Srpski pcelar 8

7/30/2019 Srpski pcelar 8

1/44

1


2/44

2


3/44

3

SADRAJ

U poseti poljskoj pelarki Miri...5

Problem uginua pelinjih zajednic...............................................8

Med kao hrana i lek......................................................................12

Pela............................................................................................. 18

Savremen efikasan i timski rad je garancija za uspeanrazvoj pelarstva i u suzbijanju bolesti pela u Srb iji..................21

Ljubav, mladost, znanje i pelarstvo kao put do uspeha ...........29

Amerika trulepelinjeg legla....................................................34

Biljna apoteka - leenje matinjakom (Melissa officinalis L.)...39

Istinite prie - Pele u friideru..................................................42

Pelarizmi...................................................................................43

Naivna pelarska poezija i vic....................................................44


4/44

4

Dok ledeni kristal od mraza puca, jo jedan Boi na vratakuca, radosna neka je tvoja dua, dok GOSPOD molitvu

tvoju slua, za tebe moli i srce moje, neka se ispune sve eljetvoje i BOG da te uva, kroz ivot vodi,RADOSTAN BOI, HRISTOS SE

RODI!


5/44

5

U POSETI POLJSKOJPELARKI MIRI

Slika 1.Mira na svom pelinjaku

Na severu Poljske, dvade-

setak kilometara od polami-lionskog grada Beloistoka, na

tromei poljske, beloruske iruske praume u kojima ivebizoni a u rekama dabrovi,

nalazi se selo Sokoli (slika 2).

Slika 2.Drvene kue u selu


6/44

6

Ovo selo karakteriu drve-ne kue u kojima vekovima ivenjegovi itelji i dan danas u nji

-ma se raaju, ive i umiru.Pelinjak nae kolegenice

Mire nalazi se na kraju sela.Formiran je pre dvadeset godi-

na. Pele se nalaze u starim po-lokama.

Slika 3.Ram za poloku

Svih tih godina Mira je po-

magala suprugu u radovima napelinjaku. Mirin suprug jeumro pre pet godina, a ona je

nastavila da pelari, jer je pele

vezuju za pokojnog supruga.Leto 2008. godine bilo je toplo

pa su biljke slabo medile. Izva-dila je 500 kg meda od petna-estak drutava. ume u Poljskojsu iskljuiovo zimzelene i odli-no mede. U prirodi ima u izo-bilju malina, kupina, borovnica,divljih jagoda i drugih medo-nosnih biljaka.

Pri prirodnom rojenju pe-la, Mira rojeve hvata u "roje-

vnici", drvenoj kutiji od lakogmaterijala, sa standardnim ra-movima, koja je naroito dobraza transport, jer ima zamreeniotvor za ventilaciju.

Slika 4.Rojevnica

Prihranjivanje pela oba-vlja poetkom septembra, siru-


7/44

7

pom od eera i vode spra-vljenog u odnosu 1:1. Upotre-

bljava ram hranilice zapremine2 l. Hranilica je zatvorena sasvih est strana, sa strane imaotvor za ulazak pela, odozgootvor za sipanje sirupa a u

hranilici se nalazi daica, kojaje neto manja od povrineosnove, koja pliva na povrini

sirupa da se pele ne bi udavile. Hranilice se prenose u sanduk

za prenos hranilica, koji u vre-me vaenja meda takoe sluiza prenos ramova sa medom do

prostorije za vaenje.

Slika 5. Sanduk sa hranilicama

Topljenje voska obavlja su-nanim topionikom.

Pele se snabdevaju vodomsa oblinjeg jezera koje ima be-sprekorno istu vodu.

Slika 6.Jezero u neposredsnomokruenju pelinjaka

Posetu Miri, ovog hladnog6. decembra 2008. godine zavr-

ili smo u drvenoj kui uz oljutoplog aja, pucketanje vatre izzidane pei i obeanje da emona prolee opet doi.

Dragoslav Ilie


8/44

8

PROBLEM UGINUA PELINJIHZAJEDNICA

Predsednik drutva pelara"Srem" Nikinci

Milorad Lalatovi

Slika 1.Pelinjak naj suncekretovoj pai

I ove jeseni, a pogotovozadnjih nedelja novembra, ko-

lege pelari iz mnogih pelar-skih drutava javljaju o uginu-


9/44

9

u pela, negde i celih 50 %.Slina situacija je bila i prole

godine. Po regionima je ipakbilo razlika, odnosno negdevie negde manje uginua. Uizvetajima koji su poslati ouginuima pela krili su sestvarni podaci o broju uginulihdrutava. Nije mi poznato izkojih razloga kriti probleme

koji nastaju tokom godine, ka-da bi se na osnovu iskazanih

problema moglo reagovati nanain koji bi u budunosti do-nosio bolje rezultate pelare-nja.

Vesti iz Amerike u ve-

zi SSD (brzom propadanju

drutava) i analize koje su seule iz usta veine naih stru-njaka (nekih stvarnih a nekihnabeenih), bile su uglavnomnabrajanje optih i nepovoljnihuticaja na pelinje zajednice abez ikakvih valjanih zakljua-

ka. Kod jednih je to i neznanjepa se i udimo ko se sve neuputa u analize ozbiljnije aki za naune radnike. Kod onihkoji znaju, u nekoliko preovla-

uje opreznost, a jedino opra-vdanje za nemanje valjanih

zakljuaka mogao bi biti nedo-statak pravih informacija.

Ono to hou dautvr-dim je da moramo poi od st-

varnih uslova i dogaaja kojisu bitno uticali na pogoranjeuslova gajenja i ivota pela.Za ovo o emupiem dobiosam ideju i potvrdu od vrsnihpelara, teoretiara i praktia-

ra, a za koje nema mesta u sa-danjem asopisu "PELAR".

Zaprolu, kao i za ovugodinu, posle glavnih paa(bagrem uopte nigde nije me-dio) lipe, suncokreta i livadejavile su se visoke temperature

takve da su pele praktinoprestale da unose polen i ne-ktar. U tim uslovima matica

prestaje sa polaganjem jaja,to je za vreme jula i avgustanenadoknadivo za pelinju za-jednicu, a naglo pada broj pe-la koje treba da odgaje zimsku

dugoiveu pelu. Drutvo na-glo brojano slabi i u zimu ul-azi sa malim brojem pela.

Kada sam se prole go-dine poalio lanovim naegdrutva, prvom Majstoru Mila-nu Matiu, koga svi znaju i


10/44

10

cene, a posle i velikom prakti-aru Boku Damjanoviu, ob-

advojica su mi nevezano i od-vojeno dali isti odgovor kojisam izneo napred i rekli da u

tom osetljivom periodu nesmemo dozvoliti da vaga pa-

dne, odnosno pelinje drutvone sme gubiti zalihe meda. Zaonoliko koliko padne, najbolje

bi bilo dodati rastvor meda ilirastvor eera u vodi. Posle tihintervencija ove godine i jasam se mogao pohvaliti sadobro uzimljenim drutvima.

Klima se definitivnopromenila i ne vraa se na sta-ro, po nekom nepisanom ci-klusu, pa su ovakve interve-ncije u buduim sezonamaverovatno neophodne. U sva-kom sluaju ovi zakljuci sukonkretniji i mogu vie nadobro sluiti pelarima od svihpraznih predavanja i diskusija,

a takoe daju rezultate u kojemoe svako da se uveri na licumesta, a pogotovo oni kojiimaju pele (uz izvinjenje pra-vim pelarima).

Drugi problem, koji sejavlja u svim diskusijama i

Slika 2. Ponuda i tranja najednom mestu pele i suncokret

predavanjima, je upotreba he-

mijskih sredstava u poljopr-ivredi. Ovog puta zadrao bihse na problemu suncokreta,odnosno upotrebe insekticidaGAUO u njegovoj proizvo-

dnji. Sluamo izvetaje i ita-mo na internetu o tetnom uti-caju Gaua na pele. Do sadase ovaj preparat i nije upotre-bljavao u velikom koliinamau naoj zemlji, ali je ove godi-ne njegova upotreba bila ma-

sovna. SPOS je ove godine,

kao to je poznato, sproveoakciju da se utvrdi prisustvo

Gaua u pelarskoj zbog proi-zvodnji, ali je to zapelo nemo-

gunosti domae tehnike dautvrdi minimalne doze. ekajuse izvetaji inostranih labora-torija.


11/44

11

to se tie iskustava sa tere-na nije bilo nekih neuobiaje-nih dogaaja na suncokretu

koji bi ukazivali na uticaj Gau-a. Podaci potiu od pelarakoji su sa pelama bili nasuncokretu u Sremu i Banatu.Ono to sam primetio a i naukazivanje vie pelara je dasu pele vie ostajale na glavi-cama suncokreta bez mogu-

nosti da polete.To je, po momuverenju, zbog ulepljenih krila

od smole suncokretovog cveta.Ovo ukazuje na sorte sa dubo-kim cvetovima koje su smrt za

pele, a nai Instituti za seme-na i ne rade selekciju na tu

osobinu biljaka, to bi ubudue morale da rade.

I na kraju jo samo o je-dnoj stvari Uvreeno miljenjeda nova pelarska sezona po-inje 1. avgusta uzima popr-ilian danak upelinjim dru-tvima kod pelara koji se

dre datuma u svom radu sapelama. Pelarska sezonapoinje raanjem nove matice,a oslobaanje pela od varoemora poeti krajem zadnje pae, odnosno saprvim smanjivanjem broja trutova u

konici.

Slika 3.Polja suncokreta ufazi cvetanja

Intenziviranjem borbeprotiv varoe i primenom na-

pred navedenih mera pomoiemo ouvanju veeg brojadobrih pelinjih zajednica.

Veoma je vano upotre-

biti vie vrsta preparata pro-tiv varoe i u pravo vreme.Svako kanjenje i nepravilnaupotreba obezvreuje na trud.

.


12/44

12

MEDKAO

HRANAILEK

mr Neboja Arsi

Proizvodnja i potronja meda

U svetu se godinje proi-zvede ukupno oko 1,2 milionatona meda. Najvie meda proi-zvodi se u zemljama Azije(385.000 t), dok u zemljamaEvropske unije godinja proiz-vodnja meda iznosi 133.000 t.Najveiproizvoai meda suzemlje June Evrope, u kojimase pelari profesionalno bave proizvodnjom meda, kao tosu: Francuska sa 31.000 t,panija sa 30.000 t i Grka sa15.000 t godinje. U SevernojEvropi proizvodnja meda je

nia zbog toga to se proizvo-dnom meda uglavnom bavepelari amateri (slika 1.).Med koji oni proizvode name-njen je za sopstvene potrebe iprodaju na lokalnom nivou.

Najvei izvoznici meda suKina sa 75.000 t, Argentina sa

60.000 t i Meksiko sa 30.000 tgodinje. Najvei uvoznicimeda su SAD sa 60.000 t,

Japan sa 36.000 t i Evropskaunija sa 140.000 t godinje.Zemlje EU imaju ukupnu go-


13/44

13

odinju potronju od 270.000 tmeda. Uvozom meda onepodmiruju polovinu potreba

svog stanovnitva za ovomnamirnicom, to ih svrstavameu najvee uvoznike medau svetu.

Slika 1. Vrcanje meda

Tabela 1. Proizvodnja meda u pojedinim zemljama Evrope

Rednibroj

Naziv Zemlje Koliina u 1.000 t

1. Austrija 5,5

2. Belgija i Luksemburg 2

3. Danska 3

4. Finska 1

5. Francuska 31

6. Nemaka 157. Grka 158. Irska 0,1

9. Italija 11

10. Holandija 0,8

11. Portugalija 11

12. panija 30,413. vedska 3,3

14. Velika Britanija 415. Srbija i Crna Gora 2,5

16. Ukupno 135,6

U najvee potroae medaspadaju Grci sa 1,6 kg po sta-novniku, zatim Portugalci iNemci sa potronjom meda od

1,1 kg po stanovniku godinje.O proizvodnji i potronji medau Srbiji pisano je u asopisubr. 1.


14/44

14

Nuritivna vrednost meda

Prvi podaci o korienjumeda u ishrani datiraju 5.500godine pre n. e. Indijci su pre

4.000 godina novoroena-dima davali med kao hranu za

razvoj i jaanje nenog organi-zma. Egipanima je med slu-io kao poslastica i kao sre-

dstvo za odravanje lepote, aupotrebljavali su ga i za balsa-

movanje. Stari Grci i njihovipesnici opevali su med kaohranu bogova. Hipokratu, ocu

medicine, med je bio omiljenilek, dok Pitagora svoju dubo-

ku starost pripisuje upravomedu. Rimljani koji su redo-vno pili medovinu, prinosili su

med kao beskrvnu rtvu svo-jim bogovima.

Dok ovek nije razviotehnoloki postupak dobijanjaeera iz eerne trske i

eerne repe, med je zauzimaoznaajno mesto u njegovojishrani. Kako proizvodnja me-da nije bila u dovoljnom obi-mu i nije zadovoljavala potra-

nju, med je korien samo napraznicima i u izuzetnim pri-

likama.

U svim definicijama medajasno je naglaeno da je on upotpunosti prirodan proizvod.

Med je namirnica koja se mo-e koristiti direktno iz konicei jedna je od retkih koja se nemoe proizvesti na vetakinain.

Kroz brojna laboratorijskaispitivanja tokom dugog niza

godina, utvreno je da medsadri prirodne hranljive ilekovite materije, koje imaju

ogromnu bioloku vrednost.Njegova vrednost proistie presvega iz totalne odsutnosti

toksinih materija i perfektnepodnoljivosti ak i kada sekonzumira u veim koliina-ma. Prema proverenim nalazi-

ma fiziologa, biologa, nutrici-onista i drugih strunjaka, dne-vni unos hrane odraslog ove-

ka treba da sadri 10.048,3 J,to je dovoljno za nadoknaduiskoriene energije za oba-vljanje radnih aktivnosti i odr-avanje normalne funkcije or-gana, kao i za obnovu izumrlihelija.


15/44

15

Da bismo ocenili hranljivu

vrednost meda u odnosu naostale namirnice koje senajee koriste u ishrani, u

tabeli 2. prikazan je pregled

energetske vrednosti pojedinihnamirnica koje se koriste usvakodnevnoj ishrani i meda.

Tabela 2.Energetska vrednost pojedinih namirnica i meda

R

ednibrij

Namirnica KoliinaEnerg. vrednost

u J

1. Kravlje mlekao 1 l 2.784,22. Govee meso 1 kg 5.568,43. Kokoija jaja 20 kom 6.6574. Penini hleb 1 kg 9.085,4

5. eer 1 kg 16.328,56. Med 1 kg 13.188,4

Imajui u vidu visoko energe-tsku vrednost meda nesumnji-vo je da se med moe smatrativeoma hranljivom namirni-com. Ukoliko ovome dodamo

da glukoza meda brzo prelaziu limfni sistem i putem krvi

brzo dospeva u tkivo, imepojaava rad miia, kao i damed sadri ranije pomenutevitamine i minerale neophodne

za izgradnju i funkcije organi-zma i da se u organizmu isko-

riava 100 %, dolazi se dozakljuka da je med zaista

idealna hrana. U tabeli 3. Pri-kazan je nutritivni sastav medau odnosu na dnevne potrebe

ljudskog organizma. Istraiva-nja su pokazala da unos uglje-

nih hidrata medom pre ilitokom fizikog napora pobo-

ljava izdrljivost organizmaodravanjem nivoa glukoze ukrvi. Takoe, po zavrenomfizikom naporu unos ugljenihhidrata medom pozi-tivnoutie na resintezu gliko-genamiia i na sintezu pro-teina umiiima. Med zbog svoje


16/44

16

brze svarljivosti i dobre asi-milacije brzo nadoknauje po-

troene rezerve glikogena u

miiima pa se stoga prepo-

ruuje u fazi oporavka posletreninga i to oko 1 g/kg TM

(telesna masa) u roku od 15minuta po prestanku fizikihaktivnosti.

Slika 2.Vrcani med kao namirnica

Poznati svetski treneri, naro-

ito u SAD, daju sportistimana 15 minuta pre nastupa 6080 g meda (slika 2.), radi po-stizanja bolje izdrljivosti iboljih rezultata. Ovakav nainpripreme sportista pred nastupnaroito primenjuju kod spor-

tista u posebno tekim sport-

skim disciplinama kao to su:biciklizam, boks, maraton i

dr Osim ovoga, med je i odli-na hrana tokom i nakon um-nog rada (hrana za mozak) pase preporuuje uenicima, stu-dentima a i starijim osobama.


17/44

17

Tabela 3.Nutritivni sastav meda u odnosu na dnevne potrebe oveka

Redni

brojNutrijens

Jedinica

mere

Pros.sadrajna 100 g

meda

Pros. sadraju kafenoj

kai.meda

Preporuendnevni unos

(RDA)

1. Energ. vred. J 1.2561.340 93,8 11.7232. Proteini g 0,4 0,028 1 g/kg

3. Masti g / / /

4. Ugljeni h idr. g 80 5,6 /

Vitamini5. A I.U. / / 5.000

6. B1 (tiamin) mg 0,0040,006 0,00028 1,57. B2(riboflavin) mg 0,020,06 0,001 1,78. Niacin mg 0,110,36 0,007 209. Pantotens kis. mg 0,020,11 / 11

10. Folna kiselina mg / / 0,4

12. B12 mg / / 6

13. C mg 2,22,4 0,28 5014. D mg / / 400

15. E (tokoferol) I.U. / / 30

16. H (biotin) I.U. / / 0,3

Minerali mg 430 / 1.000

17. Ca mg 2220 0,35 218. Cl mg 0,010,1 / 0,1519. Cu mg / / 18

20. J mg 13,4 / 400

21. Mg mg 260 0,14 /22. P mg 10470 1,4 /23. Na mg 10 0,7 /

24. K mg 0,640 3,5 1525. Fe mg 0,713 0,14 1.00026. Co mg / / /

27. Zn mg / / /


18/44

18

PELA

Prof. Jovan ivanovi

Klasa insekata ima svoja

obeleja. Insekti imaju dvapipka i est nogu. Telo im sesastoji iz glave, nadgrudnika

i stranjega trupa. U celojovoj klasi ne postaje iz jajetaodmah savren insekt, negoiz jajeta razvije se larva, izlarve nimfa, pa tek iz nimfe

postaje savren insekt. Uklasu insekata spada i pela,a u red imenoptera. Obeleje

je imenoptera to imaju etirikoasta krila. Pela spadafamiliji apida (apidae), arodu Apis, kojih ima etirivrste: 1.) Apis mellifica. 2.)

Apis dorsata. Ovo je velikajuno-azijska pela, koja je

mnogo vea i dua od nae

pele, a izgleda kao zolja. 3.)Indijska pela (apis indica),koja je u pola manja od naepele. 4.) Mala juno-azijska(Apis florea). Manja je odindijske pele. Inijska pela ijuno-azijska pela nisudakle ni od kakve praktinevrednosti, jer su sasvim male

te sasvim i neznatnu koli-inu meda skupe, a velikajuno-azijska pela opet, mada je vea od nae peleradlice, neznatno sabere

meda svome pelaru. Ovaposlednja vrsta po kazivanjuputnika vrlo je pakosna,opasna joj je aoka i ne da sedimom niti im drugimukrotiti, ta vie ko poneoko nje to raditi, ne samo dae ga napasti nego e ga

vijati daleko. Tako je nekioficir od njih stradao, kojega

su etir i po milje vijale iizujedale, da su ga nanosilima ljudi odneli. Sve tri

ove vrste pela ive uistonoj Indiji i nemaju

praktine vrednosti ni po


19/44

19

tome to imaju nagon da sesele kao i ptice selice. Naptice selice utie zima, a naove pele kia, te kad udarikia na njihove krajeve, oneonda ostave svoja gnezda sa

saem i isele se u drugekrajeve, gde ne pada kia.Kad kia prestane, vraaju seopet na svoja stara mesta,gde su izvele sae. Iz ovoga

se vidi jasno, da od ovakvihpela ne bi imali nikakvekoristi, jer one se ne brinukao naa pela to sabiramed i za zimu kad nestane

pae i kad ne uzmoe izletatinapolje, nego one sabiraju

samo koliko im treba za

hranjenje crvi, a kad kianestane, one se sele u druge

krajeve, gde mogu sabiratimed. U ovim krajevima ne-

ma zime, a pri tom bujnapaa, to sve ini da ovepele ne moraju vie meda

sabirati nego to im treba zahranjenje crvi. Iz svega seovoga vidi da poslednje ovetri vrste pela nesu ni odkakve praktine vrednosti,zato emo uzeti na okopoblie samo nau peluradlicu (apis mellifica) sa

njenim rasama i varijetetima.

Naa pela radilica deli se naetiri klase:

1.) Tamna evropska pela

nazvana tako po tamnoj i crnojmasti svojoj.

2.) arena evropska pela,kojoj su na stranjem truputela prva dva prstena uta, aostali je deo tela tamne masti.3.) arena afrikanska pela.

Masti je skoro iste kao i drugarasa.

4.) Tamna afrikanska pela,koja je crne masti.Rase ove razlikuju se jedna od

druge mau, veliinom i jodrugim osobinama. Tako su

prve dve evropske rase osim

ovoga to smo kazali jo ivee od druge dve afrikanske.Svaka od ovih rasa deli se navie varijeteta. Nesu dakle sv-ugde u jednoj rasi sve pele je-dnake, nego su razline pospoljanjem svom obliku i po

unutranjim svojim svojstvi-ma. Prvoj rasi pripadaju ovivarijeteti: a.) Linenburka pe-la, crne boje. b.) Kranjska pe-la, tamne boje, dlaka beliastihna stranjem trupu tela.v.)Nemaka pela, tamne i crneboje. g.) Donjoavstrijska pe-


20/44

20

la, koja nije tako crna kao

nemaka pela i koja ima dvaPrva crvenkasta prstena na

stranjemtrupu tela. Osim

ovih varijeteta spominje se u

nauci dalmatinska, tajerska,ugarska, banatska i poljska

pela.

Slika 1.Kranjska pela

Drugoj rasi pripadaju ovivarijeteti: a.) Talijanska pela,koja je izala vrlo na glas kaovredna pela; ali njena jevrednost vea za nauku, jernjom se partenogeneza kod

pela dokazala. b.) Kiparskapela, koja lii na talijanskupelu, ali je vrlo pakosna i brzoujeda. v.) Grka pela saHimeta brega, poznata saTreoj rasi pripadaju varijetetiovi: a.) Misirska pela (apisfasciata). b.) Afrikanska pela

(apis Adansonii) nalazi se uunutranjosti Afrike. Osimovih ima jo i drugih varijeteta,koji pripadaju ovoj rasi. Odetvrte rase nesu jo poznatidosad nikakvi varijeteti. Izmeu

sviju ovih rasa i varijetetanajveu praktinu vrednostima naa pela, poznata unauci pelarskoj pod ime-nom: banatska, talijanska,kranjska i ineburka, a unajnovije doba i kiparskapela.


21/44

21

SAVREMEN, EFIKASAN I TIMSKI RAD JE

GARANCIJA ZA USPEAN RAZVOJPELARSTVA I U SUZBIJANJU BOLESTI

PELA U SRBIJI

mr Naum Bandovtel. i faks: 022/506-676

E-mail: [email protected] Maradik,

ul. Frukogorska br. 25

Analogno mom lankuobjavljenom u Beogradskompelaru br. 13/2002, eleo bihsada da upoznam pelare sasavremenim svetskim trendomo uspenom suzbijanju bolesti

pelinjeg legla: AMERIKATRULE LEGLA, EVRO-PSKA TRULE, KRENOLEGLO i VAROZA. Varozusvrstavam u ovu grupu bolesti

jer 80-90% krpelja VarroaJakobsoni napada i razvija se u

zatovrenom leglu. Da samkompetentan da ovo piempotvruje podatak da samfarmaceut a 1990 g magi-strirao na Biolokom fakultetuu Beogradu pred petolanom

komisijom na temu "Higije-nsko ponaanje pela radi-lica u drutvima Apis mell-ifera carnicazaraenim ame-rikom trulei legla" i da dodan danas radim na ovojproblematici i aktivni sam
mailto:[email protected]:[email protected]


22/44

22

uesnik sa sopstvenim refera-tima na mnogim meuna-rodnim impozijumima i kongr-

esima. (Split - 84, Zagreb - 86,Skopje - 89, Ohrid - 90,Sremski Karlovci - 94, Igalo96. 35. Kongres Apimondije -Antverpen - 97, 36. Kongres

Apimondije - Vankuver-99, 6nternacionalna konferencijaAzijske pelarske asocijacije

Bangalore - Indija - 2002. 38.Kongres APIMONDIJE Ljubljana 2003. Pored togamoji rodovi su objavljeni unekoliko svetskih i evropskih

pelarskih asopisa. I naasopis PELAR do 1995.god. objavljivao je sve moje

poslate lanke bez prigovora.Ti savremeni svetski trendovi

su usmereni ka tehnoloko-bioloko-preventivno-gene-tskim metodama suzbijanjapomenutih bolesti, odnosnoEvropska unija danas takoe

zastupa bioloko - ekolokopelarstvo, to znai da jede-mo ekoloki istu hranu gdespadaju i nai pelarski proi-zvodi, a to znai da izbacimohemiju iz naeg pelarstva.Ovakvo opredelenje Evropske

unije upravo datira od Splita

1984. god. a izrekli su ga

velika imena Svetske pela-rske biologije, patologije, te-

hnologije kao to su dr Rutner,dr Gnedinger, dr Bornek, drVan-der Leer, dr Riter, dr

Sulimanovi, dr Banoi, drKruni, dr Kulinevi, drKonstantinovi i druga velikasvetska imena. Ja veliku za-hvalnost dugujem pomenutim

strunjacima koji su me pravi-lno usmeravali, a za uzvrat ja

dajem skromni doprinos od1984. god. u svetskom trendupelarstva, odnosno novommentalitetu XXI veka "Spasi,sauvaj i dobi profit", nasu-prot, konzervativnom menta-litetu XX veka "Uniti spali izakopaj". Taj zastareli konce-

pt, na alost, kod nas jo uvekzastupa samo Katedra za zara-

zne bolesti ivotinja i bolestipela Fakulteta Veterinarskemedicine u Beogradu. U to

smo se uverili na I Saveto-vanju o biologiji i zdravstve-

noj zatiti pela odranom uBeogradu 22.12.2001. godine.Da bi se novi svetski trend

ostvario kod nas, neophodnoje potrebno brzo, efikasno i

timski, iskreno pristupiti ino-


23/44

23

viranju zastarelih zakonskih

regulativa kao i njenom usa-glaavanju. Pod usaglaava-njem podrazumevam i

njenicuda imamo 3 dijametralno supr-otna akta o suzbijanju ATL u

Srbiji:Zakon o suzbijanju ATL,

Pravilnik o nainusuzbijanja ATL;

Veterinarski prirunik o

suzbijanju ATL.Navedena 3 zakonska

akta, danas vaea, stvarno sunajtetniji za nae pelarstvo,jer doprinose daljem irenjuATL, a pogotovo za naeveterinare kojima je zakonom

dato pravo da se brinu o

zdravstvenoj zatiti pela.tetnost se ogleda u tome, jerse ne bave praktinim radomsa pelama, a zakonskepropise tumae svaki po svomnahoenju, to smo se takoeuverili 22.12.2001. godine u

Zborniku plenarnih radova,primera radi na str. 49 autor iz

Vet. stanice Blace citira takeiz Pravilnika, pa pod takom 2navodi: "Unitavanje svihzaraenih konica sa saem ipelama". Pitam se zato jeispustio re "nepokretnim"

posle rei "sa". Da li je tonapravio nenamerno, namernoili po neijem nalogu, to

ostavljam autoru na savest.Ovakva formulacija za pelareje vrlo neprijatna i opasna. U

Zborniku na mnogo mesta seponavlja "treba educirati

pelare o bolestima pela".To je dobro, ali nigde nisamproitao da i veterinari treba

da se educiraju iz pelarstva ibiologije pela. Mislim da minauni radnici iz pelarstvaisto tako treba da educiramoveterinare, kako pela, koja sekao jedinka i pelinje drutvokao socijalni organizam bore

da suzbiju bolest i ozdrave bezupotrebe lekova. Zato suzajednika kordinacija i timskirad, mnogo puta dokazali dase tako postiu najbolji rezu-ltati. Naalost kod nas pe-larska i veterinarska naukadijametralno se razlikuju to

se tie bolesti pela. Pelarska nauka i praksazadnjih 15 godina u svetu iduvelikim koracima napred, alinaa Veterinarska sluba nijeto pratila zadovoljavajuimtempom to su iskreno pri-znali, a napisano je to u


24/44

24

zborniku plenarnih radova, u

uvodniku Predsednika Organi-zacionog odbora Dr. Stanimi-

rovia.Na II Savetovanju o leko-

vima za upotrebu u veterini

odranom u Igalu od 21.-24.aprila 1996. godine u grupi za

Pelarstvo (predsedavali drPopeskovi i dr Mlaan) donetje zakljuak da Katedra za

zarazne bolesti ivotinja i bo-lesti pela Fakulteta Veteri-narske medicine i SPOS pre-duzmu aktivnosti i u najskorijevreme predloe mere zapromenu zastarelih zakonskihregulativa. Do dan danas nitase nije uradilo u tom pravcu,

zbog neujednaenog i razli-itog tumaenja i pristupa osuzbijanju bolesti pelinjeglegla. Takav odnos izmeu trikatedre Fakulteta veterinarskemedicine u Beogradu kodpelara i pelarske nauke po-

stoji velika nedoumica kakoproduiti dalje. Ona je pre-dmet ozbilnih razgovora izme-u pelara praktiara, pe-larskih strunjaka i naunihradnika iz pelarstva sa jednestrane i veterinarske slube(veterinara i veterinarskih

naunih radnika koji se nebave pelarstvom ili ne po-znaju dovoljno pelarstvo),koji predlau, propisuju idonose zakonske propise sadruge strane.

Da bi doli do pravih re-enja i rezultata neophodna jekoordinirana saradnja izmeuove dve suprotstavljene gru-pacije bazirana na pravim

naunim saznanjima, kakosvetskim tako i domaim, i-me bi se pelarstvo Srbije vra-tilo u okvire Svetske pe larskeorganizacije na ono mesto

koje smo imali do 1990. Go-dine, a bolesti pelinjeg leglasveli na minimum.

Na kraju moram da kaemda Pelarska organizacija nasvim nivoima, od pelarskihdrutava, udruenja, elarskihzadruga, proizvoaa lekovaregionalnih, pokrajinskih iSaveza Srbije nema koodini-

ran rad, i time je doprinelo dase napravi odreen haos upelarstvu i u tumaenjuzakonske regulative u suzbi-janju bolesti pelinjeg legla.Posebno aopis Pelar i nje-govi urednici, od 1996. godine

poeli su da vode svoju


25/44

25

posebnu politiku, cenzuriuipojedine lanke naunihpelarskih radnika i naprednihpelara, koji su se odnosili nasuzbijanju bolesti pelinjeglegla Tehnoloko biloko preventivno genetskim me-todama. Neobjavljivanjem tih

nauno praktinih radovaindirektno doprinose daljemirenju zastarelog trenda 20

veka: "Uniti, spali i zakopaj". Na kraju elim da kaemsvim pelarima i veterinarimada ne zagovaram i ne propa-giram nikakvo leenje zdravihdrutava, upotrebom lekovaprotiv ATL ili preventive na

bazi lekova. To mi ne dozvo-ljava moj profesionalni apote-karski kodeks u humanoj me-

dicini, a to ne radim ni u pe-larskoj i veterinarskoj medi-

cini. Takoe, to moje milje-nje su mnogo ranije rekli inapisala mnogo vea imena

od mene. Dr Vilson, autormasne pogae sa Teramici-nom. Na kraju svoje studije onkae: "Zabranjeno je davatimasne pogae sa Teramicinomzdravim drutima". Dr Alen izKalifornije takoe kae:"Pelar koji misli da lei ATL

lekovima bez da prati ta sedeava, bolest samo je maskirai prikriva i jednog dana

"bomba" (ATL) koja se krije ukonici e eksplodirati.,,To to je jedino tano, i

napisano je u svim mojimnauno-praktinim radovima, iu mojoj magistarskoj temikoja je odbranjena na Biolo-kom fakultetu u Beogradu.

Jedan od zakljuaka glasio je:"da je mogue suzbiti ATLteholoko - bioloko preve-ntivno - genetskim metoda-ma".

Preventivno davanje leko-va preporuujem iskljuivosamo bolesnim drutvima kodbolesti pelinjeg legla i tosamo 7 do 10 dana, i nita vieod toga. Nikako ne preporu-ujem dugotrajnu preventivuni bolesnih, a kamoli zdravihdrutava jer time smanjujemoimunitet, a to zahteva i puno

vremena, truda, rada i novaca.Metode koje ja zastupam su

brze, efikasne, i jeftine. I joneto to je najvanije to suzakonom propisane za konicesa pokretnim saem. (veteri-narski prirunik iz 1989 god.taka 2) koji pretstavlja kode-


26/44

26

ks kako treba veterinari da

postupaju sa odreenom bole-u gde su u posebnom pogla-vkju osane i bolesti pela.).

Biografija Bandov mr Nauma

Mr Naum Bandov jepenzionisani sanitetski potpu-kovnik po struci apotekar.

Zavrio je Vojnu sanitetskuakademiju u Ljubljani 1962god. sa poetnom slubom u

Vojnoj apoteci u Novom Sadu.Od 1988. do 1990. god. radio

je Magistarski rad pod naslo-vom ,,Higijensko ponaanjepela radilica Apis melliferacarnica L. zaraenih Ameri-kom trulei legla,, i odbra-nio ga aprila meseca 1990.

godine pred petolanomkomisijom na Biolokomfakultetu u Beogradu i stekaoakademsko zvanje Magistar

PELARSTVA i biologijepela sa prosenom ocenom8,76. Pelarstvom poeo je da

se bavi 1964. god. sa jednomkonicom u Kruedolu, adanas u Maradiku poseduje 50proizvodnih drutava i 20 zanauna istraivanja. Na peli-njaku poseduje Edukacionicentar sa 40 mesta za sedenje

pelara kada dou na praktini

as. Autor je brojnih nauno -praktinih i strunih radova.Do sada je uestvovao nasvetskim kongresima APIMO-NDIJE (35-ti, 36-ti ) sasopstvenim nauno praktinim

radom u AntverpenuBelgija1997. god. pod nazivom ,,Nov

metod suzbijanja Ameriketrulei legla primenjen napelinjaku od 56 pelinjihdrutava kod Rimskih ane-va kraj Novoh Sada, koji je

raen timski i u saradnji saVet. zavodom Zemun, Na-unim institom za Veteri-narstvo Novi Sad, Pokrai-nskom Veterinarskom inspe-

kcijom iz Novog Sada i bro-jnih veterinara, u VankuveruKanada 1999. god. sa nauno

praktinim radom ,,Tehno-loko Bioloko Preventi-vno Genetski metod suzbi-janja Amerike trulei le gla.Sa istim referatom 2002 god.,

uestvovao je na Kongresu VIAziske Pelarske Asocijacije uBangalore Indija na njihov


27/44

27

poziv. Sledee 2003. god.uestvovao je sa tri sopstvenaNauno praktina referata na

38. kongresu Apimondije uLjubljani Slovenija. Ue-stvovao je referatima i na

mnogim meunarodnim sipo-zijumima pod pokroviteljstv-

om ove svetske asocijacijepelara: 3. Internacionalnisimpozijum Split 1984,

(prikazana slika u prolombroju), Zagreb 1986., Ohrid1990. u ijoj organizaciji jeuestvovao kao Pretsednikstrune komisije Pelarskogsaveza Makedonije i dr..

Bio je ukljuen od 1992.do 2002. god. u rad Evropskih

i Amerikih donatorskih orga-nizacija koje pomau zemlja-ma u tranziciji, pogotovo uMakedoniji i Bugarskoj u edu-

kaciji o savremenom EKOLO-KO BIOLOKOM PE-LARSTVU. Donatorska ame-

rika vladina organizacijaADF iz Novog Sada u okvi-ru programa USAED Beo-grad prihvata 2002. godinenjegov BIZNISPROJEKATo razvoju Bioloko ekolo-kog pelarstva za optinuInija za formiranje 20 malih

kunih pelarskih preduzeakoji je realizovan u Maradiku2003. god..

Na simpozijumu o lekovi-ma u Veterini, u organizacijiFakulteta Veterinarske medici-

ne Beograd, odran 1997godine u Igalu, bio je jedan od

pokretaa usvojene odluke oizmeni zakonskih propisa,kojima bi trebalo da se omo-

gui nov pristup u suzbijanjubolesti pelinjeg legla, manjeHEMIJE, a vie BIOLOGIJE,GENETIKE I TEHNOLOGI-JE, ali Katedra o zdravstvenoj

zatiti pela i SPOS do danasnita nisu uradili, iako su biliduni da to uine. Radovi Ba-ndov mr Nauma su obja-vljivani u poznatim evropskim

i svetskim pelarskim asopis-ima i Zbornicima radova.

Posle penzionisanja, od1992. god. Mr Naum Bandovivi u Maradiku, a 1999. god.

formirao je Udruenje pelaraMARADIK odnosno pono-vo je aktivirao podrunicupelara ,,Maradik koja jeregistrovana i delovala od

1955. god. u okviru Centra-lnog Udruenja pelara


28/44

28

Nastavio je sa nauno- istrai-vakim i praktinim radom uizuavanju Biolokog ponaa-nja pelinjeg drutva i s

ele-kcija nae Matice Apis melli-fera carnica, a posebno od

2005. na Ekotip ,,BANA-TSKA,, sa 2 uta prstena naabdomenu uz finansisku po-mo Pokrajinskog sekretarijataza Poljoprivredu, umarstva i

vodoprivredu iz Novog Sada.

Priprema originalnu knjigu,,BIOLOKO EKOLOKOPELARSTVO,, i u svako do

-ba spreman je da pelarima,pelarskim manifestacijama,redakcijama asopisa, pela-rskim drutvima udruenji-ma, savezima i dravi Srbijipomogne svojim savetima iznanjem.


29/44

29

LJUBAV, MLADOST, ZNANJE I

PELARSTVO KAO PUT DO USPEHA

Arsi Milepelars. Klinovac 17521 Ristovac

telefon 062/428-283.

Nedavno je u Beogradu uorganizaciji Republike age-

ncije za razvoj malih i srednjihpreduzea i preduzetnitva Re-publike Srbije, odran 7. Me-unarodni sajam preduze-tnitva pod nazivom "BIZNISBAZA" na kome su se pre-dstavili: dravne institucije ko-je se bave pruanjem usluga istrune pomoi malim i sre-dnjim preduzeima i predu-zetnicima, veliki broj udrue-nja preduzenika iz raznih

krajeva Srbije i pojedini pre-duzetnici. Na sajmu je nastu-pilo tri izlagaa preduzetnika

koja se bave pelarstvom kojisu potroaima i javnosti pre-

dstavili svoje proizvode.Kao posetilac na sajmu

koji se profesionalno bavi ra-dom na razvoju malih i sre-dnjih preduzea i preduzetnikapanju mi je privukao mladiizlaga pred kojim je bioizloen med upakovan uraznoj ambalai. Bilo je tumeda upakovanog u plastinojambalai razlite zapremineod manjih pakovanja do pako-

vanja zapremine 0,720 l kojusu karakterisali plastini po-klopci jarke ute boje. U


30/44

30

posudama se prepoznavao

med koji se razlikovao premaporeklu, jer je bio spravljen od

raznih vrsta medonosnog bilja,tako da su bile izloene raznevrste monoflornog i poliflor-

nog meda. Pored kvalitetnoizloenih proizvoda panju mije privuklo i to to je izlagabio veoma mlad za osobu kojase bavi pelarstvom. Ukoliko

se na sajmovima moe rei zanastupe izlagaa da su uspenii zapaeni onda se ovakavnastup ve na prvi pogledsvrstava u takve. Nakon upo-

znavanja sa izlagaem uosam jednu interesantnu priuiz koje se vidi kako i koliko

pelarstvo moe biti znaajnou ivotu mladog oveka.

Mladi pelar je MileArsi koji ivi i pelari u seluKlinovcu u optini Bujanovaca koje je udaljeno na petnae-stak kilometara od Bujanovca

i Vranja. Ovo selo na JuguSrbije nalazi se i nedaleko od

manastira "Prohora Pinjskog"u blizini graninog prelaza saBivom Jugoslovenskom Re-publikom Makedonijom.

Mile Arsi je po zanima-nju inenjer umarstva koji

nije zapoljen, ima 23 godinea pelarstvom se bavi ve 3godine. Porodica Arsi imadugu pelarsku tradiciju ipelarstvo im predstavlja pote-ncijalno jedini egzistencijalni

prihod. Otac Zoran, majkaBoica, sestra Milica i bratNikola pored sve pomoi,ljubavi i panje kojom okruu-ju Mileta, prava su podrka u

njegovom strunom i uspe-nom radu da istraje u ovomzahtevnom i po njemu nimalolakom poslu za poetnika.

Prvi lan familije Arsikoji se bavio pelarstvom jeMiletov naalost pokojni stric,koji je bio vredan, dobar i

zapaen ovek i pelar, veomaomiljen u drutvu. Mile savelikim ponosom nosi strievoime, jer ga je po njemu i

dobio. Posle prerane smrtiMiletovog strica 1979. godine,brigu o pelama preuzeo je

Miletov otac Zoran koji sebavio pelarstvom do 1995.godine kada su pele stradalezbog bolesti. Pelinjak sadvadesetak konica nalazio seu dvoritu pored porodinekue tako da prva seanjaMileta vraaju na pelinjak,


31/44

31

jer prvo to je ugledao uivotu su bile konice sa pe-lama. Pored konica i pela

Mile je i prohodao i odrastao,jer su one obeleile prvih 10godina njegovog ivota.

Dugo godina kod Mileta jebila prisutna elja za pelamakoja je rasla iz godine ugodinu sve dok uz velikuljubav koju poseduje prema

njima nije sam doneo odlukuda pone da se bavi pela-rskim poslom uz veliko zado-voljstvo koje ga ispunjuje.Nakon opsenijih priprema isakupljanja materjala 21.04.-2006. godine uoi Uskrsa naVeliki petak kupio je prvu

konicu tipa DB. Ovaj danMile e dugo pamtiti kao dankada je njegova davnanjaelja poela da se ostvaruje.Nekoliko dana kasnije dobioje i prvi roj to ga je posebnousreilo. Nakon izvesnog vre-

mena pelinjak je poeo da seuveava i brojio je pet druta-va to je Mileta uinilo, ponjegovim reima, najsrenijimovekom na svetu. Njegovaelja za napredovanjem gonilaga je stalnim uveavanjem

pelinjaka ne tedei novac nisebe, znajui da e mu seulaganja vratiti jednog dana.

Danas Miletov pelinjak broji30 drutva meu kojima sunajvie zastupljene LongstrotRutove (LR) konice a netomanje i DadanBlatove (DB)konice sa kojima takoepostie veoma dobre rezultate.Trenutno proizvodi med i

vosak a u planu je proirenjaproizvodnje na sakupljanju

matinog mlea, propilisa,polena, na proizvodnji selekci-onisanih pelinjih matica,prodaji rojeva i preparata nabazi pelinjih proizvoda. Napitanje koji su mu planovi za

budunost, Mile kao ambici-ozni mladi pelar odgovorioje: -Planiram da u to kraemroku uveam broj pelinjihdrutava na pelinjaku i to na100 drutava, nadajui se dae ova 2009. godina biti bolja

od prethodne o kojoj e sedosta govoriti i koje emo senerado seati naroito mi,pelari sa Juga Srbije, jerimamo na raspolaganju manje

pelinje pae u odnosu nadruge delove nae Republike.


32/44

32

Slika 2.Mile Arsi na pelinjaku

Da bih proirio pelinjakna 100 drutava znam da meeka dosta rada, truda iulaganja za ta sam svakakospreman i voljan. Takoemislim da i drava treba daobrati malo vie panje pela-rstvu kao grani poljoprivrede

ukoliko ima za cilj da imarazvijeno i savremeno pela-rstvo. Obzirom da je poznato

koji se proizvodi dobijaju odpela i kakvu funkciju imajupele u ivotu oveka pre sve-ga u ishrani, a da ne govorimo

o znaaju pele u opraivanjubiljaka. Naalost, moja zapa-anja to se tie pelarstva sune tako dobra iz razloga to jesve manje mladih pelara i toje interesovanje za pelarstvosve manje. Zbog ovoga bihpreporuio elnicima pelar-

skih organizacija da malo viepropagiraju pelarstvo i dapodstaknu odravanje sastana-ka, predavanja sa konkretnomtematikom, organizaciju pela-rskih skupova i promocija,kako bi to vie izazvali pa-


33/44

33

nju kod mladih. Za sve ovo oemu govorim moe da poslu-i i moj primer. Uz intereso-

vanje koje sam imao zabavljenje pelarstvom angao-vao sam se na projektu za

dobijanje donacija u viduopreme od nevladine organiza-

cije "HELP" koja je realizova-la svoj program na teritorijioptine Bujanovac. Ova orga-

nizacija pomogla mi je takoto mi je poklonila najsavre-menije maine za rad sapelama na ta sam im veomazahvalan. Sa ovakvom opre-

mom ve postiem velikerezultate u pelarstvu i nasto-jau da pomo iskoristim nanajbolji mogui nain i istuopravdam.

eleo bih da pozovem svepelare u Srbiji na saradnju iujedinjavanje, na uzjamno ra-zumevanje i apsolutno poto

vanje i uvaavanje, jer samotako moemo ostvariti najboljei najvie rezultate i obezbeditina opstanak kako bi se odra

-li, to smatram da je i najbi-tnije. U nadi i elji i uz velikoisekivanje da ova 2009. godi-na bude to bolja i berietnija,naprednija, zdravija i uspeni-ja od prethodnih, srdano e-stitam Novu godinu svim

pelarima koje i pozdravljamsa pelinjaka "ARSI" izKlinovca kod Bujanovca.

Nakon kratkog poznanstvasa mladim pelarom MiletomArsiem rastao sam se uzprijateljski stisak ruke i sa

eljama da stvarno uspe urealizaciji svojih planova.

Svi koji ele da razmeneiskustva i blie upoznaju Mile-ta mogu ga kontaktirati putem

pisama i telefonom.N. A.


34/44

34

Jovan Ljubenkovi

AMERIKATRULEPELINJEGLEGLA

Pelari kod nas smatrajuda su najpametniji i da je renauke u suprotnosti sa stanjem

na terenu. Meutim ovaj lan-ak piem prvo kao pelar patek onda i kao strunjak iz

veterinarske struke. Jer pre ilikasnije sva nauna otkrianau primenu u naprednompelarenju.Pored brojnih pro-blema sa kojima se susreupelari u ovom momentu, a nakoje mogu da utiu, jesuzarazne bolesti pela od kojihprvenstveno treba spomenutiopaku trule legla (amerikakuga pelinjeg legla), zatimvarozu, nozemozu, gljivineinfekcije i dr.. U naoj zemljiprisutna je ve vie desetina

godina sa manjim ili veimintenzitetom i smatra se da jetrenutno ima skoro u svim

optinama i regionima Srbije iCrne Gore (urii i sar.2001; Lauevi i sar. 2001).

Amerika kuga je veomakontagiozna bolest pelinjeglegla, enzootskog karaktera upoetku, koja kasnije svojomupornou u odravanju ilaganim irenjem u pelinjakui okolini, dostie razmerepanzootije (urii i sar,

2001). Uzronik je bakterijaPenibacillus larvae koja ima

dve forme: vegetativna, pokre-tna forma i spore, nepokretna

forma.


35/44

35

Spore su veoma otpo-rne i u starim konicama i sau

mogu ostati infektvne i preko30 godina, a u kljualomvosku na 125 C izdre 20minuta.

Bolest je vezana isklju-

ivo za pelinje leglo i nastajeunoenjem spora uzronika.Infekcija nastaje unoenjem

spora per os, a nikada vegeta-tivnim oblicima. Spore isklija-

vaju u vegetativne obilke inastaje oboljenje. Glavni pre-nosioci bolesti u konici supele negovateljice, koje de-ponuju uzronika u leglo.Putevi prenoenja zaraze subrojni i razliiti. Veliki znaajima sam pelar, jer svojimradom moe lako prenositizarazu u svom pelinjaku ali ina druga podruja, seobompela, prodajom rojeva, poza-jmicom pribora itd.. Takoe,

spore ovog mikroorganizmamoe mehaniki prenositi ikrpelj Varroa destructor, kao ileptiri voskovog moljca.

U zaraenom drutvubolest napreduje dok se goto-vo celo leglo inficira.

Takva zajednica nemanikakvih izgleda i predstavlja

samo izvor infekcije. Zbogotpornosti spora, leenje nijedozvoljeno, iako postoje odre-

djeni podaci u tom pravcu imera predviena pravilnikomima potpuno opravdanje. Pri-mer nam mogu biti Engleska iWels. Oni su pratili prisustvo

zaraze od 1942. godine pa dodanas. Do trenutka donoenjazakona o unitavanju zarae-nih drutava bolest je bilairoko rasprostranjena. Medju-tim protokom vremena i pri-menom stamping out meto-de oni su uspeli da svedu poja-vu bolesti samo na pojedi-nane sluajeve (Waite, 2003).

Kliniku sliku uoava-mo na poklopljenom leglu i to

u vidu promena boje, konfi-guracije i inegriteta poklopacakao i na samom drutvu, koje

slabi i izostaju prinosi. Vide sepromene i u izgledu samog

legla koje je nekompaktno, tj,ratrkano. Po skidanju poklo-paca uoavaju se promene nalarvama, ija se boja menjaod belo sedefaste, sivoute,


36/44

36

tamnosmee do boje okoladeLarva, takoe, gubi jasni

srpoliki oblik, te se pretvara ubezoblinu gnjecavu amorfnumasu. Ubadanjem akalice ilipalidrvca u takvu larvu izvlaese niti okoladne boje, duge ipo etiri do pet centimetara,to je siguran znak da mate-rijal treba odneti u labolatoriju

i tamo potvrditi dijagnozu. Sanapredovanjem bolesti na dnu

elije se formira krasta veli-ine glave iode koja se tekopomera sa dna elije. Proceshidrolize (raspadanje uz gubi-tak vode) larve i njeno razla-

ganje do formiranja krastetraje oko 2 meseca. Obolelazajednica sve vie slabi i nakraju postaje plen najezdevoskovog moljca i grabeipela i izvor zaraze (slika 1).Sigurna dijagnoza se postavljau labolatoriji izolovanjem

specifinih spora uzronika.Postoji nekoliko metoda zadijagnostiku, od otkrivanjaspora u materijalu, preko

kultivacije mikroorganima, domolekularnih metoda kojima

se mogu razlikovati i sojevimikroorganizma. Diferenci-jalno dijagnostiki moe seotkloniti sumnja na meinastoleglo, kompleks blage trulei idelimino varozu, obzirom naslinosti u bolesti pela pe-linje leglo smatra se zaraenim

klinikoj slici. Materijal zadijagnostiku je ram obolelog

legla upakovan u hartiju.Prema pravilniku o meramaza suzbijanje amerike kugepelinjeg legla ako se klini-kim pregledom utvrde pro-mene karakteristine za tubolest, a dijagnostikim ispiti-vanjem utvrdi P. Larvae kao

uzronik ove bolesti.

Slika 1.Amerika trule


37/44

37

Slika 2.Klinika slika Amerike trulei

Dijagnostikom ispitivanju,koje se vri u za to odreenojspecijalistikoj veterinarskojorganizaciji udruenog rada,podleu sve pelinje zajedniceza koje se posumnja na zarazu.

Kontrolno dijagnostikoispitivanje na ameriku kugupelinjeg legla vri se u septe-mbru ili oktobru, u svim peli-njacima u kojima je ta zarazautvrena. Ako se u pelinjakuutvrdi amerika kuga pelinjeg

legla, naredie se sledeemere:

1) zatvaranje zaraenogpelinjaka;

2) unitavanje svih zara-enih konica sa nepokretnim

saem, zajedno sa pelama isaem;3) unitavanje svih dotra-

alih konica, bez obzira na tipizrade, zajedno sa pelama isaem;

4) unitavanje zaraenog


38/44

38

saa i pela iz zaraenih koni-ca spaljivanjem i zakopava-

njem, s tim da se pribor i ko-nice dezinfikuju;5) zabrana dranja pelinjih

zajednica bez matica i sprea-vanje rojenja pela u zarae-nompelinjaku;

6) dezinfekcija pelinjaka ipelarskog pribora koji se

koristi pri izvravanju meranareenih u zaraenom peli-njaku odgovarajuim dezinfe-kcionim sredstvom ili, zavisnood materijala, opaljivanjem.

U svim pelinjim zajedni-cama, u polupreniku od trikilometra oko zaraenog peli-njaka, vri se dijagnostiko is-pitivanje na ameriku kugupelinjeg legla.

Smatra se da je amerikakuga pelinjeg legla u zarae-nom pelinjaku prestala ako susprovedene sve nareene me-

re. U tom pelinjaku mora seizvriti kontrolno dijagnosti-ko ispitivanje dva meseca

posle sprovoenja nareenihmera.

Najbolja mera preveniranjaove bolesti je zgoj jakih pe-linjih zajednica, auhtohtonih

ekogenotipova medonosnepele, sa izraenim higije-nskim i negovateljskim pona-anjem, kao i potovanje bio-lokih potreba medonosne

pele kao ivog bia (Stani-mirovi i sar. 2002., 2003.).Na kraju bih zakljuio da

pelar ne mora biti kriv zanastanak bolesti, meutim onje direktno odgovoran upokuaju da bolest sakrije,samostalno lei i ne obavestinadlene veteinarske institu-cije. Ako blagovremeno pri-

javi bolest ima pravo nanadoknadu tete. Meutim ibez nadoknade, smatram da bitrebali da gajimo pele a nebolest i da je jeftinije unititi

jedno drutvo nego jedanpelinjak.


39/44

39

BILJNA APOTEKA

leenje matinjakom(Melissa officinalisL.)

Jovana Arsi, student 4. godinePrirodno matematikog fakulteta uNiu odsek biolog ekolog.

Matinjak spada umedonosno bilje i poznat je

svakom pelaru ali ga trebaposmatrati i kao biljku koja se

sve vie uvodi u poljoprivre-dno plantanu proizvodnju.Obzirom na lekovita svojstva iprimenu matinjaka u fito terapiji svakako treba proiriti

saznanja o ovoj biljci.Kao samonikla biljka

matinjak raste skoro u svimkrajevima. Viegodinja jebiljka visine do 80 cm. Koristi

se cela biljka a posebo liekoje sadri eterino ulje od 0,1

0,4 %. U praksi se uglavnomrazmnoava iz rasada. Sadnjamatinjaka obavlja se u jesen iprolee. Zavisno od razmakaizmeu redova i biljaka, za 1ha je potrebno 5060 hiljadakomada rasada.

U toku vegetacije pri-menjuju se odgovarajue agro-

tehnike mere, zatita od bo-lesti i prihrana. Kosi se 2 3puta u toku godine. Prinos je23 t suvog lista po hektaru udrugoj godini, odnosno 46 tnadzemnog dela (herbe).

List matinjaka (Mel-issae folium) prikuplja se u


40/44

40

fazi belih latica na cvetovimana samom poetku cvetanjatako to se skidaju vrni delovibiljke. Sui se u hladu na pro-maji ili u sunici.Nakon sue-

nja vri se izdvajanje listovapomou reeta tako da se gra-nice odbacuju. Sadraj etar

-skog ulja u listu matinjakakree se od 0,02 0,2 %

Slika 1.Matinjak(Melissa officinalis)


41/44

41

kod nekih selekcioniranih sortiu paniji ovaj sadraj kree se

i do 0,8 %.Delovi matinjaka sa-dri do 250 razliitih sastojakaod ega do 14 % ruzmarinskekiseline, zatim hlorogensku i

kafensku kiselinu, triterpene iflavonoide.

Matinjak u Srbiji ima

dugu tradiciju upotrebe. Ko-risti se kao karminativ, anti-

spazmodik, dijaforetik, seda-tiv, antimikrob i nervinum.Koristi se kod neuroza digesti-

vnog trakta, psihovegetativnihbolesti srca i migrene. Njego-

vo delovanje prepisuje se viso-

kom sadraju ruzmarinske ki-seline. Zbog prisustva labiat

tanina ima virustatike efekteposebno na viruse herpesa.

Matinjak se koristikao aj pripremljen na sledeinain: Osuenih i usitnjenih

listova matinjaka mase 1 2

g prelije se sa 150 ml kljualevode i ostavi se u pokloplje-

nom sudu 15 min a potomprocedi i ne zaslauje. Prepo-ruuje se doziranje od 3 4oljica u toku dana pre obrokai spavanja. Ukoliko se aj za-slauje medom konzumira seposle obroka.

Matinjak se koristi i u

terapiji za spoljnu upotrebu ito za ispiranje, obloge i ko-

mprese. Za spoljnu upotrebupriprema se aj jae konce-tracije sa 5 g suvih listova i

100 ml kljuale vode. ajemispirati bolna mesta, a gusta

masa preko iste gaze koristise kao obloga, naroito kodmigrenoznih napada, reuma-

tizma i neuralgija. Korienjeaja matinjaka u terapeutskesvrhe (za unutranju i spoljnuupotrebu) pripremljenog nanaveden nain do sada nije

izazvalo neeljena delovanja.


42/44

42

ISTINITE PRIEPele u friideru

Duko se dugi niz godinaspremao da nabavi pele iozbiljnije se posveti pela-

rstvu. Mala penzija i brojnefinansijske obaveze su ga

spreavale da tu svoju ljubavostvari. Bog je reio da mupomogne, pa jednog lepog,

letnjeg dana, dok je Duko sasuprugom pio kafu na terasi,

roj se uhvati za kajsiju ispred

kue. Duko se prekrsti,zahvali bogu i bre bolje streseroj u kartonsku kutiju. Koni-cu nije imao, niti para da jekupi. Panju mu privue starifriider u upi. im ga jeugledao znao je da je to kon-

ica za njegov roj. Postavio jefriider na lea, vrata su bilaodozgo tako da nije morao da

pravi poklopnu dasku, nitipoklopac. Izbuio je otvor nastranu da bi pele izlazile iulazile u friider. Bio je nama-jstoriav, pa je rastrugao stare

letve i prema unutranjim merama friidera napravio ramo-ve. Nabavio je satne osnove,

postavio ih u ramove, pa sveto u friider. Odmah je preba-cio roj iz kutije u friider.Duko je po ceo dan sedeopored friidera i gledao kakopele izlaze, ulaze i donosepolen. Dua mu je bila ispu-njena, bio je srean. Roj jelepo napredovao, obezbediodovoljne zalihe hrane za zimu

i dobro prezimio. Narednegodine pele iz friidera sudale etrdeset kilograma medai pustile dva roja.

Danas Duko ima desetak

drutava u drvenim koni-cama, ali jos uvek uva peleu friideru, one su uvek zdra-ve, daju najvie meda i naj-drae su mu.

Autor teksta

Dragoslav Ili e


43/44

43

PELARIZMI

- Ma kakvi afrodizijaci,stimulansi i kakvi vrazi, od

meda i oraha bolje vijagre netrai.

- Ima godina kadapelarima upadne sekira umed, ali ova 2008. je samo za

sekiranje.- Pelari i pele e ove

zime sa grejanjem problemeda imaju. Pelari zbog visokecene i nestaice gasa, a pele

zbog nedostatka meda.- Ovo mora da zna budui

tata, da bi sestra dobila bratatreba da se konzumira seksisalata, da sini svetlost danaugleda, budui tata treba dajede orahe i meda.

- Pelar ima dve velikeljubavi: pele i enu. Letiprilegne na posao oko pela au toku zime na posao okoene.

Branko Anti Gulit

- Stipe Mesi je uspenoizvrio zadau unitavanjaJugoslavije, a Dr Meda jouspenije izvrio zadau uni-

tavanja srpskog pelarstva. - Medvedu ljivku je biladopunska delatnost pljakanjepelara, a sada je peenje raki-je ljivovice.

- Meda Pejanko se hvalida ima dvesta konica. Zabo-ravio je da kae da samo u dve

ima pele. U ostale su se useli-le ose. Ne zamerite mu, on ne

razlikuje ose od pela. - Medvedica Milkica tre-

nutno ureuje listove kiselogkupusa u erpi. Nala je najzadsebe. To joj bolje ide od ure-

ivanja listova novina.- Dr Medi otac zavrio

fakultet da lei ljude, a on leipele. Dobro je, bolje dastradaju pele nego ljudi.

Dragoslav Ili e


44/44

NAIVNA PELARSKA POEZIJA

TodoroviSreten Ceka

Selo Jastrebac,Vlasotince

________________________

V I C

Meda Spasulje pui ga DrMedi, pa ree:

- Dr Medo, ajde i ti malo

meni, zna da smo sedogovorili, malo ja tebi, maloti meni.

Dr Meda odgovori: -Dogovor vie ne vai.

- Daj bar malo da se

odmorim, ne mogu vie, boleme usta.

MOJA PELA MALAMoja pelo mala to sistala?Na livadi eka te slava.U umi i u dolu, Pored tebe mene zovu,U grudima imam bol,

gledam brda, gledam dol,zato urim na uranakda obiem proplanak. U slastima soka cveaMene nosi prava srea. Moja pelo mala to sistala?_____________________

- Dr Meda e na to: - Puii uti, ako ne, dau nekom dr-

ugom, vidi da mnogi ekaju uredu.

D. I.

Documents

Srpski pcelar 8