Embed Size (px)
Citation preview
1
2
SRPSKI PĈELAR
ĈASOPIS ZA PĈELARSKU NAUKU I PRAKSU
MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”
IZDAVAĈ-PUBLISHER
Društvo pčelara “Dubočica”
Leskovac
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35
16000 Leskovac
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK – EDITOR
Dragoslav Ilić Šeš
Tel. 016 - 281 666
Mob.063 – 42 82 36
Email:
Sajt:
www.beekeeping-
dragoslav.com
REDAKCIJA-EDITORIAL:
prof. dr Kostadin Tričković
prof. dr Moma Denić
mr Naum Bandţov
dr. vet. med. Mihajlo Ilić
dipl. ing. polj.
Zoran Stamenković
dipl. ing. polj. Dejan Pešić
profesor Vlada ĐorĎević
LEKTOR
Vesna Stojković Tara
3
SADRŢAJ
Apimondija Argentina 2011 II deo.....................................................4
Angel Markov otac savremenih aparata za proizvodnju matica.......10
Sakupljanje pčelinjeg otrova.....................................………………17
Timol.......…………………………………………………………..22
Pčelar Svetislav Mitić iz Kamenova…………………………….....28
Pčele u tegle.............……………………………………………..…30
Mikser za pogače..….........................................................................32
Tašmajdan 2012…………………………………………………....34
Spravljanje medovine ili vina od meda...........………...……….......37
Na sud zbog roja................................................................................40
Vic..............………………………………………………………...41
Pčelinji raj..…..………………………………………………...…...41
4
APIMONDIJA ARGENTINA 2011
II DEO
Autor teksta Dragoslav Ilić Šeš
Ceremonija otvaranja
Na ceremoniji otvaranja u
kulturno-zabavno-muzičkom
programu svi posetioci mogli
su da vide koliko je kultura
Argentine raznovrsna i bogata.
O tome najbolje govori arge-
ntinski tango.
Argentinski tango, ili lju-
bavna priča u plesu, kako ga
mnogi nazivaju, nastao je u
drugoj polovini 19. veka za-
hvaljujući masovnoj imigraciji
koja je zadesila Argentinu.
Mešanjem različitih kultura,
afričke, španske, italijanske,
5
Argentinski tango
poljske, ruske i dr. sa kulturom
argentinskih domorodaca do-
bila se najerotičnija kombina-
cija plesa i muzike. Tradicio-
nalni valceri, polke, mazurke,
popularne kubanske habanere,
candombe ritmovi iz Afrike i
muzika kreolske milonge
sjedinili su se u jedan „prljavi
ples“.
Argentinski tango je nastao
u barovima, kockarnicama i
bordelima siromašnih kvarto-
va Buenos Airesa, kao što su
La Boka i San Telmo.
Visoko društvo negativno
je gledalo na ovaj nepristojni
ples, koji je zbog svog eroti-
čnog naboja godinama bio
zabranjen. MeĎutim za razliku
od bogataša njihovi sinovi su
rado i tajno posećivali mesta
gde se plesao tango. Početkom
20. veka tango stiţe u Pariz i
osvaja ceo svet. Do 1913.
tango je postao fenomen koji
se zavukao u sve plesne dvora-
ne kao egzotični i senzualni
ples koji je pruţao opravdanje
za vrlo blizak kontakt sa
6
partnerom. U Americi ga je
proslavio Rudolph Valentino.
Publika je vrlo brzo zavolela
tango koji je pun lepote,
strasti, drame, uzbuĎenja i
ţivotnosti. Ples prikazuje
odnose muškarca i ţene, grube
i sentimentalne, ali svakako
erotične.
Argentinski tango, telo uz telo,
erotičnost
Muzika je, zapravo, bit
tanga, ona je ta koja pokreće i
istovremeno inhibira. Nezami-
sliva je bez male harmonike
zvane „bandoneon“.
Muzičar bandeneona
Iako je tango davno izašao
iz zadimljenih lokala na svetla
svetskih pozornica i dalje je
ostao mističan.
MeĎu posetioce Apimondije
bilo je i domorodaca pčelara.
Domoroci pčelari
7
Na ovoj Apimondiji u nau-
čnom programu izlagano je
955 radova. Sale za usmeno
izlaganje su u potpunosti
odgovarale, kako u tehničkom
pogledu, tako i prostorno,
mogle su da prime sve
zainteresovane posetioce.
Sala za usmeno izlaganje
Poster prezentaciji je dat
adekvatan prostor. Radovi su
bili izloţeni u paviljonu u
kome se odrţavao meĎunaro-
dni sajam. Sva kretanja su se
odvijala pored panoa sa poste-
rima, tako da je svima bilo
lako da prate poster izlaganja.
Sa Balkana su učestvovali
Radivoje Maksimović iz
Republike Srpske i Dragoslav
Ilić Šeš Iz Srbije.
Na meĎunarodnom sajmu
je bilo pčelarskih kompanija
iz celog sveta, ali najviše iz
Radivoje Maksimović
Republika Srpska
Dragoslav Ilić Šeš
Srbija
8
Latinske Amerike. Po štandu
je mogao da se oceni veličina i
snaga kompanije. Bilo je od
najjednostavnijih do velikih,
izuzetnih, atipičnih štandova.
U paviljonu sa štandovima
Štand Brazila
Štand Argentine
Štand Vicentin
Štand Inderko
Na štandovima je mogla da
se vidi nova oprema koja
pčelarima olakšavaju rad.
Pumpa za med
9
Inkubator je itekako potre-
ban proizvoĎačima matica.
Inkubator
Top je nezamenljiv u zaštiti
pčela od varoe, omogućava
brzo lako i što je najvaţnije
jeftino tretiranje.
Top
Refraktometar je optički
ureĎaj za utvrĎivanje sadrţaja
rastvorljivih suvih materija.
Sluţi za merenje u zašeće-
renim tečnostima (voćni soko-
vi, med, alkohol, vina), poma-
ţe u kontrli i nadzoru konce-
tracije šećera u hrani i pićima.
Refraktometar daje vaţne
informacije o kvalitetu proi-
zvoda voća na polju, nakon
berbe i za vreme obrade. Kori-
sti se i za kontrolu tečnosti u
industriji. Vrlo jednostavan za
korišćenje i baţdarenje. Te-
čnost se stavlja na staklo, gle-
da se kroz otvor tako što se
merač usmeri prema svetlu i
na skali očitava vrednost.
Baţdari se sa destilovanom
vodom, i vrednost se podešava
na 0.
Refraktometar
10
ANGEL MARKOV OTAC SAVREMENIH
APARATA ZA PROIZVODNJU MATICA
Pripremio Dragoslav Ilić Šeš
Zahvaljujući velikim pčela-
rskim umovima danas u svetu
postoje mnogobrojni aparati za
proizvodnju matica koji omo-
gućuju pčelaru da brzo i lako
proizvodi selekcionisane mati-
ce najboljeg mogućeg kvalite-
ta. Oni su imali svoj razvojni
put i nastali su u različitim
vremenima. Prema pisanim
podacima do kojih smo mi
došli prvi savremeni aparat je
izmislio Angel Markov iz Bu-
garske. Za početak pogleda-
jmo članak koji je objavio
bugarski časopis u to vreme.
PRIZNATA INOVACIJA
PAŢNJA PROIZVOĐAĈIMA
MATICA
KASETNA KOŠNICA
Autor teksta Stefan Simeonov
Prevela Cvetanka Georgijev
Komitet za nauku i tehnički
progres Bugarske, dana
14.11.1979. godine izdao je
potvrdu o autorskom pravu
Angel Markov
Bugarska
№ 33595 Angelu i Aleksandri
Markov za njihov predloţeni
ureĎaj gajenja pčelinjih jaja i
larvi. Ovaj pronalazak je
napravljen na bazi njihove
predhodne inovacije - “Meto-
da i aparatura za gajenje
matica i dobijanje matične
mleči,” zaštićeno autorskim
sertifikatom № 28724 od
19.01.1978. god. Zapravo je
reč o gajenju matica i
dobijanju matične mleči, pri
čimu se povećava proizvodnja
11
i poboljšava kvalitet matica.
Autorske inovacije patentirali
su u nekoliko zemalja, Demo-
kratskoj republici Nemačkoj,
Čehoslovačkoj i SSSR-u.
Sa ovim pronalaskom izbe-
gavalo se dimljenje i otvaranje
košnice, vaĎenje ramova sa
potrebnim larvama i odstranji-
vanje pčela od matice. Osim
toga larve iz ćelija ne vade se
iglom za presaĎivanje. Bilo je
očigledno da je inovacija izu-
zetno racionalna i krajnje vre-
me da se to primeni u praksi u
centrima za proizvodnju mati-
ca i pčelinjacima koji proizvo-
de mleč. U tom cilju je neo-
bhodno da stručnjaci iz ogle-
dne stanice za pčelarstvo
urade ispitivanje na pčela-
rskoj tehnologiji u nekom pče-
linjaku za proizvodnju matica.
Kasetna košnica (1) ima
jednostrano ili dvostrano
izgraĎeno saće (3), na kojoj na
odreĎenim delovima (6) mogu
da se postavljaju plastične
kasete. One su u dva oblika –
za jaja i za matičnjake. Leţišta
su ista, tako da se mogu
stavljati radi jedne ili druge
namene ili hranilice u zavi-
snosti od namere.
Slika 1. Šema kasetne košnice
Broj kaseta u košnici je u
zavisnosti od razmera osnove i
njihove veličine. Sa obe strane
osnove su postavljene provi-
dne pregrade (5), koje zatvara-
ju odreĎeni deo prostora (19).
Sa spoljne strane pregrada ima
proreza (2), ili umesto toga
poklopac (1), koji je, kao i sve
ostale strane košnice izolovan
12
termičkom izolacijom (4). U
podnjači košnice je ulaz za
pčele (14). Kaseta za odlaga-
nje jaja (slika 2) je cilindri-
čnog oblika, koja je otvorena
sa obe strane i u nju je posta-
vljena satna osnova (7) za
izgraĎivanje jednostranih čeli-
ja. Osnova je od sintetičkog
materijala, uraĎena specia-
lnom tehnologijom. Dna svih
ili samo pojedinih čelija pre
toga su odstranjena. U pra-
znim čelijama su stavljena
veštačka dna (slika 4). Vešta-
čki sat pčele rado prihvate i
izgrade sa jedne strane (do
koje imaju pristup) i pripreme
za polaganje jaja. Matica
polaţe jaja u pokretna dna
kasete. Zajedno sa larvama u
njima one se montiraju kao
dna veštačkih matičnjaka
(slika 5), isto izraĎeni od ve-
štačkog materjala. Matičnjaci
se postavljaju u matični ram i
stavljaju u starter, a zatim u
odgajivačko društvo da bi ih
zatvorili i gaijli po do sada
poznati način, ili stavljaju u
matičnu kasetu (slika 3).
Slika 2. Šema kasete za jaja i
pločice skojom se zatvaraju
dva vida kasete
Slika 3. Šema matične kasete
13
Slika 4. Pokretna dna
Slika 5. Plastična osnova
matičnjaka
Matična kaseta je slična
ovoj kaseti za jaja, ali umesto
sintetičkog sata montirana je
sintetička pločica (10), u kojoj
su ugraĎene kleme, kojima se
hvataju veštački matičnjaci.
Matična kaseta razlikuje se od
ove za jaja, jer ima sa prednje
strane otvore (18), kroz koje
prolaze pčela, ali matica ne
moţe. Obe vrste kaseta imaju
reflektore (12) i elektrogrejača
(13) malog napona (slika 2).
Oni su montirani na pločicu
(11), koja zatvara zadnju
stranu kasete. U jesen, zimi i
ranom proleću temperratura u
košnici se odrţava u neopho-
dnim granicama, pomoću obi-
čne elektronske naprave (te-
rmoregulatora, koji je jedan za
ceo pčelinjak). Na podnjačama
su montirane ulazne kleme
(15) za električno napajanje.
Na njih se priključuje grejač
(13), koji zrači u unutrašnost
kasete magnetno polje i toplo-
tne zrake. Kasetna košnica
naseljava se pčelama, neopho-
dnom količinom da zaposedne
satne osnove. Posle izvlačenja
satne osnove i polaganje legla
moţe se odpočeti odgajanje
matica. Iz društva se oduzima
matica i namesto kaseta za jaja
stavlja se na dnu kaseta mati-
čnjaka, u koima se postavljaju
pločice sa jajima, koje se uzi-
maju iz kasete za jaja. Posle
30 dana odgajena i oploĎena
matica se odvaja i stavlja se
drugu matičnu kasetu. Pre
odstranivanje matice ona mora
da poloţi dovoljno jaja da bi
društvo ojačalo. U jesen
14
jajčane kasete se oduzimaju i
na njihova mesta se postavljju
matične kasete. U svakoj kase-
ti se nalazi jedna matica, posle
5-6 dana oduzima se matica iz
tog društva. Na taj način u
jednoj košnici mogu da zimuju
više matica i u tom periodu ne
moraju se pčele zamenjivati. U
proleće matice se dodaju tamo
gde je potrebno. U tom dru-
štvu ostaje samo jedna matica
za razvitak društva i za negovo
dalje koriščenje. Za normalno
prezimljavanje jedne matice u
kasetnoj košnici potrebno je
najmanje 500-600 pčela, izle-
ţenih u septembru i oktobru.
U kasetnoj košnici pčele odga-
jaju leglo do početka dece-
mbra, prestaju polagati do 15-
20 januara i ponovo počinju
odgajanje legla. Po mišljenju
autora mnogo je bolje da
prezimljuje samo jedna matica
sa 500 do 600 pčela, koje su u
stanju da prezime i do minus
30˚C. Autori preporučuju tu
košnicu i za dobijanje matica u
rano proleće, kada društva ne
mogu da dobijaju matice na
prirodni način. Kasetna košni-
ca je savaršenija u odnosu na
predhodnu. Pre pojave kasetne
košnice i jednostrano izgraĎe-
na osnova sa veštačkim dnom
za polaganje jaja i larve za
dobijanje matice i mleča sta-
vljjali su se u obične košnice.
Rezultati ispitivanja autora su
prikazali novu univerzalnu
mnogokorpusnu košnicu, koja
je pokrivena metalnim poklo-
pcem i vlaga u leglu se ne
obrazuje, ona se “sakuplja” u
posebne kondenzatore, koji su
montirani na podnjači košnice.
U nekim korpusima su posta-
vljene ploske bombine, kojima
se upravlja elektronskim ure-
Ďajem ili kompjuterom. Na taj
način se osigurava rani prole-
ćni razvoj pčelinjeg društva i
istovremeno se vodi uspešna
borba sa varoom. Praktično
smo ustanovili da zbog uslova
stvorenih od toplote ploske
bombine i elektromagnetnog
polja, dolazi do ranog razvitka
pčelinje zajednice i ne dozvo-
ljava razvitak varoe u košnici
– kaţe Angel Markov. Prili-
kom prezimljavanja sa tom
košnicom vrši se štednja meda
3-4 kg. Na taj način takva
košnica daje čak jedan nasta-
vak meda više u odnosu na
druge tipove košnice. Prilikom
15
zazimljvanja unutrašna dime-
nzija te košnice se ne smanju-
je, niti se skidaju medišni na-
stavci. Tom prilikom smanjuje
se teţak rad pčelara za 70-80
%. To je jedan način od
pronalazaka Angela i Aleksa-
ndre Markov. Upoznavajući se
sa tom inovacijom kod čitala-
ca će se pojaviti puno nejasnih
pitanja, a odgovore mogu naći
od redakcije časopisa ili od
Angela Markova. Njegova ad-
resa je: selo Dragičevo, okrug
Pernik, ul. Rudarska br. 37,
Bugarska.
PISANJE SVETSKE ŠTAMPE
O Angelovoj inovaciji pisa-
la je svetska štampa 80-tih
godina 20-tog veka, publiko-
vala fotografije i detaljno opi-
sala tehnologiju proizvodnje
matica sa njegovim ureĎajem.
Kada je Karl Jenter iz
Nemačke na Apimondiji 1987.
godine dobio zlatnu medalju
za svoj aparat za proizvodnju
matica, bugarska štampa je
pisala da sve prikazane šeme,
fotografije, crteţi i tehnička
dokumentacija su baš slični i
izgraĎeni na principima prepo-
ručenih od Angela Markova
(slika 6).
Slika 6. Članci iz bugarskih
novina tog vremena
SLIĈNO, ISTO ILI
RAZLIĈITO
Po pčelarskim kuloarima
Bugarske i dan danas kruţe
priče kako je tada dolazio
čovek iz Nemačke i traţio da
kupi patent, ali da komuni-
16
stička vlast Bugarske nije do-
zvolila da se “izvozi pamet”.
Iz aviona se moţe videti da
kod oba aparata radiličke
ćelije imaju pomično dno koje
upada u osnovu matičnjaka
koji nema dno i gradi celinu.
Da li su Angelov i Jenterov
aparat slični, isti ili različiti
najbolje se moţe videti iz
sledećih fotografija.
Osnova matičnjaka bez dna i
dno radiličke ćelije
Angelovog aparata
Osnova matičnjaka bez dna i
dno radiličke ćelije
Jenterovog aparata
Kompletirana osnova
matičnjaka Angelovog aparata
Kompletirana osnova mati-
čnjaka Jenterovog aparata
Dna radiličkih ćelija
Angelovog aparata
Dna radiličkih ćelija
Jenterovog aparata
17
SAKUPLJANJE PĈELINJEG OTROVA
Autor teksta Ivan Curiš
Krapina Selo 42/2
Konjščina
Hrvatska
049/464-272
098/93 93 321
Danas pčelari od pčela uzi-
maju med, propolis, matičnu
mleč a pčelinji otrov je potpu-
no zanemaren iako bi bilo
ekonomski opravdano njego-
vo sakupljanje. Pčelarim više
od 30 godina i još 1988. godi-
ne izradio sam elektrostimu-
lator za sakupljane pčelinjeg
otrova i nazvao ga ESPO
1988. Tada sam sakupio izve-
snu količinu otrova ali u
tadašnjoj drţavi ni jedna
farmaceutska firma nije imala
interesa za otkup otrova jer
nije bilo saznanja o njegovoj
delotvornosti. Danas je doka-
zano da otrov deluje na mnoge
bolesti a kod nekih je dokaza-
no i potpuno izlečenje. Koristi
se u lečenju reumatskih bole-
sti, multiple skleroze, reuma-
tske groznice, povišenog
krvnog pritiska, hepatitisa a po
nekim autorima deluje na rak a
i na virus HIVa. Najviše se
koristi u Japanu, Rusij i Ame-
rici, te arapskom svetu, što
moţemo videti po ponudi pre-
parata od pčelinjeg otrova koje
nude na trţištu. No ja bih taj
deo ostavio farmaceutskim
stručnacima i doktorima a po-
svetio se ureĎaju za stimulaci-
ju za sakupljanje otrova, nje-
govim karakteristikama i nači-
nu primene.
UreĎaj ESPO 1988 sastoji
se od elektrostimulatora i plo-
če za sakupljanje otrova.
Elektrostimulator
UreĎaj radi na 12 V, aku-
mulator ili baterije a moţe biti
i sa solarnim kolektorom, ima
18
regulaciju napona i vremena
trajanja impula. Napon se re-
guliše od 0 do 11,5v a vreme
trajanja impulsa od 1do 10 sek
(oscilator radi na 1000Hz).
Na njemu su 3 kontrolne led
diode kojima se kontroliše na-
pon, trajanje impulsa i ispra-
vnost struje na ploči saku-
pljača.
Ploča je izraĎena od plexy-
glasa sa inox ţicama 1,6 mm
ispod kojig se nalazi staklena
ploča na koju pčele bodu i
gdje se sakuplja otrov. Veliči-
na ploće za sakupljanje otrova
je 280 x160 mm, to je dovo-
ljno jer po rubovima ima malo
pćela.
Ploča sakupljača
KAKO SAKUPLJATI
OTROV
Otrov se sakuplja od poće-
tka aprila, pa do kraja septe-
mbra, to je okvirno vreme, ali
sakupljač se moţe postaviti
kada u košnici imamo 8-9
okvira legla jer u tom trenutku
imamo i dovoljan broj mladih
pčela. Pčele imaju najviše
otrova 17-tog dana starosti.
Ploču sakupljača moţemo
postaviti na leto košnice, na
podnjaču u košnici, na okvire
u košnici ili umjesto okvira u
nastavak košnice. Svaki ovaj
poloţaj ploče ima svoje dobre
i loše strane. Postavljanje sa-
kupljača na letu je najjedno-
stavnije i dobija se najčišči
otrov.
Sakupljač postavljen na letu
Postavljanjem sakupljača u
košnicu moramo osigurati i
prostor iznad njega sa jednim
nastavkom. Kada postavljamo
sakupljač umesto okvira mora-
mo ispred njega izvaditi jedan
19
okvir da pčele imaju prostora
oko njega.
Sakupljač postavljen u košnici
Postavljanjem sakupljača
na podnjaču košnice, dobija se
više otrova jer veći broj pčela
bode u ploču. Tada na ploči
ima i polena, voska i ostalog
trunja te se otrov mora očistiti
i u najgorem slučaju potopi u
vodi da se odstrane nečistoće i
ponovo osuši. Otrov sa stakle-
ne ploče se skida struganjem.
Otrov je bele boje ali na svetlu
poţuti pa se stavlja u tamnu
staklenu posudu dobro zatvo-
renu na hladnom mesto, jer je
termolabilan.
Košnice koje učestvuju u
sakupljanju otrova ne smeju
biti u bloku jedna do druge.
Najbolje je kad su one
samostojeće, odvojene jedna
od druge. Pčele u vreme
stimulacije su jako ljute i lete
uokolo te uzbuĎuju i pčele u
drugim, susednim košnicama.
Kako imam pčele na kamionu
u AŢ košnicama sakupljače
moram stavljati na svaku 3. u
redu.
Raspored sakupljanja gde su
pčele u bloku
Koristio sam dva načina
sakupljanja:
U prvom načinu otrov sam
sakupljao svaka 3-4 dana na
istoj košnici. Sakupljač se
postavi na leto košnice u juta-
rnjim satima. Za 15-20 minuta
uključim stimulator i ostavim
ga uključenog 45-60 minuta,
zatim ga isključim na 60 mi-
nuta, i ponovim još 45 minuta,
tada skidam ploču i struţem
otrov.
U drugom slučaju saku-
pljao sam otrov svakih 10 da-
na i ostavljao stimulator uklju-
čen 2-3 sata. Ovaj drugi način
mi se činio prikladnijim jer je
tada bilo više pčela starosti
oko 17 dana, kada imaju
20
najviše otrova, pa ga je na
ploči bilo i 4 puta više.
Najviše pčela se sakupilo
na ploči sakupljača drugi dan,
nakon prestanka paše kad ima
najviše pčela, a tada su po pri-
ridi ljute. Sakupljanje otrova
u bezpašnom razdoblju nije
preporučljivo jer moţe doći do
grabeţi. Sakupljanje otrova ne
utiče na prinos meda u vreme
jakih paša.
Ovo su osnovne smernice
za prikupljanje otrova, svaka
pčelinja zajednica je individua
za sebe i isti zadani parametri
jačine i vremene trajanja
impulsa struje drugačije deluju
na svaku zajednicu, tako da
pčelar to mora sam regulisati.
ESPO 1988 radi na 12V
akumulatora ili solarnih čelija,
prilagoĎen za rad na terenu
gde struja većeg napona nije
dostupna. Za mesta gde je do-
stupna struja 220V izraĎuje se
stimulator ESPO 220, koji
radi sa regulacijom 25 do 35
volti na izlazu, regulacijom
frekvencije rada 50-1000 HZ,
regulacijom pauze 1-5 sekundi
i regulacijom impulsa 0,1 do 3
sekunde. Ovaj stimulator je
puno efikasniji jer kod njega
pčela nije samo ljuta na inpuls
nego kontaktom na ţice kod
napona 25-35V i vrlo kratkom
impulsa dolazi do grčenja i
ona istiskuje veću količinu
otrova. Ovaj stimulator pogo-
dniji je za korišćenje na letu
košnice sa impulsom od 30V,
1000hz, trajanjem impulsa
0,5sek, s pauzom od 1,5 sek.
Pojedini pčelari misle da
je na jedan stimulator moguće
staviti i 100 sakupljačkih
ploča.
Ovo nije dobro jer na
jednom mestu uzbuditi 100
pčelinjih zajednica u isto vre-
me izazvat će pomutnju i
grabeţ. Najbolje je da svaka
zajednica ima svoj stimilator
jer tada imamo potpunu ko-
ntrolu i moţemo potrebne
impulse prilagoditi svakoj
zajednici.
Za pčelinjak od 100 košni-
ca potrebna su 4-6 stimulatora
da bi se sakupljanje izvršilo na
vreme a po svakom stimulato-
ru 2 sakupljačke ploče, da bi
se moglo u dve košnice pribli-
ţno iste jačine sakupljati
otrov.
Kolićina dobivenog otrova
zavisi od broja pčela,
21
Sastrugani pčelinji otrov
njihovoj starosti i načinu
sakupljana otrova. Po jednom
tretiranju moţemo ostrugati sa
stakla 45, pa čak i do 600mg
pčelinjeg otrova.
Ima još dosta bitnih
detalja oko sakupljanja otrova.
Podloga ispod stakla ne sme
biti crna jer se staklo previše
ugreje pa otrov nema kvalitet,
ali mora se pravovremeno
osušiti na staklu da ga pčele ne
raznesu nogama.
-----------------------------------------------------------------------------------
KOŠNICA
DRAGOSLAVKA
CENA 35 EURA
Sklopljene lepljenjem
stranim lepkom i
uĉvršćene zavrtnjima.
Ramovi lepljeni i za-
kucani.
TEL: 016 / 281-666
MOB: 063 / 42 82 36 i
065 / 281 6666
22
T I M O L Jovo N. Kantar,
Grabovac, Vidanski kraj 54D
Mob. 063/69-40-70
e-mail:[email protected]
Timol je bezbojni kristal ili
beli kristalni prah koji se dobi-
ja iz biljaka timijana i majčine
dušice ili sintetički.
Majčina dušica
Tačka očvršćavanja mu je
oko 49,3oC, a topljivost 1 u
1000 vode, 1 u 0,3 etra, 1 u
200 glicerina. Prelazi u tečno
stanje sa kamforom, mento-
lom, fenolom i sličnim supsta-
ncama. Mora se čuvati u dobro
zatvorenoj tamnoj staklenoj
ambalaţi i zaštićen od svetla.
Timijan i majčina dušica su
biljke oštrog, a ugodnog miri-
sa, poznate kao lek ne samo u
narodnoj, nego i u naučnoj
medicini. Još od antike se
znalo da ove biljke imaju vrlo
jako antiseptično dejstvo i da
uništavaju viruse i bakterije.
Obe biljke sadrţe timol, anti-
septik jači od fenola, za koga
se dugo verovalo da je
najbolji baktericid. Timol je,
u stvari, kamforasta esencija
majčine dušice i uveliko se
koristi u farmaciji za pravlje-
nje sirupa, kremova, balzama,
losiona i dr. Njime su čak vi-
dali i rane nakon amputiranja
udova.
Kao organsko fenolno jedi-
njenje, formule C10H14O tzv.
izopropil-ortokrezol, timol u
medicini i stomatologiji se pri-
menjuje kao antiseptično,
dezodorantno i antihel-minti-
čko sredstvo, dakle ubija i
gliste, ali i varrou Jacobsoni i
23
varrou destrukto, delujući pa-
ralizirajuće na njen nervni
sistem. Nema štetno dejstvo na
ljudsko zdravlje niti za okoli-
nu. Timol se, kao prirodna
supstanca, nalazi u malim
količinama u nekim vrstama
meda (npr. u lipovom medu).
Kao ekološki ispravan,
timol je lek širokog spektra
delovanja prema raznim pato-
genim uzročnicima u košnici.
Prema EU zakonu br. 2377/90,
timol je svrstan u II grupu
netoksičnih veterinarskih leko-
va, za koje nije potrebno ma-
ksimalno ograničenje rezidua
(Bubalo, 2004). Timol uništa-
va Varoou destructor, Acara-
pis woodi, pčelinju vaš i
voskovog moljca, sprečava
pojavu nozemoze (Kadzo) i
krečnog legla (Knobelspies),
smanjuje do 15% broj crevnih
bakterija kod pčela u toku
zimovanja. Ispitujući njegov
efekat, neki autori su u proleće
našli bakterije kod 100%
jedinki u košnicama koje nisu
tretirane timolom.
Grobov i saradnici utvrdili
su, u eksperimentima velikih
razmera, efikasnost timola u
obliku praška u meri od 0,25g
po ulici, ili u formi sporog
delovanja u dozi od 10-15 g
po košnici od 73-97,7% obore-
nih krpelja. U strogo kontroli-
sanim oglednim uslovima, efi-
kasnost timola, uzetog u dozi
samo od praška bila je 76%.
Kalinka Gurgulova iz Buga-
rske utvrdila je efikasnost
timola od 80%. U istraţivanji-
ma koja je proveo Vladimir
MlaĎen s jeseni 1982. i u pro-
leće 1983. godine, timol je u
komparaciji sa pet drugih le-
kova pokazao najveću efika-
snost u obaranju krpelja 90,38
do 91,83%, ali posipanjem u
prahu po satonošama.
Vladimir MlaĎen vršio je
uporedna istraţivanja efika-
snosti timola. U grupi sa fo-
lbeksom VA (brompropilat),
apiakaridimom (malation + te-
dion), fenatijazinom i varita-
nom na bazi fenotijazina,
timol se pokazao najefikasni-
jim. To se pokazalo u četvoro-
kratnom tretiranju s jeseni i u
trokratnom tretiranju u proleće
opitovanim preparatima, po
uputstvu proizvoĎača, a rezult-
ati iskazani statističkom obra-
dom potvrdili su dominantna
24
svojstva timola u obaranju
varroa.
Timol u kombinaciji sa
odvarom (čajem) gorkog pele-
na i borovih pupoljaka (KAS–
81) dao je najbolje rezultate. U
dvokratnom tretiranju Vasa
Batančev, kombinujući timol i
KAS, u toku 18 dana izbrojao
je 2.937 ubijenih krpelja.
Imodorf, Sarier i Bogdanov
našli su da je efikasnost timola
protiv varroe pri optimalnim
uslovima izmeĎu 90 i 97%.
Timol je pokazao efikasno-
st na spoljnoj temperaturi u
rasponu od 8o do 42
oC, pa se
lečenje pčelinjih društava pre-
poručuje u proleće-leto-jesen-
zimu.
Dr sc. Dragan Bubalo sa
Agronomskog fakulteta u Za-
grebu ističe da je nemoguć ra-
zvoj rezistentnih grinja upotre-
bom preparata na bazi timola,
jer je mehanizam dejstva
usmeren na nekoliko područja
nervnog sistema, za razliku od
sintetičkih akaricida kod kojih
je dejstvo usmereno na pojedi-
no područje. Zato je našao ši-
roku primenu širom sveta.
Franc Knobelspies iz Ne-
mačke, navodi da se timol u
košnici ponaša kao i propolis.
U košnici nalazimo propolis
na svim mestima, odnosno u
otvorima, razmacima i pukoti-
nama čije su veličine manje od
3 mm. Njegov miris zahvata
prostor cele košnice i inkorpo-
riran je u vosku i drvenim
delovima unutrašnjosti košni-
ce. Sadrţan je i do 5% u
novoizgraĎenom saću. Dakle,
svoja isparenja deponuje u
vosak i ćelije sa leglom, u
drvene delove ramova i zidove
košnice, ispoljavajući bakteri-
cidna i fungicidna svojstva.
Isto tako se ponaša i timol.
Vremenom se inkorporira u
saće i drvene delove košnice
što dezorjentiše varrou. Pri
ulasku u ćeliju saća, varroa je
toliko zbunjena i dezorjenti-
sana da se više ne hrani hemo-
limfom larve već postaje gla-
dna i ne moţe stvoriti otporno-
st na glad, niti se moţe oplodi-
ti, što je potvrĎeno detaljnom
kontrolom ćelije sa larvom
koju je ţenka varroe naselja-
vala. Tu je naĎen tačkasto
rasejan izmet varroe duţ cele
ćelije. A poznato je da ona
odlaţe svoj izmet na gornji
deo zida ćelije bliţe analnoj
25
zoni predlutke i da je to Ďubri-
šte stalno na istom mestu na
kome se majka-varroa i njeno
potomstvo prazne, i obavlja
sparivanje ţenki sa muţjakom.
U Norveškoj, Švedskoj i
Finskoj, zemljama sa dugotra-
jnim i surovim zimama, u
kojima mogu prezimiti samo
zdrave i snaţne pčelinje zaje-
dnice, od svih načina i postu-
paka borbe protiv varroe,
najboljom se pokazao timol. U
valovu, specijalno udubljenom
na gornjem delu satonoše
jednog okvira, sipa se 10 g
timola. Taj okvir, sa medom i
polenom u saću, postave u
sredinu gnezda i timol preko
cele zime isparava. Varroe
koje izlaze iz ćelija padaju
kroz ţičanu mreţu na podnja-
ču i uginu. Istraţivanjima je
utvrĎeno da ovakav tretman ne
uznemirava normalan ţivot
pčelinje zajednice, matice ne
stradaju i nema štete na leglu
niti umiranja pčela. Nema gra-
beţi. Ne smanjuje polaganje
jaja, a pruţa zaštitu pčelama
cele godine.
U SAD Kolderon, iz Istr-
aţivačke laboratorije u Batu-
svilu, Merilend, koristi timol
kao bazu za nove lekove.
Utvrdio je da lek od smeše
timola i eukaliptusovog ulja
ima efekat od 93% ubijenih
varroa, ali mu je glavna osobi-
na, kako kaţe naučnik, niska
toksičnost. Osim uspešnog de-
lovanja protiv varroe, ima
uspešno dejstvo protiv plesni i
bakterija.
U Švajcarskoj timol upotre-
bljavaju kao osnovu registro-
vanog preparata apilajf VAR
(API LIFE VAR) i kao timol-
ram.
U Italiji timol se koristi u
obliku:
- Apiguard –a (timol + gel),
-Apilaif Var –a (timola-74,8
% + eukaliptola-16 % + me-
nthola-3,7 % + kamfora-3,7 %
+ vermikulita Q.S.-1,8 %).
- Timovar–a (timol–trake).
Izvršena dvogodišnja istra-
ţivanja u severnim oblastima
Italije (Vićenca i Modena) i u
juţnim (Rim, Palermo) (2004-
/2005), potvrdila su efikasnost
preparata u procentu od 30 do
93,6%.
Ova istraţivanja su utvrdila
efikasnost timola:
Na severu Italije efikasnost
je iznosila u proseku 30-50%.
26
- apilaif VAR (lomi se na 4
dela i svaki deo se stavlja u po
jedan deo košnice na satonoše)
je zadrţao efikasnost,
- apiguard ( 50 g gela + 12 g
timola) 66,9% - 68%.
- timovar (15 g timola u
jednoj traci) 93,6% (u Viće-
nci), a u Modeni se pojavilo
izbacivanje larvi iz lega i ču-
dne anormalnost, koje nisu
istraţene.
Naravno, da je ovome do-
prinelo kišno vreme, sniţena
temperature i malo sunčanih
dana u avgustu, što je produţi-
lo – usporilo isparavanje, i su-
šenje gela u Apiguard-u.
Na jugu - Roma i Palermo
efekti Timovara i Apiguarda
(od 97% do 91%) Varoa nije
pokazala rezistenciju na timol.
I ova istraţivanja su poka-
zala da je za primenu timola
potrebno suvo i toplo vreme!
Bez padavina i bez oblačnosti.
Timol-ramom pčelinje za-
jednice se izlaţu dejstvu timo-
la tokom cele godine, uz
dvokratno dodavanje leka
(mart-april i jul-avgust), 12g
po nastavku. Ispitivanja su
utvrdila da tretiranjem ovom
metodom timol ne utiče na
zdravlje ljudi i pčela, ali moţe
uticati na ukus meda. A da bi
se osetio u medu, potrebna je
koncentracija od 1,1 mg/kg.
Zato je u Švajcarskoj gornji
prag dozvoljene koncentracije
timola u medu 0,8 mg/kg.
U Institutu Liebefeld posta-
vili su eksperiment u trogodi-
šnjem trajanju: u 17 košnica
(14 švajcarskih i tri pokretne)
postavili su 22 timol-rama i
ostavili ih u pčelinjim zajedni-
cama tokom cele sezone. U
dva navrata su (mart-april i
jul-avgust) timol-ramove do-
punjavali sa po 12g timola u
kristalu. Aktivni sastojak ti-
mola je isparavao tokom
sledećih nekoliko meseci od
početka eksperimenta. Ostaci
timola u medu mereni su
gasnom hromatografijom. U
22 uzorka ispitivanog meda,
donja granica iznosila je 0,02
mg/kg, a izmereni maksimum
je iznosio 0,83 mg/kg, i to
samo u jednom uzorku meda.
U proseku, u švajcarskim uzo-
rcima meda naĎeno je 0,3 mg
timola po jednom kilogramu
meda.
Isti eksperiment postavili
su u Institutu Hohenhajm
27
(Walner), Nemačka, ali sa ne-
mačkim timol-ramovima. Na
kraju eksperimenta su utvrdili
veće vrednosti timola u medu
nego što je prethodno naĎeno
u Liebefeldu (švajcarskim
uzorcima). U Hohenhajmu, na
nemačkim uzorcima meda na-
šli su najniţu vrednost od 0,7
mg/kg i najvišu 2 mg/kg me-
da, prosečno 0,63 mg/kg. Su-
mnja se da se razlika u količini
ostataka timola u medu poja-
vila iz razloga što su timol-
ramovi veći broj godina ispiti-
vani u Nemačkoj nego u Šva-
jcarskoj, pa se u njima zadrţa-
lo i više ostataka supstance.
Ispitivanja u Švajcarskoj sa
DIMNI TOP
SVETA
MED LESKOVAC
CENA SAMO
2 900 DIN.
TEL. 016 / 22 00 48
MOB. 061 / 172 1761
timol-ramovima drţanim u ko-
šnicama neprekidno dve i tri
godine, pokazala su da su vre-
dnosti timola u medu posle
treće godine osetno povećane.
Uklanjanje timol-ramova iz
košnica tokom medobranja,
eksperimentom su konstato-
vali evidentno niţe vrednosti
ostataka timola u medu, nego
u košnicama iz kojih nisu
uklanjani.
U fokusu istraţivanja bila su i
zapaţanja švajcarskih pčelara.
Njih 17 tvrde da nisu bile pri-
mećene baš nikakve nepredvi-
Ďene pojave za vreme od godi-
nu dana drţanja timol-ramova
u pčelinjim zajednicama.
28
PĈELAR SVETISLAV MITIĆ IZ KAMENOVA
Svetislav Mitić na svom pčelinjaku
Kamenovo ima dugu tradi-
ciju pčelarenja, toliko dugu da
su Turcima plaćali harač u
medu. Selo ima najveći broj
pčelinjih društava po stano-
vniku.
Jedan od najpoznatijih
pčelara Kamenova je Svetislav
Mitić. Sveta pčelari sa stoti-
nak društava. Društva su u
plodištu desetoramne DB ko-
šnice, a za medišta koristi LR
nastavke. Pčele zimuju kod
kuće, gde se na proleće stimu-
lišu otklapanjem ramova sa
medom, i tu ostaju na prvi
bagrem. Na drugi bagrem
pčele seli u Ţagubicu. Posle
drugog bagrema jedan deo
pčela se seli na lipu u okolini
Golubca, a drugi deo ostaje na
livadskoj paši u Ţagubici.
Kada su medišta puna lipo-
vog meda, med se vrca, a
odmah zatim pčele se sele na
suncokret u okolini Vršca. U
slučaju da nema dovoljno lipo-
vog meda onda se ne vrca, već
se košnice sa medom sele na
suncokret.
Puna medišta skida na tere-
nu, transportuje do kuće gde
29
vrca med, a zatim prazna me-
dišta vraća na paši i postavlja
na košnice radi čišćenja i
ponovnog punjenja.
Jedno medište sa suncokre-
tovim medom ostavlja pčela-
ma za zimnicu.
Zaštitu protiv varoe radi
početkom avgusta sa 5-6 treti-
ranja na tri dana, naizmeni-
čnom upotrebom amitraza i
rumunskog preparata Varochet
Forte koji je zasnovan na ko-
mbinaciji dve aktivne supsta-
nce, amitraza i taufluvalinata.
Sveta ima jedno interesanto
rešenje za podnjače, on ispod
mreţe na podnjači umesto le-
sonita koji koriste mnogi pče-
lari, koristi plastični posluţa-
Plastični posluţavnik u podnjači
vnik koji se ne krivi i lako se
čisti, odnosno opere vodom.
Na petom saboru poljopri-
vrednih rekordera opštine Pe-
trovac na Mlavi za 2011. god.
ispred agrarnog fonda, Mitić
Svetislav je jedan od rekordera
za proizvodnju bagremovog,
lipovog i livadskog meda.
Sveta sa peharom rekordera
Porodia Mitić je višede-
cenijski učesnik tašmajdanske
manifestacije u Beogradu i nji-
hov med je jedan od najtraţe-
nijih.
Na Tašmajdanu 2012
30
PĈELE U TEGLE
Ničić Ţivojin
Dobrotin kod Lipljana
Kosovo
Ničić Ţivojin
Čovek često usmerava pče-
le da rade onako kako to nje-
mu odgovara. Postoji metoda
proizvodnje saće u medu pri
kojoj pčele grade saće dire-
ktno u tegle i napune ga me-
dom.
Na lesonitu veličine po-
klopne daske izreţu se otvori
za tegle. Na dobro oprane i
isušene tegle na unutrašnje
strane tegle se nanosi rasto-
pljeni vosak u širini od 2 cm,
kao i na celom dnu tegle,
kako bi se pčele kretale po
Navoštena tegla
Navoštene tegle postavljene na
otvore lesonita
vosku i stigle do dna tegle i
započele gradnju saća. Lesonit
sa otvorima se postavlja na
plodište umesto poklopne da-
ske, na svaki otvor pripremlje-
ne tegle, zatim medište bez
ramova koje će štititi tegle, pa
poklopna daska i poklopac. Iz
ličnog iskustva i proba koje
sam sprovodio, primetio sam
31
da košnica sa teglama mora
biti u šarenom hladu jer je
________________________
temperatura optimalna, u su-
protnom neće graditi saće u
tegle. Kada pčele napune saće
u teglama sa medom skidaju
se pune i stavljaju prazne.
Ova metoda se primenjuje
samo u period intezivne paše.
Ovo je sigurno jedan od
najatraktivnijih pčelarskih pr-
oizvoda.
________________________
SATNE OSNOVE NE ISTEŢU SE, NE KRIVE I NE DEFORMIŠU
CENA 600 din.
Isporuka poštom na kućnu adresu.
Satne osnove pre upotrebe treba da odstoje, zato naruĉite
odmah.
TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666
32
MIKSER ZA POGAĈE
Na festivalu meda
Sedmi festival meda, odr-
ţan na Trgu slobode u centru
Zrenjanina, okupio je 32 pče-
lara, proizvoĎača pčelinjih
proizvoda, lekova za pčele i tri
proizvoĎača opreme za pčela-
rstvo. Sajam čiji su organiza-
tori pčelarska društva „Milivoj
Bugarski” i „Akac”, a medi-
jski sponzori su list „Zrenja-
nin”, RTV Santos i Radio Zre-
njanin, otvorio je Predrag
Jeremić, zamenik predsednika
Skupštine grada Zrenjanina.
Dobar deo domaće proi-
zvoĎačke elite u pčelarstvu
učestvovao je na sajmu.
MeĎu izlagačima opreme
su bili i učenici Srednje tehni-
čke škole iz Zrenjanina Norbe-
rt Sič i Milovan Rešin.
Prikazali su dva modela
mašine za pripremu testa za
prihranu pčela. Izradili su je
uz pomoć nastavnika Andraša
Deaka. Mašina je kapaciteta
50 kg na sat, broj obrtaja
posude 15-20 o/min, broj
obrtaja mešača 45-75 o/min.
Mašina se izraĎuje u tri tipa:
- OPM (sadrţi osnovu,
posudu od nerĎajućeg
čelika od 40 l i pogonski
elektromotor).
Mikser sa elektromotorom
- OP (sadrţi osnovu I
posudu od nerĎajućeg
čelika od 40 l. Kao pogon
se koristi ručna bušilica).
- O (sadrţi samo osnovu).
33
Mikser sa ručnom bušilicom
Pored gore navedenih po-
dataka za pogon mešalice pre-
dviĎeni su i agregati.
Pogodni su elektromotori
od 0,5 do 1 KW i broja obrtaja
od 920 do 1500 u minuti.
Veoma dobro se pokazao ele-
ktromotor za mešelice za be-
ton, od elevatora za kukuruz i
električna bušilica od 700 W i
više sa brojem obrtaja od 650
do 1500 u minuti.
Posuda je od nerĎajućeg
čelika prečnika 400 mm i
visine 285 ili 325mm. Moguća
je upotreba i posuĎa iz doma-
ćinstva pribliţnih dimenzija.
Teţina mešalice je 35-
50kg.
Dimenzije su 550 x 700 x
700mm.
Posuda od nerĎajućeg čelika
Najbolji efekat postiţe se
mešanjem mase 10-12kg u tra-
janju 5-7 minuta.
M. Stojin
34
TAŠMAJDAN 2012
Tašmajdan 2012. odrţan je
4 – 7 oktobra, po drugi put u
renoviranom tašmajdanskom
parku. Ono što je bilo lako
primetno, to je da je manje
škripalo u organizaciji u odno-
su na prošlu godinu. TakoĎe
da je bilo manje izlagača meda
u odnosu na predhodnu godi-
nu, a daleko manje od godina
u prošloj deceniji. Očigledno
da je došlo do trijaţe učesnika.
Otpali su oni koji su pravili
gubitke, a ostali oni koji su se
kvalitetom i svojom trgova-
čkom sposobnošću višegodi-
šnjim, a mnogi višedeceni-
jskim učešćem izborili za svo-
je stalne mušterije.
Vladimir Hunjadi
35
Trailović Momčilo i Sneţana
Bagremov i livadski med
su se prodavali po ceni od 600
dinara, šumski 700 dinara, a
najskuplji je bio med od ţalfi-
je, za koji je trebalo izdvojiti
1000 dinara.
Braća Barzut su imala samo
med od ţalfije po ceni od 1000
dinara i sva količina je
prodata
Cena nije bila problem za
beograĎane tako da su poje-
dini učesnici prodali i preko
tonu meda.
Posebno raduje da je
dizajn ambalaţe i etiketa, kao i
aranţiranje i dekoracija tezgi
na svetskom nivou, a kvalitet
proizvoda čak iznad svetskog.
36
Sve na svetskom nivou
Veliki propust organizatora
je u tome što je proizvoĎače
opreme smestio u sasvim dru-
gom parku iza pravnog faku-
lteta. Manji broj izlagača meda
omogućavao je da se i opre-
maši smeste u tašmajdanskom
parku. Time bi manifestacija
bila veća, bolja i lepša. Sem
toga šator za pčelarska oku-
pljanja, predavanja i takmi-
čenja bio je u tašmajdanskom
parku tako da su pčelari morali
da trčkaraju od opreme do
šatora i obratno.
Radomed Leskovac
Firma ĐorĎević iz Leskovca je
prikazala svoj Apilift
Medena iz Mehovine
Kod proizvoĎača opreme
vidljiv je veliki napredak.
Dostignut je svetski nivo u
pogledu funkcionalnosti, diz-
ajna, raznovrsnosti proizvoda i
materijala za izradu.
37
SPRAVLJANJE MEDOVINE ILI VINA OD MEDA
Medovina iz Češke
Cena ½ l je 5,97 eura
Medovinu ili vino spra-
vljeno od meda upotrebljavali
su kao piće svi stari narodi:
Misirci, Persijanci, Jelini, Ri-
mljani, kao i svi slovenski na-
rodi. Medovina se spravljala
kao piće najviše kad se još nije
znalo za vinovu lozu, a i ka-
snije u krajevima gde ona ne
moţe da uspeva.
Medovina se spravlja i sada
i upotrebljava kao piće u seve-
rnijim zemljama, u kojima se
vinova loza ne gaji, ili se gaji
u maloj meri, kao u Čehoslo-
vačkoj i Poljskoj. Zato su Če-
hoslovaci i Poljaci najbolji
majstori u spravljanju medovi-
ne ili vina od meda.
Medovina ili vino od meda
ima prijatniji ukus, no vino
spravljeno od groţĎa, a moţe
imati i veću jačinu, pa zato
ima i znatno veću cenu.
Pogrešno je smatrati vino
spravljeno od groţĎa kao pra-
vo ili prirodno vino, a vino
spravljeno od meda kao vešta-
čko, jer je i vino spravljeno od
meda isto tako prirodno kao i
vino spravljeno od groţĎa.
Kvalitet vina spravljenog od
meda zavisi od načina spra-
vljenja i njegove starosti.
Medovina se spravlja na
više načina.
Češki pčelar Vaclav Hercer
preporučuje ovaj najprostiji,
najlakši i najbrţi način za
spravljanje dobre medovine, u
manjoj količini za domaću po-
trebu, po kome on spravlja
dobro medovinu za domaću
potrebu već kroz duţi niz
godina.
38
Medovina se spravlja u
jesen kad se spravlja i vino od
groţĎa, dok je još toplo vreme
da bi se previranje moglo
izvršiti što pre i što potpunije.
Ko prvi put spravlja medo-
vinu treba da to oproba u ma-
njoj količini, od 10-20 litara.
Medovina se spravlja od
meda, groţĎa i vode. Za 10
litara uzme se 2 kg zrelog gro-
ţĎa. GroţĎe se opere i izmulja.
Na smuljano groţĎe nalije se
1 litar ukuvane pa ohlaĎene
vode i 100 gr meda. Ta smeša
stavi se u neku staklenu teglu
3-4 litra, pa ostavi da tu prevri.
Sud se poklopi, tj. poveţe
platnom. Prvih dana se sud
nekoliko puta strese da zrna
groţĎa ne plivaju po površini.
Kroz 2-3 dana počinje u sudu
vrenje, tj. na površini se počne
ukazivati pena.
Za 6-7 dana smeša u tegli
prevri. Onda se u drugom sudu
nalije 4 litra vode i 2 kg meda,
dobro se izmeša, pa stavi na
vatru. Za vreme kuvanja javlja
se na površini pena, koja se
stalno skida i otklanja. Kad
smeša više ne peni skine se sa
vatre i ohladi.
Slovačka medovina
Prevrela smeša od izmulja-
noga groţĎa, meda i vode u
tegli procedi se kroz čisto
platno. Potom se obe tečnosti,
iz oba suda, naliju u balon od
10 litara i malo promućka da
se tečnosti dobro smešaju.
Ako balon nije pun dopuni
se vodom. Napunjeni balon se
zatvori zapušačem od plute
(pampur) ali se na zapušaču
napravi rupa da se kroz nju
moţe provući kriva staklena
cev, koja se upotrebljava i kod
previranja šire od groţĎa, a
39
koja se moţe nabaviti u apo-
teci. Jedan kraj uvuče se kroz
zapušač u balon, a drugi u sud
(teglu) napunjenu vodom.
Krak krive staklene cevi, koji
je uvučen u balon, ne treba da
dohvati do tečnosti u balonu, a
drugi krak treba da ulazi u
vodu u tegli.
U balonu nastaje vrenje. Da
bi ono bilo brţe i potpunije
balon se drţi u toplijem pro-
storu. Dobro je da se balon i
obavije krpama. Za vreme vre-
nja u balonu se stvara ugljena
kiselina, koja kroz cev izlazi iz
njega u vodu u tegli, koja je
upija u sebe.
Ovo previranje tečnosti u
balonu traje 3 meseca. Za to
vreme tečnost se prečišćava,
tj. odvaja se talog i taloţi se na
dno balona. Posle tri meseca
medovina se pretoči, ali vrlo
paţljivo i polako da se talog
na dnu ne rasturi. Zato je
najbolje da se pretakanje izvrši
pomoću nategače ili hajduka.
Talog iz balona se prospe, pa
balon dobro opere i osuši, pa
se prečišćena medovina opet
povrati u njega. Ukoliko balon
nije pun dopuni se proku-
vanom ohlaĎenom vodom, jer
balon mora svakad biti potpu-
no pun. Staklena cev nije više
potrebna, zato se ona ukloni, a
rupa na zapušaču zatvori
voskom, pa medovina ostavi u
umereno topli prostor da se
izvrši potpuno previranje i
čišćenje, što traje do proleća.
U proleće se medovina opet
pretoči, pa sa dna balona opet
odstrani talog ukoliko ga bude,
balon opere i osuši, a medovi-
na opet povrati u njega. Ukoli-
ko balon nije pun dopuni se
opet skuvanom pa ohlaĎenom
vodom.
Ovako spravljena medovi-
na moţe se u leto upotreblja-
vati, ali ukoliko duţe stoji
utoliko je bolja, kao što je i
kod vina koje se spravlja od
groţĎa.
Ako se medovina spravlja
za trgovinu, onda se pri
spravljanju dodaju razni začini
radi boljega ukusa i mirisa, ali
se dobra medovina moţe spra-
vljati i bez ikakvih začina.
Umesto groţĎa za
izazivanje vrenja moţe se
upotrebiti i tako zvani vinski
kvasac. To biva ako se
medovina spravlja kad nema
groţĎa.
40
Za spravljanje medovine u
većoj količini, od stotinu ili
više stotina litara, upotreblja-
vaju se drveni sudovi, burad.
Ali bure za spravljanje medo-
vine treba da je predhodno
potpuno očišćeno. Ono se
mora više puta ispirati vrelom
vodom i sumporisati. Ako
bure nije dobro očišćeno u
njemu se ne moţe spraviti
dobra medovina. Bure u kome
je bila rakija, sirće, ili uskislo
vino, nikad se ne moţe dobro
očistiti za medovinu. Najbolje
je novo bure, ili bure u kome
je bio rum.
Po istoj srazmeri, koja je
uzeta za 10 litara, spravlja se
medovina i u većoj količini.
Svaki sud, bio veći ili manji,
dok medovina previre, i dok se
ne istoči u flaše, mora biti pun,
a dopunjava se prekuvanom
vodom pošto se ohladi.
Ako je za spravljanje me-
dovine uzeto belo groţĎe,
onda medovina ima zlatno-
ţutu boju, a ako je uzeto crno
groţĎe onda medovina ima
crvenu rubin boju.
Preuzeto iz „Pčelara“
broj 7/1931. God.
ISTINITA PRIĈA
NA SUD ZBOG ROJA
Autor teksta Stojan Stojković
Predejane
Stojković Najdanu pčelaru
iz Koraćevca 1982. godine
pobegao je roj iz košnice i
uselio se u tuĎi gorun (hrast).
Stanković Milutin vlasnik
goruna nije dozvolio Najdanu
da uzme svoj roj tako da je on
bio prinuĎen da tuţi Milutina
nadleţnom sudu. Sud je presu-
dio u korist pčelara Najdana.
Dok je suĎenje trajalo pčele su
sakupile zaista veliku količinu
meda. Posle vaĎenja pčela iz
goruna Najdan je vadio med u
saću i stavljao ga u veliki ba-
karni kotao. Milutinovi unuci
su došli da posmatraju vaĎenje
pčela i meda. Najdan im je dao
desetak kilograma meda da se
zaslade i ponesu kući. Kotao
su jedva odneli na motku do
kuće četiri snaţna muškarca.
Prilikom merenja ustanovljeno
je da ima oko sto kilograma
meda. Med se jeo u saću i
njime se zaslaĎivala čitava
familija tokom cele zime.
41
V I C
Konkurisale dve plavuše za
posao. Poslodavac im dao test
inteligencije. Posle testa ra-
zgovaraju.
Kako si uradila test?
Ma predala sam prazan papir.
Jao, i ja! Sad će komisija da
pomisli da smo prepisivale
jedna od druge!
*****
Izlazi plavuša iz toaleta i moli
recepcionara:
Moţete li da mi usitnite ovih
70 eura?
Eh, pa ne postoji novčanica od
70 eura, to je falsifikat.
Jao pa ja sam silovana!
*****
Ulazi plavuša u prodavnicu i
traţi:
Litar kisele vode molim!
Ne kaţe se kisele vode, nego
mineralne – ispravi je pro-
davac.
Dobro. Pored mineralne vode,
dajte mi jedne mineralne
krastavce, i molim Vas skinite
taj mineralni osmeh sa lica.
NAIVNA PĈELARSKA
POEZIJA
Todorović Sreten - Ceka,
pčelar i pesnik Selo Jastrebac,Vlasotince
PĈELINJI RAJ
Šuplje drvo ili panj,
u njemu je pravi raj,
milina je ţiveti u njemu,
na planini il’ u Sremu.
U staro vreme bolje beše,
u prirodi se lepše pleše,
priroda je majka prava,
u njoj se lepše spava.
U šupljini mir je pravi,
neko čuva, neko radi.
Preţivesmo dva ledena doba i
opstasmo do ovoga doba.
42
GOSPODAR PČELA II Autor Dragoslav Ilić Šeš
VELIKI
POKLON
Svi kupci knjige dobijaju na
poklon filmove: Apimondija
Irska 2005, Apimondija Au-
stralija 2007, Apimondija
Francuska 2009 i sve brojeve
časopisa „Srpski pĉelar“ na
disku.
CENA STARA IZ 2008 GODINE 1400 DIN.
SVE SU KNJIGE ISTE SAMO SE GOSPODAR PĈELA II
RAZLIKUJE, SADRŢAJ SE MOŢE VIDETI NA
WWW.BEEKEEPING-DRAGOSLAV.COM
TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666
