер је отето свагда прокле- то».48)

Из писма монаха Симеона митрополиту Михаилу, писаног 4. јуна 1867. године из Неготина, види се ка- кво је, стварно, било стање у Хиландару. Монах Симе- он вели да манастиром управљају шест стараца. Један од њих је Неофит граматик, истовремено сабрат и ма- настира Зографа и саопштава Зографцима све што Хиландарци закључе. Старци имају своје ученике, неки по пет, а неки по три. Ови су старци живели не- монашки: неки су имали по 100, а неки и по 200 ова-- ца. Чобане им је плаћао манастир. Вуну, сир и кајмак продају и новац узимају за себе. Неки од њих имају по 100.000. а неки и по 250.000 гроша. Манастир је, ме- ђутим, дужан 200.000 гроша. Општежиће је заведено само формално: једу и даље у својим ћелијама. Ко се почне бунити против тога избаце га напоље: «.. .Јер од толико година не може се ниједан Србин задржати од њихово свирепско поступан>е».49)

4Г) АМХ 1866, број 236.48) ЛМХ 1867, број 219.49) Држ азна архива: Митрополија 1867, број 603.

51

Page 52: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Архимандрит Герасим, изабрани игуман, обавешта- вао је, 25. марта 1867. године, митрополита Михаила о спору са Зографом, Светим Павлом и Ивероном. Ис- тиче, да је без Велике Арсенице немогуће да Хилан- дар опстане. Трудили су се и у Солуну, а излазила је и комисија. Због свега овога манастир се веома истро- шио: «.. .Од братије, који је колико имао, предали су до аспре, дошли су у врло стешњено стање, чак су би- ли принуђени да у Солуну траже зајам од 150.000 гро- ша са љихвом годишње 24°/о».50) Ово држе у тајности, да светогорски манастири не би за то дознали и то схватили као слабост манастира. Моли митрополита Михаила да им влада да зајам од 3.000 дуката ћесар- ских ако је могуће без камате или са умереном кама- том на две до три године. Оскудни су, вели, и у хра- ни.51)

Митрополит Михаило је покушао да од владе из- моли овај зајам, али је то влада одбила, јер није била у могућности да им да ту суму.52) О овоме је, 2. маја1867. године, митрополит Михаило обавестио братство манастира Хиландара. Кнез му ј е рекао да пошаљу два сабрата за помоћ у Србију.53) Послали су монахе Ни- канора и Галактиона. О овоме је архимандрит Гера- сим, 5. маја 1867. године, обавестио митрополита Ми- хаила. Дата им је помоћ од 250 турских лира.54) При- јем овога новца потврдио је, 5. августа 1867. године, архимандрит Герасим са братством.55)

Митрополит Михаило је, 28. јануара 1867. године, писао архимандриту Герасиму и тражио му у име Срп- ског ученога друштва да се попишу сви важни р у к о- п и с и и с т а р е к њ и г е . Он се нада да ће они то учинити. Листу пописа треба да пошаљу њему.56) О о- воме је, 15. марта 1867. године, писао манастирском

50) Државна архива: Митрополија 1867, број 448.51) На истоме месту.^2) Државна архива: Митрополија 1867, број 464.53) АМХ 1867, број 221.54) држ авн а архива: Митрополија 1867, број 627.55) Државна архива: Митрополија 1867, број 883.56) АМХ 1867, број 220.

52

Page 53: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

братству и Јован Ристић из Цариграда. Он им је и до- ставио митрополитово писмо. Поред тога Ристић моли и ово: «Вама је познато да је у Београду издат Устав Светога Саве, од кога издања ви сте примили неколи- ко комада. Господин митрополит жели, да би ви изво- лели наредити да се ово издање сравни са о р и г и- н а л о м, који се храни у типикарници Светога Саве, па да нам се доставе приметбе и разлике, које би се показале. Ја се надам, да ви нећете одрећи да и ову жељу његовог Високопреосвештенства предусретљиво задовољите.. ,»57) Митрополит Михаило је, 16. марта1867. године, обавестио братство манастира Хиландара да им је послао Косту Костића из Свилајнца, који ж е- ли да постане монах. Препоручује га и вели, да треба да дуже остане у искушењу, «а да се не хита, па кад се уверите да ће моћи бити монах, поступите по пра- вилу и по своме произвољењу».58)

Из једнога писма митрополита Михаила архиман- дриту Герасиму, писаног 26. априла 1868. године, ви- димо да се Ж ивко Грбозић враћао из Хиландара у зе- мљу, али ће се опет вратити у манастир «кога је воз- љубио и једва чека да посвршава послове и да се што пре врати на безмолвије и молитву у обитељ».59) Ка- да се вратио у Хиландар Ж ивко Грбовић је, 27. јула1868. године, известио митрополита Михаила о стању у манастиру. Михаило је био тражио да се старци изпустиње» врате у манастир, али су они то одбили све

док Бугари управљају манастиром. Ни оне, који су хтели да се врате, Бугари нису хтели примити: «3а- што ни попа Евгенија нису хтели примити да ја ни- сам доно Ваше писмо». Њему нису дали да служи, Ср- бе неће да калуђере. Неки Јован чека већ десет годи- на. Из података, које даје Грбић, види се тадашњи са- став братства. Срби-монаси су били: Јероним, Домен- тијан, Богомир, Пајсије, Тихон и Гаврило, «а од њ и х има с е д а м д е с е т калуђера, чирака, послужника

57) На истоме месту, број 217.58) На истоме мсту, број 8.59) На истоме месту5 број 217.

53

Page 54: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

26, на таксит 20, свега 146 душа. Бугари су, вели, и манастир упропастили и материјално.60) На полеђини овога писма написао је митрополит Михаило својом руком: «Писати архимандриту Герасиму».

Архимандрит Герасим је, 16. августа 1868. године, писао митрополиту Михаилу, да су они одржали п а- р а с т о с за кнеза Михаила и молили се за новога кнеза. Герасим се жали; «. . .Разне нас беде окружава- ју, а помоћи нема ни од куда. Размишљамо како би се растеретили толиких тешких зајмова, није нам бед- ним могуће платити ни камате, немамо мира од зајмо- даваца. Због најтежих околности, које сасвим погађа- ју Хиландар обузело нас је све велико очајањ е.. .»61) Митрополит Михаило, то се види из његовог писма архимандриту Герасиму, писаног 19. августа 1868. го- дине, није био добио Герасимово писмо када му је пи- сао. Обавештавајући га о погибији кнеза Михаила ми- трополит вели: «.. .Па држимо да сте и ви с братством учестовали у општој нашој жалости и својим осећа- њима и својим молитвама за покој душе кнеза Миха- ила као и благодарењем Богу за избављење Србије од несреће избором за кнеза Милана Обреновића 1У».62) Вели, да одавно чека од њега извештај да би знао у «каквом се стању наоди манастир и братство и шта у- чинисте са парницом, коју имате са Зографом».63)

Архимандрит Герасим се, 3. септембра 1868. годк- не, јавио митрополиту Михаилу из Рушчука. Помиње да је, у присуству руског консула Ј1аловског(?) издеј- ствовао неко «примирително писмо», али ствар са Зо- графом није била решена: «Зографци ништа не отсту- пају од другог примирења, осим, веле, да дају паре и да на тај начин дамо писмо потврђено манастирским печатом и потписима да место остаје њиховом управ- љењу».64) Не зна шта да ради и тражи митрзполитов савет. Поводом овога писма митрополит Михаило се,

<50) Из приватке архиве митрополита Михаила, 27. VII. 1868.61) Из приватне архиве митрополита Михаила, 27. VII. 1868.62) АМХ 1868, број 206.63) На истоме месту.

Из приватне архиве митрополита Михаила, 3. IX. 1868.

54

Page 55: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

26. септембра 1868. године, обратио Јовану Ристићу. Јавља му, да је Хиландар у тешком положају «због парница сзојих с :. Зографом и Светопавловцима, и са- да се олет псдижу против Хилендара и оближњи се- љани».65') Моли га да препоручи Богићевићу да се по- стара и код патријарха и код турске власти бранити Хиландар.66)

Тек 15. септембра 1868. године, писао је, архиман- дрит Гераеим митрополиту Михаилу да је добио ње- гово писмо од 18. августа, којим га обавештава о поги- оији кнеза Михаила. За манастир вели: «.. .Једину сам наду имао да кнежевска влада пошаље нарочитог посланика да избави манастирска имања од силних нападача, иначе ће бити неописива зла за Хилен- дар».67) Ж ивка Грбића ће закалуђерити уз Велики пост и послати га, како митрополит вели, у Србију да сврши богословију... Духовник манастира Хиланддра, јеромонах Јоаким, писао је, 15. септембра 1868. годи- ле, митрополиту Михаилу о томе, да је Зограф узео од Хиландара земље у вредности од 1,000.000 гроша, «а сад наш манастир нигде такву шуму нема (такову лесу), има много места али нема дрва, а нема ни тра- зе, не може да се оре или да се сади таква је земља што ,је остала нама».68) Чују да је из Русије дошло не- ко писмо да се направи мир са Зографом. Он и још неки су против тога, јер Зограф тражи од Хиландара једну воденицу и поље за сејање, а Светопавловци хо- ће да узму шуму. Траже од митрополита заштиту. На полеђини писма митрополит је написао, 25. охтобра1868. године: «Учињен је преко заступника српскога корак у Цариграду за одбрану имања манастиреког».69) Михаило је, 20. децембра 1868. године, одговорио ар- химандриту Герасиму на његово писмо од 16. августа: «Много скорбимо о бедноме стању Хилендара и жели- мо што се год може чинити, како би се нашло сред-

65) На истоме месту од 26. IX. 1868.66) На истоме месту.67) На истоме месту од 15. IX. 1858.6б) На истоме месту.69) На истоме месту.

55

Page 56: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ства за помоћ».70) Погибија кнеза Михаила бацила је земљу у тешко стање, али ће он, ипак, радити све што може.

Ни у години 1869. није се стање манастира Хилан- дара могло средити. Архимандрит Леонид јавио је, 20. јуна 1869. године, да је био у Хиландару и да се многе ствари разнешене. Сумња се на архимандрита Григо- рија, који је Куцо-Влах и који је имао слободан при- ступ у просторију где су се чувале књиге. Помиње и Илариона Макариопољскога, који је пострижник ма- настира Хиландара. Говори и о стању у манастиру.. .7') Јеромонах Галактион пише, 12. јула 1869- године, хи- ландарском братству на бугарском језику, препоручу- је им некога за монаха и јавља о утрошцима за оправ- ку метоха у Трнову.72)

О боравку архимандрита Леонида у Хиландару пи- сао је, 16. јула 1869. године, архимандрит Герасим ми- трополиту Михаилу. Леонид је узео неке књиге и до- кумента «која виде за нужно». Он је покушао да из- мири Хиландарце и Зограф. Предлагао им је, да спор- но место разделе на два дела; «Отац архимандрит се довољно трудио у овој ствари, али нисмо постигли ни- шта због неопростиве бруталности Зографских мона- ха, охолих због сада издатог фермана од владе». Изгу- били су, вели, сваку наду «и размишљамо како ће се бедна наша Лавра одржати у будућности».73) Из јед- нога, нејасно датиранога писма архимандрита Леони- да, писаног митрополиту Михаилу 20. јуна или 20. ју- ла 1868. године, видимо да је стање у манастиру Хи- ландару врло тешко. «Стање је доста жалосно. Носе- ћи се са својим супарником он је издао и последње своје грош е.. . иако је одавно било потребно напусти- ти тај лажни пут о чему му је више него један путго- ворено. Новозаведено општежиће због немања подес- нога човека за организацију — распало се. Чак се и

70) На истоме месту од 20. XII. 1869.71) држ авна архива: Митрополија 1869 (без броја).72) држ авна архива: Митрополија 1869, број 197.73) Из приватне архиве митрополита Михаила од 16. VI. 1869.

56

Page 57: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

заједничка трпеза поставља само празником».74) Игу- ман се нада једино на митрополита Михаила и моли да му се дозволи доћи у Београд. У Хиландару има више од стотину хрисовуља.. . Митрополит Михаило је, 5. августа 1869. године, одговорио архимандриту Герасиму на писмо од 16. јула 1869. године. Ж ао му је због неправде коју Зограф чини Хиландару. Нека се моле Богу и верују у његову правду, «а ми ћемо тра- жити пута и начина, како да вас потпомогнемо».75)

Ж ивко Грбовић је, 16. септембра 1869. године, пи- сао митрополиту Михаилу и напоменуо да му је већ неколико пута писао. Тужи се на Бугаре у манастиру. Епитроп Антим говори да је Хиландар бугарски мана- стир. У манастиру влада хаос. Свесно издају манас- тир. Добри монаси хоће да беже. Проносе се гласови да је митрополит Михаило писао да се измире пошто- пото.76)

ДЕСЕТ ТЕШКИХ ГОДИНА

Хиландарци су ушли и у 1870. годину са истим бригама и проблемима које су имали и пре тога. Раз- добље од 1870. до 1880. године јасније ће расветлити неке проблеме Хиландара и превласт Бугара у њему. И српска црква и српска влада, и поред врло тамне стварности и све изразитије а н т и с р п с к е актив- ности Бугара, која је била захватила и Хиландар, не- ће престајати нити да помажу Хиландар нити да за- ступају његове интересе код турске владе са којом није било лако излазити на крај. Ово утолико више што је турска влада, стварањем б у г а р с к е Егзар- хије, дала бугарским и политичким и црквено-нацио-

74) д рж авн а архива: Митрополија 1869 (без броја).75) Из приватне архиве митрополита Михаила од 5. VIII. 1869; АМХ

1869, број 198.7*) Држ авна архива: Митрополија 1869, број 623.

57

Page 58: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

налним тражењима пуни замах. Бугари ће, због наро- читих лнтереса Турака, постати њезини штићеници, око којих се отимала и руска политика на Балкану.

Архимандркт Герасим јс, 16. јануара 1870. године, изнео митрополиту Михаилу у каквом се стању нала- зко сукоб са манастиром Зографом. Зографци су узе- ли сзе до манастира Хиландара али се нису зздово- љ и ли ни таше. Хтели су и друга важна места «осам часа растојања од манастира, Велика Арсеница звана, и пре неколико дана, на тајни начин, обилазили су и ,развидели’ податке означили и поднели пределе ка- ко им је год било погодно, а при томе помоћу новца ,откупили’ околна села да им првим згодним случајем лажно сзедоче против сваке истине и задрже и оно место, које остане Хиландару».’) Моле да се заложе код руског Св.Синода да би он запретио Зографцима и наложио им да одустану од напада на Хиландар; и да се у истоме смислу заузме код српске зладе. Они су се већ обратили Јозану Ристићу.2) Чим је, 14. ф ;- бруара 1870. године, примио ово писмо митрополит Михаило је предузео потребне кораке: «И умолили смо наше правитељство да преко свога заступника и- спита ствар распре и потпомогне братство Хилендар- ско свим средстзима, као што смо и другу тачку ваше молбе испунили и тражили преко руског консула да представи где треба, те да се нестрпљиво братство Зо- графа обазести и престане наладати и отимати соб- стзгност Хилендарску».3)

Руси су се за озо заингересовали. А. Муравјев је,27. мајг 1870. године, писао митрополиту Михаилу: «Иако је можда цар Душан Силни поклонио Хиленда- ру врло много земље. време их је умањило и процеси Зографа досадили су и нашем посланкку, који се још прсшло годлне мени жалио на њих и молио ме да о томе напишем: ј-д то до сада нисам урадио, а сада ћу Зографу написати претљу да, ако не престане са сво-

1) Из прнватне архиЕс мктрополита Мпхапла од 16. I. 1870.2) На истоме месту.;:) На истоме месту.

58

Page 59: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

јнм процесима, то ћете и посланик и Ви написати Си- ноду да се задрже приходи са њихових поседа у Бе- сарабији. Сачекајмо најпре да ли ће претње дејстзо- вати па се тада можемо жалити. Зограф је врло ва- жан на Атосу као центар целога Словенства, једини који има средстава да га разви ја и одржава равноте- жу са Грцима»/)

Митрополит је после овога писма Муравјева, 13. јуна 1870. године, писао архимандриту Герасиму, да је чуо са приватне стране, да је Зографу дат и савет и опомена да не напада више на Хиландар: «Но да би и даље кораке могли учинити, потребно нам је да нам јавите у каквом је стању сада распра, јесу ли Зограф- ци одустали од нападања на Хилендарско имање или не? Чиме се ви браните и где можете да нађете одбра- ну? Шта налазите да би помогло вашој одбрани и где би имали да тражите и у чему одбрану? Уопште по- старајте се да нас боље упознате са свима околности- ма ове немиле распре, како би и ми потражили начи- на за могућу помоћ».5) Да је дошло до руске интервгн- ције и да је она утицала на држање Зографпцз може се закључити из писма, које је архимандрит Герасим. 30. новембра 1870. године, послао као одговор на ми- трополитово писмо од 22. октобра (ми га нисмо има- ли). Ово им је писмо митрополит Михаило био послао преко хаџи Вучка кога су примили у манастир, «да се окуша у подвигу монашкога чина и да се после одре- ђенога времена са његовим пристанком и са братским пристанком упише у монашки круг». Зографци су би- ли престали да их нападају.6)

Из године 1871. имамо мало података о сзему ово- ме. Митрополит Михаило јавља, 12. јуна 1971. године.. архимандриту Герасиму, да се Живко Грбовић добро владао док је био тамо: «По томе би заклучивао да га братство прими и уведе у чин монашки, па да се пос-

4) Из приватне архиве митрополита Михаила од 27. V. 1870.5) Из приватке архпве митрсполита Михагјла од 13. VI. 1870 {ко:>

цепт); АМХ, 13. VI. 1870, број Ш .6) Из приватне архиве митрополита Михаила од 30. XI. 1870.

59

Page 60: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ле као ђакон обучава у богослужењу. Добро ће бити да се и Јордан идућега лета позове у манастир или да остане у миру (свету)».7) Зографци су, међутим, и по- ред рускога утицаја, продужили да нападају хилан- дарске поседе. Архимандрит Герасим јавља, 14. авгу- ста 1871. године, митрополиту Михаилу да су Зограф- ци, поново, почели нападати на поседе Хиландара. О- бавештен је, вели, од сабраће из Солуна, да је Солун- ски паша добио ферман, «да се комисија одреди и да дошавши на Арсеницу положи ,си монон-тје’» (не зна- мо шта ово значи). Зографци су, изненада, напали на хиландарске монахе у Солуну недајући им да иду из Солуна тражећи «присиљавањем да им се претходно у Арсеници место одреди па да онда изађе комисија». Хиландарци су у великој невољи од Зографаца и он не зна како да поступа. Моли га, опет, да о томе оба- вести руски Св. Синод «ради његове даље помоћи».8)

Митрополит Михаило је, 30. јуна 1873. године, оба- вестио архимандрита Герасима да му шаље монаха Саву који је завршио Београдску богословију. Препо- ручује га и вели, да је он стално посведочавао своју љубав за Хиландар. За Јордана, раније помињаног, ве- ли да сумња да ће се вратити у манастир него да ће о- стати у свету.9) Ово је Сава Грбовић који је, 31. окто- бра 1865. године, био тамо и писао братству манастира Хиландара и жалио се да му не пишу ни они, а не пи- шу ни митрополиту Михаилу, који «пита за вас како сте и шта правите, аз како да му пиша кого и сам не- знам шта правите, но ако иштете поскоро пишите' па ће им предам писмо».10)

Стање у манастиру није се сређивало ни наредних година. Из писма, које је митрополит Михаило, 2. мар- та 1875. године, писао архимандриту Герасиму види се какво је било стање. Митрополит вели да је чуо да у Хиландару влада велихи неред и раздор: «Ви ћете, вели он, разумети сву нашу скорб, кад преставите, ка-

7) АМХ 1870, број 4.8) Из приватне архиве митрополита Михаила од 14. VIII. 1871.5) АМХ 1873, број 62.>0) АМХ 1875, број 60.

60

Page 61: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ка одговорност лежи на нама за такво жалосно стање србске задужбине; а међутим, Ви сте нашим искреним поверењем отликовани, никад не јављате нам за ста- ње обитељи и братства, никад не чините нам своје предлоге на оцену, како и на који начин да се стане на пут нереду и како да се сачува од пропасти србска задужбина, која је свима нама драга и мила.

Извештени смо да се шума продаје и сече не по о- добрењу старешинства манастирског и не за ползу о- битељи него у корист појединих, да се имање напуш- та, разноси и разграбљује, да се није служба држала на Св. Андреју Првозванога, ни на дан рођења Њего- ве Светлости, да је млађе братство у крајњој оскуди- ци тако, да нема довољно ни хране ни других потре- ба, а да се други неки од братства лично обогаћују и уживају све удобности».") Очекује од Гераеима, да му опширно јави о целом стању манастира и братства и тиме да могућност да потражи средства како би им се могло помоћи.

Архимандрит Герасим је, 15. априла 1874. године, одговорио на ово писмо митрополита Михаила и из- ложио му какво је стање у Светој Гори. Као да ми- трополит није знао уређај Свете Горе архимандрит Герасим га потсећа да 20 манастира имају правила од својих оснивача да сами собом управљају и у религи- озним и у економским односима. Таква права има и манастир Хиландар. Њиме, вели, управљају игуман и епитропи, које бира цело братство, а у важнијим слу- чајевима саветују се 120 чланова братства, а у нарочи- то важним случајевима они траже савете целога брат- ства. Сада је манастир у тешкоме стању и дуговима на које сваке године плаћају велике камате немајући ни одкуда помоћи. Пре неколико година обавестили су о томе српску владу, а сада су саборно расуђивали како да се избаве из овога положаја. Братство је ре- шило, «да да под аренду шуму Велика Арсеница, а не да продамо место сасвим да би исплатили манастир- ске дугове а од остатка (ако нешто остане) да би се о-

Ч) приватна архива митрополита М ихаила од 2. ш . 1874.

61

Page 62: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

сиромашено братство утешило храном и оделом».12) Празнују Светога апостола Андреју као државни пра- зник српски.

Архимандрит Герасим је, 7. марта 1874. године, оба- вестио митрополита Михаила да монах Тихон, који је био родом из Неготина, иде у Србију да се види са род- бином. Моли да му се дозволи купљење милостиње за манастир. Митрополиту Михаилу је, 3. априла 1874. го- дине, неготински епископ Евгеније послао монаха Ти- хона пошто без одобрења владе није било дозвољено купљење милостиње; молио је митрополита Михаила да му изради такву дозволу. Митрополит се, 9. априла1874. године, обратио надлежном министру за ?о: «Мо- лим, писао је он, или да се одобри овоме поверенику манастира Хилендара скупљање милостиње или да му се од стране владе да нека помоћ па да се духовник врати». Митрополит Михаило је, 15. априла 1874. годи- не, издао монаху Тихону потврду, да је он хиландар- ски монах и да, по одобрењу владе, може купити ми- лостињу.13)

Године 1875. нашао се у Србији хиландарски монах хаџи Висарион. У његово име написао је митрополит Михаило својом руком молбу Кнезу за помоћ манасти- ру Хиландару. У молби стоји: «Хилендар србска зна- менита задужбина обраћа се у сзојој нужди и потреби Србији за помоћ. Србија је увек помагала да се очува ова светиња српскога народа. Предци Ваше Светлости свагда су водили бригу да се овај дивни споменик срб- ски из колена предаје колену ради чести имену срб- ском међу источним православним народима».и) Истм- чући да га је братство послало због тога хаџи-Висари- он наставља: -Господару, не тражимо помоћ за издр- жавање братства, не тражимо помоћ на наше располо- жење, него молимо да учините помоћ, којом нека рас- полажу Ваша поверена лица. Зданије краља србског

12) Приватна архива митрополпта Михаила од б. IV. 1874.]3) Из прлЕатне архпве митрополпта М ихаила од 2. III, 3. IV, 9. IV.

и 15. IV. 1874.14) Из прпватне архлве митрополита Михаила (без датума).

62

Page 63: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Милутина пада и нема где братство србско да станује. Молимо да се подигну ћелије за обитавање братства, о чему нека води рачун лице које влада Ваше Светлос- ти у договору са господином митрополитом нареди».15)

Један хиландарски архимандрит (име нечитко) са братством обратио се, 22. јула 1875. године, митрополи- ту Михаилу по истој ствари. Пишу о згради која је о- стала од краља Милутина да је пред падом. Језик пис- ма је, као и обично у ово време, помешан с р п с к с - б у г а р с к и. «Наша братија, вели се у писму, нема пребивалишта, спремили смо материјал, али пошто свети наш манастир једва може да издржи трошкове и потреое манастирске са милостињом која нам долази од православних хришћана и (пошто) немамо приходз са друге стране као други манастири да би сами могли подигнути ово здање светога манастира».16) Због тога је Управа манастира решила да пошаље хаџи-Висари- она ради купљења милостиње. Моле га да се заузме код Кнеза и код владе и напомињу да су и кнез Ми- лош и Михаило помагали манастир: од њихове владе манастир је примао 500 дуката ћесарских годишње: «Ево има неколико година како није дошло и не знамо због кога разлога и молимо да се ти новци одреде за градњу манастира».17)

Поводом овога тражења обратио се, 6. октобра 1875. године, митрополит Михаило министру просвете и цр- квених послова и тражио помоћ за градњу ћелија, «ко- је су већ толико трошне да се у њима живети не мо- же, наводећи како је пређе годишње добијао тланастир из Србије редовну помоћ, која је од скора престала без узрока».'3) Напомињући да је братство Хиландара има- ло доста тешкоћа да помоћу српскога заступника у Ца- риграду брани своја имања: «И успело се у толико да се доиста одбранило имање, које може издржавати бра- тство, које чува и служи Хиландар, али братетво од

15) На истоме месту.и ) Из приватне архиве митрополита Михаила од 22. VII. 1875. 1;) На истоме месту.15) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 6. X. 1875.

63

Page 64: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

тога прихода не може да ћелије сагради».”)) Због тога тражи помоћ и он мисли да је њихова молба умесна и да треба помоћи, «јер ако се ово не учини, неће имати где братство да обитава те се мора разићи по другим манастирима, а Хилендар остати без братства».20) Град- ња треба да се изврши под надзором српскога заступ- ника.

Митрополит Михаило је, 12. новембра 1875. године, обавестио хиландарско братство да је примио њихово писмо од 22. јула и да је учинио све што је могао: «И- ако су сада тешке врло околности, правитељство је примило благонаклоно овај предлог и узело га у рас- матрање. Но да би се боље оно обавестило како и на који начин да се учини помоћ, те да се може дом кра- ља Милутина обнозити потребно је предходно подроб- није о томе известије, о чему ће вам устмено разложи- ти ваш изасланик отац хаџи Висарион».21)

Унутрашњега реда у манастиру Хиландару није и- пак било. У ствар Хиландараца умешао се игуман ма- настира Св. Пантелејмона Макарије са жељом да у ње- му успостави ред. Митрополит Михаило пише, 18. но- вембра 1875. године, архимандриту Макарију: «Поз- дрављам Вас овим миром и молим Вашу љубав да и нама, вашој браћи Србима, чија обитељ Хилендар про- пада или због незнања, или егоизма или непријатељ- ства међу братијом помогнете. Молим Вас као искусно- га и љубоносећега пријатеља да нам покажете пут, ка- ко да се помогне бризи и спасе драга нам обитељ Хи- лендар».22)

Истога дана писао је митрополит Михаило и руско- ме архимандриту Смарагду, који је био у Цариграду. Обавештавајући га да је код њега био хаџи-Висарион због тражења помоћи за Хиландарску обитељ, «која из дана у дан пропада или због незнања, или егоизма, или непријатељства међу братијом или неискрености и не-

19) На истоме месту.20) На истоме месту.21) Из приватие архиве митрополита Михаила од 12. XI. 1875.22) Из приватне архиве митрополита Михаила од 18. XI. 1875.

64

Page 65: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

верности. Сада су околности Србије такве, да није би- ло могуће сада указати Хилендару новчану помоћ, ко- ји треба да сагради дом пребивања братства и гости. Наређено је господину Магазиновићу да се боље упо- зна са стањем обитељи и дома, направи план и прзра- чун шта би требало да кошта преградња дома, а затим ће, према могућности, бити решено шта може урадити Србија у корист тога тражења».23)

Митрополит Михаило је размишљао: ако српска влада не би могла помоћи «може ли се надати да би од стране руског Пантелејмоновога манастира била указа- на нека помоћ кад би му Хилендар уступио једну ће- лију (даљи текст нејасан). .. о чему је пре десет годи- на било тражено од стране Руса, да би обитељ снабде- вали бољом водом која извире на земљишту које при- пада хилендарској ћелији».24) Помиње да је генерал Николај Павлович Игњатијев увео општежиће у Хи- ландар и увек му помагао; да ли би му и сада хтео по- моћи? Писао је, вели архимандриту Макарију у Пан- телејмон . . . Архимандрит Висарион је, 20. децембра1875. године, писао митрополиту Михаилу да је био у Букурешту и у Јашу али му је влашка полиција до- зволила да тамо може остати само три дана. Отишао је у Цариград и био код грофа Н. П. Игњатијева, који га је лепо, примио. Коста Магазиновић му је дао писмо за Игњатијева. Игњатијев му је саветовао: «И да гле- дате да у манастир Хилендар уведете тако као што је и у манастиру Светога Пантелејмона, да има повише Руса и да имају Руси своју цркву, у коју да се моле Богу по своме обичају и да је општа трпеза».25) Игња- тијев га је питао да ли има препоруку од митрополита Михаила. Пошто је није имао рекао му је да не може ништа учипити, али је напоменуо да му је руски архи- мандрит читао писмо митрополита Михаила. Објаснио је да Св. Пантелејмон не тражи ћелије, него скит Св.

23) На истоме месту.24) На иетоме месту.:з) Из приватне архиве митрополита Михаила од 20. XII. 1875.

65

Page 66: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Андреја. Затражио му је, да се митрополит Михаило обрати њему.26)

Три дана после тога, 23. децембра 1875. године, пи- сао је руски архимандрит Смарагд митрополиту Миха- илу из Цариграда, да је хаџи-Висарион био код њега и да га је он претставио грофу Игњатијеву: «3а судбину Хилендара посланик се живо интересује. Познато му је питање о куповини ћелија. Он ми је наложио да на- шгшем Сергејевском (?) игуману Теодориту и предло- жим да купи ћелију и помогне Хилендару, а наложио ми је такође, да напишем и оцу Макарију да, на овај или онај начии, директно или индиректно, помогне оцу Висариону да постигне жељене циљеве. Ја сам већ на- писао и Макарију и Теодориту».27) Михаило је, 31. ја- нуара 1876. године, захвалио архимандриту Смараг-ду-28)

Током 1876. године одвијала се жива активност у вези потреба манастира Хиландара. Активност је по- тицала са српске стране. Светозар Антић, први секре- тар српскога претставништва у Цариграду, писао је, 20. фебруара 1876. године, Управи манастира Хиландара и тражио да се хаџи-Висариону пошаљу копије ферма- на. Антић истиче, да се «сада само за тим чека, па да се ствар сврши, то Заступништво Србије у Цариграду п р е п о р у ч у ј е и н а л а ж е Управи манастира да речене копије без икаквог одлагања одма првом пош- том овамо пошаље, у противном случају Управа нек прими сама себи све оне последице и штете, које про- изашле буду за манастир из таквих задоцњења и пре- небрегавања у вршењу дужности и издатих јој нало- га».29)

Тадашња Управа манастира Хиландара није се ово- ме одазвала. Светозар Антић се, поново, 27. маја 1876. године, обратио Управи манастира Хиландара и хилан- дарском Сабору по истој ствари. И хаџи-Висарион се

26) На истоме месту.2?) Из лризатпе архиве мнтрополита Михаила од 23. XII. 1875.28) Из прлватне архиве митрополита Михаила од 31. I. 1876.2’) АМХ 1876, број 148.

66

Page 67: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

два пута обраћао Управи манастира Хиландара, «да му се пошљу извесна писма која он има предати Књаже- вој влади у Београду и која је он имао са собом поне- ти када се из Свете Горе на пут кренуо».30) Нису их послали иако се само на њих чекало па да се Висари- он крене на пут, «да се неби време и даље узалудно губило, Заступништво Србије препоручује Управи ма- настира Хиландара, да се речена писма без икаквог да- љега одлагања и првом поштом овамо пошаљу».3’)

Не видимо како се ова ствар даље развијала. Ста- ње манастирско се, изгледа, било нешто поправило. Архимандрит Макарије, игуман манастира Св. Панте- лејмона, писао је, 16. фебруара 1876. године, митропо- литу Михаилу. То је био одговор на Михаилово писмо од 18. новембра 1875. године. Тиче се, опет, манастира Хиландара. Архимандрит Макарије признаје да је ста- ње манастира «нарочито када је била идиоритмија оно је, стварно, било у пропадању од непрестаних суђења и тужби са разним светогорским манастирима, које су подривали не само материјално благостање заједнице и лица, него исто и морално; уређењем општежића и после престанка штетних тужби сада нема нарочитог ни моралног ни материјалног пропадања.

Може се, ипак, рећи нарочито о с р п с к о м е л е - м е н т у у овој обитељи да је он малобројан, јер се из- ражава не више него две три личности — не да се при- тесњује, него се, такорећи, о т с т р а њ у ј е по при- родном ходу ствари и губи се у пригушавајућој већи- ни: јер осим горе поменутих претставника срлскога е- лемента већина братства се састоји и с к љ у ч и в о од Бугара».32) Да би се стање поправило потребни су: време, људи и сретства: «Са јачањем тамо општежића могу се очекивати добри резултати ако би братија је- дномислено, према снази, одржавала Устав киновије Светога Саве».33)

30) АМХ 1876, број 149.31) На истоме месту,32) Из приватпе архиве митрополита Михаила од 16. II. 1376.33) На истоме месту.

67

Page 68: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Из манастира Хиландара су, међутим, и даље сти- зали вапаји за помоћ. Хиландарско братство се, 28. фе- бруара 1876. године, обратило митрополиту Михаилу једним писмом у коме износи да је манастир у бедном стању. Потсећају на то да је, пре неколико месеци, мо- нах Тихон био код Карловачког патријарха и овај му рекао да би манастиру користило када би послао неко- га да купи милостињу за манастир. Они намеравају да пошаљу два монаха «који ће бити снабдевени са со- кровиштем животворног крста».34) Митрополит Михаи- ло је, 13. марта 1876. године, писао Карловачком па- тријарху Прокопију Ивачковићу о овоме. Ивачковић му је, 17. марта 1876. године, одговорио, да је скупља- ње милостиње код њих дозвољено само по дозволи вла- де. Пошто су те године биле велике поплаве у земљи, где Срби живе, «.. .тога ради мислим да би боље било, да монаси Хиландарски скупљање милостиње у овим пределима доцније на боље и поспешније вријеме от- ложе».35)

Митрополит Михаило је, 27. марта 1876. године, о- бавестио о овоме игумана манастира Хиландара Ната- наила. Јављ а му, да је молио Карловачког патријарха да се дозволи скупљање милостиње, али је он одгово- рио да се за сада не може ништа помоћи «јер је народ јако пострадао од поплава и да у другој бољој години треба да се изиште претходно одобрење од правитељ- ства аустријскога».36)

Игуман Натанаил потсећа, 24. априла 1876. године, митрополита Михаила, да је кнез Милан 1875. године обећао хаџи-Висариону да ће дати да се о његовом тро- шку обнови нека зграда на источној страни. Манастир није у могућности да то уради и игуман Натанаило пи- ше: «Приходи нашег манастира од пре 3-4 године су слаби и због тога је манастир запао у претежак (вели- ки) дуг од 12.000 дуката». Тражи да се пошаље један

34) Из приватне архиве митрополита Михаила од 28. II. 1876.35) Из приватне архиве митрополита Михаила од 17. III. 1876; АМХ

1976, број 219.36) Из архиве митроп. Михаила од 27. III. 1876; АМХ 1976, борј 150.

68

Page 69: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

световњак, вешт рачунским стварима, да се увери ка- кви су приходи и расходи манастира. . .37) Игуман На- танаил се, 25. априла 1976. године, обратио лично кне- зу Милану и потсетио га на обећање, које је он дао ха- џи-Висариону. Висарион је саопштио братству, да се кнез Милан примио да буде «други ктитор некада слав- нога а сада најбеднијега у Светој Гори српскога мана- стира, т.ј. да се подигне Вашом помоћи из основа кор- ну (махала) светог краља Милутина, која је упола из- горела, а остатак је из дана у дан готов да се сломи».38) Игуман Натанаил је, 30. априла 1876. године, јавио ми- трополиту Михаилу, да долази хаџи-Висарион «по на- ређењу приложених писама и због разјашњења нео- правдане оптужбе Вашем Високопреосвештенству, ко- је је послао проигуман Сава».39) Могуће је, да се овде ради о Сави Грбовићу који је, 17. јануара 1976. године, писао хиландарском братству: «Скоро ми пише Митро- полит и чуди се што му ви ништа не пишете па пиши- те му»/°)

Митрополит Михаило је, 20. маја 1876. године, из- вестио министра просвете и црквених послова, да Хи- ландарци траже помоћ. Он је, 6. октобра 1875. године, о томе писао Министарству. Сада Хиландарци шаљу опет хаџи-Висариона. Моли министра да се упозна са тражењем братства од прошле године и да га извести шта се може учинити по овој етвари.4’) Министар про- свете и црквених псслова, тада Алимпије Васиљевић, одговорио је 27. маја 1876. године. Вели да «влада Њ е- гове Светлости, у садашњим приликама, не може ниш- та чинити да задовољи молбе братства Хиландара*.42)

Хаџи-Висарион није, овај пут, долазио у Београд. Он је, у јуну 1876. године био у Цариграду и, 18. јуна1876. године, отуда писао митрополиту Михаилу. Ис- тиче, опет, да је Хиландар у великој опасности «зато

37) Из приватке архиве митрополита Михаила од 21. IV. 1876.м ) Из приватне архнве митрополита Михаила од 25. IV. 1с7б.39) Из приватне архиве митрополита Михаила од 30. IV. 1876.4°) АМХ 1876, број 67.41) Из приватне архиве :,гатрополита Михаила од 20. V. 1876.42) Из приватне грхиве зштрополита Михаила од 27. V. 1876.

69

Page 70: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

што је дужан 12.000 дуката ћесарских па нема ни на- чина да се може одржати зато што нема помоћи от ни- једне стране. Ови старци који су манастир задужили они имају сваки новаца доста, неки овде седе у мана- стиру, а неки су из манастира отишли у Бугарску да тамо живе по својој вољи а ова остала браћа живе по вољи својој оскудно».43) Истиче, да је пошао у Србију по заповести Њетове Светлости, а старци му нису да- ли благослов, нити писмо за Кнеза и митрополита Ми- хаила. Вели, даље, да му је Кнез рекао да дође марта или априла, а старци нису му дали новаца за пут. И- мао је својих 12 дуката ћесарских. . . У Цариграду је био код Магазиновића, који је писао у Свету Гору да се пошаље писмо и за Кнеза и за митрополита Михаи- ла. Када ови то нису хтели он је забранио Висариону да долази у Београд. Вратио се у Хиландар, а Михаи- лу је поштом послао буре масла (зејтина) од хиландар- ског братства и икону св. Пантелеја, коју му је послао архимандрит Макарије.44) Михаило је, 23. јула 1876. године, захвалио архимандриту Макарију на послатој икони св. Пантелејмона и писао: «Према садашњем стању ствари када су прекинуте све наше везе са на- шом обитељи на Атону, молим Вас да не заборавите наш Хилендар и својом пажњом и својим мудрим са- ветима».45) Игуман Натанаил са братством је, 8. октоб- ра 1876. године, писао митрополиту Михаилу да су при- мили његово писмо од 23. јула, али да је манастир у тешком стању. Још 13. августа 1875. године молили су преко руског посланика у Цар-играду руски Свети Си- нод да им се одобри купљење милостиње за манастир. Моле, сада, митрополита Михаила да «на високим рус- ким местима помогне ову молбу. Михаило је ово пис- мо примио тек 27. октобра 1876. године.46)

Рат Русије и Србије са Турском 1377-1878. године погодио је и братство манастира Хиландара. Митропо-

*3) Из приватие архиве митрополита Михаила од 13. VI. 1876.*4) На истоме месту.45) и з приватне архиве митрополита Михаила од 23. VII. 1876.46) Из приватне архиве митрополита Михаила од 27. X. 1376.

70

Page 71: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

лит Михаило, 14. августа 1878, извештава министра просвете и црквених послова о томе да је Хиландар у последњем рату претрлео велике штете: «. . .Многи су од братства пострадали, неки поубијани, неки се раз- бегли, те је сада врло тешко стање ове свете српске задужбине. . . Грци и Бугари насрћу и отимају земљу и шуму хиландарску. а Турци траже да глобе манас- тпр са 2.000 лира само зато да обележе границе».47) Ма- настир је дао много новца турским пашама али није- дан није учинио ништа. Они се често мењају и сваки тражи поново, а манастир то не може издржати. Хи- ландар ;је 1878. године послао хаџи-Висариона да по- здрави Србију због добијања независности, те, том приликом изложи тешко стање манастира и замоли за заштиту да би се «ова задужбина српска очувала неза- висном Србијом српскоме народу и у будућности. те да и Срби имају заједницу на Светој Гори, где све пра- вославне вере браћа имају свој засебни манастир»/8)

У почетку 1878. године маџи-Висарион је био у Бе- ограду одакле је, 4. октобра 1878. године, упутио Јова- ну Рхтстићу, који је 1. октобра1878. године постао прет- седник владе, а био је и министар спољних послова, две престазке. У једној истиче, да је манастир Зограф још 1864. године «потплатио Акиф-пашу из Солуна са2.000 туреких лира у злату, и он је неправедним судом одузео од манастира Хиландара место такозвано Му- шију, која се налази око самога манастира Хилендара и која је вредила 20.000 лира у злату, и предао је ма- настиру Зографу».49) Хиландар има тапију на ту зем- љу, и христовуљу цара Душана и ферман бившет сул- тана Селима, а то може посведочити и Света Гора. Мо- ли га за детство да се то земљиште врати Хиланда-ру-50)

У другој претставци, која ;;е писана у Митрополијк у Београду. хаџи-Висарион потсећа да је више пута из-

47) Из припатне архиве митрополита Михопла од 14. VIII. 2?78.48) Из прмсат.че архиве митроподита Михаила од 14. VIII. 1878.49) Из приватне архизе мптрополита Михаила од 4. X. 1878.50) На истоме м с с т ј \

71

Page 72: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

вештавао о тешком положају Хиландара: «Па и овом приликом непропуштам доставити до знања, да наш манастир Хиландар у Светој Гори трпи велике штете отуда, што Бугари насрћу на српско братство и истеру- ју га из манастира, говорећи да је то бугарски манас- тир, јер Србија веле не даје никакву помоћ манастиру Хилендару, и по томе не може ни заповедати са њи- ме. Тако они — Бугари — продају земљу и шуму ма- настирску не за ползу обитељи, него у корист поједи- них, који се лично обогаћују и уживају све угодности, док је напротив млађе братство у скрајњој оскудици тако да нема довољно ни хране ни других потреба. Ово чине они по одобрењу тамошњег старешинства манас- тирског, које се састоји из 12 лица саборних, међу ко- јима смо само д в а С р б и н а , а остало све Бугари, но сва је неерећа у томе што они нас С р б е низашто не питају, пошто је печат манастирски у њиховим ру- кама, па са њим раде шта оћеју и упропашћују мана- стирско имање, продајући га у своју корист и у бесце- ње».5') Тражи да се из Србије одреди једно духовно ли- це, које би управљало манастиром. Ако то пак није мо- гуће сада, моли да њета и јеромонаха Натанаила опу- номоће да бране манастирско имање: «А то би могло бити само у томе случају, кад би се нама двојици да- ла половина манастирског печата, а половину да држе Бугари, јер је печат манастирски подељен на четири части, а сада га целога држе Бугари».52)

Хаџи-Бисарион је био добро примљен у Београду. Честитка добијања независности Србије била је добро примљена. Митрополит Михаило је, 18. октобра 1878. године, о томе писао хиландарском братству. Он је чи- нио све да се помогне братству и манастиру: «Наређе- но је, вели, да Хилендару и његовом имању даду заш- титу, која је сигурна и стална, како би затим братство мирно живело. Великодушни цар Александар у дого- вору са Кнезом нашим очуваће ову светињу. Браћа Ру- си и њихов претставник Лобанов у Цариграду наћи ће

51) Из приватне архиве митрополита Михаила од 4. X. 1978.52) На истоме месту.

72

Page 73: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

могућност да одбране и заштите светињу православну. Зато држимо да ће братство разумети све што треба, а и време, као и наредбе, па ништа чинити противно и самовољно».53)

«У Берлину на Конгресу, продужује митрополит, решено је да светиња свакога народа православнога у Светој Гори буде очувана и одбрањена. А знате да је Хилендар српски и зато Кнез, влада и ми тражимо од братства да не сме ништа продавати, ништа зажније предузимати без знања Русије и Србије».54) Тамо ће, у- скоро, доћи комисија да рашчисти спорове. Препору- чује им да опет узму Натанаила за игумана, «и да оцу Висариону дате једну част печата, као пгго је он то и до сада имао». Кнез ће поклонити манастиру 50 дука- та ћесарских које ће донети Висарион.55)

Истога дана, 18. октобра 1878. године, митрополит Михаило је писао и архимандриту Макарију. Истиче да су и Хиландар и његово братство пострадали «и да су се у братству појавили такви нереди који врло ште- те благостању обитељи. Тако сваки промишља о себи заборављајући обитељ. Због овога самовољно продају шуму и земљу за своју корист. Тамо нема никакве е- кономије, а кажу да је настао грабеж. Чувши о таквом стању замолио сам садашњег руског посланика, да се заложи код кнеза Лобанова да да Хиландару руску за- штиту, што је, мислим, и учињено».“) Писмо му шаље по хаџи-Висариону. Хаџи-Висарион је, 26. октобра 1878. године, известио митрополита Михаила да је сти- гао у Цариград «и предао сам писмо господину Лобано- ву и он ми је казао да је примио два писма од стране Србије која су дошла ради манастира Хиландара, јед- но писмо прије месец дана, а једно писмо прије десет дана и тако је пратио отма у Солун на консула руског који се налази у Солуну да манастир заштити и да по- стави границу на Арсеници и мени је казао кнез Ло-

23) АМХ 1878, број 64; Приватна архива митрополита Михаила од 17. X. 1878 (кондект писма).

54) На истоме месту.55) На истоме месту.56) Из приватне архиве митрополита Михаила од 18. X. 1878.

73

Page 74: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

банов ди идем у Солун код руског конеула*.57) У Хи- ландару влаца неред.

На ппсмо мптрополита Михаила од 18. октобра 1878. године. одгог.орпди су еиитропи манастира Хиландара са братством 6. децембра 1878. године. Захваљују К незу за поклон иако хаџи-Висарион није још стигао у манастир. За Натанаила пишу: «Стварно је његово всепрелодобије био од братства изабран и постављен за игумана и сзеш тено братстзо коме он није био но вјљ и лишило га 1а његове дужности добровољно и не- принуђавајући исто тако као што га је самостално бн- ло изабрало тако му је братство отказало ту част».“) У односу на хаџи-Висариона се вели. да га је сзеш тено братство лишило удела у држ ањ у печата јер му нед> стају подобности за то: «Истина је„ да је њему била по- верена речена дужност, али је то било због крајње не- опходности и недостатка људства и то као изузетак».59) Натанаило и Висарион су били Срби.

Иако је постајало све јасније да бугарска већина у манастиру потиекује утицај и оно мало Срба што их је још било у манастиру нису ни митрополит Михаило ни влада престајали да брину о манастиру. Митрополит Михаило се, 27. фебруара 1879. године, обратио кини- стру иностраних дела и изнео му која су, тренутно, најважнија питања манастира Хиландара. Прво, секве- стрирана шума и земља манастира по турекој пресуди, то треба да се врати манастиру. Друго, да се уговор, који су били склопили неки чланови братства само- вољно са неким трговцима од којих су узели 2.000 златних лира (одужили су 1.500, а остали дуж ни 500) раскине. Моли, да се нареди посланику у Царитраду да се ово питање окоича. . .60) Не види се шта је било од овога. Хаџи-Висарион се, 28. марта 1879. године, јавио млтрополиту Михаилу из Цариграда. Јавља да је био код рускога кенсула и да га је овај, заједно са тума-

5Г) Из приватне архиве митрополита Михаила од 23. X. 1878.55) Из п^затие архпве митрополнта Михаила од б. XII. 1873.

1 !.а истоме :.:ес 'у.60) И з приватне архпге мптрополита Михаила од 27. II. 1879.

74

Page 75: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

чем, послао паши: «Паша каза да он не познаје мана- стиреку парницу зато што је нов дошао већ донесите од то место ферман и мазбу и карту од комисије пак да се види имали права манастир или нема».6') Иако је консул тражио од братства да све то прибави пије до- био одговор за тридесет дана. Калуђер, којк је дошао из Хилендара, није донео ништа, јер су рекли да је митрополит писао да се ништа не даје из манастира без наређења српскога заступника у Цариграду. У кан- целарији су нашли «копије од великога фермана и ко- пије од мазби и карту од Арсеница, коју је описала ко- мисија».62) То су све предали заступнику, који је био одредио Теркана да прими архиву Арсенице.

Поводом писма митрополита Михаила од 27. фебру- ара 1879. године, пиеао је, 5. марта 1879. године, Јован Ристић, тада министар спољних послова, митрополиту Михаилу, а овај му је одговорио 23. марта. Ристић је писао да се она два главна питања не могу тако брзс покренути због два главна узрока: «Једно због тога што је Порта и сувише оптерећена далеко важнијим питањима, па њени министри неће још за кеко зреме имати када да се баве са овим стварима; а друго и сто- га, што су акта о Хилендару изгорела у последњем по- жару који је био на Порти, те ће према томе проћи до- ста времена док се узмогну добити оверени препиеи свију аката, који се на ову ствар односе. Међу овим а- ктима налази с е и и з в е ш ћ е комисије, која је била слана у Свету Гору, и које је по ствар Хиландара вео- ма повољно, јер закључује, да све земље у спору има- ЗУ Хилендару припасти, и да нарочита стручна коми- сија треба да изађе на лице места и да дефинитизно о- предели границе. Уз ово извешће ишло је и ргшење Државнога савета, које усваја решење комисије и од- ређује другу стручну комиеију за определење граница.

Ако нашем посланику испадне за руком добити о- верене преписе оза два документа, онда се можемо на- дати, да ће се ствар брзо решити. У противном случа-

в1) Из приватне архиве митрополита Михаила од 28. III. 1879.62) На истоме месту.

75

Page 76: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ју проћи ће још доста времена и успех ће бити тежи, јер ће се ствар морати на ново изнети пред Државни савет и чекати, да се све изпочетка почне решавати на основу ранијих фермана манастирских».63)

Српски посланик у Цариграду, тада Филип Хрие- тић, обратио се, 17. априла 1379. године, митропслиту Михаилу једним писмом и јавља му да је добио писмо од хаџи-Висариона, које је писано 23. марта. Моли га да каж е хаџи-Висариону да је братство манастира Хи- ландара и по казивању архимандрита Макарија и Пер- сијанија у рђавом стању, «а то највише због нереда, који тамо влада».44) Прошле године молио је Персија- нија, да предлож и кнезу Лобанову да узм е у заштиту Хиландар док српски посланик не дође у Цариград. То је и учињено, али је неколико стараца осујетило рад конзулов »доказујући да хаџи-Висарион није послат од братства и да он ради на своју руку самовољно и да много кошта услед чега Руси престаху мешати се».65) Митрополит је мислио да би било добро ако би Хрис- тић послао хаџи-Висариона са Бозовићем у Хиландар да тамо заведу ред и поставе за игумана човека пош- тена, ревносна и мудра и да у Сабор изаберу наше љу- де какав је Висарион и још два-три».66)

Из једнога писма Филипа Христића митрополиту Михаилу, писаног 29. маја 1879. године, видимо да је митрополит био добио Христићево писмо од 4. маја и да га је читао заједно са Јованом Ристићем. Немамо о- вога Христићева писма, али из митрополитовог одгово- ра њему види се да је Христић подносио неке предло- ге о Хиландеру. Митрополит вели, да су Ристић и он читали његово писмо и «налазимо да је тако како из- лаж ете и да ћемо од Бугара још и веће неприлике и- мати. Но да ли би сада могло бити да господин патри- јарх буде с нама, кад погрешком збрисаше ону помоћ? Онда сам ја владу молио да то не чине али у Скуп-

63) Из архиве митрополита Михаила од 5. IV. 1879.64) Из приватне архиве митрополита Михаила од 17. IV. 1879.65) На истом месту.66) На истом месту.

76

Page 77: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

штини не беше г. Ристића, а друга господа не оценише довољно ово, те тако сада имамо незгоде. Господин Ри- стић примећава да би много коштао онај начин, који предлажете за Хиландар, но вели да би лакше било да тамо пошаљемо кога нашега архимандрита, па да гле- да узети у евоје руке управу. Но, што управо немамо оваквога човека, друго и. да га имамо шта би он сам та- мо учинио».67) Мисли да је боље да претходно исцрпу све блаже мере, па кад осигурају помоћ патријарха он- да да употребе оне мере, које он предлаже.

Радило се, сигурно, о покушају обуздавања Бугара у братству манастира Хиландара, који су постајали све осионији. Хаџи-Висарион упућује митрополита Ми- хаила, 28. јуна 1879. године, на Хрисанта и вели: «Тре- баће одбранити Арсеницу на сваки начин и забранити самовољу оних четворице, који злоупотребљавају по- верење».68) Када оде у манастир треба да гледа да иза- беру Србина за старешину. .. Хаџи-Висарион је, 2. ју- ла 1879. године, јавио митрополиту Михаилу, да је Хри- стић пре десет дана предао Великом везиру претстав- ку да реши питање Арсенице. Велики везир је рекао да се молба са францускога језика преведе на турски и да се преда Великоме суду («Шура девлет»). То је све учињено 28. јуна. Обећали су да ће ствар брзо ре- шити, али то није учињено. .. Тешкоће су долазиле од манастира. Старешине су хтеле да се Арсеница прода ономе трговцу, који је купио пре седам година. Неки други трговци нудили су 10.000 дуката више од онога трговца за експлоатацију шуме Арсенице. Када буде излазила комисија Висарион тражи некога другога а не Бозовића у кога нема поверења. Тражи да се у ма- настирски Сабор поставе с р п с к и с т а р ц и .69)

Христић је, 29. јуна 1869. године, јавио да је, 29. ју- на предата Порти нота о Хиландару, али је, 3. јула 1379. године, јавио Ристићу: «3а Хилендар мени није никада на ум падало, да ће нам Порта какве тешкоће

47) и з приватне архиве митрополита М ихалла од 29. V. 1879.68) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 28 . јуна 1879.**) Из приватне архиве митрополита Михаила од 2. УП. 1879.

77

Page 78: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

правити. Бојим се да нисам погрешио што сам се зва- нично тога ради Порти обратио. Што се самога спора тиче, Каратеодори вели да ће манастир наћи потпуну заштиту код Порте за своје право».70)

Током маја и јула 1879. године, расматрана је мо- гућност како да манастир Хиландар дође у српске ру- ке. Српски монаси су на Крстовдан (24. маја 1879. го- дине), упутили Светоме архијерејскоме сабору једну претставку, којом су тражили да се Хиландар уступи под надзор с р п с к е јерархије као и манастир Све- тих Арханђела у Јерусалиму. По овој ствари обратио се, 4. јула 1879. године, митрополит Михаило намесни- ку манстира Миљково Филарету и обавестио га да је избор пао на њега и ва Хаџи-Јована из манастира Ра- ванице коме се митрополит исто тако сбратио. Они су требали да одбране манастир Хиландар и у њему заве- ду ред и с р п с к у управу.71) Филарет је одбио да се лрими. За то је навео следеће разлоге: не може да др- жи непрекидно пост; не би могао издржати стално пре- бивање у цркви, а нарочито свеноћно бдење; тамошњи начин живота противан је ономе животу који је код нас; он је најсиромашнији калуђер у Отаџбини; има, вели, и још неке недовршене парнице.72) Братство ма- настира Раванице је одговорило митрополиту Михаи- лу, да ови манастири треба да се поврате под српску управу, али за хаџи-Јована не веле ништа. На полеђи- ни акта написано је: «Оставити господину митрополи- ту да са владом у приликама заштити српске задуж- бине». Ово су, 10. октобра 1879, године, потписали сви епископи.

Филип Христић се, 26. септембра 1879. године, о- братио управи манастира Хиландара и тражио да му се пошље сто ока вина и педесет ока зејтина «чисто кандилског, за моју кућну потребу. Молим да ми се за то пошаље рачун шта се има за то платити, да бих од-

70) Писма Филипа Хрпстића Јовану Ристићу (1868-1880), стр, 253, 254.71) Из приватне архшЈе митрополлта Михапла од 14. VII. 1879.72) Из приватне архиве митрополита Мпхаила од 17. VII. 1079.

78

Page 79: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

мах новце послао манастиру».73) Хаџи-Висарион је, 28. септембра 1079. године, јавио митрополиту Михаилу кз Цариграда, да по поднетој претставци још пије ништа решено. Он је, у међувремену, ступио у преписку еа многим трговцима дуга, дасака и греда. Они су дошлп у Свету Гору, видели шуму и нуде 20.000 дуката више од онога трговца. То је, вели, рекао и српскоме заступ- нику у Цариграду, али му је овај одговорио да је од владе из Београда добио каређење да се у то не меша. Иапомиње, да му је К нез прошле године обећао да ће се заузети за ову ствар манастира. Он је већ 14 месе- ци изван манастира и одњ ега не добија ништа засвоје издржавање. Оно новца што је имао потрошио је. Мо- ли владу за помоћ.74) Хиландарски епитропи, Аркадије и Никифор туж или су, 23. децембра 1879. године, хаџи- Висариона Филипу Христићу. Истичу да не могу њега опуномоћити да заступа и врши манастирске послове. О томе су, још 18. априла .1879. године, писали митро- политу Михаилу. О птуж ују Висариона да се одметнуо од манастира и да не слуша њихова наређења.75)

Јеромонах Сава Грбовић, који се, такође, бавио у Цариграду, писао је, 28. децембра 1879. године, митрс- политу М ихаилу и изнео му какво је било стање у ма- настиру Хиландару. «По моме извеш тају о Хилендару, вели он, који сам предао Посланику, предсказао сам да су већ на прагу три парнице, ако се брзо не постави Управа, и сљ едује брза коначна пропаст манастира Хиландара. Тако ономад дође из Хиландара писмо у коме се ж алу, и јављају г. Посланику, како је манас- тир Шимен грчки, Уа сата од нашега сада ушао са сво- јим монаекма у Хиландарско место и грдну шуму исе- кли за јапију, ови су их враћали натраг, а они, рекоше наше место, и решили да га отму. пре 25 година о ис- томе било је спора, кога је Таса Елић бранио, а Ши- мунци видећи како Хилендар постоји сада, тј. да нема ко да брани, то оће да узму, и ако се не притече брзо у

АМХ 1879, број 2.74) Из приватпе архиве митрополита Михапла од 28. IX. 1379.?5) Из приватне архиве митрополита М ихгила од 23. XXI. 1879.

79

Page 80: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

помоћ, узећеду. Исто писмо ја сам г. Посланику пре- вео од болгарскаго писма на српски, а скоро ће и они други одпочети да отимају места. Но причина (узрок) је од они наши несрећника, та све им трагове знадем. До- бро би било да зактевате од манастира онај хилендар- ски извеш тар.76)

Ни првих година друге половине XIX. века није се стање манастира Хиландара побољшало. И даље су о- стале нерешене исте бриге и невоље са којима се мана- стир борио. Није било изгледа да ће се то стање ни бр- зо ни лако моћи поправити. Хаџи-Висарион је, 1. јану- ара 1880. године, обавестио митрополита Михаила, даму је српски заступник у Цариграду рекао, да је Порта решила претставку о манастиру Хиландару и да је це- ла ствар послата манастиру; не зна се колико ће то та- мо трајати. И хаџи-Висарион јавља о насртају монаха манастира Шимеиа на хиландарску шуму и земљиште. Тражио је од Христића, да се заложи за изашиљање једне комисије и да она понесе собом карту манастира Хиландара «и да се стави у њу цело место манастира Хилендара, карту по царскоме ферману и (из) тога ће се знати место нашега манастира колико су одузели други манастири места од нашег манастира, зашто су одузели четири манастира место от манастир Хилен- дар: 1) манастир Шимен, 2) манастир Св. Павла, 3) ма- настир Зограф, 4) манастир Шинов, па зато је потргба да се нашег манастира места ставе у карту и то ова ко- мисија ће поставити границе на Арсеници, да не би манастир правио два трошка».77)

Стање је у манастиру било и даље тешко. Јавља се: у манастиру влада неред; монаси беже из манастира; тражи да Срби монаси узму управу над манастиром: «Гледајте да се поврати поп Виктор и ако је могуће да се испрати господин Мраовић за старешину или онога из Неготина што се налази у пензији што је мени го- ворио да ће он доћи по заповести господина митропо-

7*) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 28. XII. 1879.77) и з приватне архиве митрополита Михаила од 1. I. 1880.

80

Page 81: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

лита у Хилендар».78) На полеђини овога писма је ми- трополит Михајло, 12. јануара 1880. године, написао, да Виктор треба да се врати у манастир и покуша да за старешину узму Натанаила, а у Сабор да уведу још два Србина. Треба Хиландар избавити од нападача. Висарион је тражио да се из Србије пошаље неколико калуђера и један архимандрит за старешину «о чему ћемо се с Вама о томе разговарати када дођете у Бео- град и да нађемо начина како би се то могло учини- ти».79) Сава Грбовић је, поново, 11. јануара 1880. годи- не, писао митрополиту Михаилу о стању у Хиландару. Истиче да други насрћу на Хиландар и његове људе, а хиландарско братство (бугарско) клевета хаџи-Виса- риона. Моли, даље, митрополита Михаила да од њих тражи да пишу, а ако неће српски а оно руски и да за- веду општежиће.80)

Хаџи-Висарион је, 10. јануара 1880. године, писао Филипу Христићу о неком монаху, који се брани што није послушао манастирске старешине. Излаже како су три монаха украли манастирски печат и отишли у Солун код Пантелије Јовановића и продали му шуму Арсеницу 1873. године и направили уговор са њиме. Шуму су продали јевтино. Године 1878. писао је исти Јовановић манастиру и нудио му да да Турцима 2.000 лира да поставе границе на Арсеници, али да то иде на рачун манастира. Братство је пристало на то, али онај монах није, него је отишао у Србију и Кнезу и митрополиту изнео целу ствар. Преко Лобанова и срп- ског заступника у Цариграду решено је да се обнови парница манастира Хиландара. Он је ступио у везу са осталим трговцима и они су давали манастиру 15.000 дуката ћесареких више него Јовановић.81) Овај монах је, судећи по свему, био хаџи-Висарион, који је био ро- дом из Ужица.

Национална искључивост бугарскога дела братства манастира Хиландара почиње се све више испољава-

78) На исто.ме месту.79) На истоме месту.бО) и з прпватне архпве ммтрополита Михаила од 11. I. 1880.з') и з приватне архиве митрополита М ихаила од 10. I. 1880.

81

Page 82: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ти. Митрополит Михаило се, 1. фебруара 1880. године, жали Филипу Христићу да неколико монаха у Хилан- дару «самовољно поступају на штету братства и мана- стира и и м е н а српскога. .. Чудно је да братство из- бегава сада у своме писму да каже да је Хилендар срп- ски, а пређе је то чинило, што баца ружну сенку на старешине садање, који иду и против Висариона зато што је Србин, кога треба на сваки начин подржавати, те да неда да се оштети српско име у Хилендару. . ,»82) Епитропи манастира Хиландара, Аркадије и Никанор, писали су, 3. фебруара 1880. године, Филипу Христи- ћу једно писмо, које је он послао Јовану Ристићу, а о- вај митрополиту Михаилу. На једно писмо је Христић,28. фебруара 1880. године, одговорио хиландарском братству. Истиче да му је жао што се сече гора у Ар- сеници. Он је учинио оно што је могао. Танасије Јова- новић сече шуму већ осам месеци и оштетио је мана- стир за 2.000 лира: «Сеча ова чини се са знањем неких старешина манстирских. О овоме је посланство поуз- дано извештено. Зато се манастиру јавља да добро припази на рад неке братије, јер ће комисија, која бу- де ограничавала манастирска добра, имати задатак да испита све злоупотребе које се у манастиру чине, те ће виновници бити суду предати, и с њима ће се по за- кону поступити».83)

Јован Ристић је, шаљући Христићево писмо митро- политу Михаилу, напоменуо да «у целоме писму брат- ства хилендарског има ствари које се тичу духовне у- праве манастира, то му је посланство поелало писмо с молбом да га Вашем Високопреосвештенству на увиђај спроведем».84) Митрополит Михаило је на полеђини Ри- стићева писма, 21. марта 1880. године, написао, да је Сава Грбовић давно отишао из манастира и да не мо- ж е бити крив за неред који тамо влада: «Стање Хилен- дара је врло жалосно због распре у братству, а старе- шине раде много без договора са братством. С р б и н

82) Из приватне архиве митрополита Михаила од 1. II. 1880.83) АМХ 1880, број 189.84) Из приватне архиве митрополита Михаила од 31. III. 1880.

82

Page 83: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Висарион још је у Цариграду и н е с м е без комиси- је да иде у Хиландар.85)

Наредних месеци се на сцени опет појављује хаџи- Висарион. Он је, 28. априла 1880. године, писао митро- политу Михаилу о сечи шуме манастира Хиландара. Неки паша му је тражио да метне у депозит 1.500 ду- ката ћесарских па да они изведу комисију и одреде границе манастирских имаша према ферману. У про- тивном он ће наредити у Солуну да се сече манастир- ска шума. Пошто он није имао 1.500 дуката ћесарских тражио је то од српскога посланика, али ни он није и- мао новаца. Када је почела сеча шуме узео је од тр- говца Ђорђија Николића 1.500 дуката ћесарских акон- то шуме да би могао дати паши да би се обуставила се- ча шуме. Николић је дао за шуму 15.000 дуката ћесар- ских више него Јовановић 1873. године. Он је већ две године у Цариграду и нови посланик, Јеврем Грујић, није ништа предузео. Моли да му се пошаље пара од метоха у Пироту. Николићу је продао шуму за 15.000 дуката ћесарских више, али она три брата, која су 1873. године продала шуму, нису задовољни.86)

О овим проблемима митрополит Михаило је, 15. ма- ја 1380. године1, писао Јеврему Грујићу, српском пссла- н и к у у Цариграду. Митрополит моли да се хаџи-Виса- риону изда 2.579 гроша чаршијских са метоха у Пиро- ту и да се о томе узме признаница. Хаџи-Висарион тра- жи пуномоћ да може продати шуму Ђорђу Николићу за 15.000 дуката ћееарских: «Ми смо му одговорили, да му не би вредило наше пуномоћије, него, да се Ва- ма обрати, а Ви ћете знати шта треба чинити или му какву пуномоћ издати . . .»87) За Висарионово тврђење да је пронашао документе за осигурање граница има- ња ако положи 1.500 дуката ћесарских нека он од15.000 дуката ћесарских одбије 1.500 дуката ћесаргких: «Зато молим Вас да оцените све околности и учините шта се год може те да се једном осигура имање хилен-

85) На истоме месту.86) Из приватне архиве митрополпта Михаила од 28. IV. 1880.б7) Из приватне архиве митрополита Михаила од 15. V. 1830.

83

Page 84: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

дарско».88) Грујићев одговор на ово митрополитово пи- смо, послато 2. јуна 1880. године, не садржи никакве но- ве податке; јавља, само, да је хаџи-Висариону издао новац и узео му признаницу.89)

Хаџи-Висарион се, 5. августа 1880. године, поново јавио митрополиту Михаилу. Обавештава га да није још ништа учињено за Арсеницу, али да ће то бити ус- коро. Ђорђије Николић је био у манастиру и братство је продало све овце до 1.000 комада и платило дуг «о~ вом трговцу». Послали су у Цариград Макарија да на- прави уговор са Николићем.90) Хаџи-Висарион је, 17. августа 1880. године, јавио митрополиту Михаилу, да ће хиландарска парница бити брзо решена. Турци су им на Великом суду рекли, да српска канцеларија не може довршити ову парницу него је потребно да сена- ђе један адвокат. Он је са Макаријем и адвокатом био код претседника Великог суда, који им је рекао да се све ствари предају адвокату и питао пошто су се пого- дили са адвокатом. За себе је тражио 500 дуката ћесар- ских. Они су положили новац у депозит једне банке: када се изда решење да се да новац.91)

Према вестима из месеца октобра 1880. године хи- ландарска се ствар знатно компликовала. Хаџи-Виса- рион је, 2. октобра 1880. године, јавио митрополиту Ми- хаилу, да је Велики суд узео парницу у расматрање, али је тражио ц а р с к е ф е р м а н е , карте и реше- ња судова па да одреди границе манастира. Све се ово налазило у Српскоме посланству, које није хтело да да, да секретар Симић ово однесе Великом суду. Прет- седник овога суда је одговорио, да је Велики везир на- редио да се у ову ствар не меша ни српски ни црно- горски посланик. Променио се претседник Великог су- да, кога хаџи-Висарион није познавао, али је адвокат био код њега. Он је тражио да види ферман.

Били су, вели, и код посланика Грујића «и прет- ставили му молбу од стране манастира Хилендара ка-

88) На истоме месту.89) и з приватне архиве митрополита Михаила од 2. VI. 1880.9!>) Из приватне архиве митрополита Михаила од 5. VIII. 1880.91) Из приватне архиве мигрололита Михаила од 17. VIII. 1880.

84

Page 85: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ко је 1050. годпне претставио био патријарх цариград- ски Суду Свете Горе да Суд Свете Горе преетави на 19 манастира како је дошло писмо од патријарха цари- грддскога да се потпишу и своје печате да их положе и да кажу како је место Савино Поље и кула краља Милутина и црква Светога Стевана и планина Самари- на са 1000 дрвета маслинке да је све то од манаетира Шимена, а није од манастира Хилендара».” ) То су по- тврдиле старешине 19 манастира, а старешине манас- тира Шимуна извадиле су и решење од паше Солун- скога. Тако он, манастир Шимен, сада држи хилендар- ску земљу . . .9ђ Митрополит Михаило је, 17. октобра1880. године, писао Јеврему Грујићу о свему овоме: «Ми и сви овамо сажаљавамо стање српске задужбине и управо у неприлици смо због опадања исте, па смо опет принуђени да целу ствар на Вас оставимо, да је браните и по могућности помажете, учећи братство ка- ко да поступа, као што сте и до сада о томе патриот- ски водили бригу».94)

Према писму хаџи-Висариона митрополиту Михаи- лу, писаном 17. новембра 1880. године, турски Велики суд је решио 8. новембра да манастир Хиландар добије Арсеницу. Решење је отишло Великом везиру на пот- пис и да одобри комисију. Манастир Шимен је, међу- тим, одузео од Хиландара Савино Поље и планину Са- марину са 1000 дрвета маслина. Њихови калуђери су до сада убрали 75 товара, а има још пуно да се убере. Исти адвокат би и то могао заступати.. ,95) У ствар се умешао и нишки епископ Виктор, који је био постри- жник хиландарскп и био врло одан манастиру. На је- дно његово писмо, писано 30. новембра 1880. године, одговорио је митрополит Михаило, 8. децембра 1880. године. Преноси му вести хаџи-Висариона о хиландар- екој парници да је пргсуђена у корист Хиландара «и да ће скоро комисија да иде да на месту стави бељеге

92) Ј1з приватне архиве митрополита Михаила од 2. X. 1880.93) На истоме месту.94) Из приватне архиве митрополита Михаила од 17. X. 1830.95> Из приватне архиве митрополита Михаила од 17. XI. 1880.

85

Page 86: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

и ограничи. Али је поникла нова парница са Шимен- цима, па и та парница задаје доста бриге и муке и тро- шка. На Кареји Монашки суд пресудио је да Хилен- дар губи, умољен је патријарх да заустави насртање, али је слаба надежна. Опет ће Турци за паре да суде па да глобе и једне и друге, тако ће ићи једнако. Ж а- лост».96)

Епископ Виктор је, 30. децембра 1880. године, оба- вестио митрополита Михаила, да је са поверљивог ме- ста дознао да се Хиландар налази у тешком положају и да га због тешког финансијскога стања не може по- моћи. Он има 12.000 у облигацијама. Моли митрополи- та Михаила да поради да му држава исплати те обли- гације, да би новац могао послати у манастир Хилан- дар.97) Михаило га је, 4. јануара 1881. године, обавес- тио да му држава не може исплатити облигације, «јер да Вама исплати, одмах би поврвели и сви сиротани, који имају обвезнице те не може то сада да се учи- ни».98) Нада се, да ће обвезнице ускоро добити пуну вредност и да ће их он моћи продати трговцима. «Ме- ђутим, пише митрополит, ми чујемо да је Хилендар заиста у хрђавом стању зато што нема реда, нема сло- ге, нема добре управе. Млађе је братство против стара- ца, а старци самовољно поступају. У оваквом стању, нападају и отимају имање суседни манастири, а Хи- лендар је у растројству, па нема ко да. га брани. Сада је Шимен отео неку земљу и ми смо молили патријар- ха да буде правичан и оставе на миру Хиландар; али господин патријарх је рекао, нека се сам манастир бра- ни.99)

О овоме је митрополит Михаило, 12. јануара 1881. године писао братству манастира Хиландара где је ста- ње постајало све теже. «Извештени смо, вели он, да је у обитељи овладао највећи неред и раздор, да се брат- ство горко жали на Управу и р а з б е г а в а с е к у Д

96) Из приватне архиве митрополита Михаила од 8. XII. 1880.97) Из приватне архиве митрополита Млхаила од 30. XII. 1830.98) Из приватне архиве митрополита Михаила од 4. I. 1881." ) На истоме месту.

86

Page 87: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

к о ј и зоог разних злоупотреба старешина, па да је таква немарност, да је као дом без надзора запалио се и да нико не брани и не диже гласа у одбрану*.103) Скреће им пажњу на то и извештава их, да је од стра- не Порте одређена комисија на тражење српекога по- сланика, «која ће обележити границе имања хилендар- ског по п р и в и л е г и ј а м а и затим водиће бригу српски послашгк да се заведе ред у обитељи и да има бољега надзора и да се уведе боље руковање имањем обитољи.

И ми препоручујемо братству да се не чине неправ- де и да се н е г о н и она српска братија, која ревнују за срећу, чест и име обитељи и да се н е з а т в а р а - ј у в р а т а Србима, који долазе светињи својих све- тих предака, који су много благо потрошили да своме народу на Светој Гори осигурају место у кругу других народа, који љубе православље».101) Истиче, даљ>е, да је ово жеља и Кнеза и владе и да се сви надају да ће се у манастиру завести ред и да ће престати г о њ е- њ е С р б а.

Хаџи-Висарион је, 12. фебруара 1881. године, јавио митрополиту Михаилу из Цариграда, да је Порта, 2. фебруара 1С81. године, решила да Велики везир изда п.иемо и одреди комисију ради одређивања граница на Арссници према ферману. Ова комисија полази за Све- ту Гору 20. фебруара, а он је, 8. фебруара био код па- тријарха и рекао му да Хиландар неће општежиће и да се тамо г о н е С р б и. На патријархово питање к о л и к о има Срба у манастиру рекао је да их има до 15: «.. .Одговори он да се нађе једно лице достојно од српскијех свештеника па да се постави за игумана ма- настира Хилендара и ја ћу се старати за манастир Хи- лендар».102) Наш посланик му је рекао, да пише митро- политу Михаилу да он нареди да се Висарион узме у Сабор и да му се да један део печата и један кључ од касе и да се заведе општежиће. Архимандрит Сава тре-

тоо) Из приватке архиво митрополита М лхаила од 12. I. 1881. !01) На истоме месту.>02) и з призатпе архпве хитрополита Михаила од 12. II 1831.

87

Page 88: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ба да се врати из Русије и постави за игумана. Да би се манастир избавио од Бугара треба довести још мо- наха из Србије.’03)

И у вези тешкога стања у манастиру Хиландару и у вези доласка комисије писао је митрополит Михаи- ло, 20. фебруара 1881. године, братству манастира Хи- ландара. Напомиње им да је хаџи-Висарион упознат са тим и да је он «и искрен и поуздано веран користима свете обитељи српске. Ми га срдачно препоручујемо братству и желимо да га братство прими за члана У- праве и ползује се његовим искуством.

Нама је познато тешко стање драге нам наше свете задужбине, али држимо да ће слога и љубав, ред и благоразумије управе, помоћу Божијом и молитвама светих ктитора поправити стање».104) Говори им и оЈе- врему Грујићу, тада српскоме посланику у Цариграду, који ће увек моћи да братству да потребне савете и у- путства: «. . .Зато ми желимо да се братство обраћа ње- му и слуша његове речи, која ће се увек односити на корист и добро име Хилендара српске задужбине . . . Његово преосвештенство Виктор и архимандрит отац Василије, братија ваше обитељи, често су са њим у до- гозору, како да се помогне светој обитељи, па смо са- гласно нашли да треба завести ред у обитељи, добру управу, слогу и љубав у братству, осигурати и чувати имање, са којим мудро управљати, те ће тако и Хи- лендар доћи у боље стање, као што је био међу први- ма у Светој Гори».105) Грујић је, 21. јануара 1881. годи- не, послао у Хиландар Николу Доброводницу, Србина из Будве, који је желео да буде монах.106)

Истога дана, 20. фебруара 1881. године, када је пи- сао братству манастира Хиландара, митрополит Миха- ило је писао и Васељенеком патријарху. Обавештава

103) На истоме месту.1(з4) АМХ 1881, број 52; Из приватне архиве митрополита Михаила од

20. II, 1831.то5) н а истоме месту.106) АМХ 1881, број 60.

88

Page 89: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

га и са своје стране о тешкоме стању манастира Хи- ландара и вели: «Пређашња тешка судба српскога на- рода, није дозволила да се Хилендар свагда испуњава братством од нашега народа. А после страдања 1821. године српско братство р а с т е р а н о ј е о т у д а , а Бугари су почели у већем броју купити се и узети у- праву у обитељи. Но д о с х и з м е ипак су стареши- не признавале да је Хилендар српскога народа, а од с х и з м е старешине почеше г о н и т и српско брат- ство, непримати Србе, који би дошли да се спреме за браћу и јавно у званичним актима и књижицама ста- доше спомињати да је Хилендар бугарски. Овако по- ступање произилази од незнања и од фанатизма, који је у последње време овладао нашим суседом».107) Узда се у патријархову мудрост и правдољубље и нада се да ће он знати да заштити српски м а н а с т и р и ин- т е р е с е српскога народа, који је увек био веран Ве- ликој цркви.

О томе како је 1821. године пострадао манастир Хи- ландар (то је била година устанка грчкога народа про- тив Турака), записао је хиландарски монах Спиридон следеће: «Тада због наших грехова претрпесмо велику напаст од Лобуд-паше и од Арнаута у Светој Гори шта урадише, и од разбојника; за мало не запусте Света Гора. И сви началници, које имадосмо, сви побегоше, и од наше браће Хиландараца многи побегоше, а оста нас 12 душа монаха у Хиландару. И претрпесмо велико зло од Јересовских Арнаута, и од сераскерових људи који су били у караули. И тада се исцрпе (истроши) манастир сасвим због намета (лефета), све се продаде. Тада однеше и олово са параклиса и са крстионице. И од началника претрпесмо велику напаст. Тада изгоре- ше метоси у Каламарији. Године 1821... Убоги међу монасима Спиридон последњи постриженик у Хиланда- ру; ах, ах, јао мени грешноме«!'08)

1П7) Из приватне својине митрополита Миханла од 20. II. 1881.108) љ убомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, кн*. V.

Сремски Карловци 1925, стр. 295, број 9113.

89

Page 90: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

У првој половини XIX. века претрлео је манастир Хиландар још неколико незгода: два земљотрееа и ку- гу. Један земљзтрее се догодио 23. априла 1829. године на еам Ђурђев-дан за време богослужења око осам са- ти. Земљотрес је био тако јак да су многи монаси поче- ли бежати из цркве. То је записао хиландарски ђакон Иларион. Забележио је и ово: «Да нас Бог у будуће са- чува од свакога страха».'09) Други земљотрее се десио 20. октобра 1332. године и то «у три часа ноћу био је велики земљотрес и у тај час записах овде», вели је- дан монах.110) Куга је харала и у манастиру Хиланда- ру 2. јуна 1338. године: умрло је 19 монаха, а други су се разбегли. Тада је био проигуман Гедеон. Остало је двадесет монаха који еу се после сакупили.111)

Ефески митрополит Агатангел обавестио је, 7. мар- та 1881. године, митрополита Михаила, да је патријарх 6. марта 1881. године, написао два писма: једно свето- горској општини, а друго братству манастира Хилан- дара. У првоме патријарх истиче да је дознао какво је стање у Хиландару па сматра за дужност да преду- преди «сваку штету, било то моралну или материјал- ну, и по томе смо решили са Светим Синодом, да пре- поручимо братству пажњу како би оно узело у при- зрење ово стање ствари манастирске, и у тој цељи на- ше патријаршијско пиемо овде приложено и које ша- љемо вама, да га надлеакно саопштите, а што буде ну- жно издеј ствуј ете ».’12)

И писмо хиландарском братсву писано је 6. марта1881. године. Патријарх напомиње да зна да стање у манастлру није дзбро и да се не слаже еа канонима због рђаве управе: «Ово стање манастиреко, вели па- тријарх, које ће без сумње принети пропаст манасти- ра, долази нарочито од оних отаца који теже свагда и- мати у својим рукама управу. и који никада не дају

Т09) На истоме месту, стр. 305, број 9178.11п) На т-стоме месту, стр. 308, број 9200.П1) Н.а истоме месту, стр. 314, број 9233.]12) и з приватне архпве г.гитрополита Мпхаила од 20. II. 1881.

90

Page 91: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

братству одговор о њиховој управи».из) Патријарх је са Светим Синодом решио, да званично тражп извеш- тај од братства о стању у манастиру: «А лсшто се доз- нало како напред тако и сада да имамо више од брат- ства који ж еле на ново уводити стари систем обште- житија, Велика црква сматра за нужно, да изјави сво- је одобрење о томе и да препоручи братству апликаци- ју ово општежитије као најсходније светој монашкој

П4\цељи». )Митрополит Михаило је, 20. марта 1881. године. за-

хвалио патријарху на овој интервенцији. Изјављује му своју и народну захвалност за то «што и Ваша Све- тост тако милостиво гледа на оно високо и побожно о- сећање српскога народа, који је он свагда гајио према Хилендару, о коме и песме народне узвишеним духом праотачке вере дубоко поштовање исказују и о коме свака српска кућа по свима крајевима и областима где год живи Србин, има велико уважење и сазнање евоје народне светиње».115) Моли га да сачува Хиландар срп- скоме народу и да му укаже своју моћну заштиту «и да се послови храма. братства, управе и старешинства у моралним и материјалним питањима решавају пре- ма таквом посматрању».116)

Стање у манастиру Хиландару се није поправило. Хиландарски архимандрит Евтимије јавља, 12. маја 1381. године, да је манастир у тешком стању. Неки схимонах Тихон из рускога манастира Св. Пантелејмо- на био је у Петрограду и Москви и јавио, да су грсф Игњатијев и Комитет славенофила расправљалл о про- падању хиландарске обитељи, која пропада из дана у дан. Предлагао је да се напише односно писмо и Вама (митрополиту Михаилу) о поткрепљивању и помоћи манастиру.117)

113) На истоме месту.т ) На истоме месту.115) Из приватне архпве м:|Тропо.':ита Михаила од 20. ПТ. 1281.Л6) На истоме месту.117) АМХ 1881, број 180.

91

Page 92: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ОДНОСИ СА НАПРЕДЊАЧКОМ ВЛАДОМ И ИЕКАНОНСКОМ ЈЕРАРХИЈОМ

Од уклањања митрополита Михаила са положаја митрополита Србије (13. октобра 1881. године) па до његовог повратка на чело Цркве (маја 1889. године) и- мамо нешто мање података и о ситуацији у манастиру Хиландару и о његовим везама са Србијом, која није престајала водити бригу о манастиру. Јеврем Грујић је, 16. септембра 1882. године, обавестио братство ма- настира Хиландара, да је краљ Милан одредио еписко- па Мојсеја за заступника свргнутога митрополита Ми- хаила. У истоме писму им је саопштио, да је архиман- дрит Нићифор Дучић, тада библиотекар Народне биб- лиотеке у Београду, одређен да дође у Хиландар, «да прегледа његово управно братство и имовно стање и по налозима највише духовне власти и саобразно ста- родревном Уставу хиландарском и уредбама светогор- ским испуни наложену му поруку на славу наше пра- вославне вере, у блажени спомен светитеља Саве, срп- ског оснивача Хиландара, на корист свештено-царске ерпске Лавре и братства јој и на утеху православнога краљевства Србије. Са његовом пречасношћу враћа се у манастир и монах г. Висарион.

Господин архимандрит носилац је писма од најви- ше духовне власти из Србије за Хиландар, такође и по нашем претстављању снабдевен препоруком Његове Светости Васељенскога патријарха Јоакима за свето- горску власт као и препоруком ГБеговог Високопрева- сходства Саид-паше, министра иностраних дела Њего- вог царсксг величанства султана Хамида II. на губер- натора Солунскога, да би му овај у случају потребе на путовању указао сваку могућу олакшицу.

Извештавајући о свему што претходи преподобно старешинство и поштовано братство, и препоручујући да примите господина духовнога изасланика са паж- њом, која уваженој његовој особи приличи и коју за- хтева његоза мисија управљена само на корист свете

92

Page 93: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Лавре, мени је част и овом приликом изјавити вам мо- је поштовање и послати вам моје поздраве».’)

Ово писмо Јеврема Грујића, и све што је изнето у н>ему, учинило је да је Дучић био веома свечано доче- кан. Хаџи-Висарион, који је био са њим, описао је, 15. септембра 1884. године, тај дочек у једном писму ми- трополиту Михаилу овако: «.. .Када је дошб близу ма- настира Хилендара огласшпе сва звона манастирска и старешине манастирске са 60 брата и осам свештеника изиђоше са литијом прет господина Дучића и тако га проведоше са литијом до велике цркве и сва кандила у цркви запалише и велике полијелеје од Немањића и ту очиташе славословију и на многаја лета то га отве- доше у велику кабину и наредише на младе ученике и младе калуђере да г. Дучића л>убе у руке и да праве по три метанија и тако су правили чест г. Дучићу».2)

Хаџи-Висарион вели, да је Дучић био задовољан са пријемом, који су му Бугари приредили и да није при- мио ниједнога српскога монаха. У једноме писму Ила- риону Руварцу, писаном 12. маја 1884. године, Дучић се осврнуо и на ову своју посету Хиландару и писао: «Не заборављате, да ја, по несрећи, да се тако изразим, нијесам био у Хиландару ради књижевнијех старина ни уопће ради научнијех истраживања, него ради дру- ге сврхе. Поред тога још и то, нијесам могао остати у њему в и ш е о д о с а м д а н а . . ,»3) Знатно касни- је, 19. септембра 1886. године, писао је Нићифор Дучић митрополиту Михаилу: «Вашу напомену за Хиландар цијеним; али је не бих могао усвојити, и да није већ неки дан по мојему негдашњем приједлогу то питање свршено. Отац Теофило Раванички игуман, одређен је да иде у Хиландар, пошто г. Стојан Новаковић заузме посланичко мјесто у Цариграду.

Господин Новаковић, који је посвећен у ову замр- шену ствар, имајући и воље и енергије, може се утвр- до надати, да ће извести и свршити то питање онако,

') АМХ 1882, број 180.2) Из приватне архиве митрополита М ихалла од 15. IX. 1884.3) Архива СКАН 1884, број 5658.

93

Page 94: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

како ишту српски интереси, српско име и српске кра- љевине и српске цркве.

Послије моје мисије и рада Новаковићева, који ће предузимати, отац Теофило неће имати никакве муке да узм е управу Хиландара у своје руке. Међутим ја бих, по повратку из иностранства у Београд, радо оти- шао у Хиландар и неке друге манастире у Светој Гори обишао ради књ ижевнијех старина; ако их дотле ври- једно Новаковићево перо не докопа».4) Дошавши у Хи- ландар, Нићифор Дучић је својим искуственим оком брзо уочио сав значај манастира Хиландара у култур- ној историји Срба, Бугара и Словена у Македонији, а- ли ће се све то видети, како он каже, «тек онда, кад се све радње и посљедице пронађу, прикупе, проуче и процјене; и тада ће се потпуно знати, колика је његова голема важност на Балканском полуострву» — закљу- чује Дучић.5)

Долазак Нићифора Дучића у Хиландар наговестио је, 1С. августа 1882. године, епископ Мојсије у једном писму, које је и оштрије и јасније од других. Истичу- ћи да се у Србији зна да у манастиру влада велики не- ред и раздор, «који иде на штету како имену и угледу братства, тако и на штету материјалну самога манас- тира, да се чине неправде уопш те братству и г о н е о н а с р п с к а б р а ћ а , која ревнују за име, част и срећу свете обитељи и која су у томе манастиру век провела и заслуге имају, да се имање граби и упропа- ш ћује и земља самовољно отуђује у корист поједина- ца, а да се опш тежиће у манастиру не одржава по пра- вилу Светога Саве.

Да би се овоме стало на пут, да би се имовно стање манастира сачувало и обезбедило, да би се по правилу установило опш тежиће и да би се и с т е р а н и к а- л у ђ е р и С р б и опет вратили у свој манастир и да би се успоставио дух љубави и слоге, нашли смо за ну- ж но одредити господина архимандрита Никифора Ду- чића, који долази у манастир Хилендар са нашим ов-

4) Из призатне архиве митрополита Михаила од 19. IX. 1886.5) Богдановић-Ђурић-М едаковић, Хпландар, Београд 1978, стр. 200.

94

Page 95: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

лашћењем да прегледа све ствари и према приликам у сагласију са братством онако поступи пгго се управе тиче како би сна одговарала и интересима манастира и духу Устава Светог Саве и постојећих општих наре- ђења, која важе за све манастире у Светој Гори, наме- сти за игумана човека мудра, поштена и ревносна и и- забравши у Сабор калуђере верне и ревносне, који ћЈ управљати манастиром и братством.

Ж елећи у будуће да чујем добре глаее о Хиланда- ру, призивамо благослов Господа Бога на сво братетво и оетајемо» (потпис Мојеијев).6)

Из 1883. године имамо мало вести о акцији у вези манастира Хиландара. Бугарско ђачко друштво у Со- луну обратило се, 9. фебруара 1883. године, братству манастира Хиландара и обавестило га, да је основало своје удружење и да тражи помоћ од свих Бугара па и од манастира Хиландара. Помоћ тражи за свој лист «Зорницу». . /) У лето 1883. године посетио је митропо- лит Михаило Свету Гору и био и у манастиру Хилан- дару. Нашли смо у приватној архиви митрополитовој једну белешку с томе, коју је митрополит написао про- игуману Натанаилу (био је Србин); на њој нема дату- ма. У овој забелешци, писаној митрополитовом руком, стоји: «Дођох у вашу свету обитељ покренут љубављу к вама. Срби и Бугари живе у суседству на Балкан- ском полуострву, па ето и њихови манастири као и н?.- роди суседи су. Примите мој братски поздрав братском љубављу у вашој обитељи у Светој Гори. Молите се Господу Богу да се братска љубав његује и утврђује у срцима наших народа, као што очекујемо да и ви у љу- бави будете с Хилендаром».8)

Без обзира на њихово национално определење ми- трополит Михаило је био појам за све монахе у Светој Гори. Он је био и оличење и носилац правога монаш- кога духа, који је примио од рускога монаштва. Када је напустио Свету Гору, писали су му, 11. августа 1883.

6) АМХ 1882, број 182.7) АМХ 1882, број 232.6) Из приватне архиве митрополита Михаила (без датума).

95

Page 96: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

године, хиландарски епитропи и старци, да осећају ту- гу због његовог одласка из манастира и шаљу му, у знак поштовања, нови лик преподобнога Рафаила, са- брата манастира Хиландара, и новога грожђа са лозе Светога Симеона.9) И Протат Свете Горе упутио је, 20. августа 1883. године, митрополиту Михаи лу једно пи- смо. Изражавају задовољство због његове посете. Пра- ко другога секретара Општине, јеромонаха Григорија, шаљу му «неколико кашичица и ,чепок’, продукти на- ше локалне производње, које молимо да их примите благонаклоно као израз захвалности и дужнога пошто- вања према Вама».10)

Митрополит Теодосије Мраовић јавио је, 25. октоб- ра 1884. године, хиландарском братству, да им шаље хиландарског архимандрита Василија, «да прегледа та- мо стање ствари, и, према приликама, а у сагласноети са братством, да вам предложи како би се стање ства- ри у тој великој задужбини уредило да одговара пот- пуно значају задужбине српских краљева и царева, у духу Устава Светога С аве...»") И из ове, 1884. године, има неколико помена о митрополиту Михаилу у вези манастира Хиландара. Из Рушчука, где се у то време бавио, митрополит Михаило је, 2. јула 1884. године, пи- сао монаху Дамјану, да би било добро да се сакупе све повеље и писма и да се чува Тшшк Светога Саве. «Ме- ни је, вели он, увек драга успомена на Свету Гору и на достојне претставнике њених манастира и на Протат, које молим да поздравите најљубазније».12)

Хаџи-Висарион је известио, 15. септембра 1884. го- дине, митрополита Михаила да је стање у Хиландару и даље тешко. Хаџи-Висарион јавља, да се приходи манастира Хиландара троше за бугарску просвету, а за обнову манастира нема новаца. Он зна, вели, за не- ко тајно скровиште у манастиру где се чува в ел и ко благо, које су тражили 1880. године, али га нису могли

9) Из приватне архиве митрополита Михаила од 11. VIII. 1883.10) Из приватне архиве митрополита Михаила од 20. VIII. 1833.п ) Из приватне архиве митрополита Михаила од 25. X. 1883.12) АМХ 1884, број 2.

96

Page 97: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

наћи. Њему је, наводно, ово поверио један старац из Старе Србије, који је био у Хиландару шеедесет годи- на. Старац му је дао свога ученика Гаврила Црногор- ца, који га је довео у један велики дубоки подрум где је видео четири касе од тесаног камена и од печенеци- гле; касе немају врата, него им ају прозор озго; прозор је затворен плочом од камена и залит оловом: «Ове ка- се имају изглед као онај споменик бившега кнеза Ка- рађорђевића који се налази на Врачару на шанцу Ла- уданову». Он је све ово саопштио Јеврему Грујићу1882. године, а он му је рекао да иде у Београд; он је ишао и јавио владици Мојсију.13)

Хиландарски архимандрит Евтимије јавио је, 10. новембра 1884. године, митрополиту Михаилу да су у Цариград стигли Макарије и монах Стеван. Кажу да је окончана ствар шуме Арсенице: «.. .Дали су 1.300 тур- ских лира с тиме да сигурно буде постављена закони- та граница места».и) Исти архимандрит Евтимије пи- сао је, 12. децембра 1884. године, митрополиту Михаи- лу, да је његова посета Светој Гори веома деловала на монахе, који су видели у њему живи образац монаха. Додаје, да ствари у Хиландару стоје слабо, јер неваља управа».15)

Хиландарско братство је остало у вези са митропо- литом Михаилом и када је он отишао у Русију. Он им је, 8. фебруара 1885. године, одговорио на њихово пис- мо од 14. јануара 1885. године. Вели да се радује што се манастир обнавља.16) У другом писму, писаном 17. а- прила 1885. године, истиче да му је драго што га се братство сећа.17) Архимандрит Евлогије јавио је, 25. новембра 1885. године, митрополиту Михаилу (пише руски), да су шуме Каково и Арсеница још без грани- ца, да се шума сече и прави угаљ, који се продаје за издржавање обитељи: «Сва борба у манастиру је ради

13) Из приватне архиве митрополита Михаила од 15. IX. 1884.и ) Из приватне архиве митрополита Михаила од 10. XI. 1884.15) Из приватне архиве митрополита Михаила од 12. XII. 1884.14) АМХ 1885, број 5.17) АМХ 1885, број 6.

97

Page 98: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

новца, а не ради поправке људских врлина. Свак тра- жи масне службе са дебелим новцем».18)

Почетком 1886. године изабрана је нова Управа ма- настира Хиландара. О томе је, 4. јануара 1886. годинз, јавио архимандрит Гервасије митрополиту Михаилу. Иови епитропи су: архимандрит Макарије, монах Сте- ван, а писари су: архимандрит Јевстатије и ђак Пла- тон. Архимандрит Василије оставио је Ниш и постао игуман манастира Романа.. .’9) Митрополит Теодосије је писао, 19. априла 1886. године, братству манастира Хиландара и обавестио их, да је дао одобрење архи- мандриту Висариону (Михаиловићу) да обиђе све мана- стире у Србији «ради позива јеромонаха у братство ма- настира Хтиландара с тиме, да ћемо свакоме одобрити одлазак, који зажели отићи у Свету Гору».20)

Када је хаџи-Висарион завршио овај обилазак ма- настира митрополит Теодосије је, 16. новембра 1886. године, о томе обавестио братство манастира Хиланда- ра. Јавља им, да се хаџи-Висарион, по његовој наред- би, враћа у манастир. Са њиме долазе и јеромонаси: Митрофан, хаџи-Јован и Константин: «Очекујемо, ве- ли митрополит, од вас и братства, да ћете братољубно примити како монаха Висариона тако и остале јеромо- нахе, који се у ту свету обитељ упућују».2') Стојан Но- ваковић, тада посланик Србије у Цариграду, захвалио је, 9. децембра 1886. године, братству манастира Хи- ландара на честитању због новога положаја. Вели да ће се бринути за њих и да му се за све обраћају. Тра- ж и неке документе о имању манастира у Смирни.22)

Стојан Новаковић је, 1/13. децембра 1886. године, писао Ватрославу Јагићу, да има намеру да посети ма- настир Хиландар: «Мислим, вели он, ако Бог да похо- дити Хиландар. Овамо путујући прошли смо ноћи око Свете Горе и већ је дувао ветар те се нисам могао ма-

18) Из пр;:ватне архиве митрополита М ихапла од 25. X. 1885.19) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 4. I. 1886.20) Из приватне архиве митрополита Михаила ол 19. IV. 1886.2’) АМХ 1886, број 64.22) АМХ 1336, број 65.

98

Page 99: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ћи из постеље...»” ) Новаковић није, овај пут, отишао у Свету Гору, јер, 12. маја 1887. године, пише опет Ја- гићу: «.. .Пут у Свету Гору још стоји неодређен. Имам овде најпре да свршим послове о одношајима наше краљевине с царством, консулску конвенцију, трговач-

24чки уговор и жељезничку везу». )Нешто касније, 19. јуна 1887. године, писао је Нова-

ковић Јагићу о овим плановима: «. . . За Хиландар ја сам мислио, да пођемо ја и Руварац и Ковачевић па а- ко бисте и Ви могли, као једна учена експедиција о трошку српске владе или Академије', која би имајући са собом посланика свуда наишла на предусретљивост већу него што је могу имати обични учени изасланици. Ово нам је лето већ изгубљено због мојих конвенција које напредују али споро као што се у Турској ради. За јесен не би достало времена да се спреми све што треба, ако бих, што нимало није сигурно, ја конвенци- је у течају лета посвршавао. Морало би се оставити за друго лето. Али садашњем се министарству тешко мо- же и говорити о томе, не због саме ствари него због ли- ца. По њиховим мислима експедиција би морала имати Срећковића и може бити Милојевића, а ми за њу као што знате много не дајемо».25)

Не знамо много како су се развијале ствари у мана- стиру Хиландару током 1887. године. Према ономе што је архимандрит Евтимије, 12. јануара 1887. године, пи- сао митрополиту Михаилу, који се још налазио у Ру- сији. ствари у манастиру нису биле добре на почетку године. Он пише митрополиту руски и за манастирск;.' старешине вели: «Мало мисле о успеху манастира и о млађој братији. Њихов Бог су новци . . . Сада су код нас епитропи: отац Стеван, отац Дамаскин, архиман- дрит Евстатије а ђак Платон и ђак Хрисант гшсари.. . 23. децембра дошла су у манастир из Србије три јеро- монаха, отац Јован, отац Евстатије и отац Митрофан и отац Висарион с намером да у њему остану заувек. Они

23) Ватрослав Јагић, Стојан Новаковић по преписци са мном од 1867- 1833 (годишњица Николе Чупића, кн>. XXXV, 1923, стр. 290).

24) На истоме месту, стр. 290-291.25) На истоме месту, стр. 291.

99

Page 100: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

су преноћили једну ноћ а други прочитали њихова пи- сма којима се препоручују и отказали им; тога часа о- ни су се вратили натраг кући».26) Ово су била она лица, које је митрополит Теодосије био препоручио хилан- дарском братству.. . Не види се шта је било са хаџи- Висарионом, који је био сабрат манастира Хиландара и за њега имао велике заслуге, али је, као Србин, био омрзнут од Бугара.

Алимпије Васиљевић је, 12. јула 1887. године, оба- вести братство манастира Хиландара, да Француз Ав- густ Боаје путује по Балкану и да ж ели да посети и манастире у Светој Гори. Препоручује га од стране Министарства просвете и црквених послова.27) У сеп- тембру 1887. године био је у манастиру Хиландару По- лихроније Сирку са Петроградског универзитета. Ар- химандрит Евстатије јавља, 24. септембра 1887. године, митрополиту Михаилу, да је Сирку критиковао мона- хе због тога што им је библиотека у нереду и што не- мају каталога књига. Вели, даље: «Шума Арсеница још увек је без граница. Њ езине приходе и расходе зна са- мо манастирска Управа».28)

Из 1888. године имају два податка о стању у мана- стиру Хиландару. Обадва даје архимандрит Евстатије. Он, 10. јануара 1888. године, обавештава митрополита Михаила, да су сада у манастиру Хиландару нови епи- тропи: отац Никифор, јеромонах, јеромонах отац Ила- рион и монах отац Галактион. «Они мисле сада да на- пишу претставку и писмо б у г а р с к о м кнезу Фер- динанду, да им дозволи да иду у Бугарску са светим часним крстом за милостињу.. . Као што звезде блис- тају на небу тако и руске градње на Атосу. Њ ени ста- ри становници због зависти и злобе једу се као пацови у хамбару без хлеба».29) Архимандрит Евстатије је опет писао митрополиту Михаилу 29. јануара 1888. године: «На крају ми живимо у манастиру, а не у свету, у ње-

26) Из приватне архиве митрополита Михаила од 12. I. 1887.27) Из приватне архиве митрополита Михаила од 24. IX. 1887.28) Из приватне архиве митрополита Михаила од 24. IX. 1887.29) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 10, I. 1888.

100

Page 101: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

му пак сваки вуче за свој џеп више него за општу ствар и корист братства.. . Покварене нарави нашега вођства нико не може исправити осим да га искорени природни закон и васпита друго вођство. Рђаве нави- ке су заразиле и млађе што се неће никада искорени- ти. . . Има ли новац ■— има и Бога и епасења, а без њих све је празно. .. Све је, владико, добро, само манастир пропада и осиромашује из дана у дан; како ради нов- ца, тако и без достојних људи. Ја посматрам и ћу-

30\ТИМ». )

Бугарска управа у манастиру Хиландару продужи- ла је да прогони Србе монахе и да врши антисрпску пропаганду. То је почело да све више забрињава и во- деће кругове у Србији. Претседник Друштва Светога Саве, основаног 1886. године, упутио је, 4. априла 1889. године, министру иностраних послова опширну прет- ставку о Хиландару. Истиче, одмах у почетку, да су Бугари растерали Србе и да троше манастирски новац за агитацију и бугарску пропаганду. Хиландар је добио спорне земље у Каламарији: «Од свега имања добија Хиландар сада годишње приходе преко 60.000 динара, и то за ово неколико година од када се братство побр- кало, те и не пази на приходе и род земље, а када би тачно и брижљиво приходе прибирали, било би годиш- њег прихода преко 100.000 динара».31)

Из маја 1889. године, није наведен тачан датум, и- ма једно писмо од архимандрита Евтимија, врло веро- ватно, митрополиту Теодосију; а пошто је писано рус- ки могуће је да је писмо писано митрополиту Михаи- лу, који се тек 28. маја 1889. године вратио у земљу и поново заузео свој положај. Јавља да одлази из Хи- ландара у Русију и вели: «Ја се не могу саживети са оним варварима у Хиландару». Из Русије ће се, вели, вратити у Филипопољ и намерава да служи бугарском народу. Хиландарске старешине није могуће поправи- ти. Они су се такви родили и такви ће умрети. Позва- ли су архимандрита Василија из Ниша на т а ј н о са-

30) и з приватне архиве митрополита Михаила од 29. I. 1888.31) Писма Народне библиотеке у Београду (старе).

101

Page 102: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ветовање и полагање рачуна о митрополиту Виктору. Дошао је 20. априла и донео владичину мантију, «за успомену на покојника». Братство је дало Вдсилију препоруку за нишкога епископа Димитрија, «да би му он помогао издејствовати онај новац у српске владе, који је остао од покојнога митрополита Виктора за Хи- лендар».32) Василије се, 5. маја, вратио у Ниш.

Из поменуте претставке претседника Друштва Све- тога Саве види се да управљачи манастира Хиландара троше годишње 24.000 динара, а све друго иде за б у- г а р с к е ш к о л е . У манастиру Хиландару је било тада 70 монаха, највише Бугара, а било је и нешто Ср- ба из Старе Србије, Босне и Македоније — преко 20, а и више који негодују против Бугара и њихове управе. По Типику Светога Саве братство бира сваке године 12 монаха, који управљају манастиром и имањем; а са- да нема владике који би опет по Типику требао да бу- де достојан Србин те да би патријарх могао наредити другим владикама у Светој Гори да га завладиче. . . Хиландар би требало и ш ч у п а т и из бугарских ру- ку, али Друштво Светога Саве то само не може. Друш- тво је решило да се обрати Министарству иностраних дела, да би се оно заузело да се ово оствари. Због тога предлаже следеће:

«1) Наш посланик у Цариграду требао би на згодан начин о свему обавестити патријарха и да га склони, те да се ова скромна жеља Срба изврши, јер не иде ни- коме на штету, само да се Бугари уклоне с лшраве, а то он може учинити кад завладичи Србина за Хилан- дар.

2) За то време док се с патријархом дође до спора- зума, а нема сумње да се не би дошло, влада би, или онај министар који буде радио на томе, требао да нађе и изабере лице — калуђера, који би био достојан за владику, једног ђакона такође паметна и стручна у своме послу, па да они са овим Висарионом оду у Хи- ландар и настане се у њему, где ће са оном партијом братства која је против Бугара поднети молбу патри-

32) Из приватне архиве митрополита Михаила од маја 1889.

102

Page 103: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

јарху осковану на Типику Светога Саве, и тражити, да сг изабере одовуда лице, а као сабрат Хиландара за- владичи.

Таквим једним свршеним чином, по самој сили Ти- пнка и достојанства и власти владике, Бугари би се, растурили или покорили, да само живе и даље у мана- стиру. Могла би се управа узети и пре завладичења, што би с '/г сгајало у умешности, памети и ауторитету самога кандидата владичанског.

Ово би се све могло извршити у року од три месе- ца, и за то време ваљало би да држава жртвује до 12.000 динара ка плату и остале трошкове, кандидата влади- ке, ђакоиа, Висариона и остале потребе».33)

ОДНОСИ СА СРБИЈОМ ПОСЛЕ ПОВРАТКА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА

1.После повратка у земљу (28. маја 1889) па до своје

смрти (5. фебруара 1893. године) провео је митрополит Михаило на челу Српске православне цркве у краље- зини Сроији о с а м г о д и н а и скоро о с а м м е с е- Ц и. За цело то време били су односи између манасти- ра Хиландара и краљевине Србије и чести и разноврс- ни. За цело то време указиваће Србија манастиру Хи- ландару појачану и материјалну и дипломатску помоћ. •. .Нисмо могли утзрдити да ли је тражење Друштва Светога Саве имало какзог успеха. С обзиром да су предлози били нереални и без убедљиве аргументаци- је м ож есе узети да од тога није било ништа. Бугари су и даље остали владајући фактор у манастиру. Без об- зира на сзој антисрпски рад Бугари, монаси хкландар- ски, нису сматрали за корисно да прекину везе са Ср-

33) Писма Народке библпотеке у Београду (старе).

103

Page 104: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

бијом. Нишки епископ Јероним јавља, 4. јуна 1889. го- дине, митрополиту Михаилу, да се у Нишу, као старе- шина хиландарскога метоха, налази архимандрит Ва- силије, који је био, наводно, српски пријатељ. Он мо- ли да се заузме код српске владе да се заоставштина епископа Виктора уручи Хиландару: «Од две хиљаде дуката Деда Викторових, Србија неће бити већа ни маша кад би их задржала, а стеће себи пријатеља у братству хилендарском, то би била велика добит за Србију и њено име».') Архимандрит Василије ће пита- ти владу, да ли би била вољна да једна делегација братства хиландарског дође за Краљев рођендан и да му честита тај дан .. . О овој заоставштини владике Ви- ктора биће касније доста говора, јер ће се спор око то- га дуго повлачити. Архимандрит Сава је, 27. јуна 1889. године, писао митрополиту Михаилу из Ниша, да је сада згодна прилика да се ово питање сврши, јер ар- химандрит Василије долази са једном делегацијом из Хиландара да поздраве Краља и митрополита Михаи- ла због његовог повратка у отаџбину. Требало би их лепо примити и одликовати орденом Светога Саве по степенима.2)

Сава Грујић послао је, 5. јула 1889. године, митро- политу Михаилу реферат Владимира Карића о Хилан- дару с молбом да га прочита и врати. «У седници, ве- ли Грујић, говорићемо о Хилендарској депутацији и резултат ћу Вам јавити». Поводом овога митрополит Михаило је, 6. јула 1889. године, написао Сави Груји- ћу једно писмо. Прочитао је, вели, Карићев реферат, али му се чини да није потпун; «Требало је узети ак- та из архиве из ранијега доба — прве владе књаза Ми- лоша, књаза Михаила и књаза Александра.. . Ја се до- бро опомињем док сам био епископ шабачки, да је жи- вео у Београду претставник Хилендара архимандрит Онуфрије, који је био у Двору омиљена личност. Тада се давало доста прилога Хилендару и од Књаза и од државе. А за време наше управе Митрополијом, доби-

’) Из приватне архиве митрополита Михаила од 24. VI. 1889.2) Из лриватне архиве митрополита М ихаила од 27. VI. 1889.

104

Page 105: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

вао сам свагда писма покорна и не беше говора о томе, да Хилендар н и ј е С р п с к и , нико то у братству ни- је одрицао. И кад беше нереда у Хилендару, и брат- ство оптуживаше епитропе, тада ја умолих грофа И- гњатијева и он оде у Хилендар и склони братство, ко- је за доказ љубави према Србији, изабере за игумана архимандрита Герасима, Србина и заведе општежити- је, у чему је доста помогао и писац руски г. Муравјев Андреј Николајевич, врло уважена личност у цркви православнога Истока и Русије. Он ми је тада у писму рекао ово: одржите Хилендар пошто он за вас вреди толико, колико да владате Солуном. У последње време, а особито од када се ослободила Бугарска, од тога доба у Хилендару провеја дух б у г а р с к о г а ш о в и н и - з м а, те од тада су и почели српски државници да на- илазе на мисли противне српству».3)

Митрополит Михаило истиче, да је био десет дана у Хиландару и да се братство према њему понашало уч- тиво. Нико није говорио да Хиландар није српски. Тек на хиландарском метоху у Солуну, архимандрит Ма- карије, када се напио, почео је говорити да је Хилен- дар бугарски. Говорио је: «.. .Шта ви Срби тражите, ви сте напустили ваш манастир, а ми смо га очували и сада је наш. Ваши младићи дођу, па неће да издрже по- слушаније него хоће одмах да заповедају, не знају грчки, ни турски, не знају правила, ни Устава, ни пе- вања сретогорског, а наши Бугари све издрже и зато ево заповедају у манастиру».4)

Митрополит Михаило је, једно време, био протиз оштрих мера према бугарском делу братства: «Не тре- ба, вели он, пуштати глас да ће се терати Бугари из Хилендара, не треба тамо одмах нападати братство, ко- је жели да се одржи Хилендар у добром стању; јер и- ако су они Бугари, али када су зографски калуђери Бугари отели Хилендару велики простор шуме, хилен- дарци су се својски бранили и од тада неће да се виде са њима.

3) Из приватне архиве митрополлта М ихаила од 5. VII. 1889.4) На истоме месту.

105

Page 106: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Хилендар је наш и трсба то да остане, треба му да- ти помоћ новчану и псступно умножавати братство Ср- ба, који ће се спремати тамо, а одавде не познајем ка- луђера, који б>1 тамо поднео — да зна језик, да се по- корава Уставу Св. Саве, да се дуго моли и да строго пости, а без тога ће сваки више покварити, него што ће помоћи. Сумњам да се у Цариграду новцима шта учи- нити може, пре би се могло са мање новца преко епи- тропа купити притисак а када се овај добије, онда и Цариград не може кварити».5) Предлаже, да се саче- ка док хиландарска делегација не дође на поклоњење Краљу «па ћемо личним договором више успети, него писањем»/)

Припремама за долазак хиландарске делегације ру- ководио је архимандрит Василије. Он је, одговарајући на једно митрополитово писмо од 7. јуна 1889. године, написао њему 12. јула да је већ припремио четири пи- сма: краљу, митрополиту, Јовану Ристићу и Сави Гру- јићу, а «старцима пак разложио сам све како треба по- нашати се кад буду стигли у Београд, а сва та писма поднео сам Његовом преосвештенству Јерониму на пре- глед и он је без икакве примедбе одобрио.. . односно печата, ако је немогуће да се изнесе из манастира, ја сам наредио на шест табака чисте хартије, да прптис- ну печат манастирски, па ако буде потреба кад будемо у Београду дошли, ми ћемо писати».7) Од доласка ове делетације није, међутим, било ништа. Епитропи и ста- решине манастира Хиландара обавестили су, 24. јула 1889. године, архимандрита Василија, да су добили ње- гова писма, али не могу доћи због парнице. Писмо Ва- силију је писано бугарски. Ж ао им је, веле, веома, али им је у то време немогуће доћи «.из узрока због позна- те Вам распре, коју имамо са трговцем, али будите у- верени ма како да је та ствар лака она је од животно- га интереса за наш манастир, надамо се у помоћ Божи- ју да ћемо се у здрављу и лично видети».8)

5) На истоме месту.6) На тгстоме .месту.у) Р1:> приватне а;о::.1.гка мптрополита Мпхаила од 12, VII. 1889.3) XIз лркзатне архлве м^трополита Михаила од 24. VII. 1889.

106

Page 107: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Архимандрит Василије известио је. 31. јула 1889, године, митрополита Михаила телеграмом из Ниша: «Јуче. место хиландарских преставника добих њихово писмо. За њихов долазак у Београд стоји спор. Однос- но спора јавићу писмом».9) О овоме је, 2. августа 1889. године, архимандрит Василије обавестио митрополита Михаила. Добио је, вели, 24. јула писмо од хиландар- ског братства. И њему су јавили да не могу доћи због парнице око сече шуме у Арсеници. Веома је љут на братство и захтевао је, да свакако до 15. августа дођу у Београд иначе ће бити одговорни ако изгубе парницу око заоставштане епископа Виктора, а он ће напусти- ти хиландарско братство. Хтео је да им пишг још ош- трије, али му није дозволио владика Јероним.10)

Хиландарско братство је, ипак, послало у Београд архимандрита Јевстатија и монаха Никанора, да ми- трополиту Михаилу честитају повратак и преузимање управе црквом и да му изразе своју оданост...") Хаџи -Висарион се, 15. септембра 1889. године, јавио митро- политу Михаилу и изнео му цео низ података о стању у Хиландару и о раду б у г а р с к о г д е л а братства. Манастир би требало обновити, али за то нема новаца, јер Бугари троше манастирске паре за б у г а р с к у п р о с в е т у . Он се, опет, враћа на питање т а ј н е о- с т а в е српских краљева Хиландару да се из ње обно- ви ако би изгорео или опустео. Бугари су чули за ово, али је нису могли наћи. Године 1880. били су наредили да се тражи. Тражили су је неколико дана али нису ништа нашли. Понавља, даље, оно што је већ помињао 1884. године.'2) Када је 1885. године био у Београду све је ово изложио Милану Кујунџићу, Драгутину Франа- совићу и митрополиту Теодосију, али му они нису ни- шта веровали. Ово исто изложио је 1886. године и Че- ди Мијатовићу, Богићевићу и Сави Попозићу и Друш- тву Светога Саве. Није ништа решено на шест његових

9) Из приватне архиве митрополита Михаила од 31. VII. 1889.10) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 20. УШ . 1889.п ) Из приватне архиве митропелита Мнхаила од 8. IX. 1889.12) Из приватке архиве митрополита М ихалла од 15. IX. 1883.

107

Page 108: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

претставки. Моли, да влада нареди солунском консулу да оде са њим и да му покаже скривницу.'3)

Митрополит Михаило је, 21. септембра 1889. године, обавестио братство манастира Хиландара да су Јевста- тије и Никанор стигли у Београд и да им се прикљу- чио архимандрит Василије. Примили су их и Краљ, и Намесници и министри. Краљ шаље манастиру Хилан- дару повелики Крст за молитвену употребу. Намесни- ци и влада прилажу 600 дуката, а претседник владе шаље повећу слику Краљеву за салу обитељи. Архи- мандрит Јевстатије је одликован орденом Св. Саве III степена, архимандрит Василије орденом Св. Саве IV степена, а Никанор истим орденом V степена. «Мисли- мо, вели митрополит, да се братству Србија одазвала о- нако, како заслужује српска задужбина, и висока срп- ска влада, имајући пред очима жеље српскога народа да моли братство да поштује и цени ове жеље, које су у корист обитељи, а на задовољење патриотских осећа- ња потомака светих ктитора Симеона и Саве.

Србија ће радо подпомоћи свету обитељ и у Солуну и у Цариграду преко својих претставника, кад обитељ потребује ову помоћ и заступство. Поред ове помоћи влада српска неће одрећи и годишњу помоћ, кад ову о- битељ потражи и када братство потврди делима своје братске и лојалне везе са Србијом којој треба да се сва- ке године подноси извештај о стању обитељи.

А да би се оповргли гласови, да садашње братство н е п р и м а Србе који желе д а п о с в е т е свој жи- вот п о д в и г у м о н а ш к о м у Хиландару, препору- чили би пажњу братству, да оно не чини такву и с- к љ у ч и в о с т , каква се до сада практиковала; јер о- битељ Симеона и Саве не сме да тако поступа и да у тој њиховој обитељи, а српској задужбини н е б у д е С р б а».'4)

Архимандрит Јевстатије и Василије и монах Ника- нор били су врло задовољни пријемом у Београду. По

13) На лстоме месту.14) Из приватне архиве митрополита Михаила од 21. IX. 1889; АМХ

1889, број 165.

108

Page 109: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

повратку задржали су се два дана у Нишу. Архиман- дрит Василије обавештава, 7. октобра 1889. године, ми- трополита Михаила, да су они из Ниша отишли у Со- фију због манастирског метоха и били добро примље- ни од Стамбулова. Повољно су свршили питање мето- ха и у Софији и у Станимаху где су Грци били у хи- ландарском метоху отворили грчку школу. По поврат- ку из Софије опет су се два дана задржали у Нишу. Архимандрит Јевстатије посетио је старатељског суди- ју Сарановца у вези заоставштине епископа Виктора. Речено му је, да је расправа одређена за 20. октобар.15)

Када се ово изасланство манастира Хиландара вра- тило у манастир обратили су се, 16. октобра 1889. годи- не, митрополиту Михаилу и захвалили му за добар лријем изасланства. Братство ће примити к срцу ње- гове поуке. Надају се да ће он помоћи да се повољно реши питање заоставштине епископа Виктора.16 Митро- полит Михаило је, 23. октобра 1889. године, писао ми- нистру просвете и црквених послова, да су поклони стигли у манастир Хиландар и да братство захваљује. Он, лично, мисли да хиландарско братство има право на новац, који је оставио владика Виктор.17)

О овој ствари писао је митрополит Михаило, 25. о- ктобра 1889. године, опет, министру просвете и цркве- них послова. «Придружујући, вели он, молби братства и своју молбу, држим да је сасвим умесно да се ова адолба уважи: 1) зато, што покојни архијереј Виктор жељаше да се ови новци даду Хилендару, 2) што су од његовог рода сестрић официр у Бугарској не може и- Мати право на део ове суме, пошто се он за живота сам Недоетојним начином наплатио у покојника толико, да је покојник све заклињао да ништа недају томе сестри- ћу, а 3) што и тако по закону припада део манастири- Ма и црквама по распореду духовне власти».18) Јевста-

,5) Л з приватне архиве митрополита М ихаила од 7. X. 1889.16) Из приватне архиве митрополита Михаила од 16. X. 1889.17) Државна архива: Митрополија 1891, ф асцикула К 121.18) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 25. X. 1889.

109

Page 110: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

тије се, 28. октобра 1889. године, посебно захвалио ми- трополиту Михаилу.19)

Из месеца новембра 1889. године немамо података ни о стању у манастиру Хиландару ни о његовим веза- ма са Србијом. Архимандрит Василије, који је чувао хиландарски метох у Нишу и био нека веза између Хи- ландара и Србије, жалио се, 19. новембра 1889. године, митрополиту Михаилу на тешко стање у коме се нала- зи: приходи од молитава и вршења обреда су мали; не дозвољава му се да иде по селима да исповеда и чита молитве као што је то било раније. Због тога се нала- зи у тешком материјалном положају.20) Поводом овога писао је, 23. нозембра 1889. године, митрополит Миха- ило министру просвете и црквених послова и молио да се с обзиром на то «што нишки метох има да одржава везу Србије са Хиландаром да се заузме код министра финансија да се нишки метох ослободи сваке порезе.21) Истога дана митрополит Михаило је писао и нишкоме елископу Јерониму и молио да се постара «пронаћи на- чин, како би се овој невољи помоћи могло и да нареди, да у будуће архимандрит Василије народ исповеда».22)

У децембру 1889. године појачава се тражење и ар- химандрита Василија и хиландараца да се убрза довр- шавање парнице о заоставштини епископа Виктора. Архимандрит Василије је, 22. децембра 1889. године, о томе писао и Сави Грујићу и митрополиту Михаилу. Грујић пише, да се ради о 2.000 дуката, али то није ре- шено. Василије се жали да је Окружни начелник, ка- да је он био позван на погреб епископа Виктора прод- ро у метох хиландарски «надајући се да ће наћи у ме- тоху неколико товара дуката и не знам на основу које- га права одведе неколико цигана у метох да ископа ре- чене новце и од тих образује масу, а није хтео чекати бар док се ја вратим из Београда, па да му кажем где су новци, но су такорећи насилнички на више места

19) Из приватне архиве митрополита Михапла од 28. X. 1889.2П) Из приватне архп::е мптрополита Мпхаила од 19. XI. 1889.21) Из приватне архиве митрополита Мпхаила од 23. XI. 1889.22) На истоме месту.

110

Page 111: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

избијали дуварове у метоху и прекопали цео иод- рЗгм».23) Митрополиту Михаилу послао је архимандрит Басилије копију молбе, коју је поднео суду. И брат- ство хиландарско и он уверени су, да ће митрополит бити благонаклон према манастиру. Због тога га и мо- ли да се заложи за њих.24)

У дискусију о посети делегације манастира Хилан- дара Београду умешао се и Иван С. Јастребов, који је дуго био руски консул у Призрену, а једно време и у Солуну. Јастребов је као ретко ко у његово време по- зназао и српске и балканске проблеме; он је био вели- ки пријатељ Сроа и са митрополитом Михаилом је о- државао везе. Јастребов је, 24. децембра 1889. године, писао митрополиту Михаилу о овој посети. Као добар познавалац менталитета и духа великобугарске пропа- ганде Јастребов је у овој посети монаха из Хиландара видео смишљену подвалу Србији. Истиче, да он не ви- ди могућности да се из манастира Хиландара истисну Бугари. Пролазећи кроз Ниш он је дознао за посету о- ве делегације Београду. «Тада сам ја, вели он, рекао г. Панти Срећковићу, да та делегација иде у Београд не са искреним тежњама и чак сам молио да се предупрг- ди онај који треба да не би нарочито веровали људима, који су способни за сваку лаж. И шта је било? Не знам сасвим како је ова ,пресловутаја депутација’ свр- шила своју ствар у Београду, али знам да су се после повратка у манастир немало потсмевали лаковерности Срба. Зар ја нисам предупређивао оне, који су требали знати, да не верују бугарским деранима, који су изјав- љивали жељу да уче у Београду. Ја сам знао са как- вим су намерама били накљукани ти дерани када су о- стављали ову гимназију. И, шта је било? Ви, тј. Срби придотли сте их у школу доводећи их одовуда на др- жавни трошак, а затим су скоро сви новцем бугарског агента били преведени у Софију».25) (Јастребов прави,

23) Из приватке архиве митрополита Михаила од 27. XII, 1889.24) На истоме месту.25) Писмо Ивапа С. Јастребова митрополиту Михаилу од 24 . XII. 1839.

Из приватне архлве мптрополита М ихаила. Сачувано је око 100 писама Јастребова митрополиту Михаилу, која нису још објављена.

111

Page 112: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

овде, упоређење са хиландарском делегацијом која је после посете Београду отишла у Софију са групом ђа- ка, који су из бугарске гимназије у Солуну отишли у Београд тобоже уз знак протеста против бугарске ан- тисрпске пропаганде).

Као руски консул у Солуну Иван С. Јастребов је могао да из близа прати рад бугарске пропаганде на Балкану, нарочито пак у Јужној Србији. Са тога поло- жаја могао је да прати и стање у манастиру Хиланда- ру. Он је, 3. јуна 1889. године, из Бадена у Немачкој, где је био на лечењу, написао митрополиту Михаилу опширно писмо о стању на Светој Гори, где се о мана- стиру Хиландару каже и ово: «Да, Србима је непријат- но што се Хиландар налази у рукама Бугара, и то још каквих!, наиме, таквих, које не воле ни сами Зограф- ци! Шта ту да се ради? И Пазловски манастир, и Си- мипотровски и други били су српске обитељи, али се то врзме утопило у вечност. И Хиландар је могао ос- тати у рукама Срба ако их сада не би изгонили из ње- га и ако би Срби продужили бити побожним хришћа- нима и не би преетајали чувати и његовати и јачати и- деју монашкога прикципа, гледати у ерпском монаш- тву народну снагу, у српским манастирима гледати у- век н о с и о ц е с р п с к е и д е ј е . Питање је: како да се то поетигне? Да би Срби поново дошли на чело Хилендара веома је тешко и врло деликатно. Да би от- клонили сваки покушај Срба да у своје руке добију свој стари манастир Бугари су решили да нипошто не примају ниједнога Србина. Глупо и подло; али је то са- да атонска политика! Потребан је нарочито велики преокрет да би се Србима отворио приступ овамо где их не пуштају. Потребно је да се братушке (тако Ја- стребов назива Бугаре) притегну, да би их утерали у шкрипац да не би касније показивали своје рогове као пужеви; тада би било могуће доетигнути неке циљеве на Атону. Погледајте, како су надмени, горди, уобра- жени и дрски Бугари у својим настојањима да влада- ју над Србима у Македонији, у побугаравању свега што се само може побугарити! Њихова монголска сна-

112

Page 113: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

га пројавила се у последње време са свим блеском у- порне природе. Ако се пред том дрском силом и Руси- ја спасе на време, шта ви можете учинити против ње? Ви морате чекати времена Велбужда, када ће та не- пријатељска снага бити сломљена и гордост уништена! Свето Писмо каже: Бог се противи гордима, а смире- нима даје благодат. Ја се надам и верујем сасвим, да ће светрпељиви, свемогући и свеправедни Бог казнити гордост ових необузданих самољубаца, сломити њихо- ву гордљиву силу, и тада ћ е с е с л о в е н с т в о поче- ти развијати својим мирним путем. Србији ће сванути зора некадашње славе, а Русији засијати сунце прав- де и свесловенске љубави, заједништва и јединства.. .

Лако је викати: дај нам наш Хиландар, али где су људи, који би могли заменити Бугаре? Ни патријарх их не може истерати, ни натерати да примају Србе. Ви познајете Атонски поредак. Принудити Бугаре да си- лом напусте Хиландар значило би изложити великој опасности само постојање манастира. Слаби карактер Бугара је познат и вандалски смер њиховога духа ис- пољава се свуда».24)

2.И у последњој деценији XIX., од 1890. до 1900. го-

дине, продужено је потискивање српскога утицаја из манастира Хиландара а да српска црква и српска вла- Да нису пристајале да помажу манастир. Није могуће веровати да оне нису виделе све оно што је видео и И- ван С. Јастребов, али су и даље продужиле свој однос према манастиру. Дволичност у држању бугарскога де- ла хиландарскога братства није се могла сакрити. За ово време долазиће до чешћих бугарских покушаја да манастир Хиландар и његово богатство, изразитије, ко- ристе за помагање бугарске пропаганде. Доћи ће, као што ће се видети у случају епископа Саве Дечанца, и до драстично антисрпскога става бугарскога дела брат-

26) Писмо Ивана С. Јастребова митрополлту Михаилу од 31. VI. 1889. На истом месту.

113

Page 114: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ства. И поред појачане дипломатске активности са српске стране српски утицај у манастиру Хиландару није се за дуго могао појачати. Од када је у Солуну о- творен српски консулат били су српски, и цркзени и државни, кругови много боље обавештени о свему шта се радило и у Хиландару и у Светој Гори уопште.

Вести из 1090. године почињу са једним извешта- јем архимандрита Василија, који је писан у Нишу, 1. фебруара 1890. године, митрополиту Михаилу. Архи- мандрит јавља, да је јеро;донах Кирил из скита Свето- га Јована Златоустога учинио манастиру Хиландару зелико добро «саградив о своме трошку водовод олов- ним каналом од манастира Св. Тројице и Светога Јова- на Претече, те у манастир довео пијућу воду: утро- шивши у томе раду 1.200 дуката ћесарских. Осим тога принео је жртву на олтар два највећа звона».27) Брат- ство се, вели архимандрит, интересује шта је са рас- правом о заоставштини епископа Виктора. Викторов сестрић, бугарски официр Стефан, поднео је суду сво- је захтеве и расправа је одложена за осам дана.. . Сва акта ове расправе, јавио је 12. фебруара 1890. године, архимандрит Василије митрополиту Михаилу, послата су у Београд Државном правобраниоцу да их он пре- гледа, «па ако каже он, да је оно имање стварна мана- стирска својина, даће се манастиру, ако каже да је сво- јина почившега Виктора, манастир се лишава те сзоји- не. По овоме одговору писао сам у манастир и јавио сам браћи манастирској ради знања».28) Митрополит је, 24. фебруара 1890. године, писао хиландарском брат- ству и молио их, да у манастир приме хаџи-Висариона, који жели да своје последње дане проведе у манасти- РУ-25)

Архимандрит Јевстатије јавио је, 6. марта 1890. го- дине, митрополиту Михаилу, да је у манастиру мир и напредак; «Имамо радосну вест од нашега адвоката да ће скоро доћи у Свету Гору права султанова и р а д а

27) Из приватне архиве мнтрополита Михапла од 1. II. 1С90.2В) Из прлзатне архипе митрополита Михаила од 12. II. 1890.29) Из припатпе архпве мптрополита Михаила од 24. II. 1090.

114

Page 115: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

да се поставе границе у манастирској планини Арсени- ци». . .30) Архимандрит Василије писао је. 17. јуна 1890. године, жичкоме епископу Сави и захвалио је и њему и митрополиту Михаилу на заузимању око Викторове парнице. Расправа је, вели, већ приведена крају али је братство постало нестрпљиво. Због тога он моли епис- копа Саву да он утиче код митрополита Михаила да би он дејствовао где треба, «јербо бојим се да не би ма- настирско братство о поменутом потраживању покој- никове масе изгубило надежду, и тиме неки разврат- ник између њих, да не би добио прилику наћи више- гласије за подчињавање св. манастира туђину.. . То је моја данас највећа брига».31) Из писма епископа жич- кога Саве Дечанца митрополиту Михаилу, писаног 4. августа 1890. године, видимо да је Државни правобра- нилац обећао митрополиту Михаилу да ће настојати да се ова ствар реши у корист манастира чим судовн прораде.32)

Митрополит Михаило је, 12. августа 1890. године, о- бавестио министра иностраних дела, о једној новој те- шкоћи за манастир Хиландар. Послао му је писмо ар- химандрита Ваеилија и Хрисанта, «којим извештавају, да заступници осталих светогорских манастира хоћеју да присвоје ,Источник’, који постоји у Кареји пред ко- наком српске Лавре — манастира Хилендара и који је од неоцењиве користи по имање манастирско, јер се тиме наводњазају све баште, и који је Свети Сава, као ктитор откупио земљиште на коме се тај источник на- лази и под проклетством оставио у аманет, да се тај и- сточник не двоји, тј. да се не цепа на више источника, па моле да се поради да се тај источник остави невре- Дил1 > . . .”) Солун је у августу ове године задесио вели- ки пожар. Изгореле су четири куће манастира Хилан- дара од којих је он добијао добру кирију. Архимандрит Василије пише, 28. августа 1890. године, митрополиту

30) Из призатне архиве митрополита Михаила од 6. III. 1890.3’) Из прпватне архиве митрополпта Михаила од 17. VI. 1890.52) Из приватие архизе митрополита Ммхаила од 4. VIII. 1890.33) Пз прпватне архизе митрополита Михаила од 12. VIII. 1890.

115

Page 116: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Михаилу о томе и, истовремено, о јеромонаху Кирилу: «Односно оца јеросимонаха Кирила писао сам манас- тиру, да не би братство о његовом доласку у нечему посумњало — јербо долазак оца Кирила у Београд ни- је био на штету светога манастира, а и братству, већ био је његов долазак од ползе манастиру, почем је он, тј. отац Кирил Вашем Високопреосвештенству устме- но показао сва прикљученија и оштете, које су овога лета манастир нашле».34) О овоме је архимандрит Ва- силије, још 8. августа 1890. године, известио митропо- лита Михаила.35)

Не види се јасно због чега су биле настале штете за манастир Хиландар и његово братство. Архиманрит Василије, 17. септембра 1890. године, поново пише о томе митрополиту Михаилу и моли да се манастиру и- сплати годишња помоћ, коју је добијао од српске вла- де, јер ће манастир морати да купује храну. На поле- ђини овога писма митрополит Михаило је, својом ру- ком, написао: «Дато је писмо за генерала Саву Грујића и за Ненадовића, Државнога правозаступника».36) Ар- химандрит Кирил јавио се, 28. септембра 1890. године, митрополиту Михаилу из скита Светога Јована Злато- устога. Признаје га за свога заштитника и покровите- љ а .. .37) Свакако на настојање митрополита Михаила био је у новембру 1890. године у Светој Гори игуман манастира Сретења и обишао је и Хиландар. Он, 17. но- вембра 1890. године, јавља митрополиту Михаилу дасу га лепо примили и показали му знаменитости у мана- стиру. У манастиру је било 50 калуђера: један Румун, три Чеха, «а остала браћа Македонци који се Бугари- ма са поносом називају».33) У манастиру се не држи У- став Светога Саве.

Архимандрит Василије могао је, 20. децембра 1890. године1, јавити митрополиту Михаилу из Ниша, да је добио с у д с к о р е ш е њ е да манастиру припадају

34) Из приватне архиве митрополита Михаила од 28. VIII. 1890.35) Из приватне архиве митрополита Михаила од 8. VIII. 1890.3*) Из приватне архиве митрополита Михаила од 17. IX. 1890.37) Из приватне архиве митрополита Михаила од 28. IX. 1890.38) Из приватне архиве митрополита Михаила од 17. XI. 1890.

116

Page 117: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

2/3 новаца нађених у подруму хиландарскога метоха у Нишу. Ископано је 1.980 дуката. Од тога 1/3 добивају Викторови сродници, а «ако не докажу да добија ма- настир и ту трећину». Захваљује се митрополиту и влади.39) О овоме је, 21. јануара 1891. годинс и епископ нишки Јероним известио митрополита Михаила и до- дао, да је решење постало извршно пошто га није ни- ко оспорио.40)

Архимандрит Јевтимије је, 10. фебруара 1891. годи- не, известио митрополита Михаила о новој управи у Хиландару. Епитропи су: Никифор и Мојсеј; стареши- не: духовник Пахомије, духовник Хрисант, поп Ила- рион, отац Дамаскин, отац Галактион и отац Платон. У Кареји их заступа архимандрит Јевстатије. . .'") У мају 1891. године комлликовала се ствар са заостав- штином епископа Виктора. О томе је, 11 маја 1891. го- дине, обавестио епископа Јеронима. Суд га је, вели ар- химандрит Василије, поново позвао на парницу, «јер бранилац покојникове масе тражи поново да докажем суду, да је тај новац својина манастирска: кад су зако- пани у метошком подруму и ко јих је заколао и ако то не докажем онда манастир губи право на све».42) Оба- вестио је о томе и братство манастира Хиландара, ко- је је огорчено и наредило му је да се врати у манастир ако у року од двадесет дана манастир не добије своје право.

Када је добио ово писмо преко владике Јеронима митрополит Михаило је, 15. маја 1891. године, писао архимандриту Василију и изразио жаљење што се све тако одиграло: «Ми смо, вели митрополит, поново ра- дили да се оконча спорни предмет као што је суд ре- шио. Но адвокати отежу и траже закачке».43) Шаље му писмо Државнога правозаступника Ненадовића. Мисли да би било добро да братство одустане од своје намере «пошто се таква дела увек дуго израђују кад се судом

39) Из прпзатне архиве митрополита Михаила од 20. XII. 1890.40) Из приватне архиве митрополита Михаила од 21. I. 1891.41) Из приватне архиве митрополита Михаила од 10. II. 1891.42) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 11. V. 1891.43) На истоме месту.

117

Page 118: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

добијају, што и братство добро зна из свога искуства Писмо братства показаће министрима».44) Архимандрит Василије је, 17. маја 1891. године, обавестио еплскола Јеронима да је суд поништио прво рашење и упутио га поново на парницу. Братство је наредило да се врати у манастир, а да манасгирску кућу у Нишу прода. Моли да митрополит пипге братству и да се заузме за ствар остане као што је решено.45) Митрополит Михаило је, поново, писао хиландарском братству и архимандрит Василије му, 31. маја 1891. године, захваљује због то- га. На сцени се појављује хаџи-Михаило Пешић, који ће у процесу играти веома важну улогу.46)

У писму хиландарском братству, писаном 18. маја 1891. године, митрополит Михаило је покушао да обја- сни због чега су настале компликације. «Све што се је могло учинити, да се решење ове ствари убрза, чињено је, али при свој доброј вољи нашој, као и предусрет- љивости владе и Државног правобраниоца, нису могли убрзати процедуру судску, која се и код нас доста про- теже, као и у другим земљама о чему братство има по своме искуству сазнање».47) Моли их за стрпљење као и да опозову тражење да се архимандрит Василије вра- ти у манастир. Кућу у Нишу не треба продавати «пр- во зато што би сада продао се (метох) у бесцење, а дру- го, што би братство хилендарско на ваш (захтев) хоти- мично прекинуло сваку везу са Србијом, а то би имало рђаве последице. Будите братијо трпељиви и исцрпи- те све што закони наше земље дозвољавају, па итлаће- те времена за таква решења, која ми не би одобрили из љубави према обитељи ни сада ни после. Слога и братска љубав победиће све себичњаке и очуваће име и добре односе Хилендара са Србијом, а те ускогрудо- сти само ће оштетити и овамо и тамо».48) Касациони суд је, 12. јуна 1891. године, стао на становиште да не-

44) На истоме месту.45) Из лриватне архиве митрополита Михаила од 17. V. 1831.46) Из приватне архиве митрополита Михаила од 31. V. 1381.47) Из приватие архиве митрополита Михаила од 18. V. 1391.48) На истоме месту.

118

Page 119: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ма иргвнога оскова «изазивачкој парници. већ је са:.1 а бтгло места парници тужилачке масе према утуђењу за сзогину према прописима § 346 Грађанског поступка» — :\:огло се распразљати само о оној т р е ћ и н и.49)

У јулу 1801. годике осврнуо се Иван Јастребов, п. - ново. на стање у манастиру Хиландару. Он пгапе, 2. ју- ла 1891. године, митрополиту Михаилу: «Симопетроз- ци су 5;лли увех на нашој страни. Нису то Хилендарци. Побугарени Македонци постали су крајње лицемерни и двол;гчни.. . Као да се нарочито старају да са лица зелље укиште српску старину».50) У вези са тиме био је и случај хатди-Висариона, који није смео да се врати у манастир. Јастребов је, 13. фебруара 1890. године, пи- сао митрополиту Михаилу: ;Монах Висарион ће ме у- залуду онеспекојавати мслбом да са њим идем у Хи- лендар. Пошто су њега удаљили из Хилондара због његовог држаша то ће га Хилендарци једва поново при- митк ако би он дошао у манастир не само самном него и са еамим патријархом».51) Хаџи-Висарион је и Јас- требову причао о скривници у Хиландару коју неће да открттје Бугарима «да је не би злоупотребили нека је откријг Вама у детаљима са означењем где се она на- лази. Ми ћемо, може бити, успети да откријемо ту скризиицу на општу корист и да тако не дозволимо Бугарима да је злоупотребе».5Ј) Према писму Јастребо- ва митрополиту Михаилу од 29. јуна 1890. године ха- џи-Висарион се морао склонити у руски манастир Сз. Пантелејмона. Због упорнога причања о скризници о- гласили су га били да је «сишао с памети». Од Јастре- бова су тражили да га могу уклонити из манасгира: «Са сличним Србима. вели Јастребов, неће срлске ства- ри отићи далеко. Ја се чудим како су му јо о зсод вас могли веровати».53)

49) На истоме месту.-°) Пиемо Ивана С. Јастребова митрополиту Михаилу од 2. VII. 189Ј.

На ;:стоме месту.5|) Писмо Ивана С. Јастребс-за митрополиту М кхаилу од 1Ј . II. 1890.5?) На истоме месту.-2) Ппсмо Ипана С. Јае .^ебова митрополиту Михаилу од 29. VI. 1?Г*0.

На кстоме месту.

119

Page 120: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

О томе је Јастребов, 2. септембра 1891. године, по- ново писао митрополиту Михаилу: «Отац Виеарион својим причањима о томе благу показује да му је кров- на конструкција нагњила. И он ради за манастир Хи- лендар и он говори да из њега треба истерати Буга- ре».и) Јастребов, у продужењу овога писма, вели: «Ва- ше питање, шта да се ради са Хилендарцима доводи ме у незгоду. Није лако саветовати Вам. Сећате ли се ка- да су пре две године прошли Хилендарци кроз Ниш и Београд. Ја сам говорио г. Панти Срећковићу, да су о- ни дошли у Србију да обмањују. Преосвештени Јеро- ним се радовао да Хилендарци напокон пружају руку Србији. . . Шта је изашло? Они су дошли вама тамо, налагали, налукавили, добили ордене и новац и отиш- ли. Куда? У Софију. Мој савет: оставите мртваце нека сахрањују своје мртве . . . Што више им се удвараш, толико више срамоте са њима. Пример ,школа Св. Са- ве’ . . . Ако би се Хилендарци случајно обратили мол- бом за помоћ тада је могуће ставити им услове, али ра- зумне, а не такве какве би хтео да им натури безумни Висарион. Сачекајмо док се поправе ствари целе Васе- љенске цркве. Тада ће се моћи расуђивати и о успоста- вљању Хилендара».55)

Вл. Карић, тада српски консул у Скопљу, писао је, 19. априла 1890. године, митрополиту Михаилу: «Чуо сам да је отац Висарион отишао у Свету Гору. Ја ми- слим да он није требао да тамо иде: када немамо как- вих паметних људи тамо да пошаљемо, не треба слати будале, а с Висарионовом памећу нису чиста посла. Ја мислим кад већ немамо наших калуђера у Свету Гору да пошаљемо, да је само жали Бог, што на Хиландар трошимо да нам се они Бугари и Бугараши смеју, ка- ко су нас преварили. Хиландар би тек онда био српски, кад би му становништво монашко посрбљено било; о- вако пак како је сад никад ни довека».55а)

54) Писмо Ивана С. Јастребова митрополиту М ихаилу од 2. IX. 1891. На истоме месту.

55) н а истоме месту.55а) Из приватне архиве митрополита Михаила од 19. IV. 1890.

120

Page 121: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Ствар са парницом око заоставштине епископа Вик- тора свршила се ипак повољно. Архимандрит Васили- је је, 13. октобра 1891. године, обавестио митрополита Михаила да му је саопштено односно решење. Он је рекао да се новац преда митрополиту Михаилу да га он пошаље манастиру.56) Старатељски судија у Нишу обавестио је, 12. новембра 1891. године, митрополита Михаила да је наређено Улрави фондова да му доста- ви овај новац. Радило се о 20.606 динара.57) Митропо- лит Михаило је, 20. новембра 1891. године, о овоме оба- вестио братство манастира Хиландара да пошаље не- кога ко може да прими овај новац. Они треба да пора- де и код хаџи-Михаила Пешића да врати манастиру о- но што му је био дао покојни епископ Виктор. Истога дана митрополит Михаило је писао и архимандриту Василију да братство пошаље Хрисанта да га рукопо- ложи, а затим произведе за архимандрита.38) Са достав- љањем овога новца манастиру Хиландару није ишло лако. Андра Николић, тада министар просвете и црк- вених послова, обавестио је, 20. новембра 1891. године, митрополита Михаила, да је лримио његово пиемо од15. октобра 1891. године. Министар одговара, да је он, 12. новембра 1891. године, добио од Старатељског суди- је првостепенога суда у Нишу писмо, да «још није ра~ справљено нити је распоређено решење по њој донесе- но, услед чега није ми помуће још за неко време наре- ђивати Управи Фондова, да тражену суму пошаље Ва- ма ради пошиљања манастиру Хилендару».59) Управа Фондова је, међутим, 20. новембра 1891. године, обаве- стила митрополита Михаила да му шаље 23.940 дина- ра, да их преда манастиру Хиландару. На ово је ми- трополит Михаило, 22. новембра 1891. године, послао Управи фондова тражену признаницу и о томе је из- вестио Старатељски суд у Нишу.60) Елитропи манасти- ра Хиландара, Никифор и Мојсије, захвалили су се, 8.

56) Из приватне архиве митрополита Михаила од 13. X. 1891.57) Из приватне архиве митрополита Михаила од 12. XI. 1891.58) Из приватне архиве митрополита М лхапла од 20. XI. 1891,**) Из приватне архиве митрополпта Михаила од 20. XI. 1891.60) Из приватне архиве митрополита Михаила од 22. XI. 1891.

121

Page 122: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

децембра 1891. године, михрополиту Михаилу на ово- ме. Шаљу му ар::имандрита Ваеилија и јер'мснаха Хрисанта. Моле да ::аџп-Михаило Пешић испуни овај завет као и да ее д?ле редовна обећана помоћ Хиланда-ру-61)

Почетком јануара 1892. године новац је предат ар- химандриту Василкју и јеромонаху Хрисанту, који је био нарочито дсоро примљен у Београду. Николч П. Пашић је, 2. јануара 1892. године, написао митрополи- ту Михаилу с в о ј е р у ч н о писмо ове садржине: «Иаредио сам да се напише декрет за одликовање ор- деном IV стелена Св. Саве оца Хрисанта».°2) Михаило је, 3. јануара 1892. године, писао братству манастира Хиландара, да је примио писмо које су му донели ар- химандрит Василије и Хрисант. Захваљује им што су послушали његов савет и имали стрпљења. Шаљући им повац он км пише: «Примите братијо ове новце и запишлте у спомен архијереја Виктора и вршите мо- литве за његову правсдну душу».63)

Ствар у сгхору са хаџи Михаилом Пешићем предата је адвокату Алекси Новаковићу у Београду, да он суд- ским путем наплати новац од њега. Радило се о око 8-10.000 дуката.64) Архимандрит Василије и Хрисант потписали су признаницу за нозац 3. јануара .1892. го- дине. На њој је митрсполит Михаило написао својом руком: «3авести ову квиту ради знања и очекивати од манастира другу е печатом и потписима братства». Та- ква је признаница исслата 24. јануара 1892. године. Потписали су је архимандрит Евстатије и Дамаскин.45)

Арх:-мандрит Кирил из скита Св. Јована Златоус- тога обавестио је, 6. јануара 1892. године, митрополита Михаила да иде у С лпун код руског консула Ивана С. Јастребова, дд 0и му овај оверио постојање скита. Њи- хоз скит није јсш признавао руски Св. Синод. Моли га да их препоручп руском Светом Синоду, руском посла-

6’) Из попватио архиве мптрополита Михаила од 8. XII. 1891.62) Из призатне митрополита Михаила од 2. I. 1892.63} И" приватке ар.:тг: ::т!тропол:;та Михатгла од 3. Т. 1892.64) 11а истоме месгу.655) Из пргшатне ар::;;зо мптрополита Михаила од 24. I. 1892.

Page 123: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

нику у Цариграду Нелидову и српском посланику Са- ви Грујићу. За његов скит је потрошио впше од 100.000 рубаља. Братство се састоји од 30 људи и има 8 свеш- тених лица.66) Изгледа да је овај скит био у кеспоразу- му са братством манастира Хиландара. Архимандрит Јевтимије је, 10. јануара 1892. године, писао митропо- ту Михаилу, да је скит Св. Јована Златоустога готов да се измири са Хиландарцима. Он је провео десет го- дина у Хиландару и ревносно му служио: «Ствар је пак у томе што су код мене видели два пара .тшчанов' и један пар су хтели да узму».67) Плашили су га и зло- стављали и он је напустио манастир. Кирил је, поново,16. јануара 1892. године, писао митрополиту !\1ихаилу, да га је Јастребов лепо примио и дао му прсссруке за Нелидова. Он верује да је Јастребов то урадио на Ми- хаилову препоруку. Мсли га да настоји да руско пос- ланство и даље штити његов скит, «чиме се користе и друге руске обитељи».68)

Ствари у манастиру Хиландару се нису ни даље смиравале. Никола Јов. Радуловић обавестио је, 25. марта 1892. године, митрополита Михаила о то.мг шта Бугари раде са манастиром Хиландаром и његовом л- мовином. Продали су Крумницу. Продали су манасти- ру Св. Пантелејмона један скит на јужној страни на мору. Продали су шуму Зографу, а Кирилу ћелију, Ка- да је хаџи-Висарион јавно рекао где се налази скрови- ште Бугари га прогласе лудим и истерају из манасти- ра. После су на своју руку отворили скровиште. Новац манастира Хиландара употребљавају за бугасску про- паганду у Македонији и Старој Србији.65) Митрополит Михаило је, 26. марта 1892. године, о овоме писао Сави Грујићу у Цариград. Чуди се дг су Бугари ово уради- ли без присуства претставника Србије. Никоме ке ка- зују шта су тамо нашли. «Ово, вели митрополит, није требало да чине старешине без знањл Србије. Не би ли овај случај могао послужити да се добије ферман по

6(>) Из приватне архиве м::трополг.та Михапла од 6. I. 1892,67) Из приватке архиве митрополита М ихалла од 10. I. 13У2.63) Из приватнс архиве мптрополпта Мпхг.пла од 16. I. 1892.69) Из приватне архиве м.тгтрополита Михаила од 25. III. 1392

123

Page 124: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

старим царским привилегијама, да се Хилендар преда Србима. И тада да се сви калуђери по Светој Гори ску- пе у Хилендар и да изаберу Србина једног или троји- цу, који ће управљати манастиром, а ово братство, ако хоће да остане, нека га да ту живи, ако ли то неће не- ка иде у ћелије којих има доста, да засебно живе.

Садање братство има везе са бугарском Егзархијом, па о н о н е п р и м а ниједнога Србина, н е г о с в е Б у г а р е , те тиме осујећује наше жеље, да у Хилан- дару б у д у С р б и, а то не можемо гледати. И писао сам и лично говорио да је увреда за Србију, кад брат- ство п и ш е Празитељству и мени б у г а р с к и из српскога Хилендара.

И Бугари се научили лукавству грчком. Веле да би сада, кад је Велики везир овај и када ће Књаз Никола да дође у Цариград, могло се добити да Хилендар буде српски».?0) Моли га да се заузме и да иде у Хиландар па макар поново морао да иде са њим Дучић или неки српски владика.

Архимандрит Василије је, 31. марта 1892. године, покушао у једном писму митроиолиту Михаилу да ос- пори веети о скровишту. Вели да он нема појма о томе, али зна да је још пре четири године хаџи-Висарион трубио о томе. Поводом тога је српска влада наредила своме консулу у Солуну, Кости Ристићу, да оде у Хи- ландар и ствар испита «и када је прегледао по Висари- оновом доказу није нашао никакву примедбу да има онде скровиште, тако је одговорио министарству».7’) Прошле јесени Висарион је у Цариграду од патријарха тражио препоруку на старешине у Кареји да може у манастиру по својој вољи копати где зна, али тамо ни- је нађено ништа.72)

3 .

За односе манастира Хиландара према Србији била ]е 1893. година нарочито интересантна, јер се за то за-

70) Из приватне архиве митрополита Михаила од 26. III. 1892.л ) Из прпватне архиае митрополита Михаила од 31. III. 1892.72) На истоме месту.

124

Page 125: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

интересовао и краљ Александар Обреновић. И порсд антисрпскога држања бугарскога дела хиландарскога братства Србија није пр&стајала да помаже манастир. Манастирско братство јавља, 19. јануара 1893. године, митрополиту Михаилу. да су почели зидати нове ћели- је на место старих «између звонаре и болничке цркве које су већ биле склоне паду». Са материјалним срет- ствима стоје слабо.73) И из извештаја Николе Радуло- вића адитрополиту Михаилу, који му је послао 29. маја 1893. године из Свете Горе, види се да је стање у Хи- ландару било врло рђаво. Радуловић, по својој иници- јативи или по налогу не знамо, обишао је све светогор- ске манастире и видео колико где има Срба. Хиландар је, вели, страшно запуштен и нечист. Бугари продају Русима најбоље ћелије око Кареје. Продали су «пре две године ћелију Рождества Светога Јована Крстите- ља за 1.300 лира монаху Партенију Русу, па сад ево неколико дана продадоше келију Св. Игњатија за 1.600 лира јеромонаху Мојсеју Русу, особено до манаетира близу што су продали скит Св. Тројице и келију Св. Јована Крститеља а то су Русима за велику суму про- дали. А друго пре што су продате келије као Бурузер- ска (или белозерска), и Св, Јована Златоустога и про- че: јеромонах Кирил који је већ као манастир оградио и с гвожђем у порту потврђен то већ није келија, него прави скит, који већ у хилендарске руке неће никад доћи. А колико су новца узели то један Бог зна, и све дуг хилендарски старци показују. И сад се чује да су на пазар да продају две келије — Свету Тројицу до са- ми конак на Кареји, а другу не могу да разумем која је, јербо они све тајно то радију. Особано што су про- дали велико количество место за нови скит 10.000 лира руском Пантелејмону».74)

Радуловић даје, даље, цео низ врло интересантних података. ПродалА су, вели, и Крумицу за 300.000 ру- баља и тамо већ живе руски калуђери. «Једна шума хиландарска коју је манастир Зограф заузео у спора-

?3) Из приватне архиве митрополита Мпхаила од 19. I. 1893.Из приватне архиве митрополита Михаила од 29. V 1893.

125

Page 126: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

зумевању са манастира хилендарског калуђерима, већ је манастир Зограф и међу зидану подигао и начинио измоловану сабљу и пише на хамену: оштра сабља за српска глава, а на ћошку пише: Сливница».75) Новац, који се шаље Хиландару шаље се у Македонију за бу- гарску пропаганду: «И добро знајте свети владико до- кле год је манастир Хилендар у бугарским рукама — наша просвета и школа у Македонији никада напредо- вати неће. Ово имање што су Русима испродали све су дали на просвету и бугарске школе. Ако ми то не ве- рујете, а Ви одредите комисију нека им прегледа ра- чуне пак ће тад да се уверите шта Вам кажем».76) Све то раде по упутству Егзархије у Цариграду: «. . .А што се тиче архимандрита Ваеилија што у Нишу био, што претставља да је он Србин и да је дооротвор српски. О н ј е п р а в и Б у г а р и н и з С а м о к о в а — тај је највеће зло принео манастиру пошто је продао шест метоха у Бугарској, које ће Вам и сам он призна- ти ако га будете питали*.") Радуловић је поименице навео 24 Србина монаха који живе у разним манасти- рима; навео је, такође, у коме су манастиру или скиту живели. Навео је, да су у Зографу живела три Србина и један Влах.78) Радуловић је, 3. јуна 1893. године, с- пет из Свете Горе, јавио митрополиту Михаилу. да су Бугари из Хиландара продавали манистиру Св. Панте- лејмона земље за 1,400.000 рубаља, али су Руси нуди- ли само један милион. То му је, вели, рекао један мо- нах из скита.79)

Епитропи Данило и Дамаскин извињавали су се, 16. августа 1393. године, што нису у заказано време могли доћи да Краљу честигају примање управе, јер их је спречио изненадни долазак султановог изасланика, ко- ји је дошао да «прегледа све светогорске фермане и синоре». Моле га да их извини код Краља. Тамо, пак, долази Василије који ће све усмено објаснити. Он «до-

75) На кстсме месту.76) На истоме месту.77) На истоме месту.78) На истоме месту.79) На истоме месту.

126

Page 127: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

носи собом зисоки ферман и протокол рада односно парнице «Какозо-Арсеница».80)

Вероватно да би отрежњавајуће утицао на несрп- ски део хиландарскога братства писао је митрополит Михаило, 4. октобра 1893. године, манастирском бр:.т- ству да је примио њихово писмо, које су му послали преко архимандрита Васклија. Обавештавајући их, да је парница са хаџи-Михаилом Пешићем пред судом он се нада да ће се окренути у корист манастира. Затим им пише: «У договоору са архимандритом Василијем, ишли смо заједно пред Њ. В. Краља и предложили: 1) да буде свагда краљ Србије заштитник и покровитељ Хилендара. 2) да пошље посданика и друга лица, да у догозору са турским властима поставе границе у Арсе- ници, које је имање хилендарско, 3) да се стави у бу- џет сваке године помоћ Хилендару и 4) да се приграб- љени новци Деда Викторови узму од Михаила Пеши- ћа Нишлије».81) Краљ је пркмио све ове тачке. Препо- ручио је манастирима да о томе размисле. Министар и- ностраних дела рекао је епископима да ће прве три та- чке моћи остварити у договору са јерархијом, а да че- тврта тачка зависи од судова.82) Краљ је примио иза- сланике братства и рекао да је задовољан са писмом од братства и иконом. Обећао је да ће све учинити за ма- настир. Митрополит Михаило је рукоположио Хрисан- та за јеромонаха, а затим га произвео за архимандри- та.83) Ову делегацију. која је дошла накнадно, сачиња- вали су Хрисант и јеромонах Климент. Икона, коју су донели Краљу, била је пресвета Тројеручица и икона Св, Симеона и Саве. Делегација је била у Београду по- четком новембра 1893. године.84)

Епитропи манастира Хиландара известили су, 9. ју- на 1894. године, митрополита Михаила да му шаљу ар-

80) Из приватне архиве митрополита Михаила од 16. VIII. 1393.81) АМХ 1883, број 124; Из приватне архиве митрополита Михаила од

4. X. 1893.б2) На истоме месту.83) АМХ 1893, орој 125; Из приватне архиве мптрополита Михакла од

16. XI. 1893.84> Из приватне архиве митрополита Михаила од 26. X. 1893.

127

Page 128: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

химандрита Василија због парнице око Арсенице и због парнице са хаџи-Михаилом Пешићем. На полеђи- ни овога писма написао је митрополит Михаило: «Пред- ложити влади потребу комисије и друго у корист Хи- лендара».. .85) Нићифор Дучић, који је раније био у Хиландару свечано дочекан од братства, писао је, 24. марта 1894. године, некоме архимандриту у манастиру и жалио се што му нису послали п р е п и с Карејског Типика Св. Саве. Дучић је револтиран и пребацује им: «Од када тражим од братства хиландарског да ми по- шаље Савин Карејски Типик онај на кожи, или с ње- га тачну и вјерну копију, ради науке, већ бих га могао добити из Америке! Од када молим за то братство хи- ландарско, да сам замолио грчкога патријарха или тур- скога министра иностраних дела, или Карејску упра- ву, јамачно бих добио то, што иштем, а братство хи- ландарско неће да ми пошаље! То није лијепо. Јер ја не тражим ништа од чега би било штете Хиландару; шта више, бринуо сам се и бринућу се вазда за његове интересе. Ви сте и господин архимандрит Хрисант, ко- ји то разумијете, зато сам се обратио вама двојици; а- ли се види, да ви за то немарите! То ми је веома кри- во. Ако ми ту молбу нећете испунити, одговорите ми, да знам да се не надам узалуд».86)

Не знамо какав је одговор добио Нићифор Дучић. Митрополит Михаило је, 5. априла 1894. године, писао братству хиландарском да је добио њихово писмо пре- ко архимандрита Василија и да је, заједно са њим, из- ложио Краљу и влади све потребе манастирске. Краљ се примио покровитељства, а све друго биће уређено.87). . .Митрополит Михаило је, 28. маја 1894. године, пи- сао некоме архимандриту у Хиландар, да ће краљ А- лександар ићи у Цариград преко Солуна: «Ја сам го- ворио да у повратку сврати и у Хилендар, па ми одго- вори: да ће то у Цариграду видети и решити, према расположењу турском. А да ће за Хилендар водити

85) Из приватне архиве митрополита Михаила од 9, III. 1894.36) АМХ 1894, број 71.87) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 5. IV. 1894.

128

Page 129: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

бригу, то ће чинити».88) Митрополит Михаило је, 29. ју- ла 1894. године, обавестио хиландарско братство да се заузео да се испуне четири пре поменуте тачке и нада се да ће то бити. Помиње се, да је Хиландар око пар- нице потрошио 30.000 дуката и да се налази у великој невољи.89)

Краљ Александар није овај пут свратио у Хилан- дар. Митрополит Михаило, 12. августа 1894. године, по- ново помиње братству да се залаже за остварење поме- нуте четири тачке. Српски посланик у Цариграду доћи ће у Хиландар «и тамо у договору са братством и по- моћу власти царске осигурати имања по царским фер- манима и привилегијама које свети Хиландар има».90) Јавља им и о нападу на архимандрита Василија, који је настојао на томе да убрза парницу са хаџи-Михаи- лом Пешићем; «Овде је, вели се, изашла једна књига под називом ,Отац Василије’, која каља неке од брат- ства; но та је књига по тражењу нашем забрањена. О- на је потекла од хаџи-Михаилове стране, држећи да ће тиме публику расположити у корист његову да му се не траже новци покојнога владике Деда Виктора, који припадају Хилендару».. ,9’) У Хиландар је требао да дође др Владан Ђорђевић, који је тада био српски посланик у Цариграду. Он је, 21. јула 1894. године, пи- сао митрополиту Михаилу, да је одлучио сам отићи у Хилаидар «и лично проучити право стање ствари и на- чине како да се осигура имање Светога Саве и Светога Симеона». Моли митрополита Михаила да из Србије не пушта архимандрита Василија «док се ја на лицу места не уверим, је ли тај ,Хилендарац’ одиста оно за- што се нама продаје, или нешто друго».92) О овој посе- ти је знао и руски консул Т. Лисевич, који је, 24. но- вембра 1894. године, писао митрополиту Михаилу: «Ко- вачевић (Љубомир) на Атону са епископом Мрашине

88) АМХ 1894, број 79.89) Из приватне архиве митрополита Михаила од 29. VII. 1894.90) АМХ 1894, број 80 Из приватне архиве митрополита М ихаила од

12. VIII. 1894.91) На истоме месту.92) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 21. VII. 1894.

129

Page 130: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

јерархије Димитријем, а тамо долази и посланик Вла- дан из Цариграда да би осигурао имање Хилаидар- ско».?3)

Епископ Димитрије је био у Хиландару. Мктропо- лит Михаило је, 10. марта 1895. године, писао тимоч- ком епископу Мелентију о стању у Хиландару: «Мука и с те стране. Господин Димнтрије дође из Свете Горе са архикандритом Василијем, и он је усхићен Светом Гором. Чекам шта ће реферисати он Краљу, па ћемо после видети шта ћемо.м) Ст. Лозанић, тада заменлк министра иностраних дела, јавио је, 3. јануара 1895. године, епископу Димитрију да може доћи на усмени реферат о Хиландарском питању, «које Вам се чини тако важно, да се не могу преко писама доставити».95) . . .Епископ Димитрије је 1894. године био послат у Хи- ландар да прегледа и уреди односе у њему. Он је тада био државни саветник. За време свога задржавања у Хиландару епископ Димитрије је преписао Типик Све- тога Саве (објављен у «Споменик» СКА 31); то је био за науку важан посао.96) После повратка из Хиландара епископ Димитрије је одржавао везе са манастиром. Он је, 9. марта 1895. године, писао некоме архинанцриту у Хиландару. Јавља му, да се Краљ није још вратио и када се врати јавиће му више: «Међутим, и сад Вам могу јавити, да ће све испасти онако како желимо».97)

Пише му, даље, и о парници са хаџи-Михаилом Пе- шићем и наставља: «Када сам по доласку овде отишао митрополигу. затекао сам код њега онога архимандри- та на кога сам помишљао да вам упутимо у братство, али се он много устезао, и тако се вратио у манастир. Ако се он не хтедне никако примити, ја другога и не знам, који би био за тамошње прилике, те може испа- сти да никога и не пошаљемо. Неке ми је предлагао митрополит, али ја нисам могао на њих пристати. Уо-

93) Из прлватне архиве митрополита Михаила од 24. XI. 1894.94) Из архиве егшскопа Мелентија, без броја, налазЈгла се у Хилан-

Д а р У још несређена.95) и з приватне архпве митрополита Михаила од 3. I. 1895.96) Народиа епциклоледнја СХС, књ . III, стр. 262.9?) АМХ 1895, орој 134.

130

Page 131: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

сталом, то ћемо видети пошто Краљ дође и пошто се друге ствари уреде».98)

Архимандрити Хрисант и Данило писали су. 20. марта 1895. године, митрополиту Михаилу, да им тур- ске власти нису дозволиле да н е ш т о продају. Ако им се то не дозволи манастир ће имати штету од 2.000 лира. Моле га да се заузме за новац који је оставио владика Виктор.99)

По повратку краља Александра писао је, 1. априла 1895. године, епископ Димитрије братству манастира Хиландара: «3а манастирске ствари могу вас извеети- ти да стоје добро. И Краљ, и митрополит и сви углед- ни људи заузели су се да манастир добије парницу, што ако буде уверавам Вас, да Србија неће задржати манастирски новац, него ће га вратити манастиру као шго се у послатом писму захтева. Србија није ни до сада ништа манастирско задржала за себе.

На крају свега могу вас уверити и то, да ме је ми- нистар јуче известио, да је Краљ.на мој предлог, наре- дио да се Хилендару пошаље 500 дуката за ову годи- ну. . . И тако ће, као што видите, Србија савесно врши- ти своју дужност премаХилендару, а на братству оста- је дужност. да буде пажљиво и благородно према Ср- бији. Ово је само почетак, а биће и у будуће прилике, у којима ће Србија ггоказати да јој је Хилендар ср- цу».100)

Братство манастира Хиландара постајало је све не- стрпљивије због нерешавања парнице са хаџи-Михаи- лом Пешићем. Епископ Димитрије им је, 15. маја 1895. године, јавио да се пожурује решење парнице: «Што се тиче новчане помоћи манастиру, пише им он, то је стзар већ свршена, и у то не треба сумњати. Само тре- ба се стрпити, док та ствар прође кроз Скупштину, јер као што сам јавио, и Краљ и министар желе, да и Скупштина тај издатак одобри, те да може остати ста- лан за сва времена. Ја једва чекам да опет к вама до-

93) На истоме месту." ) Из приватле архиве митрополита Михаила од 20. III. 1895.10п) АМХ 1895, број 135.

131

Page 132: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ђем, што ће на сву прилику бити у почетку аргуста, а онда ће се видети и све друго уредити».'0')

Епископ Димитрије није у августу отишао у Хилан- дар. Он је, 25. септембра 1895. године, писао архиман- дриту Хрисанту, да му шаље једнога Србина, који је свештенички син «и учио је нешто мало школе, па са- да жели да се закалуђери. Господин митрополит га је упутио мени, да му дам препоруку, али ја га не1 позна- јем и не могу Вам рећи да ли је добар а ни да је рђав. Стога Вас молим да га примите и да му дате какву ду- жност, па ако је добар уведите га у чин кад томе буде време. Ја сам му казао како је тамо. Будите ми здраво са свом осталом братијом*.102)

Епитропи манастира Хиландара, архимандрити Хри- сант и Данило, обавестили су, крајем октобра 1895. го- дине, митрополита Михаила о томе, да је комисија, на заузимање Владана Ђорђевића, одредила границе има- њу «Каково-Арсеница» према ферману. Околни сеља- ци ометали су рад комисије и оружано је напали. Ни после интервенције власти, по наређењу Валије, сеља- ци нису дозволили да се границе поставе према ферма- ну. Обавестили су о томе Владана Ђорђевића и он им је јавио, да је Министарски савет решио да се ферман мора извршити.103)

Иван Павловић, тада српски консул у Солуну, оба- вестио је, 14. децембра 1895. године, братство манасти- ра Хиландара, да га је Краљ послао да је ближе њима, да их у свему помаже и да им буде на услузи. Већ је интервенисао код Валије «и Валија је одмах дотерао Ма- рино и сву његову банду у Солун и најстрожије им за- претио да манастирско имање не дирају. Чим стигне нови Валија ја ћу и њему говорити о томе. А ви кад- год вам устреба каква помоћ код власти јавите мени одмах, па ћу се ја о томе старати».104) Обавештава их да им је донео 6.000 дашара у злату као поклон Краља

101) АМХ 1895, број 136.>02) АМХ 1895, број 139.103) и з приватне архиве митрополита Михаила од 15. ХП. 1895.1°4) АМХ 1895, број 143.

132

Page 133: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

и да је то предао Василију и Дамаскину. Вели, да ће обрадовати Крал>а «ако на метоху вашем отворите је- дан мали параклис у славу светих отаца наших Симе- она и Саве, те да се и деца српска имају где Богу и светима молити».'05)

На сам Божић 1895. године Павловић је писао хи- ландарском братству, да се врло радује што су усвоји- ли њетов предлог: «. . .Ако би вам, вели он, угодно би- ло лошљите једнога брата да на дан Светога Саве од- служи прву службу. Ме-ни би врло годило да један од ученика нашега великога Просветитеља уж еж е прву свећу у новој кући његовој. Ако можете пошаљите и коју икону, кандило и остале потребне ствари. Ако не- мате својих ствари, купите па ћу вам ја надокнадити што будете потрошили. Само гледајте да тај брат сти- гне овамо који дан пред Светога Саву».'06)

Током 1896. године чињено је неколико покушаја да се бугарски део хиландарскога братства уразуми. Митрополит Михаило је, 8. јануара 1896. године, оба- вестио Стојана Новаковића, који је тада био посланик Србије у Цариграду, да су за Хиландар отишли адво- кат Алекса Новаковић и Љуба Ковачевић, да би убе- дили епископа Саву у свој предлог о њетовом одлаеку у Хиландар. Братство, вели митрополит, «пристаје да свечано прими г. епископа, али ускоре да га испрати на што опет г. Сава не пристаје, него жели да остане у Хиландару».107) Алекса Новаковић је обавестио митро- полита Михаила, да су Бугари оклеветали епископа Саву, а он није крив ни патријарху ни султану, «а већ знате да су највећи лажови, клеветници и сллеткаро- ши Бугари». Епископ Сава тражи да се иште ферман који би осигурао Србима управу, али је Владан Ђорђе- вић држао да је ово тешко. «Молим Вас, вели митропо- лит, да о томе размислите и да учините што се год мо- же, те да нам Бугари не отму Хилендар, као и да Ко- бург у њега не долази, јер би то била јавна увреда на-

105) На истоме месту.1<м) АМХ 1895, број 148.’07) Архив СКА, б р о ј 8751, кутија С1Х, 1895,

133

Page 134: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

шем краљу и српском народу».108) Моли, даље, да се код патријарха изради, да епископ Сава може служи- ти у Светој Гори.

Консул Иван Павловић је, 18. јануара 1896. године био, на отварању параклиса у хиландарском метоху у Солуну који је «пропевао у славу светитељеву». Он је о томе обавестио Краља. Извештава и о томе да парни- ца са Марином стоји слабо, јер њихов адвокат у Цари- граду не ради, «а Марини свакога дана трчи и буши по Солуну против манастира».'09) Павловић је, 20. јануа- ра 1896. године, писао митрополиту Михаилу о овоме: «Хвала милостивом Богу пошло ми је за руком да створим и отворим храм Светог Саве у Солуну, у виду параклиса у метоху хиландарском. Много је требало труда и предострожности око тога, али је потреба на- ша тако велика била, да тога труда није жалити. Ме- ђу овдашњим Бугарима то је начинило узбуну; али им је све доцкан.. . Надам се и Вашем архијерејском бла- гослову овог предузећа и којој икони».110).

Павловић је, 11 фебруара 1896. године, опет писао митрополиту Михаилу о манастиру Хиландару: «Они се много надају у Вас и ја Вас молим да ме изволите са две три речи упутити како да их од Ваше стране по- здравим».ш) Истиче да се Хиландар налази у великим тешкоћама и вели да му је у свему помогао селунски митрополит Атанасије и треба да се одликује орденом Свегога Саве, «јер да нисам њега за ову ствар придо- био, од свега не би могло ништа бити. . . Овај ће нам човек и даље за многе ствари требати. Да ништа даље не помаже, — само да нам не смета, па ће од њега ве- лика корист бити, и сасвим ми је на руци»."2) Павло- вић моли, «да нам што пре пошаљете једну лепу пла- штаницу и следеће књиге: Устав, Октоих са осам гла- сова, Пентикостар и Ирмологију. Оно, кад би могли до-

108) На истоме месту.109) АМХ 1896, број 18.110) Из призатне архиве мптрополита Михаила од 20. I. 1896.1]1) Из приватне архиве митрополита Михаила од 11. II. 1836.?12) На истоме месту.

134

Page 135: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

бити цело коло кљига, најбоље би било».ш) У СолукуV тс време постојала и српска школа.Према писму архимандрита Василија митрополиту

Ј.Тпхаилу, писаном 6. марта 1896. године, у Солуну су морали да иду епитропк архимандрит Хрисант, Васи- лије. Галактион и Мојееј. Ишли су због спора охо Ар- сенЈгце и Какова. Већ су се вратили у манастир. Од српског коисула у Солуну чули су да је срлска влада рзшила да Хиландару пошаље помоћ од 500 дуката. О- прлсљали су и трпезарију па је и због тога маиастир у деликом дугу. Моли га, да пожури са помоћи.. .ш) Ни- шки епископ Инокентије обазестио је, 11. марта 181)6. године, архимандрита Василија, да краљ Александар иде у Атину и да ће по повратку посетити и Свету Го- ру. То ће бити Велики Петах. Нада се да ће га дочека- ти како треба.'15)

Поводом овога намераваног Краљевог пута у Атину писао је, 15. марта 1896. године, епископ жички Сава, митрополиту Михаилу, да он мисли да би у овоме тре- бала да учествује и српска црква и да Краља треба да прати један владика: «Тај би архијереј тамо био и по- среднтгк између Краља и тамошњих главних фактора и Краљу би било све доступно те би тако могао Краљ све евоје жеље протурити у корист манастира и боље и правшгаије везе с тим манастиром»."6) Он би пристао да иде са Краљем.

Према Живану Живановићу краљ Александар је посетио манастир Хиландар пре одласка у Атину. Оп вели: «. . .Но пре одласка у Атину, Краљ је отишао у манаотир Хилендар, у Светој Гори, где је провео ус- кршње празнике, дочекан и испраћен лепо од братства манастира Светога Саве и Светога Симеона, као и од изасланика свију манастира светогорских».”7)

Иван Павловић је. 10. маја 1896. године, послао е- пископу Димитрију, који се тада налазио у Хиландару,

1ТЗ) На пстоме месту.114) Из приззатне архиве митрополита Мпхаила од 6. III. Ш6.115) Из приватие архиве м>:трополпта Михаила од 11. III. 1896,116) И з приваткг; ррхнв- :-гптропслита Михаила од 15. III. 1896.117) Ж ивен ЖиБаиоЕнћ, Полптпчка историја Срба у другој потовд-

ни XIX. века, кљ, Ш (1039-Ш7). Беогрзд 1924, стр. 310.

135

Page 136: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

осам ордена — седам за светогорске манастире, а један за Бећир-ефендију.118) О овим орденима писао је Пав- ловић, 19. маја 1896. године, епископу Димитрију: «3а оно манастирско'Имање ја овде немогуништа. Тотреба у Цариграду свршити. Да она лола музе манастир то видим и говорим одавно — али шта ћеш! Кад се види- мо казаћу ти шта све о томе мислим.. V 19) Из једнога писма Слободана Јовановића Милојку Веселиновићу, писаног 27. јуна 1896. године, види се, да је Иван Пав- ловић са братством манастира Хиландара склапао не- какав у г о в о р, који се био загубио. Јовановић пише: «Ви се јамачно сећате да је г. Павловић крајем прош- ле године поднео Министарству опширан извештај о у- говору, који је начинио са братством манастира Хи- ландара о једном метоху тога манастира у Солуну, ко- ји је г. Павловић дао преправити у капелу. Уз тај ра- порт ишао је препис самога уговора. Као што ће Вам бити познато, на тај рапорт никакав одговор није1 кон- сулату дошао. То се догодило тако што се тај реферат давао на читање Њ. Вел. Краљу, Њ. Вис. Митрополи- ту, још неким лицима, па се могао загубити. Господин Новаковић ми је наложио јутрос да Вам о томе пишем п р и в а т н о , и д а настанем, да нам се достави, опет преко Вас и п р и в а т н и м п у т е м , препис тога ре- ферата, заједно са преписом уговора који је г. Павло- вић закључио са братством манастира Хиландара. Ја се надам да ћете Ви хтети то учинити».'20)

7. јула 1896. године јавио је архимандрит Хрисант митрополиту Михаилу, да се парница манастирска на- лази на истој тачци. «Адвокат Хасан-ефенди тражи новци. Посланик телеграфирао да му неоткажем и бро- јили смо адвокату други 100 дуката. Ал он и стим не- задовољан тражи ошче пари».12') Епитропи хиландар- ски, Мојсеј и Михаило, питају, 13. септембра 1896. го- дине, митрополита Михаила шта је са парницом око

118) Из приватне архиве митрополита Михаила од 10. V. 1896.119) Из приватне архиве митрополита Михапла од 19. V. 1896.2̂0) и з приватне архиве митрополита Михаила од 27. VI. 1896.

121) Из приватне архиве митрополита Михаила од 7. VII. 1896.

136

Page 137: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

заоставштине владике Виктора. Писао им је Владан Ђарђевић из Цариграда, да је манастирски адвокат Ха- сан Тахсин Ефенди ожалошћен што од манастира ни- је добио ништа него 30 лира. Хоће да са манастиром склопи нови уговор да га заступа иначе неће друкчије. Нису задовољни са Владаном Ђорђевићем. Чули су да ће доћи нови консул.123)

4.

Све што је Србија чинила за манастир Хиландар није утицало на бугарски део братства да промени свој непријатељски став према Србима. Иван Павловић, ко- ји је био српски генерални консул у Солуну, помагао братство манастира Хиландара, писао им је, 3. новем- бра 1896. године, једно писмо пуно прекора: «Још јед- на непријатна околност треба да се отклони. Наиме, е- питропи тога светог царског српског манастира усвоји- ли су жалосну једну практику: Да са српским краљев- ским властима преписку воде на б у г а р с к о м је*з и к у. Они су можда пореклом Бугари те у томе на- лазе извињење таквом поступку. Они то могу бити, и нико им то у грех приписати неће. Али, пошто су дра- говољно дошли под кров и на хлеб Светога Саве и Све- тога Симеона Мироточивог, српских првих светитеља и учитеља, образност захтева да буду једино ученици и следбеници тих српских просветитеља и учитеља те да науче језик њихов и њиховим језиком говоре пред- ставницима васпријемника њихових у богоданој држа- ви српској. Молим вас да се постарате скоро ради ве- ће и потпуније сагласности нашег деловања за тај све*- ти царски манастир, да и та жалосна појава од сада се више не деси».'гз) Јавља им да је парница са хаџи-Ми- хаилом Пешићем окончана у прилог манастира... Ста- решине манастира јавиле су, 29. новембра 1896. годи- не, митрополиту Михаилу, да их је утешила вест да се парница са хаџи-Михаилом Пешићем развија повољ-

122) Из прватне архиве митрополита М пхаила од 13. IX. 1896.123) АМХ 1896, број 62.

137

Page 138: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

но.,:4) Алекса Новаковић је, 24. октобра 1896. године, јавио митрополиту Михаилу, да је Касациони суд ос~ нажио пресуду Агелационог суда по којој хаџи-Миха- ило Пешић треЗа да плати манастиру Хиландару 9,000 дуката ћесареких.,:")

Током 1837. године било је много живље, разноврс- није и интересантније у вези са проблемима манасти- ра Хиландара. И Срби и Бугари су појачавали своју активност V вези манастира. Одговсрнлм факторима Србије постојадо је све јасније, да бугарски део брат- ства, који је упразљао манастиром, ради у споразуму и по упутствпма бугарске Егзархије и великобугарске лролаганде уолште. Напори око спасавања српског ка- рактера манастира Хиландара били су праћени насто- јањима да се добију парнице око имања овога манасти- ра. Српска дипломатија је била веома активна на ово- ме плану. Била је сретна околност да је др Владана Ђорђевића заменио у Цариграду Стојан Новаковић. О- бадвојица су били не само знамекити људи, него и ак- тивисти по својој природи и веома упућени у нацио- налне проблеме тадашњег Балкана. Иако је игра бу- гарскога дела хиландарског братства била јасна и јед- номе и другоме они су према н»има поступали и са так- том и са дужним поштовањем. Митрополит Михаило је и са њихове стране и са страке манастирског брат- ства био држан у току ствари. Тадашње старешине ма- настира Хиландара обавештавале су митрополита Ми- хаила највише и најчешће о својим материјалним про- блемима и, скоро увак, тражили помоћ од Србије. Зна- ли су Д'- залагање и посредовање митрополита Михаи- ла много значи. Српски представници у Цариграду и- мали су доста невоље и са турским властима, које су често подлегале бугарским интригама.

Др Владан Ђсрђевић је, 10. јануара 1897. године, у једном спширнои писму изложио стање какво је било ночетком озе године. Торћевић износи низ потешкоћа, које окетају п о з о љ з ј о решење парница око манастир-

>24) м з п р ::Е атн е архлве глитрополпта Михаила од 29- XI, 1886.Из пр::ватне .:г.’:гпве :.:чтрополита Михаила од 24. X, 1896.

133

Page 139: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ског имања. Због тога је, вели, био 12. јула 1893. годи- не код Султаиа. Наређено је било да се шорлшра јед- на комисија на Порти, која ће на оснозу цароких фер- мана и судских решења донети одлуку. Велики везир је, међутим, целу ствар окренуо друкчије. П л сјо је, 27. новембра 1899. године, Валији Солунскоме, г.о.1и је ре- шио питање на штету манастира. Против интереса ма- настира Хилендара оили су задобиј СИИ И КМ>ХИ ЧЈХНОВ- ници. Ж алио се против тога. али није наишао иа разу- мевање код Изет-беја, који «налазаше да у једној тах- вој парници као што је хиландарска, која се већ дваде- сет година повлачи по судовима, па никако не може да се реши правилним путем, мора приступити а р б и- т р а ж и да се једном сврши. Изет-беј налази даје пи- смо Великога везира Валији Солунском тж ав арби- траж. Бадава сам му ја доказивао да је арбитраж иза- брани суд, у коме обе парничне стране изашљу свој^ пуномоћнике, пристајући унапред на решење тога су- да; бадава сам наводио да у овоме случају није био ар- битраж, него само једнострано и пристрасно решење Вгликога зезира у корисг једне парничке етраике и без саслушања друге парничне стране. Изет-беј ми је и на само и пред господином црногореким послаником. кад смо се обојица заузимали за манастирско право, одговорио да је ствар свршена на коју се не треба вра- ћати».126)

Ђорђевић се није помирио са овим, него је, 30. де- цембра 1896. године, писао непосредно Султаку. подв~о му писмо Великога везира од 27. новембра 1В95. годи- не, Солунском Валији и жалио се, на то. Потсетио је Султана на његово обећање од 12. јула 1896. године, и молио да се образује обећана когдисија, која б т саслу- шала обадве стране и донела решење на основу цар- ских фермана и судских решења. На то није 1ош добио одговор: «У свахом случају, вели он, нека братство бу- де уверено да ја кећу пропустити ништа. што се само може покушати за спасење манастирске и?.1 0 вине ол

,2‘) АМХ 1097, б р О Ј 153.

139

Page 140: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

пљачкања*.127) Ђорђевић потсећа братство и на то, да им је он дао упутства, да се одазивају позивима вла- сти, да братство «следује свагда позиву власти, али да не пристаје ни на што, што је противно ферманима и правима манастира».’28)

Архимандрит Василије послао је из Солуна писмо митрополиту Михаилу без датума, које је митрополит прхшио 11. фебруара 1897. године, а на њега одговорио 18. фебруара. Архимандрит Василије јавља, да је до- шао у Солун на позив Солунског Валије због парнице о Арсеници. Пошто парница слабо стоји, а и због дру- гих манастирских ствари, хтео је доћи у Београд да митрополиту лично покаже етвари. Био је добио од српскога консула визу, али је после јављено да не до- лази. Моли да му се објасни због чега је то било. На полеђини овога писма митрополит Михаило је написао: «Кад сте рекли од стране Министарства да архиман- дрит Василије дође, онда га пустите да дође по прочи- тању овога писма».129) Од стране Министарства инос- траних дела одговорено је, 12. фебруара 1897. године, митрополиту Михаилу Слободан Јовановић. Каже, да је Бранислав Нушић реферисао, да је потребно да ар- химандрит Василије дође због хиландарских ствари. На основу тога Министарство је телеграфисало да мо- ж е доћи. Јовановићу је, после неколико дана, рекао е- пископ Димитрије да Василије не треба да долази и да «долази само да се п р о в е д е , да ћемо ми, дозивају- ћи га у Београд, побудити само сумњу код братства манастира Хиландара коме ће се онда учинити да не- што иза његових леђа са архимандритом Василијем ра- димо».130) Министар је још пре од епископа Димитрија добио писмо да архимандрит Василије не треба да до- лази. Могао би писмено изложити због чега треба да дође.131)

127) На истоме месту.128) На истоме месту.}29) и з приватне архиве митрополита Михаила од 12. II. 1897.13°) Из приватне архиве митрополита Михаила од 12. II. 1897.тз1) На истоме месту.

140

Page 141: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Епитропи манастира Хиландара јавили су, 25. фе- бруара 1897. године, митрополиту Михаилу да је, по наређењу Великог везира одузето око 2.500 дунума зе- мље од манастира. Пишу, опет, б у г а р с к и и веле: «.. .Наши опуномоћеници, отац архимандрит Василије и атац Галактион јавили су се, по савету посланика у Цариграду господина Владана Ђорђевића код Велије у Солуну, који им је саопштио да је по вишем наређењу одвојено за сељаке од шуме 2.500 дунума и поље!, а на- п ти опуномоћеници су одговорили да то неће примити јер то нарушава царске' фермане и није правично. Ва- лија се због тога врло увредио и понижавајући их и:з- бацио их напоље и то због тамошње парнице због чега омо запалн у велику беду јер не можемо да платимо камате зајмодавц-има».132)

Хиландарско братство је, 4. марта 1897. године, о о- воме известило Владана Ђорђевића, који им је одгово- рио 9. марта. Каже, да су претставници манастира до- бро одговорили Валији, јер због тога Валија није мо- гао приступити извршењу пресуде. Треба тражити и- зашиљање нове комисије, а «тиме се ствар враћа на о- ну тачку, на којој је била пре неочекиване и неправед- не наредбе Саразамове, а, што је главно, тиме смо о- пет добили времена и могућности за даљи рад».'33) Ђор- ђевић вели, да је три дана пре него што је добио н>ихо- во писмо, поново интервенисао код Султана. Изет-беј после реше1ња Великог везира, «до мога последњег састанка са њиме није хтео више ни да говори о хилендарском питању, јер га је сматрао као свршено пристанком обеју страна, сада је, ваљда због мало кру- пнијих питања, с којима сам довео у везу ово наше пи- тање, не само пристао да о њему говори, него је обећао видети, шта се може учинити. Дотле, ако Валија пош- л>е поново комисију, нека манастир остане непоколе- бив на своме праву».134)

Јеросимонах Авксентије обавестио је, 21. марта 1897. године, сабор хиландарске обитељи, да је био код ми-

,32) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 25. II. 1897.133) АМХ 1897, број 154.,34) На истоме месту.

141

Page 142: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

трополита Михаила и да га је овај примио радосно да не може бити боље. Обећао му је да ће се код Краља заузети за помоћ; био је и код министра, који га је ле- по примио.'35) Митрополит је, 9. априла 1897. године, обавестио хиландарско братство, да је примио њихово писмо од 25. марта и да је одмах писао посланику у Цариград да се заузме за њихову ствар око имања: «.. .И добили смо одговор да је све употребио да се од- брани од отмице Хилендар и вели да се нада да ће по- моћи. Нека да Бог да се испуне наше и ваше наде, те да се и ви и ми успокојимо и ви се избавите од напа- дања».136) Честита им Васкрс. Братство се, 27. априла 1897. године, жалило митрополиту Михаилу да нису још примили помоћ и да се налазе у тешхом стању. Моле да им се пошаље бар један део државне помоћи. Митрополит је интервенисао код владе и решено је, да се Хиландару. наиме једногодишње помоћи исплати 6.000 динара «и да сам сада пооштрио те мере, да ће Хилендар скоро повац примити».ш) Архимандрит Хри- сант је, 21. маја 1897. године, известио митрополита Михаила да су преко српскога консула у Солуну при- мили 6000 динара у злату као годишњу помоћ и да је братство врло задовољно. Моли митрополита Михаила да посети Хиландар.133)

И поред овога задовољства са добијањем помоћи раздор и неслога у манастиру Хиландару нису нреста- јали. О томе је, 14. јуна 1897. године, писао архиман- дрит Хрисант митрополиту Михаилу из Кареје: «И у наш манастир, вели Хриеант, међу братијом завладала је јерес раздора, немира, омразе и мржње. Пре неко- лико дана ухваћене су копије писама, које је архиман- дрит Василије хтео да пошаље гоеподину министру, господину митрополиту, господину архимандриту Сави, господину Краљу у Београд против хилендарског брат- стза: прво, да ниједан Србин не може остати у манас-

135) АМХ 1897, број 98.АМХ 1897, број 143.

,37) Из приватне архкза мктрополита М;о;а;:да оз 27. IV. 1897.138) Из призатне архпве мктрополцтн Т..'ј!;:аила од 21. V. 1897.

142

Page 143: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

тиру ради татаро-бугарскога гоњења против Срба: дру - го, помоћ у новцу који Министарство иностраних дела (шаље) и то 6009 динара су ови новци одмах подељени у Сабору стараца и да су хулили на Србију, а то виде- ћи архимандрит Василије као Србин заплака и побеже из Сабора. Да би што пре био позван у Београд архи- мандрит Василије који све да опширно објасни и рас- тумачи у каквом се стању данас налази манастир Хи- ландар и много шта друго; због тога се братство много увредило, забринуло и огорчило против поменутог ар- химандрита Василија. . ,»’39) О падању у немилост ар- химандрита Василија обавестио је, 9. јула 1897. годи- не, и архимандрит Кирил из скита Светога Јована Зла- тоустога. Архимандрит Василије пао код братства у немилост «зато што назива и тврди да је Хиландар српски манастир».,4°)

Митрополит Михаило је, 5. јула 1897. године, писао хиландарском братству да су добили помоћ и «има још да се даје, али сада је немогуће». Парница са хаџи- Михаилом Пешићем је свршена, али се чине сметње и сплетке: «Адвокат не престаје настојати да се изврши продаја имања за рачун Хиландара; но ни сам не зна зашто се не врши продаја. Сви настојавамо да се свр- ши по пресуди, али Никола, зет хаџијин, разним из- мишљотинама доскаче те задржава продају, а чак пре- ти да обнови парницу и да тражи ново суђење.

Како је са хилендарским тамо имањем у Арсеници? Вратише ли што су отели? Овде је најозбиљније пре- поручено г. Ђорђевићу да се тамо настојава одбранити имање хилендарско. Да Бог да.

Епископ нишки Јероним хвали отуда Аксентија ко- ји се добро труди и поштено монашки живи. Али би он био и тамо полезаи, па би добро било да га овде ду- го не држите, него да га вратите у манастир, а другога да пошаљетг да буде овде три године, па да се врати и тако редом, а не да седи овде све године.

139) Ј-Јз приватне архнве мптрополита М ихаила од 14. VI. 1897.140) и з приватне архизе митрополита Михаила од 7. VII. 1897.

143

Page 144: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Нећете нам замерити што ћу вас умолити, да С р- б е к о ј и т а м о д о ђ у о т е ч е с к и п р и м и т е и п о у ч а в а т е и х у п р а в и л у и р а д у , а н е г о н и т е и х и з о б и т е љ и . У народу је непово- љан утисак, кад се нико од Срба сада тамо не може да одржи па се пита: зар су баш сви који тамо дођу не- ваљали? Међутим у другим манастирима су примљени и добри. Не тражим да се шта чини против реда и пра- вила, али вам јављам да је народу жао што се неће да одржи по који Србин у Хилендару».’41) Д. Боди, срп- ски генерални консул у Солуну, био је, 2. јуна 1897. го- дине, послао у манастир Хиландар Луку Лаковића, ко- ји је био у Србији свршио «пољску економију и који је рад да својим знањем послужи и помогне светоме манастиру у обрађивању његовог пољског имања».ш) О њему је говорио и архимандрит Хрисант «кад је ов- де био. Верује да ће га примити».

У писму, писаном 25. јула 1897. године, јавља ми- трополит Михаило хиландарском братству, да је завр- шена парница са хаџи-Михаилом Пешићем из Ниша «па се очекује да положи по пресуду новце, што ако не учини одма ће се имање његово изложити прода- ји».143) За ово су заслужни адвокат Алекса Новаковић, Чумић и архимандрит Василије «кога нека братство својом љубављу и поштовањем награди».144) Препору- чује им, да повуку Аксентија, а пошаљу другога: «Јер у миру (свету) схимник постављен је у врло незгодан и тежак положај што му је овакво послушаније нало- жено».145)

Да ли је Управа манастира Хиландара примила Лу- ку Лаковића нисмо могли утврдити. Из писма Д. Боди- ја хиландарском братству, писаног 24. септембра 1897. године, види се да је он био врло незадовољан са др- жањем архимандрита Хрисанта. Јавља им да је стигао

141) АМХ 1897, број 150.1«) АМХ 1897, број 159.143) АМХ 1897, број 152; Из приватне архиве митрополита Михаила од

25. VII. 1897.144) На истоме месту.,45) На истоме месту.

144

Page 145: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

новац за кирију метоха у Солуну, треба да пошаљу не- кога са уредном признаницом. Д. Боди, овом приликом, вели: «Овом приликом не могу пропустити, а да неда- дем израза оном непријатном утиску, који је на мене учинио долазак оца архимандрита Хрисанта у Солун, у томе што отац Хрисант бавио се дуж е време у Ман- гази (?) и у Солуну и није сматрао за нужно ни један- пут посетити мене. Не испитујући разлоге, који су га у томе руководили, ја морам поново изјавити своје жаљење над таквим поступцима».144)

5.

Иако Управа манастира Хиландара није скривала своје антисрпско држање и свој став она му је, у дру- гој половини 1897. године дала свој најпунији израз, који се испољио у њиховом држању према епископу жичкоме Сави (Бараћу, од 1889-1914), који је био пос- лат у манастирско братство да у њему заведе ред, мир и поредак. Држање Управе манастира Хиландара пре- ма епископу Сави иза кога је стајао ауторитет и Кра- ља, и владе и митрополита Михаила (који су сви били доброчинитељи овога братства) било је рђаво. Све то као и обилна помоћ, коју је Србија давала братству, као и сва скретања пажње, иако увек на умерен начин, братству на недолично антисрпско држање, није ути- цало на бутарски оријентисану Управу манастира Хи- ландара, да заузме подношљив став према једноме ви- сокоме претставнику Српске православне цркве, који је, поред тога, био и признати национални радник и и- мао велике заслуге.

О «случају епископа Саве» има доста сачуваног ар- хивскога материјала, који потиче, знатним делом, од њега самога из његових писама митрополиту Михаилу, који је', 2. септембра 1897. године, обавестио братство манастира Хиландара, да ће епископ Сава доћи тамо. Митрополит Михаило вели, да је, по жељи Краљевој, решено да се обитељ чува, «те шаљемо у братство ва-

1«) АМХ 1897, број 163.

145

Page 146: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ше његово преосвештенство канонског жичког еписко- па нашега господина Сазу».147) Препоручујући им да га лепо приме митрополит Михаило даје биографске по- датке о епископу Сави: псстрижник је манастира Ви- соки Дечани, учио Богословију у Београдз’’, а у Кијеву Духовну академију. Био је ректор Призренске богосло- вије: «Он је упознат са позивом, животом и правили- ма монашким, а личност је уважена у народу».148) На- да се, даље, да ће му они «братски помоћи у интересу свете обитељи, којој част и опстанак захтевају да се зазеде бољи ред, да се по Уставу Светога Саве посту- па, да се велико имање боље чува и ради боље, те да се и братство боље издржава.

Изјављујемо, да ће се што Србија чини Хилендару и његовом братству, чинити преко господина епископа Саве, нашега првога брата. . . Да би свима у обитељи било добро, молимо Бога и пречисту Богородицу Тро- јеручицу, да се сви братски сложите, да у љубављу живите, да млађи старије слушају, а старији млађу браћу пазе и чине им правду и указују љубав».149)

Пут епископа Саве за Хиландар припреман је и дипломатски. То је чињено преко руских места код ко- јих је митрополит Михаило имао велики углед. Ово се, нарочито, односи на рускога посланика у Царитра- ду Нелидова. Епископ Сава је, и због тога, путовао пре- ко Цариграда. Он, 22. септембра 1897. године, пише ми- трополиту Михаилу из Цариграда, да га је Нелидов ле- по примио и да је ишао и код патријарха са Гопчеви- ћем; патријарху је предао писмо митрополита Михаи- ла: «Пријем је био врло љубазан, — пошто је прочитао писмо, сам га замоли, да помогне повратити ред и за- конити поредак који је због зле управе све изопачио и покварио и он је казао, да ће све учинити што буде би- ло до њих, а он ће писмо изнети Синоду на решење, па ће ме известити, но логотет каза, да ће то тек кроз

’47) АМХ 1897, број 45.148) На истоме месту.149) На истоме месту.

146

Page 147: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

десет дана бити готово».150) Епископ Сава је тражио од патријарха писмо за Кареју.

Епископ Сава јавио је, б. октобра 1897. године, из Цариграда митрополиту Михаилу да је 28. септембра био код патријарха са митрополитом Игњатијем. Па- тријарх му је рекао, да је Синод у седници од 27. сеп- тембра «прешао» преко митрополитова писма због то- га што ни патријарх ни Синод не могу ништа наређи- вати братству и манастиру Хиландару, нити спомиња- ти ма шта о онома што се наглашава у Михаиловом писму, јер би то само погоршало ствари. Патријарх му је препоручио да он од сзоје стране поднесе писмо па- тријарху и он ће га изнети Синоду. Он је то урадио и тражио да га патријарх препоручи Управи Свете Горе, да се може настанити у манастиру Хиландару и тамо остати «и по могућности да у договору са братством приведемо у ред све оно што је неуредно и осигурамо код царске власти имање које је сада већим делом на пропасти услед чега прети коначна пропаст и самоме манастиру».151)

Ово писмо предао је епископ Сава 4. октобра 1897. године. Јављајући то истиче: «Ова сметња и ово овак- во понашање патријарха за мене није ништа ново; о о- воме сам говорио док сам још тамо био да ће овако би- ти».152) Мисли да је цела ова ствар предузета без до- вољно припреме: «На овоме требало је претходно ра- дити код владе овде у Цариграду, да се једна личност припозна као да буде стараоц хилендарског имања, јер на осигуравању манастирских имања наше овдашње посланство једнако ради, па и од ономадне је излегла једна ирада да се осигура ј&дно имање манастирско».153) Од надлежнс.га министра добио је писмо у коме је пре- порука за Солунскога Валију за сигурност његовог пу- та. Епископ Сава је, 13. октобра 1897. године, јавио ми- трополиту Михаилу, да је од натријарха добио писмо за Кареју.

15°) Из прлваткс архпзе митрополита Михаила од 22. сспгс:-.т.бра 1397.15-) Из приватне архпве митрополита Михаила од 6. X 1897.”' 2) На истоме месту.1!3) Ка истоме месту.

147

Page 148: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Већ 20. октобра 1897. године епископ Сава је био у Кареји, и одатле се јавио митрополиту Михашлу. Вели да је учињена грешка што митрополит Михаило није тражио дозволу од патријарха да епископ Сава може служити литургију у Светој Гори. Вели да, 21. октобра 1897. године, иде за Хиландар.154) У Хиландар је епис- коп Сава стигао истога дана пре подне. Дошао је без церемонија, јер је на много места чуо, да се монаси у Хиландару спремају да му затворе врата као изасла- нику ерпске владе: «Пре' мога доласка једнога дана до- били су једно писмо од бугарске Егзархије у коме је писму главна садржина била та: прво, јавља се да сам ја био код патријарха и да ћу им доћи овде за старе- шину; и друго, да ме они никако не приме у манастир и да чисте све оно што је српско овде, али какво су ре- шење овдје донијели то нијесам могао дознати — но главно је да су и пре и после овога писма егзарховог доста главу разбијали шта ће да раде са невиђеном би- једном која им долази из Србије у мојој личноети. . . Доста су изгледи да ћу ја тешко овдје застати но кад почнемо водити разговоре јаћучињ ет што сем ож е».155) Јавља још и ово: два монаха, која су отишла у Софи- ју да траже Фердинандово покровитељство за Хилан- дар ниеу се још вратили.

Када је дошао у Хиландар епископ Сава је нашао тешко стање у њему. Он, 27. октобра 1897. године, из- вештава о томе митрополита Михаила. Био је, вели, на седгоши братства и јавно им открио циљ свога дола- ска. Један од сабраће је одговорио да они неће ништа да знају за Србију. На то је он одговорио да ни Србија неће да зна за њих, али хоће за ову задужбину и ње- зино имање. Дознао је да братство д р ж и н о ћ у т а ј н е с е д н и ц е . О саставу братства пише: «Овде тек ако има њ и х п е т и з Б у г а р с к е , а ови д р у г и с у и з М а к е д о н и ј е и п о ј е з и к у ч и с т и с у С р б и и т о б а ш и з о н и м е с т а у к о ј и м а с у с а д а в е ћ и м д е л о м о т в о -

154) ц з приватне архиве митрополита Михаила од 20. X. 1897.155) и з приватне архиве митрополита Михаила од 25. X. 1897.

148

Page 149: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

р е н е ш к о л е с р п с к е . Па стога из Цариграда и и з С о ф и ј е т о л и к о н а в а љ у ј у д а с е о- в и н е и з д а ј у з а С р б е , ј е р о в д е ј е к р а ј - н а т а ч к а М а к е д о н и ј е и о в о т р е б а д а з н а ј у т а м о . . . Овде само тек има њих преко три- десет из једнога места из Малешева-Берова, па стога ако није сада још тамо учитељ из Призрена Спира Ра- дивојевић, који је више година тамо био, оно нека се пошаље тамо какав други учитељ спреман, поштован и увиђаван. Јер је ово место овде крајна тачка Маке- доније и нашега живл»а, па ће одавде из овога места манастира Хилендара у многоме и многоме зависити судбина успјеха у Македонији».’“)

О овоме ш т а је доживљавао у манастиру Хилан- дару и к а к о се братство односило према њему писао је епископ Сава, 6. новембра 1897. године, митрополи- ту Михаилу. К аж е за ове монахе, да су «у потпуном смислу постали активни рушиоци онога што је овде српско».157) Излаже, даље, шта су све предузимали про- тив њега. Епитроп Платон ишао је у Кареју и депешом питао у Цариграду преко својих људи егзарха шта да раде са епископом српским. Исто питање је, преко сво- јих људи, послао и у Софију. Добили су наређење да се придржавају пређашњих наређења и последњих писама. У тим писмима стоји, да никако не приме с р п с к о г а е п и с к о п а и д а и ш ч е з н е ш т о п р е с в е ш т о ј е с р п с к о у м а н а с т и р у .

Платон је однео на Кареју Михаилово писмо, пре- вео га на грчки језик и скоро оптужио митрополита Михаила што се меша у туђ манастир. Платон се за- држао на Кареји седам дана и вратио се доста распо- ложен. Четири дана после Платоновог повратка доне- ли су решење, да он ни под каквим условима не може боравити у Хилендару. Истога дана Платон је дошао код њега и саопштио му њихово решење. Сутрадан, 5. новембра, позвали су и њега у сабор. Он их је питао да ли је истина да су донели такво решење. Одговорили

75*) Из приватне Архиве митрополита Михаила од 27. X. 1697.157) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 6. XI. 1897.

149

Page 150: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

су му, да је истина и да друкчије не може бити. Шее- тога новембра позвали су га опет на с-зоје заседање ка- да су видели да се не спрема за одлазак.

Било их је сакупљено око шездесет. «Па кад сам видјео на окупу ову разбојничку чету нијееам хтео ни- шта говорити док они сами не отпочеше но и ја после изговори им у почетку доста лепу беседу братску и хришћанску поуку, а послије учинио сам један озби- љан напад и прекор: да они се кијесу сакупилл овдје у ову задужбину, да један над другим разбојништво чине, да гоне Србе, да не примају мене и одричу ми свако право у мојој прадједовској задужбини — нити су се пак они овдје сакупили из Македоније за то да доносе своје решење да буде ова задужбина овог или оног и они су за то мали и ништавни па и за то њих иеће ни питати, јер по овоме делу не може бити ничи- је питање, а њихово пак још и најмање може бити».15в)

Многи су одговорили д а ј е о в а ј м а н а с т и р с а д а ч и с т о б у г а р с к и . Српски може постати када Срби поврате Петропавловски и друге манастире.

Истога дана добили су писмо од егзарха и из Солу- на од Шопова, који им наређује, да га одмах избаце из манастира ако мисле да добију што желе. <Сутра морам изићи, да ме не би вукли са пандурима и да се догоди какво зло. . ,»159) Епитропи и старци маиастира Хиландара писали су, 6. новембра 1897. године, митро- политу Михаилу о овоме случају. Веле да је у манас- тиру добар ред као и у свим светогорским манастири- ма — «због тога не можеме да пријемеме г. епископ Сава да ни б-вди в ђ с з . мЂнастир нови преображенија против свјашченствојушчиј м-внастирскиј ред и про- тив свјатогорските привилегии».160)

Епископ Сава је, 7. новембра 1897. године, изјутра морао напустити манастир Хиландар. При одласку до- лазили су му неки старци и хвалили његове поуке и и- стицали да «због разних узрока нажалост никако не

155) На лсто.ме месту.159) На истоме месту,6̂0) Из прпватие архиве митрополита Михаила од 6. XI. 1307.

150

Page 151: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

можемо тебе примити у општежитије».’61) Напослетку п.и је иаписао писмо и тражио да га бар «приопште макастиру и неће им ништа друго тражити. У против- нсм тражиће им писмени одговор зашто неће да га приме, али су они само одговорили на Михаилово пи- смо. Архимандрлт Басилије није смео да остане у ма- настиру после епискспа Саве. Све своје ствари пренео је код архимакдрита Мелхиседека.162)

Из Хиландара је епискои Сава отишао у манастир Шимен где су га врло лепо примили и понудили му да под њих остане колико хоће. Из Шимена је отишао у Ватопед, а одатле у Кареју где је, такође, лепо прим- љен. Намеравао је да остане у неком рускоме манасти- ру или да изнајми стан на Кареји. Истога дана када је епископ Саза напуегио Хиландар послата су била два монаха из Хиландара за Кареју где су предали два пи- сма за Софију, а два за Цариград и четири депзше у којима јављају да су извршили наређење.’63)

Епископ Сава се, привремено, био сместио у један руски светогсрски скит. Одатле је, 12. новембра 1897. године, поново писао митрополиту Михаилу. Истиче да је Хрисант, који је био српски васпитаник, и кога је митрополит Михаило рукоположио за јеромонаха и произвео за архимандрита, био највећи српски непри- јатељ. ;Он је признао да све ово ради по наредби Ег- зархије и ио упутствима Шопова. Бугарски кнез им је обећао 10.000 лира, и после сваке године по 600 лира. Бугари су појачали своју акцију нарочито после посе- те краља Александра Хиландару. Чим је Краљ оти- шао, дошао је тамо један бугарски научник из Цари- града и тамо затекао епископа Димитрија «те је тако тај господин одма још тада положио темељ овом овак- вок данашњем њиховом стању».’“) После је долазио у манастир Балабаноз. После њега егзарх је послао нг- ке ђаке, који су дуже остали у Хиландару и од свако-

' 61) Из прмзатне архиве митрополпта Михаила од 10. XI. 1397.162) На пстоме месту.*-3) На истоме месту.1е4> И з приватне архиве митрополита Михаила од 12. XI. 1297.

151

Page 152: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

га калуђера «потпие узели као заклетву да ће сваки све за Бугаре жртвовати».165)

У Хиландару је тада било 83 калуђера, 7 послуш- ника и још неких других 6 калуђера, који су дошли са стране. По народности су били: из краљевине Срби- је 7, од тога су два архимандрита, један јеромонах и четири проети монаси. Бугара из Кнежевине има 9, међу њима три јеромонаха, а друго су монаеи; било је4 Влаха, од тога су два јеромонаха, 1 Рус и 3 Чеха. Сви остали су са турске територије, а чисто су српске на- родности «и то из предела: Старе Србије и Македони- је, и већим делом из оних крајева где има сада српски школа».166) По другим манастирима има Срба из раз- них крајева 21. Из Србије их има и у манастиру Зо- графу 10. Сви су у почетку долазили у Хиландар, али су одбијени под разним изговорима.167)

Поетупак бугарскога дела братства манастира Хи- ландара према епископу Сави непријатно је одјекнуо не само у Србији. Епископ тимочки Мелентије пише, 9. новембра 1897. године, митрополиту Михаилу: «Е мука ме увати због Хилендара. Е бруке, е крајње не- благодарности и непоштења код оних бугараша. А ко- лико им је чињено. Бог им судио, по молитвама светих Симеона и Саве. Али смо и ми Срби за осуду. Нећемо да благовремено чувамо и очувамо што је наше. Давно је речено: пусто масло и пси лочу».168) Нешто касније, 15. новембра 1897. године, епископ Мелентије, поново, пише митрополиту Михаилу: «И Турци и Бугари па- зе на њега (епископа Саву) те без сумње и писма отва- рају. А да ли ће моћи шта учинити? Некако ми изгле- да: мрка капа зла прилика. Требало је обући у манти- ју 20-30 наших жандара па напаети на Бугаре те доб- ро измлатити и истерати из оне српске светиње. Нема ту шуле миле».’69)

165) н а истоме месту.166) На истоме месту.167) На истоме месту.Т68) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 15. XI. 1897.169) ц з приватне архиве митрополита М ихаила од 15. XI. 1897.

152

Page 153: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Митрополит Михаило се, 15. новембра 1897. године, жалио Александру Петровићу (био је Рус) на поступак Бугара у Хиландару и указивао му на то шта Хилан- дар значи за Србе: «.. .Од ослобођења Србија је дава- ла помоћ Хилендару, званично заступала његово има- ње пред турском владом и у ферманима Султана Хи- лендар се сматра српским манастиром. Братство је пре- дало молбу српскоме краљу да би он био заштитник српскоме Хилендару, а ја сам рукополагао јеромонахе и производио архимандрите, а недавно је краљ Алек- сандар био у Хилендару као српскоме и, ево, од недав- но су Егзарх и бугарски шовинисти почели да интри- гирају, да би одузели својину српскога народа, која му је тако драга».170)

Да би се тамо средило стање био је послат епископ Сава, који је био добио писмо од васељенскога патри- јарха и султановог министра за Солунског Валију и пошао у Хиландар са писмом митрополита Михаила које је било упућено манастирском братству: «И овде су страствени агитатори бугаризма директно рекли е- пископу Сави на своме скупу, да Срби у Хилендару немају шта да траже. Нека иду одавде.. ,»ш) Др Нико- ла Крстић, из кабинета Министра спољних послова, о- бавестио је, 16. новембра 1897. године, митрополита Михаила, да су добили од српскога консула из Солуна шифровану депешу: «Епископ Сава принуђен поступ- цима хилендарских калуђера морао напустити манас- тир».172) Крстић је, 17. новембра 1897. године, поново јавио митрополиту Михаилу: «Патријарх каже да је чуо да је епископ Сава читао калуђерима у Хилендару неко писмо Краља и писмо митрополита Михаила, на- што су му ови одговорили, да је њихов владалац Сул- тан, а њихов митрополит цариградски патријарх». «Ако Сава није напустио Хилендар, наредите да остане у ма коме манастиру».173) Тако је одмах наређено нашем консулу у Солуну да се Сава задржи до даље наредбе.

170) и з п р и ватн е а р х и в е м итр ополита М ихаила о д 15. X I. 1897.171) Н а и стом е м есту .172) И з п р и ватн е а р х и в е м итр ополита М ихаила о д 16. X I. 1897.173) И з п р и ватн е а р х и в е м итрополита М и хаи ла о д 17. X I. 1897.

153

Page 154: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

М. Боди, јавио је, 18. новембра 1897. године, да му је позната цела ствар са епископом Савсм. < Од моје стране, вели он. колико зависи, ја чиним да му помо- гнем, но решење питања је у Цариграду. Тамо треоа е- нергично радити и код патријарха и код Високе Пор- те, да се тгшкоће уклоне и г. епископ Сави опстанак у Хилендару осигура. Чули сте извесно и о депутацији бугарских калуђера у Софију. Они су се вратили већ у Хилендар. Њихоз разговор на лађи са оцем Кири- лом, јеромонахом из манастира ,Св. Јован Златоуст’ ја сам саопштио у Београд г. министру, а не сумњам да је и г. Сава Вама о томе писао.

Краљава влада, како знам, учипила је примедбу у Солуну, за нелојално понашање, а не сумњам да ће е- нергичним корацима ус-пети да се и озо Хилендарско питање једном у нашу ползу реши. Саопштио сам г. е- пископу Сави, да остане на Кареји до даље наредбе и лззестио га о учињеним корацима у Цариграду, да му се дозволи повратак у Хилендар».1,м)

Четири дана касније, 22. новембра 1897. године, Бо- ди је послао митрополиту Михаилу Савина писма. Ве- ли да су га из Хиландара истерали Платон и Хрисант. Епископ Сава се налази на Кареји и са њим је и архи- мандрит Василије.. .»'75) Архимандрит Кирил, старе- шина скита «Св. Јована Златоуетога» писао је, 21. но- вембра 1897. го.дине, мктрополиту Михаилу, да се епи- скоп Сава налазио тамо и да су га свечано примили. Допс-о им је крст, поклон Драгиње Петровић. Епископ Сава ће, вели се у писму, остати тамо «док добије бе- рат за управу Хиландара». Писмо архимандрита Ки- рила је жалопојка втатрополиту Михаилу: «Сада су хилендарски старци страшно нерасположени према ме- ни: мисле да сам ја завео сца Василија јер док Кирил прије није ишао у Србију и митрополит Михаило и архимандрит Василије били су расположени према Хи- л ен д ар у . После његовога путовања постали су кепри- јатељ>и; нас тројица се морамо борити са Атонским ма-

174> IIз приватне ар:-:иае мптрсполита Михаила ОД 18. XI. 1297.175> Из прпватке архлве т.штрополлта Мпхаила од 22. XI. 1897.

154

Page 155: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

настирима и са турским властима на чијем чслу со Ру- сик као најбогатији и највећи наоружао да штити пра- за Бугара у Хилендару».1/1>) Моли га за заштиту и за уорзање берата од Султана да Хиландаром злада срп- ска влада: «Ако то не буде онда ће се епископ Сава и отац Василије вратити у Србију, а ја са својом брати- јом као смутљивац по њиховом суду бићу заувек ли- шен свога прибежишта, створенога сузама, радом и знојем».177)

Разумљиво је да је српска дипломатија била огор- чена због поступка према епископу Сави, али јг она у- мела да дели немогуће од могућега. Владан Ђорђевић. који је тада био претседник владе и министар спољних послова, писао је, 4. децембра 1897. године, митрополи- ту Михаилу о томе да је епископ Сава, полазећи из Цариграда, био снабдевен препорукама свих н а ј м е- р о д а в н и ј и х лица: «Његов одлазак из Хилендара довео је питање о овоме манастиру у један врло тежак положај. Да се из њега изађе треба много више разми- шљања и другачијих начина рада, него што то мисли епископ Сава». ” ) Он стално размишља како да се о::о питан>е реши; предузео је мере, да патријарх дозволи епископу Сави да служи у Светој Гори: «.. .Остале ћу кораке чинити, кад нађем, према своме познавању при- лика у Цариграду и односа са Светом Гором п р е . П а - тријаршији и Порти, да је који подесан и оправдан... Не може се губити из вида, да ни Васељенски патри- јарх, ни Отоманска влада, не могу ово питање решити на пречац само ради тога, да ми будемо задовољни. Ва- сељенска патријаршија иако би желела да Хилендар дође под наш утицај, неће, а и не може да се меша с довољно ауторитета у Хилендарско питање колико због опозиције братства, толико и стога, што се свето- горски манастири управљају потпуно еамостално по својим Типицима. Па ни Отоманска влада ке смв да се меша, нама за љубав, у ово питање. јер би се тако ство-

176) Из приватне архиве г.штрополлта Михапла сд 21. XI. 1397.177) На Ј^стоме иесту.178) Из приватне архиве митрополпта Михаила од 4. XII. 1897.

Page 156: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

рио опасан преседан, који би изазвао једнодушни от- пор не само Хилендараца, него и свих осталих манас- тира,па и држава које су им заштитници».179)

Исто мишљење о овоме имао је и Стојан Новако- вић, који је био тада српски посланик у Цариграду. Он је, на дан Светога Саве 1898. године, писао митрополи- ту Михаилу из Цариграда: «Што се Хиландара тиче, није могуће радити за ферман султански, како ми Ва- ше Високопреосвештенство пише, јер би нас то ком- промитовало најпре и највише код Руса, нити има ко- га који би овде одобрио да се султанским ферманом почну укидати каквагод из старине наслеђена автоном- на праза. А таква су и права Хиландарска. Епископ Сава греши што жели оно што не може бити. Ако му се учини да се може с почастима вратити, проведевши извесно време у манастиру, то је добро, и треба, после, мислити на друга сретства којима да бранимо аманет наших старих у Хиландару».180)

Од 24. децембра 1897. године имају два писма ми- трополита Михајла братству манастира Хиландара. У једноме им се јавља да тамо долази адвокат Алекса Новаковић, који је водио парницу против хаџи-Миха- ила Пешића и добио је за рачун манастира. Он им до- носи Мирослављево Јеванђеље, «које је братство сачу- вало и дало краљу Александру, који га је дао о своме трошку наштампати*.181) Од парнице са хаџи-Михаи- лом Пешићем манастиру припада 7.125 дуката, и «он за свој шестогодишњи рад и своје знатне новчане из- датке и велике трошкове, које је имао ништа не тра- жи ни примити неће, ако се од хаџи-Михаила не би могло више од 7.125 дуката наплатити. Ако би се пак што преко завештане суме могло наплатити, он ће при- мити за свој шестогодишњи труд и своје трошкове о- ко вођења парнице од тога сувишка».182) Нада се да ће Новаковића лепо и са поштовањем примити.

179) На истоме месту.18п) и з приватне архиве митрополита Михаила од 4. I. 1898.181) АМХ 1897, број 152.182) На истоме месту.

156

Page 157: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

По Алекси Новаковићу митрополит Михаило је по- слао архимандриту Хрисанту једно писмо у коме се о- сврнуо и на случај са епископом Савом: «Ми смо овде, вели митрополит, ожалошћени, зашто братство тако поступа са епископом Савом. Не можемо да разумемо тај поступак. Било би разумљиво да је братство каза- ло, ми нећемо да будеш у управи, али седи овде, моли се Богу, живи како знаш, а не да га најурите и он мо- ра пешке да иде као протерница. Како год хоћете, али ово није ни уљудно, ни братски. Има једна српска из- река: ја те мећем у њедра, а ти мене удараш у ребра.

Мислим да није ово било потребно. Ето, био је та- мо и епископ Димитрије, па се вратио. Тако би се вра- тио и г. Сава и са братском успоменом о свима вама.

Сетите се доласка архимандрита Дучића и других и долазака у Србију многе браће из Хилендара и сва се писма братска чувају у министарству, у којима се тражи помоћ и покровителлтво, које је увек по могућ- ству чињено и давано. Па зашто сад братство јури сва- ког Србина из Хилендара? Није ли ово политичка рад- ња? Ако братство налази да буде некоме политички а- гент, онда му ми нимало не завидимо, нека иде тим пу- тем докле год може, а ми морамо оплакивати и жали- ти такво братство».'83)

Братство манаетира Хиландара писало је, 5. јануа- ра 1898. године, митрополиту Михаилу о доласку Але- ксе Новаковића и Љубе Ковачевића, али није ништа помињало о случају епископа Саве.184) О њему је, 5. ја- нуара 1898. године, архимандрит Хрисант писао митро- политу Михаилу у намери да се, колико толико, оправ- да: «Што се тиче, вели он, до епископа Саву, пре дола- ска на његово преосвештенство дошао архимандрит Ва- силије из Србије и саопштио да је изработио да дође владика Сава. Современо разни вјесници и разни ста- тии публиковали су да је Хилендар бајаги пропао и због његово плачевно состојаније долази епископ Сава да заведе ред и да га спаси од јавна пропаст и прочеје.

183) и з приватне архиве митрополита Михаила од 24. XII. 1897.,84) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 5. I. 1898.

157

Page 158: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Тај слух и други подобни соблазнили су управа Свете Горе и управа манастира и братство хилендарско пра- ведно смутило се пошто све то дешавало се после из- весни (даље није читко).’85) Куне се, да братство не ју- ри Србе из Хиландара. Истерани су само неки због не- послушности.

Последша вест, нама позната, о вези митрополита Михаила са манастиром Хиландаром је једно писмо, писано 19. јануара 189С. године, у коме се помиње, да је Алекса Новаковић донео митрополиту Михаилу је- дно писмо од епископа Саве. У писму се вели: «.. .И он и Љуба су јако огорчени на Хиландарце велике неза- љалце. А међутим и г. Владан и Њ . В. Краљ мољаху ме да не браним г. Саву, него да пошаљемо тамо г. Ди- митрија. Али мк је драго што г. Алекса Новаковић, а- двокат, вели да г. Димитрије није за ништа, а г. Сава треба да уђе у Хилендар. Дај Бож е'»1М) Ово писмо је, изгледа, писао епископ тимочки Мелентије митрополи- ту Михаилу.

Митрополит Михаило се упокојио 5. фебруара 1898. године.. Новоизабрдни митропслит Србије Инокентије обавестио је о тсме, 10. априла 1038. године, братство макастира Хиландара. Позива их да се моле за упоко- јенога митрополита и потсећа их на шихове дужнос- ти.137) Инокентије је, 2. јуна 1898. годкне, препоручио братству манастира Хиландара Василија Ђорђезића, родом из Старе Србије, који је био две године у Хи- ландару па «жели да остатак својих дана лровгде и своје кости остави у поменутом манастиру. Он га топ- ло препоручује и моли да приме овога лобожнога стар- ца и својим братољубљем помогну му у његовој доброј намери.. ,»188) Из писма архимандркта Хрисанта епис- копу Димитрију, писаног 5. августа 1898. годинз, види се да је епископ Сава, још увек, био у Светој Гори. Чу- ли су да он треба да дође у Хиландар и да буде игу- ман манастира. Те је вести пронео Сава Грбовић по

185) Из г;риватне архиве митрополлта Михапла од 5. I. 1898.8̂6) и з приватнз арх;Јзе еппсиопа Мелентија.

187) АМХ 1898, број 199.188) АМХ 1898, број 269.

158

Page 159: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Светој Гори. Архимандрит Хрисант вели, да је у брат- ству раздор и свађа: <В подобно мјатежно критическо непостојано време немогох себе си него ли Сава влади- ка да помогнем; десет месеци трудио сам и се старах да ЕОдворим мир, да умирим братство но шта можем да направим кад због несрећних зликовац не можем да успем, ја правим, а они разваљују, у Србију има паметни људи нека зрело расуждавају».189)

Ни у току 1898. године нису се ствари у манастиру Хиландару измениле на боље, нити је бугарски дго братства поправио своје односе са Србијом. Генерални консул краљев!>ше Србије у Солуну (име нечитко) оо- ратио се, 9. децембра 1898. године, братству манастира Хиландара једним писмом у коме им, поред осталога, истиче да су прекршили уговор, склопљен између ма- настира Хиландара и краља Александра децембра 1895. године. Према томе уговору «претставништво Србије у Солуну овлаштено је да може све оправке и поправке вршити у метоху манастира у Солуну, па чак и нове зграде над старим подизати и употребљавати их како хоће, на неодређено време; нашао сам се побуђеним племенитом мишљу, да речени метох, већ склон паду, оправим. Озај мој корак у корист је и самога манасти- ра, јер ће умеето старе роботне зграде, имати у будуће обновљену кућу, са привременом богомољом».190)

Овој намери генералног консула противили су се Мојсије и Галактион: «То је противљење Мојсија и Галактиона протршно обавезама манастира према ово- ме краљевском генералном консулату, па као такво о- но мора пасти, а Управа манастира само ће се изложи- ти излишним трошковима».191) Генерални консул узи- ма, у продужењу писма, оштрији тон и потсећа брат- ство манастира Хиландара на то, да је Хиландар сва- коме Србину свет: «.. .Стога се, вели он, надам да ће данашња Управа Хилендара добро пазити на последи- Це које неминовно морају наступити услед оваквог др-

,Е9) Нађено у архиви митрополита Михаила.,90) АМХ 1898, број 244.’” ) Н а и стом е м еету .

159

Page 160: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

жања неких њених чланова. Ја желим и надам се, да ће братство хилендарско скренути са опасног пута на који су га навели хрђави савети неискрених шпекула- ната, и послушати ону страну, синове светих Немањи- ћа, од које се само добру може надати.

Каквог смисла има тужба Мојсија и Галактиона ов- де, који су јуче примили једногодишњу кирију за ме- тох, и са тим признали јачину уговора против кога да- нас раде».192) Мојсије и Галактион били су узели адво- ката Р. Модијана и консул опомиње братство, «да се о- ставе посла врло штетног за чланове браства Хилен- дарског».193) Он ће, ако братство разумно поступи сази- дати му «засебан стан, и ако би то требало да падне на терет манастира, сходно писму број 56 од 21. маја1897. године са којим се манастир обавезао да сам на- прави кућу за стан својих калуђера».194)

И ПОЧЕТКОМ XX. ВЕКА ИСТО СТАЊЕ

1.Односи братства манастира Хиландара према Срби-

ји и сташе у њему остали су и последње године XIX. века и почетком XX. века, углавно, исти. Развој поли- тичких догађаја на Балкану осенчавао је односе и у Светој Гори. Хиландарско братство, под бугарским у- тицајем, продужавало је своју игру са Србијом; нису са њом раскидали односе, али су Србе и даље потиски- вали из манастира. Хиландар је, крајем XIX. века, претстављао у Србији јеромонах Авксентије, који је живео у хиландарском метоху у Нишу. У једном пис- му братству манастира Хиландара, писаном 19. јануа- ра 1899. године, Авксентије се жали на неке одлуке

192) Н а и стом е м есту .193) Н а и стом е м есту .194) Н а и стом е м есту .

160

Page 161: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Народне скупштине о контролисању црквене и мана- стирске имовине што погађа и метох у Нишу: «От но- ву годину, вели он, наредба дошла из Министарство преко Градоначалника до Духовни суд да свака црква и манастир на нарочити за то лист упише движимо и недвижимо имушчество, тако сушчо и за наш манас- тир. Звао ме прота нишки и саобчио ми да опишем ма- настирско имушчество. Оно что има и за 98. годину и расход».’)

Авксентије истиче, 15. фебруара 1899. године, да је нишки владика Никанор (Ружичић) склон манастиру Хиландару и да је изразио жељу да са једном групом поеети манастир Хиландар. Моли их, да му «пишете неколико речи благодарни от ваша страна и као да га подканите да дојде в свети монастир и ако би му пи- сали молим наипокорно оца архимандрита Хрисанта он да му пише, да гледа мало да го напише на с р б- с к и ј е з и к , но молим да не буде нешчо увредно. Ја желим с обе стране да буде мир и љубав, а најповече за манастирски интерес».2) Јавило му се, пише Авксен- тије, 13. марта 1899. године, око десет поклоника, све- штеника и мирјана, али не зна да ли ће доћи и влади- ка: «Ако добије дозвол Владика те и он појде с нама, надам се да буду повеч поклоници ако ли не, колко бу- ду ја сам се решио макар пет човека да имам у друш- тво шче дојдем за Ускрс в монастир, имам нужда за дрехи, и да се видим братију».3)

Авксентије је био у Светој Гори. О своме повратку и о пријему код српскога консула у Солуну поднео је, 4. маја 1899. године, опширан извештај братству. Кон- сул их је лепо примио, а са њим је разговарао два са- та. Питао је и о свему шта је и како је у манастиру, да ли су сложни, «и желели да престане и сасвим да из- гасне омраза помежду монастир и Србија, ја како са- брат ваш и пострижник хилендарски колко бех возмо- жен утољавах гњев против плевосејатељи, и браних

’) АМХ 1899, број 125. г) АМХ 1899, број 193.3) АМХ 1899, број 194.

161

Page 162: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

братство, и обешчах му да братство жели измкрење са његову приузвишеност и све сплетке што су се случи- ле от неко време на сам пребацих на отец архимандрит Василије, и молих му се да га некако уклони из Солу- на».4)

Архимандрит Василије је био бугарском делу хи- ландарског братства кост у грлу. Због тога је хтело да га уклони из Солуна и из близине српскога консула. Авксентије вели, да је њему консул предложио да братство пошаље два старца њему «и ми шчемо се ле- пим начином споразумети, и за сваку нужду монастир- ску шче му се најде средство, а колко је за Василија шчо се касаје, он је при мене (каже косула) као један от послужители и никакву дерзост он при мене нема, нити сме без мој дозвол да се јави у консулато, ако му ја не дозволим. Зато пиши братству да не се смушча- ва ни мало, но и како то и да је на отец Василију ни- који не му похваљава за труд му, но напротив један од поклоници старец каза му в очите, кад го попита шчо говори братетво за него, а старец му одговара: братство у Хилендару жали се на тебе, и шчо год ее случи та ненавист помежду Србије и монастира ти си причина, а он сиромах куне се да неје и показује се као бајаги Србин не може да гледа неправда бугарска шчо се ра- ди у Хилендару и да не је задовољен да живи помеж- ду европски иган (ваљда цигани?), и не в сзети монас- тир в тишина и безмолвије».5)

Као главно што му је консул рекао јесте, да он пи- ше манастиру, «да се братство сложи и да излегне не- навист помежду монастира и Срба, и да признаду Њ е- гово Величество краља Александра за свога заштитни- ка, који је из љубави ступио ногом на тај свети дом Немањића и не мисли нити он нити пак до најпросте- га сељака Србина хоји би пожелел монастиру не дај Воже какву лошевину, или да се боји наше братство да би се населили србски калуђери у Хилендар и от- узму власт братији који су преживели у монастиру

<) АМХ 1899, број 195.5) На истом месту.

162

Page 163: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

толике године. Само то нинајмало да се не смушчате србски калугер који је воспитан у миру (свету) и он да се смири и живи у светогорској пустињи, то само не може бити, зар наш брат отец Василије и пр. пр. тол- ко почитање и спокојствије све изразита само да је близу до светски живот, акамоли калугери србски, ко- ји су венаго обикли, може бити да би се неки смирио невољно или прогнан, или заточен, а својеју волеју никако не могу да вјервам, то само не можа, зато не би било лошо да дојду два брата у Солун до консулу и да се споразумејете како ми се обешчали, да нишча буде лошо за монастир, и за све шче се најде средство как д у г т а да се одплати,, и у р е ч е н а т а п л а т а да иде ежегодно од Његово Величество братији, а на против док год братство не се сложи и не се измирите до консулу који је овлаштен као пуномошчник кра- љевски никакву надежду или помошч да не очекујете от Србију, то не ви пишем от моја страна, него како ми је наредено да ви пишем, па за даље, ето братство, ето Сербија как знате за подобро тако и да поступате. Ја несам противан на нишчо. Само то знам једино да си чувам своји лебац, па за друго у последку толко си струва* .6)

Када се вратио у Ниш архимандрит Авксентије је пссетио владику Никанора и предао му поздрав и пи- смо од хиландарскога братства. Када је тгсмо прочитао дао је да се п р е в е д е н а с р п с к и , јер је хтео да га да ш тамли. . . Шта је било даље не види се јасно. Српски консул Солуну био је у то време Вр нислав Нушић. Из његовог писма хиландарском братству, пи- саног 13. септембра 1899. године, види се да је он био у Хиландару и да га је братство лепо примпло. Он им захваљује и вели да је његова благодарност «само је- дан пријатан знак оне љубави која братство свете оби- тељи и мене, претсгавника српскога краља, треба увек стално да спаја. Ја сам само своју дужност чинио и чи- нићу је увек за свету обитељ јер кад би пропустио ту дужност да чиним ја не бих био веран службеник мо-

4) На петом месту.

163

Page 164: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

га краља».7) Моли их, да и «у будуће увек српски кон- сулат сматрате као вашу кућу и свакога српскога кон- сула као увек готовог да послужи истинитим интере- сима светог манастира Хилендара».8)

Хиландарско братство је, 9. октобра 1899. године, писало Нушићу, али не знамо шта (јер то писмо нисмо имали) и он им је, 14. октобра 1899. године, одговорио. Види се1, да се, опет, радило о архимандриту Василију, који братству смета у Солуну. Нушић истиче да му је архимандрит Василије, «због извесних послова врло потребан овде, али нема те потребе која је већа и не- ма тога посла који је важнији од потребе оне светиње којој стевичувари. Још када сам дошао на ово место ја сам се зарекао да стално служим интересима свете о- битељи Хилендарске па и у овом случају напустићу сваки посао и упутићу вам одмах чим буде могуће, ви- сокопречаснога оца Василија. О његовом поласку из- веетићу вас депешом».9) Моли их да архимандрита Ва- силија «предусретнете свом искреношћу и да му ка- жете своје жеље и своје невоље отворено и искрено онако као кад би их самоме мени исказивали, а ја вас уверавам да ваше жеље неће остати несаслушане а ва- ше невоље неће остати незадовољене јер ћемо их ми лечити, не као лекар који за интереее лечи већ као по- божни син, који своју матер лечи и његује».10)

Ово Нушићево залагање за архимандрита Василија, против кога су били Бугари у манастиру, није се У- прави манастира могло свидети. Да би заштитио архи- мандрита Василија од сваке неугодности у манастиру Нушић истиче не само његову личну вредност, него га означава као свога пуномоћника и везу између себе и хиландарскога братства. Нушић им, 21. јануара 1900. године, пише и вели, да им шаље архимандрита Ваеи- лија «као вашег сабрата али и као мога пуномоћника молећи вас, да му као таквом откријете своје срце, све

7) АМХ 1899, број 232.8) На истом месту.9) АМХ 1899, број 233.10) На истоме месту.

164

Page 165: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

своје невоље, тегобе и жеље. Оно што будете њему ка- залл знајте да сте и мени и краљевској влади, коју ја овде предстазљам, казали. Ја вас молим да ништа не сачувате већ све што на срцу имате откријете њему, а уверкзши вас да сам вољан и расположен за љубав братства хилендарскога које ја дубоко поштујем и це- ним, да учи.ним код краљевске владе све, да се ваше жеље, ксје су праведне, испуне».") Моли их да они што пре сврше послове са архимандритом Василијем «и да га што скорије овамо упутите како би заједно с вама гледали да ствар свршимо не губећи времена ко- јега смо већ до сада доста изгубили».12)

Почетком фебруара 1900. године, управо 3. фебру- ара, Нушић је јавио братству манастира Хиландара да је стигао отац Кирил и донео му њихове поздраве, ко- је он узвраћа. Јавља им «да очекује епископа Димит- рија па ће, и архимандрит Василије и он, заједно са њим доћи у манастир Хилендар да у искреном догово- ру залечимо све ране које су нас до сада болеле».13)

У новембру и децембру 1899. године дискутовало се међу монасима у Србији стање у манастиру Хиланда- ру и њихова жеља да га посете. Монашко удружење обратило се, 30. новембра 1899. године, митрополиту И- нокентију једном претставком о стању у манастиру Хиландару. Истичу, да су тамо непријатељи српства, који ометају сав наш рад у Македонији и у Старој Ср- бији. Признају да се њихово Удружење до сада није бавило овим питањем колико је требало, али су сада вољни да се заложе за бољу судбину Хиландара. Ре- шили су да га о Ускрсу посете и траже новчану помоћ за то.14) Митрополит Инокентије је, 10. децембра 1899. године, спровео ову претставку епископима и препору- чио да им се укаже помоћ из кога Фонда и колико.15) Епископ Димитрије је, 20. децембра 1899. године, одго- ворио негативно, јер се не види који монаси желе да

' ') АМХ 1900, број 158.12) Н а и етом е м есту .13) АМХ 1900, број 159.14) Држ авна архиаа: ЗМптрополија 1899, број 75.15) На истоме месгу, број: 1938.

165

Page 166: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

иду и на који начин желе да се заложе за бољу будућ- ност и судбину Хиландара: «Ово тим пре, што ми до- бро знамо, да су баш овакзи наши монаси. који иду у шетњу по Атону и у Хиландар, а немогући управљати се по тамошњим строгим уредбама, изазвали отпор та- мошње Управе и оштетили интересе наше народне ствари».и)

Епископ Никанор је мислио да је ово племенита и похвална ствар. Сваки старешина манастира може за ово дати по 120 динара, а из касе Црквенога фонда да се свакоме да по 60 динара.'7) Епископ Сава се на ово осврнуо тек 27. јануара 1900. године. Сматра да је на- мера племенита и да је наше монаштво за осуду што и раније није водило бригу о нашим задужоинама у неослобођеним крајевима. Што се новчане помоћи ти- че они се тиме «само срамоте што то помињу, с чиме се одкривају, да су нерадни и невредни били, па тако рећи, код оваквих задужбина и оволиких Немањићких такорећи спахилука, да су толико радили и урадили, да нису могли првога дана — предузећа ни толико у- радити да могу унапред корачати без какве друге стра- не помоћи».18) Он, на крају, предлаже, да им Сабор, а- ко им је баш толико стало до помоћи, да 500 динара — ако су и други са тим сагласни.19) Тимочки епископ Ме- лентије благосиљао је њихову жељу да иду у Хилан- дар, али је био одлучно против тога да им се за ово из- даје новац из Црквеног фонда.20) Стзар се свршила ти- ме што је, 7. фебруара 1900. године, митрополит Мно- кентије известио Монашко удружсње, да Сабор не до- звољава никакве помоћи и издатака из Црквеног фон- да за ово путовање, које се због извесних разлога сада не може ни предузети.21)

Ни крајем децембра 1899. године није била решена ствар са спором око манастирскога имања на које су

16) На истоме тлесту, број 784.17) На истоме месту, број 3537.18) На истоме месту, број 101.19) На истом месту.20) На истоме месту, број 181.21) Ка истоме месту, број 343.

166

Page 167: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

насртали сељаци. Стојан Новаковић је, 14. децембра Ј 899- године, званлчно упутио братству манастира Х;т- лапдара једно ппемо о томе. Тражио им је званичан од- гозор о томе да ли примају најновије решење Султаиг. о толе да се сељацима не уступи 2.500 дунума земље, «већ само онолико колико им је потребно за живот. а- ли за ту партију да се плати манастиру вредност зем- л>ишта».22) Опомиње их да ни на питање његозог прет- хсдника, др Владана Ђорђевића, као ни за његово пи- тањо од 17. априла 1899. године нису одговорили. По- :хурује их да што пре пошаљу одговор, јер су сада из- гледи «да се овај посао може успешно наставити и о- кончати — то поново молим братство да ме извести, пристаје ли на поменуто поравњање, то јеет да се о- колним сељацима уступи извесна партија земљтхшта, уз накнаду вредности, како бих се знао управљати, и према одгонору, овде предузети шта треба».23)

Нозаховић саветује братству, да га «околишним пу- тем, преко посредника за којег се не би знало да од стране манастира говори, известе и колико би просто- ра и са којим парчетом могли сељаци задовољити се, и шта 6и се манастиру могло дати у накнаду. Ти пода- ци служили би Посланстзу као материјал у овоме по- слу. Најбоље би било да се у замену за земљу друга какза земља потражи, ако би је 5ило гдегод у близини ман?.стирски>: земаља, пошто се унапред зна да би са стварном наплатом накнада ишла врло тешко».24) Скре- ће им пажњу на то «да су врло рђави изгледи да се парница сврши без икакзих уступака, ма да би тако најправедније било, јер нас у томе неће помагати ни Јилдиз ни Порта, што значи да би се садашње стање отмице могло продужити у бесконачност. Неопходно је да братство, при своме коначном решењу, и ово има на уму».25)

Ово што је Новаковић писао средином децембра1899. године не слаже се са оним о чему је архиман-

22) АМХ 1399, број 234.23) На истом месту.24) Н а п стом е м есту .25) К а истоме :«есгу.

167

Page 168: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

дрит Василије, 13. септембра 1899. године из Солуна известио братство манастира Хиландара. Он им је јав- љао да је на иницпјативу српекога конзула ишао са руским драгоманом Солунском Валији. Имао је утисак да је Валија добио наређење са вишега места. Валија је «честитао рускоме и српскоме конзулу за благопо- лучни исход ствари. Даље је рекао, да је Хиландар до- био вечито право на својину, јер се репорт који је из- дат од стране Солунског Мелџиза позива на ранија два царска фермана, и да ги у будуће нико и никаква власт не могу узнемиравати» .. .“) Према писму архи- мандрита Василија, писаном 14. октобра 1899. године из Солуна братству манастира Хиландара, изгледало му је као да се и сама атмосфера у Хиландару била поправила: «Ја видим, пише он, да је и сам Бог умуд- рио и српску државу и хилендарско братство, и видим да смо на путу остварења Христових идеја ,љубите ближњега као самога себе’».27) Предао је, вели даље, писмо хиландарскога братства српскоме консулу, «а том приликом изразио сам вашу лојалност према Ср- бији и краљу и пријатељски односи ваши према кон- сулу као претставнику српске круне. Он је одмах ја- вио Београду и тражио дозволу за моје отсуство и кад будем добио дозволу кренућу се; ја се надам да ће о- добрење доћи кроз који дан но морам се мало задржа- ти због репарације у цркви».28)

Крајем децембра 1899. године архимандрит Васили- је је био још увек у Солуну. Он, 29. децембра 1899. го- дине, јавља братству манастира Хиландара да је при- мио њихов телеграм и одмах га предао Нушићу «и по вашем захтеву тражио сам од њега одлучну реч. Он је одмах јавио за Београд, а за бољу потврду прикључио је истом телеграм и сад се очекује наредба из Београ- д а .. . По наређењу господина консула ја сам вам теле- графиеао да ћу доћи по Св. Сави, и том приликом са

АМХ 1899, број 118. V) АМХ 1899. број 123.28) На истоме месту.

168

Page 169: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

братски споразум предузећемо све мере на спасење светог манастира од данашње критично стање».29)

Радило се. опет, о дуговима манастира Хиландара, које је Србија преузела на себе. Архимандрит Васили- је, 11. марта 1900. јавља братству из Солуна: «Међу о- сталога итам вам напоменути да је новац у суми од60.000 динара донесен за манастир, као прва и најваж- нија помоћ, а када се свршу потребне ствари Краљ ће узети на себе дугове, а мимо тога, што је манастир ота- расио дуга још се и братија осигуравају са извесном годишњом платом према рангу и чину».30) Јавља им, даље, да је у Солун дошао нови српски консул, Ј. Ф. Христић, и да је добар човек, али да не лознаје ни У- став Свете Горе, ни прилике. Мисли да треба ићи у Бе- оград код краља Александра и краља Милана «и да се лично н>има престане и преговара с врха начално; јер са извора увек је чистија вода; наређења би била мно- го јача и са већом ревношћу извршена од стране чи- новника».31) Шаље им готове формуларе, «које ћете печатом оверити, а пуномоћије преписати и оверити; затим предаћете писмо пуномоћницима». Међу пуно- моћницима «неизоставно да буде отац Хрисант и отац Климент и још друга два која ви изаберете».32)

Консул Христић захвалио се, 11. марта 1900. годи- не, братству манастира Хиландара на писму, које му је донео архимандрит Василије. Саслушао је његове жеље и готов је да се заложи да се оне испуне; спре- ман је да иде у Београд и да све то и усмено изложи. Истиче им, да је сваки Србин запојен љубављу према Хиландару и спреман је да помогае: «Стога користе- ћи се бављењем вашега сабрата оца проигумана Кли- мента, ја сам му изложио начин у целини и ја вас мо- лим да га саслушате и добро разумете и одмах посту- пите пративши два изасланика са уредним пуномоћи- јама ради споразума после чега ћемо доћи у сами ма-

29) АМХ, 1889, бр. 124.3°) АМХ 1900, број 143.35) На истом месту.32) На истом месту.

169

Page 170: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

настир ради испуњења осталих формалности. како би једном то горућз л по нас све спасоносно питање јед- ном решлли, а нема сумње и тиме постићи наде о који- ма векозимл саљамо. Ја вас молим похитајте да ствар свршимо и имајте на уму изреку: прегаоцу Бог пома- же».53)

Ни током 1900. године нису биле сређене прилике и проблеми манастира Хиландара. У Солуну се, изгле- да, понозо промекио српски консул, али из његове пре- гтиске са бр атством манастира Хиландара нисмо могли одгонетнути његово игле. Он, 5. јула 1900. године, оба- вештава братство манастира Хилендара да је лримио њихове изасланике, који иду у Београд на поклсњење краљу Александру.34) Он им, 11. јула 1900. године. јав- ља да је обавештен о тешкоћама «од стране орман-меј- мура». Интервенисао је код власти, «предамном је на- ређено да се из конака овдашњега одмах пише тамош- њим властима да се ослободите од самовоље орман-меј- мурове».35) Моли да му се јави да ли је ова наредбаВа- лијина извршена.

Генерални консул јавља братству манастира Хи- ландара, 2. новембра 1900. године, да је претседник владе Србије јавио, да је стављено на расположење10.000 динара да се исплати дуг Зографу и да се избе- гне парница. Ово «под условом да манастир Зограф пренесе облигацију манастира Хиландара на нашу Ми- трополију, с назначењем да га је она измирила и тако да краљевској српској Митрополији уступа сва своја лрава као зајмодазцу; а ако не буде било могуће тај пренос издејствовати од манастира Зографа, онда ће Управа манастира Хиландара дужна бити да изда кра- љевској српској Митрополији сблигацлју у којој ће казати: да прима од краљевске Митрополије 10.000 ди- нара у злату. да манастиру Зографу исплати дј'г ма- настира Хиландара, са обавезом, да ће тај дуг вратити Митрополији кад она то буде затражила. Тој облига-

33) АМХ 1900, број 160.3<) ЛМХ 1900, број 161.5̂) АМХ 1900, број 102.

170

Page 171: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

цији треба додати и облигацију манастира Зографа, која о е и м новцем буде исплаћена, а прзхо које треба да буде наттисано да је исплаћена новцем позајмљеним од наше Митрополије, што треба оверити.. .»Зс) Као да се братство манастира Хиландара није много журило, јер га, 10. новембра 1900. године, консул позива да са овим пожури: «Позивам, дакле. Управу да изволи по тој наредби (писмо 2. новембра) и поступити, те да по- шаље у Солун једнога члана Управе као свога пуно- моћника, који има доћи са повериоцем и извршити тражени пренос облигације на краљевску српску Ми- трополију».37)

Не види се да ли је и како ово урађено. Консул из Солуна их, 18. децембра 1900. године, обавештава да је постављен за генералног консула и да жели да са њи- ма сарађује и да им помаже: «Али је то, вели он, мо- гуће постићи само тако ако ме ви, пречаени оци Хл- лекдарци, вашом слогом и вашом искреном одшошћу нашој светој православној цркви помогнете, ако ви, пречасни оци, вашим трудом и вашим побожним рд- дом будете унапредили наш свети манастир, па да та- ко заједнички угодимо Богу, цару и Краљу».3б) Каже им, да ће их архимандрит Василије обавестити шта треба да раде; њихоз метох у Солуну је готов и ту ће се они видети.

2.

У односима између манастира Хиландара и Србије одиграла су, почетком XX. века, два српска елископа важну улогу. То су били: тадашњи шабачки епископ Димитрије Павловић и неготински епископ Мелонти- је Вујић, који се био настанио у Хиландару, тамо ду- же живео и ту умро (10. XI. 1921). Епископ Димитрије је и 1895. године био у Хиландару и успео да са брат- стзом успостази добар лични контакт. Они су у њему гледали свога пријатеља што је он, стварно, и Зио. Ка-

34) АМХ 1900, број 163.37) АМХ 199, број 154.зв) АМХ 199, број 166.

171

Page 172: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

да је првм пут био у Хиландару епископ Димитрије је био без епармије, јер је припадао јерархији Теодосија Мраовића, која се повукла када се митрополит Михаи- ло вратио у земљу. Радослав Грујић вели, наводећи да је епископ Димитрије, када је 1895. године био у Хи- ландару, имао да изврши је<дну мисију — «да уреди односе са Хиландаром»/9) Из писмених сведочанстава ове године види се да је боравак епископа Димитрија у Хиландару био веома користан: била је створена ат- мосфера поверења између њега и хиландарскога брат- ства.

Нови одла-зак епископа Димитрија у манастир Хи- ландар био је још кориснији. У писму манастирском братству, писаном 16. јануара 1900. године, епископ Димитрије им је јавио да ће скоро опет доћи у Хилан- дар: «Али вам, вели он, јављам радосну вест, да ћу скоро опет доћи код вас, може бити пре него што ово писмо прочитате. Доћи ћу да опет неко време код вас проведем, и да вам донесем дар нашег узвишеног Кра- ља, који Он шаље манастиру за спомен Његовог дола- ска тамо.

Ви знате, да сам ја пријатељ манастиру, па ћу вам радо помоћи у вашем праведном потраживању, да Ср- бија материјално помалсе стару српску лавру. Ја по- знајем ред и прилике како у вашем манастиру, тако и целој Светој Гори, боље него ли ма ко у Србији, и мо- жете бити узерени да ћу заступати правду.

Спремите ми у манастиру конак и будите готови да ми пошаљете у Дафне коње и људе, да ме дочекају и ствари понесу. Ја ћу вам се јавити телеграмом из Со- луна, а бићу код вас најдуже за две недеље, ако буде Божја воља».40) У додатку овоме писму стоји: «Дар ко- ји Краљ шаље манастиру, јесте скупоцени барјак Цр- квени. Само за њега требаће један коњ, јер му је ко- лето кабасто».41)

39) Радослав Грујић, Дит>1птрије Павловић (Кародка енц ик лоп еди ја СХС, III, стр. 262).

«) АМХ 1900, број 152.<') АМХ 1900, број 152.

172

Page 173: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Да би миеија епископа Димитрија у Хиландару би- ла успешнија обратио се, 20. јануара 1900. године, ми- трополит Инокентије васељенском патријарху Кон- стантину V и обавестио га о томе да епископ Димитри- је треба да иде у манастир Хиландар са циљем да до- врши прикупљање материјала за своје научне радове. Он ће, истовремено, предати манастиру Хиландару цр- квену хоругву, коју им поклања краљ Александар О- бреновић. Пошто ће епископ Димитрије морати и да чинодејствује моли патријарха да му то дозволи.42) О- во је писмо послато преко Мининстарства иностраних дела 24. јануара 1900. године, а већ 7. фебруара изве- стио је Владан Ђорђевић митрополита Инокентија да је патријарх обавештен о путу епископа Димитрија и да је «одговорио да ће учинити све што треба да се из- врши мисија о којој је реч у Вашем горепоменутом писму».43)

Цариградски патријарх је, 9. фебруара 1900. годи- не, обавестио братство манастира Хиландара, да је краљ Александар дао братству барјак за успомену на свој боравак тамо 1896. године и да ће га предати епи- скоп Димитрије. «Достављајући вам, преподобни, ово, вели патријарх, јављамо у исто време, да његово пре- освештенство има дозволу од нас, да може чинодеј- ствовати за време његовог боравка там о.. .»44) У то вре- ме су се у Нишу обрела два калуђера из Хиландара, ђакон Алексије, родом из Демир Хисара, и монах Ђор- ђе из Малешева у Македонији. Владан Ђорђевић из- вештава, 21. фебруара 1900. године, митрополита Ино- кентија и вели, да су они побегли због интрига у ма- настиру« због којих је један калуђер и животом пла- тио».45) Мисли да их треба задржати у некоме од ма- настира у Србији. Митрополит Инокентије их је при- мио у своју епархију и о томе обавестио, 13. марта 1900. године, Владана Ђорђевића.46)

42) Из Државие архиве: Мптрополија од 20. I. 1900.43) На истоме месту од 7. II. 1900.44) На истоме месту од 9. II. 1900.45) На истоме месту од 21. II. 1900.46) На истоме месту од 13. III. 1900.

173

Page 174: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Епископ Димитрије је већ у априлу 1900. године био у Хиландару и одатле послао један извештај ми- трополиту Инокентију, који му то потврђује писмом12. априла 1900. године. Јавља му да ће се све учини- ти да се манастир спасе од материјалних тегоба, али и братстзо са своје стране треба да да јемство, «да ће у- чињени споразум остати ничим непомућен».'17) За Хи- ландар су послати архимандрити: Венијамин из Љубо- стиње, Гаврило из Букова и Вићентије из Сретења. Пишући, 17. априла 1900. године, епископу Дпмитрију о овим архимандритима, митрополит Инокентије јав- л>а, да са њима иде и адвокат Алекса Новаковић, «да у договору са Вама учини шта треба ради осигурања по- зајмице лаври Хиландарској». Треба све уредити по у- чињеном договору: «Највећу пажњу обратити на то, да све што оуде урађено има своју снагу и важност пре- ма важећим тамо прописима; зато ваља имати на ра- сположењу једно вешто судским стварима лице. У о- воме држимо да би архимаидрит Василије могао доста помоћи, јер је вичан и зна како ваља подешавати, ада и по форми и по суштини има снагу и важност».48)

Схватљиво је да је Бугаре веома интересовао до- лазак и боравак епископа Димитрија у Хиландару. Ар- химандрит Василије, 4. марта 1900. године, обавестио је епископа Димитрија, који је тада био у Хиландару, о кретању Атанасија Шопова, који се, такође, налазио у Светој Гори. За Шопова вели архимандрит Василије, да је «кренуо из Зографа у Ватопед, а из Ватопеда у скит пророка Илије и у скит Свете Богородице; из Ка- реје ће обићи неке друге манастирске ћелије: Кајма- кам је увређен што се није досада њему представио, по њега иде тајна полиција».45) Кајмакам жели да се види и са епископом Димитријем. Новаковић, који је био на Кареји, јављао је, 11. маја 1900. године, еписко- пу Димитрију да је био код Кајмакама и да га је овај примио врло љубазно. Приказујући се као ерпски при-

47) На истоме месту од 12. IV. 1900.43) На истоме месту од 17. IV. 1900.49) На истоме месту од 4. V. 1900.

174

Page 175: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

јатељ обећао је сваку услугу; Хиландар сматра срл- ским манастиром. «Причао ми је, вели Новаковић, и о Шопозу, правио му је визиту и казао му да је био у Ватопеду и у Русику. Он га је вели нарочито питао ;’а ли ће посетити Хиландар. Он му је одговорио да прг- ма данашњим приликама не може и неће да посети Хилендар. Ни Шопов ни Самарџијев нису имали успе- ха. Ж алили су се да им је Хилендар пропао, а да Зо- графци, чити је игуман Србин, више симпатишу Вла- сима него Вугарима. Свему томе ипак не треба вероза- ти».и)

Новаковић је, 12. маја 1900. године, обавестио епис- копа Димитрија из Кареје, да су га, 11. маја, посетили пет најугледнијих старешина из К ареје: «Сви су изра- зили симпатије према Србима. Пред крај је дошао и изасланик бугарскога манастира Зографа са писаром Синода и онда су прешли на обичан разговор. Ж ао им је што ја нисам посетио Синод. Јутрос их је посетио са нашим оцима, мало затим сви су му корпоративно вра- тили посету. Частио их је цигаретама и коњаком. Не- ки су рекли: «Нарочито смо довели и Бугарина да се увери да је обшта светогорска управа на страни ва- шој».5')

Послати архимандрити, Гаврило и Вићентије, оста- ли су у Хиландару. Митрополит Инокентије је, 17. ма- ја 1900. године, обавестио епископа Димитрија, који се још налазио у Хиландару, да је препоручио, да се ар- химандритима «редовно шаље њихова плата из њихо- вих манастира у којима су сталне старешине».“) Два дана касније, 19. маја, српски консул у Солуну, Ј. С. Христић, обавестио је епископа Димитрија да му ша- ље једно писмо за њега, два за архимандрите: «Туреко писмо, које Вам такође шаљем, јесте препис молбе ко- ју је архимандрит Василије поднео Валији, да се пони- шти тужба против консулата, а која је поднета због метоха овдашњег још 1898. године. И Валији и Прет-

50) На истоме месту од 11. V. 1900.51) На истоме месту од 12. V. 1900.52) На истоме месту од 17. V. 1900.

175

Page 176: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

седнику суда предата је поједна оваква копија, а ову смо намерни чувати у архиви овдашњег консулата за сваку евентуалност. Да би ова копија у датом случају имала потпуну важност, потребно је да се на њој уда- ри печат манастирски и потпише од неколико њих из Синода».“)

Епископ Димитрије није отишао у Хиландар тако брзо као што се надао. Митрополит Инокентије је, 22. марта 1900. године, јавио братству манастира Хилан- дара, да тамо долази шабачки егогскоп Димитрије и да ће им донети «црквену хоругву», дар краља Алексан- дра: «Ова свештена хоругва ваља вас братије да увек потсећа на оне многозначајне дане, које је у молитви провео Божији миропомазаник у тој свештеној обите- љи Светога Симеона Мироточивога и просветитеља српскога Светога Саве .. .*5') Обавештава их и о томе, да је васељенски патријарх одобрио ову посету и да ће се епископ Димитрије «бавити потребно време у светој лаври Хиландарској, ради довршења својих радова на испитивању старина, које се хране у тој светој обите- љи. Том приликом он ће имати могућности, да, сазнав- ши изблиза потребе свете обитељи, припомогне олак- шавању истих».55)

Не види се тачно колико се, овај пут, епископ Ди- митрије задржао у манастиру Хиландару. Он је, сва- како, био тамо почетком априла и задржао се до краја маја. У међувремену Митрополија у Београду издала је пуномоћ адвокату Алекси Новаковићу, да српску Митрополију «може генерално заетупати код свију власти у царевини отоманској, да правне односе изме- ђу Митрополије и тамошњих цркава, манастира и ме- тоха итд. регулише, да за ово потребне уговоре закљу- чује и све правне послове врши и да обезбеђења сва- ког ради тражити може».и) Архимандрит Василије о- бавестио је, 28. априла 1900. године, из Солуна еписко- па Димитрија, који се тада налазио у Хиландару, Да

3̂) Н а и стом е м есту о д 19. V 1900.54) А М Х 1900, бр ој 170.*5) Н а и стом е м есту .56) А М Х 1900, бр о ј 179.

176

Page 177: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ово пуномоћје није «одговарало формама турских за- кона». Он даје упутства како оно треба да изгледа. Мо- ра бити писано на турском језику; «мора бити оверено манастирским печатом и потврђено од кајмакама у Ка- реји». «Морају амо у Солун доћи епитропи и један члан Синода, који ће дати свој потпис пред нотаром — претставником државним».57) Превео је старо пуномоћ- је и шаље превод. Предлаже ко би требао да дође.

3.

Почетком јуна 1900. године епископ Димитрије је био у земл>и. Он, 3. јуна 1900. године. пише архиман- дриту Дамаскину у Хиландар, да им шаље три монаха за које каже да су добри. То су били: јеромонах Сава, јеромонах Платон и монах Никон. Са њима су била и три ђака: Симеон, Сретен и Вучко. «Овамо су сви, ве- ли епископ Димитрије. добри изгледи за манастир, са- мо се очекује депутација, коју треба што пре да поша- љете*.58) У писму, које је епископ Димитрије, 14. јуна1900. године, послао «свештеном Сабору свете царске лазре Хиландара у Светој Гори» обавештава их о сво- ме повратку у земљу и још о низу других ствари, ко- је су биле важне за манастир. Јавља им: «.. .Сви љу- ди од високог положаја задовољни су и много су вам благодарни, што сте као паметни и увиђавни људи, и на тако миран и благодаран начин, вратили древну српску задужбину на њен историјски пут, који су јој обележили њени свети ктитори. Но нико није због то- га вашега мудрога дела, био задовољнији и радоснији од Његовог Величанства Краља. Чим се с пута вратио, захтевао је да му се претставим и да му потанко ис- причам о свему, што се у манастиру догодило. Саслу- шавши пажљиво моје казивање, Његово Величанство изјавило је своје особито задовољство на вашој искре- ности и постојанству, са којим сте дело привели кра-ју».5?)

к ) АМХ 1900, број 144.58) АМХ 1900, број 153.и ) Из приватне архиве епископа М елентија (без броја).

177

Page 178: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

О чему се радило? Епископ Димитрије вели, да је решено, «да вам отац Гаврило архимандрит донесе ону суму новаца, која је потребна за исплату дуга у Про- тату, а по забелешци коју ми је дао отац Хрисант. За- тим изјављена ми је готовост, да се манастиру у свакој прилици притече у помоћ, кадгод се јави потреба и ну- жда. Издато је наређење да се манастиру пошаљу два плуга и тријер, што их је тражио отац Сава, а тако и семена од ливадских бил>ака».60)

За Србију је било важно да Хиландар прими у братство неколико монаха Срба. То је, према овоме пи- сму, било и обећано. Обећали су били да приме «и ко- га од наших млађих калуђера одовуд пошто нема ско- ро изгледа, да се нађе довољан број ваљаних искуше- ника. Обећали сте ми да ћете радо примити исте мла- де калуђере, али да је томе сметња што нема ћелија за њих, и сад сам ја овде то израдио, да се манастиру помогне те да преправи неколико старих ћелија за ове млађе калуђере. Гледајте, дакле, одмах чим примите ово писмо, да прегледате старе ћелије које се могу пре- правити, и саставите материјални предрачун колико ће коштати, да вам и зато пошаљемо новац, а мајсто- ри нека одмах предузму рад. Калуђери, које ћемо вам послати, млади су људи и вични су по каквом послу за економију. Њихово ће бављење бити корисно мана- стиру. Они ће тамо сами доћи и пријавити се Сабору, као што је ред».61)

Шаљу им и неколико младића «за послушнике». «Вирали смо их да буду што бољи. Један из њих одав- но је у манастиру, а прилично је и у годинама, те ако се покаже добар, може скоро и калуђер постати. За Стевана, који се тамо бави, господин епископ Сава ја- вља да је добар и да не може бити сумње да је право- славни. Ове ђаке, које доводи отац Гаврило размести- те код стараца и попова, да их обуче и привикну тамо- шњем реду».42) Предузео је, вели, кораке да се подигне

*0) н а и стом е м есту .61) Н а и стом е м есту .62) н а и стом е м есту .

178

Page 179: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

плата старцима и братији и нада се да ће успети; «ос- тало је само да се проучи начин, на који ћемо то извр- шити».

Потребно је да што пре пошаљу једну депутацију Краљу да му захвале за све; «Ова депутација треба да дође што пре, јер ће Његово Величанство поћи скоро на пут по Европи, где ће се дуго задржати. У ову де- путацију нека уђе отац Хрисант, отац Мојсије и отац Михаило. Нама су сви подједнако мили, али налазим, да ови људи у садашњим приликама могу највише у- радити за манастир».63) Братство манастира Хиландара известило је, 30. јуна 1900. године, митрополита Ино- кентија, да шаље једну депутацију, која хоће да лич- но захвали краљу Александру на поклону.64) По по- вратку ове делегације у манастир братство је, 27. ав- густа 1900. године, писало митрополиту Инокентију, да је депутација била врло задовољна са пријемом у Бе- ограду и са обећањем, које јој је Краљ дао. Сада су тражили неколико ствари: 1) да им се направи нова цистерна за обезбеђење од пожара; 2) да им се напра- ви нови конак на три спрата за пријем гостију; 3) да им се преустроји велика кула и спреми за драгоцено- сти и библиотеку; 4) да се рестаурирају све зграде, ко- је су склоне паду. Све би ово коштало око 5.000 лира. Сабор је уклонио из братства јеромонаха Платона, ко- ји је изазивао нереде/5)

Истичући своје везе са Хиландаром и своје залага- ње за манастир епископ Димитрије вели: «. . .Држим да ћете и сада разумети да се све ово што вам саветујем клони на ползу манастира, па да треба и сада да ме по- слушате, као осведоченога пријатеља и вашега и мана- стирскога, и да ћете ми тако помоћи, да се с правом могу за манастир и више још залагати код Његовог Величанства Краља и код других људи од утицаја».“)

И митрополит Инокентије је боравак епископа Ди- митрија у Хиландару означио као врло успешан. Он

63) На истоме месту.64) Државна архива: Митрополија од 30. VI. 1900,6!) Државиа архива: Митрополија, 27. VIII. 1900.66) Из приватне архиве епископа Мелентија (без броја).

179

Page 180: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

је, 14. априла 1900. године, писао епископу Мелентију: «У Хиландару велики смо успех постигли, хвала Богу. Чим је епископ Димитрије дошао у Хиландар са мо- јим писмом братству, одмах је пошло како треба: ис- терана су из Управе два највећа наша непријатеља Бугарина. Сво браство дало је писмену изјаву, да су вољни све у сагласности с нама радити, у том циљу примају у Управу двојицу које им ја пошаљем. У спо- разуму са владом удешено је, да Митрополија краље- вине Србије исплати њихове дугове по облигацијама, које да пређу у својину Митрополије, те да Хиландар буде наш дужник. Удесиће се, да и метоси буду као залога Митрополији, а то ће дати могућност, да свуда где треба, имамо наше управе. Новац ће се употребити Деда Викторов а ресто попуниће се из нарочитог бу- џетског кредита».67)

Већ 31. маја 1900. године могао је митрополит Ино- кентије јавити епископу Мелентију: «Владика Димит- рије срећно лепо све је свршио, па је први дан Духова био овде. Дугови — око 100.000 динара исплаћени су. Облигације пренете на Митрополију Краљевине. Не могу сада извијати се, као до сада. Наших су тројица у Управи. Послата је помоћ за грађење наше цркве у Солуну. Преко тридесет цркава добиле су од мене цр- квене књиге, одежде и утвари и у Македонији и у Ста- рој Србији. Живо се и енергично ради, па Бог «Раша- не! (?) помоћи ће».68)

Делегација манастира Хиландара, о којој је било речи, била је у Србији лепо примљена. Када се врати- ла казивала је шта је видела и чула. Ово, 27. јула 1900. године, јавља епископ Димитрије братству манастира Хиландара и вели: «.. .Много нас је забринула Краље- ва женидба и помела нам посао, који смо требали да свршимо у корист светога манастира. Али то ништа не чини, јер ја остајем свде, па док се земља врати у ре- довно стање, и министри стигну да раде редовне пос- лове, ја ћу се заузимати за манастир и даље. Треба са-

67) н а и стом е м есту .68) Н а и стом е м есту .

180

Page 181: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

мо да знате, да сви министри, који су да су, високо у- важавају свети Хиландар. а ја ћу се заузимати, да их обавестим о његовом стању и потребама.69)

Догађаји и тешкоће, које су настале у Србији, учи- ниле су да се ствари нису могле развијати како је о- чекивано. И з писма епископа Димитрија братству ма- настира Х иландара, писаног 25. октобра 1900. године, види се да н и јв могао бити поелат новац за плаћање дуга манастиру Зографу. Са овим је, види се, ишло те- шко, јер се морало интервенисати па је митрополит Инокентије морао «да иде лично у Министарство, те су једва п ри стали да одреде 500 наполеона за одуже- ње Зографу. «Чим то приме нека одмах измире дуг; дуговали су 500 лира».70) Труди се, да се «друга ствар» унесе у д р ж авн и буџет и вели, да се нада да ће их или у зиму или у пролеће опет посетити. Замера им ово: «. . . Отац В ићентије казује ми, да је отац Гаврило и Мојсије иш ао у Цариград, а ја не знам зашто су и кад су тамо иш ли. Ако је то било за манастирско имање, за које сте говорили, да треба и ја тамо да будем, тре- бали сте да ме известите благовремено. Ако су доиста тамо ишли, погрешили су, јер у то време није било на- шега посланика у Цариграду. Нови се посланик још и сада овде налази» .71)

Не знамо д а ли је и шта је братство манастира Хи- ландара на ово одговорило. Знамо, међутим, да им је е- лископ Димитрије, 12. децембра 1900. године, поново писао. И зненађен је, вели, њиховим писмом. Он им је био јавио да ћ е1 се заузети за помоћ њима «и управо у тренутку, к а д сам био у договору са господином мини- стром, да ее у државни буџет за 1901. годину унесе ве- ћа сума за помоћ манастиру, него што смо говорили, о- тац Гаврило дође са онаквом поруком од ваше стране. Ви оца Г аврила нистг ни требали да шал>ете овамо, док се н а јп ре мени не јавите и не упитате да ли га треба ш иљ ати».72) Извештава их о помоћи за братство,

69) АМХ 1900, бр о ј 155.70) АМХ 1900, бр о ј 156.71) На истом е м есту.72) АМХ 1900, бр о ј 157,

181

Page 182: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

коју је био донео, али «отац Хрисант и отац Дамаскин рекоше, да је прече, да платимо дуг Протату од дуго- ваних пореза за неколико година. Овај дуг није био предвиђен ни записан, и ја сам морао вратити послани новац и тражити одобрење, да се са тим новцем може исплатити дуговани порез. Кад је то одобрено, новац је предат оцу Гаврилу и ви сте тиме одужили дуг Про- тату, а признаницу од тога овамо послали».73) Моли их да то разумеју и да се стрпе «још за неко кратко време, док не видимо, шта се може манастиру одреди- ти; а ја ћу се заузети свом снагом, да се манастиру и братији одреди много боља помоћ за идућу годину*.74) Ставља им се, међутим, на знање, «да ће и ова помоћ и све друго зависити од тога, како ћете се држати пре- ма нашим људима, и кога ћете изабрати у Управу за идућу годину. Ја о томе очекујем ваш што скорији из- вештај, јер ће од тога зависити и то, хоћу ли вам и ја који још пут доћи и хоћу ли се и даље заузимати да манастир и братија буду што боље помогнути одову- да».75)

Још у марту 1901. године није било јасно да ли ће епископ Димитрије ићи у Хиландар. Он, 12. марта 1901. године, пише епископу Мелентију: «.. .У Хиландар и- ма изгледа да ћу опет ићи, али то за сада није још из- весно. Тамо је сада старешина архимандрит Вићенти- је и Управа је сасвим у рукама наших људи, али и о- ни траже пара, и то повише. Ја сам о томе јавио Кра- љу ово дана, и сада очекујем шта ће Он одговорити и наредити. Твој духовни отац бејаше се доста узврдао зимус, те са њиме потрчах и ја мало, па се напослетку нађе право стање и он дану душом».76)

У фебруару 1901. године поново се појавило пита- ње регулисања дуга хаџи-Михаила Пешића. Суд га је био осудио да плати 7.120 дуката ћесарских. Он је от- платио око 14.794 динара, а остао је дужан око 70.646

73) н а истоме месту.74) На истоме месту.75) На истоме месту.76) Из приватне архиве епископа Мелентија.

182

Page 183: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

динара. За то је нудио «један браник од 70 ектара у вредности од 60.000 динара. Једно примање у готовом12.000 динара. Једну башту, једну кућу, једну ливаду у вредности од 12.000 динара». Нишки прота Петар И- кономовић, опуномоћеник манастира Хиландара, писао је, 28. фебруара 1901. године, епископу нишком Ника- нору, да би ово требало примити пошто Бугари траже само готов новац, да 5и манастиру што пре могли окре- нути леђа.77) И митрополит Инокентије је мислио да о- вај предлог треба усвојити, али да једна комисија претходно прегледа и процени имањ е.. / 8) Стање се није ни даље поправљало. Мирон А. Јовановић, сту- дент теологије у Атини, поднео је, 1. октобра 1901. го- дине, по наређењу митрополитову, извештај о стању у Хиландару. Нашао је да је манастир у рђавом стању и да га брат-ство искоришћава за интересе бугаризма. Продали су манастиру Св. Пантелејмона «документа од Крумице, која се сматра као најлепши део имања пређе хиландарскога а сада руског манастира». За ос- татак Крумице архимандрит Кирило (скит светога Јо- вана Златоустог) нуди 500 лира годишње.79)

Из наредних година имамо само неколико података (до којих смо могли доћи) о манастиру Хиландару и стању у њему. Тамо се дуго налазио епископ тимочки Мелентије и он је, повремено, извештавао епископа Димитрија о стању у манастиру. И када је, 19. августа 1905. године, епископ Димитрије постао митрополит Србије он је продужио да се живо интересује за стање у манастиру Хиландару. Митрополит Димитрије, 19. о- ктобра 1913. године, писао је епископу Мелентију: «0 Хиландару и ја овамо добијам свакојаке вести. Чак и прослављени Тима вративши се отуда написао ми је један извештај, да је тамо све пропало и да је Агатан- гел главна чињеница, која мути с Грцима да манастир отму од Срба, и да има у изгледу да ће Протат нама— гарчити своју управу, пошто је морао. . . (неколико ре-

77) Државна архиза: Митрополија, 28. II. 1901.7б) Државна архива: Митрополија, 10. III. 1901.79) Државна архива: Митрополија, 1. X. 1901.

183

Page 184: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

чи нејасно) ствар презадужен>а и не може одговорити својим обавезама. Све, вели, продадоше Русима. .. Шта га ја знам кад је влада одузела Хиландар испод мога старања, и предала га Солунском консулату и писари- ма министарства. А и Ти види се да не можеш бити ни од какве вајде, кад не седиш у манастиру и не трудиш се да уђеш јаче у послозе и у зближење са калуђери- ма. Хиландарци нека гошошто не потписују ма какве политичке изјаве. Нека каж у да ће потражити упут- ство од Српске владе и митрополита».80)

Иако су финансијске прилике српске владе, наро- чито после Балканских ратова, биле тешке, Рајко Вин- торовић, српски генералИи консул у Солуну, обавестио је, 27. априла 1913. годдае, епископа Мелентија да је примио признанице из ]Уганастира Хиландара на 5.000 динара. Јавља му и то, се двојица младића, Ђурица и Александар, имају задржати у Хиландару. И још до- даје: «Одобрено је 2.000 динара за оправку пирга кра- ља Милутина, да се тај стари историјски споменик са- чува од даљега квара».81) Јављ а му, исто тако, да ње- гова пензија није још сгигла из Београда, али је тра- жио да му се то пошал>е што пре и уредно: «Наравно да ћу Вам овај новац собом донети или скоро ако дође послати».82)

Винторовић је, 5. јуЛа 1913. године, позитивно оце- нио боравак епископа ЈГелентија у Хиландару: «Као што сте већ сами увереии, присуство Вашега преосве- штенства учинило је много и много да се ствари у Хи- ландару окрену на боље и постепено се саевим боље развију; верујем д а ВаЈ| је понекада био рад и тежак и непријатан, али за општу ствар мора да буде и жрт- ве».83) И митрополит Дцмитрије је, 7. децембра 1913. године, писао епископу Мелентију: «Мени се чини да ипак стање у Хиландар/ неће бити тако црно, како Ти пуне главу, али ћу ипа> Твоје писмо спровести надле-

8п) И з при ватн е ар хи в е еписк о п а М елен ти ја .8') Н а и стом е м есту.82) Н а и стом е м есту.83) Н а и стом е м есту.

184

Page 185: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

жном министру и поново упозорити да му се притече у помоћ. Чинићу своје, а да ли ћу моћи што успети у ово по државу веома оскудно и критично време, то не знам».84)

Године 1917. манастир је оскудевао у храни. Кон- сул Винторовић јавља, 4. новембра 1917. године, да су им обезбедили храну. Јавља им да је отац Лукијан о- тишао за манастир и да ће он бити важна личност: «И- ако, вели консул, није лако, треба издржати, а то оче- кујем и од Вашега преосвештенства. Зато немојте по- мишљати на бегање, пустињу и смрт, него посветите и даље свој благотворни рад у манастиру, који много до- бра има да благодари баш томе што сте Ви тамо».85) Проблем хране за манастир био се јавио још током 1916. године. Митрополит Димитрије је писао, 20. мар- та 1916. године, епископу Мелеетију: «Што се тиче хране за манастир, ја сам настојавао, а господин Па- шић ми рече, да је нешто наредио. Мислим да је то у- чињено, и да више немате да стрепите од глади».86)

Не знамо шта се догодило у хиландарском братству што је било огорчило митрополита Димитрија, који је, 13. јула 1915. године, писао епископу Мелентију: «.. .Преча је нама Србија и српство од ситних интере- са хиландарских калуђера. У ово ванредно време дос- та је од Србије и толико колико може да учини за Хи- ландар. У Србији је пуно гладне сиротиње и ратних страдалника, којима се мора помоћи, а Хилендарци су на миру, па нека се и сами мало помогну, док ова вре- мена не прођу. Манастирске послове нека воде мудро и без ларме, ако хоће да нас слушају, ако ли не, нека на своју одговорност чине шта хоће».87)

Епископ Мелентије је остао у Хиландару до краја живота. Тамо је умро 10. новембра 1921. године и са- храњен је на тамошњем монашком гробљу. Он је во-

84) Из приватне архиве епископа М електија.85) Из приватне архиве епископа Мелентија.86) Из приватне архиве епископа Мелентија.87> Из приватне архиве епископа Мелентија.

185

Page 186: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

лео Хиландар и до краја је бринуо о њему. Он је, 27. јуна или јула (није јасно) 1919. године, писао митропо- литу Димитрију: «Стање у манастиру Хиландару у са- дање доба је, хвала Богу, добро. Бива побољевања ме- ђу братијом, али тешко болесних у задње време нема, па ни смртних случајева. Али их је доста било. Од по- четка новембра прошле године па до Светога Саве ове године више је од двадесет лица отишло Богу на ис- тину. .. Манастир има хране. Нема зејтина јер због е- пидемије. .. која јесенас бејаше завладала овде, масли- не (род) пропале су, те је врло мало зејтина исцеђено.

Благодарећи заузимању г. архимандрита Лукијана, референта, и садање Управе иако манастир има доста и разноврсне стоке: говеда, оваца, коза, евиња, живи- не, а раније је било само говеда. А цена стоци је врло велика. Једно прасе продаје се по 100 драхми».88)

ХИЛАНДАР — ЦЕНТАР БУГАРСКОГА ЦРКВЕНО-НАЦИОНАЛНОГА

И КУЛГУРНОГА БУЋЕЊА

Бугарски монаси нису случајно у XIX. веку поета- ли већина у манастиру Хиландару ,и загосподарили њиме. Њ их је, видели смо, било у Хиландару и у XVIII. веку, али тада као да није било антагонизма из- међу њих и Срба монаха. Постојала је извесна с л о - в е н с к а солидарност између њих. Са ослобођењем Србије после Првога (1804) и Другога (1815) српскога устанка растао је на Балкану углед Срба, а према кне- жезини Србији, која се све изразитије уобличавала у модерну државу, усмераване су наде неослобођених православних хришћана на Балкану. Природно је би- ло да су се и православни монаси, нарочито Срби и Бу- гари, обраћали Србији, која их је помагала у граница-

38) Из приватне архиве епископа Мелентпја.

186

Page 187: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ма својих тадашњих могућности. Национални сразмер монаха у манастиру Хиландару, нарочито бројчани од- нос између Срба и Бугара, током времена био је више, бар у почетку, последица случајности, него некога од- ређенога плана. То ће се током времена изменити на штету Срба и то са настајањем и све јачом динамиком бугарскога националнога и црквенога препорода.

Поводом каснијих, све изразитијих, бугарских пре- тензија на манастир Хиландар1) писао је Стојан Нова- ковић: «.. .Ако су Срби више одлазили у калуђере, њих је било више и у Хиландару и у осталим свето- горским манастирима; ако су тако чинили Бугари, њи- хова је већина претезала и у самом Хиландару. Опет зато у Хиландару се није никада заборавило к о су били оснивачи његови, и опет зато, народносна сурев- њивост није могла предругојачити, ни променити, ни истиснути првобитни задатак манастира, да служи ве- ри и просвети православној. И бугарска већина осећа- ла је и свесно вршила своје дужности према томе за- датку, не давши никада повода да се посумња у њену савесност. Везе манастира Хиландара са Србијом нису такође никада прекидане, >и обнављане1 су, по старим предањима, одмах чим је на ноге подигнута српска др- жава у данашњој краљевини Србији».г)

Стојан Новаковић наводи, да је Коста Николајевић настојао у Цариграду на томе да се Србији поврате стара права над Хиландаром: «. . .Велики Везир Али- паша у свом писму еолунском Валији 1855. године из- ричито је признао да је Хиландар српски манастир и да је заузимање српскога представника за њ сасвим путно и законито . . . А кад бисмо били у прилици да изведемо и саберемо васколики новац што га је Срби- ја у разним облицима и приликама дала Хиландару од како је у њој обновљен живот државни, уверени смо

Др Н. маренин, Монастир Хилендар. У лВЂЛгарски преглед«, год. VI, књ, VI, VII, Софиа 1900.

2) Стојан Новаковић, В алканска литања п мање ист оријско-полн- тичке белеш ке о Балканском полуострву (1886-1905), Београд 1905, стр. 482-483.

187

Page 188: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

да се сума тога новца не би имала за шта стидети кад би баш била и много богатија него што је у истини».3)

Ако је у почетку, и неколико деценија затим, др- жање бугарских монаха у манастиру Хиландару било 3' границама монашкога подвига и ревновања, оно се, касније, мењало на штету српских националних инте- реса док се није дошло дотле, да Бугари монаси траже да Срби монаси напусте манастир Хиландар: «.. .Тра- жимо манастир нама и језику нашем, јер су хиландар- ски калуђери огромном већином наше народности*.4) У једном писму проигумана Гедеона, писаном 8. маја 1845. године, стоји: «Видим из Николова рада, да се ви налазите у чуду (завади) са Србима, не треба да се бојите. Ваша је дужност да их примите у манастир, а не да их остављате да стоје на глави. Ја сам рекао де- путатима (Теодоровић) да манастир не разликује Србе од Бугара и друго».5)

Ова национална осионост код Бугара узрастала је постепено и била је непосредан одраз великобугарске пропаганде, коју је вршила бугарска Егзархија. Пре тога бугарски и црквени и политички људи, у колико их је тада било, били су не само скромнији нето су, скоро у свему, били упућени на Србију и у манастиру Хиландару гледали своје и црквено-културно и наци- онално средиште. Још 1853. године писао је Георги С. Раковски, да су се Бугари били «решили да ради спа- савања нашега народа одрже и сачувају наш матерни језик у целој православној Бугарској и основаше с л о- в е н о - б у г а р с к у школу у манастиру Х и л а н д а - р у, где су се васпитавали млади монаси, разуме се бугарски, спремајући их за таксиоте по узору грчких манастира не ради пљачке и искоришћавања нашег бугарскога језика, него напротив, ради утехе тога бед- нога народа и за поткрепљавање и развијање нашега бугарскога је зи ка .. . Тако послаше Хилендарци и дру-

3) На истоме месту. стр. 483-484.4) На истоме месту, стр. 435.-) Мпхаило Арнаудов, Иларион М бкариополски и от»лгарскилт чер-

ковем в^прос, Софш! 1925, стр. 23, белеш ка 1.

188

Page 189: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ги многе хвале достојни монаси што остављамо нашпм радозналим ученим Бугарима да истражују и опишу њихова дела као и за Зограф манастир и за друге оби- теље у Светој Гори, такође и у Бугарској, како су деј- ствовали и радили, јер ми кратко време не дозвољава да се опширније изјашњавам».6)

Михаило Арнаудов истиче, да су из манастира Хи- ландара долазили Бугарима и свештеници и учитељи; «њихов хоризонт није ишао даље од словенске грама- тике, црквенога певања и мало рачунања*.7) Из ове, и- ако врло скромне школе, изашло је неколико најиста- кнутијих вођа бугарскога и црквенога и националнога препорода. Помињемо, само, тројицу од њих: Неофита Бозвелија (1784-1848), Илариона Макариопољскога (1" 1875) и Григорија Хилендарскога (1828-1898), који је био српски васпитаник и, касније, митрополит у Руш- чуку. Пострижник манастира Хиландара био је и први бугарски егзарх Антим. Неофит Бозвели био је и архи- мандрит манастира Хиландара и један од најглавнијих вођа бугарскога препорода. Константин Јиречек вели, да је Неофит Бозвели тражио само постављање нацио- налних епископа за Бугаре, а да тада није тражио вас- постављање некадашње бугарске цркве.8) Бозвели је писац популарнога списа «Мати Болгарија» и других родољубивих списа. Није неинтересантно поменути, да су и Неофит Бозвели и Иларион Макариопољски, про- гоњени од стране Васељенске патријаршије, били за- точеници у Хиландару, где је Неофит Бозвели и умро.

Иларион Макариопољски је српскога претставника у Цариграду Лазара (не знамо му презиме) сматрао својим пријатељем. Он је, 27. јула 1845. године, објаш- њавајући свој случај, писао Хиландарцима: «Надам се, да ће вам г. Лазар због мога пријатељства писати. Про- игуман Герасим и отац Закатиј (име нејасно) били су стигли у Цариград и преетавио сам их г. Лазару, који

6) Архив на Г. С. Раковски, том I: Писма и рукописи на Раковски (Стзбрал и подготовил за печат Георги Димов, Софил 1952, стр. 41).

7) Михаило Арнаудов, На истоме месту, стр. 12.8) Сопз1;апШ1 Лгесек, Себсћ1сћ1;е <3ег Ви1§агеп, Рга§ 1876, б1т. 546.

189

Page 190: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

је све обећао што му је могуће да помогне због љубави за све молбе, али не знам шта су после урадили. Ово, сада, укратко! . . .» ’) Када је Андреј Николајевич Му- равјов (1806-1864) посетио Свету Гору и био у Хилан- дару, братство је одредило Илариона да га прати, јер је он био међу њима најобразованији; он је био и се- кретар манастира. «Муравјов је замолио Илариона да му срочи једну малу Историју Хиландара и да му је каеније лошаље у Цариград. Иларион је на то прис- тао».10) Иларион је написао «Кратку историју у Атон- ској Гори налазеће се лавре славено-српскога манасти- ра Хиландара»; уз спис је било и доста грамата и дру- гих докумената.11)

Ово ће, вероватно, бити разлог, да су неки из брат- ства нападали Илариона да је изнео неке ствари које се нису смеле знати или које су погрешно казане. О о- воме је Иларион, 26. марта 1850. године, писао старцу Пантелејмону у Цариград. Вели, да је због овога ње- говог списа «настала не мала забуна» у манастиру. Он вели: «Ја сам рекао нашем братству, Историја је код мене, прочитајте је и ако има неке штете од ње ја сам крив. Ја сам је написао да донесе неко добро манасти- ру, а не зло. И тако се мало смири братија*.15)

Нешто касније путовао је, 1859. године, у Свету Го- ру и ЈБубомир П. Ненадовић, који је тада био секре- тар српскога дипломатског претставништва у Царигра- ду. У Хиландару је провео осам дана и био лепо прим- љен од братства «јер они често у манастирским посло- вима и парницама требају помоћи и услуга у Царигра- ду од српскога посланства, при коме сам ја тада био секретар. Сви калуђери, њих седамдесет, били су Бу- гари, осим неколико из Македоније, који су се п ри- з н а в а л и з а С р б е , и говорили оним наречјем као што се у Тетову говори».13) Овом приликом Ненадови-

9) Михаило Арнаудов, На истомо месту, стр. 131, 139.10) На истоме местз% стр. 140-141.т1) На истоме месту, стр. 141, белеиша 19.12) На истоме месту, стр, 335-336.13) ЈБубомир П. Неиадовић, Писма о Црногорцима. Писма са Цети-

ња, Београд 1929, стр. 99-100.

190

Page 191: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ћу је један монах, «старац од деведесет година», ис- причао о необичном монаху из Црне Горе, који је нао- ружан дошао у Хиландар и «освојио» га и у њему за- вео ред. Старац га је оггисао овако: «Густа црна брада до појаса; обрве му пале на очи; велики крст виси му на прсима, дугу пушку носи о рамену. Води за собом коња на коме беше његов пртљаг; а из тог пртљага зи- риле су мале пушке и велики нож. Кад дође, поче вика- ти и заповедати. Ми му прихватисмо коња и пртљаг, и одмах јавимо нашрш старцима да је дошао један чу- дан гост. Игуман и старци изиђоше у порту: али он се и не поздравља с њима, нето поче им оштро говорити: ,Шта ће оно сено око цркве? Шта ће оно ђубре под ка- пијом? Зар се тако држи манастир? Шта сте учинили од ове моје куће!? То су зидали моји српски краљеви, а нису бугарски и грчки. Ја сам Црногорац. Хилендар је моја кућа; ја недам да пропада! Ко год хоће на грч- ком језику да чита молитве, нек се одмах сели у грч- ки манастир’. . . Тако он продужи непрестано викати; и за неколико месеци постаде старешина целога брат- ства. Таквога игумана Хилендар није запамтио: све је у ред довео, и сви су стрепили пред њим. Кад је год ишао у цркву, обучени ђакони с кадионицом, певају- ћи црквене песме, ишли су пред њим. Кад је год ишао на ручак, пратили су га најстарији монаси. .. У њего- вој ћелији висило је његово сребрно оружје; а одмах до оружја стајале су гусле, уз које је често, кад је сам, певао дугачке песме. Онј е манастиру принео много до- бра. Увео је ред; многе вересије за које се држало да су пропале, наплатио је он, јер парнице што су биле са оближњим манастирима, због земље и њива, прес- тале су. Повратио је све земље што је манастир Зо- граф присвојио; јер им је поручио: кога види на тој хилендарској земљи, главу ће му отсећи. Умножио је приходе манастира, посадио много лоза и маслинових дрвета, а растерао све Грке из Хилендара*.14)

Извесну подршку Бугарима у манастиру Хиланда- ру могла је дати и посета грофа Николаја П. Игњати-

14) На истоме месту, стр. 100-101.

191

Page 192: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

јева, рускога амбасадора у Цариграду, који је 1866. и 1874. године посетио Свету Гору и био у манастиру Хи- ландару. Када се, крајем јула 1866. године, појавио у пристаништу Дафне «изашли су да га дочекају 5.000 светогорских монаха, сви игумани и цео Протат са Ка- реје. У манастиру Светога Панталејмона задржао се два дана, а после тога, 28. јула, праћен огромним све- том на велелепним коњима, стигао у манастир Хилан- дар. Већ изјутра је хиландарско братство са црквеном заставом пошло му у сусрет на сат од манастира».15) Пошто је сјахао са коња и пољубио крст, који му је поднео игуман, отслужено је било благодарење у ма- настирској цркви: «Игњатијев је био стигао у Хилан- дар на дан који је био важан за манастир, 28. јули, ка- да је тај манастир од идиоритмског постао општежиће. С правом се у његовој посети може гледати смишљен политички потез, јер се зна да је хиландарски манас- тир још увекимао б у г а р с к о манастирско братство. Но с обзиром на бугарско црквено питање то је могло да код Грка изазове раздраженост.. .»16 Игњатијев је, по други пут, посетио Свету Гору јула 1874. године. О- вај пут је Игњатијев дошао у Свету Гору са немачким и америчким посланицима у Цариграду. Путовали су руском лађом. О овој посети је аустријски консул у Солуну Кнапич (КпарИзсћ) известио грофа Андраши- ја (Апс1газзу). У овоме се извештају каже за Игњатије- ва: «На Атонској Гори он се јасно изразио, да у буду- ће руски новац неће долазити у корист грчких мона- ха».17) О великом руском утицају у Светој Гори и о по- клонима, који су долазили из Русије, извештавао је Кнапич грофа Андрашија и 23. фебруара 1875. године. Само у скиту Светога Андреје било је око 300 мона- ха.18) У манастиру Светога Пантелејмона, где је било 600 монаха, Руса и Грка, био је избио спор око избора

15) Кирил, патрилрх б^влгарски, Граф Н. П. Игнатиев и б^влгарски- ат цтзркове в-впрос, Иследование и документи, Софил 1968, стр. 68.

7̂ ) Кирил, патрилрх б^лгарски, Принос кт^м лгарскиа дЂрковен В^прос. Софил 1961, стр. 57.

17) На истоме месту, стр. 114.16) На истоме месту, стр. 128-129.

192

Page 193: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

игумана. Према извештају консула Карла Гсилера (Саг1 ОзШег) грофу Андрашију, од 30. септембра 1875. године, било је у овоме братству 150 Грка, који се ни- су хтели покорити вољи већине.19)

Бугарске претензије на манастир Хиландар и зна- чај овога манастира за бугарски црквени и национал- ни препород истакнуо је јасно митрополит Григорије у писму, које је писао хиландарском братству из Руш- чука, 22. априла 1873. године. У писму, писаном бугар- ским језиком, митрополит Григорије захваљује брат- ству хиландарском на честиткама поводом његовог хи- ротонисања за епископа. Каже им, да се они са пуним правом могу гордити са хиландарском обитељи «зато што је васпитала и отхранила такве родољубиве лич- ности, које су се неуморно трудиле за морално васпи- тање нашега бугарскога народа; и данас са отаџбин- ским задовољством гледате (оне) живе између њих да служе као светионици у нашој новоподигнутој цркве- ној згради.

Због тога ћу и ја дирљиво певати похвалне химне заслуженим славне хиландарске обитељи, јер је она била скоро ј е д и н о о г њ и ш т е из кога су изашли такви будитељи, који су гигантским радом и напором, без да се плаше од лукавих претњи Фанара, и без да задрхте пред заточењима и чак пред самом смрти на а- постолски начин су се борили за ослобођење бугарско- га народа од жељезног јарма од тиранке збуњене ,в Караказан Динагога’. (Не знамо шта му ово значи).

Радујемо се због тога што благочестиви бугарски народ потпуно цени те велике заслуге наше свете оби- тељи и неће се никада одвојити од његовог срца бла- гопоштовано сећање на хиландарске подвижнике, на које се ово односи».20)

Да је бугарски део хиландарскога братства одржа- вао присне везе и са бугарском Егзархијом и са бугар- ском државом може се видети и из оно мало архив- ских докумената, који се налазе у архиви манастира

*9) На истоме месту, стр. 138-139.20) АМХ 1873, број 62.

193

Page 194: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Хиландара. Тих докумената, свакако, има много више у бугарским архивама, које нама нису биле доступне. Манастир Хиландар је имао своје метохе и по Бугар- ској и на њих је слао своје монахе духовнике. Бугар- ска егзархијска и државна пропаганда присвајала је себи и Солун и целокупну географску Македонију са извесним претензијама и на Свету Гору. У извештају српскога посланика у Софији, Ристе Данића, српској влади, стоји: «. . . Да су у Софију дошла два бугарска калуђера из Хиландара, да позову бугарскога Кнеза да о идућем Ускрсу посети Хиландар и да је претсед- ник Министарског савета, Стојилов, упитан о томе, од- говорио: да о тој посети не може бити ни речи, пошто Бугарска признаје, да је тај манастир српски и да на њега има право по историји само Србија».21)

Ово је било октобра 1897. године. Пре тога је, 18. јуна 1897. године, бугарска Егзархија обавестила брат- ство манастира Хиландара, да је бугарски Свети Си- нод тражио да се пошаље списак имања манастира Хи- ландара са документацијом. Сада им Егзархија то тра- жи. Ово се односи на имање, које манастир има у Бу- гарској и због тога се тражи документација.. .22) Мона- си, који су ишли у Софију, били су Данило и Пахоми- је. О њиховој посети известио је, 5. новембра 1897. го- дине, бугарски Синод манастирско братство. Беле, да ће им они о свему причати. У Софији се високо пош- тује и цени и садашњост и будућност манастира Хи- ландара. Министри спољних послова и исповедања «предузели су мере, да се у буџету за идућу годину предвиде две суме: једна помоћ за манастирске зграде, а друга као редовна годишња помоћ. Од последње је посланим дат један део, 4.000 лева, а остатак, као и пр- ва помоћ, даће вам се идуће године на месту и на на- чин за који ви нађете да је најбољи и о томе нас оба- вестите».23)

21) Никола П. Ш керовић, Записници седница Министарског савета Србије 1862-1897, Београд 1952, стр. 470.

22) АМХ 1897, број 172.23) АМХ 1897, број 173.

194

Page 195: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Везе бугарскога дела хиландарскога братства и са Софијом и са Егзархијом у Цариграду ишле су најви- ше преко Атанасија Шопова, који је, у то време, ста- јао на челу Бугарске трговачке агенције у Солуну и преко ње општио са хиландарским братством. Шопов се, 28. августа 1897. године, обратио хиландарском братству једним писмом из Солуна. Јавља им, да је до- шао у Солун и да жели да посети Свету Гору, «а нај- више свету хилендарску обитељ, која је играла тако важну и светлу улогу у препороду бугарскога наро- да».24) Није, овај пут, успео да дође до њих и моли их, да га држе у току свега што се дешава у вези са Хи- ландаром и његовим интересима. Из писма Шопова хи- ландарском братству, писаног 4. новембра 1897. године, види се да се братство обраћало и бугарској влади због заштите имања манастира Хиландара. О томе је, бу- гарска влада, 10. октобра 1897. године, донела једну о- длуку и Шопов их обавештава о томе. Бугареко Мини- старство правде је тражило да му се достављају тачно подаци о локацији, величт т и границама имања о ко- ме буде реч и то све потврђено од надлежних нотара и судија. Моли их, да то пошаљу Агенцији, да би он то могао спровести даље: Министарству спољних послова и Министарству за исповедања.25)

Братство је, 28. октобра 1897. године, писало Шо- пову и он им одговара 7. новембра 1897. године: обаве- штен је да је цар примио архимандрита Данила и ду- ховника Пахомија. Опет их моли да га држе у току свега што буде у вези са Хиландаром.26) Из писма, ко- је је Шопов, 23. новембра 1897. године, писао хилан- дарском братству, види се, да су му они били достави- ли копију писма, које је њима писао српски консул у Солуну Павловић. Шопов вели: «Молим вас, да ми по- шаљете и препис писма митрополита Михаила са ко- јим вам је послао епископа Саву и уопште да ме нај- хитније држите у току свега што би се десило у ва-

АМХ 1897, број 164.25) АМХ 1897, број 166.2‘) АМХ 1897, број 167.

195

Page 196: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

шој обитељи».27) На ово се Шопов оеврнуо и у писму братству од 2. децембра 1897. године: «Слободан сам, вели он, да вас замолим, да пошаљете, ако сматрате могућим, тачан препис од писма, којим је жички епи- скоп Сава био препоручен манастирском братству од београдскога митрополита Михаила».28)

Шопов је, 28. новембра 1897. године, обавестио хи- ландарско братство, да је бугарски Свети синод донео решење о начину чувања имања манастира Хиланда- ра. Ово је решење достављено и Егзарху с молбом «да он затражи од братства да оно пошаље у Бугареку зва- нично опуномоћено лице са овлашћењем да снабде ма- настир званичним пуноважним актом о целом његовом имању».29) Свети Синод је тражио замену турских до- кумената бугарским... Бугарска Егзархија, 11. марта1898. године, обавештава братство манастира Хиланда- ра, да су Пахомије и Данило, на име помоћи добили4.000 лева, «а за будуће размер је годишње за манас- тир 10.000 лева».30) Траже да некога пошаљу у Егзар- хију да прими 16.000 лева; он треба да има уредну признаницу према приложеном формулару и призна- ницу на 20.000 лева у злату.31)

Шопов се, 16. априла 1898. године, интересовао код братства манастира Хиландара о бављењу епископа Димитрија у Хиландару. Чуо је, вели, да је епископ у- зео неке књиге и рукописе. Када се, истиче он, то до- знало он је, наводно, био истеран из манастира. Обаве- штен је да су изгореле неке хрисовуље и старе књиге. Тражи обавештење како је то било, ко их је спалио и на какав начин; да ли су, пита, дали краљу Алексан- дру на прегледање најскупље Јеванђеље из XII. ве- ка.32) Шопов их, види се, узима на преслушавање као да су њему потчињени. Вели им још, да поводом ру- шења старога метоха у Солуну треба да дођу Мојсије

27) АМХ 1897, број 170.28) АМХ 1897, број 170.2’) АМХ 1897, број 169.30) АМХ 1898, број 245.31) На истоме месту.32) АМХ 1898, број 255.

196

Page 197: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

и још један монах да поднесу тужбу, а потребно је да и братство протествује од стране манастира — «про- тест од стране манастира је потребан зато што је ме- тох манастирско имање и због тога ако се не уложи тај протест може српска пропаганда поново да почне његово растурање».33)

Шопов вели даље: «.. .Ако српска пропаганда треба параклис, може да нађе другу кућу или да је сагради». Саветује им да нађу адвоката и да се то обустави. У- верава их, да уговор консула Павловића «и неких од манастирскога братства није заснован на законима и нема никаквог значаја, а у случају, кажем, ако про- тивна страна оде суду и ако буде узет адвокат да бра- ни ту ствар неће бити потребно за окончање целе ства- ри више од 30 лира. Будите уверени, да противна стра- на не може да иде на суд и да покаже учињено услов- но, зато што није без њене штете. Ја понављам, да је сада моменат да узмете метох. Зато ћу вам послати за потпис и потврду потребну пуномоћ на име адвоката. Адвокат се зове Папачеоршу(?). О томе вам пишу и ваша два брата».34) Братство манастира Хиландара је, 3. децембра 1898. године, послало Шопову две тапије о метоху. Он им је, 17. децембра 1898. године, захвалио на брзини са којом су то урадили. Обавештава их о свему. Јавља да га смењује Самарџијев, али ће он и даље радити за њих.35) Шопов је, поново, 29. децембра1898. године, писао братству манастира Хиландара, да они треба да одговоре Денићу, да је метох потребан манастиру. Ако хоће да направе цркву нека купе дру- гу кућу или друго место. Уосталом, целу ће ствар ре- шити у суду.36)

И из 1899. године има неколико података о везама Атанасија Шопова са братством манастира Хиландара. Он је, 12. марта 1899. године, писао братству о томе, да се растура њихов метох у Солуну. Молио је, вели, Ми-

33) АМХ 1898, број 262.34) На истоме месту.35) АМХ 1898, број 264.3*) АМХ 1898, број 266.

197

Page 198: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

нистарство за вероисповедање, «да вам што брже дос- таве обећану помоћ».37) Доставиће им званично доку- менте о растурању метоха. Нешто касније, 16. марта1899. године, Шопов је опет писао хиландарском брат- ству. Обавештава их о покушају да влада унесе у бу- џет редовну помоћ за манастир. Решено је, 10. марта1899. године, да им се даје годишње 10.000 лева. Чим ово добије треба да пошаљу у Солун једну личност са уредном пуномоћи и признаницом.38) У писму, писаном13. маја 1899. године, препоручује им за адвоката Хр. Далчева, који ради са Турчином Ибрахимом Хикме- том. Треба да у њих имају поверење.39) Обавестио их је, 18. маја 1899. године, да је писао «тамо где треба», да бугарски Свети Синод да сагласност, да се у Бугар- ској те године купи помоћ за манастир Хиландар.40) Пре- ма писму Шопова, писаном 17. јуна 1899. године, од о- вога није било ништа: због слабе летине то је морало бити одгођено за идућу годину. Свети Синод је, ипак, решио да учини све за манастир Хиландар «ако мана- стирско братство настоји да пошаље своје таксиоте још ове године да купе помоћ у Кнежевини.. ,»4’) Пре тога, 30. марта 1899. године, бугарска Егзархија је оба- вестила братство манастира Хиландара, да је митропо- лит Григорије, који је био пострижник манастира Хи- ландара, завештао 2.500 златних лева, од те суме 100 лева је за Хиландар. Питају коме да их пошаљу/2)

Немамо података о томе како се, са бугарске стра- не, развијала акција у вези Хиландара првих година XX. века, али се може узети као доста сигурно, да она није престајала. Активност и Егзархије и бугарске владе била је. још и даље, сконцентрисана на Македо- нију где је, све више продирала српека пропаганда што се морало одражавати и на стање у Хиландару. О јењавању бугарске активности у манастиру Хиланда-

37) АМХ 1898, број 235.38) АМХ 1899, број 277.39) АМХ 1899, број 237.4°) АМХ 1899, број 238.“1) АМХ 1899, број 239.« ) АМХ 1899, број 242.

198

Page 199: Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

ру сведочи и једно писмо, које је, 15/28. јуна 1910. го- дине, написао Љубомир Милетић, Константину Јире- чеку. ЈБубомир Милетић је био по оцу Србин, а по мај- ци, која је била родом из Штипа, осећао се Бугарином и био један од најактивнијих заговорача великобугар- ске пропаганде. Он је, јуна 1910. године, био са једном екскурзијом у Светој Гори и, разуме се, у Хиландару. О томе је писао Јиречеку: «.. .Света Гора је сада с к о- р о с а с в и м р у с к а ; најлепши, најбогатији и нај- активнији манастири и ћелије су руски. Од грчких ма- настира још је само Ватопед способан за живот, а дру- ги одржавају само оскудан живот, јер нити су калуђе- ри више калуђери, нити има народа који их поштује да посећује манастире и да их помаже. Бугарски Зо- графски манастир је добро — има богатства и младо покољење калуђера — сви су из Серске и Солунске о- блаети, који живе световним идеалима својих саотече- ственика. Х и л а н д а р с к и м а н а с т и р , где смо преспавали једну ноћ, највише је за жаљење; калуђе- ри су морално пали, све Бугари, без образовања и н а- ц и о н а л н е с в е с т и , највише предани лености и пијанству. Имају 3-4 калуђера, који су послати из Ср- бије, они управљају манастиром, али он пропада. Уве- рен сам да ће га Руси ускоро купити пошто исплате10.000 лира дуга који сада има. Другога излаза нема, а Србија узалуд харчи новац и мучи се да га уздигне и да од њега направи оно што је био некада».43)

43) Из архива на Константин Иречек, књ. I, Софиа 1953, стр. 418.

199