74 Фебруар 2009

ТЕХ НИ КА КО РИ ШЋЕ ЊА ПЧЕ ЛА ЗА ГЛАВ НУ ПА ШУ

В. И. Ле бе дев, С. А. Маљ ко ваТекст­је­об­ја­вљен­у­ча­со­пи­су­Пче­ло­вод­ство­бр.­4/2008Пре­вео­са­ру­ског:­dr­Ге­ор­ги­је­М.­По­по­вић

Про цес ево лу тив ног раз во ја пче ли њих дру шта ва, као је дин стве не са мо ре гу ла ци о не би-о ло шке це ли не раз ви јао се под ути ца јем два основ на фак то ра: мак си мал ног са ку пља ња ре-зер ви хра не ле ти у ре ла тив но крат ком пе ри о ду цве та ња основ них ме до но ша и њиховом нај-е ко но мич ни јем тро ше њу у пе ри о ду ка да цве та ња не ма

На степен ис ко ри шће ња пче ли ње па ше ути че 10 основ-них фак то ра, ко је пче лар мора до бро упо знати.

Ра са пче ла

На уч но уте ме ље ни из бор раз ме шта ња (од ре ђе не ра се) на јед ну или дру гу област, по ве ћа-ва сред њу про дук тив ност дру-штва за око 25%. Гре шка у из-бо ру че сто ума њу је при нос ко-ји пче лар по сти же, а у ло шим го ди на ма ја вља ју се и ма сов ни гу би ци пче ла у про ле ће.

У усло ви ма сред њих ге-о граф ских ши ри на Ру си је, сре д њеру ска пче ла до бро ис-ко ри шћа ва сред ње и по зне па ше, по себ но са ли пе, хељ-де, ма ли не, Ан то ни је ве вр бе и ди вље хељ де (Me li lo tus of-fi ci na lis). Ви ше го ди шњим ис-пи ти ва њи ма убе дљи во је до-ка за но њено пре и мућ ство над кав ка ском пче лом у вре ме ја-ке, ста бил не па ше, са ли пе и хељ де, а кав ка ске пче ле у од-но су на сред ње ру ску ка да је у пи та њу фа це ли ја и кле вер.

По се ћу ју ћи цве то ве ме до-но ше јед не вр сте (ли пе, Ан-то ни је ве вр бе, хељ де), сред-њеру ска пче ла ре ла тив но спо-ро се пре у сме ра ва на но ви из-вор нек та ра. Та ква ума ње на ми гра ци о на спо соб ност ути че на ефек тив но ко ри шће ње по-ли флор не као и ре ла тив но не-ста бил не пче ли ње па ше.

Са мо у вре ме ја ке па ше пче ле сред њеру ске ра се огра-ни ча ва ју рад ма ти це. Та да је сав по тен ци јал у ко шни ци пот-чи њен ис пу ња ва њу глав ног за-дат ка – са ку пи ти и пре ра ди ти мак си мал ну ко ли чи ну нек та-ра. На про тив, при сла бој па-ши, пче ле те ра се ја ко раз ви ја-ју ле гло.

Ја чи на дру штва

Ја ко дру штво има ве ли ки број фи зи о ло шки мла дих пче-ла, ко је ефи ка сно ис ко ри шћа-ва ју по сто ја ње па ше у при ро-ди. Утвр ђе но је да ја ка дру-штва са ку пе три пу та ви ше ме-да не го сла ба. По зна то је да се, са уве ћа њем ма се дру штва до

5 kg, при нос ме да уве ћа ва не са мо у це ли ни по дру штву (као по сле ди ца ве ли ке ко ли чи не пче ла), већ и по је ди ни ци жи-ве ма се (као по сле ди ца са ста ва ква ли тет но бо ље рад не оспо со-бље но сти). У ве ли ком дру штву (8–10 kg) про ду к тив ност по ки-ло гра му пчела се ума њу је.

Од ја чи не дру штва и ни воа па ше у при ро ди у мно го ме за ви си ко ли ко ће пче ла ра ди ти на сакупљању нектара. При сла бој па-ши ће из ле та ти ма ло пче-ла у од но су на њи хов уку-пан број у ко шни ци. Што су дру штва сла би ја, број излета једне пчеле је већи. То се об ја шња ва ти ме што она по је ди ни ци жи ве ма-се не гу ју ви ше ле гла. Оби-ље лар ви при мо ра ва их да че шће из ле ћу по хра ну. Са повећањем интензите-та па ше, ка да је лак ше са-ку пи ти нек тар, ума њу је се број пче ла ко је из ле ћу из сла бих дру шта ва, а код ја-ких ја ко на ра ста.

Савез пчеларских организација Србије 75

ТЕХ НИ КА КО РИ ШЋЕ ЊА ПЧЕ ЛА ЗА ГЛАВ НУ ПА ШУ

Код ја ких дру шта ва, при обил ној па ши у по љу ра ди до 66% пче ла од укупног бро ја у ко шни ци, а код сла бих са мо 15–20%, то јест 3–4 пу та ма ње. Је-дин ке из ја ких дру шта ва на глав ној па ши по чи њу са ку пља-ти и пре ра ђи ва ти нек тар са 15 да на ста ро сти, напуштајући по-сло ве не го ва ња ле гла. Са по ве-ћа њем ко ли чи не нек та ра у при-ро ди ефи ка сност ра да мла дих пче ла у по љу на ра ста до 4 пу та.

За вре ме па ше ма ло дру-штво се до бро раз ви ја, али са-ку пља ма ло ме да. Са уве ћа њем дру штва, бр зи на ње го вог ра ста се ума њу је, док се уве ћа ва ин-тен зи тет са ку пља ња ме да.

У пе ри о ду ја ке па ше број излетница се пове ћа ва, а заме-на угинулих се врши са мо де-ли мич но, мање бројним но во-ро ђе ним по ко ле њи ма. За то ја ка дру штва на кра ју па ше зна чај но осла бе, уто ли ко ја че уко ли ко је она би ла ду жа и обил ни ја.

Сред ње јака дру штва оста ју от при ли ке на истом бројчаном ни воу, док сла ба у том истом пе ри о ду оја ча ва ју. На кра ју па-ше сла бе заједнице има ју мно-го пче ла, а ма ло ме да.

Стварање ја ких дру шта ва за глав ну па шу има би тан зна-чај за по ве ћа ње про дук тив но-сти на пче ли ња ку.

Ста ро сна струк ту ра дру штва

За ефи ка сно ис ко ри шће ње па ше у дру штву нису довољне са мо пче ле ко је са ку пља ју и до но се нек тар, већ и мла де пче ле, ко је га при хва та ју, пре-ра ђу ју у мед, сме шта ју у са ће и за тва ра ју во шта ним по клоп-ци ма. Гру па мла дих пче ла тре-ба да бу де до вољ но ве ли ка ка-ко би успе вала да изврши на-бро ја не радње. При сла бој

па ши пче ле са би ра чи це, са-ме скла ди ште у ће ли је нек тар ко ји су до не ле, али при обил-ној, фор ми ра се по себ на гру-па мла дих пче ла при ма те љи-ца. При ли ком пре ра де нек та ра оне у њега до да ју се крет хи по-фа рин геал них жле зда, ко ји са-др жи фер мент ин вер та зу. Њи-хо ва спо соб ност ин вер то ва ња је 4–5 пу та ве ћа не го код пче ла са би ра чи ца. Притом се ак тив-ност хи по фа рин геал них жле-зда ме ња то ком се зо не у ши-ро ком ди ја па зо ну. Мак си мал-на ак тив ност при ме ће на је код је дин ки пред ме до бра ње, а ми-ни мал на у зим ском пе ри о ду. Из ме ђу нивоа ин вер та зе код пче ла и при но са ме да у дру-штву по сто ји ди рект на по ве-за ност. Пре ма нивоу то г фер-мен та пред па шу, мо же се оце-ни ти сте пен при пре мље но сти пче ла за њено ис ко ри шће ње и прогнозирати продуктивност друштва у меду.

Ста рост пче ла ко је по чи-њу при ку пља ти нек тар и по-лен за ви си од ста ња дру штва, ње го вог гне зда и ни воа ме да у при ро ди. Да би дру штво про-дук тив но ис ко ри сти ло нек-

тар у при ро ди, у њему мо ра по сто ја ти од ре ђен од нос раз-ли чи тих уз ра ста пче ла. Би ло ка кво на ру ша ва ње тог од но-са ума њу је ин тен зи тет са ку-пља ња и пре ра де нек та ра. За-то, ако пче лар мо ра сво јом ак-тив но шћу да на ру ши ста ро-сну струк ту ру пче ла, то тре ба да ура ди до глав не па ше, ка ко би се на њеном по чет ку ус по-ста ви ла оп ти мал на рас по де ла оба ве за ме ђу по је ди ним гру-па ма у дру штву.

Ма ти ца и ле гло

Присуство ма ти це у дру-штву бит но ути че на ле тач ку ак тив ност пче ла. Оно је ва жан услов ис ко ри шће ња па ше. Ка-да ма ти це не ма у дру штву, зна-чај но се успо ра ва ју, а по том и пот пу но об у ста вља ју ак тив но-сти на лучењу во ска и из град-њи са ћа, не го ва њу лар ви, са ку-пља њу нек та ра и по ле на и њи-хо вој пре ра ди. Са ње ном по ја-вом у дру штву об на вља ју се све функ ци је заједнице као це ли не би о ло шког си сте ма. У вре ме глав не па ше не тре ба ме ња ти или од у зи ма ти ма ти цу. Те опе-ра ци је це лис ход но је оба ви ти та ко да на по чет ку па ше у дру-штву постоји опло ђе на ма ти ца.

Из ме ђу мно гих фак то ра ко ји ути чу на мед ну про дук-тив ност дру штва ва жно ме сто за у зи мају ста рост и ква ли тет ма ти це. Утвр ђе но је да дру-штва са јед но го ди шњом ма-ти цом са ку пе 42,4%, а са дво-го ди шњом 20,8% ви ше ме да у по ре ђе њу са онима у којима је матица стара 3 године. Бла го­вре ме на за ме на ста рих ма­ти ца но вим оба ве зан је тех­но ло шки услов за по ве ћа ње сна ге и про дук тив но сти дру­штва.

Сла ба дру штва има-ју ни ску про дук тив ност у току паше не са мо због ма лог бро ја пче ла и ве ли-ке ко ли чи не ле гла по је ди-ни ци ма се ко је не гу ју, не го и због њи хо вог сла бог ква-ли те та (пчеле уне су у мед-ну вољ ку 1,5–1,8 пу та ма-ње нек та ра у од но су на оне из ја ких). Жи вот њихових пче ла кра ћи је за око 33% у од но су на пче ле ја ких дру шта ва, што је по сле ди-ца њи хо вог сла бог ква ли-те та и ве ли ког оп те ре ћења ор га ни зма.

76 Фебруар 2009

Из ме ђу не ге ле гла у вре ме глав не па ше и про дук тив но сти по сто ји сло же на уза јам на за ви-сност. Ве ли ка ко ли чи на за тво-ре ног ле гла у дру штву у вре ме глав не па ше увек има по зи ти-ван ути цај на ње но ис ко ри шће-ње, јер за тво ре но ле гло слу-жи као из вор по пу ња ва ња дру-штва мла дим пче ла ма.

Код па ша ко је крат ко тра-ју (не ви ше од 15 да на) са уве-ћа њем ле гла до ла зи до сма ње-ња при но са ме да. тј. уко ли ко је ве ћа по тре ба за не гом ле гла уто ли ко пче ле ма ње са ку пља-ју мед.

Не до ста так ле гла или ње го-ва ма ла ко ли чи на у дру штву на ду жој па ши (25–30 да на) до во-ди до по ве ћа ња у при но су ме да али са мо код пр вих 12–14 да на, а та да дру штво сла би јер се не по пу ња ва мла дим пче ла ма.

За ефек тив но ис ко ри шће­ње па ше ни је ва жно са мо да дру штво до стиг не мак си мал­ну ко ли чи ну пче ла на њеном по чет ку, већ да се и ма ти ца у од ре ђе ном тре нут ку огра ни­чи у по ла га њу ја ја. Ка да је па-ша ја ка и крат ка, по треб но је ма ти цу огра ни чи ти у полагању легла на извесно вре-ме пре њеног почет-ка, а при ду гим па ша-ма ову опе ра ци ју тре ба спро ве сти у дру гој по-ло ви ни.

При би ло ко јим ра-до ви ма тре ба узе ти у об зир би о ло шку посе-б ност пче ла раз ли-чи тих ра са. Та ко, си-ве пче ле гор њо-кав ка-ске ра се у вре ме па ше са ме огра ни ча ва ју ма-ти цу, при че му нек тар у по чет ку раз ме шта ју у де ло ве гне зда са ле-глом (у ће ли је ко је су осло бо ђене ле гла). За-

то при ко ри шће њу пче ла ове ра се не тре ба при бе га ва ти по-себ ним ме ра ма огра ни че ња ма ти це.

Пче ле сред њеру ске и ни-за дру гих ра са ме д по са зре ва-њу пре но се у гор ње де ло ве са-ћа, енер гич но га скла ди ште ћи у медишне на ста в ке. Бла го да-ре ћи то ме осло ба ђа ју се ће ли је за по ла га ње ја ја.

Не сме се при бе га ва ти огра ни че њу за ле га ња ма ти­це ка да па ша па да у пе ри од на ра ста ња ја чи не дру штва ко је тре ба да уђе у зи му. То огра ни че ње има ло би ло ше по-сле ди це по дру штво.

За пре ми на ко шни це и по сто ја ње пра зних са то ва

Дру штва тре ба др жа ти у ко шни ца ма до вољ но ве ли ке за пре ми не, ка ко би у вре ме пу-не се зо не пче ле мо гле сме сти-ти ле гло, ре зер ве хра не као и нек тар ко ји до но се у глав ној па ши. По зна то је да оне пр-во бит но нек та ром за по се да ју 3 пу та ве ћу по вр ши ну ра мо ва у по ре ђе њу са по вр ши ном ко-

ја им је по треб на за раз ме штај зре лог ме да. Ако им се ово у вре ме па ше не обез бе ди, при-нос ме да би ће ма њи.

Ка ква је по тре ба пче ли њег дру штва за пра зним ра мо ви-ма у вре ме глав не па ше? При сла бом уно су (1,5–2 kg на дан) за скла ди ште ње нек та ра и ме-да до во љан је је дан на ста вак за 6–8 да на, то јест до мо мен та са зре ва ња или од у зи ма ња ме-да. Са по ве ћа њем ни воа уно-са ме да (2,5–3 kg на дан) ра сте по тре ба дру штва за ра мо ви ма и је дан на ста вак не ће му би-ти до во љан. Код уно са од 4 kg на дан, на кон трол ну ко шни цу по треб но је додати два полуна-став ка (или јед но те ло), која ће пчеле за 6 дана по пу нити ме-дом, које затим тре ба за ме ни-ти пра зним.

По треб но је зна ти, да за вре ме ја ке, али крат ке па ше, пче ле не мо гу бр зо из гра ди-ти са ће и за то их тре ба снаб де-ти го то вим, пра зним, јер у про-тив ном пче ли њак ће из гу би ти мно го ме да (и до 40%).

Да би ја ко дру штво у пот-пу но сти мо гло ре а ли зо ва ти сво је мо гућ но сти у са ку пља-

Кад­има­снега­и­леда,­пчелари­кажу,­биће­и­меда...­Фото:­Никола­Корица

Савез пчеларских организација Србије 77

њу и пре ра ди нек та ра оно тре-ба да има не ма ње од 24–30 ви-со ко ква ли тет них ра мо ва у ме-дишту.

Са ко ли чи ном при ку пље-ног ме да у ко шни ци ин стинкт са ку пља ња ре зер ве хра не се га си. Пче лар ово мо ра узе ти у об зир и право вре ме но од у зе ти пу не ра мо ве. Тиме се про дук-тив ност дру штва у са ку пља њу ме да уве ћа ва за 30%.

Са по ве ћа њем по вр ши не пра зних ра мо ва у вре ме па ше ко ли чи на при но са уве ћа ва се за 10–15%.

У вре ме глав не па ше сва ки пре глед уда љу је пче ле од са ку-пља ња нек та ра и ње го ве пре ра-де. Од у зи ма ње са то ва са ме дом стре са њем пче ла са њих на ру-ша ва нор ма лан рад дру штва. Ову опе ра ци ју бо ље је оба вља-ти у дру гој по ло ви ни или кра јем да на (од у зи ма ње ме да у ју тар-њим и днев ним са ти ма сни жа ва при нос нек та ра за 5–12%).

Ни во вен ти лације гне зда

Нек тар ко ји пче ле уно се у ко шни цу са др жи мно го во де (у просеку око 50%). Ра ди по ве ћа-ња ис па ра ва ња вла ге пче ле раз-ме шта ју нек тар у нај то пли ја ме-ста гне зда (бли зу ле гла) пу не ћи у почетку ће ли је до 1/3 њи хо ве за пре ми не. Исто вре ме но, оне сни жа ва ју ре ла тив ну вла жност ва зду ха у гне зду и зна чај но по-ве ћа ва ју ње го ву вен ти ла ци ју. Про ра чу ни су по ка за ли да за до би ја ње 1 kg ме да пче ле у око-ли ну из ба цу ју око 2 l во де.

Ра ди убр за ња згу шњава­ња нек та ра и по ве ћа ња про­дук тив но сти дру штва, нео п­ход но је у пот пу но сти отво­ри ти до ње ле то, а ако је то не до вољ но, мо же се из ме ђу подњаче и кор пу са ко шни це

поста ви ти др ве ни клин. Не-ки пче ла ри при ра ду са ви ше-кор пу сним ко шни ца ма у глав-ној па ши по ме ра ју наставке је-дан у од но су на дру ги.

Раз ме штај пче ли њих дру шта ва на па ши

Би тан фак тор мак си мал-не про из вод ње ме да, по ред ви со ко ква ли тет них дру шта-ва пред ста вља ју и се о бе, то-ком про лећ но-лет њег пе ри-о да са јед не на дру гу па шу нек та ра и по ле на. Ве ли ки пче ла ри и пче ла ри-фар ме-ри, по пра ви лу пре во зе пче-ле то ком се зо не 3–4 пу та. За ово је по треб но да пче лар про у чи усло ве па ше и ре гу-ли ше број ност дру шта ва на њој. Пре по ру чу је се да на јед ној ло ка ци ји, при сла бој па ши, бу де 25–30 дру шта-ва, при сред њој 50–60, а при ја кој па ши 70–100. Утвр ђе-но је да је при ход од се ле ћег пче ла ре ња до 5 пу та ве ћи од тро шко ва се лидбе.

Уко ли ко пче ле ле те да ље, троше ви ше хра не за вре ме ле та и за то ли ко ма ње до но се нек та ра у ко шни цу. На уч ни ци су уста но ви ли да оне пр вен-стве но (80%) са ку пља ју хра-ну на ра сто ја њу до 0,75 km од ко шни це. На ра сто ја ње од 3 km ле ти са мо 5% пче ла од укуп ног бро ја из лет ни ца. Затим, пче ле потро ше око 43% при но са на из ле та ње ако хра ну но се са ра-сто ја ња од 0,5–0,75 km, а са ра-сто ја ња од 3 km у ко шни цу до-не су са мо 1/3 сакупљеног не-ктара.

Утро шак на ле те ње дру-штва сред ње ја чи не, то ком јед-не се зо не, из но си око 30 kg, а на жи вот и рад у ко шни ци око 50 kg меда за го ди ну да на.

Ко шни це на глав ној па ши не сме ју се раз ме шта ти бли же од 50–100 m од ви со ко на пон-ских во до ва (елек тро маг нет-на по ља раз дра жу ју пче ле и чи не их агре сив ним, а при нос ме да се ума њу је за 30–40%) и прометних тран спорт них пу-те ва. Гру пе ко шни ца и плат-фор ми са више дру шта ва не тре ба по ста вља ти ме ђу соб-но бли же од 100 m. У про тив-ном, че сто се мо же ви де ти на-лет и лу та ње пче ла. У пе ри о­ду глав не па ше ле та је бо ље по ста ви ти у прав цу ис то ка. Ви ше го ди шња по сма тра ња су по ка за ла да се та да при­нос ме да уве ћа ва за 15%, у од но су на при нос ме да дру-шта ва са ори јен та ци јом ле та пре ма за па ду.

Ро је ње

Дру штва ко ја се спре ма ју за ро је ње сла бо ра де, зах те ва-ју ве ли ки не про из вод ни утро-шак ра да и че сто до но се гу би-так, уко ли ко ро је ви од ле те са пче ли ња ка. Пче ле из дру шта-ва ко ја су ушла у ро јид бе ни на гон до но се се дам пу та ма-ње нек та ра од пче ла по сна зи ана лог не ја чи не, али без ро је-вих ма тич ња ка.

За спре ча ва ње при род ног ро је ња пре по ру чу је се:

– Ко ри шће ње ра се пче ла мање скло не ро је њу, а ко ја је пре двиђена ре ги о нал ним пла-ном;

– Обез бе ђе ње дру шта ва са мла дим опло ђе ним ма ти ца ма уз ства ра ње до брих усло ва за не пре кид но за ле га ње;

– Др жа ње дру шта ва у ко-шни ца ма ве ли ке за пре ми не уз бла го вре ме но про ши ре ње гне-зда сат ним осно ва ма или ра мо-ви ма са пра зним са ћем;

78 Фебруар 2009

– Стал но оп те ре ћи вање пче ла ра дом на не го ва њу ве-ли ке ко ли чи не ле гла и из ра ди са ћа;

– Не до пу сти ти пре кид у ме до бе ру, ор га ни за ци јом стал-не се лид бе на те ре не са па-шом;

– Не по ста вља ти пче ле на сун це, не из ла га ти их ја кој вру ћи ни и обез бе ди ти по ја ча-ну вен ти ла ци ју.

Го ре на ве де не ме ре зна чај-но сни жа ва ју број ро је вих дру-шта ва на пче ли ња ку, али не спречавају ро је ње у пот пу но-сти. Нај бо љи на чин бор бе са овом по ја вом је од у зи ма ње де-ла пче ла од ја ких дру шта ва и обра зо ва ње ро је ва.

Бо ле сти пче ла

Бо ле сти пче ла си гур но ума њу ју ја чи ну дру штва, ње-го ву про дук тив ност и уло же ни рад пче ла ра, а уве ћа ва ју и гу-бит ке. У са вре ме ним усло ви-ма, ка да се на мно гим пче ли-ња ци ма у Др жа ви за па жа ком-би но ва на фор ма обо ље ња: ва-ро зе, ноземозе, тру ле жи, креч-ног легла, вируса и других, превенцији болести и њиховом лечењу пчелар треба да посве-ти посебну пажњу.

Нео п ход но је обез бе ди ти оп ти мал не усло ве др жа ња и хра ње ња пче ла, пред у пре ди-ти по ја ву за ра зних бо ле сти на пче ли ња ку, стро го се при-др жа ва ти про из вод но-са ни-тар них и хи ги јен ских зах те ва и про пи са них про фи лак тич-ко-здрав стве них ме ра.

Про фи лак ти ка и бор ба са бо ле сти ма и ште то чи на ма пче-ла ва жни су усло ви по ве ћа ња жи вот не спо соб но сти дру шта-ва и њи хо ве про дук тив но сти.

Тех но ло шка пра ви ла др жа ња пче ла

Про из вод ња ме да је услов-љена бла го вре ме ним и ква ли-фи ко ва ним оба вља њем свих нео п ход них рад њи на пче-ли ња ку. Ро ко ви за њихово обављање зависе од климат-ских услова, сна ге заједница и при пад но сти ра си, те не мо-гу би ти јед на ки за све ре ги о-не.

Ради праћења успешно-сти сакупљања меда на паши, на пчеларску вагу се поставља једна кошница са заједницом просечне снаге. Свакоднев-на контрола њене тежине, омогућава пчелару да благо-времено прошири простор.

Пче ла ри! За пам ти те да ро је ви фор ми ра ни у оп ти-мал но вре ме омо гу ћа ва-ју ре шава ње де вет круп-них про бле ма прак тич-ног пче лар ства: по ве ћа ње бро ја дру шта ва на пче ли-ња ку; њи хо во уве ћа ње до-давањем пче ла пред глав-ну па шу, што до во ди до уве ћа ња про дук тив но сти дру штва и до 60%; омо-гу ћа ва ње план ске за ме-не ста рих ма ти ца мла дим; спре ча ва ње ро је ња ко је из и ску је ве ли ки труд пче-ла ра и гу би так ме да; ујед-на чава ње ја чи не заједница на пче ли ња ку, ка ко би се обез бе дио груп ни ме тод њи хо вог не го ва ња и по ве-ћа ње бро ја дру шта ва ко-ја оп слу жу је је дан пче-лар за 3–5 пу та; ства ра-ње ре зер вних заједница ради замене слабих у јесен (оба ве зни еле мент ма сов не се лек ци је); по ве-ћа ње ефи ка сно сти здрав-стве но-про фи лак тич ких ме ра; до пун ско по ве ћа ње сна ге дру штава пред зи-му; повећање ефи ка сно-сти ра да пче лар ских фар-ми обра зо ва њем па кет них ро је ва и но вих дру шта ва.

У СВАКОМ БРОЈУ ДВЕ КОШНИЦЕ НА ПОКЛОН

У сваком броју, аутор најбољег текста о техни-ци пчеларења, на предлог Комисије за образовање и одлуке ИО СПОС-а, поред редовног хонорара, добиће и 2 комплетне кошнице по избору, дар фирме Иванић из Нове Пазове.022/323-783, 063/8111-751, www.kosnice-ivanic.co.yu

Две кошнице на поклон, за јануар 2008. годи­не, одлуком ИО, добио је текст Наде Мијатовић „Од хобија до озбиљног пчеларења“