Embed Size (px)
Citation preview
Izveštaj br. 36576-YU
Srbija: Procena tr�išta rada
Septembar 2006
Jedinica sektora za ljudski razvoj Jedinica za zemlje Jugoisto�ne Evrope Region Evrope i Centralne Azije
Dokument Svetske banke
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
FISKALNA GODINA 1- januar – 31. decembar
DEVIZNI EKVIVALENTI (prema kursnoj listi na dan 28. juna 2006.)
Jedinica valute Ekvivalent jedinice Srpski dinar US$1 = 65.8 dinara
MERE I MERNI SISTEMI Metri�ki merni sistem
SKRA� ENICE I AKRONIMI APTR Aktivni programi na tr�ištu rada BEEPS Istra�ivanje poslovnog okru�enja i ekonomskih performansi CEE Zemlje Centralne i Isto�ne Evrope CEM Program za ekonomski rast i zapošljavanje DfID Odeljenje za me unarodni razvoj pri Vladi Velike Britanije EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj ECA Evropa i Centralna Azija EU Evropska Unija BDP Bruto doma�i proizvod MOR Me unarodna organizacija rada MMF Me unarodni monetarni fond ARS Anketa o radnoj snazi A� SS Anketa o �ivotnom standardu stanovništva MOP Materijalno obezbe enje porodice NSZ Nacionalna slu�ba za zapošljavanje OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj PICS Istra�ivanje produktivnosti i investicione klime PISA Program za me unarodno analiziranje studenata RZS Republi�ki zavod za statistiku SEE Jugoisto�na Evropa UI Osiguranje u slu�aju nezaposlenosti UN Ujedinjene nacije WDI Indikatori svetskog razvoja
Potpredsednik: Direktor na nivou zemlje:
Direktor sektora: Rukovodilac sektora:
Rukovodilac radnog tima:
Shigeo Katsu Orsalia Kalantzopoulos Charles Griffin Arup Banerji Gordon Betcherman
PPRRIIZZNNAANNJJAA
Ovaj izveštaj pripremio je tim u sastavu Gordon Betcherman (rukovodilac tima), Arvo Kuddo, Maria Laura Sanchez Puerta, Shweta Jain i Tanja Boškovi�. Znatan doprinos studiji dao je dokument o troškovima rada i platama, koji su sa�inili Mihail Arandarenko i Katarina Stani�. Ve�i deo analize oslanja se na podatke iz Ankete o radnoj snazi za 2004. i 2005. godinu, koje je na raspolaganje dao Republi�ki zavod za statistiku. Tim se posebno zahvaljuje na saradnji Dragani okovi� Papi�, Jeleni Milakovi�, kao i celom timu iz RZS-a koji je sproveo Anketu o radnoj snazi. Radmila Kati�, pomo�nik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, i Svetlana Aksentijevi�, na�elnik Odeljenja za statistiku u Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje, obezbedile su veoma korisne podatke i druge materijale. Carmen Laurente i Augustina Nikolova su radile na pripremanju dokumentacije, kao i na koordiniranju administrativnih aspekata projekta. Studija je imala velike koristi od inputa, komentara i ideja koje su dali Tobi Linden, Dena Ringold, Mathew Verghis, Ardo Hansson, Ruslan Yemtsov i kolege recenzenti Wendy Cunningham, Willem van Eeghen i Gary Fields. Ministrstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je takodje dalo svoje komentare. Projekat je realizovan pod nadzorom Carolyn Jungr i Arjup Banerji.
SSAADDRR�� AAJJPREGLED........................................................................................................................................ i
A. Trendovi na tr�ištu rada..........................................................................................................ii B. Ograni�enja u otvaranju novih radnih mesta ......................................................................... iv C. Mre�a socijalne zaštite za radnike ........................................................................................vii D. Plan reforme tr�išta rada........................................................................................................ ix
POGLAVLJE 1: UVOD................................................................................................................. 1
A. Istorijat.................................................................................................................................... 1 B. Okvir i struktura izveštaja....................................................................................................... 5
POGLAVLJE 2: TRENDOVI NA TR� IŠTU RADA .................................................................... 7
A. Najnoviji razvoji na tr�ištu rada ............................................................................................. 7 B. Dugoro�ni trendovi............................................................................................................... 16 C. O�ekivanja – demografski trendovi...................................................................................... 20
POGLAVLJE 3: SPECIFI� NI ASPEKTI TR� IŠTA RADA ...................................................... 25
A. Dugotrajna nezaposlenost..................................................................................................... 25 B. Odre ivanje plata.................................................................................................................. 29 C. Neformalno zapošljavanje .................................................................................................... 33 D. Mladi na tr�ištu rada............................................................................................................. 38
POGLAVLJE 4: KONTEKST ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA .......................... 45
A. Makroekonomsko okru�enje ................................................................................................ 45 B. Investiciona klima................................................................................................................. 50 C. Obrazovanje i kvalifikovanost radne snage.......................................................................... 54
POGLAVLJE 5: POLITIKE TR� IŠTA RADA, TROŠKOVI RADA I REGULATIVA............ 61
A. Troškovi rada........................................................................................................................ 61 B. Regulativa tr�išta rada .......................................................................................................... 68
POGLAVLJE 6: MRE� A SOCIJALNE ZAŠTITE ZA RADNIKE ............................................ 77
A. Pomo� preduze�ima u restrukturiranju................................................................................. 77 B. Naknade za nezaposlenost .................................................................................................... 83 C. Aktivni programi na tr�ištu rada........................................................................................... 87 Bibliografija .............................................................................................................................. 94
Lista okvira, grafikona i tabela Okvir 1.1: Jedinstveni sistem zapošljavanja u bivšoj Jugoslaviji..................................................................1 Okvir 2.1: Anketa o radnoj snazi (ARS) 2004-2005.....................................................................................8 Okvir 2.2: Status na tr�ištu rada i subjektivne percepcije finansijske situacije u doma�instvu ..................10 Okvir 2.3: Zapošljavanje u romskim zajednicama......................................................................................12 Okvir 2.4: Opšti Problemi u merenju nezaposlenosti (i aktivnosti na tr�ištu rada) sa podacima o evidentiranju ........................................................................................................................17 Okvir 2.5: Metodologija: ARS 1995-2003. prema ARS-u 2004-2005........................................................19 Okvir 3.1: Pra�enje radnika uz pomo� longitudinalnog panela...................................................................28 Okvir 3.2: Podaci i metodologija za analizu plata.......................................................................................30 Okvir 4.1: Zašto je razvoj privatnog sektora od klju�ne va�nosti za otvaranje novih radnih mesta u zemljama u tranziciji ...................................................................................................................................51 Okvir 4.2: Osnovni izvori podataka za analizu investicione klime u Srbiji i Crnoj Gori............................52 Okvir 5.1: Srpski zakon o radnim odnosima iz 1996. godine .....................................................................69 Okvir 6.1: Tranzicioni centri za višak radne snage .....................................................................................79 Okvir 6.2: Svetska banka-DfID - Anketa pra�enja otpuštenih radnika .......................................................80
Grafikon 2.1: Raspodela zaposlenja prema statusu, ukupna privreda, 2005...............................................13 Grafikon 2.2: Raspodela radnika za platu prema vlasništvu po demografskim karakteristikama, 2005.....15 Grafikon 2.3: Indikatori tr�išta rada za lica starosti 15 godina i više (u hiljadama), na osnovu ARS-a i evidentiranih podataka, 2000-2005. ............................................................................................................18 Grafikon 3.1: Tranzicija izvan nezaposlenosti ............................................................................................28 Grafikon 3.2: Uskla ene premije na mese�ne plate prema nivoima obrazovanja, 20051 ...........................31 Grafikon 3.3: Minimalna plata kao procenat prose�ne plate, iz poslednje dostupne godine ......................32 Grafikon 3.4: Mese�ni logaritmi raspodela plata, Neformalni i formalni sektor plata, 2005......................33 Grafikon 3.5: Status zaposlenosti mladih, 2005..........................................................................................40 Grafikon 4.1: Najnoviji i projektovani trendovi BDP-a, Srbija i Crna Gora...............................................46 Grafikon 4.3: Udeo BDP-a u sektoru usluga, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje u tranziciji, 1996. i 2004.............................................................................................................................................................49 Grafikon 4.4: Problemi sa kojima se suo�avaju preduze�a u Srbiji i Crnoj Gori, BEEPS, 2002. i 2005. godina..........................................................................................................................................................53 Grafikon 4.5: Direktne strane investicije kao procenat BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Evrope i Centralne Azije, 2004 ...................................................................................................................54 Grafikon 4.6: Udeo preduze�a koja navode da su kvalifikovanost i obrazovanje radnika poslovna prepreka, Srbija i odabrane zemlje Jugoisto�ne Evrope, 2005....................................................................55 Grafikon 4.7: Indikatori u�inka prema PISA testu, Srbija i upore ene zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji57Grafikon 4.8: U�estalost obuke u Srbiji i Crnoj Gori i odabranim zemljama u Evropi i Centralnoj Aziji .58 Grafikon 5.1: Kretanje realne bruto zarade, podaci RAD-1 i Poreske uprave, 2002.-2005. .......................63 Grafikon 5.2: Broj mese�nih zarada ispa�enih u okviru otpremnina, prema du�ini radnog sta�a, Srbija u poredjenju sa ECA i OECD regionima .......................................................................................................71 Grafikon 5.3: Regulativa u oblasti rada kao problem u poslovanju u Srbiji, Jugoisto�na Evropa, EU8 i ECA zemlje, BEEPS, 2002. i 2005. ............................................................................................................74 Grafikon 6.1: Raspodela korisnika osiguranja u slu�aju nezaposlenosti, prema trajanju naknade, decembar 2005.............................................................................................................................................................84 Grafikon 6.2: Napla�eni doprinosi za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti izra�eno kao procenat neto i bruto obaveza za naknade za nezaposlene, 2003.-2005. .............................................................................87
Tabela 1.1: Sa�etak glavnih nalaza i opcija reforme politike........................................................................3 Tabela 1.2: MILES okvir za poslove.............................................................................................................5 Tabela 2.1: Indikatori tr�išta rada, odraslo stanovništvo starosti 15-64 godine, 2004-20051........................9 Tabela 2.2: Klju�ni indikatori tr�išta rada, Zapadni Balkan, 20041 ..............................................................9 Tabela 2.3: Raspodela radno sposobnog stanovništva, zaposleni i nezaposleni prema demografskim karakteristikama, 2005 ................................................................................................................................11 Tabela 2.4: Indikatori tr�išta rada po starosnim grupama, 2005. ................................................................11 Tabela 2.5: Indikatori tr�išta rada po nivoima obrazovanja, 2005 ..............................................................12 Tabela 2.6: Indikatori tr�išta rada po geografskim grupacijama, 2005 .......................................................13 Tabela 2.7: Zapošljavanje prema vlasništvu i delatnosti, 2004-2005..........................................................14 Tabela 2.8: U�estalost i sastav zaposlenja sa skra�enim radnim vremenom, 20041 ...................................15 Tabela 2.9: Broj radnih sati u nedelji, svi zaposleni i oni koji rade za platu, 2005.....................................16 Tabela 2.10: MOR (ARS) i evidentirana nezaposlenost, 2005 ...................................................................20 Tabela 2.11: Demografski trendovi u Srbiji i Crnoj Gori, 1985-2050. .......................................................21 Tabela 3.1: Dugotrajna nezaposlenost: Stope i u�estalost, 2005.................................................................25 Tabela 3.2: Stope i trajanje dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji, 2005 ........................................................26 Tabela 3.3: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma�instvu .........................................................27 Tabela 3.4: Verovatno�a tranzicije iz nezaposlenosti .................................................................................29 Tabela 3.5: Nominalne mese�ne plate i zarade po satu prema vrsti preduze�a, 2005.................................30 Table 3.6: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma�instvu, 2005.................................................34 Table 3.7: Karakteristike i stope neformalnog zapošljavanja kod radnika za platu, 2005 ..........................34 Table 3.8: Radno iskustvo u formalnom i neformalnom sektoru ................................................................35 Tabela 3.9: Plate u formalnom i neformalnom sektoru, 2005.....................................................................35 Tabela 3.10: Verovatno�e tranzicije iz neformalnog/formalnog zapošljavanja ..........................................37 Tabela 3.11: Tranzicioni putevi u zaposlenost, ARS 2004-2005................................................................38 Tabela 3.12: Osnovni indikatori tr�išta rada mladih, 2005 .........................................................................38 Tabela 3.13: Osnovni indikatori tr�išta rada: Srbija i odabrane zemlje ......................................................39 Tabela 3.14: Plate i radni sati, Mladi koji rade za platu, 2005 ....................................................................40 Tabela 3.15: Stope neformalnog zapošljavanja prema kategorijama obrazovanja, Mladi radnici za platu, 2005.............................................................................................................................................................40 Tabela 3.16: Mese�ne i zarade po satu prema starosnim kategorijama, 2005.............................................41 Tabela 4.1: Struktura zaposlenosti u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope i Srbiji, U pore enju sa me unarodnim referentnim vrednostima ....................................................................................................50 Tabela 4.2: Vreme potrebno da se popune upra�njena mesta, prema profesiji i vrsti preduze�a................56 Tabela 5.1: Prose�na mese�na zarada, prijavljena i ispla�ena , 2001.-2005., RAD-1 istra�ivanje .............61 Tabela 5.2: Prose�ne neto zarade po okruzima i kao procenat nacionalnog proseka, 2001. i 2005., RAD-1 istra�ivanje ..................................................................................................................................................63 Table 5.3: Neto zarade (u evrima) u Srbiji u poredjenju sa drugim zemljama jugoisto�ne Evrope, 2001.-2004.1...........................................................................................................................................................65 Tabela 5.4: "Poreski klin" po osnovu radnog odnosa prema razli�itim platnim razredima, 2005. .............66 Tabela 5.5: Uticaj regulative u oblasti zaštite pri zapošljavanju na osnovu medjunarodne literature.........68 Tabela 5.6: OECD-Indikatori za EPL striktnost po OECD methodi, Srbija i OECD zemlje (opadaju�i) ..73 Tabela 6.1: Privatizacija dr�avnih preduze�a, 2002.-2006..........................................................................78 Tabela 6.2: Aktivnosti otpuštenih radnika u tra�enju posla (% raspodele) prema starosti, rezultati ankete pra�enja .......................................................................................................................................................81 Tabela 6.3: Status zaposlenosti u aprilu-maju 2005. otpuštenih radnika u periodu 2002.-2003. prema socio-demografskim karakteristikama (%), rezultati ankete pra�enja.........................................................82 Tabela 6.4: Raspodela korisnika naknade za nezaposlenost i nezaposlenih prema starosnoj strukturi, 2004......................................................................................................................................................................85 Tabela 6.5: NSZ Rashodi (u milionima CSD), 2003.-2005. .......................................................................86
Tabela 6.6: Evidencija Nacionalne slu�be za zapošljavanje o nezaposlenima, 2000.-2005. (mese�ni prosek).........................................................................................................................................................89 Tabela 6.7: Vrste aktivnih programa na tr�ištu rada koje obezbedjuje Nacionalna slu�ba za zapošljavanje, 2005.............................................................................................................................................................90 Tabela 6.8: Uticaj aktivnih programa na tr�ištu rada, na osnovu medjunarodnog iskustva ........................91 Lista Aneksa tabela
Aneks tabele 2.1: Glavne varijable i definicije tr�išta rada po ARS-u........................................................22 Aneks tabele 2.2: FSO/RZS indikatori tr�išta rada (u 000) za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više ................................................................................................................................................22 Aneks tabele 2.3: ARS-ove kategorije zaposlenosti prema dvema razli�itim metodologijama..................23 Aneks tabele 3.1: Uslovne regresije logaritma primanja, 2005...................................................................42 Aneks tabele 5.1: Klju�na pore enja regulativa u oblasti rada (za stalno zaposlene) iz zakona o radu Srbije i drugih zemalja u Evropi i Centralnoj Aziji.....................................................................................73
Republika SrbijaMINISTARSTVO ZA RAD,
ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNU ZAŠTITU
Predgovor
Prva nacionalna strategija zapošljavanja Republike Srbije doneta je za period od 2005. do 2010. godine. Njome su definisani pravac i opseg aktivnosti koje treba preduzeti da bi se uspešno rešavali problemi i razvijalo efikasno tr�ište rada u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima zemlje. Strategija zapošljavanja definiše specifi�ne pravce rešavanja problema nezaposlenosti u sadašnjoj fazi tranzicije Srbije i nudi rešenja primerena potrebama razvoja i raspolo�ivim ljudskim i finansijskim resursima.
Strategija sna�no naglašava potrebu da se tr�ište rada u Srbiji, sagledava u regionalnoj perspektivi, i da se, shodno tome, definišu ciljevi i preporu�e mere za podsticanje zapošljavanja ne samo na nacionalnom, ve� i na regionalnom nivou. Strategija insistira na neophodnosti pove�anja stranih direktnih investicija i zna�ajnog investicionog aktiviranja doma�e štednje kao klju�nih pretpostavki za privredni rast i postizanje ve�e zaposlenosti.
Nacionalna strategije je tako e poslu�ila i kao okvir za donošenje Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za period 2006-2008. godine (u daljem tekstu: NAPZ). NAPZ utvr uju mere i aktivnosti za realizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. godine u cilju pove�anja nivoa zapošljivosti, pru�anja podrške zapošljavanju, smanjenja nezaposlenosti i prevazila�enja problema na tr�ištu rada sa kojima se Republika Srbija suo�ava u toku procesa tranzicije ka tr�išno zasnovanoj privredi. U skladu sa smernicama EU u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja su utvr eni indikatori uspeha s tim što su oni konkretizovani kroz NAPZ i prilago eni postoje�em stanju na tr�ištu rada Republike Srbije.
Naime, NAPZ predstavlja konkretizaciju strategije zapošljavanja i drugih razvojnih strategija i akcionih programa u kojima se oblast zapošljavanja posmatra u kontekstu ostvarivanja odr�ivog privrednog rasta i razvoja, kao i porasta zapošljivosti. Samo uz velika nova ulaganja mogu�e je posti�i konkurentnu proizvodnju i odr�ivi privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta i ve�em koriš�enju doma�ih resursa. Upravo zato strategija za pove�anje zaposlenosti i rešavanje problema nezaposlenosti mora da bude deo opšte strategije razvoja, zasnovane na integralnom pristupu sprovo enja privrednih reformi, poboljšanju poslovne klime i privla�enju stranih investicija.
U Beogradu, avgusta 2006. godine
i
SSRRBBIIJJAAPPRROOCCEENNAA TTRR�� IIŠŠTTAA RRAADDAA
PREGLED
Kao i ve�ina nekadašnjih zemalja sa planiranom privredom, i Srbija prolazi kroz tešku tranziciju od zagarantovanog stalnog zaposlenja do modela zapošljavanja koji se zasniva na tr�ištu. Kako je najnovija faza reforme po�ela krajem 2001, broj onih koji su ostali bez posla je velik, jer se Srbija uklju�ila u program restrukturiranja i privatizacije. Istovremeno, otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru odvija se polako, uprkos prili�no jakom privrednom rastu poslednjih godina. To je rezultiralo slabim u�inkom tr�išta rada, pogotovo kad se on procenjuje prema standardima uspešnijih zemalja u tranziciji. Pribli�no je samo polovina odraslog stanovništva zaposlena, a i ona u srazmerno velikoj meri radi u neformalnom sektoru. Otprilike svaki peti radno sposoban stanovnik Srbije je nezaposlen, a mnogi od njih su veoma dugo bez posla. Teške prilike na tr�ištu rada izgleda da disproporcionalno poga aju mlade ljude �ija je stopa nezaposlenosti me u najvišima u Evropi.
Zbog politi�kih doga anja Srbija tek sada pokušava da uhvati korak sa uspešnijim reformatorima. Zemlje u tranziciji koje su bile uspešne što se ti�e u�inka na tr�ištu rada uglavnom su prošle kroz dugi proces koji se sastojao od dve faze. Situacija koja dominira na tr�ištu rada u po�etnoj fazije ukidanje velikog broja radnih mesta, jer se dr�avni sektor smanjuje. Produktivnost, pa �ak i rezultati mogu da se pove�aju, ali nezaposlenost neizbe�no ostaje visoka, pa se �ak i pove�ava u ovoj fazi. Me utim, ovaj teški proces je nu�an da bi se stvorili preduslovi za drugu fazu u kojoj je rast predvo en dinami�nim privatnim sektorom, u kome se osnivaju nove firme, dok se postoje�e proširuju. Niz zemalja Centralne i Isto�ne Evrope koje su se po�etkom 90-tih prošloga veka uklju�ile u potpunu i trajnu reformu u velikoj meri su odmakle u ovom procesu. Srbija, koja se tek po�etkom ove decenije opredelila za program rada na reformi ima mnogo toga da sustigne.
Vlada je dala prioritet zapošljavanju, kako u smislu borbe protiv siromaštva tako i u smislu davanja podrške privrednom rastu. Stvaranje ve�eg broja i kvalitetnijih radnih mesta prestavlja izri�it prioritet za Vladu, kao što se vidi u Strategiji za smanjenje siromaštva. Sada je odobrena Nacionalna strategija zapošljavanja, zasnovana na viziji konvergencije sa Evropom i kona�nog pristupanja Evropskoj Uniji. Vlada je upravo usvojila Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje pomo�u kojega �e se ta strategija sprovoditi.
Osnovna poruka ovog izveštaja je da Srbija treba da usvoji program rada koji pokriva poslove u više sektora, da bi se pozabavila situacijom koja vlada u zapošljavanju. Ovaj program zahteva da se program rekonstrukcije dovrši što je pre mogu�e, uz dalji razvoj osnove za dinami�no tr�ište rada, na kome postoji intenzivno otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru. Program rada za otvaranje novih radnih mesta mora se zasnivati na sveobuhvatnom pristupu zapošljavanju. To zahteva makroekonomsku stabilnost, poslovnu klimu koja podsti�e investicije, regulativu tr�išta rada koja �e dozvoliti mobilnost radnika iz sektora koji su u opadanju u one koji se razvijaju, sistem obrazovanja i obuke koji mo�e da proizvede visokokvalifikovanu i fleksibilnu radnu snagu, kao i mre�u socijalne zaštite koja radnicima obezbe uje podršku u prilago avanju tokom perioda tra�enja novog zaposlenja.
ii
AAA... TTTrrreeennndddooovvviii nnnaaa tttrrr���iiiššštttuuu rrraaadddaaaUprkos privrednom rastu tokom proteklih pet godina, zapošljavanje je i dalje na niskom
stepenu, dok je nezaposlenost visoka. Od 2004. Republi�ki zavod za statistiku usaglašava Anketu o radnoj snazi (ARS) sa metodologijama Eurostata. To je rezultiralo boljim kvalitetom obaveštavanja o tr�ištu rada, a ovaj izveštaj se u opisivanju stanja zaposlenosti oslanja na anketu iz protekle dve godine. Prema Anketi o radnoj snazi, jedna tre�ina odraslih stanovnika Srbije ne u�estvuje u radnoj snazi; samo je polovina zaposlena; a više od petine radno sposobnog stanovništva je nezaposleno. Situacija se nije popravila od 2004. do 2005, uprkos rastu BDP-a za skoro 5%. U stvari, izgleda da je zaposlenost smanjena za skoro 200.000. � ini se da je to deo dugoro�nog trenda od 2000, iako zbog nedostatka podataka za upore ivanje za taj period nije mogu�e kvantifikovati koliko je ljudi u tom periodu izgubilo posao.
Indikatori tr�išta rada su mnogo lošiji od proseka u Evropskoj Uniji, a stopa zaposlenosti je daleko od lisabonskog cilja od 70%. Stopa zaposlenosti u Srbiji zaostaje za boljim izvršiocima u Isto�noj Evropi (npr. � eška Republika, Slovenija i Rumunija), a u velikoj meri zaostaje za lisabonskim standardom od 70% koji je usvojila Evropska Unija, a koji treba da se dostigne do 2010. godine. Stopa nezaposlenosti je više nego dvostruko ve�a od proseka u zemljama EU-15, dok u zemljama EU-10 samo Poljska i Slova�ka imaju stope nezaposlenosti pribli�ne onoj u Srbiji.
Problem nezaposlenosti je pogoršan �injenicom da kad mnogo radnika ostane bez posla, oni ga onda veoma dugo ne nalaze. Nezaposlenoš�u dominira dugotrajno nemanje posla; u 2005. godini je 79% od svih nezaposlenih radnika bilo bez posla najmanje godinu dana. Postoje razli�iti razlozi za tako raširenu pojavu veoma duga�kih razdoblja nezaposlenosti. Jedan je nedostatak prilika za nala�enje posla, pogotovo u zaostalim delovima zemlje. � ak i tamo gde prilike postoje mnogi koji dugo vremena nisu zaposleni ne poseduju obrazovanje ili veštine koje se tra�e. Jedan od problema mo�e biti i spremnost ili sposobnost za preseljenje u dinami�nije delove zemlje. Najzad, neki od radnika koji su du�e vreme nezaposleni izgubili su posao zbog restrukturiranja njihovih preduze�a i u stanju su da s tim iza u na kraj zahvaljuju�i pove�anim otpremninama, produ�enim primanjem naknada za nezaposlenost i drugim oblicima podrške.
0
1020
3040
5060
70
Stopa u�eš�a Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti
2004 2005
Razo�aravaju�i pokazatelji tr�išta rada
iii
Status na tr�ištu rada je u sna�noj korelaciji sa ekonomskom dobrobiti. Izme u siromaštva i tr�išta rada postoji bliska povezanost. Prema podacima iz Pregleda ku�nog bud�eta, grubo uzevši, postoji trostruka verovatno�a da �e siromašni biti nezaposleni i neaktivni stanovnici, a ne oni koji imaju posao. Kvalitativni nalaz iz ARS-a o subjektivnim percepcijama pojedinaca o finansijskoj situaciji u njihovom doma�instvu ukazuje na to da je zaposlenima lakše da jasno procene svoju finansijsku situaciju povoljnom nego što to �ine oni koji ne rade. U marginalizovanim i veoma siromašnim zajednicama, kao što su romske, postoji veoma visoka stopa nezaposlenosti.
Rezultati zaposlenosti su znatno gori po �ene nego po muškarce. Stopa zaposlenosti �ena u 2005. iznosila je 41%, oko 20 procenata ispod stope zaposlenosti muškaraca – a daleko ispod lisabonskog cilja od 67% zaposlenih �ena. Istovremeno, mnogo je verovatnije da �e �ene biti manje zaposlene od muškaraca (27% prema 18%). Ovde postoji jedan faktor: dok skra�eno radno vreme nudi fleksibilnost i predstavlja va�nu vrstu zaposlenja za �ene u mnogim zemljama, u Srbiji veoma malo �ena radi skra�eno odnosno honorarno. � ene tako e zara uju oko 15% manje od muškaraca, nakon uskla ivanja drugih faktora koji uti�u na platu.
Iako mladi ljudi svuda imaju problema pri tranziciji na tr�ište rada, njihova situacija u Srbiji je posebno teška. Omladina Srbije suo�ava se sa ozbiljnim problemima prilikom ula�enja na tr�ište rada. Stope u�eš�a i zaposlenosti su niske. Otprilike jedna polovina mladih ljudi koji su zainteresovani da rade ne mo�e da na e posao. Obrazovna postignu�a ne smanjuju ovu stopu nezaposlenosti. Kod �ena starosti izme u 15 i 24 godine stopa nezaposlenosti iznosi 52%. Kad mladi ljudi na u posao, to je �eš�e u neformalnom sektoru nego u formalnom.
Mladi imaju manje uspeha na tr�ištu rada u Srbiji nego bilo gde u Evropi
Stopa nezaposlenosti mladih
Odnos izme unezaposlenosti
mladih/odraslih
Stopa u�eš�a radne snage mladih
EU 25 18,9 2,5 45,1 EU 15 16,7 2,4 47,6
EU 10 31,7 2,7 35,0 Rumunija 23,2 4,2 35,8
Bugarska 25,8 2,4 28,9
Srbija 47,7 3,2 35,8
Izvor: Eurostat za EU (2004.), ARS 2005. za Srbiju
Skoro jedna polovina svih poslova još uvek je izvan privatnog sektora. Udeo zapošljavanja u privatnom sektoru u Srbiji još uvek je mali – u�estvuje sa samo 57% u ukupnom zapošljavanju. Ostatak je velikim delom u dr�avnom sektoru i u društvenim preduze�ima. Me utim, prema podacima iz ARS-a, tranzicija zapošljavanja iz dr�avnog i društvenog sektora u privatni sektor brzo se odvija. Udeo rada za platu u privatnom sektoru narastao je za 5 odsto od 2004. do 2005. godine. S obzirom na program privatizacije i restrukturiranja plus smanjenje dr�avne administracije, ovaj trend �e se verovatno nastaviti.
iv
Neformalni sektor ima va�an udeo u zapošljavanju. Radnici u ovom sektoru obi�no su relativno slabo pla�eni i ne prelaze lako na poslove u formalnom sektoru. Prema ARS-u iz 2005, 43% od svih radnika i 27% od radnika za platu bili su iz neformalno zaposleni, ako se koristi definicija koja je usvojena za ovaj izveštaj.1 Slabo obrazovani i mladi imaju znatno ve�e u�eš�e u neformalnom sektoru, u pore enju sa formalnim sektorom. � ak i kada se u obzir uzmu drugi faktori, plate radnika u neformalnom sektoru iznose 20% manje od onih u formalnom sektoru. Me u radnicima na neformalnim poslovima veoma je raširena pojava siromaštva. Dinami�ka analiza u kojoj se koriste podaci ARS-a za 2004. i 2005. godinu pokazuje segmentiranje tr�išta rada na formalni i neformalni sektor, sa malim protokom izme u ta dva sektora; samo nekih 10% onih koji rade za platu prešlo je sa neformalnog posla u jednoj godini na formalni posao u slede�oj godini, a isti procenat je prešao u obrnutom smeru.
BBB... OOOgggrrraaannniii eeennnjjjaaa uuu oootttvvvaaarrraaannnjjjuuu nnnooovvviiihhh rrraaadddnnniiihhh mmmeeessstttaaaDa bi se razumela situacija u vezi sa zapošljavanjem u Srbiji potrebna je multisektoralna
perspektiva koja uklju�uje i ekonomske i socijalne faktore i koja se bavi kako ponudom tako i potra�njom radne snage. U ovom izveštaju koristimo okvir u kome se razmatraju implikacije za zapošljavanje makroekonomskih faktora, investiciona klima, politika i institucije tr�išta rada, obrazovanje i veštine, kao i mre�a socijalne zaštite za radnike (MILES okvir). Procenom svih ovih faktora mogu se identifikovati obavezuju�a ograni�enja u otvaranju novih radnih mesta.
Iako je rast proizvodnje bio prili�no dobar otkako je reforma zapo�eta, ipak nije bio dovoljno sna�an da proizvede �ist dobitak u zapošljavanju; me utim, ovaj rast „bez posla“ tipi�an je za zemlje koje prolaze kroz prve godine tranzicije. � ak i u regionu gde je rast bez posla ili skoro bez posla rasprostranjen, Srbija se tokom prve polovine ove decenije pokazala kao relativno slab izvršilac u prevo enju pove�ane proizvodnje u ve�i broj radnih mesta. Ipak, evidencija otvaranja novih radnih mesta u Srbiji mo�e se porediti sa istom u drugim zemljama, u istoj fazi njihove tranzicije.
Sli�no ranim iskustvima u svim tim zemljama, stagnacija u zapošljavanju u Srbiji
odraz je po�etne faze „defanzivnog restrukturiranja“. Uspešnije zemlje prešle su u višu fazu, u kojoj proizvode ve�i broj radnih mesta putem otvaranja novih firmi u privatnom sektoru i putem proširenja postoje�ih. Program restrukturiranja i privatizacije doveo je do otpuštanja velikog broja radnika, što je izazvalo „šok“ na tr�ištu rada zbog velikih gubitaka posla. Osloba anje
1 Ova definicija neformalnog sektora uklju�uje: (i) samozaposlene pojedince koji nisu završili obrazovanje posle srednje škole; (ii) pomo�nici u doma�instvu; (iii) radnici za platu i vlasnici u privatnim firmama sa manje od 10 zaposlenih. Svi radnici za platu u dr�avnom i društvenom sektoru smatraju se formalno zaposlenima.
Privatni
Dr� avni
Društveni
Drugo
Ve�ina poslova je van privatnog sektora
v
produktivnih resursa – uklju�uju�i radnu snagu – iz starih i neefikasnih preduze�a predstavlja veoma va�an korak u izgradnji jake privrede i tr�išta rada. Iako je taj uslov neophodan, on ipak nije i dovoljan. U krajnjoj ta�ci, kao što je to bio slu�aj u drugim zemljama u regionu, evidencija otvaranja novih radnih mesta u Srbiji zavisi�e od stvaranja ambijenta za otvaranje novih firmi i za proširenje postoje�ih.
Iskustvo u regionu, kao i me unarodno iskustvo, pokazuje da �e ve�ina novih radnih mesta otpadati na tr�išne usluge. Sektor usluga u Srbiji je relativno nerazvijen, �ak i po standardima nekadašnjih planiranih privreda. Zemlje u tranziciji, sa nasle em teške industrijalizacije, imaju tendenciju da im usluge nisu dovoljno razvijene, iako se one uspešnije kre�u prema zapadnoevropskim kriterijumima. Trenutno Srbija ima relativno mali udeo usluga u BDP-u, �ak i po regionalnim standardima, iako je to u izvesnoj meti tako e odraz kasne tranzicije. Ova strukturalna evolucija je veoma va�na za otvaranje novih radnih mesta zato što evidencije u svim regionima sveta pokazuju da zemlje sa srednjim i ve�im primanjima moraju da se oslone na usluge kao na primarnog generatora zaposlenja.
Rezultat pru�anja usluga u Srbiji još uvek je slab
Povoljna investiciona klima bitna je za prola�enje kroz proces tranzicije i za stimulativno otvaranje novih radnih mesta. Srbija je proteklih godina napravila jasan napredak u poboljšanju zakona i pravila koji definišu njenu poslovnu klimu, ali ona i dalje zaostaje u pore enju sa drugim zemljama. U nedavnom izveštaju Poslovanje 2006 Srbija i Crna Gora je identifikovana kao vrhunski reformator u svetu. Uprkos tom poboljšanju jasno je da je potreban dalji napredak: ona u ukupnom rangiranju još uvek zauzima tek 92. mesto od 155 zemalja. Osim toga, podaci iz pregleda firmi (npr. Pregled poslovnog okru�enja i u�inka preduze�a i Pregled klime produktivnosti i investicija) pokazuju nezadovoljstvo preovla uju�im poslovnim okru�enjem. Radi se o tome da, iako su izvršene va�ne pravne i regulatorne promene, menad�eri i vlasnici još uvek ne vide uticaj tih reformi. Bi�e potrebna dalja poboljšanja poslovne klime da bi se podstaklo više doma�ih i stranih investicija i da bi se proizvela bogatija evidencija otvaranja novih radnih mesta.
Trenutno se �ini da veštine koje radna snaga poseduje ne predstavljaju naro�ito va�no obavezuju�e ograni�enje za otvaranje novih radnih mesta. Me utim, ve� ima nekih znakova da se pojavljuje jaz u veštinama, što bi u budu�nosti moglo da bude ozbiljno ograni�enje. Dokazi koje pru�aju menad�eri ukazuju na to da veštine i obrazovanje radne snage trenutno predstavljaju relativno malu prepreku za poslovne transakcije u Srbiji. Mnoge firme su još uvek u fazi restrukturiranja i/ili u
Srbija iCrna Gora200
4
0 10 20 30 40 50 60 70 80
Rumunija
Albanija
Bugarskaia
•eška
Makedonija
Rusija
Evropa i Centralna Azija
Slovenija
Hrvatska
Poljska
Ma•arska
Slova•ka
2004 1996Serbia Linear (Serbia)
vi
tradicionalnoj delatnosti. No, kad Srbija jednom pre e na intenzivniji oblik otvaranja novih radnih mesta, a konkurentna prednost firmi po�ne više da se zasniva na inovacijama u proizvodima i procesima, veštine i obrazovanje radnika �e postati ozbiljnije ograni�enje za zapošljavanje. Za to ve� ima nekih znakova: poslodavci se �ale da imaju poteško�a u zapošljavanju odre enih tipova visokokvalifikovanih radnika. Pored toga, nove firme i firme u sektoru usluga – u kome �e nastajati nova radna mesta – �ale se više od ostalih poslodavaca na manjak stru�nosti.
Unapre enje sistema obrazovanja i obuke potrebno je sada, kako bi Srbija mogla da u budu�nosti bude konkurentna na osnovu radne snage koja �e biti bolje kvalifikovana od ove koju sada ima. Iako se obrazovna postignu�a u Srbiji mogu porediti sa onima u drugim zemljama u tranziciji, ona �e morati da ih unapredi da bi se pribli�ila nivou koji postoji u mnogim evropskim zemljama. Osim toga, me unarodni podaci o rezultatima u�enja ukazuju na to da mladi ljudi u Srbiji zaostaju i da nisu dobro pripremljeni za privredu u kojoj posao i razvoj zavise od znanja i inovacija. Sistem srednjih škola je posebna briga, jer se on univerzalno smatra stepenom obrazovanja koje je preduslov za u�estvovanje na savremenom tr�ištu rada. Sistem visokoškolskog obrazovanja ne proizvodi adekvatan broj dobro obrazovanih diplomiranih studenata �ija �e stru�nost odgovarati tr�ištu rada koje se menja. Mogu�nosti da se veštine unaprede kroz obrazovanje i obuku za odrasle, kao i aktivni programi na tr�ištu rada za one koji su aktivno zaposleni ograni�ene su. Da bi se o ovim nedostacima povela ozbiljna briga bi�e potrebne reforme na svim nivoima.
Plate su po�etkom ove decenije naglo rasle, ali su do 2003. bile obuzdane i od tada nisu predstavljale ve�i pritisak na ukupno zapošljavanje. Zvani�ni podaci o platama ukazuju na to da su se plate od 2000. dramati�no pove�ale u nominalnom i realnom smislu, te u smislu strane valute. Me utim, detaljni pregled ovih podataka, koji je izvršen za potrebe ovog izveštaja, pokazuje da su, iz raznih razloga, prilikom procene te plate bile precenjene. Posle 2002. godine izgleda da je prose�ni rast plata usporen i, prema našim procenama, od 2003. pa nadalje nije nadmašio BDP i rast produktivnosti.
Me utim, sistem poreza po osnovu radnog odnosa koji fukcioniše od 2001, je regresivan sistem koji je pove�ao troškove rada sa niskim platama. Klju�ni interes politike nije ukupan nivo oporezivanja nego njegova distribucija. Godine 2001. Srbija je uvela nova pravila oporezivanja po osnovu radnog odnosa, uklju�uju�i i socijalne doprinose. Ovo je reformisalo sistem koji je bio donekle bizaran i u prili�noj meri se nije sprovodio, tako što je osnovica za oporezivanje proširena, stope smanjene, a razne beneficije iz radnog odnosa u potpunosti oporezovane. Problem sa sadašnjim sistemom u Srbiji nije nivo oporezivanja – on po regionalnim standardima još uvek nije visok, iako treba primetiti da je po globalnim standardima Isto�na Evropa region sa visokim porezima. Stvar je više u tome kako se poresko optere�enje distribuira. Efekat promena izvršenih u 2001. (s malim amandmanima ura enim kasnije) bio je uvo enje jedinstvenog regresivnog sistema u kome je poresko optere�enje najve�e za rad sa najni�im platama, a smanjuje se kako zarada raste. Dok „poreski klin“ (koji meri optere�enje porezima koji se ubiraju na rad) iznosi 47,1% u slu�aju radnika koji zara uju 33% od prose�ne plate, to pada na 42,2% za radnike sa prose�nom platom i nastavlja da se spušta do 32,7% za radnike koji zara uju osmostruku prose�nu platu.
Kako visoki „poreski klin“ na prihod od rada ometa otvaranje novih radnih mesta, poreski sistem Srbije stavlja veliki teret na firme i sektore koji zapošljavaju radnu snagu sa niskim platama. To obeshrabruje formalno zapošljavanje u onim segmentima tr�išta rada koji su bitni za bavljenje sadašnjom nezaposlenoš�u i za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u budu�nosti. Uticaj poreskog sistema se u privredi ose�a disproporcionalno. On ima posebno negativne posledice za male, denovo privatne firme, naro�ito u sektoru usluga, koji treba da bude motor budu�ih otvaranja novih radnih mesta. Vrste radnika koje on poga a verovatno se nalaze u mnogim grupama koje imaju poteško�a da na u posao, a u koje spadaju omladina, niskoobrazovane osobe i drugi koji ve� dugi period imaju problema zbog nezaposlenosti.
vii
Reforma Zakona o radu implementirana 2001. radikalno je promenila osnovu regulative tr�išta rada, od „samoupravlja�kog“ sistema na model koji se zasniva na tr�ištu. Istorijsko nasle etradicionalnog „samoupravlja�kog“ sistema bio je veoma visoki stepen zaštite radnog mesta i opšta rigidnost na tr�ištu rada. Zakon iz 2001. je bio va�na polazna ta�ka, jer je transformisao pravni okvir u model zasnovan na tr�ištu, sa odredbama u kojima je bilo znatno više fleksibilnosti u zapošljavanju i davanju otkaza i u prestrojavanju radne snage. Va�ne promene uvedene su i u kolektivno pregovaranje.
Godine 2005. donesen je novi Zakon o radu, koji nije predstavljao fundamentalnu reformu ali je uveo neke va�ne izmene – od kojih nisu sve povoljne sa stanovišta zajednice poslodavaca. Zakon o radu iz 2005. sadr�i nova pravila u razli�itim oblastima, uklju�uju�i kompenzaciju i zaštitu pri zapošljavanju. Klju�ni aspekt novog zakona je promena u strukturiranju i administriranju naknade. Poslodavci su izrazili zabrinutost zato što te reforme previše zadiru u tr�išne principe za odre ivanje plata i zato što su nove odredbe previše slo�ene. Pravila zaštite pri zapošljavanju tako e su promenjena, sa opštim efektom ja�anja sigurnosti posla kroz pove�ane otpremnine i restrikcije na ugovore na odre eno vreme. Iako regulativa tr�išta rada još uvek nije jedna od ve�ih prepreka za vo enje poslova, Istra�ivanje poslovnog okru�enja i ekonomskih performansi (BEEPS) iz 2005. ukazuje da to predstavlja problem za otprilike jednu tre�inu firmi, na prvom mestu zbog primene zakona.
Ipak, sve u svemu, pravila tr�išta rada u Srbiji, po zakonu iz 2005, još uvek nisu naro�ito rigidna u pore enju sa drugim zemljama u regionu i u OECD-u. Štaviše, ograni�eni kapacitet inspekcije bez sumnje smanjuje meru do koje zakoni o radu zaista uti�u na rezultate na tr�ištu rada. Koriste�i razli�ite metodologije, ovaj izveštaj procenjuje da Srbija nema posebno rigidna pravila za tr�ište rada. U pore enju sa OECD zemljama ona se nalazi u srednjem rasponu, a u odnosu na ve�inu drugih zemalja u Jugoisto�noj Evropi ona je fleksibilnija. Tako e se �ini razumnim zaklju�ak da je efekat zakona još više smanjen ograni�enim kapacitetom Odeljenja za inspekciju rada da u potpunosti nametne sprovo enje zakona.
CCC... MMMrrreee���aaa sssoooccciiijjjaaalllnnneee zzzaaaššštttiiittteee zzzaaa rrraaadddnnniiikkkeeeŠto se više srpska privreda bude zasnivala na tr�ištu i bude orijentisana ka Evropi i globalnoj
ekonomiji, njeno tr�ište rada �e sve više postajati nepostojano i bi�e bitno da se napravi delotvorna mre�a socijalne zaštite za podršku radnicima. Klju�ni instrumenti u pomo�i radnicima da se prilagode neizbe�nim pomeranjima i dislociranju na fleksibilnom tr�ištu rada su podrška prihodima i aktivni programi na tr�ištu rada. Nijedan od tih instrumenata trenutno ne nudi više od veoma ograni�ene podrške velikoj ve�ini nezaposlenih ili na drugi na�in ugro�enih radnika.
Do sada su napori u prilago avanju radne snage bili usredsre eni na radnike koji su postali višak zbog restrukturiranja i privatizacije preduze�a. Iako je razumljivo da problem podrške ovim radnicima �ini sastavni deo procesa privatizacije, Vladin Socijalni program zahteva znatne finansijske resurse. Program restrukturiranja preduze�a ve� je doveo do zna�ajnog broja otpuštanja radnika, a tokom narednih nekoliko godina doveš�e do daljeg otpuštanja viškova i to u velikom broju, jer u dr�avnim i društvenim preduze�ima koja su u fazi restrukturiranja još uvek ima oko 250.000 zaposlenih. Vlada je 2002. uvela Socijalni program da bi dala nadoknadu i podršku radnicima koji su otpušteni iz odabranih društvenih i javnih preduze�a koja prolaze kroz proces restrukturiranja ili privatizacije. Prema ovom programu, otpušteni radnici koji u njemu u�estvuju mogu da biraju izme u razli�itih opcija nadoknade. Prose�na otpremnina iznosila je oko 130.000 dinara, što predstavlja daleko velikodušniju nadoknadu od one koju mogu da dobiju evidentirana nezaposlena lica na birou rada. Tokom 2002-2005, otpremnine iz Tranzicionog fonda, ustanovljene da bi se pokrili troškovi Socijalnog programa, iznosile su skoro 20 milijardi dinara, što po gruboj proceni iznosi 0.5% godišnjeg BDP.
viii
Ve�ina otpuštenih radnika veoma teško ponovo nalazi posao, a najve�i deo njih je u vreme sprovo enja ankete bio nezaposlen. Kroz istra�iva�ke ankete se otkrilo da je verovatno�a da otpušteni radnici budu nezaposleni dvostruko ve�a od verovatno�e da budu zaposleni. Tako niska stopa ponovnog zapošljavanja nije iznena uju�a s obzirom da su to uglavnom stariji radnici i da su njihove veštine uglavnom specifi�ne za zanimanja i delatnosti koji propadaju. Ve�ina radnika ispitanih u anketi vidi nedostatak slobodnih radnih mesta kao glavnu prepreku za ponovno zapošljavanje.
Va�no je da se Socijalni program postepeno ukine, da bi sredstva mogla da budu preba�ena na slobodnu radnu snagu. U ovom trenutku program osiguranja u slu�aju nezaposlenosti obezbe uje naknade za veoma mali broj radnika. Iako su radnici koji su otpušteni iz dr�avnog i društvenog sektora kao višak primili znatan udeo ukupnih javnih sredstava izdvojenih za radnike bez posla, oni u suštini predstavljaju relativno mali deo ukupnog broja nezaposlenih. U stvari, ve�ina nezaposlenih radnika nema pristup programima za podršku prihoda. Zapravo, samo oko 5% svih nezaposlenih radnika prima naknadu za nezaposlenost. Ima nekoliko razloga za tako malu pokrivenost, u koje spada i iscrpljenost fondova za naknade zbog veoma raširene pojave dugogodišnje nezaposlenosti, te �injenice da mnogi nezaposleni radnici – naj�eš�e po�etnici u poslu – ne zadovoljavaju kriterijume podobnosti.
Sistem osiguranja u slu�aju nezaposlenosti zaista ne igra ulogu koja mu je namenjena, kao tranziciona mre�a socijalne zaštite za radnike koji su privremeno bez posla i koji tra�e novi posao. U stvari, ve�ina korisnika iscrpi svoju podobnost nakon veoma dugog perioda primanja naknada. Samo jedan od 8 korisnika prima naknadu za nezaposlenost tokom 6 meseci ili manje. Više od polovine je na listi pla�anja naknade za nezaposlenost više od jedne godine, a skoro jedna tre�ina prima naknadu 24 meseca, što je trenutno maksimalni period. Oko 20% prima�e naknadu dok ne steknu pravo na penziju; to produ�eno primanje naknada omogu�eno je osobama sa više od 30 godina sta�a, ali se vršilo po Zakonu o zapošljavanju iz 2003. Kao što se vidi iz naknada koje traju du�e vreme, korisnici osiguranja u slu�aju nezaposlenosti su uglavnom stariji radnici; skoro 70% ima 45 godina ili više.
Veliki problem sa sistemom osiguranja u slu�aju nezaposlenosti predstavljaju zaostaci u pla�anju naknada. U stvarnosti, nosioci prava primaju prvu isplatu tek šest meseci nakon što ih proglase podobnim. To kašnjenje lako mo�e da obeshrabri nezaposlene da podnesu zahtev Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje (NSZ). Štaviše, ovakva situacija podsti�e inicijativu za neformalno zapošljavanje, jer podnosioci zahteva za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti �esto rade u neformalnoj ekonomiji, dok �ekaju da po�ne isplata (a i kasnije). U decembru 2005. zaostaci u naknadama za nezaposlenost iznosili su preko 7 milijardi dinara. Prihodi od doprinosa u 2005. mogli su da pokriju samo 67% rashoda na bruto naknade u slu�aju nezaposlenosti (tj. uklju�uju�i penzije i doprinose za fond zdravstvenog osiguranja). Manjak je
<6 meseci
6-12 meseci
12-24 meseci
Do penzije
Ve�ina veoma dugo prima naknadu
ix
pokriven transferom iz opšteg bud�eta. Postoje indicije da se finansijska situacija što se ti�e finansiranja osiguranja u slu�aju nezaposlenosti popravlja, te da su prihodi od doprinosa znatno pove�ani od kad su reforme usvojene prema Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje iz 2004.
Problemi finansiranja osiguranja u slu�aju nezaposlenosti rezultirali su slabim i nesigurnim finansiranjem programa za aktivne mere zapošljavanja. Za fond osiguranja u slu�aju nezaposlenosti i za bud�etske transfere koji se odnose na zapošljavanje prioritet je da se ispune obaveze osiguranja u slu�aju nezaposlenosti. Posledica je, s obzirom na ograni�ene ukupne resurse koji stoje na raspolaganju, da su rashodi na aktivne programe na tr�ištu rada mali, sa znatnom fluktuacijom iz godine u godinu. Proteklih godina Srbija je na aktivne mere potrošila 0,1% ili manje BDP-a, što je manje od troškova za iste namene u ve�ini zemalja Centralne i isto�ne Evrope.
Dok je raspolo�ivi bud�et ograni�en, klijentela – evidentirana nezaposlena lica – je veoma velika zato što se mnogi prijavljuju u NSZ radi dobijanja zdravstvenog i drugih oblika socijalnog osiguranja. Ovako veliki broj predmeta stavlja ogroman teret na ple�a slu�be za zapošljavanje koja je ionako previše optere�ena obavezama. Broj evidentiranih lica koja tra�e posao daleko prevazilazi procene o nezaposlenosti zasnovane na Anketi o radnoj snazi (ARS). Za registrovanje postoji jak podsticaj zato što korisnici naknada za nezaposlenost imaju pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje tokom perioda isplata tih naknada. To je dovelo do toga da su mnoge osobe koje su u NSZ evidentirane kao lica koja tra�e posao u stvari ve� zaposlene u neformalnom sektoru ili ne predstavljaju istinsku radnu snagu. NSZ se suo�ava sa nizom ozbiljnih problema koji je dovode u nemogu�u situaciju: nema dovoljno sredstava, nema dovoljno osoblja, a raspar�ana mre�a biroa za zapošljavanje veoma je ograni�ava u nastojanju da modernizuje staromodni sistem pru�anja usluga pri zapošljavanju. Veliki broj predmeta �ini posao NSZ-a jednim od najte�ih u regionu.
Broj registrovanih nezaposlenih lica koja u�estvuju u aktivnim programima na tr�ištu rada je mali. Precizne evaluacije uticaja koje ti programi imaju nisu ura ene. Od 2002. do 2004. je svake godine u aktivnim programima na tr�ištu rada u proseku u�estvovalo 37.000 nezaposlenih radnika (4% od evidentiranih nezaposlenih lica); 2005. godine, kada je na raspolaganju bilo više resursa, taj broj se pove�ao na 101.500. Glavne aktivnosti su bile usluge pri zapošljavanju koje su namenjene poboljšanju informacija koje stoje na raspolaganju onima koji tra�e posao i poslodavcima, kao i posredovanju izme ute dve strane. Nude se izvesna obuka i pomo� pri samozapošljavanju, ali na veoma ograni�enoj osnovi. Nema dokaza o preciznoj evaluaciji uticaja i rentabilnosti bilo kog programa i usluga NSZ.
DDD... PPPlllaaannn rrreeefffooorrrmmmeee tttrrr���iiiššštttaaa rrraaadddaaaAnaliza koja je predstavljena u ovom izveštaju isti�e izazove s kojima se Srbija suo�ava.
Kreatori politike bi trebalo da se usredsrede na tri najva�nija problema:
• � ak i pored obnavljanja privrednog rasta po�etkom ove decenije, zaposlenost se smanjila, a nezaposlenost ostaje velika i izgleda da se još više pove�ava;
• Isklju�enost sa tr�išta rada je ozbiljan problem, jer postoje posebne grupe (npr. mladi, te nedovoljno obrazovani) �iji su izgledi za zapošljavanje veoma mali; tu je i mnogo radnika koji kad izgube posao veoma dugo ostaju bez posla; zatim
• Mre�a socijalne zaštite za radnike je neefikasna i ne doprinosi dinami�nosti tr�išta rada. Raspolo�ivi resursi skoncentrisani su na obezbe ivanje pla�anja otpremnina i na produ�eno davanje naknada radnicima koji su otpušteni zbog privatizacije i restrukturiranja preduze�a, uz veliki broj radnika koji
x
nema pristup uslugama koje se pru�aju za pomo� pri ponovnom zapošljavanju ili za podršku prihodima.
Ovi problemi se ne mogu rešiti programima zapošljavanja koji nastoje da direktno otvaraju nova radna mesta ili da obezbede dugotrajno olakšan polo�aj nezaposlenih lica. Programi koji pokušavaju da probleme tr�išta rada reše kroz posebne subvencije i druga sredstva mogu obezbediti olakšanje za ciljne grupe ali troškovi mogu biti visoki a ne�e stvoriti zna�ajno dodatno zapošljavanje. Niti se problemi nezaposlenosti mogu rešavati putem velikih i/ili produ�enih davanja naknada koje radnicima pru�aju kompenzaciju ali malo mogu da u�ine na vra�anju tih radnika da ponovo budu deo radne snage. Ove strategije ne mogu biti zamena za dinami�no tr�ište rada koje vodi ka otvaranju novih radnih mesta.
Strategija za bavljenje problemima nezaposlenosti u Srbiji mora da se zasniva na multisektoralnim reformama koje stvaraju povoljan ambijent za otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru. Otvaranje novih radnih mesta je rezultat otvaranja novih firmi i proširenja postoje�ih. To zahteva multisektoralnu strategiju koja se zasniva na makroekonomskoj stabilnosti, koja podsti�e investicije, dozvoljava prelazak radnika iz sektora koji propadaju u one koji se razvijaju, stvara visokokvalifikovanu i fleksibilnu radnu snagu i obezbe uje podršku za prilago avanje radnika dok onitra�e podsticaje za nala�enje zaposlenja.
Program privredne i regulatorne reforme je bitan za obezbe enje makroekonomske stabilnosti i povoljne poslovne klime koje su veoma va�ne za poboljšanje situacije u zapošljavanju. Iako preporuke u oblasti ekonomske politike izlaze iz okvira ovog izveštaja, potrebno je naglasiti da je odr�ivi razvoj bitan za poboljšanje evidencije otvaranja novih radnih mesta u Srbiji. Nesigurnost izaziva brigu kod investitora zato su stalni napori da se obezbedi makroekonomska stabilnost od fundamentalnog zna�aja. Treba proceniti mali udeo tr�išnih usluga u ukupnoj privredi, a svako regulatorno ili bilo kakvo drugo ograni�enje u razvoju vezano za politiku treba odstraniti zato što ovaj sektor mora da bude izvor ve�ine novih radnih mesta koja �e se otvoriti u budu�nosti. Iako je Srbija na�inila velike korake u poboljšanju svoje poslovne klime, ovaj deo programa rada ostaje nedovršen. Firme i dalje izra�avaju brigu oko primene regulative i drugih pitanja koja uti�u na kvalitet posla.
Dovršavanje procesa restrukturiranja i postepeno ukidanje Socijalnog programa što je pre mogu�e bitni su kako za poboljšanje budu�eg ambijenta za otvaranje novih radnih mesta tako i za obezbe ivanje bolje mre�e socijalne zaštite za radnike u Srbiji. Privatizacija i restrukturiranje sektora društvenih i dr�avnih preduze�a ima zna�ajne posledice i na otvaranje novih radnih mesta i na sigurnosnu mre�u. Restrukturiranje je neophodno da bi se oslobodili resursi dr�ave, uklju�uju�i radnu snagu, da bi ista mogla biti usmerena ka produktivnijim aktivnostima. U isto vreme, Socijalni program konzumira zna�ajna sredstva da bi pomogao relativno malom delu od ukupnog broja radnika u zemlji kojima je pomo� potrebna. Sve dok se taj program ne ukine Srbija ne�e imati sredstava da razvije delotvornu sigurnosnu mre�u za radnike, sa aktivnim i pasivnim programima koji �e funkcionisati. Socijalni program bi trebalo smanjiti i ukinuti što je pre mogu�e, skupa sa završetkom privatizacionog plana. Dugotrajan proces restrukturiranja imao bi prili�no mnogo troškova.
U klju�ni deo programa radih mesta spadaju i reforme za unapre enje funkcionisanja tr�išta rada, što je u �i�i interesovanja ovog izveštaja. Iako se najva�nija ograni�enja za otvaranje novih radnih mesta nalaze izvan tr�išta rada (npr. makro nesigurnost, poslovna klima), reforme politike tr�išta rada tako e su potrebne. Slaba potra�nja za radnom snagom, struktura zaposlenosti tipa „insajder-autsajder“ i slaba mre�a socijalne zaštite – sve je to barem delimi�no rezultat sadašnje politike tr�išta rada. Da bi se ovim problemima moglo pozabaviti, jedan od primarnih zadataka �e biti da se ta politika dovedu u red, uz neke reforme koje treba sprovesti otprilike tokom naredne dve godine, dok ostale reforme treba da budu deo dugoro�nog programa rada.
xi
Najhitnije reforme koje se zahtevaju na tr�ištu rada su eliminisanje regresivnosti u sistemu poreza po osnovu radnog odnosa, postepeno ukidanje Socijalnog programa i pro�iš�avanje evidencije NSZ-a. Tokom du�eg perioda potrebno je transformisati mre�u socijalne zaštite za radnike razvijanjem efikasne i rentabilne podrške kroz naknade za nezaposlenost i aktivne programe na tr�ištu rada, kao i dovršavanjem reformi da bi se poboljšao kvalitet radne snage. Ovaj program rada prikazan je ukratko na tabeli ni�e.
Opcije politike (na tr�ištu rada)
Glavni nalazi Akcija (na tr�ištu rada)
Kratkoro�ne Dugoro�ne
1. Nedovoljan rast zapošljavanja
Poboljšati opštu klimu za otvaranje novih radnih mesta putem:
(i) Eliminisanja regresivnosti u sistemu oporezivanja po osnovu radnog odnosa
• Uvo enje osloba anja od pla�anja poreza na plate
• Ni�a osnovica za doprinose i podizanje plafona doprinosa za socijalno osiguranje
• Kona�no eliminisati porez na plate i uvesti porez na integrisani li�ni dohodak
• Smanjiti porez po osnovu radnog odnosa (nakon što se popravi fiskalna situacija u planovima socijalne zaštite)
(ii) Unapre enja administriranja Zakona o radu i pravne reforme
• Poboljšanje kapaciteta za sprovo enje i tuma�enje Zakona o radu
• Pojednostavljenje pravila za naknade
• Reformisati odredbe u Zakonu o radu koje se odnose na otpremnine i ugovore na odre eno vreme
• Zaposlenost se smanjuje; stopa zaposlenosti iznosi samo 51%
• Nezaposlenost iznosi oko 22% i raste i dalje
• Skoro 30% radnika za platu su u neformalnom sektoru
• Privredno okru�enje i poslovna klima predstavljaju ograni�enja
• Neke politike tr�išta rada tako epredstavljaju barijeru
(iii) Poboljšanja kvaliteta radne snage
• Program rada za reformu srednjoškolskog obrazovanja
• Reformisati program rada za osnovno obrazovanje, obrazovanje posle srednje škole i „u�enje celog �ivota“
2. Isklju�enost sa tr�išta rada
Proširiti pristup radnim mestima putem:
• 80% nezaposlenih je u tom statusu du�e vreme (>1 godina)
• Stopa nezaposlenosti kod �ena iznosi 27%
• Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 50%
(i) Eliminisanja podsticaja da se period registracije produ�i
• Razdvojiti evidentiranje od pristupa osiguranju
• Bolji monitoring NSZ-a pri pokušajima da se na e posao
• Skratiti maksimalno trajanje osiguranja u slu�aju nezaposlenosti
xii
Opcije politike (na tr�ištu rada)
Glavni nalazi Akcija (na tr�ištu rada)
Kratkoro�ne Dugoro�ne (ii) Boljeg pristupa obrazovanju i obuci, pogotovo za ugro�ene grupe
• Dati podsticaj da se pove�a broj onih koji obezbe uju obuku
• Podsticaji za marginalizovane grupe
• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)
• U ugro�enim manjinama stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, a zarade su veoma niske
(iii) Poboljšanja tranzicije škola-posao
• Uvesti programe za ulazak mladih na tr�ište rada
• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)
Reforme obrazovanja (videti u tekstu gore)
3 Neefikasna socijalna zaštita za radnike
Poboljšati socijalnu zaštitu putem:
(i) Dovršavanja prilago avanja radne snage u privatizaciji
• Završiti Socijalni program
(ii) Reforme administriranja sistema osiguranja u slu�aju nezaposlenosti
• Eliminisati zaostatke • Unaprediti vo enje
evidencije
(iii) Izgradnje kapaciteta za aktivne programe na tr�ištu rada
• Dodatni resursi za osnovnu podršku koju pru�a NSZ
• Ohrabriti privatne provajdere
• Monitoring i evaluacija
• Pove�ati resurse za aktivne programe na tr�ištu rada zasnovane na u�inku
• Socijalni program apsorbuje veliki deo sredstava
• Sistem NSZ-a se veoma malo sla�e sa „stvarnom“ nezaposlenoš�u
• Osiguranje u slu�aju nezaposlenosti štiti veoma mali broj nezaposlenih
• Zaostaci u isplati osiguranja u slu�aju nezaposlenosti
• Kroz aktivne programe na tr�ištu rada pru�a se mala podrška
(iv) Usredsrediti aktivno i pasivno programiranje na nezaposlene i ugro�ene radnike
• Eliminisati iz evidencije NSZ-a one koji ne tra�e posao, putem poboljšanog monitoringa i razdvajanja upisa u evidenciju od pristupa osiguranju (videti u tekstu gore)
• Pove�ati efikasnost, targetiranje i uticaj socijalne pomo�i da bi se pru�ila podrška onima koji nisu podobni za programe zapošljavanja
1. Poboljšanje klime za otvaranje novih radnih mesta
Eliminisanje regresivnosti sistema oporezivanja po osnovu radnog odnosa podstaklo bi zapošljavanje u formalnom sektoru, pogotovo za radnu snagu sa niskim primanjima. Mogle bi se osmisliti reforme da se ovaj cilj postigne bez menjanja ukupnog nivoa poreskih prihoda. Reformisanje regresivne distribucije oporezivanja rada podstaklo bi zapošljavanje u sektoru sa niskim platama. Za porez na plate ne postoji „nulta rubrika“; uvo enje oslobo enja od poreza bila bi reforma koja ide u pravom pravcu. Regresivnost bi bila smanjena i kad bi osnovica minimuma zarada koje podle�u
xiii
osiguranju bila smanjena, a maksimum pove�an. Vlada je nedavno predlo�ila set poreskih reformi koje po�inju da se bave ovim problemima. (Me utim, problemati�ni su predlozi za podsticanje zapošljavanja mladih. Videti okvir ni�e u tekstu u kome se nalaze sa�etak i procena.) Reforme koje se bave nejednakoš�u sadašnjih poreskih aran�mana treba da budu fiskalno neutralne na minimumu zbog velikog deficita u fondovima socijalnog osiguranja. Srbija bi u srednjoro�nom planu mogla da razmotri eliminisanje odre enih poreza na plate i uvo enje dobro osmišljenog integrisanog poreza na li�ni dohodak (na sve izvore prihoda). To bi stvorilo horizontalnu jednakost i smanjilo optere�enje na prihod zara en kroz platu. Na du�e staze, kad se fiskalna situacija u socijalnom osiguranju poboljša, porezi po osnovu radnog odnosa mogli bi biti smanjeni.
Reforma poreza iz jula 2006.
U vreme kad je ovaj izveštaj privo en kraju, Vlada je usvojila set amandmana na Zakon o porezu na dohodak gra ana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Namena ovih promena je da se obezbede poreske olakšice, da se smanji porez na zaposlenje sa malim prihodom, da se stimuliše zapošljavanje mladih i da se ponude poreske olakšice za izvesne delatnosti i nerazvijene regione. Najzna�ajniji amandmani koji se odnose na tr�ište rada sadr�e: • Smanjenje poreza na prihod na bruto plate sa 14% na 12%; • Sve plate do iznosa od 5.000 dinara mese�no da budu izuzete iz pla�anja poreza na prihod od plate; • Smanjenje minimalne osnovice za doprinose za socijalno osiguranje sa 40% na 35% od prose�nih bruto zarada; • Oslobo enje od pla�anja poreza na prihod od plate i doprinosa za socijalno osiguranje tokom 3 godine ukoliko
poslodavac zaposli na probni rad radnike mla e od 30 godina i tokom 2 godine ukoliko poslodavac zaposli nezaposlene radnike koji su evidentirani kod NSZ-a du�e od 3 meseca:
• Oslobo enje od pla�anja godišnjeg poreza na prihod smanjeno sa 4 puta na 3 puta prose�nu platu; • Pove�anje stope godišnjeg poreza na prihod sa 10% na 15% na prihod koji je 6 puta ve�i od prose�ne plate.
Ove bi promene smanjile „poreski klin“ na 38,5% za radnike koji zara uju prose�nu platu. Trenutni „poreski klin“ iznosi 42,2%. Za radnike mla e od 30 godina koji ispunjavanju kriterijume za oslobo enje od poreza i koji zara uju prose�nu platu, „poreski klin“ �e pasti sa 42,2% na 19,8%.
Najpozitivnije strane ovih amandmana su oslobo enje od pla�anja poreza na prihod od plate i smanjena osnovica minimalnog doprinosa koja �e u poreski re�im rada uneti skromnu progresivnost: „poreski klin“ za radnike koji zara uju 50% odnosno 300% od prose�ne plate bio bi 36,6% odnosno 39,9%. Cilj uvo enja progresivnosti bi tako ebio zadovoljen da su amandmani uklju�ili i viši maksimum doprinosa.
Me utim, �ista korist od zapošljavanja po ovim amandmanima skoro sigurno �e biti mala. Prema našim preliminarnim procenama, promene u porezu na prihod od plate i minimalne osnovice socijalnih doprinosa verovatno �e pomo�i otvaranju manje od 20.000 dodatnih novih radnih mesta. Ma kakve koristi po zapošljavanja da iz ovoga proisteknu, one �e biti koncentrisane na rad koji donosi malu platu.
Posebne odredbe za mlade �e obezbediti kratkoro�no olakšanje mladim ljudima koji su ispunjavaju kriterijume za oslobo enje od poreza, me utim, ozbiljne evaluacije ura ene u drugim zemljama, gde su uvedene sli�ne intervencije, otkrile su da �e mnogi subvencionisani radnici koji su zaposleni prema novim odredbama jednostavno zameniti nesubvencionisane radnike (tj. efekat zamene) ili bi ionako dobili to zaposlenje (tj. „deadweight“ efekat). Drugim re�ima, �isti efekat zapošljavanja bi�e mali.
Velika je zabrinutost kakav �e fiskalni efekat ovaj predlog imati na fondove socijalnog osiguranja i na ukupni bud�et. Troškovi bi potencijalno mogli biti zna�ajni i potrebno je da budu inkorporirani u planiranje odr�ivosti sistema socijalnog osiguranja i u makroekonomski program.
� ini se da Zakon o radu ne predstavlja direktno ograni�enje na otvaranje novih radnih mesta ali bolje administriranje i primena podstakli bi formalno zapošljavanje. Preovla uju�i zakonski okvir ne predstavlja veliko ograni�enje za zapošljavanje. Me utim, poboljšanje ograni�enih kapaciteta za primenu
xiv
zakona, kao i administriranje sporova, poslu�ilo bi i poslodavcima i radnicima. Tako e, pojednostavljenje strukture nadoknade i izveštavanje o zahtevima umanjilo bi broj sporova i dopustilo bi da plate direktnije odra�avaju uslove na tr�ištu. Tokom du�eg perioda mogle bi se izvršiti neke izmene u Zakonu o radu, da bi se podstaklo zapošljavanje. Kao prvo, moglo bi se razmisliti o tome da se smanje otpremnine radnicima sa dugim sta�om, da bi bile u skladu sa prose�nim nivoom koji preovla uje u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA). Kao drugo, treba da se ukine maksimalni period za ugovore na odre eno vreme. To postaje standard u industrijalizovanim zemljama.
Sveobuhvatne reforme obrazovanja i obuke bi�e bitne za poboljšanje kvaliteta budu�e radne snage. Iako kvalitet radne snage sada ne predstavlja obavezuju�e ograni�enje za zaposlenje, ve� postoje znaci da �e to biti predmet interesovanja u budu�nosti, kad otvaranje novih radnih mesta uzme maha, aprivreda dobije moderniju strukturu. Sistemi obrazovanja i obuke imaju nedostataka na svim nivoima. Pošto je potrebno vreme da bi se izvršio uticaj na reformu obrazovanja, promene treba zapo�eti sada, da bi radna snaga u Srbiji bila sposobna da konkuriše u otvorenoj ekonomiji, gde se produktivnost i rast prihoda sve više zasnivaju na znanju i veštinama. Prioritetna je reforma srednjeg obrazovnog nivoa. Kao što je ve� prime�eno, to je preduslov za u�estvovanje u savremenoj ekonomiji. Relativno slab kvalitetobrazovanja i indikatori tr�išta rada za mlade ljude koji su završili srednju školu samo još više isti�u da je reforma srednjeg obrazovanja prioritet. U dugoro�nom programu rada mora se krenuti i na druge nivoe formalnog obrazovanja, kao i na formalno i neformalno obrazovanje odraslih.
2. Proširiti pristup zapošljavanju
Veoma u�estala pojava dugotrajne nezaposlenosti zna�i da mnogi radnici „gube dodir“ sa tr�ištem rada. Potrebne su administrativne promene da bi se smanjio podsticaj da neko ostane evidentiran kao nezaposlen. Dobro su poznati problemi vezani za povezivanje pristupa zdravstvenom i socijalnom osiguranju sa evidencijom nezaposlenih i Vlada nastoji da ih reši. Kad se na e rešenje koje �e funkcionisati i kad ono po�ne da se primenjuje, do�i �e do niza pogodnosti kako u smislu vra�anja radnika bez posla na formalno tr�ište radne snage tako i u smislu osloba anja resursa da bi se pomoglo onima koji zaista tra�e posao. Deo bilo kog rešenja mora da bude i oštriji monitoring potrage za poslom koji treba da sprovodi NSZ. Najzad, skra�enje maksimalnog trajanja davanja naknade za nezaposlenost na godinu dana pribli�i�e Srbiju regionalnim normama. Kad veliki broj dugotrajno nezaposlenih više ne bude mogao da ima pristup naknadama za nezaposlene to �e onima koji istinski �ele da rade dati podsticaj da krenu u tra�enje posla. Dodatni resursi koji �e biti na raspolaganju NSZ-u kad se platni spiskovi nezaposlenih pro�iste, treba da se koriste za te radnike, da bi im se pomoglo da se vrate na tr�ište rada. Za one koji u stvari i ne tra�e posao pravi je instrument za podršku prihoda socijalna pomo� – a ne osiguranje u slu�aju nezaposlenosti. Preporuke Svetske banke o socijalnoj pomo�i date su u sa�etku na kraju ovog odeljka.
U nekim slu�ajevima obuka i druge aktivne mere pomogle bi dugotrajno nezaposlenima i drugim ugro�enim radnicima da na u posao. Neke osobe koje su, u stvari, isklju�ene sa tr�išta rada imale bi koristi od obuke i drugih aktivnih mera zapošljavanja. Na primer, iskustvo iz Ma arske pokazuje neke obe�avaju�e pristupe u promovisanju zapošljavanja i prilika za ostvarivanja dohotka za Rome putem grantova i beskamatnih kredita. Me utim, me unarodni nalazi zasnovani na evaluaciji programa pokazuju da o�ekivanja moraju biti realisti�na. Intervencije na tr�ištu rada ne mogu prevazi�i ozbiljne nedostatke u obrazovanju ili diskriminaciju zato se tim preprekama, tamo gde postoje, treba pozabaviti ukoliko postoji �elja da se situacija sa zapošljavanjem ugro�enih grupa poboljša.
Za omladinu su potrebne posebne mere da bi se olakšale sadašnje teško�e u vršenju tranzicije na tr�ište rada. Poboljšanje rezultata zapošljavanja mladih bi�e dugotrajni izazov u koji spada stvaranje boljeg okru�enja za otvaranje novih radnih mesta i sistem obrazovanja koji proizvodi mlade ljude bolje prilago ene potrebama tr�išta. Me utim, kreatori politike ne mogu da �ekaju na ta kona�na rešenja. Mladi
xv
ljudi (sa ostalim isklju�enim grupama) bi�e glavni korisnici smanjenog poreza po osnovu radnog odnosa za posao sa malom platom. Tako e treba razmotriti tranzicione programe kao što je sta�iranje, iako treba dobro prou�iti do koje mere su ti programi rentabilni.
xvi
3. Proširenje pokrivenosti i efikasnosti socijalne zaštite radnika
Zadatak dovršavanja smanjenja dr�avnih i društvenih preduze�a, te postepenog ukidanja Socijalnog programa treba što je pre mogu�e izvršiti do kraja. To je bitan preduslov za uklju�ivanje u ozbiljnu reformu mre�e socijalne zaštite radnika. Kao što smo na više mesta u ovom izveštaju naglasili, to je te�ak i skup proces. Kad se Socijalni program bude postepeno ukinuo i završio, resursi �e biti na raspolaganju za preraspodelu drugim nezaposlenim i ugro�enim radnicima. Obim dodatnih resursa za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti i za programe aktivnih mera zapošljavanja tako e �e se pove�ati kad se evidencija NSZ-a pro�isti.
Reforme u administriranju sistema osiguranja u slu�aju nezaposlenosti proširi�e delokrug i efikasnost kako podrške prihodima tako i aktivnim programima na tr�ištu rada. Raš�iš�avanje zaostataka u isplatama osiguranja u slu�aju nezaposlenosti proširi�e pokrivenost sistema, a tako eeliminisati jednu od motivacija za neformalni rad. Prihodi od doprinosa su se popravili nakon promena u Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje iz 2004. Kako se baza naplate za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti širi, finansijski aspekt sistema trebalo bi da krene ka zdravijoj osnovici u budu�nosti.
Potrebno je zna�ajno unaprediti kapacitet za implementaciju aktivnih programa na tr�ištu rada koji „funkcionišu“ na osnovu ekonomi�nosti. Sadašnji veoma limitirani kapacitet NSZ-a da obezbedi aktivne programe na tr�ištu rada poboljša�e se kad se oslobodi više resursa nakon postepenog ukidanja Socijalnog programa, pro�iš�avanja evidencije nezaposlenih i finansijskog stabilizovanja osiguranja u slu�aju nezaposlenosti. Dva va�na koraka koja treba preduzeti u kratkom roku su (i) upotrebiti deo bilo kojih postoje�ih dodatnih resursa da bi se oja�ala prva linija podrške nezaposlenim radnicima koju pru�a NSZ i (ii) podsta�i privatne davaoce usluga pri zapošljavanju. Dugoro�no, Srbija treba da razvije kapacitete za realizovanje rentabilnih programa za aktivne programe na tr�ištu rada koji �e se organizovati za nezaposlene radnike. Kreatori politike �e morati da budu realisti�ni u proceni koje aktivne mere mogu biti realizovane: oni nisu „lek za sve“, kad je velika nezaposlenost u pitanju. Me utim, dobro ciljani i pa�ljivo osmišljeni programi mogu da poboljšaju izglede za zapošljavanje u�esnika. Precizan monitoring i evaluacija potrebni su da bi se limitirani resursi koje Srbija ima raspodelili na intervencije koje funkcionišu na osnovu rentabilnosti. Treba ohrabrivati privatne agencije da i one konkurišu za izvo enje programa.
Programi aktivnih i pasivnih mera zapošljavanja treba da budu usredsre eni na one koji aktivno tra�e posao. To zahteva sistem socijalne pomo�i siromašnima koji funkcioniše. Resursi koji stoje na raspolaganju za naknade za nezaposlenost i za programe aktivnih mera zapošljavanja moraju se koristiti za pru�anje podrške radnicima u privremenom prilago avanju, dok ne na u novi posao. Taj zadatak se razlikuje od zadatka da se obezbedi mre�a socijalne zaštite za siromašne. Me utim, sistem socijalne pomo�i koji funkcioniše predstavlja bitnu dopunu programima za zapošljavanje. Trenutno je mre�a socijalne pomo�i u Srbiji slaba i ima veoma ograni�enu pokrivenost. Potrebne su reforme da bi se poboljšao njen uticaj, efikasnost i bolje razumevanje.2 U njih spadaju (i) ja�anje mre�e socijalne zaštite za najsiromašnija doma�instva pomeranjem slabo ciljanih programa na dobro ciljani program materijalnog obezbe enja porodice (MOP) i daljim poboljšanjem targetiranja putem tretiranja novih pristupa za identifikaciju siromašnih; (ii) delotvornije i rentabilnije odr�avanje obuke modernizacijom informacionih sistema i a�uriranjem podataka; (iii) poboljšanje razumevanje usluga i naknada i planiranje decentralizacije uz pomo� ja�anja kapaciteta lokalnih vlada za davanje naknada i pru�anje usluga, kao i kapacitete centralne vlade za nadgledanje kvaliteta i kapitala; i najzad (iv) konsolidovanje dva osnovna programa ciljanih nadoknada, MOP i de�ji dodaci, da bi se poboljšala opšta delotvornost sistema. Ove
2 Ove preporuke i temeljna analiza predstavljeni su u izveštaju o socijalnoj pomo�i i de�joj zaštiti (Svetska banka 2006b).
xvii
reforme treba preduzeti u okviru postoje�eg bud�eta za socijalnu zaštitu, te uz uštede koje se mogu napraviti u du�em periodu vremena iz koristi dobijene zbog pove�anja efikasnosti.
1
POGLAVLJE 1: UVOD
AAA... IIIssstttooorrriiijjjaaattt
1. Uspeh reformskog procesa u Srbiji u velikoj meri zavisi od otvaranja novih i boljih radnih mesta. Zaposlenje je osnovno sredstvo pojedinaca za doprinos privrednom razvoju društva i u�estvovanje u koristi koju taj razvoj donese. Osim toga, politi�ka podrška odr�ivom reformskom procesu je nesigurna u društvima u kojima opstaje velika nezaposlenost i u kojima je previše gra ana isklju�eno iz mogu�nosti da budu produktivni na tr�ištu rada. Kao i druge zemlje koje tra�e svoje mesto u Evropskoj Uniji, i Srbija �e morati da poka�e jako tr�ište rada, kao klju�nu kvalifikaciju za kona�ni pristup Uniji.
2. Kao i ve�ina nekadašnjih zemalja sa planiranom privredom, i Srbija prolazi kroz tešku tranziciju od zagarantovanog stalnog zaposlenja do modela zapošljavanja koji se zasniva na tr�ištu. U celoj Isto�noj Evropi broj onih koji su ostali bez posla je velik, jer su njihove privrede prolazile kroz masovno restrukturiranje. � ak i kad je privredni rast ponovo postignut u mnogim delovima regiona, njega nije sledilo otvaranje novih radnih mesta, osim u zemljama koje su bile vode�e u reformama. Ve�i u�inak u zapošljavanju svuda u regionu zahteva�e delotvorno dovršavanje reformi okrenutih ka tr�ištu, kako unutar tako i izvan tr�išta rada.3
3. Pored toga, zbog politi�kih doga anja, Srbija tek sada pokušava da dostigne uspešnije reformatore. Iako je situacija na tr�ištu rada u Srbiji dobrim delom nalik na šire iskustvo zemalja u tranziciji, ima nekih faktora specifi�nih za ovu zemlju koje je na neki na�in �ine jedinstvenom. Kao deo SRJ Srbija je imala druga�ije nasle e zapošljavanja nego što je to bio slu�aj u drugim bivšim socijalisti�kim dr�avama (videti Okvir 1.1). Što je još va�nije, za razliku od ve�ine drugih zemalja u regionu, a pogotovo za razliku od uspešnih reformatora, tranzicija Srbije je zakasnila zbog politi�kih doga anja tokom 90-tih godina prošloga veka. Iako je tokom proteklih nekoliko godina „savremeni“ pravni i institucionalni okvir kona�no postavljen na svoje mesto, da bi se regulisalo tr�ište rada, on u stvarnosti još uvek nije pustio korene, tako da je i dalje nestabilan (�emu svedo�e �esta uvo enja novih zakona i amandmani na postoje�e).
Okvir 1.1: Jedinstveni sistem zapošljavanja u bivšoj Jugoslaviji
Današnju situacija zapošljavanja u Srbiji oblikovalo je posebno nasle e „tr�išnog socijalizma“, sistema koji je primenjivan u Jugoslaviji od ranih 50-tih prošloga veka. Ovaj model je bio jedinstven me u bivšim socijalisti�kim zemljama. Njegove osnovne karakteristike su bile društveno vlasništvo proizvodnih sredstava i radni�ko samoupravljanje. Društveno vlasništvo je zna�ilo da se vlada direktno meša u donošenje odluka u preduze�ima, kao i da ograni�ava njihovo raspolaganje kapitalom. Radni�ko samoupravljanje je zna�ilo da su radnici u�estvovali u donošenju odluka u preduze�u, te da su u�estvovali i u donošenju odluka u drugim oblastima (na primer, u lokalnim vladama i socijalnim ustanovama).
Što se ti�e politike zapošljavanja, preduze�a su imala oštra ograni�enja u koriš�enju i raspodeli radne snage. U u�em smislu, radnici su imali osigurana radna mesta; preduze�a su bila primorana da zapošljavaju; tako e, postojale su velike restrikcije u pogledu skra�enog radnog vremena i rada na odre eno vreme, kao i preraspodelu osoblja. To je dovelo do visokog stepena zašti�enosti radnog mesta i opšte rigidnosti, kao i do ogromnog nagomilavanja radne
3 Ove teme su detaljno razra ene u nedavno završenoj analizi tr�išta rada u Evropi i Centralnoj Aziji (Svetska banka 2005a).
2
snage. Što se ti�e nadoknada, Vlada je dr�ala pod kontrolom ukupni fond plata dok su radnici odlu�ivali kako �e se on distribuirati unutar preduze�a, kao na osnovu rada tako i prema kriterijumima solidarnosti.
Osnove sistema po�ele su da se menjaju krajem 80-tih prošloga veka, kad je 1988. usvojen Zakon o preduze�ima, a 1989. Zakon o osnovnim pravima koja poti�u iz radnog odnosa (Zakon o radu). Me utim, tokom 90-tih proces reformi bio je ozbiljno ometen zbog politi�kih doga anja.
To istorijsko nasle e sistema samoupravljanja preduze�ima još uvek se ose�a kroz veoma jaku zaštitu koja se pru�a onima koji rade u dr�avnim proizvodnim preduze�ima i u javnim servisima.
Pored ovih institucionalnih razlika, Jugoslavija je bila jedinstvena i u smislu stvarnih rezultata na tr�ištu rada. Za razliku od ostalih socijalisti�kih zemalja, Jugoslavija je priznavala postojanje otvorene nezaposlenosti tokom 50-tih godina prošloga veka, ali se ona dr�ala na niskom nivou sve do po�etka 70-tih, kad je stopa nezaposlenosti iznosila oko 3%. Zna�ajno je da su javne slu�be za zapošljavanje ustanovljene u Srbiji 1945. pod imenom Javna berza rada. Reforme iz polovine 60-tih, koje su naglasak stavile na racionalnije koriš�enje radne snage, obuzdale su rast zapošljavanja. Po�etkom 80-tih stopa nezaposlenosti dostigla je 9%, da bi se krajem 80-tih popela na 12%. Druga karakteristika jugoslovenskih tr�išta rada bio je masovni egzodus radnika u Zapadnu Evropu, što je spre�ilo br�e pove�anje nezaposlenosti. 80-tih godina prošloga veka broj radnika migranata iznosio je više od 600.000.
Izvor: Svetska banka (1991)
4. Trenutni indikatori tr�išta rada pove�avaju broj problema, a na horizontu se pojavljuju novi izazovi.
• Prema novim procenama koje su predstavljene u ovom izveštaju, samo 51% radno aktivne populacije bilo je zaposleno u 2005. godini. To je ispod stope zapošljavanja u mnogim zemljama u regionu, a prili�no ispod stope zapošljavanja u zemljama �lanicama EU.
• Uprkos relativno sna�nom privrednom rastu proteklih godina, izgleda da zapošljavanje opada. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi ukupna zaposlenost u 2005. bila je za skoro 200.000 ni�a nego u 2004. godini. Ovaj „porast broja lica bez posla“ barem delimi�no odslikava veliki broj onih koji su ostali bez posla zbog restrukturiranja preduze�a.
• Stopa nezaposlenosti u 2005. je iznosila skoro 22%, što spada u najve�e u regionu. Pored toga, oko 80% nezaposlenih radnika bilo je bez posla više od godinu dana.
• Status na tr�ištu rada je zna�ajna determinanta ekonomske dobrobiti, a biti nezaposlen, biti u neformalnom sektoru, ili raditi neki drugi „loš posao“ sna�no se povezuje sa siromaštvom.
• Mladi ljudi imaju posebno loše rezultate na tr�ištu rada. Skoro polovina (48%) radne snage izme u 15 i 24 godine u 2005. bila je nezaposlena.
• Za izvesne grupe, uklju�uju�i Rome, izbeglice i interno raseljena lica postoji opšti problem isklju�enosti sa tr�išta rada .
• Tokom narednih nekoliko godina mogu se o�ekivati dalji pritisci na tr�ište rada, kao rezultat restrukturiranja još ve�eg broja dr�avnih i društvenih preduze�a.
5. Vlada je pravilno dala prioritet va�nosti zapošljavanja i u smislu borbe protiv siromaštva i u smislu davanja podrške privrednom rastu. Otvaranje ve�eg broja kvalitetnijih radnih mesta predstavlja izri�it prioritet za Vladu. Glavni stubovi Strategije za smanjenje siromaštva direktno su povezani sa ovim ciljem tako što se pridr�avaju uslova za dinami�an i nepristrasan rast koji �e stvoriti radna mesta, promovišu�i zapošljavanje me u siromašnima, podr�avaju�i ponovno zapošljavanje onih koje je pogodilorestrukturiranje, te ja�aju�i ugro�ene grupe da bi mogle da se odmaknu od siromaštva sticanjem novih veština (Vlada Republike Srbije 2003.). 6. Vlada je razvila svoju prvu Nacionalnu strategiju zapošljavanja, zasnovanu na viziji konvergencije sa Evropom i kona�nom pristupanju Evropskoj Uniji. Nacionalna strategija zapošljavanja
3
pokriva period od 2005. do 2010. godine (Vlada Republike Srbije 2005.). Ova strategija, široko uzev, prati ciljeve Evropske strategije zapošljavanja, sa vizijom konvergencije sa EU. Osnovni principi Strategije su (i) pristup zapošljavanju na regionalnoj osnovi; (ii) priznavanje da je zaposlenje multisektoralno pitanje koje se odnosi na mnoge oblasti politike; (iii) va�nost socijalnog dijaloga i socijalnog sporazuma i (iv) upravljanje napredovanjem prema merljivim indikatorima.
7. Uvedene su neke zna�ajne reforme da bi se modernizovalo tr�ište rada i da bi se odmaklo od tradicionalnog sistema zapošljavanja. Novi Zakon o radu usvojen je 2001. On je modernizovao mnoge aspekte regulative tr�išta rada i otklonio mnoge anahrone karakteristike starog modela zapošljavanja. Revizija Zakona o radu izvršena je 2005, što je u�inilo da regulativa tr�išta rada bude više u skladu sa standardima EU; me utim, tako e je poništila neke reforme liberalizacije iz zakona 2001. Sveobuhvatna reforma oporezivanja uvedena je 2001. Socijalni program je usvojen 2002, da bi se olakšao proces otpuštanja širokih razmera zbog privatizacije i restrukturiranja preduze�a. Zakon o osiguranju zaposlenih i u slu�aju nezaposlenosti usvojen je 2003, s namerom da se pooštri sistem davanja naknada za nezaposlenost i da se modernizuju aktivni programi na tr�ištu rada. Strategija promene za Nacionalnu slu�bu zapošljavanja odobrena je 2005. 8. Me utim, u ovom izveštaju se zaklju�uje da �e dalje reforme – kako unutar tako i izvan tr�išta rada – biti neophodne da bi se u�inak zapošljavanja u Srbiji znatno popravio. Zapošljavanje predstavlja kompleksni izazov za svaku vladu, zato što otvaranje novih radnih mesta inherentno predstavlja muktisektoralnu pojavu u koju spadaju ne samo politika tr�išta rada nego i zdrave makro politike, povoljno poslovno okru�enje, politike dobrog obrazovanja i delotvoran okvir socijalne zaštite. Makroekonomska neizvesnost, blisko povezana sa politi�kom neizvesnoš�u, veoma je relevantna za perspektivu zapošljavanja ove zemlje. Poslovna klima je tako e bitna. Iako je u nedavnom izveštaju Poslovanje 2006. (Doing Business 2006) Srbija i Crna Gora identifikovana kao vrhunski reformator u svetu ona je, u ukupnom rangiranju u smislu lako�e poslovanja još uvek samo na 92 mestu, od 155 zemalja koje su bile uklju�ene u taj izveštaj (Svetska banka 2005b). 9. U ovom izveštaju se navodi set prioriteta za reforme koje su direktno povezane sa tr�ištem rada, a koje treba da prati povoljnije ekonomsko i poslovno okru�enje. Analiza isti�e kojim putem treba i�i napred da bi se stvorio okvir politike tr�išta rada koji �e u Srbiji omogu�iti otvaranje ve�eg broja novih i boljih radnih mesta. Na Tabeli 1.1 sumirani su najve�i izazovi tr�išta rada, glavni nalazi, kao i predlo�ene kratkoro�ne i dugoro�ne reforme. Reforme politike detaljno su razra ene u osvrtu na ovaj izveštaj.
Tabela 1.1: Sa�etak glavnih nalaza i opcija reforme politike
Opcije politike (na tr�ištu rada) Glavni nalazi Akcija (na tr�ištu rada) kratkoro�ne dugoro�ne
1. Odsustvo rasta zaposlenosti • Zapošljavanje se
smanjuje; stopa zaposlenosti iznosi samo 51%;
Poboljšanje opšte klime za otvaranje novih radnih mesta putem:
4
Opcije politike (na tr�ištu rada) Glavni nalazi Akcija (na tr�ištu rada) kratkoro�ne dugoro�ne
(i) Eliminisanja regresivnosti u sistemu oporezivanja po osnovu radnog odnosa
• Uvesti oslobo enje od poreza na prihod od plate
• Sniziti osnovicu za doprinose i pove�ati plafon doprinosa za socijalno osiguranje
• Najzad eliminisati porez na prihod od plate i uvesti integrisani li�ni porez na prihod
• Smanjiti poreze po osnovu radnog odnosa (nakon što se popravi fiskalna situacija u planovima socijalne zaštite)
(ii) Unapre enja administriranja Zakona o radu i pravne reforme
• Poja�ati kapacitete za primenu i tuma�enje Zakona o radu
• Pojednostaviti pravila o naknadama
• Reformisati odredbe u Zakonu o radu koje se odnose na otpremnine i ugovore na odre eno vreme
• Nezaposlenost iznosi oko 22% i raste i dalje
• Skoro 30% onih koji rade za platu su u neformalnom sektoru
• Ekonomsko okru�enje i poslovna klima predstavljaju ograni�enja
• Neke politike tr�išta rada tako epredstavljaju prepreke
(iii) Podizanja kvaliteta radne snage
• Reformisati program rada srednjoškolskog obrazovanja
• Reformisati program rada za osnovno obrazovanje, obrazovanje nakon srednje škole i „do�ivotno u�enje“
2. Isklju�enost sa tr�išta rada Proširiti pristup poslovima putem:
(i) Eliminisanja podsticaja da se period registracije produ�i
• Razdvojiti evidentiranje od pristupa osiguranju
• Bolji monitoring NSZ-a pri pokušajima da se na e posao
• Skratiti maksimalno trajanje osiguranja u slu�aju nezaposlenosti
(ii) Boljeg pristupa obrazovanju i obuci, pogotovo za ugro�ene grupe
• Dati podsticaj da se pove�a broj onih koji obezbe uju obuku
• Podsticaji za marginalizovane grupe
• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)
• 80% nezaposlenih je u tom statusu du�e vreme (>1 godina)
• Stopa nezaposlenosti kod �ena iznosi 27%
• Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 50%
• U ugro�enim manjinama stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, a zarade su veoma niske
(iii) Poboljšanja tranzicije škola-posao
• Uvesti programe za ulazak mladih na tr�ište rada
• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)
Reforme obrazovanja (videti u tekstu gore)
3. Neefikasna socijalna zaštita za radnike
• Socijalni program apsorbuje veliki deo sredstava
Poboljšati socijalnu zaštitu putem:
5
Opcije politike (na tr�ištu rada) Glavni nalazi Akcija (na tr�ištu rada) kratkoro�ne dugoro�ne
(i) Dovršavanja prilago avanja radne snage u privatizaciji
• Završiti Socijalni program
(ii) Reforme administriranja sistema osiguranja u slu�aju nezaposlenosti
• Eliminisati zaostatke • Unaprediti vo enje
evidencije
(iii) Izgradnje kapaciteta za aktivne programe na tr�ištu rada
• Dodatni resursi za osnovnu podršku koju pru�a NSZ
• Ohrabriti privatne provajdere
• Monitoring i evaluacija
• Pove�ati resurse za aktivne programe na tr�ištu rada zasnovane na u�inku
sredstava • Sistem NSZ-a se
veoma malo sla�e sa „stvarnom“ nezaposlenoš�u
• Osiguranje u slu�aju nezaposlenosti štiti veoma mali broj nezaposlenih
• Zaostaci u isplati osiguranja u slu�aju nezaposlenosti
• Podrška koja se pru�a se kroz aktivne programe na tr�ištu rada je mala
(iv) Usredsrediti aktivno i pasivno programiranje na nezaposlene i ugro�ene radnike
• Eliminisati iz evidencije NSZ-a one koji ne tra�e posao, putem poboljšanog monitoringa i razdvajanja upisa u evidenciju od pristupa osiguranju (videti u tekstu gore)
• Pove�ati efikasnost, targetiranje i uticaj socijalne pomo�i da bi se pru�ila podrška onima koji nisu podobni za programe zapošljavanja
BBB... OOOkkkvvviiirrr iii ssstttrrruuukkktttuuurrraaa iiizzzvvveeeššštttaaajjjaaa
10. Ovaj izveštaj o tr�ištu rada pridr�ava se multisektoralnog pristupa za analiziranje i tuma�enje situacije u zapošljavanju. Ovaj izveštaj prepoznaje da se problemu otvaranja novih radnih mesta mo�e pristupiti samo kroz sveobuhvatnu strategiju koja ima i ekonomske i socijalne elemente i koja se bavi kako ponudom radne snage tako i potra�njom. Okvir za analizu sagledava implikacije za zapošljavanje u makroekonomskom u�inku Srbije, investicionu klimu, politike i institucije tr�išta rada, obrazovanje i veštine, kao i mre�u socijalne zaštite za radnike. To se naziva MILES okvir, što je akronim koji u sebi sadr�ava sa�etak svih tih pet determinanti za u�inak rada (Tabela 1.2). Procenom svih faktora, ova analiza mo�e utvrditi obavezuju�a ograni�enja za otvaranje novih i boljih radnih mesta, te na taj na�in identifikovati prioritete politike.
Tabela 1.2: MILES okvir za poslove
Pitanja politike (Macroeconomic conditions) Makroekonomski uslovi
Uslovi za razvoj Makroekonomska stabilnost
(Investment climate) Investiciona klima
Regulatorno okru�enje Transparentnost Vlade Porezi Finansiranje Infrastruktura Pravno okru�enje
(Labor market policies and institutions) Politike i institucije tr�išta
Regulativa tr�išta rada Odre ivanje plataTroškovi koji se ne odnose na plate
6
rada (Education and skills) Obrazovanje i veštine
Osnovno obrazovanje Više obrazovanje Obuka i do�ivotno u�enje
(Safety net for workers) Mre�a socijalne zaštite
Podrška prihodima Aktivna politika tr�išta rada
11. U novi analiti�ki doprinos ovog izveštaja spada i savremena, detaljna empirijska procena trendova na tr�ištu rada u Srbiji, kao i diskusija o politici koja je posebno usredsre ena na reforme tr�išta rada. Pridr�avaju�i se multisektoralnog pristupa, ovaj izveštaj se u velikoj meri oslanja na postoje�i rad Banke u oblasti makroekonomske politike, investicione klime, te obrazovanja i veština.4Nova analiza je koristila i rad na socijalnoj zaštiti koji je u toku, a koji je pripremljen zajedno sa ovim izveštajem.5
12. Ovaj izveštaj je organizovan na slede�i na�in. Naredna dva poglavlja daju kvantitativnu analizu tr�išta rada, koja se zasniva na Anketama o radnoj snazi (ARS) iz 2004. i 2005. Poglavlje 2 predstavlja osvrt na teku�e uslove i prou�ava trendove od 2000. pa nadalje. U Poglavlju 3 dublje �emo prou�iti niz posebno va�nih pitanja koja se odnose na tr�ište rada: dugotrajna nezaposlenost; situacija u kojoj se mladi nalaze na tr�ištu rada; neformalnosti i fleksibilnost; i odre ivanje plata. U tri poglavlja nakon toga primenjuje se multisektoralni MILES okvir da bi se objasnila situacija koja se odnosi na zaposlenost, te koje prepreke postoje u otvaranju ve�eg broja novih i boljih radnih mesta. U Poglavlju 4 prou�ava se kontekst tr�išta rada, uklju�uju�i makroekonomsko okru�enje, investicionu klimu i obrazovanje i veštine radne snage. U Poglavlju 5 okre�emo se ka faktorima unutar tr�išta rada koji uti�u na zapošljavanje –regulativa tr�išta rada i troškovi rada. Najzad, u Poglavlju 6 razmatra se socijalna zaštita radnika. Ovamo spada i analiza o prilago avanju radne snage, što proisti�e iz privatizacije i restrukturiranja preduze�a, a tu je i procena politike aktivnog i pasivnog tr�išta rada.
4 On se posebno poziva na najnoviji Program za ekonomski rast i zapošljavanje u Srbiji (Svetska banka, 2004a), najnoviju procenu siromaštva (Svetska banka 2003), Izveštaj Poslovanje 2006. (Svetska banka 2005b), Istra�ivanje poslovnog okru�enja i ekonomskih performansi (sa EBRD) i Procenu investicione klime u Srbiji (Svetska banka, 2004b). 5 Izveštaj o socijalnoj zaštiti se posebno osvr�e na socijalnu pomo� i de�ju zaštitu. On prou�ava ciljeve i troškove programa; pokrivenost i targetiranje, kao i pitanja vezana za pru�anje usluga i decentralizaciju. Videti Svetska banka (2006b).
7
POGLAVLJE 2: TRENDOVI NA TR�IŠTU RADA
13. Ovo Poglavlje daje pregled razvoja tr�išta rada. Na�alost, zbog nedostatka podataka teško je ta�no proceniti trendove pre 2004. Me utim, otada su Ankete o radnoj snazi iz 2004. i 2005. u znatnoj meri poboljšale situaciju. � ak i pored obnavljanja privrednog rasta zapošljavanje je opalo, anezaposlenost je visoka i �ini se da još raste. Tokom narednih nekoliko godina mo�e se o�ekivati dalji pritisak na tr�ište rada, jer se proces restrukturiranja preduze�a nastavlja. Isklju�enje sa tr�išta rada za mnoge radnike predstavlja ozbiljan problem, kad postanu nezaposleni, kad ostanu bez posla tokom veoma dugih vremenskih perioda. Omladina (pogotovo mlade �ene) imaju veoma slabe rezultate u zapošljavanju. U stvari, po�etnici u poslu �ine skoro polovinu od ukupne nezaposlenosti. Manje obrazovani se tako e suo�avaju sa velikim brojem problema na tr�ištu rada. � ak i posle reformi u Zakonu o radu, fleksibilni oblici ugovaranja (skra�eno radno vreme i privremeni rad) skoro i da ne postoje. Fleksibilnost se posti�e kroz neformalno zapošljavanje.
AAA... NNNaaajjjnnnooovvviiijjjiii rrraaazzzvvvooojjjiii nnnaaa tttrrr���iiiššštttuuu rrraaadddaaa
14. Od 2004. naovamo su Ankete o radnoj snazi (ARS) doprinele poboljšanju informacija koje su dostupne za analiziranje trendova na tr�ištu rada. Ovaj odeljak se u opisivanju najnovijih uslova na tr�ištu rada oslanja na Ankete o radnoj snazi (ARS) iz 2004. i 2005. Anketa je opisana u Okviru 2.1. Od 1995. se Savezni zavod za statistiku, a kasnije Republi�ki zavod za statistiku (RZS), u svojim publikacijama o nacionalnoj statistici radne snage oslanja na ARS. Treba napomenuti da su procene za 2004-05 u ovom odeljku zasnovane na kalkulacijama Svetske banke, koja ih je napravila koriste�i definiciju starosti radno sposobnog stanovništva koja se razlikuje od one koja je korištena za zvani�nu statistiku koju izdaje Vlada, a koja je navedena u narednom odeljku o dugoro�nim trendovima.6 Od 2004. ARS se u velikoj meri pridr�ava metoda Eurostata, što je poboljšalo kvalitet procene radne snage u zemlji. Me utim, me unarodno iskustvo, kao i iskustvo iz zemalja Isto�ne Evrope, još uvek dovodi u pitanje pouzdanost indikatora tr�išta rada, �ak i kad isti poti�u iz dobro ura enih anketa o radnoj snazi. Ovo je naro�ito slu�aj u zemljama u kojima je neformalni sektor velik, administrativni kapaciteti statistike još uvek u razvoju, i u kojima na izveštavanje mogu uticati podsticaji udru�eni sa programima Vlade. Da navedemo samo jedan primer: teško je razumeti kako niske stope zaposlenosti i tako duga�ki periodi nezaposlenosti (dokumentovano kasnije) mogu da koegzistiraju sa relativno slabim mre�ama socijalne zaštite u Srbiji. Uprkos toj nedoumici, ARS predstavlja najbolji izvor podataka o situaciji na tr�ištu rada u ovoj zemlji, tako da �emo ga u ovom izveštaju sve vreme koristiti.
6 Definicija koju koristi Zavod za statistiku je starost 15 godina i više, dok Svetska banka koristi me unarodni standard za starost od 15-64 godine. Ova definicija isklju�uje one od 65 godina i starije. Razlika u stvarnosti nije previše zna�ajna zato što, prema podacima ARS-a iz 2005, 89% pripadnika ove grupe nije uklju�eno u radnu snagu. Ostatak �ine skoro u potpunosti ili samozaposleni (63%) ili nepla�eni porodi�ni radnici (28%).
8
Okvir 2.1: Anketa o radnoj snazi (ARS) 2004-2005.
Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se jednom godišnje od 1995. Godine 2004. prilago eni su uzorkovanje, dizajn i opšta metodologija, da bi bili u skladu sa definicijama Eurostata. Za pore enje dve ankete videti Okvir 2.5.
Anketama u 2004. i 2005. pokriveno je 17.728 odnosno 17.320 pojedinaca. Podaci su reprezentativni na nacionalnom nivou, za gradska i ruralna podru�ja, te na nivou tri mikro regiona (Beograd, Centralna Srbija i Vojvodina). Uzorak je izvu�en iz Popisa 2002, prema nacrtu dvofaznog slu�ajnog uzorka. Primarne jedinice uzorkovanja bili su nabrojani okruzi, a krajnje jedinice uzorkovanja doma�instva. Podaci se prikupljaju oktobra svake godine.
U module ankete uklju�eni su demografija, obrazovanje, migracija, u�eš�e na tr�ištu rada, kao i subjektivna percepcija socijalne zaštite. Modul tr�išta rada tokom dve godine prikuplja informacije o statusu tr�išta rada, potrazi za poslom, zaposlenju, zanimanju, sektoru aktivnosti, naknadi, vrsti poslodavca, radnog sta�a u tom preduze�u, veli�ini firme i radnom vremenu. Nedostatak ove ankete je što nisu prikupljane informacije o evidentiranju za socijalno osiguranje; to ima implikacije za našu analizu o neformalnosti na tr�ištu rada, zato što evidentiranje obi�no obezbe uje veoma dobar indikator za neformalni rad za platu.
U ARS-ima iz 2004. i 2005. svim zaposlenim pojedincima (uklju�uju�i poslodavce i samozaposlene) u formalnom i neformalnom sektoru postavljeno je pitanje koliko je iznosila njihova poslednja neto plata u gotovini. Me utim, zbog nedovoljne pouzdanosti podataka o zaradi vlasnika i samozaposlenih, ova studija se bavi samo zaradama onih koji rade za platu.
Sva doma�instva koja su u�estvovala u anketi 2004. koriš�ena su kao okvir za uzorak 2005. Grubo uzevši, oko tri �etvrtine pojedinaca koji su bili intervjuisani u 2004. ponovo su bili intervjuisani u panelu (12.500 pojedinaca). Nije se išlo za pojedincima koji su napustili svoja prvobitna doma�instva i stekli nova nego su oni zamenjeni drugim ispitanicima. To implicira probleme smanjenja broja ispitanika, iako treba primetiti da u ovom kontekstu migranti ne predstavljaju va�nu grupu. Izvesna nadopuna uzorka izvršena je 2005. Da bi uzorak iz 2005. bio reprezentativan na nivou zemlje kao i na regionalnom nivou, RZS je izvršio izvesno ponovno pove�anje (za odre eni faktor). Me utim, promene u populaciji nisu uzimane u obzir.
Tabela 2.1. u aneksu daje glavne varijable koje smo koristili za analizu ARS podataka.
15. Prema procenama ARS-a, stopa nezaposlenosti je visoka i �ini se da se znatno pogoršala od 2004. do 2005. Prema podacima iz ARS-a stopa nezaposlenosti po MOR-u (me unarodni standard) porasla je sa 19,5% na 21,8%, od oktobra 2004 do oktobra 2005.7 Taj porast nije uzrokovalo pove�ano u�eš�e radne snage (koje se zapravo smanjilo) nego gubitak posla, jer je zaposlenje opalo za više od dva odsto (Tabela 2.1).
7 S obzirom da postoji mogu�nost smanjenja broja ispitanika i da bi karakteristike tr�išta rada najverovatnije bile u korelaciji s tim smanjenjem, analiziramo iste indikatore koriste�i panel podatke (tj. ukupne podatke o pojedincima koji su anketirani obe godine). Sli�ni rezultati se dobijaju i kad se koriste panel podaci (stopa nezaposlenosti u 2004. iznosi 18,4%, a u 2005. godini 21,3%).
9
Tabela 2.1: Indikatori tr�išta rada, odraslo stanovništvo starosti 15-64 godine, 2004-20051
2004 2005 Ukupno Muškarci � ene Ukupno Muškarci � ene
Stopa u�eš�a u radnoj snazi 66.4 75.1 57.9 65.2 74.3 56.2
Stopa zaposlenosti 53.4 63.1 44.0 51.0 61.3 40.8
Stopa nezaposlenosti prema MOR-u 19.5 15.9 24.1 21.8 17.6 27.4
Dugotrajna nezaposlenost2 77.5 75.7 79.0 79.0 78.4 79.6 1. Definicije u Aneksu Tabele 2.1 2. Procenat nezaposlenih pojedinaca koji su nezaposleni godinu dana i du�e.Izvor: ARS 2004/05
16. Uprkos privrednom rastu tokom protekle dve godine, izgleda da je zapošljavanje smanjeno. Ovo tr�ište rada deli mnoge tipi�ne karakteristike sa ekonomijama u tranziciji (videti Tabelu 2.2 ni�e); pored visoke nezaposlenosti otvaranje novih radnih mesta odvija se veoma sporo. Smanjenje zapošljavanja u periodu 2004-05 izgleda da je deo dugoro�nijeg trenda, koji datira još od 2000. U kasnijim poglavljima razmatra�emo razloge za tako slabi u�inak zapošljavanja.
17. Indikatori tr�išta rada mnogo su gori od proseka EU, a stopa zapošljavanja je daleko ispod lisabonskog cilja Evropske Unije, koji iznosi 70%. Samo nešto malo više od polovine radno aktivnog stanovništva Srbije prijavljuje da je zaposleno. Ta evidencija zaostaje za boljim izvršiocima u Isto�noj Evropi (npr. � eška Republika, Slovenija, Rumunija), a u velikoj meri zaostaje za lisabonskim standardom od 70% koji je Evropska Unija usvojila kao cilj koji treba da se dostigne do 2010. (Tabela 2.2). Stopa nezaposlenosti u Srbiji je više od dvostruke od proseka u zemljama EU-15, dok u zemljama EU-10 samo Poljska i Slova�ka imaju stope nezaposlenosti pribli�no onoj u Srbiji (18,8% odnosno 18,0%). U Tabeli se tako e upore uju indikatori tr�išta rada u Srbiji (u 2004.) sa onima u drugim zemljama Jugoisto�ne Evrope; u ve�em broju aspekata Srbija se nalazi u sredini ove grupe.
Tabela 2.2: Klju�ni indikatori tr�išta rada, Zapadni Balkan, 20041
Stopa u�eš�a Stopa zaposlenosti
Stopa nezaposlenosti
Dugotrajna nezaposlenost2
Albanija 63,7 60,1 5,6 68,4
Bosna i Hercegovina 59,0 46,0 22,0 n/a
Makedonija 51,2 32,0 37,2 84,5
Srbija 66,4 53,4 19,5 77,5
Crna Gora 65,1 40,6 23,0 85,0
EU-15 70,8 64,8 8,1 42,4
EU-10 65,5 56,0 13,4 53,8 1. Definicije aktivnog radnog veka razlikuju se po zemljama. 2. Udeo nezaposlenih u trajanju od 12 meseci ili du�e. Za Crnu Goru zasniva se na evidentiranom broju nezaposlenih. Izvor: MOR za Makedoniju. Eurostat za EU. Za ostale zemlje procena Svetske banke.
18. Status na tr�ištu rada je u sna�noj korelaciji sa ekonomskim blagostanjem. U najnovijem a�uriranom izveštaju Svetske banke (2006a) o siromaštvu otkriva se bliska povezanost izme u siromaštva i tr�išta rada. Koriste�i podatke iz Pregleda bud�eta doma�instava 2005, analiza otkriva da stopa
10
siromaštva nezaposlenih i neaktivnih (ne uklju�uju�i studente i penzionere) iznosi mnogo više (15,8% odnosno 16,6%) od nacionalnog proseka od 9,4%. Zaposleni imaju relativno nisku stopu siromaštva (5,4%), koja je u padu od 2002.8 Kvalitetniji dokazi iz ARS-a koji se odnose na subjektivne percepcije pojedinaca o finansijskoj situaciji njihovog doma�instva još više isti�u odnos izme u statusa na tr�ištu rada i ekonomskog blagostanja (videti Okvir 2.2).
Okvir 2.2: Status na tr�ištu rada i subjektivne percepcije finansijske situacije u doma�instvu
Status na tr�ištu rada nije u korelaciji samo sa objektivnim merama ekonomskog blagostanja nego i sa subjektivnim percepcijama. U ARS-u je pojedincima postavljeno pitanje šta misle o svojoj finansijskoj situaciji. Tabela ni�e daje jednostavan tabelarni pregled odgovora prema statusu na tr�ištu rada, za radno sposobno stanovništvo od 15-64 godine
Subjektivna percepcija finansijske situacije doma�instva
Svi Zaposleni Nezaposleni Neaktivni
Veoma dobra 2,7 3,3 1,0 2,5
Uglavnom dobra 28,6 34,6 12,0 26,6
Uglavnom loša 27,0 28,3 22,9 26,8
Loša 41,7 33,8 64,1 44,2 Izvor: ARS (2005) Zavisno od statusa na tr�ištu rada mo�emo razlikovati tri razli�ita šablona. Prvo, zaposlenost je povezana sa boljom procenom finansijske situacije doma�instva, iako to što neko ima posao ni u kom slu�aju ne garantuje da �e imati i pozitivan stav. Drugo, što nije iznena uju�e, nezaposlenost je povezana sa negativnom percepcijom finansijske situacije. Najzad, izgleda da onaj ko nije deo radne snage ne mora biti u korelaciji sa bilo kakvim odre enim pogledom na finansijsku situaciju.
Otkri�e da neu�estvovanje nije povezano sa percepcijom loše finansijske situacije konzistentno je sa onim o �emu �emo izvestiti kasnije u ovom Poglavlju. Naime, izgleda da pojedinci koji saopšte da nisu deo radne snage u stvari nisu ni zainteresovani da budu aktivni (tj. ne radi se o tome da su oni obeshrabreni). U mnogim drugim zemljama u regionu u grupi onih koji su izvan radne snage �esto se nalazi veliki broj prikrivenih nezaposlenih koji �ele da rade ali ne tra�e posao prvenstveno zato što ne vide nikakvu priliku za nala�enje istog. Istinski nezaposleni radnici izgleda da se i deklarišu kao nezaposleni u ARS-u za Srbiju.
19. Stope u�estvovanja, zaposlenosti i nezaposlenosti znatno su gore za �ene nego za muškarce. � ene predstavljaju samo 40% od ukupnog broja zaposlenih u 2005. (Tabela 2.3). Ovo korespondira sa veoma niskom stopom zaposlenosti od 44%, što je u velikoj meri ispod lisabonskog cilja za zaposlenost �ena (67%). Stope u�eš�a �ena tako e su niske. S druge strane, �ene su previše zastupljene me unezaposlenima (54%), a njihova stopa nezaposlenosti je za osam procenata viša od muške.
8 Kategorije tr�išta rada definisane su kao: zaposleni, samozaposleni (uklju�uju�i poljoprivrednike), nezaposleni, studenti, penzioneri i ostala neaktivna lica.
11
Tabela 2.3: Raspodela radno sposobnog stanovništva, zaposleni i nezaposleni prema demografskim karakteristikama, 2005
Udeo u
stanovništvu starosti 15-64
godina
Udeo u nezaposlenosti
Udeo u zaposlenosti
Muškarci 49,3 45,6 58,3 � ene 50,2 54,3 40,1 Starosne kategorije 15-24 19,2 23,1 7,0 25-54 62,1 71,6 80,0 55-64 18,6 5,3 13,0 Obrazovanje Manje od osnovne škole 7,4 4,0 5,4 Osnovna škola 24,1 16,9 17,2 Stru�na škola 20,2 27,7 22,7 Srednja škola 35,3 40,4 36,5 Više ili visoko obrazovanje 13,0 11,0 18,2 Region Beograd 21,3 19,5 21,3 Centralna Srbija (bez Beograda) 50,9 54,6 50,4 Vojvodina 27,8 25,9 28,4
Gradsko1 58,7 60,1 57,0 Seosko 41,4 39,9 43,0
1. Klasifikacija seosko/gradsko RSZ-a u 2004. i 2005. poti�e iz Popisa 2002. Izvor: ARS (2005)
20. Rezultati tr�išta rada su veoma slabi za mlade. Srbija ima krajnje nisku stopu zapošljavanja
mladih (19%), a samo 36% osoba starosti 15-24 godine u�estvovalo je u tr�ištu rada u 2005. Problemi tr�išta rada su posebno optere�uju�i za mlade �ene.
Tabela 2.4: Indikatori tr�išta rada po starosnim grupama, 2005.
Ukupno 15-24 25-54 55-64 Stope u�eš�a u radnoj snazi 65,2 35,8 82,0 39,5
Stope zaposlenosti 51,0 18,7 65,6 35,4
Stope nezaposlenosti (po definiciji MOR-a) 21,8 47,7 20,0 10,3
Dugotrajna nezaposlenost 79,0 67,8 82,5 81,6 Izvor: ARS (2005)
21. Iako stope nezaposlenosti mladih imaju tendenciju da budu visoke u ve�ini zemalja, one su u Srbiji izuzetno visoke. Stopa nezaposlenosti mladih u 2005. godini iznosila je 48%. Osim toga, po�etnici u poslu �ine skoro polovinu ukupno nezaposlenih, a 78% mladih nezaposlenih su po�etnici u poslu. Ovaj problem se detaljnije analizira u Poglavlju 3 i baca svetlo na vezu izme u nezaposlenosti mladih i rezultata obrazovanja.
12
22. Obrazovaniji radnici imaju povoljnije rezultate zapošljavanja; ipak, stopa nezaposlenosti �ak i onih sa višim i visokim obrazovanjem prili�no je visoka. Uopšteno gledaju�i, obrazovanje je povezano sa boljim rezultatima. Pojedinci koji imaju više ili visoko obrazovanje imaju najviše stope u�eš�a u radnoj snazi i zapošljavanju, te najni�e stope nezaposlenosti. Ipak, njihova stopa nezaposlenosti u 2005. je još uvek prili�no visoka, sa 14,4%. Radnici sa osnovnim obrazovanjem ili nezavršenom osnovnom školom imaju najni�u stopu u�eš�a u radnoj snazi i zapošljavanju, a me u nezaposlenima iz te kategorije izuzetno visok procenat tra�i posao ve� godinu dana ili du�e. U stvari, najve�a stopa nezaposlenosti je kod lica koja su završila stru�ne škole ili gimnazije opšteg smera.
Tabela 2.5: Indikatori tr�išta rada po nivoima obrazovanja, 2005
Manje od osnovne
škole
Osnovna škola
Stru�na škola
Srednja škola
Više ili visoko
obrazovanje Stope u�eš�a u radnoj snazi
45,6 46,3 76,7 69,1 83,2
Stope zaposlenosti 37,8 36,3 57,2 52,8 71,5
Stope nezaposlenosti 17,2 21,6 25,4 23,6 14,4
Dugotrajna nezaposlenost
83,1 86,9 80,9 76,4 70,6
Izvor: ARS (2005) 23. Isklju�enost sa tr�išta rada je ozbiljan problem; mnogi radnici, kad jednom ostanu bez posla, veoma dugo ne mogu da na u novi posao. Ve�ina nezaposlenih radnika ostaje nezaposlena barem godinu dana – udeo dugotrajne nezaposlenosti u 2005. iznosio je 79%. Za izvesne grupe, uklju�uju�i romske zajednice, isklju�enost iz mogu�nosti da se dobije zaposlenje veoma je velika (videti Okvir 2.3). Kao što je prikazano na Tabeli 2.2, Srbija deli problem veoma visoke i dugotrajne nezaposlenosti sa ostalim zemljama, bivšim jugoslovenskim republikama. U slede�im poglavljima se detaljnije analizira problem dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji.
Okvir 2.3: Zapošljavanje u romskim zajednicama
U srpskom društvu, kao i na tr�ištu rada, ima nekoliko marginalizovanih grupa, uklju�uju�i interno raseljena lica, izbeglice i romsku zajednicu. Na�alost, podaci iz anketa o radnoj snazi ne dopuštaju identifikaciju interno raseljenih lica ili izbeglica; me utim, romska zajednica se mo�e identifikovati u ARS-u1.
Situacija na tr�ištu rada veoma je loša za romsku zajednicu. Podaci ARS-a za 2005. pokazuju da je 53% radno sposobnih odraslih iz romske zajednice bilo nezaposleno. Osim toga, 89% od te grupe saopštilo je da je bez posla više od godinu dana. Od onih koji su zaposleni 48% radi neformalne poslove.
Obrazovanje je jedan od klju�nih problema. Mnogi Romi suo�avaju se sa poteško�ama u prilago avanju zahtevima tr�išta rada zato što im nedostaju obrazovne i stru�ne kvalifikacije i stru�nost koje se tra�e. Obrazovni nivo Roma veoma je nizak: 89% lica starosti od 15-24 i 82% lica starosti 25-55 nisu završila više od osnovne škole. Pored deficita u obrazovanju, Romi se suo�avaju i sa diskriminacijom pri dobijanju pristupa mnogim mogu�nostima za zapošljavanje.
1 Prema Popisu iz 2002, Romi �ine 1,4% stanovništva (preko 108,000 pojedinaca), dok su procene NVO i me unarodnih organizacija da procenat Roma u stanovništvu iznosi izme u 4-6% (300-460.000 pojedinaca) (Bodewig i Setgi, 2005.). U ARS-u Romi �ine oko 2% uzorka.
13
24. Geografski podaci ukazuju na male regionalne varijacije u stopama participacije, zapošljavanja i nezaposlenosti. Na Tabeli 2.6 prikazani su indikatori tr�išta rada prema gradskim-ruralnim i ve�im regionalnim grupacijama. Stope nezaposlenosti su relativno sli�ne izme u gradskih i ruralnih podru�ja, a ni regionalne razlike nisu zna�ajne. Stope participacije i zapošljavanja su na gradskim podru�jima nešto lošije. Opšte geografske sli�nosti su donekle iznena uju�e s obzirom na zapa�enu slabu potra�nju na tr�ištu rada u nekim delovima zemlje. Prethodni izveštaji koji su se zasnivali na podacima iz drugih anketa tako e pokazuju razlike (npr. Svetska banka 2004a). Ve�e geografsko „usitnjavanje“ moglo bi dati više detaljnijih rezultata; me utim, ARS nije reprezentativan na ni�em nivou. Ako su regionalni indikatori zapošljavanja i nezaposlenosti sli�ni, to mo�e biti zbog plata koje odgovaraju potra�nji za radnom snagom. U Poglavlju 5 vide�emo da postoje zna�ajne regionalne razlike u platama.
Tabela 2.6: Indikatori tr�išta rada po geografskim grupacijama, 2005
Gradske Ruralne Beograd Centralna
Srbija 1Vojvodina
Stope u�eš�a u radnoj snazi 64.2 66.7 63.8 65.8 65.1 Stope zaposlenosti 49.6 52.9 50.8 50.5 51.9 Stope nezaposlenosti 22.7 20.5 20.3 23.2 20.2 Dugotrajna nezaposlenost 76.9 82.2 71.8 83.9 74.0 1 bez Beograda
Izvor: ARS (2005) 25. Prema ARS-u iz 2005 ukupna zaposlenost iznosila je skoro 2,6 miliona, od �ega su oni koji rade za platu �inili 75%. Ova brojka o zaposlenosti obuhvata sve oblike rada, uklju�uju�i one u formalnom i neformalnom sektoru. U 2005. su radnici za platu predstavljali 75% svih zaposlenih (Grafikon 2.1). Iako je teško do�i do uporedne statistike iz raznih zemalja, ovo je visok udeo. Udeo samozaposlenih je nizak, 14%, a vlasnici velikih i malih preduze�a �ine 4%. Definiciju tih razli�itih kategorija zaposlenosti videti u Aneksu Tabele 2.1.
Grafikon 2.1: Raspodela zaposlenja prema statusu, ukupna privreda, 2005
Izvor: ARS (2005)
26. Na samozapošljavanje otpada jedan od najni�ih udela zapošljavanja u zemljama Centralne i Isto�ne te Jugoisto�ne Evrope. Indikator koji se najviše mo�e uporediti na me unarodnom nivou tj.
Zaposleni75%
Vlasnici4%
Pomo� doma�instvima7%
Samozaposleni14%
14
indikator uloge mikro preduze�a i preduzetnika u otvaranju novih radnih mesta je udeo samozaposlenih koji nisu poljoprivrednici u ukupnom zapošljavanju koje ne uklju�uje poljoprivredu. Taj udeo u Srbiji iznosi samo oko 7,5%, u pore enju sa Albanijom gde iznosi 15%, Slovenijom, Ma arskom, Poljskom i � eškom Republikom sa 10% i oko 14% u OECD-u i EU-15. Ovaj nalaz otkriva da se, u pore enju sa naprednijim tranzicionim ekonomijama u regionu, napredak preduzetni�kih aktivnosti do sada razvijao polako.
27. Skoro polovina svih poslova još uvek se nalazi izvan privatnog sektora. Udeo zapošljavanja u privatnom sektoru u Srbiji još uvek je mali; samo 57% od ukupnog zaposlenja pripada privatnom sektoru. Udeo zapošljavanja u dr�avnim preduze�ima iznosi 25%, a u društvenim 13%, dok je preostalih 5% zaposleno u mešanim preduze�ima, zadrugama ili u preduze�ima nepoznatog vlasništva.
28. Osim toga, u privatnom sektoru zaposleno je manje od polovine onih koji rade za platu. Radnici za platu uglavnom rade u javnom sektoru, a 50% je bilo zaposleno u dr�avnim i društvenim preduze�ima, u 2005. (Tabela 2.7). To je ve�i udeo od udela u privatnom sektoru (44%). Imajte u vidu da je rad za platu u slu�bama koje pru�aju usluge još uvek u ogromnoj meri okrenut ka dr�avnom i društvenom sektoru, te da je samo 41% u privatnom sektoru. Iako je rad za platu izvan privatnog sektora još uvek više zastupljen nego u privatnom sektoru, podaci iz ARS-a za 2004. i 2005. ukazuju da se tranzicija odvija brzo. Udeo privatnog sektora znatno je porastao u svim sektorima, oko 5 odsto ukupno. S obzirom na program privatizacije i restrukturiranja plus smanjenje dr�avne administracije, ovaj trend �e se verovatno nastaviti.9
Tabela 2.7: Zapošljavanje prema vlasništvu i delatnosti, 2004-2005.
Privatni sektor Dr�avna
preduze�a1Društvena preduze�a Ostalo Ukupno
2004 2005 2004 2005 2004 2005 2004 2005 2004 2005 Poljoprivreda 64,4 68,1 11,4 6,9 16,3 15,4 8,0 9,7 100 100 Proizvodnja 42,0 51,5 16,1 15,1 31,7 24,1 10,3 9,3 100 100 Gra evina 52,8 68,9 13,4 11,1 23,8 16,3 10,0 3,8 100 100 Usluge 38,3 41,1 37,5 39,8 19,2 15,3 5,0 3,8 100 100 Ukupno 39 44,3 33 33,4 21,6 16,9 6,5 5,4 100 100
1. Uklju�uju�i administrativne slu�benike Izvor: ARS 2004-5
29. Radnici za platu u privatnom sektoru manje su obrazovani od onih u drugim sektorima. Na Grafikonu 2.2 prikazano je da je verovatnije da su zaposleni u privatnom sektoru završili stru�ne škole ili imaju samo osnovno obrazovanje (ili manje od toga), te da je manje verovatno da su završili više škole nego radnici koji nisu u privatnom sektoru. Tako e, zaposleni u privatnom sektoru �esto su mla e osobe.
9 S obzirom na zna�ajne promene u toku jedne godine, ova analiza je ura ena samo sa panel komponentom ARS-a za 2004/5, da bi se videlo šta se dogodilo sa tom istom grupom ljudi. Rezultati su sli�ni. Zapošljavanje u privatnom sektoru poraslo je sa 38 na 41%, zapošljavanje u društvenim preduze�ima smanjilo se sa 22 na 18%. Zapošljavanje u dr�avnim preduze�ima, prema panel analizi, poraslo je za 2 procenta, dok brojka koja se dobija koriš�enjem popre�nog preseka podataka, iznosi svega 0,5%.
15
Grafikon 2.2: Raspodela radnika za platu prema vlasništvu po demografskim karakteristikama, 2005
Izvor: ARS (2005)
30. � ak i posle reformi Zakona o radu izvršenih 2001. i 2005, fleksibilni oblici zapošljavanja po ugovoru još uvek skoro i da ne postoje. Samo oko 4% zaposlenih obi�no radi manje od 30 sati nedeljno (tj. skra�eno radno vreme), dok sli�an broj ima privremeni posao. Postoje barem dve mogu�e hipoteze zašto poslovi sa skra�enim radnim vremenom i privremeni poslovi nisu rasprostranjeni u Srbiji, uprkos zakonima o radu koji ih sada dozvoljavaju. Kao prvo, pre tranzicije u Srbiji nisu postojali fleksibilni oblici zapošljavanja. Zbog toga je verovatno da, s obzirom na okasneli proces tranzicije, u zemlji još uvek postoji uvre�ena tradicija punog radnog vremena. Kao drugo, s obzirom na niske plate u zemlji, zaposleni ne mogu sebi da dopuste da rade skra�eno radno vreme, zato što su troškovi �ivota u odnosu na zarade previsoki (prevoz, ishrana, ode�a, de�ji vrti�i itd.). Uo�ava se da je stopa zaposlenosti sa skra�enim radnim vremenom u Srbiji veoma niska za �ene (Tabela 2.8).
Tabela 2.8: U�estalost i sastav zaposlenja sa skra�enim radnim vremenom, 20041
Zaposlenje sa skra�enim radnim vremenom kao udeo u zapošljavanju Ukupno Muškarci � ene
Udeo �ena u zaposlenju sa skra�enim radnim vremenom
Bugarska 0,7 0,4 1,0 66,5 � eška Republika 3,1 1,5 5,2 72,9 Ma arska 3,6 2,2 5,1 67,7 Poljska 12,0 7,5 17,5 65,7 Rumunija 16,4 14,3 18,6 53,6 Srbija 4,4 3,4 5,8 53,0 Slova�ka 2,7 1,3 4,5 73,0 Turska 6,6 3,7 14,8 59,4 EU-15 17,4 6,6 31,2 78,6
1. Lica sa skra�enim radnim vremenom su ona koja obi�no rade manje od 30 sati nedeljno na svom osnovnom poslu (ne samo oni koji rade za platu) Izvor: OECD (2005), ARS (2005) za Srbiju i MOR (KILM 4. izdanje) za Bugarsku, Rumuniju i Tursku.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
Rod
� enski Muški
Starost
15-24
25-5455-64
Obrazovanje
Manje od osnovnogOsnovno
Stru�na školaOpšta gimnazija
UniverzitetRegion
Beograd
Centralna Srbija
Vojvodina
Privatno Nije privatno
16
31. Nedostatak fleksibilnosti je tako e evidentan u broju radnih sati, jer skoro svi radnici rade 40 ili više sati nedeljno. U proseku, srpski radnici rade du�e u pore enju sa mnogim drugim zemljama. Prosek radnih sati u nedelji je 44 za one koji rade za platu, a 45 za sve zaposlene pojedince. Podaci iz drugih evropskih zemalja pokazuju znatno manji broj radnih sati u nedelji.10 Na Tabeli 2.9 vidi se raspodela radnih sati u nedelji. Ve�ina radnika nalazi se u rubrici 40-49. kada se posebno analiziraju muškarci i �ene vidimo da muškarci obi�no imaju du�e radno vreme. Ti podaci o broju radnih sati govore da se od zaposlenih u Srbiji zahteva više kroz ve�i broj radnih sati, a ne nu�no zapošljavanjem novih lica, što se uklapa sa relativno niskim stopama otvaranja novih radnih mesta.
Tabela 2.9: Broj radnih sati u nedelji, svi zaposleni i oni koji rade za platu, 2005
Procenat Broj radnih sati u
nedelji Svi zaposleni Oni koji rade za platu 10 ili manje 1,1 0,4 20 -29 2,2 1,0 30 -39 3,8 2,0 40 -49 54,2 63,6 50 -59 21,5 21,9 60 ili više 17,2 11,1 Ukupno 100,0 100,0
Izvor: ARS (2005) 32. Fleksibilnosti se u stvari posti�e kroz neformalno zapošljavanje. Dok je u formalnom zapošljavanju o�igledno da nema mnogo fleksibilnosti, izgleda da neformalni sektor pru�a fleksibilnost, ma u kakvom obliku ona postojala na tr�ištu rada. U slede�em Poglavlju vršimo analizu neformalnog zapošljavanja. U ovoj analizi definiše se da su u neformalno zapošljavanje uklju�eni (i) samozaposleni pojedinci koji nisu završili više škole; (ii) oni koji poma�u u doma�instvu; (iii) radnici za platu u firmama sa manje od 10 zaposlenih; i (iv) vlasnici firmi sa manje od 10 zaposlenih. Prema toj definiciji, 43% od svih zaposlenih pojedinaca i 27% od onih koji rade za platu u 2005. godini bili su zaposleni neformalno.11
BBB... DDDuuugggooorrrooo nnniii tttrrreeennndddooovvviii
33. Da bi se razumeli trendovi na tr�ištu rada potrebni su dobri podaci; na�alost, u Srbiji ima mnogo problema u vezi sa dugoro�nim podacima koji se mogu dobiti. Teško je analizirati dugoro�ne trendove – �ak i iz vremena post-miloševi�evske tranzicije – zbog nedostatka uporedivih (i pouzdanih) podataka tokom vremena. Kao prvo, iako su podaci ARS-a bili na raspolaganju od 1995, anketa je imala problema sa kvalitetom koji se poboljšao tek od 2004, kad je metodologija uskla ena sa definicijama Eurostata. Ta promena metodologije implicira prekid u dugoro�nom trendu – rezultati iz vremena pre 2004. ne mogu se na pravi na�in porediti sa rezultatima posle te godine. Kao drugo, iako su podaci A� SS-a veoma kvalitetni, oni se mogu dobiti za samo dve godine (2002-2003), a Svetska banka (2004a) je taj panel ve� detaljno analizirala. Kao tre�e, postoje dva izvora evidentiranih podataka: brojke u vezi sa zapošljavanjem koje daje Grupa za statistiku zapošljavanja iz RZS-a i brojke o nezaposlenosti koje daje NSZ. Kao što �emo objasniti u tekstu ni�e, oba izvora mogu da predstave samo delimi�nu i pomalo
10 Prema najnovijim podacima LABORSTA, prose�ni broj nedeljnih radnih sati u raznim evropskim zemljama je slede�i: Litvanija 37,4; Letonija 39,6; Bugarska 33; � eška Republika 39,6; Poljska 39,8; Rumunija 39,4; Slovenija 36,5. Samo Turska ima ve�i broj radnih sati nedeljno (49,3). 11 Ne uklju�uju�i poljoprivrednike.
17
iskrivljenu sliku situacije na tr�ištu rada (videti Okvir 2.4). Brojke iz RZS-a se odnose samo na registrovane zaposlene u privredi, dok NSZ-ovi podaci o nezaposlenosti mogu potencijalno imati problem uzorkovanja s obzirom da za pojedince postoje mnogi podsticaji da se evidentiraju kao nezaposleni, �ak i ako ne tra�e posao.
Okvir 2.4: Opšti Problemi u merenju nezaposlenosti (i aktivnosti na tr�ištu rada) sa podacima o evidentiranju
Jednostavno re�eno, „nezaposlenost“ bi trebalo da se odnosi na radno sposobna lica koja ne rade (bilo formalno ili neformalno), ali bi �elela da rade. Da bi merila nezaposlenost, ve�ina zemalja, koja ne raspola�e podacima iz pouzdanih i redovnih anketa o doma�instvima, mora da se oslanja na evidenciju u biroima rada. To je veoma �est slu�aj u zemljama u razvoju i u nekim zemljama u tranziciji. Ima, me utim, zemalja koje se i dalje oslanjaju na evidenciju kao na osnovnu meru nezaposlenosti, �ak i kada nezaposlenost mo�e ta�no da se izra�una pomo�u anketa o doma�instvima.
Iz raznih razloga evidentirana nezaposlenost mo�e ili da preceni ili da potceni stvarnu nezaposlenost. Razlog je u tome što su radnici skloni da donose odluku o evidentiraju na osnovu sopstvene procene o odnosu koristi i troškova. U nekim situacijama evidentirane stope nezaposlenosti mogu da budu ni�e od "stvarnog" nivoa nezaposlenosti. Na primer, u nekim zemljama, radnici koji ne rade i ne tra�e posao mo�da se ne�e prijaviti za evidenciju zato što ne vide u tome dobit (tj. naknade za nezaposlenost se mo�da ne mogu dobiti ili se ne ispla�uju; druge socijalne naknade mo�da nisu vezane za evidentiranje; aktivni programi na tr�ištu rada mo�da nisu na raspolaganju ili se mo�da ne vide kao korisni). S druge strane, nekada je mogu�e registrovati se kao "nezaposleno lice" u slu�bi za zapošljavanje a da bi se ostvarilo pravo na neku naknadu koja nije vezana za tr�ište rada, iako takva lica u tom trenutku nisu bez posla ili ne tra�e posao. Ovo je slu�aj u Srbiji, gde mnogo „evidentiranih nezaposlenih“ u stvari ne tra�i posao – oni mo�da nisu deo radne snage ili su mo�da zaposleni u neformalnom sektoru - ali su na evidenciji da bi dobili odre ene beneficije, kao što je zdravstveno osiguranje. Tamo gde je sprovo enje zakona slabo ili vlada ne �eli da pojedincima onemogu�i da dobiju naknade, ti radnici �e se ra�unati kao nezaposleni �ak i ako to u stvari nisu. U tom slu�aju �e stopa evidentirane nezaposlenosti biti viša nego što je stvarna (nepoznata) stopa.
Stope nezaposlenosti zasnovane na anketnim podacima uz upotrebu me unarodnih standarda po pravilu odra�avaju stvarni nivo nezaposlenosti – tj. onih radno sposobnih odraslih pojedinaca koji ne rade ali koji aktivno tra�e posao. Treba primetiti da, ako se primenjuje prava metodologija, u anketama ove vrste ’rad’ se definiše kao rad koji pokriva aktivnosti kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. U aneksu ovog Poglavlja date su definicije „nezaposlenosti“ koje koristi ARS.
34. U ovom odeljku pokušavamo da, uz pomo� raspolo�ivih anketa i administrativnih podataka o registraciji, opišemo trendove koji su se javili tokom ove decenije. Na Grafikonu 2.3 predstavljeni su indikatori tr�išta rada od 2000. do 2005, uz koriš�enje i administrativnih i ARS podataka. Ove statistike odnose se samo na lica starosti 15 godina i više. Bilo je i ranijih pregleda dugoro�nih trendova u Srbiji (Svetska banka 2003, 2004a; Arandarenko i Paunovi� 2005; i Krsti� 2003) i ovaj odeljak se oslanja na taj rad.
18
Grafikon 2.3: Indikatori tr�išta rada za lica starosti 15 godina i više (u hiljadama), na osnovu ARS-a i evidentiranih podataka, 2000-2005.
Izvor: Podaci iz preduze�a i iz NSZ, te sopstveni prora�uni na osnovu razgovora sa RZS-om. 35. Iako ne postoje uporedivi podaci za du�i period, u ranijim izveštajima postoji saglasnost da su stope u�eš�a i zapošljavanja relativno stabilne ili u blagom opadanju, a da su stope nezaposlenosti neznatno porasle u periodu 2000-2003. Mada trendovi mogu biti sli�ni, nivoi su iznena uju�e razli�iti. Na primer, Arandarenko i Paunovi� (2005) predstavljaju pet razli�itih stopa nezaposlenosti za 2002, u rasponu od 26,3% prema podacima registrovanim u NSZ-u do 14,5-15.4% prema ARS-u (zavisno od toga da li su „privremeno aktivni pojedinci“ uklju�eni kao zaposleni ili kao nezaposleni).12
36. � ini se da podaci iz ARS-a potvr uju taj obrazac pove�anja nezaposlenosti i smanjenja zaposlenosti. Prema ARS-u, zaposlenost je blago opadala do 2003. Nezaposlenost je rasla i dostigla nešto ve�i broj od 500.000 pojedinaca u 2003, za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više.
37. Od 2000. do 2003. u ARS indikatorima je došlo do relativno blagih promena; me utim, diskontinuitet se pojavljuje 2004, a posebno je primetan u skoku broja nezaposlenih, pa samim tim i u u�eš�u u radnoj snazi. To je najverovatnije rezultat promena u metodologiji ARS-a koja je uvedena 2004. da bi se obezbedilo bolje ra�unanje nezaposlenih. (Detaljno objašnjenje promena u metodologiji koje je usvojio Republi�ki zavod za statistiku potra�iti u Okviru 2.5). S obzirom da se novi okvir uzorkovanja sada zasniva na Popisu iz 2002, ukupno stanovništvo starosti 15 godina i više tako epredstavlja diskontinuitet u 2004. godini (videti Anekse Tabela 2.2 i 2.3).
12 Ove stope se odnose na lica starosti od 15–64 godine.
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
2000 2001 2002 2003 2004 2005
Zaposleni po ARS
Nezaposleni po ARS
Nezaposleni po NSZ
Evidentirani zaposleni
19
Okvir 2.5: Metodologija: ARS 1995-2003. prema ARS-u 2004-2005
Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se u Srbiji neprekidno od 1995. Od 1995. do 2003. okvir ARS-a za biranje uzorka bio je Popis iz 1991, a veli�ina uzorka bila je oko 3.900 doma�instava. Kao što je iskazano u ranijim izveštajima Svetske banke (Svetska banka 2003. i 2004a), postoji problem oko tih podataka zato što upitnici, definicije i obuka anketara nisu sledili me unarodne smernice. Na primer, kao nezaposleni su bili definisani oni koji su se prijavili da prošlog meseca nisu radili ali da su tra�ili posao (nije procenjivana njihova raspolo�ivost da po�nu da rade u naredne 2 nedelje). Definicija zapošljavanja zasnivala se na referentnom mesecu umesto na uobi�ajenoj referentnoj nedelji. Definicija koja se koristila za zapošljavanje ostala je nejasna, ali tu verovatno spadaju pojedinci koji, iako su mo�da radili u referentnom mesecu ne bi bili smatrani kao zaposleni prema definiciji MOR-a. Najzad, publikacije ARS-a pre 2004. delile bi status zaposlenosti na: pla�ene zaposlene, pomo� u ku�i, poljoprivrednike, privremeno aktivne, ostale aktivne. Nemogu�e je spariti ove kategorije sa novim kategorijama: poslodavci, samozaposleni, zaposleni i pomo� u ku�i. (Videti Aneks Tabele 2.3).
Novi ARS 2004. sada vodi Republi�ki zavod za statistiku, a okvir za odabir uzorka je Popis iz 2002. Svi instrumenti za istra�ivanje u potpunosti su revidirani i prilago eni najnovijim preporukama i definicijama MOR-a i Eurostata. To je rezultiralo sadašnjom konzistentnoš�u procena indikatora tr�išta rada sa me unarodnim standardima. U toj novoj anketi, kad se razjašnjava nezaposlenost, aktivno tra�enje zaposlenja i raspolo�ivost da se sa radom po�ne pravilno su procenjeni, a definicije zapošljavanja su pravilno zasnovane na definicijama koje se mogu porediti na me unarodnom nivou. Prema MOR-u, zaposlenost se definiše kao pojedinci koji su radili za platu barem jedan sat u referentnoj nedelji, i ona lica koja privremeno nisu na poslu zbog bolesti ili povrede, praznika ili odmora, štrajka ili zatvaranja fabrika za vreme štrajka, na odsustvu zbog obrazovanja ili obuke, na porodiljskom ili roditeljskom odsustvu, zbog smanjenja privrednih aktivnosti, zbog privremene dezorganizacije ili prekida rada iz razloga lošeg vremena, mehani�kih ili elektri�nih kvarova, ili nedostatka sirovina ili goriva, ili neko drugo privremeno odsustvovanje treba da se tretiraju kao i kod pla�enog zaposlenja, pod uslovom da ti radnici imaju redovan formalni posao.
38. � ak i kad se u�ini da u brojkama ARS-a o zapošljavanju od 2003. do 2004. postoji glatka tranzicija, jasno je da je to samo koincidencija. Broj zaposlenih u 2003. je prema ARS-u iznosio 2.919 miliona, a 2004. 2.931 milion. Me utim, ova naoko glatka tranzicija ne mo�e odra�avati stvarnu evoluciju zapošljavanja. Kao što je rezimirano u Okviru 2.4, došlo je do zna�ajnih promena u metodologiji, što podrazumeva da ove brojke koje deluju sli�no ne predstavljaju meru za iste stvari.
39. Naravno, administrativni podaci potcenjuju zaposlenost s obzirom da ne uzimaju u obzir poljoprivrednike, radnike sa skra�enim radnim vremenom i neformalne radnike. Postoji oštar kontrast izme u indikatora ARS-a i indikatora administrativnih podataka (Grafikon 2.3). Prema podacima iz evidencije zaposlenost je mnogo ni�a. Dok podaci iz ARS-a procenjuju da je u 2005. zaposleno 2,7 miliona (osobe starosti 15 godina i više), brojka iz podataka iz evidencije iznosi 2,1 milion. 40. S druge strane, brojke o registrovanoj nezaposlenosti preterano precenjuju nezaposlenost, s obzirom da se za evidenciju NSZ-a prijavljuju i lica koja ne tra�e posao nego �ele da imaju zdravstveno osiguranje. Prema administrativnim podacima (NSZ) stopa nezaposlenosti je u 2005. iznosila 32,4%, u pore enju sa procenom od 22% na osnovu ARS-a.13 Ve�i broj evidentiranih nezaposlenih lica, u pore enju sa anketom o nezaposlenosti (oko 1 milion prema 700.000) mo�e se pripisati �injenici da su pojedinci podstaknuti da se evidentiraju kod NSZ-a na prvom mestu radi dobijanja zdravstvenog osiguranja. 41. Pored toga, postoji prili�no velika grupa pojedinaca koji su evidentirani kod NSZ-a kao nezaposleni, a koji prema definiciji MOR-a o zaposlenosti rade. Koriste�i informaciju o evidenciji koja je uklju�ena u ARS mogu�e je izvršiti pore enje evidencionog statusa sa stvarnom aktivnoš�u na tr�ištu
13 ARS za stopu nezaposlenosti koristi definiciju MOR-a, za stanovništvo starosti 15-64 godine.
20
rada (Tabela 2.10). Kao prvo, 125.736 stvarno nezaposlenih (prema anketi) nisu bili evidentirani kod NZS-a. S druge strane, 318.678 evidentiranih kao nezaposleni imalo je posao u neformalnom sektoru; 263.619 bili su neaktivni prema definicijama MOR-a (videti Aneks Tabele 2.1).14 U Poglavlju 3 koristimo grupu pojedinaca koji, iako su evidentirani kod NSZ-a kao nezaposleni, po definicijama MOR-a jesu zaposleni. Kako nije mogu�e da ova grupa radi u evidentiranim poslovima, ona slu�i kao klju� za karakteristike onih koji su neformalno zaposleni.
Tabela 2.10: MOR (ARS) i evidentirana nezaposlenost, 2005
Nezaposleni po MOR-u, neevidentirani 125.736
Evidentirani nezaposleni i nezaposleni po MOR-u 593.037
Evidentirani nezaposleni, zaposleni po MOR-u 318.678
Evidentirani nezaposleni, neaktivni po MOR-u 263.619
Izvor: ARS 2005.
CCC... OOO eeekkkiiivvvaaannnjjjaaa ––– dddeeemmmooogggrrraaafffssskkkiii tttrrreeennndddooovvviii
42. Stanovništvo stari, ali Srbija je u relativno boljoj poziciji od evropskog proseka. Stope rasta stanovništva su zna�ajne za starosnu grupu 65 godina i više, a projekcije (za Srbiju i Crnu Goru) pokazuju da �e se taj trend nastaviti tokom naredne tri decenije (Tabela 2.11). Do druge �etvrtine veka demografski profil �e izgledati mnogo stariji nego sada. Me utim, u kra�em vremenskom periodu, ukupni udeo onih preko 65 godina starosti osta�e relativno mali (tj. manje od 15% tokom naredne decenije). S druge strane, grupa ispod 15 godina starosti, koja je od 1995. opadala, nastavi�e da se smanjuje kako u apsolutnom smislu tako i u udelu u ukupnom stanovništvu. Ipak, Srbija ne stari tako brzo kao mnoge druge zemlje u Evropi.15
14 Pojedinci su podstaknuti da se evidentiraju uglavnom zbog penzionog i zdravstvenog osiguranja, a ne zato što je potrebno da se evidentiraju da bi naknadu za nezaposlenost primili u gotovini. Samo mali procenat evidentiranih prima naknadu u gotovini. 15 U Srbiji i Crnoj Gori je prose�an broj godina bio 36,5 u pore enju sa 39,0 u Evropi. Projekcije (UN 2004, srednja varijanta) su 38,8 odnosno 41,8, za 2015. godinu.
21
Tabela 2.11: Demografski trendovi u Srbiji i Crnoj Gori, 1985-2050.
1985 1990 1995 2000 2005 2010 2015 2020 2025 2030 2035 2040 2045 2050 Stope rasta za 5 godina1
0-15
0.5 -2.7 -9 -8.7 -5.8 -3 -2.4 -2.2 -2.3 -2.6 -2.6 -2.5 -2.6
15-64
2.7 3.3 0.3 0.6 1.3 -1.2 -3.1 -2.3 -2.2 -2.5 -3.2 -3.9 -4.5
65+ 14.1 23.6 15.3 7.1 -0.3 5.5 11.3 5.7 3.7 3.3 4 5 5.1
Udeo 0-15
24 23.4 21.9 20 18.3 17.3 16.9 16.6 16.4 16.2 16 15.8 15.7 15.6
15-64
67.4 67.1 66.7 66.9 67.6 68.6 68.2 66.7 65.7 65.1 64.4 63.4 62 60.5
65+ 8.6 9.5 11.4 13.1 14.1 14.1 14.9 16.8 17.9 18.8 19.7 20.8 22.2 23.9
1. Stope rasta su date za intervale od pet godina, npr. 1990. stoji za stopu rasta izme u 1985. i 1990. Izvor: Projekcije UN za Srbiju i Crnu Goru. http://esa.un.org/undp/
43. Radno sposobno stanovništvo u Srbiji �e po�eti da opada i u apsolutnom smislu i u udelu u ukupnom stanovništvu posle 2010. Stopa zavisnosti pomo�u koje se meri udeo stanovništva koje nije radno sposobno (tj. od 0-14 godina i od 65 godina i više) je u opadanju, ali �e taj trend krenuti u obrnutom smeru 2010. zbog brzog rasta broja starijih lica. To zna�i da �e se radno sposobno stanovništvo smanjiti u relativnom smislu; ono �e se tako e smanjiti i u apsolutnom smislu – izme u 2005. i 2020. stanovništvo u starosnoj grupi od 15-64 opaš�e za više od 210.000 lica.
44. Opadanje radno sposobnog stanovništva mo�e se nadoknaditi pove�anjem stopa u�eš�a. Starenje ima potencijal da veoma negativno uti�e na zemlje sa niskim stopama u�eš�a, ne samo kod starijih lica nego i kod odraslog stanovništva u celini (Svetska banka 2006c, uskoro izlazi). Trenutno je, kako smo videli, stopa u�eš�a u Srbiji samo oko 65%, a me u licima starosti izme u 55 i 64 godine ona iznosi ispod 40%. Zbog toga �e biti va�no da se tokom naredne decenije te stope podignu, da bi se korigovali demografski trendovi.
22
Aneks
Aneks Tabele 2.1: Glavne varijable i definicije tr�išta rada po ARS-u
Neaktivan Nije radio poslednjih sedam dana + NIJE tra�io posao u poslednje �etiri nedelje + NIJE voljan da se zaposli u roku od naredne dve nedelje
Vlasnik Vlasnik/suvlasnik kompanije/institucije, radnje, poljoprivrednog imanja, lekarske ordinacije, advokatske kancelarije itd.
Nezaposlen po definiciji MOR-a
Nije radio poslednjih sedam dana + tra�io je posao u poslednje �etiri nedelje + voljan je da se zaposli u roku od naredne dve nedelje
Nezaposlen po slobodnijoj definiciji
Nije radio poslednjih sedam dana + voljan je da se zaposli u roku od naredne dve nedelje (bez obzira da li je tra�io posao ili nije)
Samozaposlen Nezavisni radnik koji nema zaposlene Zaposlen Zaposleni/radnik Pomo� u doma�instvu
Nepla�eni radnik koji radi u porodici
Formalni radnik Definicija 1
Zaposleni u javnom ili društvenom preduze�u ili zaposleni u srednjem ili velikom preduze�u (sa 50 ili više zaposlenih) Samozaposleni sa fakultetskim ili još višim stepenom obrazovanja Vlasnik sa pedeset ili više zaposlenih
Formalni radnik Definicija 2
Isto kao u Definiciji 1, ali fleksibilnije što se ti�e veli�ine firme i u odnosu na zaposlene i u odnosu na vlasnike. Zaposleni u javnom ili društvenom preduze�u ili zaposleni u preduze�u sa 10 ili više zaposlenih.
Formalni radnik Definicija 3
Isto kao u Definiciji 1, ali fleksibilnije što se ti�e veli�ine firme i u odnosu na zaposlene i u odnosu na vlasnike. Zaposleni u javnom ili društvenom preduze�u ili zaposleni u preduze�u sa 5 ili više zaposlenih.
Formalni radnik Definicija 4
Isto kao u Definiciji 1, ali razli�ito u odnosu na zaposlene. Zaposleni u javnom ili društvenom preduze�u ili zaposleni na neodre eno ili odre eno vreme.
Formalni radnik Definicija 5
Isklju�ivo zaposleni za koga se trenutno pla�aju doprinosi za Penzioni fond zaposlenih.
Formalni radnik Definicija 6
Samo zaposleni, sa isklju�enjem poljoprivrednika (zaposlenje evidentirano u RZS-u)
Radnik sa punim radnim vremenom
Pojedinci koji rade 30 ili više sati nedeljno u svojoj osnovnoj profesiji (definicija Eurostata)
Radno sposobno stanovništvo
Pojedinci starosti od 15-64 godine.
Plata: Definicija Koliko je iznosila vaša poslednja neto plata za rad u prošlom mesecu? Vrednost (dinara) je deflacionirana na 2005. prema nacionalnom proseku iz Indeksa potroša�kih cena.
Aneks Tabele 2.2: FSO/RZS indikatori tr�išta rada (u 000)za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više
2000 2001 2002 2003 2004 2005
Stanovništvo starosti 15 godina i više 6173 6177 6169 6138
6485 6456 Aktivno 3519 3538 3460 3419 3596 3453 Zaposleno 3094 3106 3000 2919 2931 2733 Nezaposleno 426 433 460 500 665 720
Izvor: Prora�un osoblja na osnovu razgovora sa RZS-om.
23
Aneks Tabele 2.3: ARS-ove kategorije zaposlenosti prema dvema razli�itim metodologijama
ARS 2003 ARS 2004 Ukupno stanovništvo 6.138 6.485
Okvir za uzorkovanje Popis 1991 Popis 2002
Ukupno zaposlenih 2.919 2.931
Pla�eni zaposleni1 1.972 Zaposleni 2.059 Samozaposleni 514 Vlasnici 145 Pomo� u ku�i 177 213 Poljoprivrednici 501 Privremeno aktivni2 243 Ostali aktivni 26
1. U pla�ena zaposlena lica spadaju zaposleni, samozaposleni i vlasnici u 2003. godini. 2. Privremeno aktivno stanovništvo obuhvata lica koja su, za vreme referentnog perioda, radile neki posao za novac, ali koja nisu imala stalni i regularni izvor prihoda.
24
25
POGLAVLJE 3: SPECIFI� NI ASPEKTI TR�IŠTA RADA
45. Ovo poglavlje razmatra �etiri specifi�na aspekta tr�išta rada: dugotrajnu nezaposlenost, odre ivanje plata, neformalno zapošljavanje i zapošljavanje mladih. Nezaposlenost je sama po sebi veoma zabrinjavaju�i fenomen, a pogotovo kada je tolikih razmera i kada toliko dugo traje. Raspon plata po polu, obrazovanju, regijama i vlasništvu ukazuju na podeljenosti na tr�ištu rada. Tako e, neformalni sektor je prili�no velik i �ini se da se uve�ava. Kona�no, prime�uje se izuzetno visoka stopa nezaposlenosti mladih, kao i izuzetno niska stopa zaposlenosti.
AAA... DDDuuugggoootttrrraaajjjnnnaaa nnneeezzzaaapppooosssllleeennnooosssttt
46. Uopšte uzev, stopa nezaposlenosti je u Srbiji ne samo visoka, nego je i ve�im delom dugotrajna. Prema podacima iz ARS-a iz 2005. godine, 79% nezaposlenih starosti od 15 do 64 godine, bez posla je godinu dana ili du�e, što je bio naj�eš�i slu�aj tokom poslednjih 10 godina (Svetska banka 2004a). Osim toga, verovatno �e se ovakav trend nastaviti s obzirom na trenutne programe privatizacije i restrukturiranja, uklju�uju�i i smanjenje dr�avne administracije na odgovaraju�u meru.
47. Srbija ima sli�an problem sa dugotrajnom nezaposlenoš�u kao i nekoliko drugih zemalja Jugoisto�ne Evrope; me utim, ona je u mnogo te�oj situaciji nego razvijenije Evropske zemlje. Tabela 2.2 u Poglavlju 2 pokazuje da je ve�i deo nezaposlenosti u regionu Jugoisto�ne Evrope, dugoro�ne prirode. Iako se �ini da je Srbija u neznatno boljoj situaciji od Makedonije i Crne Gore, udeo dugotrajne nezaposlenosti u 10 novih zemalja �lanica EU (EU-10) gotovo je duplo manji od onog u Srbiji. Tabela 3.1 isti�e zna�ajno ve�u u�estalost i stopu dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji u pore enju sa drugim, razvijenijim Evropskim zemljama.
Tabela 3.1: Dugotrajna nezaposlenost: Stope i u�estalost, 20051
Stopa dugotrajne nezaposlenosti (%)2
U�estalost dugotrajne nezaposlenosti (%)3
Bugarska 8,3 55,3
Hrvatska 8,6 56,4
Republika � eška 3,9 49,9
Ma arska 2,5 42,2
Poljska 9,8 49,7
Srbija 17,3 79,0
Slova�ka 10,7 61,1
Slovenija 3,9 56,5
Turska 2,5 24,4 1. Udeo dugotrajne nezaposlenosti pojedinaca koji su deo radne snage. 2. Procenat nezaposlenih prema MOR-u koji posao tra�e 12 meseci ili du�e. Izvor: ARS (2005) za Srbiju, KILM 4. izdanje za ostale
48. Broj dugotrajno nezaposlenih u najve�oj meri �ine �ene, sredove�na lica i stanovnici Centralne Srbije (bez Beograda) i gradskih sredina. Tabela 3.2 pokazuje udeo dugotrajne nezaposlenosti po demografskim karakteristikama. Prema ovom prikazu, oni optimalnih godina (25-44), slabo obrazovani
26
pojedinci, stanovnici Centralne Srbije i gradskih sredina predstavljaju ve�i deo dugotrajno nezaposlenih u odnosu na druge grupacije. 49. Iznena uje je to što verovatno�a da neko bude nezaposlen du�e od godinu dana izgleda nije povezana sa li�nim karakteristikama. Iako je ve�a verovatno�a da �e �ene, a ne muškarci, biti nezaposleni, u�estalost dugotrajne nezaposlenosti i jednih i drugih je sli�na (Tabela 3.2). Tako e, za kategorije starosti 25-44, 45-54 i 55-64 godina i za one sa srednjom školom ili ni�im obrazovanjem, udeo dugotrajne nezaposlenosti je gotovo identi�an. Samo se promenljivi geografski �inioci �ine relevantnim u odre ivanju verovatno�e da li �e neko biti nezaposlen du�e od godinu dana: udeo dugotrajne nezaposlenosti u Centralnoj Srbiji premašuje isti u Beogradu ili Vojvodini, a stanovnicima ruralnih oblasti potrebno je više vremena da do u do posla nego stanovnicima gradskih sredina. Ovaj nalaz se uglavnom mo�e objasniti te�im procesom restrukturiranja u Centralnoj Srbiji u pore enju sa ostalim regionima.
Tabela 3.2: Stope i trajanje dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji, 2005
Prose�no trajanje u mesecima
Medijana Srednja vrednost
Udeo u dugotrajnoj nezaposlenosti
U�estalost dugotrajne
nezaposlenosti
Ukupno 48 66,3 100 79.0
Pol
� enski 48 70,8 54,6 79,6
Muški 48 60,8 45,4 78,4
Starosne kategorije
15-24 24 29,9 20,2 67,8
25-44 60 74,8 57,1 82,2
45-54 48 74,6 17,1 83,1
55-65 48 84,7 5,6 81,6
Obrazovanje
Manje od osnovne škole 72 114,7 4,3 83,1
Osnovna škola 60 76,1 18,6 86,9
Stru�na škola 48 65,4 28,3 80,9
Gimnazija opšteg smera 48 60,1 39 76,4
Univerzitetsko 36 51,2 9,8 70,6
Region
Beograd 36 53,2 17,7 71,8
Centralna Srbija2 48 69,4 58,1 84,0
Vojvodina 48 68 24,2 74,1
Ruralna oblast 60 71,9 41,5 82,2
Gradska sredina 48 61,9 58,5 76,9 1. Isklju�uju�i Beograd. Izvor: ARS 2005
50. Uslovna analiza, koja slu�i za kontrolu drugih faktora, potvr uje ove nalaze. Probit regresija pokazuje da je manje verovatno da �e ljudi sa višim obrazovanjem i mladi biti dugotrajno nezaposleni u odnosu na ostale kategorije prema obrazovanju, odnosno starosti. Jednaka je verovatno�a da �e pojedinci
27
iz gradskih sredina biti dugotrajno nezaposleni kao i oni iz ruralnih, ali je znatno ve�a verovatno�a da �e radnici u Centralnoj Srbiji biti du�e vremena nezaposleni u odnosu na one u Vojvodini ili Beogradu.
51. S obzirom na to da samo manji broj nezaposlenih ima pravo na naknadu u slu�aju nezaposlenosti, ukupni uticaj osiguranja u slu�aju nezaposlenosti na nivo i trajanje nezaposlenosti nije zna�ajniji. Poglavlje 6 pokazuje da nov�ana pomo� nezaposlenim osiguranicima u stvari pokriva veoma mali procenat nezaposlenih radnika u Srbiji. Podaci iz ARS-a pokazuju da je ve�a verovatno�a da �e se dugotrajno nezaposleni evidentirati kod NSZ-a, nego oni koji su kra�e vreme nezaposleni (85% prema 73%).16
52. Samo je za nijansu verovatnije da �e dugotrajno nezaposleni osetiti ekonomske teško�e u odnosu na ostatak nezaposlenih. Prema proceni pojedinaca o finansijskoj situaciji u svojim doma�instvima, oni koji tra�e posao godinu ili du�e, daju neznatno negativnije mišljenje o svojoj finansijskoj situaciji od onih koji su „kratkoro�no“ nezaposleni (Tabela 3.3).
Tabela 3.3: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma�instvu
Nezaposleni
>=1 godine <1 godine
Veoma dobro 0,9 2,8
Prete�no dobro 12,0 16,0
Prete�no loše 22,9 21,8
Loše 64,1 59,3 Izvor: ARS (2005)
53. Dinami�ka analiza potvr uje da mnogi pojedinci ostaju bez zaposlenja tokom zna�ajnih vremenskih perioda. Podaci iz ARS-a omogu�avaju uvid u to šta se dešavalo u 2005. godini sa radnicima koji su tokom 2004. bili bez zaposlenja. (Okvir 3.1 sumira metodologiju koriš�enu za panel analizu.) Kada posmatramo ove tranzicijske obrasce iz jedne godine u drugu, vidimo da nezaposlenost uporno traje. Grafikon 3.1 koristi podatke iz ARS-a za pra�enje tranzicije iz jedne godine u drugu radno sposobnog stanovništva (starosti 15-64 godine) koje je bilo nezaposleno tokom prve godine; postojala je duplo ve�a verovatno�a da oni u narednoj godini budu nezaposleni nego zaposleni.17
16 Kao što je ve� pomenuto u Poglavlju 2, postoji mogu�nost da neki pojedinci koji su evidentirani kod NSZ-a, u stvari nisu nezaposleni, nego da rade na crno. 17 U Programu za ekonomski rast i zapošljavanje (CEM) (Svetska banka 2004a), kretanja radne snage u Srbiji izgledala su znatno druga�ije od ovih. Izvor koji je koriš�en, A� SS, daje zna�ajno ni�e stope nezaposlenosti: 7,7% u 2002. i 8,0% u 2003. godini.
28
Grafikon 3.1: Tranzicija izvan nezaposlenosti
Employed27%
Out of labor force20%
Unemployed53%
Unemployed in t0
[Zaposleni - 27%; Van radne snage - 20%; Nezaposleni - 53%]
Izvor: ARS (2004-05)
Okvir 3.1: Pra�enje radnika uz pomo� longitudinalnog panela
Ankete o radnoj snazi iz 2004. i kasniji ciklus tokom 2005. godine, ne daju samo popre�ni presek tr�išta rada. Zajedno daju longitudinalni panel koji prati standardni uzorak doma�instava tokom dvogodišnjeg perioda.
U longitudinalnoj ili dinami�koj analizi predstavljenoj u ovom izveštaju, koristi se panel aspekat ARS-a. To obuhvata ispitanike koji su obra eni u ciklusima iz 2004. i 2005. godine. Ukupno 9.800 osoba je ispitano u oba ciklusa. Dakle, u longitudinalnoj analizi dva puta posmatramo situaciju na tr�ištu rada panela doma�instava i njihovih radnika.
Tranziciona analiza pomenuta u ovom poglavlju, zasniva se na posmatranju radnog statusa svakog radnika posmatranog tokom referentne nedelje (tj. jedanput godišnje). Dakle, pojedinac u panelu mo�e za obe godine imati najviše jednu tranziciju. Tranzicija se bele�i samo ako pojedinac iz jednog od tri posmatrana statusa (izvan radne snage, nezaposlen, zaposlen) pre e u drugi naredne godine. Dakle, podaci u ovom poglavlju zasnivaju se na tranzicijama iz jedne godine u drugu posmatranim izme u 2004. i 2005. godine.
54. Najmanja verovatno�a je da �e �ene i stariji radnici uspeti da izbegnu nezaposlenost i na uzaposlenje; iznena uju�e je to što se �ini da obrazovanje nije zna�ajan faktor. Tabela 3.6 pokazuje verovatno�u tranzicije iz nezaposlenosti po nekim demografskim karakteristikama. Najmanja verovatno�a je da �e �ene i stariji radnici na�i zaposlenje izme u prve i druge godine. Osim toga, u pore enju sa muškarcima i mla im radnicima, verovatnije je da �e ove grupe napustiti radnu snagu. Iznena uje to što izgleda da obrazovanje nema ulogu u ovim tranzicijama.
29
Tabela 3.4: Verovatno�a tranzicije iz nezaposlenosti
2005 2004 Zaposleni Izvan radne snage Nezaposleni Nezaposleni 27,6 19,7 52,6 Pol Muški 36,1 15,3 48,6 � enski 20,5 23,4 56,1 Grupe prema nivoima obrazovanja
Manje od osnovne škole 28,3 23,9 47,8 Osnovna škola 25,7 24,1 50,2 Stru�na škola 29,8 16,8 53,4 Gimnazija opšteg smera 26,2 20,0 53,7 Univerzitetsko ili više obrazovanje
29,7 17,1 53,1
Starosne kategorije 15-24 27,9 21,6 50,5 25-54 28,3 17,5 54,2 55-64 15,9 49,3 42,9
Izvor: ARS (2005)
55. Uopšte uzev, �ini se da kombinacija slabe potra�nje rada i strukturne nezaposlenosti objašnjava visoku u�estalost dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji. S jedne strane, rast zaposlenosti zaostaje za rastom proizvodnje i o tome �e biti re�i u slede�em poglavlju. Zato je relativno malo novih mogu�nosti za zaposlenje dostupno onima koji tra�e zaposlenje. Sa druge strane, �ini se da je ve�ina dugotrajno nezaposlenih starijih radnika i relativno slabo obrazovana; �esto se nalaze i u ekonomski nerazvijenim regionima. U svakom slu�aju, ostaje otvoreno pitanje da li su dugotrajno nezaposleni ispravno klasifikovani kao takvi: neki od njih mo�da rade u neformalnom sektoru iako to ne prijavljuju, a drugi bi, u stvari, samo mogli biti neaktivni zato što du�e vreme primaju otpremnine, naknade za nezaposlene, ili imaju druge izvore prihoda.18
BBB... OOOdddrrreee iiivvvaaannnjjjeee ppplllaaatttaaa
56. Plate su najviše u dr�avnim preduze�ima, a najni�e u privatnom sektoru. Srednje vrednosti i medijane mese�nih plata u privredi kao celini dosti�u 16.734 i 15.000 dinara u 2005. godini. Srednje vrednosti plata u dr�avnim preduze�ima su pribli�no 20% ve�e od onih u privatnim preduze�ima (Tabela 3.5).
18 Interesantno je to što, iako je stopa dugotrajne nezaposlenosti visoka, stepen obeshrabrenosti je relativno nizak. Kada uklju�imo „obeshrabrene radnike”, tj. pojedince bez zaposlenja koji bi rado prihvatili posao u naredne dve nedelje, ali ga nisu tra�ili, stope nezaposlenosti se zna�ajno ne menjaju.
30
Tabela 3.5: Nominalne mese�ne plate i zarade po satu prema vrsti preduze�a, 2005
Mese�ne plate Zarade po satu1
Udeo zaposlenosti Srednja
vrednost Standardna odstupanja
Srednja vrednost
Standardna odstupanja
Privatna 44,1 15.069 9.014 80,3 51
Dr�avna 33,5 18.753 8.305 116,2 193
Društvena 17,0 16.867 8.240 100,1 56
Ostala2 5,4 16.753 8.902 97,0 54
Ukupno 100,0 16.734 8.808 96,9 124
1. Radni sati iz prošle nedelje (ne uobi�ajeni radni sati) 2. „Ostala” – odnosi se na mešovita preduze�a, zadruge i ostala preduze�a. Izvor: ARS (2005)
57. Štaviše, nejednakost u raspodeli plata je ve�a u privatnom sektoru nego u dr�avnim ili društvenim preduze�ima. Tabela 3.5 pokazuje da je zna�ajno ve�e standardno odstupanje mese�nih plata zaposlenih u privatnom sektoru nego u dr�avnim ili društvenim preduze�ima.19 Ovo se javlja uprkos �injenici da su prose�ne plate u privatnom sektoru znatno ni�e nego u ostalim. Kako Srbija bude produbljivala proces restrukturiranja i kako se privatni sektor bude uve�avao, treba o�ekivati još ve�u nejednakost u platama.
Okvir 3.2: Podaci i metodologija za analizu plata
Ovaj deo koristi podatke iz ARS-a za pregled odre ivanja plata. Analiza se bavi isklju�ivo platama zaposlenih, njihovim determinantama i efektima minimalnih plata u Srbiji. U Poglavlju 5 ovog izveštaja predstavljena je detaljna analiza plata u formalnom sektoru u kontekstu temeljne analize troškova rada uz koriš�enje podataka preduze�a.
Kako bi se izolovali uticaji pola, obrazovanja, iskustva i ostalih potencijalnih �inilaca koji odre uju plate, izvršili smo razli�ite regresije na plate. Rezultati regresija iz 2004. godine su veoma sli�ni onima iz 2005. i stoga predstavljamo samo one druge. Merilo zarada se odnosi na primanja samo za glavni posao i uzorak uzima u obzir lica starosti 15-64 godine, koja su prijavila primanja ve�a od nule. Aneks Tabeli 3.1 predstavlja dva seta anketa o licima izvan radne snage za Mincerian jedna�inu uve�ane mese�ne plate za 2005. godinu. Jedan set obuhvata starosne modele, a drugi, umesto toga, godine radnog sta�a.
58. Jaz izme u polova u Srbiji je zna�ajan; posle uskla ivanja drugih faktora, zaposleni muškarci zara uju u proseku 15% više nego �ene. Ne samo da je stopa nezaposlenosti �ena viša, a stope zaposlenosti i u�eš�a u radnoj snazi ni�e, ve� �ene imaju i zna�ajno ni�e plate. Dve razli�ite specifikacije za regresiju na plate, uklju�uju�i i demografske i varijable produktivnosti, pokazuju jaz od 15% (pogledati okvir 3.2 za detalje o metodologiji). Iako velik, jaz izme u polova u Srbiji je još uvek me u najmanjim u zemljama u tranziciji (Krsti� 2005).
59. Obrazovanje je usko povezano sa rasponom plata. Grafikon 3.2 prikazuje uskla ene premije na mese�ne plate u 2005. godini prema klasifikaciji od pet nivoa obrazovanja (u pore enju sa onim manjim
19 Gini koeficijenti za mese�ne plate (zarade na sat) u privatnom sektoru, dr�avnim i društvenim preduze�ima su u 2005. godini iznosili: 0,30 (0,32), 0,23 (0,28) odnosno 0,26 (0,27).
31
od osnovne škole). Procene iz ovih regresija pokazuju da su razlike u obrazovanju zna�ajne �ak i kad su i ostale karakteristike pojedinca nepromenljive. Grafikon prikazuje zna�ajnu prednost u platama za one koji su završili višu školu; premije na plate padaju sa ni�im stepenom obrazovanja. Treba obratiti pa�nju da je korist od obrazovanja u stru�noj školi manja nego od onog u gimnaziji opšteg smera.20
Grafikon 3.2: Uskla ene premije na mese�ne plate prema nivoima obrazovanja, 20051
1. Premije u odnosu na ni�e od osnovnog obrazovanja Izvor: ARS (2005)
60. Suprotno mnogim me unarodnim iskustvima, radno iskustvo nije zna�ajan faktor u odre ivanju plata. Aneks tabeli 3.1 pokazuje da je, prema podacima iz ARS-a, korist od radnog iskustva u Srbiji jednaka nuli. Svetska banka (2006c, uskoro izlazi) daje sli�ne podatke za Belorusiju, Bugarsku, Ma arsku, Moldaviju, Rumuniju, Rusiju i Poljsku. Mogu�e je da se radno iskustvo ste�eno u periodu pre tranzicije ne vrednuje u tr�išnoj ekonomiji, što bi moglo da objasni ovakav rezultat u Srbiji i širom regiona. 61. Premije na plate u javnom sektoru su zna�ajne za kontrolisanje ostalih faktora. Zaposleni u dr�avnim ili društvenim preduze�ima zara uju izme u 11 i 14% više nego radnici u privatnom sektoru. Potvr uju�i našu bezuslovnu analizu, višestruke regresije ukazuju na zna�ajne premije na plate u javnom sektoru. Ovaj podatak se poklapa sa administrativnim podacima (predstavljenim u Poglavlju 5). � ini se da se ove premije u javnom sektoru polako smanjuju tokom vremena, ukazuju�i na (sporu) promenu privredne strukture. 62. U odnosu na prose�ne plate, prose�na plata u Srbiji je na sredini raspona standarda u regionu. Minimalna plata se utvr uje dva puta godišnje na osnovu pregovora sa tripartitnim Socijalno-ekonomskim savetom. U periodu od jula do decembra 2005. godine, minimalna plata je utvr ena na 7.134
20 Grafikon 3.2 prikazuje da postoji razlika od pribli�no 15% u obrazovanju izme u onog u stru�noj školi i onog u gimnaziji opšteg smera. Svetska banka (2006c) ukazuje da je ovo slu�aj u ve�ini zemalja u tranziciji. Obrazovnim sistemima u planskim privredama dominirale su stru�ne škole koje su obezbe ivale odgovaraju�e zaposlenje posle završetka školovanja. Jedan broj studija ukazuje na to da danas stru�ne škole ne osposobe uvek svoje u�enike fleksibilnim veštinama potrebnim u tr�išnoj ekonomiji.
0,0 0,1 0,2 0,.3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8
1
Univerzitetsko ili više
Srednja škola ili više
Stru�na škola ili više
Osnovna škola ili više
Uskla ena korist od obrazovanja(izostavljeno manje od osnovne škole)
32
dinara. Grafikon 3.3 poredi odnos minimalne i prose�ne plate u zemljama Evrope i Centralne Azije. Taj odnos u Srbiji se pojavljuje na sredini ovog spektra (od 2002. minimalna plata se kretala na nivou od oko 38-42% prose�ne plate u privredi).
Grafikon 3.3: Minimalna plata kao procenat prose�ne plate, iz poslednje dostupne godine
Izvor: Prora�uni Svetske banke
63. � ini se da je minimalna plata suviše niska da bi u zna�ajnijem stepenu uticala na zaposlenost.Iako minimalne plate mogu biti od koristi nekim zaposlenima, ako su postavljene na suviše visok nivo, one negativno deluju na zapošljavanje nisko kvalifikovanih radnika. Grafikon 3.4 pokazuje raspodelu kernel gustine mesecnih plata razlicitih od nule radnika na koje se, u principu, odnose propisi o minimalnim platama, i neformalno zaposlenih radnika za platu, na koje se ti propisi ne odnose. Kada se pogleda raspodela formalno zaposlenih (desni panel), o�igledno je da veoma malo radnika prijavljuje primanja koja su blizu minimalne plate. Da je minimalna plata va�an – i obavezuju�i - faktor, o�ekivali bismo da vidimo „vrh“ linije trenda na nivou zagarantovanog minimuma. Zapravo, vrh linije trenda koji vidimo u raspodeli (mod), pojavljuje se daleko na desnoj strani u odnosu na minimalnu platu. U drugom slu�aju, da je vrh odre en na tr�išno zna�ajnom nivou, ali da nije obavezuju�i, o�ekivali bismo da vidimo zna�ajan deo raspodele plata ispod nivoa minimuma; me utim, samo 4% zaposlenih u formalnom sektoru prijavljuje plate koje su ispod ovog nivoa. Zato se �ini da je „tr�išna plata“ za nekvalifikovan rad dovoljno iznad minimalne plate tako da podsticaji koji deluju destimulativno na zaposlenje nisu vidljivi.21
21 Interesantno je to što je raspodela plata za neformalno zaposlene radnike tako e nadesno u odnosu na nivo minimalne plate; mod se pojavljuje na 10.000 dinara i samo je 15% neformalno zaposlenih radnika zaradilo manje od zagarantovanog minimuma u 2005. godini.
0 10 20 30 40 50 60 70
AzerBelar
RusijaMoldJerm
EstBugRum
PoljLet
� eškaSlova�
*SrbijaMa
SlovenUkrMakBiHLit
33
Grafikon 3.4: Mese�ni logaritmi raspodela plata, Neformalni i formalni sektor plata, 20051
0.5
1
6 8 10 12 6 8 10 12
0 1
kden
sity
logm
onth
lyw
age
xGraphs by Formal
1. Levi grafikon: neformalne plate; desni grafikon: formalne plate. 2. Vertikalna linija predstavlja minimalnu platu na 8,87 dinara (logaritam od 7.134) Izvor: ARS (2005)
CCC... NNNeeefffooorrrmmmaaalllnnnooo zzzaaapppooošššllljjjaaavvvaaannnjjjeee
64. Po definiciji koja se koristi u ovom izveštaju, u Srbiji je neformalni sektor prili�no velik i pokriva 43% svih zaposlenih lica, i 27% onih koji rade za platu u 2005. godini. Prema podacima iz ARS-a za 2005. godinu, neformalno zapošljavanje je gotovo dostiglo brojku od 43% svih zaposlenih radnika, odnosno 27% ako uzmemo u obzir isklju�ivo radnike za platu.22 (Za detaljno objašnjenje naše definicije neformalnog zapošljavanja videti Aneks ovom poglavlju.) Tako e, prema doslednim procenama na osnovu preseka za 2004. i 2005. godinu, stope neformalnog zapošljavanja pove�ale su se sa 41,5 na 42,9% za sve radnike, i sa 24 na 26,7% za radnike za platu. U ovom delu, ukoliko ne bude druga�ije nazna�eno, najviše �emo se baviti neformalnim zapošljavanjem me u radnicima za platu.
65. Neformalno zapošljavanje je va�no i za privredu i za standard mnogih doma�instava; me utim, ono je, tako e, znatno povezano sa niskim primanjima, siromaštvom i ugro�enoš�u. S jedne strane, neformalno zapošljavanje je, u Srbiji kao i drugde, osnovni izvor fleksibilnosti tr�išta rada i predstavlja va�nu mre�u socijalne zaštite. Sa druge strane, izgleda da ono predstavlja „poslednji izbor poslodavca'' i da je povezano sa niskom produktivnoš�u, niskim primanjima, i nedostatkom zaštite. Me u radnicima zaposlenim u neformalnom sektoru postoji visoka u�estalost siromaštva: kod onih �iji je osnovni posao bio u neformalnom sektoru (30% svih radnika u 2003. godini), stopa siromaštva bila je za tre�inu ve�a od proseka (Svetska banka 2003).23 Pored toga, podaci iz ARS-a pokazuju da je vi enje sopstvene finansijske situacije u doma�instvu kod neformalno zaposlenih radnika u znatno ve�oj meri negativno, bilo da se oni porede sa zaposlenima u celini ili samo sa onima koji rade za platu (Tabela 3.6).
22 Naša definicija neformalnog zapošljavanja uklju�uje: (i) samozaposlena lica koja nisu završila fakultet, (ii) pomo� u ku�i, (iii) radnike za platu i vlasnike privatnih preduze�a sa manje od 10 zaposlenih. Svi radnici za platu u dr�avnim i društvenim sektorima smatraju se formalno zaposlenima. 23 Neformalno zapošljavanje radnika za platu u toj studiji, zasnovanoj na podacima A� SS-a, bilo je definisano na osnovu doprinosa za socijalno osiguranje.
34
Table 3.6: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma�instvu, 2005
Svi zaposleni Oni koji rade za platu
Neformalno Formalno Neformalno Formalno
Veoma dobro 3,2 3,4 2,6 3,1
Prete�no dobro 29,3 38,6 30,7 38,1
Prete�no loše 28,1 28,4 27,0 28,8
Loše 39,4 29,6 39,7 30,0 Izvor: ARS (2005)
66. Mladi i oni manje obrazovani su previše zastupljeni u neformalnom sektoru. Osnovne karakteristike formalno i neformalno zaposlenih radnika za platu date su u Tabeli 3.7.24 Dve konstatacije se jasno isti�u. Prvo, verovatno�a da se mladi radnici na u u neformalnom sektoru je više nego duplo ve�a nego u slu�aju radnika optimalnih godina i starijih radnika. Drugo, ispostavi�e se da je obrazovanje jako bitno za odre ivanje neformalnog zapošljavanja: za one radnike za platu koji imaju manje od osnovne škole, verovatno�a da se na u u neformalnom sektoru je skoro pet puta ve�a nego za one koji imaju završenu višu školu ili više od toga.
Table 3.7: Karakteristike i stope neformalnog zapošljavanja kod radnika za platu, 2005
Stope neformalnog zapošljavanja
Udeo u neformalnom
sektoru
Udeo radnika za platu
Ukupno 26,7 100,0 100,0 Pol � enski 28,7 44,8 41,6 Muški 25,2 55,2 58,4 Starosne kategorije 15-24 52,1 14,0 7,2 25-54 25,9 80,0 82,4 55-64 15,3 6,0 10,4 Obrazovanje Manje od osnovne škole 51,0 4,5 2,4 Osnovna škola 29,3 14,4 13,1 Stru�na škola 34,0 28,6 22,4 Gimnazija opšteg smera 27,8 42,9 41,1 Univerzitetsko 12,1 9,6 21,0 Region Beograd 22,3 20,1 24,0 Centralna Srbija 25,5 44,6 46,7 Vojvodina 32,1 35,3 29,3
Izvor: ARS (2005)
24 Va�no je napomenuti da, prema našoj definiciji, neformalno zapošljavanje onih koji rade za platu, u suštini, predstavlja merenje uticaja veli�ine preduze�a u privatnom sektoru, pošto su radnici za platu u privatnim preduze�ima sa manje od 10 zaposlenih klasifikovani kao neformalno zaposleni.
35
67. Dok su druge stvari jednake, verovatno�a da neko bude neformalno zaposlen unutar sektora rada za platu (tj. da radi u privatnom preduze�u sa manje od 10 zaposlenih), u zna�ajnoj je korelaciji sa �injenicom da je taj neko �ena, mlad, ili manje obrazovan. ARS za 2005. godinu je analiziran tako što je koriš�en probit model da bi se procenio uticaj razli�itih li�nih karakteristika na verovatno�u da radnici za platu budu zaposleni u neformalnom sektoru. Ovi rezultati u znatnoj meri potvr uju prethodno pomenute opisne rezultate. Proveravanjem razli�itih li�nih karakteristika došlo se do slede�ih zaklju�aka:
• Za �enu radnika za platu postoji ve�a verovatno�a od 5% da �e biti neformalno zaposlena nego za muškarca; • Za mlade radnike postoji ve�a verovatno�a od 23% da �e biti neformalno zaposleni nego za starije radnike; • Za pojedince bez dovršenog osnovnog obrazovanja postoji ve�a verovatno�a da �e raditi u
neformalnom sektoru (u rasponu od 15- 28%) nego za one koji su bolje obrazovani; 68. Radno iskustvo je mnogo manje u neformalnom sektoru nego u formalnom. Radnici u neformalnom sektoru su u 2005. godini saopštili da imaju u proseku oko 12 godina radnog iskustva, što je 30% manje od srednje vrednosti godina iskustva u formalnom sektoru (18 godina). U�estalost veoma malog radnog iskustva (manje od pet godina) je skoro tri puta ve�a u neformalnom sektoru, dok je za veoma veliko radno iskustvo (više od 10 godina) verovatno�a dva puta ve�a u formalnom sektoru (Tabela 3.8). Ovaj efekat je u korelaciji sa starosnim kategorijama i kako je ve� pomenuto, mladi radnici su previše zastupljeni u neformalnom sektoru
Table 3.8: Radno iskustvo u formalnom i neformalnom sektoru
Iskustvo Neformalno zaposleni radnici za platu
Formalno zaposleni radnici za platu
Manje od 5 godina 30,9 12,8 Pet do 10 godina 31,3 23,4
Više od 10 godina 37,8 63,8 Izvor: ARS (2005)
69. Plate u neformalnom sektoru su manje od onih u formalnom sektoru, pogotovo kada se uzmu u obzir radni sati. Neuskla ene prose�ne mese�ne plate za formalno zaposlene u 2005. godini su bile skoro 30% ve�e od istih plata za neformalno zaposlene (Tabela 3.9). Premija na plate koja se vezuje za formalno zapošljavanje, postaje va�nija kada se uzme u obzir ve�i broj radnih sati neformalno zaposlenih radnika. Neformalno zaposleni rade u proseku 45 sati nedeljno, što je pet sati više nego što rade formalno zaposleni. Kada je u pitanju srednja vrednost zarada po satu, premija u formalnom sektoru raste do 34%.
Tabela 3.9: Plate u formalnom i neformalnom sektoru, 2005
Srednja vrednost mese�nih plata Odnos
Srednja vrednost zarada po satu Odnos
Formalni Neformalni Neformalni / Formalni
Formalni Neformalni Neformalni / Formalni
Ukupno 18.153 13.062 0,72 107,1 70,7 0,66
Starosne kategorije
15-24 14.780 10.625 0,72 86,6 57,1 0,66
25-54 18.095 13.495 0,75 106,6 72,6 0,68
36
Srednja vrednost
mese�nih plata Odnos
Srednja vrednost zarada po satu
Odnos
Formalni Neformalni Neformalni / Formalni Formalni Neformalni Neformalni /
Formalni
55-64 19.883 12.680 0,64 118,2 76,7 0,65
Obrazovanje
Manje od osnovne škole
12.530 7.264 0,58 64,1 41,1 0,64
Osnovna škola 12.652 11.258 0,89 70,5 57,4 0,81
Stru�na škola 14.838 11.980 0,81 82,6 64,2 0,78
Gimnazija opšteg smera
17.145 13.526 0,79 98,4 73,9 0,75
Univerzitetsko 24.915 19.325 0,78 156,5 108,3 0,69
Pol
Muški 18.990 13.949 0,73 107,4 73 0,68
� enski 16.960 11.978 0,71 106,6 67,9 0,64
Region
Beograd 21.231 16.879 0,80 131,1 94,2 0,72
Centralna Srbija 16.480 12.055 0,73 94,9 63,6 0,67
Vojvodina 17.632 12.066 0,68 101,1 65,1 0,64 Izvor: ARS (2005)
70. Premija na plate za one koji su zaposleni u formalnom sektoru, kada se u obzir uzmu i ostale determinante, iznosi pribli�no 20%. Kako bismo izolovali uticaj neformalnog zapošljavanja, uklju�ili smo status neformalnog/formalnog zapošljavanja u regresije plata samo za zaposlene u privatnom sektoru (videti Aneks Tabeli 3.1).25 Procene daju (statisti�ki zna�ajne) pozitivne efekte na plate u rasponu 19-21% za one radnike za platu koji rade u formalnom privatnom sektoru, u zavisnosti od specifikacije modela.
71. Longitudinalna analiza pokazuje da je protok izme u neformalnog i formalnog sektora mali. Tabela 3.10 navodi dokaze iz ARS panela na temu verovatno�e tranzicije radnika iz neformalnog i formalnog sektora. Gornji panel prikazuje radnike koji su posmatrani kao neformalni radnici za platu u 2004. godini, dok donji pokriva formalne radnike za platu. Osnovna poruka ove tabele je da za neformalno zaposlene radnike postoji velika verovatno�a da �e i dalje ostati neformalno zaposleni. Samo 10,5% je prešlo iz neformalnog rada za platu u prvoj godini na formalno zaposlenje u narednoj godini. Sa druge strane, velika ve�ina formalnih radnika za platu ostala je u formalnom sektoru i naredne godine.26
25 Varijabla „formalno” bila je u interakciji sa varijablom „privatni sektor” da bi se procenilo isklju�ivo formalno zapošljavanje u tom sektoru (po našoj definiciji, svi zaposleni u dr�avnim ili društvenim preduze�ima smatraju se formalno zaposlenima). 26 Tranzicije sa poslova neformalnog sektora na formalne ili neformalne poslove, iz nezaposlenosti ili izvan radne snage se ne menjaju drasti�no za razli�ite podgrupe (prema polu, obrazovanju ili starosnoj dobi), osim za bolje obrazovane radnike. Za one koji imaju više obrazovanje ili više od toga, postoji zna�ajno ve�a verovatno�a tranzicije u formalni rad za platu u pore enju sa slabije obrazovanim radnicima (0,39 u pore enju sa rasponom 0,03-0,14)
37
Tabela 3.10: Verovatno�e tranzicije iz neformalnog/formalnog zapošljavanja
Verovatno�e tranzicije iz neformalnog zapošljavanja Neformalno u t0 Neformalno u t1 Formalno u t1 Nezaposleni Izvan radne
snage Ukupno 65,7 10,5 13,9 9,8 Muškarci 68,2 12,0 10,0 9,7 � ene 62,1 8,2 9,5 20,2 Nivoi obrazovanja Manje od osnovne škole
66,7 2,8 4,1 26,3
Osnovna škola 70,2 4,7 6,5 18,6 Stru�na škola 68,2 11,6 11,8 8,3 Gimnazija opšteg smera
64,1 12,4 13,4 10,0
Više škola ili više od toga
42,2 39,1 10,1 8,6
Starosne kategorije 15-24 51,9 7,4 17,8 22,7 25-54 68,6 12,2 10,6 8,4 55-64 60,1 4,1 1,6 34,1 Verovatno�e tranzicije iz formalnog zapošljavanja Formalno u t0 Neformalno u t1 Formalno u t1 N Izvan radne snage Ukupno 10,0 78,6 5,3 6,0 Muškarci 10,5 79,4 5,2 4,7 � ene 9,3 77,4 5,4 7,9 Nivoi obrazovanja Manje od osnovne škole
21,4 66,7 4,7 7,1
Osnovna škola 11,1 76,9 3,6 8,4 Stru�na škola 12,1 74,2 6,7 6,9 Gimnazija opšteg smera
10,7 77,5 6,7 5,1
Više škola ili više od toga
6,0 85,8 3,1 5,1
Starosne kategorije 15-24 16,0 64,8 8,0 11,2 25-54 10,2 80,1 5,5 4,1 55-64 6,6 71,9 2,8 18,7
Izvor: ARS 2004-05 72. � ini se da neformalno zapošljavanje nije jedan od glavnih puteva tranzicije u zapošljavanje. Tabela 3.11 pokazuje razli�ite puteve kojima se radnici kre�u iz nezaposlenosti i iz kategorije izvan radne snage u zapošljavanje. Za one koji po�inju da rade za platu, i iz nezaposlenosti i iz neaktivnosti, verovatno�a da se na u na poslu u formalnom sektoru, je ista kao i ona da se na u u kategoriji neformalnog zapošljavanja.
38
Tabela 3.11: Tranzicioni putevi u zaposlenost, ARS 2004-2005
Iz nezaposlenosti % Iz kategorije
izvan radne snage %
Vlasnik 3 Vlasnik 1 Neformalno samozaposleni 24 Neformalno samozaposleni 26 Samozaposleni 3 Samozaposleni 2 Neformalno zaposleni 33 Neformalno zaposleni 22 Formalno zaposleni 30 Formalno zaposleni 27 Pomo� u ku�i 8 Pomo� u ku�i 21
100 100 Izvor: ARS 2004-05
DDD... MMMlllaaadddiii nnnaaa tttrrr���iiiššštttuuu rrraaadddaaa
73. Po mnogim aspektima, indikatori tr�išta rada mladih su obeshrabruju�i. Tabela 3.12 prikazuje osnovne indikatore za osobe starosti 15-24 godine u 2005. Iako se u�eš�e radne snage mo�da ne �ini previše zabrinjavaju�im, s obzirom na to da oni koji ne u�estvuju mogu biti u procesu školovanja, kod mladih u Srbiji prisutne su niske stope zaposlenosti i jako visoke stope nezaposlenosti.
Tabela 3.12: Osnovni indikatori tr�išta rada mladih, 2005
U�eš�e radne snage Zaposlenost
Nezaposlenost
Ukupno 35,8 18,7 47,7 15-19 19,1 9,1 52,1 20-24 52,1 28,0 46,2
Pol � enski 30,6 14,8 51,7 Muški 40,8 22,5 44,8
Obrazovanje Manje od osnovne škole
34,0 14,5 57,2
Osnovna škola 15,6 8,7 44,6 Stru�na škola 79,9 45,9 42,5 Srednja škola 36,0 17,1 52,5 Više škola ili više od toga 71,5 34,1 52,3
Izvor: ARS (2005) 74. U pogledu nezaposlenosti mladih i u�eš�a mlade radne snage, situacija u Srbiji je loša u pore enju sa zemljama Evropske unije. Tabela 3.13 isti�e slab u�inak mladih u Srbiji u pore enju sa zemljama �lanicama EU i Rumunijom i Bugarskom.
39
Tabela 3.13: Osnovni indikatori tr�išta rada: Srbija i odabrane zemlje1
Nezaposlenost mladih
Nezaposlenost odraslih
Odnos2 U�eš�e mlade radne snage
EU 25 18,9 7,7 2,5 45,1 EU 15 16,7 6,9 2,4 47,6 EU 10 31,7 11,9 2,7 35,0
Rumunija 23,2 5,5 4,2 35,8 Bugarska 25,8 10,6 2,4 28,9
Srbija 47,7 18,3 3,2 35,8 1. Stopa nezaposlenosti mladih pokriva lica starosti 15-24 godine; stopa nezaposlenosti odraslih odnosi se na lica starosti od 25 godina i više. 2. Izme u nezaposlenosti mladih i nezaposlenosti odraslih. Izvor: Eurostat za EU; ARS 2005 za Srbiju
75. Stope zaposlenosti mladih u Srbiji veoma su niske, posebno me u onima starosti 15-19 godina, me u �enama i slabo obrazovanima. U 2005. godini stopa zaposlenosti mladih ljudi (starosti 15-24 godine) je iznosila 18,7%, što je znatno ispod dr�avne stope zaposlenosti od 51,0%. Samo 9% mladih starosti 15-19 godina i 14% mladih �ena imaju posao u Srbiji. Kod slabo obrazovanih je sli�na situacija: u 2005. godini je bilo zaposleno manje od 15% onih sa nezavršenom osnovnom školom i oko 9% mladih sa završenom osnovnom školom (Tabela 3.12). 76. Niska stopa zaposlenosti mladih odslikava dva �inioca: mnogi su još uvek redovni studenti, a oni koji to nisu, uglavnom su nezaposleni. Neki mladi ljudi ne tra�e posao zato što se još uvek školuju; u 2005. godini 87% mladih koji nisu bili deo radne snage, navelo je upravo ovaj razlog. S obzirom na va�nost obrazovanja za budu�i u�inak tr�išta rada, ovo bi mogao da bude pozitivan �inilac. Drugi razlog za malu zaposlenost mladih pak nije pozitivan �inilac – ve�ina mladih ljudi koji tra�e posao imaju poteško�e u pronala�enju posla.
77. Stope nezaposlenosti mladih posebno su pora�avaju�e u Srbiji. Dok je stopa nezaposlenosti za celokupno radno sposobno stanovništvo dostigla brojku od 21,8% u 2005. godini, stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 47,7%. Pogotovo kod mladih �ena, stope nezaposlenosti su više i �ini se da su one više obeshrabrene od mladih muškaraca.27
78. Iznena uje je to što izgleda da obrazovanje nije va�an �inilac nezaposlenosti mladih. Prema probit regresiji nezaposlenosti mladih, za mlade ljude sa gimnazijom opšteg smera i za one koji imaju završenu višu školu ili više od toga, ista je verovatno�a da �e biti nezaposleni kao i oni sa nezavršenom osnovnom školom. Mogu�e je da su osobe sa boljim obrazovanjem selektivnije dok tra�e posao i imaju više mogu�nosti za zaradu. Tabela 3.14 pokazuje da visoko obrazovani mladi ljudi na kraju imaju manje radnih sati nedeljno, a imaju zna�ajno ve�e plate od ostatka grupacije mladih.
27 Obeshrabrenost se procenjuje tako što se u nezaposlene ubrajaju lica koja ne rade, a koja su spremna su da po�nu da rade u naredne dve nedelje, ali nisu tra�ila posao u nedelji koja je prethodila anketiranju. Stopa nezaposlenosti �ena, uklju�uju�i obeshrabrene radnice, iznosi 56,0% dok je kod muškaraca ona samo 47,9%.
40
Tabela 3.14: Plate i radni sati, Mladi koji rade za platu, 2005
Mese�na plata
Standardno odstupanje
Zarada po satu
Standardno odstupanje
Broj sati nedeljno
Standardno odstupanje
Manje od osnovne škole 6.160 827 25,7 8,8 61,2 18,7 Osnovna škola 9.153 4.905 49,7 24,4 48,2 17,3 Stru�na škola 11.872 5.832 62,5 31,0 45,2 14,6 Gimnazija opšteg smera 14.014 5.193 85,3 85,0 42,0 13,0 Viša škola ili više od toga 15.693 6.181 94,5 38,8 40,4 5,9
Izvor: ARS (2005) 79. Osobe starosti 15-24 godine, kad se zaposle, uglavnom rade za platu. Grafikon 3.5 pokazuje da me u osobama starosti 15-24 godine njih skoro 80% radi za platu. U pore enju sa brojem svih radnika, ima mnogo više mladih radnika koji poma�u u doma�instvu (14% prema 7%) i mnogo manje onih koji su samozaposleni (8% prema 14%).
Grafikon 3.5: Status zaposlenosti mladih, 2005
Izvor: ARS (2005) 80. Ve�ina mladih radnika za platu radi u neformalnom sektoru. Kao što je ve� pomenuto u prethodnom delu, dok me u svim radnicima za platu neformalno zapošljavanje dosti�e 27%, više od 52% mladih radnika za platu se nalazi u neformalnom sektoru (Tabela 3.15). Najni�e stope neformalnog zapošljavanja me u mladim radnicima za platu pripadaju onima koji imaju više obrazovanje ili više od toga, a najviše stope pripadaju onima koji imaju manje od završene osnovne škole. Tabela 3.15: Stope neformalnog zapošljavanja prema kategorijama obrazovanja, Mladi radnici za
platu, 2005
Neformalni radnici za platu Ukupno 52,0 Manje od osnovne škole 86,4 Osnovna škola 65,8 Stru�na škola 58,4 Gimnazija opšteg smera 45,4 Više obrazovanje ili više od toga 15,9
Izvor: ARS (2005)
Vlasnicir2%
Zaposleni76%
Pomo� Doma�instvima
14%
Samozaposleni8%
41
81. Kao što bi se moglo o�ekivati, mladi zara uju zna�ajno manje nego ostatak radno sposobnog stanovništva. Tabela 3.16 prikazuje neuskla eni raspon zarada za radnike za platu prema starosnim kategorijama. Pojedinci stari izme u 15 i 24 godine imaju 20-35% ni�e plate od ostatka radno sposobnog stanovništva, u zavisnosti od toga da li se u obzir uzimaju srednje vrednosti ili medijane. Štaviše, Aneks tabeli 3.1 prikazuje da su, proveravanjem individualnih karakteristika, mladi u pogledu plata u zna�ajnom zaostatku od 16%.
Tabela 3.16: Mese�ne i zarade po satu prema starosnim kategorijama, 2005
Mese�ne zarade Zarade po satu
Srednja vrednost
Standardno odstupanje
Srednja vrednost
Standardno odstupanje
15-24 12.616 5.731 71,1 63,0
25-54 16.840 8.748 97,3 133,3
55-64 18.740 10.048 111,6 64,2
Izvor: ARS (2005)
42
Aneks
Aneks tabele 3.1: Uslovne regresije logaritma primanja, 2005
Regresije logaritma primanja prema individualnim karakteristikama
Koeficijent Standardna
greška Koeficijent
Standardna greška
Pol Muški (Izostavljeno) � enski -0,15 0,02 *** -0,15 0,02 *** Obrazovanje Manje od osnovne škole (Izostavljeno)
Osnovna škola 0,14 0,05 *** 0,11 0,05 ** Stru�na škola 0,26 0,05 *** 0,23 0,05 *** Gimnazija opšteg smera 0,42 0,05 *** 0,38 0,05 *** Više obrazovanje ili više od toga 0,78 0,05 *** 0,75 0,05 *** Region Vojvodina (Izostavljeno) Beograd 0,17 0,02 *** 0,18 0,02 *** Centralna Srbija -0,04 0,02 ** -0,04 0,02 ** Gradska sredina 0,02 0,02 *** 0,02 0,02 Karakteristike posla Neformalni privatni sektor (Izostavljeno)
Formalni privatni sektor 0,19 0,03 *** 0,21 0,03 *** Iskustvo 0,01 0,00 *** Starosne kategorije 15-24 (Izostavljeno) 25-54 0,17 0,03 *** 55-64 0,18 0,04 ***
Logaritam sati 0,29 0,03 *** 0,29 0,03 ***
Vlasništvo Društveno (Izostavljeno) Privatno -0,11 0,02 *** -0,14 0,02 *** Dr�avno 0,04 0,02 0,04 0,02 Sektor Poljoprivreda (Izostavljeno) Industrija 0,28 0,04 *** 0,27 0,04 *** Gra evina 0,39 0,04 *** 0,38 0,04 *** Javna administracija 0,39 0,04 *** 0,36 0,04 *** Usluge 0,28 0,03 *** 0,26 0,03 ***
Drugi posao -0,04 0,03 -0,03 0,03
Stalni posao 7,75 0,12 *** 7,76 0,12 *** Broj ispitanika 3.711 3.711 R-na kvadrat 0,35 0,35 *, **, *** odnosi se na nivoe va�nosti 1, 5, i 10
43
Definicija neformalnog zapošljavanja u podacima ARS-a
S obzirom na to da informacije o evidenciji preduze�a ili zaposlenih nisu date u ARS-u, predstavljamo nekoliko alternativnih definicija formalnog zaposlenja i ispitujemo razli�ite metode kako bi broj formalno zaposlenih prema ARS-u uskladili sa drugim izvorima (RZS, Penzioni fond). Bez podataka o osiguranju kod slu�bi za socijalno osiguranje, oni koji rade za platu spadaju u najproblemati�niju kategoriju zaposlenosti, pošto ih je teško klasifikovati u formalno ili neformalno zaposlene. Kako bi utvrdili najta�niju metodu za utvr ivanje neformalnog zaposlenja, ispitujemo razli�ite definicije koje se oslanjaju na podatke iz ARS-a, tako što poredimo druge procene sa administrativnom statistikom Penzionog fonda i sa podacima Republi�kog zavoda za statistiku o evidentiranoj zaposlenosti. Ove definicije navedene u tabeli u daljem tekstu.
Prema podacima o evidenciji preduze�a za 2005. godinu, broj zaposlenih isklju�uju�i
zemljoradnike, kre�e se izme u 1,839 i 1,924 miliona (u zavisnosti od toga da li se ubrajaju lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili vojsci). Me utim, izvestan broj studija isti�e da ove brojke precenjuju razmere formalnog zaposlenja. Mo�e se desiti da evidentirana preduze�a nastavljaju da prijavljuju lica koja kod njih nisu više zaposlena i/ili lica za koja preduze�e ne upla�uje doprinose za socijalno osiguranje.
Ne iznena uje to što je broj zaposlenih lica kojima se upla�uju doprinosi za penzijsko osiguranje
(1,474 miliona), a koji obuhvata i radnike za platu, a isklju�uje zemljoradnike, znatno manji od onog koji se pominje u podacima o evidenciji preduze�a. Brojke Penzijskog fonda se porede sa ukupnim brojem radnika za platu koji nisu zemljoradnici prema podacima iz ARS-a (1,866 miliona), i dobija se stopa neformalnog zapošljavanja od 21%. 28
Definicije neformalnog zapošljavanja za zaposlene starosti 15 ili više godina (bez zemljoradnika), 2005
Stopa neformalnog zapošljavanja
Definicija 1 „veli�ina preduze�a 50" 39%
Definicija 2 „veli�ina preduze�a 10" 25%
Definicija 2 „veli�ina preduze�a 5" 15%
Definicija 4 „radnik po ugovoru" 3,5%
Definicija 5 „podaci o evidenciji preduze�a iz RZS-a"1 1,5%
(Podaci o evidenciji preduze�a za 2005. god. iz ARS-a u pore enju sa istim iz RZS-a)
Definicija 6 „Penzioni fond" 21%
(Podaci iz ARS-a za 2005. u pore enju sa podacima Penzijskog fonda za 2003. godinu) 1. Podaci o evidenciji iz RZS-a u ovoj tabeli ne uklju�uju lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova i vojsci. Izvor: Podaci o zaposlenima
Osim toga, koristimo podatke iz ARS-a o specifi�noj grupi: to su ona lica koja su evidentirana u NSZ-u kao nezaposlena, a koja u izveštaju navode da rade (prema metodologiji MOR-a, videti Aneks Tabele 2.1). Pošto lica evidentirana u NSZ-u a koja rade, moraju po definiciji raditi kao neprijavljena (tj. neformalno zaposlena). Ova grupa lica nam daje naznake kakve bi mogle biti odlike neformalno zaposlenih radnika u ovom sektoru. Ispada da 65% lica koja pripadaju ovoj jedinstvenoj grupi, imaju
28 Simulacije penzija i posao koji je obavila Svetska banka u PROST-u za DPL uzima brojke za 2003. godinu kao do danas najpouzdanije za Srbiju.
44
ugovore. Zato smo odbacili metod u kojem se rad po ugovoru koristi kao reprezent za broj formalno zaposlenih u Srbiji i odlu�ili smo da umesto toga koristimo drugi reprezent.
Stoga, smatramo da je veli�ina preduze�a adekvatniji reprezent formalnog zapošljavanja nego podatak o tome da li radnik radi po ugovoru i simuliramo razli�ite grani�ne vrednosti veli�ine preduze�a da bi utvrdili najispravniji prag neformalnog zapošljavanja. Prema definicijama Evropske unije jedno malo preduze�e je definisano kao preduze�e sa manje od 50 zaposlenih, što bi moglo da bude merilo za definisanje neformalnog zapošljavanja. Me utim, pošto ve�ina radnika za platu u Srbiji radi u preduze�ima koja imaju manje od 50 zaposlenih, ova definicija se �ini nedovoljno preciznom, i po njoj se zaista dobija visoka stopa neformalnog zapošljavanja od 39% (1,147 miliona) kod radnika za platu koji nisu zemljoradnici. Zato bi realnija grani�na vrednost u ovom kontekstu trebalo da bude ni�a. Ispitujemo grani�ne vrednosti od 10, odnosno 5 zaposlenih, i dolazimo do brojke od 1,405, odnosno 1,578 neformalno zaposlenih. U mnogim studijama se uzima veli�ina preduze�a 10 kao grani�na vrednost u drugim zemljama, i mi, koriste�i ovaj prag (1,405 miliona nasuprot 1,474 prema Penzionom fond) dobijamo brojke vrlo pribli�ne brojkama Penzionog fonda o licima za koja se pla�aju doprinosi. Zatim smo na osnovu ovih ispitivanja ustanovili slede�u definiciju neformalnog zapošljavanja u ovom izveštaju: i) zaposleni i vlasnici u preduze�ima sa manje od 10 zaposlenih, ii) samozaposlena lica sa srednjom školom i iii) pomo� u ku�i.
Va�no je napomenuti da je u prethodnoj analizi ura enoj u A� SS 2002-03, koja obuhvata podatke o evidenciji kod slu�bi za socijalno osiguranje, uo�eno pove�anje sa 30 na 35% u neformalnom zapošljavanju u celoj privredi, a ne samo kod radnika za platu (Svetska banka 2004a). Definicija neformalnog zapošljavanja koja je koriš�ena u toj studiji obuhvata: i) zaposlena lica kojima se ne upla�uju socijalni doprinosi; ii) zaposlena lica koji rade u neevidentiranim privatnim preduze�ima; i iii) zaposlena lica koja rade kod ku�e, od vrata do vrata, na buvljoj pijaci i drugim mestima.
45
POGLAVLJE 4: KONTEKST ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA
82. Ovo poglavlje se posebno bavi kontekstom tr�išta rada – makroekonomskim okru�enjem, investicionom klimom i obrazovanjem i kvalifikovanoš�u radne snage. Prve dve oblasti predstavljaju bitne �inioce koji odre uju potra�nju rada, dok je tre�a oblast od klju�nog zna�aja za kvalitet ponude rada. Iako je ekonomski rast relativno dobar, bi�e potrebno da se on odr�i i �ak ubrza kako bi se pove�alo otvaranje novih radnih mesta i ostvario konkretan napredak u rešavanju problema nezaposlenosti u zemlji. Izazov otvaranja novih radnih mesta, koji se nalazi pred srpskom privredom, ve�i je zbog procesa restrukturiranja velikih preduze�a. On je od najve�eg zna�aja za celokupnu ekonomsku strategiju, ali se tokom tog procesa u velikoj meri eliminišu poslovi u javnom sektoru. Pošto �e to omogu�iti otvaranje više novih radnih mesta u budu�nosti, restrukturiranje društvenih i dr�avnih preduze�a mora biti završeno što pre. Me utim, bi�e potrebna dalja poboljšanja investicione klime da bi se ostvarila obe�anja o budu�im novim radnim mestima. Iako je Srbija sprovela va�ne reforme, poslovna klima i dalje predstavlja ograni�enje za investicije, ekonomski rast, i otvaranje novih radnih mesta. Pored straha od makroekonomske i politi�ke nestabilnosti, investitori i menad�eri nisu sigurni u pogledu primene regulatorne politike, i zabrinuti su zbog niza drugih problema koji uti�u na lako�u poslovanja „na terenu”. Na kraju, nedovoljna kvalifikovanost trenutno se ne �ini kao previše veliko ograni�enje za otvaranje novih radnih mesta. Ipak, slabosti sistema obrazovanja i obu�avanja u Srbiji �e predstavljati ograni�enje u budu�nosti kako se potra�nja rada bude pove�avala, a Srbija dalje integrisala u evropsku i druge svetske privrede.
AAA... MMMaaakkkrrroooeeekkkooonnnooommmssskkkooo oookkkrrruuu���eeennnjjjeee83. Ekonomsko okru�enje je najva�niji �inilac koji odre uje ishode tr�išta rada. U ovom delu, ukratko �emo navesti ukupna ekonomska kretanja, isti�u�i odnos izme u rasta proizvodnje i zaposlenosti od kako je Srbija ponovo zapo�ela proces tranzicije po�etkom 2001.29 Osnovna poruka glasi da �e, iako je ekonomski rast relativno dobar, biti potrebno da se on odr�i i �ak ubrza kako bi se pove�alo otvaranje novih radnih mesta i ostvario konkretan napredak u rešavanju problema nezaposlenosti u zemlji. Izazov otvaranja novih radnih mesta, koji se nalazi pred srpskom privredom, ve�i je zbog širokog procesa restrukturiranja koje je od najve�eg zna�aja za izlazak zemlje na put visoke stope razvoja, ali se tokom tog procesa u velikoj meri eliminišu poslovi u javnom sektoru.
84. Ekonomija u Srbiji je ostvarila prili�an napredak u poslednjih pet godina od kako je zapo�et program reformi. Posle decenije politi�kih previranja i ekonomskog nazadovanja, Srbija je 2001. godine zapo�ela program reformi, sa ciljem ubrzanog prelaska na tr�išnu ekonomiju. Napredak u sprovo enju ovih reformi bio je neujedna�en tokom poslednjih pet godina, ali, generalno gledano, dosta toga je ura eno. U dostignu�a spada makroekonomska stabilizacija, liberalizacija cena i deviznog kursa, delimi�no restrukturiranje dr�avnog i društvenog sektora i zna�ajna poboljšanja regulatornog okvira koji odre uje poslovnu klimu (o tome �e biti re�i u slede�em delu).
85. Kao rezultat toga, privreda se širi, a �ivotni standard raste. Realni rast BDP-a u ovoj deceniji je iznosio u proseku oko 5% godišnje (Grafikon 4.1). Prema predvi anjima, on �e ostati na ovom nivou najmanje do kraja 2008. godine (MMF 2006). Me utim, politi�ka nesigurnost pove�ava rizike za
29 Ovaj deo je zasnovan na Programu za ekonomski rast i zapošljavanje (Svetska banka 2004a), sa a�uriranim delovima.
46
mogu�nost nastanka gubitaka. Bruto doma�i proizvod po glavi stanovnika porastao je za oko 22% u realnoj vrednosti (i u US dolarima i u lokalnoj valuti) izme u 2000. i 2004. godine.
Grafikon 4.1: Najnoviji i projektovani trendovi BDP-a, Srbija i Crna Gora
0
5000
10000
15000
20000
25000
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 20080.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
10.0
Real GDP per cap (LCU) Growth Rate of R eal GDP Per Capita
[Realni BDP po stanovniku Stopa rasta realnog BDP-a po stanovniku]
Izvor: MMF, Svetska ekonomska perspektiva (World Economic Outlook) 2006
86. Ipak, rast proizvodnje u Srbiji nije bio dovoljno velik da bi doveo do �istog pove�anja zaposlenosti; štaviše, intenzitet zapošljavanja u rastu njenog BDP-a je ispod proseka u regionu. Kao što je ve� pomenuto u Poglavlju 2, teško je dokumentovati stalna kretanja tr�išta rada zbog problema sa podacima. Me utim, razli�ite vrste podataka upu�uju na apsolutni pad zaposlenosti od 2001. godine, uprkos ukupnoj ekspanziji privrede. Štaviše, �ak i u regionu gde je �est porast broja onih koji su bez posla ili koji �e ga uskoro izgubiti, Srbija relativno slabo uspeva da pove�anu proizvodnju prevede u ve�i broj novih radnih mesta. Grafikon 4.2(a) poredi Srbiju i Crnu Goru sa odre enim brojem zemalja u regionu, u pogledu kretanja zaposlenosti i BDP-a poslednjih godina. Ovaj grafikon dodatno potvr uje da rast zaposlenosti u regionu relativno stagnira, uprkos opštem ekonomskom rastu. Ipak, �ak i u okviru ovog uzorka, fleksibilnost zaposlenosti u Srbiji je nepovoljna (tj., ispod linije trenda).
87. Relativno loš rezultat Srbije u otvaranju novih radnih mesta tipi�an je za zemlje u po�etnim fazama tranzicije. Panel (b) Grafikona 4.2 pokazuje da je ova sporost u otvaranju novih radnih mesta karakteristi�na za zemlje Evrope i Centralne Azije u prvim godinama tranzicije. Drugim re�ima, rezultati odnosa zaposlenosti i BDP-a u Srbiji izme u 2001. i 2005. godine nisu tako nepovoljni u pore enju sa ostalim zemljama, kao što su bili kada su se upore ivali samo podaci za teku�u godinu svih zemalja.
47
Grafikon 4.2: Promene u zaposlenosti i BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Isto�ne Evrope1
(a) 2001-2004
(b) Tokom prvih godina tranzicije
1. Zaposlenost u Srbiji i Crnoj Gori je za period 2001-03. Izvor: Sopstvene procene na osnovu MOR-a, LABORSTA i WDI-a
-3.0%
-2.5%
-2.0%
-1.5%
-1.0%
-0.5%
0.0%
0.5%
1.0%
1.5%
-1% 0% 1% 2% 3% 4% 5% 6%Rast BDP-a
Privredni rast
Albanija
Rumunija
Srbija i Crna Gora
Poljska
Republika � eška
Hrvatska
Republika Slova�ka
Bugarska
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija
TurskaMa arska
-4.0%
-3.0%
-2.0%
-1.0%
0.0%
1.0%
2.0%
-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%
Rast BDP-a
Rast zaposlenosti
Albanija
Rumunija
Srbija
Poljska
Republika � eška
Letonija
Litvanija
Bugarska
Turska
Ma arska
48
88. Rast plata bio je brz po�etkom decenije, ali je usporio do 2003. godine, i od tada nije predstavljao bitno ograni�enje za sveukupnu zaposlenost. Me utim, reforma poreskog sistema iz 2001. godine pove�ala je troškove za slabije pla�eni rad, što je verovatno uticalo na zaposlenost u ovom sektoru tr�išta rada. Zvani�ni podaci o platama pokazuju da su plate od 2000. godine zna�ajno porasle u nominalnoj, realnoj i deviznoj vrednosti. Me utim, iz razli�itih razloga, procene plata bile su pristrasne. � ini se da je posle 2002. godine rast prose�nih plata usporio i da posle 2003. godine, prema našim procenama, nije nadmašio rast BDP-a i produktivnosti. Regresivni sistem oporezivanja plata koji je uveden 2001. godine neproporcionalno je poreski opteretio preduze�a i sektore koji zapošljavaju slabije pla�enu radnu snagu, kao i regione u kojima su plate ispod proseka. Ova pitanja su detaljnije obra ena u Poglavlju 5.
89. Sli�no iskustvima mnogih zemalja Evrope i Centralne Azije, razo�aravaju�i u�inak na polju zaposlenosti u Srbiji odslikava proces tranzicije u kojoj je po�etna faza restrukturiranja javnog sektora „šokirala” tr�ište rada gubitkom velikog broja poslova. Preko 125.000 radnika koji su od 2001. godine usled procesa privatizacije proglašeni viškom, primilo je pomo� prema Socijalnom programu Vlade dokraja 2005. godine. S obzirom na to da ovaj program obezbe uje pomo� samo odabranim preduze�ima, ukupan broj otpuštenih je u stvari znatno ve�i, iako stvarne brojke nisu poznate. Ovo restrukturiranje verovatno doprinosi rastu produktivnosti u Srbiji i samim tim �e na kraju imati pozitivan uticaj na tr�ište rada. Me utim, do danas, a i u bli�oj budu�nosti, najve�i vidljivi efekat je ukidanje radnih mesta usled procesa poznatog kao „odbrambeno restrukturiranje”. S obzirom na to da preko 250.000 ljudi radi u dr�avnim i društvenim preduze�ima, mogu se o�ekivati i dalje smanjenje broja radnih mesta. Zaklju�ak procena Svetske banke je da �e potencijalno 80.000 radnika u ovim preduze�ima biti proglašeno viškom do kraja 2008. godine (Cvetkovi� i Lieberman, 2005).
90. Uspešnije zemlje u tranziciji prošle su fazu „odbrambenog restrukturiranja” i po�ele da stvaraju ve�i broj novih radnih mesta osnivanjem novih preduze�a u privatnom sektoru i širenjem ve� postoje�ih. Preraspodela radnih mesta i radnika izvan starih, manje produktivnih, preduze�a je klju�ni korak u izgradnji jake ekonomije i tr�išta rada. Ipak, iako je to neophodan preduslov, nije i dovoljan. Sposobnost ekonomija u tranziciji da se oporave od „šoka” restrukturiranja i da po�nu da stvaraju nova radna mesta uglavnom je odre ena stopom osnivanja i rasta novih preduze�a, kao i sposobnoš�u preduze�a da se sama restrukturiraju u cilju obezbe ivanja profitabilnosti i poboljšanja konkurentnosti.30 Povoljna investiciona klima je klju�na za kretanje kroz ovaj proces tranzicije i za podsticanje otvaranja novih radnih mesta. O ovome �e biti re�i u slede�em delu.
91. Me unarodno iskustvo jasno pokazuje da je sektor usluga najzaslu�niji za ve�e otvaranje novih radnih mesta. Zemlje u tranziciji, sa svojim nasle em teške industrije, �esto imaju nedovoljno razvijene usluge i relativno mali udeo zaposlenosti u tom sektoru. Prilikom pore enja sa me unarodnim referentnim vrednostima za tr�išnu ekonomiju, za zemlje u tranziciji bilo je karakteristi�no da imaju strukturu privrede i zaposlenosti koja je nejednako usmerena ka industriji u odnosu na usluge (videti Tabelu 4.1 u daljem tekstu). Novija istra�ivanja su pokazala da ova disproporcija i dalje postoji, ali da se uspešnije zemlje u procesu tranzicije pribli�avaju referentnim vrednostima tr�išne ekonomije u pogledu njihove privredne strukture (Raiser i drugi, 2003, Svetska banka 2005a). Ova evolucija strukture je veoma va�na za otvaranje novih radnih mesta, pogotovo što situacija širom sveta ukazuje na to da se zemlje sa srednjim i višim prihodima moraju oslanjati na sektor usluga kao primarni generator zaposlenosti.
30 Ovaj proces otvaranja i ukidanja radnih mesta pa�ljivo je prou�avan u novijem izveštaju o tr�ištu rada u zemljama Evrope i centralne Azije (Svetska banka 2005a). Analiza se zasniva na podacima na nivou preduze�a, u nekoliko zemalja, tokom izvesnog broja godina od tranzicije. Na�alost, podaci za Srbiju, potrebni za ovakvu analizu, nisu bili dostupni, što nije bilo obuhva�eno istra�ivanjem o otvaranju i ukidanju radnih mesta u ovom izveštaju.
49
92. Sektor usluga u Srbiji je relativno nerazvijen, �ak i prema standardima zemalja u tranziciji. Me utim, jednim delom to je i zbog odlo�enog procesa tranzicije. U pore enju drugim zemljama u tranziciji, privredna struktura u Srbiji više je okrenuta poljoprivredi i industriji. Prema podacima za Jugoisto�ne i zemlje Srednje i Isto�ne Evrope iz 1996. i 2004. godine, u Srbiji je udeo proizvodnje u sektoru usluga bio najni�i (Grafikon 4.3). Ovo najverovatnije odslikava odlo�eni proces tranzicije u Srbiji, zbog �ega je ona iza ostalih zemalja u regionu u pogledu transformacije privredne strukture prema onoj koja je karakteristi�na za tr�išnu privredu.
Grafikon 4.3: Udeo BDP-a u sektoru usluga, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje u tranziciji, 1996. i 2004.
*Podaci dostupni samo do 2003. godine Izvor: Indikatori svetskog razvoja 2006.
93. Zbog ovoga dolazi do loših rezultata zaposlenosti u tr�išnim uslugama, sektoru u kome zaposlenost u budu�nosti treba da bude zastupljenija. Ukoliko se taj šablon promeni, to �e biti od suštinske va�nosti za bolje rezultate zaposlenosti. Tabela 4.1 upore uje strukturu zaposlenosti u Srbiji sa strukturama u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope i sa uzorkom „referentnih“ zemalja sa tr�išno orijentisanim privredama i nivoom prihoda po glavi stanovnika koji je sli�an onom u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope.31 Obuhva�eni su najnoviji udeli, struktura u vreme tranzicije, i za zemlje Centralne i Isto�ne Evrope, udeli na oko 5 godina posle tranzicije (kako bi se uporedili sa trenutnom situacijom u Srbiji). Zemlje Centralne i Isto�ne Evrope su do�ivele zna�ajne promene od po�etka tranzicije i, kao što tabela pokazuje, njihova struktura zaposlenosti – iako nešto više zastupljena u industriji – sada se pribli�ava strukturi u referentnim zemljama. Va�no je napomenuti da je u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope zaposlenost u sektoru tr�išno orijentisanih usluga (prevoz, komunikacije, trgovina i finansije) danas veoma sli�na zaposlenosti u referentnim zemljama.32 Sa druge strane, iako je Srbija do�ivela
31 Metodologija za referentne vrednosti je opisana u izveštaju Svetske banke (2005a, Poglavlje 4). 32 U periodu 1989-90. godine u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope zaposlenost u sektoru tr�išnih usluga bila je za 9 procentualnih poena manja, a zaposlenost u industriji 16 poena ve�a (Svetska banka 2005a, Tabela 4.1).
Srbija & Crna Gora 2004
0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00
Rumunija
Albanija
Bugarska
� eška
Makedonija
Rusija
Evrope & Centralna Azija
Slovenija*
Hrvatska
Poljska
Slova�ka
Ma arska
2004 1996Linear (Serbia)
50
izvesne zna�ajne promene, pove�anje udela ovih tr�išnih usluga bilo je upola manje u odnosu na zemlje Centralne i Isto�ne Evrope. Kada uporedimo Srbiju sa u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope sredinom devedesetih godina prošlog veka, razlika je manja, ali i dalje postoji. Najve�i deo pove�anja broja radnih mesta u sektoru usluga u Srbiji do danas �ine netr�išne usluge (dr�avna administracija, zdravstvo, prosveta).
Tabela 4.1: Struktura zaposlenosti u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope i Srbiji, U pore enju sa me unarodnim referentnim vrednostima
Udeo zaposlenosti Zemlje Centralne i Isto�ne Evrope
Srbija Referentne zemlje1
1989-90 19962 2002 19893 2005 1989-90 2002 Poljoprivreda 17,8 16,9 14,5 25 18,9 23,2 22,3 Industrija 42 33,8 32,4 35,9 26,9 26 26,2 Tr�išno orijentisane usluge
20,9 27,1 29,7 19,6 24,3 28,5 28,9
Netr�išne usluge4 18,8 22,2 23,3 19,4 29,9 22,4 22,7
1. Referentne zemlje su tr�išno orijentisane i imaju prihod po glavi stanovnika sli�an onom u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope. 2. Procene broja zaposlenih zasnovane na podacima MOR-a i ISR-a za 2006. 3. Udeo Srbije za 1989. godinu je udeo za bivšu jugoslovensku republiku. 4. Obuhvata javnu administraciju, zdravstvo i prosvetu. Izvor: Svetska banka (1991, 2005a) i procene autora.
94. Bi�e potrebno bolje ekonomske okru�enje da bi se rezultat u otvaranju novih radnih mesta u Srbiji poboljšao. To zahteva nastavak programa makroekonomskih i strukturnih reformi. Rast proizvodnje od oko 5% godišnje nije pretvoren u neto pove�anje broja radnih mesta. Potrebne su ili više stope rasta BDP-a ili se mora pove�ati intenzitet zapošljavanja u okviru samog rasta. Kontinuirana makroekonomska stabilnost je od suštinske va�nosti, kao i strukturne reforme koje su neophodne da bi se završio prelazak na potpuno funkcionalnu tr�išnu privredu.33 Strukturne reforme neophodne su kako bi se resursi, uklju�uju�i i ljudske, premestili iz sektora koji imaju nisku produktivnost, i koji propadaju, u sektore koji imaju potencijal za ve�u produktivnost i rast.
BBB... IIInnnvvveeessstttiiiccciiiooonnnaaa kkkllliiimmmaaa95. Ukupna uspešnost tr�išta rada u zemljama u tranziciji odre ena je sposobnoš�u tih zemalja da razviju privatni sektor putem osnivanja novih preduze�a i širenjem postoje�ih. Okvir 4.1 preuzet iz studije Svetske banke o tr�ištu rada u regionu, govori o tome kako je razvoj privatnog sektora od klju�nog zna�aja za u�inak u zaposlenosti u zemljama u tranziciji. Postoje mnogi faktori uklju�eni u razvoj takvog privatnog sektora koji podsti�e osnivanje novih i širenje postoje�ih preduze�a i koji pru�a mogu�nosti za zapošljavanje radnika koji više nisu u sektoru poslova po ugovoru i novih radnika. Ali najva�nija je investiciona klima koja podr�ava rast.
33 Prema tranzicionim indikatorima EBRD-a za 2005. godinu, rezultati Srbije i Crne Gore su povezani sa onima iz Albanije, a ispod su rezultata u svim drugim zemljama Jugoisto�ne Evrope (EBRD, april 2005).
51
Okvir 4.1: Zašto je razvoj privatnog sektora od klju�ne va�nosti za otvaranje novih radnih mesta u zemljama u tranziciji
Razo�aravaju�i ishodi zaposlenosti u zemljama Evrope i Centralne Azije odslikavaju nezavršen proces tranzicije, ali je i neefikasnost institucija i politike tako e smetnja otvaranju novih radnih mesta. Naravno, glavno po�etno stanje u privredama ve�ine zemalja Evrope i Centralne Azije bio je tranzicioni šok, usled koga je došlo do zna�ajnog pada proizvodnje, sa odgovaraju�im padom potra�nje rada. To je rezultiralo otpuštanjem viška radne snage i zatvaranjem preduze�a gubitaša, �ime je pove�ana nezaposlenost. Ipak, sposobnost ekonomija zemalja Evrope i Centralne Azije da se oporave od šoka tranzicije i da smanje nezaposlenost, uglavnom je odre ena stopom osnivanja i rasta novih preduze�a, što uti�e i na veli�inu novog sektora, kao i sposobnoš�u preduze�a da se sama restrukturiraju u cilju obezbe ivanja profitabilnosti i poboljšanja konkurentnosti. Zbog toga, široko rasprostranjeno odbrambeno restrukturiranje je va�an �inilac koji stoji iza relativno niskih stopa otvaranja novih radnih mesta, uprkos �esto zna�ajnom privrednom rastu. Proces dostizanja produktivnosti mnogo bolje napreduje u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope, nego u zemljama Jugoisto�ne Evrope i Zajednici nezavisnih dr�ava, gde je pritisak konkurencije manji.
Izvor: Svetska banka (2005a)
96. Poslovna klima koja je povoljna za investicije bi�e tako e povoljna i za zapošljavanje, uklju�uju�i i zapošljavanje u formalnom sektoru. Pore enja me u dr�avama, zasnovana na indikatorima u izveštaju Poslovanje 2006, pokazuju da reforme u cilju olakšanja poslovanja omogu�avaju preduze�ima da br�e rastu i da otvaraju nova radna mesta (Svetska banka 2005b). Zemlje koje su u pogledu ukupne „lako�e poslovanja” rangirane u prve dve kvintile imale su pribli�no duplo manje stope nezaposlenosti od stopa nezaposlenosti u zemljama rangiranim u poslednje tri kvintile.34 Pored toga, ve�i broj novih radnih mesta nalazi�e se u formalnoj privredi, zato što je korist od zvani�nog poslovanja (kao što je lakši pristup kreditima i bolje komunalne usluge) �esto ve�a od troškova (kao što su porezi).
97. Srbija je poslednjih godina ostvarila vidljiv napredak u poboljšanju zakonske regulative koja odre uje poslovnu klimu. Srbija i Crna Gora je u poslednjem izveštaju Poslovanje 2006 (Svetska banka 2005b) ozna�ena kao najbolja u sprovo enju reformi u svetu. Izveštaj pokazuje da je Srbija i Crna Gora na vode�oj poziciji zbog poboljšanja u 8 od 10 obra enih oblasti. Velike promene dogodile su se u sferi osnivanja novog preduze�a, sa smanjenjem potrebnog kapitala i razli�itim inovacijama u cilju lakše registracije. Posle ovakvih reformi, svaka kompanija mo�e da po�ne da posluje za 15 dana, umesto za 51 dan. Pored toga, novi Zakon o parni�nom postupku skoro je prepolovio vreme potrebno da bi se razrešili trgovinski sporovi, a porez na plate i porez na promet zamenjeni su porezom na dodatu vrednost koji je jednostavniji za ubiranje. Kombinacija svih reformi u Srbiji dovela je do pove�anja od 42% u broju novoregistrovanih preduze�a u periodu izme u 2003. i 2004. godine (Svetska banka 2005b).
98. Me utim, kada je u pitanju poslovna klima, Srbija i dalje zaostaje u pore enju sa drugim zemljama. Uprkos ovim poboljšanjima, kada se konsoliduju rezultati razli�itih izvora podataka (osnovni izvori koji su koriš�eni u ovom delu sumirani su u Okviru 4.2.), jasno je da je potreban dalji napredak. Po opštem rangiranju u izveštaju Poslovanje, Srbija i Crna Gora nalazi se tek na 92. mestu od 155 rangiranih zemalja.
34 Ovaj odnos je statisti�ki zna�ajan na nivou od 1% i ostaje zna�ajan kada se prihod po stanovniku kontroliše (Svetska banka 2005b).
52
Okvir 4.2: Osnovni izvori podataka za analizu investicione klime u Srbiji i Crnoj Gori
99. Ipak, mnogi menad�eri nastavljaju da izra�avaju nezadovoljstvo realizacijom poslovnog okru�enja „na terenu”. Podaci iz pregleda preduze�a pokazuju nezadovoljstvo ve�im delom poslovnog okru�enja. Problem je to što, iako se vrše va�ne promene zakona i propisa, menad�eri i vlasnici još uvek ne vide efekat ovih reformi. Kapaciteti dr�avne administracije veoma sporo rastu, a sprovo enje zakona i dalje predstavlja problem. Nepreciznost novih propisa je u�inila da su preduze�a postala podlo�nija mitu i korupciji. U stvari, podaci iz BEEPS-a pokazuju da, iako je ostvaren napredak u nekim oblastima, menad�eri ukazuju na to da su se u drugim oblastima problemi u stvari pove�ali u periodu izme u 2002. i 2005. godine (Grafikon 4.4).
100. Zabrinutost za celokupnu poslovnu klimu uti�e na nivo investicija u Srbiji, pogotovo iz stranih izvora. Prema �asopisu „The Economist Intelligence Unit“, Srbija je najrizi�nija zemlja za investitore u regionu Jugoisto�ne Evrope. Druge studije govore da je Srbija i Crna Gora privukla vrlo malo „grinfild''
Pregled produktivnosti i investicione klime: PICS je pregled na nivou preduze�a koji je dva puta sprovo en u Srbiji (2001. i 2003. godine). U ovom delu prvenstveno koristimo rezultate za 2003. godinu. Ovaj pregled je ra en po uzoru na preglede investicione klime Svetske banke koji se danas sprovode u 58 zemalja. Uzorak PICS-a za 2003. godinu obuhvatao je 408 preduze�a i bio je reprezentativan u pogledu sastava srpske privrede. Podaci iz ovog pregleda uklju�uju i kvantitativne i kvalitativne mere. One se mogu koristiti za ispitivanje specifi�nih aspekata investicione klime u zemlji, a mogu se koristiti i za izra�unavanje razli�itih mera produktivnosti na nivou preduze�a. Upitnik se sastoji od nekoliko modula koji obuhvataju opšte informacije o preduze�u, prodaji i zalihama, faktorima koji ograni�avaju investicionu klimu, infrastrukturi i uslugama, radnim odnosima, odnosima izme u dr�ave i biznisa, zakonskom okru�enju, kriminalu, kapacitetu, inovacijama i u�enju, i produktivnosti. http://siteresources.worldbank.org/INTSERBIA/Resources/300803-1121188966355/serbia-ica-complete.pdf
Pregled poslovnog okru�enja i u�inka preduze�a: BEEPS je tako e pregled na nivou preduze�a. To je zajedni�ki poduhvat Svetske banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. BEEPS koristi standardni instrument koji je primenjen u skoro svim zemljama Isto�ne Evrope i Centralne Azije, �ime je omogu�eno pore enje me u razli�itim zemljama. BEEPS je dva puta sproveden u Srbiji i Crnoj Gori (2002. i 2005. godine). Za potrebe ovog izveštaja, neki indikatori u pregledu posebno su izra�unati samo za Srbiju. Pregled iz 2005. godine imao je uzorak od 300 preduze�a, dok je pregled iz 2002. godine obuhvatao pribli�no 230 preduze�a. U pore enju sa PICS-om, uzorak BEEPS-a više je orijentisan ka manjim preduze�ima. Tako e, on je isklju�ivo kvalitativnog karaktera i najviše je usmeren na kvalitet poslovnog okru�enja koje je odre eno širokim spektrom razli�itih odnosa izme u preduze�a i dr�ave, u razli�itim oblastima.http://info.worldbank.org/governance/beeps/
Poslovanje: Baza podataka Svetske banke Poslovanje daje indikatore poslovnih propisa, kako bi se izmerili zakonski troškovi poslovanja. Mogu se upore ivati indikatori za 155 razli�itih privreda. Baza podataka Poslovanje daje merila za Srbiju i Crnu Goru zajedno. Indikatori obuhvataju 10 oblasti: osnivanje preduze�a, dobijanje dozvola, zapošljavanje i otpuštanje, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita investitora, pla�anje poreza, trgovina van granica, poštovanje ugovora, i gašenje preduze�a. Metodologija je zasnovana na procenama zakona i propisa. Doma�i eksperti (iz pravne struke, vlasti, konsultantskih firmi, itd.) obezbe uju ulazne podatke i njihovu verifikaciju. Dok podaci BEEPS-a i PICS-a odra�avaju stvarno iskustvo preduze�a, indikatori Poslovanja mogu pokazati šta treba da se dogodi preduze�u koje poštuje propisane zakone i propise. Ovi indikatori se prave na godišnjem nivou, tako da se mo�e pratiti evolucija zakonskog okvira u pogledu poslovanja. http://rru/DoingBusiness/default.aspx
53
investicija, a investitori za najve�u prepreku smatraju nedostatke poslovnog okru�enja (Centar za liberalno demokratske studije 2005; MOR i Savet Evrope 2006). Poslovna klima uti�e na investicije uopšte; me utim, na odre eni na�in, ona najviše zabrinjava u slu�aju direktnih stranih investicija. Direktne strane investicije klju�ni su element rasta i otvaranja novih radnih mesta kod ekonomija u tranziciji. U proseku, jedno radno mesto u sektoru direktnih stranih investicija mo�e stvoriti �ak do 5 novih radnih mesta u doma�em podugovara�kom sektoru (Centar za liberalno demokratske studije 2005). U studiji MMF-a o u�inku direktnih stranih investicija u 14 zemalja Jugoisto�ne Evrope zaklju�uje se da je u 2003. godini Srbija bila tek na 10. mestu u pogledu akcija, daleko ispod svog pravog potencijala (Demekas i drugi 2004). Grafikon 4.5 pokazuje relativno male direktne strane investicije u Srbiji i Crnoj Gori, u pore enju sa drugim zemljama regiona. Me utim, najnovija poboljšanja investicione klime rezultirala su pove�anjem direktnih stranih investicija, koje bi trebalo da dostignu 2 milijarde US dolara u 2006. godini.
Grafikon 4.4: Problemi sa kojima se suo�avaju preduze�a u Srbiji i Crnoj Gori, BEEPS, 2002. i 2005. godina
[Kršenje ugovora; anti-konkurentna praksa drugih; organizovani kriminal / mafija; uli�ni kriminal, kra e i nemiri; koripcija; funkcionisanje sudstva; makroekonomska nestabilnost; nesigurnost u pogledu regulatorne politike; veštine i obrazovanje radnika; regulative u oblasti rada; poslovne dozvole; carisnka i trgovinska regulativa; poreska uprava; poreske stope; svojina ili najam zemljišta; pristup zemljištu; transport; struja; telekomunikacije; troškovi finansiranja; pristup finansiranju.]
Izvor: BEEPS
54
Grafikon 4.5: Direktne strane investicije kao procenat BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Evrope i Centralne Azije, 2004
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
10.0
Slo Hrvatska �eška Polj Rum Est
Izvor: Indikatori svetskog razvoja 2006
101. Da bi se podstaklo više doma�ih i stranih investicija i ostvario bolji rezultat u otvaranju novih radnih mesta, bi�e potrebna neprestana poboljšanja poslovne klime. Razli�iti izvori podataka o investicionoj klimi navode slede�e oblasti kao klju�ne za poboljšanje: izvršenje ugovora; pristup finansijama; zakonski teret; pristup zemljištu i legalizacija nekretnina; politi�ka i ekonomska nestabilnost; percepcije stranih preduze�a; radno zakonodavstvo. Ovo poslednje �e biti detaljno obra eno u Poglavlju 5.35
CCC... OOObbbrrraaazzzooovvvaaannnjjjeee iii kkkvvvaaallliiifffiiikkkooovvvaaannnooosssttt rrraaadddnnneee sssnnnaaagggeee102. � ini se da sada kvalifikovanost radne snage nema ulogu zna�ajnog ograni�avaju�eg �inioca za otvaranje novih radnih mesta. Me utim, ovo �e se verovatno promeniti kada se otvaranje novih radnih mesta intenzivira, a pogotovo ako Srbija krene u pravcu privrede sa visokom produktivnoš�u. Podaci dobijeni od menad�era ukazuju na to da kvalifikovanost i obrazovanje radne snage predstavljaju manju prepreku za poslovanje u Srbiji (pogledati Grafikon 4.4). Prema rezultatima BEEPS-a, ovo je manje va�an ograni�avaju�i �inilac nego što je u osam novih zemalja �lanica EU (bez Kipra i Malte - EU-8) ili u regionu zemalja Evrope i Centralne Azije u celini (Grafikon 4.6). Ovo verovatno odra�ava �injenicu da je trenutno mnogo preduze�a u fazi restrukturiranja i/ili se bave tradicionalnom proizvodnjom. Onda kada Srbija krene u intenzivniji proces otvaranja novih radnih mesta i konkurentna prednost preduze�a postane sve više zasnovana na inovacijama proizvoda i procesa, kvalifikovanost i obrazovanje radnika �e postati ozbiljan ograni�avaju�i faktor zaposlenosti.
35 Ove oblasti su odabrane na osnovu pove�anja broja preduze�a koji ih karakterišu kao ograni�enje u poslovanju izme u 2002. i 2005. godine prema BEEPS-u. Rezultati izveštaja Poslovanje i PICS-a dodatno potvr uju taj izbor.
55
Grafikon 4.6: Udeo preduze�a koja navode da su kvalifikovanost i obrazovanje radnika poslovna prepreka, Srbija i odabrane zemlje Jugoisto�ne Evrope, 2005
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.35
0.4
Izvor: BEEPS 2005
103. Me utim, popunjavanje upra�njenih radnih mesta zavisi i od vrste posla. Dok je pronala�enje radnika za poslove koji zahtevaju manje obrazovanja lakše, postoje podaci koji ukazuju na to da je te�e popuniti ona mesta koja zahtevaju visoko obrazovane radnike. Detaljnija analiza zasnovana i na BEEPS-u i na PICS-u pokazuje da je poslodavcima relativno lako da prona u kvalifikovane i nekvalifikovane proizvodne radnike kao i neproizvodne radnike (npr. administracija, prodaja). Na primer: prose�no vreme potrebno da se popuni radno mesto na ovakvim poslovima je kra�e u Srbiji i Crnoj Gori nego u zemljama EU-8 ili zemljama Evrope i Centralne Azije u celini. Me utim, potraga za menad�erima i stru�nim kadrovima nije jednostavna. Prose�no vreme potrebno da se popuni menad�ersko mesto je za oko dve nedelje du�e u Srbiji i Crnoj Gori nego u zemljama Evrope i Centralne Azije (BEEPS 2005). Drugim re�ima, Srbija se mo�da ve� suo�ava sa deficitom u ponudi radnika sa diplomom više škole ili fakulteta, i sa vrstama visoke kvalifikovanosti koja se tra�i na tr�ištu.
104. Mladim preduze�ima i onim okrenutim sektoru usluga te�e je da popune slobodna mesta nezavisno od vrste posla. Pošto je u pitanju ona vrsta preduze�a gde �e se tek stvarati radna mesta, ovo je još jedan dokaz o sve ve�em jazu u kvalifikovanosti. Dalja analiza BEEPS-a tako e pokazuje da se nova preduze�a (mla a od 5 godina) zajedno sa nekim preduze�ima u sektoru usluga suo�avaju sa mnogo ve�im ograni�enjima u pogledu kvalifikovanosti nego starija i proizvodna preduze�a. Na primer: jednom mladom preduze�u u proseku treba 8 nedelja više da na e novog menad�era, dok je preduze�u koje se bavi nekretninama potrebno preko 11 nedelja u pore enju sa nacionalnim prosekom od 6 nedelja. U stvari, u ovakvim vrstama preduze�a problem se javlja u svim profesijama. Naime, iako je u proseku potrebno nedelju i po dana da se jedan nekvalifikovan radnik zameni drugim, mladim preduze�ima za to treba do 4 nedelje.
56
Tabela 4.2: Vreme potrebno da se popune upra�njena mesta, prema profesiji i vrsti preduze�a
Vreme potrebno da se popuni mesto (u nedeljama) Menad�er Stru�ni
kadar Kvalifikovani
kadar Nekvalifikovani
kadar Neproizvodni
kadar
Godina postojanja preduze�a 0-5 8,1 6,7 2,9 4,0 3,4 6-10 god 5,0 3,8 2,1 2,0 1,8 11-15god 6,1 4,0 3,2 1,4 2,3 16+ 6,2 5,1 2,8 1,3 2,0 Sektor
Va enje ruda i kamena 2,0 1,0 1,0 1,0 1,0
Gra evina 3,7 2,6 2,7 1,3 1,8
Proizvodnja 6,3 4,8 3,2 1,7 2,1 Transport, skladištenje i komunikacije
7,9 3,4 1,7 1,3 2,2
Veleprodaja i maloprodaja; popravka motornih vozila, motocikala i li�nih i ku�nih proizvoda
5,4 5,1 2,6 1,6 2,5
Nekretnine, izdavanje i poslovne usluge
11,1 8,3 4,4 1,0 3,7
Hoteli i restorani 3,7 3,0 2,3 1,0 1,2
Ostale usluge 2,5 3,0 2,2 2,0
Sva preduze�a 6,2 4,9 2,8 1,5 2,2
Izvor: BEEPS 2005
105. Kapaciteti za otvaranje novih i boljih radnih mesta u budu�nosti �e biti ograni�eni ukoliko Srbija ne bude sposobna da stvori ve�e i efikasnije investicije u ljudski kapital. Prethodni rad Svetske banke je istakao va�nost pove�anja stepena obrazovanja (pove�anjem broj upisa u srednje i više škole i na fakultete), poboljšavanjem kvaliteta, reformom srednjoškolskog i fakultetskog obrazovanja i stvaranjem boljih mogu�nosti za obrazovanje odraslih (Svetska banka 2004a). Ovo i dalje ostaju oblasti od najve�eg zna�aja za reformu.
106. Iako se stepeni obrazovanja mogu uporediti sa onima u drugim zemljama u tranziciji, bi�e neophodno da se poboljšaju kako bi se pribli�ili nivou mnogih evropskih zemalja. Kao i u mnogim evropskim zemljama, stope pismenosti i upisanih u škole u Srbiji i Crnoj Gori su veoma visoke. Neto stope upisa u osnovne škole su trenutno 96%, dok je pismenost odraslih iznad 95%. Me utim, podaci osrednjoškolskom obrazovanju, uprkos zna�ajnim razlikama me u izvorima, ukazuju na sve ve�i jaz izme u Srbije i Crne Gore sa jedne, i ostalih evropskih zemalja, sa druge strane. Prema izveštaju The State of the World’s Children 2006 (UNICEF), bruto stopa upisa u srednje škole od 88% je zna�ajno ispod vrednosti u zemljama sa kojima je izvršeno pore enje, kao što je Republika � eška (97%), Estonija (96,5%) i Slova�ka (91%).
107. Me unarodni podaci o ishodima u�enja postavljaju pitanje o kvalitetu obrazovanja. Ove procene ukazuju na to da mladi ljudi u Srbiji zaostaju u znanju i da mnogi ne�e biti pripremljeni da uzmu u�eš�a u privredi koja se zasniva na znanju. Me unarodni program za ocenjivanje studenata (PISA 2003), me unarodno standardizovan test za procenu dostignu�a obrazovanja petnaestogodišnjaka, istakao je slabosti obrazovnog sistema u Srbiji. U sve �etiri discipline koje se ocenjuju PISA testom (matematika, �itanje, prirodne nauke i rešavanje problema), u�enici u Srbiji su postigli rezultate ni�e od
57
onih koje su postigli njihovi vršnjaci u svim evropskim zemljama (Grafikon 4.7).36 Kako se PISA testom procenjuje ne samo znanje, ve� i sposobnost da se ono primeni, on daje korisne podatke o tome koliko dobro su u�enici pripremljeni za privredu u kojoj �e znanje i rešavanje problema biti od suštinskog zna�aja. Zato ovi rezultati u ovom smislu postavljaju pitanje o budu�oj radnoj snazi u Srbiji.
Grafikon 4.7: Indikatori u�inka prema PISA testu, Srbija i upore ene zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji
0
100
200
300
400
500
600
S rbija Ruska Federacija Letoni ja Ma ar ska Pol jska Republ ika S lova�ka Republ ika � eška
Mathematics Reading S cience Problem S olving
:
[matematika; �itanje; prirodne nauke; rešavanje problema]
Izvor: OECD
108. Sistem višeg i visokog obrazovanja ne stvara adekvatnu ponudu dobro obrazovanih kadrova sa odgovaraju�im kvalifikacijama za tr�ište rada koje se menja. Prethodni pregledi Svetske banke (2004a) i Evropske fondacije za obrazovanje (European Training Foundation) (2005) postavljaju pitanja o u�inku sistema višeg i visokog obrazovanja. Stope završetka studija su veoma niske (malo iznad 10% u roku), a studiranje u proseku traje 8 godina (Evropska fondacija za obrazovanje 2005). Pored toga, analiza Svetske banke (2004a) isti�e nedostatak odgovornosti i zastarele nastavne programe i metode koje �esto ne odgovaraju realnim potrebama privrede.
109. Mogu�nosti za unapre enje kvalifikacija kroz obrazovanje i obuku odraslih i kroz aktivne programe na tr�ištu rada su ograni�ene. Mogu�nosti za u�enje celog �ivota u stvari ne postoje. U bivšoj Jugoslaviji je postojao dobro razvijen sistem za obrazovanje i obuku odraslih. Me utim, tokom poslednjih 15 godina, ovaj sistem je u suštini propao (Evropska fondacija za obrazovanje 2005). Programi za prekvalifikaciju koje pru�a Nacionalna slu�ba za zapošljavanje, su veoma ograni�eni. (Mogu�nosti NSZ-a �e biti detaljno razmotrene u Poglavlju 6.) I kao što mo�emo da vidimo u daljem tekstu u Grafikonu 4.8, obrazovanje na radnom mestu stvara mogu�nosti malom broju radnika. Uopšte uzevši, mogu�nosti kretanja izme u posla i u�enja u stvari ne postoje. Poboljšanje ovoga je preduslov za put ka sistemu
36 Dalja analiza je pokazala da je „jedna polovina u�enika u Srbiji u stvari nepismena, ili jedva pismena, pošto mogu da funkcionišu samo na najni�im nivoima kognitivne slo�enosti, (tj. da mogu da prepoznaju samo osnovne stvari) i da nisu sposobni da uspešno iza u na kraj sa zadacima višeg reda.“ Wilton Park Conference, 2005, „Priprema za Evropu: Obrazovanje nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori.” Beograd, Srbija
58
u�enja tokom �itavog �ivota – što zna�i ne samo unapre enje osnovnih kvalifikacija odraslih, ve� i njihovo osposobljavanje da nastave da razvijaju spektar kvalifikacija i da pove�avaju mogu�nost zapošljavanja tokom celog �ivota.
110. Javlja se skromni „novi“ sektor obuke koji �e biti neophodno razvijati. Sve je ve�a ponuda institucija koje nude usluge obu�avanja (npr. zvani�ne obrazovne institucije, privredne komore, nevladine organizacije, privatni centri za obuku, agencije za mala i srednja preduze�a), ali su sveukupna nastojanja još uvek skromna. Ograni�enja za dalji razvoj novog sektora za obuku, nisu dobro shva�ena (a puno istra�ivanje, iako je bitno, je van okvira ove studije). Me utim, ograni�enja �e verovatno obuhvatiti (i) trenutno slabu potra�nju za obukom od strane preduze�a (videti u daljem tekstu) i od strane pojedinaca (pošto je nezaposlenost velika, a ovo pove�ava rizike u ulaganja u kvalifikovanost); i (ii) nedostatak podataka o onima koji pru�aju usluge i kvalitetu istih (pogotovo onih koji su se nedavno pojavili na tr�ištu).
111. Preduze�a trenutno ne investiraju puno u obuku, a samo manji deo radnika ima mogu�nost da unapredi svoje kvalifikacije kroz obrazovanje na radnom mestu. Preduze�a u Srbiji i Crnoj Gori obu�avaju manje nego preduze�a u zemljama Evrope i Centralne Azije sa kojima se porede. Prema podacima iz PICS-a za 2003. godinu, samo oko 30% preduze�a je ponudilo formalnu obuku, što je u zna�ajnoj meri ispod stope u drugim zemljama u regionu gde su izvršene Procene investicione klime (Grafikon 4.8). Kao što i podaci pokazuju isto, �ak i me u preduze�ima koja nude obuku, samo jedna tre�ina kvalifikovanih radnika u stvari u�estvuje u obuci. Osim toga, prema podacima iz BEEPS-a, nekvalifikovani i radnici koji ne u�estvuju u proizvodnji imaju još manje mogu�nosti za obuku u odnosu na kvalifikovane radnike.
Grafikon 4.8: U�estalost obuke u Srbiji i Crnoj Gori i odabranim zemljama u Evropi i Centralnoj Aziji
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
Udeo kompanija koje pru�aju z vani�nu obuku Udeo kval if ikovanih radnika koji su prošl i kroz obuku
Izvor: PICS 2003 i Procene investicione klime
112. Mogu�nosti Srbije za pove�anje produktivnosti i prihoda �e u budu�nosti zavisiti od toga da li �e Srbija biti sposobna da bude konkurentna po osnovu ve�e kvalifikovanosti radne snage nego što je trenutno. Ovo �e biti sve ve�i imperativ kako se Srbija bude otvarala ka Evropi i svetskoj privredi. Akumulacija i primena znanja je zajedni�ki sastojak za uspeh u zemljama brzog rasta – na primer, sve
59
ja�ih privreda zemalja Isto�ne Azije. Ovo zahteva inicijative na mnogo frontova, ali ni jedan nije zna�ajniji od izgradnje ljudskog kapitala jedne nacije kroz obrazovanje i obuku.37
37 Teme obrazovanja, znanja, tehnologije i rast su u centru pa�nje glavne studije Svetske banke o privredama Latinske Amerike (De Ferranti i drugi. 2003). Zaklju�ci i preporuke ovog izveštaja imaju široku primenu na sve zemlje sa srednjom stopom prihoda.
60
61
POGLAVLJE 5: POLITIKE TR�IŠTA RADA, TROŠKOVI RADA I REGULATIVA
113. Ovo poglavlje bavi se funkcionisanjem samog tr�išta rada, razmatra implikacije troškova rada i regulativa tr�išta rada na otvaranje novih radnih mesta. Iako zvani�ni statisti�ki podaci ukazuju na to da su zarade zna�ajno pove�ane u periodu od primene reformi, ovi zvani�ni podaci precenjuju rast zarada, koji izgleda da bele�i pad od 2003. Ipak, porezi po osnovu radnog odnosa bi trebalo da budu uzeti u obzir kada se pristupa rešavanju opštih problema zapošljavanja u zemlji. "Poreski klin" na prose�nu zaradu �ini se da je negde na nivou regiona. Fiskalno optere�enje postaje zna�ajno ve�e za ni�e zarade zbog regresivne prirode sistema u Srbiji i zbog toga se javlja potencijalno ozbiljna zabrinutost za negativni uticaj na potra�nju manje kvalifikovane radne snage i na mala preduze�a u privatnom sektoru posebno ona koja rade u oblasti pru�anja usluga, i koji treba da budu motor budu�eg otvaranja novih radnih mesta. Regulativa u oblasti tr�išta rada nije preteranao rigidna i u poredjenju sa drugim zemljama u regionu u Srbija je povoljnija situacija kada je re� o fleksibilnosti pravila o zaštiti pri zapošljavanju. Ipak, za manjinu preduze�a ovo i dalje predstavlja problem u funkcionisanju, verovatno usled primene zakona o radu a ne same zakonske regulative.
AAA... TTTrrroooššškkkooovvviii rrraaadddaaa
Nivoi zarada
114. Zvani�ni podaci pokazuju da su od oktobra 2000. godine zarade zna�ajno pove�ane. Nakon pada zarada tokom devedesetih godina, došlo je do veoma brzog rasta realnih zarada tokom provih godina ove decenije. Na osnovu podataka iz 2003. u poslednjem Ekonomskom Memorandumu Svetske banke prime�eno je da je došlo do br�eg rasta realnih zarada u poredjenju sa BDP-om i rastom produktivnosti i da su nivoi zarada u Srbiji iznad nivoa zemalja u okru�enju (Svetska banka 2004a).38
115. � injenica je da je porast zvani�nih zarada nastavio da se usporava od 2003. godine. Tabela 5.1 pokazuje godišnje kretanje na osnovu RAD-1 statisti�kog istra�ivanje o preduze�ima, što je osnov za informacije o zaradama koje mese�no objavljuje Republi�ni zavod za statistiku.39 Gornje polje Tabele pokazuje zvani�ne zarade (bruto i neto) obra�unate kao ukupan fond plata podeljen sa ukupnim brojem zaposlenih, uklju�uju�i i one kojima plate nisu ispla�ene. Ovo ukazuje na veoma veliki rast relanih zarada na po�etku perioda reformi, a potom i postepeno usporavanje posle 2002. uz poslednje podatak iz 2005. godine gde se bele�i rast od 6-7%. Donje polje ne obuhvata one kojima zarada nije ispla�ena, te s toga prikazuje stvarno ispla�ene zarade.40 Iako postoji isti model, stopa rasta ovih stvarnih zarada je umerenija, sa stvarnim rastom od oko 4% u 2005. Prema RAD-1 istra�ivanju, u 2002. i 2003. rast zarada je u velikoj meri bio ve�i od rasta BDP-a (4.5% odnosno2.4%) i nešto više u 2004. i 2005. (kada je rast BDP-a bio 9.3% odnosno [planiranih] 4.8%).41
Tabela 5.1: Prose�na mese�na zarada, prijavljena i ispla�ena , 2001.-2005., RAD-1 istra�ivanje
Zvani�ne (prijavljene) zarade
38 Ovo poglavlje zasniva se na propratnom dokumentu pripremljenom za izveštaj Arandarenko i Stani� (2006.). 39 Procena mese�nih zarada data je u proseku da bi se dobili godišnji podaci o zaradama za privredu. 40 Prema RAD-1 mese�nim podacima, skoro 12% zaposlenih nije dobilo plate u 2005. 41 Izvor podataka o stopi rasta BDP-a je MMF (2006., Tabela 1).
62
Bruto zarade Neto zarade Dinari Nominal
na % promena
Realna %
promena
Dinari Nominalna %
promena
Realna %
promena
2001. 8,739 129.6 18.8 5,375 125.0 16.4
2002. 13,260 51.7 30.1 9,208 71.3 46.9
2003. 16,612 25.3 14.0 11,500 24.9 13.6
2004. 20,555 23.7 11.1 14,108 22.7 10.1
2005. 25,514 24.1 6.8 17,478 23.9 6.6
Ispla�ene zarade Bruto zarade Neto zarade
Dinari Nominalna %
promena
Realna %
promena
Dinari Nominalna %
promena
Realna %
promena
2001. .. .. .. .. .. ..
2002. 15,419 .. .. 10,705 .. ..
2003. 19,724 27.9 16.3 13,654 27.5 16.0
2004. 24,156 22.5 10.3 16,579 21.4 9.3
2005. 29,287 21.2 4.3 20,022 20.8 3.9
1. Zvani�ne i ispla�ene zarade, definisane kao u tekstu. Od juna 2001.godine Republi�ki zavod za statistiku zvani�no prati bruto zarade sa beneficijama iz radnog odnose. Od januara 2002. neto zarade se vode sa beneficijama iz radnog odnosa. Izvor: Republi�ki zavod za statistiku (RAD-1) kao što je predstavljeno u Arandarenko i Stani� (2006.).
116. Pored toga, detaljna analiza podataka ukazuje na to da zvani�ni podaci precenjuju rast realnih zarada. Arandarenko i Stani� (2006.) navode brojne razloge zašto zvani�ni podaci o zaradama precenjuju stvarni rast realnih zarada. Jedan od razloga vezan je za reformu poreza po osnovu radnog odnosa iz sredine 2001. koja je efikasno uklju�ila sve beneficije zaposlenih iz radnog odnosa u zaradu, što je rezultiralo zna�ajnim jedinstvenim pove�anjem u 2002. (prikazano na Tabeli 5.1). Drugo, i najva�nije, RAD-1 istra�ivanje, koje nije dopunjivana od 2001. postalo je sve više nerepresentativno i vodi ka precenjivanju zarada. Uzorak je smenjen sa 13.000 jedinica koje izveštavaju na 8.500 i objavljena zaposlenost smanjila se za 23% u periodu izmedju 2001. i 2005. Smanjenje se u velikoj meri odnosi na neprofitabilne organizacije, prvenstveno u društvenom sektoru koji se smanjio ili nestao usled restrukturiranja, privatizacije i ste�aja. U skladu sa tim, udeo javnog sektora sa ve�im zaradama (uklju�uju�i obrazovanje i zdravstvo) se pove�ao, �ak i uz stagniranje zapošljavanja. Rast de novo privatnih preduze�a – koja imaju ni�e zarade i, do nedavno, sporiji rast zarada – nikada nisu bili deo uzorka RAD-1.42 Tako, u stvari, RAD-1 smanjuje na neobjektivan na�in “dobre poslove” (na primer, u javnim preduze�ima i dr�avnoj upravi) koji su sve više previše zastupljeni, dok su “loši poslovi” (na primer, u malim društvenim preduze�ima koje treba ubrzo da se privatizuju ili koja idu u ste�aj, privatna ili privatizovana preduze�a koje se bore za opstanak, itd.) sve više nedovoljno zastupljena.
117. Podaci Poreske uprave o proceni kretanja zarada u privredi pokazuju da se rast zarada zna�ajno smenjio posle 2002. godine. U periodu 2003.-2005., realne zarade su se pove�ale za 5-7%. Arandarenko i Stani� (2006.) obra�unavaju podrazumevani fond plata iz ukupnih prihoda na zarade, s
42 Arandarenko i Stani� (2006.) koriste podatke Poreske uprave za analizu zarada u sektoru koji nije obuhva�en u okviru RAD-1.
63
obzirom da se 14% paušalne stope poreza na plate primenjuje na sve zarade. Prema tim podacima Poreske uprave, relane zarade smanjene su ispod 7% do 2003. a od tada na nivou su ili ispod nivoa rasta realnog BDP-a (Grafikon 5.1). U 2005. godini ti podaci pokazuju da realni rast zarada iznosi 5%. Podaci Poreske uprave podr�avaju tezu da RAD-1 podaci u velikoj meri precenjuju relani rast zarada, posebno za 2003. i 2004.43
Grafikon 5.1: Kretanje realne bruto zarade, podaci RAD-1 i Poreske uprave, 2002.-2005.
Izvor: Arandarenko i Stani� (2006.)
118. RAD-1 precenjivanje zarada je više od samo statisti�ke stvari; to vodi ka izvesnom inflatornom pritisku zato što se koristi kao reper za uskladjivanje zarada i naknada. Podaci RAD-1 za zarade imaju najmanje tri va�ne prakti�ne namene. Prvo, koriste se za obra�un uskladjivanje penzija i drugih socijalnih davanja sa indeksom troškova �ivota. Drugo, koriste se kao va�an input za polugodišnje trostruko uskladjivanje minimalne zarade. Tre�e, �esto predstavljaju po�etnu ta�ku za pregovaranje o kolektivnim ugovorima u javnom sektoru i sve više i u velikim privatizovanim preduze�ima.
119. Podaci o preduze�ima pokazuju da u Srbiji postoji zna�ajan raspon zarada, što ukazuje na �injenicu da prekomerna potra�nja radne snage u manje razvijenim krajevima ima umeren uticaj na zarade. Tabela 5.2 daje pregled proseka zarada (podaci RAD-1) za 25 okruga u zemlji za 2001. i 2005. godinu prema nivoima zarada i procenat proseka u dr�avi. Najva�nije zapa�anje na osnovu ovih podataka odnosi se na zna�ajno variranje zarada. U 2005. godini, zarade u Beogradu su bile najviše, dok je ve�ina okruga u centralnoj Srbiji dosta ispod proseka, a okruzi u Vojvodini se nalaze negde izmedju. U velikoj meri ovakva slika se nije mnogo menjala tokom reformskog perioda. Arandarenko i Stani� (2006.) smatraju da su zarade i (registrovana) nezaposlenost negativno medjusobno povezane na nivou okruga, što ukazuje na �injenicu da potra�nja radne snage ima uticaj na definisanje nivoa zarada.
Tabela 5.2: Prose�ne neto zarade po okruzima i kao procenat nacionalnog proseka, 2001. i 2005., RAD-1 istra�ivanje
43 U 2005. razlika izmedju procene zarada RAD-1 i Poreske uprave bila je manje od 2 procentna poena. Arandarenko i Stani� (2006.) pretpostavljaju da ova konvergencija mo�e biti uzrokovana: (i) višim stupnjem tranzicije u okviru RAD-1 sektora koji gubi neke prednosti u zaradama i ne-RAD-1 sektor koji po�inje da nadoknadjuje; i (ii) pove�anjem formalizacije uvodjenjem PDV-a koja vodi ka redjem prijavljivanju ni�eg iznosa zarada u ne-RAD-1 sektoru.
0
5
10
15
20
25
30
35
40
2002 2003 2004 2005
BDP
Porez
RAD-1
64
2001 2005
Okrug Prosek
% nacionalnog proseka
Prosek % nacionalnog
proseka grad BEOGRAD 6854 127,91 22025 144,93
Vojvodina
SEVERNO-BA� KI 6247 116,58 16414 108,01
SREDNJE-BANATSKI 6622 123,58 16822 110,70
SEVERNO-BANATSKI 6807 127,03 17047 112,17
JU� NO-BANATSKI 7283 135,91 18499 121,73
ZAPADNO-BA� KI 5971 111,43 16906 111,24
JU� NO-BA� KI 7153 133,49 20039 131,86
SREMSKI 5510 102,83 15848 104,29
Centralna Srbija
MA� VANSKI 4290 80,06 14069 92,58
KOLUBARSKI 4849 90,49 14959 98,44
PODUNAVSKI 4696 87,63 18012 118,52
BRANI� EVSKI 6061 113,11 17448 114,82
ŠUMADIJSKI 5004 93,38 14761 97,13
POMORAVSKI 5264 98,23 14409 94,81
BORSKI 4883 91,12 13482 88,72
ZAJE� ARSKI 4505 84,07 12873 84,71
ZLATIBORSKI 4999 93,29 14719 96,86
MORAVI� KI 4721 88,10 12731 83,77
RAŠKI 4563 85,15 14541 95,69
RASINSKI 5119 95,53 13545 89,13
NIŠAVSKI 4869 90,86 14742 97,00
TOPLI� KI 4194 78,27 10767 70,85
PIROTSKI 4368 81,51 12377 81,44
JABLANI� KI 4113 76,76 10065 66,23
P� INJSKI 5020 93,68 12820 84,36
Izvor: RAD-1 istra�ivanje, navedeno u Arandarenko i Stani� (2006)
120. Ozbiljnu prepreku u poredjenju zarada u zemljama jugoisto�ne Evrope predstavljaju podaci. Tabela 5.3 daje poredjenje neto zarada (izra�eno u evrima) u zemljama jugoisto�ne Evrope u periodu izmedju 2001. i 2004. Treba primetiti da ta poredjenja nisu veoma pribli�na zato što sve zemlje imaju nedostatak podataka o zaradama, a osnov za obra�un neto zarade mo�e u velikoj meri da se razlikuje od zemlje do zemlje. U nekim slu�ajevima, podaci o zaradama su dostupni samo u javnom sektoru. Postoji i uticaj deviznog kursa koji mo�e jako mnogo da oscilira u ovom regionu. Prema ovim podacima, Srbija se
65
nalazi u sredini. S druge strane, prema ovim podacima zarade u Srbiji su porasle mnogo br�e nego zarade u drugim zemljama. Ipak, ovi podaci zasnovani su na proceni koriste�i RAD-1 podatke; prema tome, oni precenjuju stvarni rast zarada posebno u periodu do 2002. godine i sveukupni procenat promene bi trebalo da bude u izvesnoj meri smanjen.
Table 5.3: Neto zarade (u evrima) u Srbiji u poredjenju sa drugim zemljama jugoisto�ne Evrope, 2001.-2004.1
2001. 2002. 2003. 2004. % promene
2001.-2004.
Bosna i Hercegovina 226.5 228.0 253.1 258.2 14.0
Makedonija 173.7 190.8 193.6 201.0 15.7
Crna Gora 107.7 142.1 174.0 195.9 81.9
Srbija 98.3 151.8 176.2 193.0 96.3
Albanija 116.7 129.2 134.2 169.3 45.1
Bugarska 100.2 111.0 115.1 122.6 22.4
Rumunija 116.0 121.2 128.9 147.2 26.9
1. Albanija - podaci samo za javni sekotor; Bosna i Hercegovina - jednostavni prosek podataka za Republiku Srpsku i Federaciju; Bugarska - podaci za 2004. su samo za Q4; Crna Gora - neto zarade ne uklju�uju i topli obrok, markicu, etc. Izvor: Svetska banka
Porezi po osnovu radnog odnosa
121. Porezi po osnovu radnog odnosa i druga obavezna davanja takodje direktno uti�u na troškove rada i s toga na potra�nju readne snage. Regulativa koja se odnosi na oporezivanje rada i socijalnih doprinosa detaljno je reformisana 2001. Reforme iz 2001. godine uvedene su da bi se pojednostavio kompleksan sistem oporezivanja po osnovu radnog odnosa nasledjen iz sistema samoupravljanja tokom devedesetih koji je postao pomalo bizaran, name�u�i ve�e troškove i u velikoj meri je neprimenjiv. Ideja je bila da se pove�a poreska osnovica, a da se poreske stope smenje -- i na taj na�in da se pove�a naplata – i da se potpuno oporezuju beneficije iz radnog odnosa.44 Osnovne karakteristike ovog sistema su i dalje na snazi iako su odredjene odredbe promenjene od 2001. a u najve�oj meri tokom 2003. i 2004. kada je usvojen zakon o socijalnim doprinosima.45 U periodu kada je ovaj izveštaj pripreman, Vlada je predlo�ila novi paket reformi. Te reforme i procena Svetske banke razmatrani su u Pregledu. Klju�ne karakteristike sadašnjeg sistema obuhvataju:
• Porez na zarade - 14% bruto zarade. Ovo je jedinstvena stopa bez dodataka na platu ili platnih razreda.
• Porez na dohodak gradjana u iznosu od 10% u slu�aju kada je godišnji prihod ve�i od �etiri prose�ne godišnje zarade (RAD-1).
• Jedinstvena minimalna osnova za socijalne doprinose iznosi 40% proseka, što iznosi koliko i minimalna zarada.46
44 Pre 2000. godine, neoporezive beneficije iz radnog odnosa bile su najve�a komponenta u ukupnim kompenzacijama. “Topli obrok”, koji se pla�ao u gotovini svim zaposlenima iznosio je tre�inu neto zarade nisko pla�enih radnika. 45 Za detaljno razmatranje sistema pre 2001. godine, reformi iz 2001. i naknadnih izmena, vidi Arandarenko i Stani� (2006.). 46 Prethodno su radnici koji nisu primali zaradu bili isklju�eni, ali je to ukinuto u junu 2005.
66
• Gornja granica jedinstvenog maksimalnog doprinosa iznosi pet prose�nih zarada (sem za penzioni plan za samozaposlene gde je to �etiri).
• Porez na fond plata u iznosu od 35.8% bruto zarade koja je jednako podeljena izmedju poslodavca i zaposlenog. Ovo obuhvata 22% za penzije, 12.3% za zdravstevno osiguranje i 1.5% za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti.
122. Iako je stopa socijalnih doprinosa u Srbiji pove�ana reformama iz 2001. godine u poredjenju sa standardina u jugoisto�noj Evropi ne mo�e se smatrati visokom. Ali prema globalnim standardima ovo je regija sa visokim porezima. Porez na fond plata pove�an je od 2001. godine dva puta, sa kombinovanim pove�anjem od 3.2 procentna poena. Ipak, sadašnja stopa od 35.8% u Srbiji i dalje nije visoka u poredjenju sa drugim zemljama u regionu. Samo Makedonija ima ni�e ukupne socijalne doprinose medju zemljama bivših jugoslovenskih republika. Stopa poreza na fond plata u Bugarskoj, Rumuniji i EU-8 su svugde preko 40% bruto zarade. Medjunarodno poredjenje stopa socijalnih doprinosa pokazuje da je prose�na stopa zemalja centralne i isto�ne Evrope (46.5%) mnogo viša neko u bilo kom drugom regionu (Vroman i Brusentsev 2005).
123. U svakom slu�aju, Srbija je jedina gde je "poreski klin" po osnovu radnog odnosa ve�i za ni�e zarade i najni�i za najviše zarade. Ovo ukazuje na regresivnu prirodu sistema oporezivanja rada u Srbiji. Uticaj poreza po osnovu radnog odnosa se obi�no meri putem “poreskog klina” koji se obra�unava kao porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje koje pla�aju poslodavci i zaposleni (umanjeno za nov�ane naknade) kao procenat ukupnih troška radne snage. Tabela 5.4 predstavlja obra�un "poreskog klina" za Srbiju na razli�itim platnim nivoima, što pokazuje da se "poreski klin"smanjuje sa rastom zarada, model koji je suprotan onome koji se sre�e u drugim zemljama. I dok je "poreski klin" 47.1% za zaposlene koji zaradjuju 33% prose�ne zarade; ovaj iznos pada na 42.2% za radnike sa prose�nim zaradama; i nastavlja da se smanjuje sve do 32.7% za one koji zaradjuju 8 puta ve�i iznos od prose�ne zarade. Regresivna priroda sistema poreza po osnovu radnog odnosa u Srbiji uzrokovana je razli�itim faktorima: (i) socijalni doprinosi se primenjuju na sve zarade bez donje granice i minimalne osnove doprinosa od 40% prose�ne zarade; (ii) jedinstvena stopa od 14% za porez na zarade, bez donje granice; (iii) maksimalni doprinos iznosi pet prose�nih zarada; i (iv) nema kredita ili drugih prednosti za radnike sa ni�im primanjima. Porez na dohodak gradjana je uveden na više zarade, ali to ne nadoknadjuje druge parametre kada je re� o tome da sistem postane progresivniji.47
Tabela 5.4: "Poreski klin" po osnovu radnog odnosa prema razli�itim platnim razredima, 2005.
Procenat prose�ne bruto zarade 33% 100% 500% 600% 800%
Neto zarada 5,414 17,375 86,875 108,817 152,701 A. Bruto zarada (obuhvata neto zaradu +B+C)
8,420 25,514 127,570 153,084 204,112
Penzijsko i invalidsko osiguranje (11%) 1,123 2,807 14,033 14,033 14,033 Zdravstveno osiguranje (6.15%) 628 1,569 7,846 7,846 7,846 Osiguranje u slu�aju nezaposlenosti (0.75%)
77 191 957 957 957
B. Ukupni doprinosi zaposlenih (A*.179) 1,827 4,567 22,835 22,835 22,835
47 Prihodi prikupljeni od poreza na dohodak gradjana rastu, ali su u 2005. iznosili samo 1% prihoda od poreza na zarade (Arandarenko i Stani� 2006.).
67
C. Porez na plate (A*.14) 1,179 3,572 17,860 21,432 28,576 Penzijsko i invalidsko osiguranje (11%) 1,123 2,807 14,033 14,033 14,033 Zdravstveno osiguranje (6.15%) 628 1,569 7,846 7,846 7,846 Osiguranje u slu�aju nezaposlenosti (0.75%)
77 191 957 957 957
D. Ukupni doprinosti poslodavaca (A*.179) 1,827 4,567 22,835 22,835 22,835 E. Ukupni troškovi rada (A+D) 10,247 30,081 150,405 175,919 226,947
F. Poreski klin (B+C+D/E) 47.1% 42.2% 42.2% 38.1% 32.7% Limit za porez na plate (102.056 neto mese�no)
.. .. .. 102,056 102,056
Osnov (neto zarada - limit) .. .. .. 6,761 50,645 Li�ni odbici od porske osnovice .. .. .. .. 10,206 G. Godišnji porez na dohodak (10%) 676 4,044 H. "Poreski klin" uklju�uju�i porez na dohodak (B+C+D+G/E )
45.6% 42.2% 42.2% 38.5% 34.5%
1. Minimalna obra�unska osnova za doprinose iznosi 40% prose�ne bruto zarade. Maksimalna obra�unska osnova za doprinose iznosi 500% prose�ne bruto zarade. Godišnji porez na dohodak se pla�a na neto zaradu iznad 400% bruto zarade (1.224.672 godišnje ili 102.056 mese�no). Izvor: Procena Arandarenko i Stani� (2006.).
124. U odnosu na druge evropske zemlje, regresivno svojstvo poreskog sistema po osnovu radnog odnosa u Srbiji se razlikuje. Kada se vrši poredjenje, "poreski klin" u Srbiji je veoma visok za ni�e zarade, negde u sredini za srednje zarade i nizak za visoke zarade. Opšti model u Evropi i u OECD zemljama je tako strukturiran da je poreski klin najni�i za najni�e zarade i da se pove�ava kako se i zarada pove�ava. Ovo va�i za sve nove EU zemlje �lanice – kre�u�i se od, na primer, Madjarske, gde se "poreski klin" izrazito pove�ava sa 38% za 50% prose�ne zarade u proizvodnji (APW), do 46% za prose�nu zaradu u proizvodnji sve do 56% za 167% prose�ne zarade u proizvodnji, do � eške gde je rast manje izrazit (41%,44%, i 46%). Ovaj rast je u proseku ve�i u zemljama EU-15 nego u EU-8. U zemljama jugoisto�ne Evrope "poreski klin" ima tendenciju da bude ve�i, kao što je to slu�aj u Srbiji; ipak, on je ili jedinstven ili progresivan u izvesnoj meri (Arandarenko i Stani� 2006.). Regresivni model u Srbiji sa visokim "poreskim klinom" za ni�e zarade i opadaju�im poreskim optere�enjem sa rastom zarada je jedinstven u Evropi.
125. Visoki "poreski klin" ko�i stvaranje novih radnih mesta u formalnom sektoru, iako ja�ina efekta mo�e da varira. Uticaji visokog "poreskog klina" na zapošljavanje zavise od (i) poreske frekvencije – tj. ko zaista pla�a poreze – i na taj na�in od efekta na ukupne troškove rada; i (ii) elasti�nosti potra�nje radne snage – tj. šta se dešava sa zapošljavanjem kada se troškovi radne snage menjaju.48 Koliko je nama poznato, nije radjena kvantitativna analiza o ovom pitanju u Srbiji , a takva analiza bi bila potrebna da bi se procenio uticaj poreza po osnovu radnog odnosa na zapošljavanje.49
126. Ipak, sistem oporezivanja po osnovu radnog odnosa u Srbiji nametnuo je veliko optere�enje na preduze�a i grane koji zapošljavaju radnike sa ni�im zaradama, što smnjuje mogu�nost zapošljavanja u formalnom sektoru za ugro�ene radnike i obeshrabruje zapošljavanje od strane malih, de novo, preduze�a posebno u sektoru usluga, koji mora biti motor otvaranja novih radnih mesta u budu�nosti. Regresivni poreski sistem destimuliše preduze�a da zaposle radnu snagu sa ni�im zaradama. To predstavlja potencijalno ozbiljan problem, s obzirom na visoki stepen nezaposlenosti u zemlji i mo�e da
48 Visoki poreski "klin" mo�e imati uticaj i na ponudu radne snage iako va�nost uticaja ne�e biti toliko va�na kao na potra�nju radne snage. Visoki poreski "klin" mo�e i motivisati zaposlene da rade u sivoj ekonomiji zbog razlike izmedju bruto zarade i neto li�nog dohotka. Ovaj efekat mo�e biti posebno izra�en kada radnici ne o�ekuju da �e nacionalni sistem osiguranja i druge socijalne usluge pru�iti beneficije u budu�nsoti. 49 Vroman i Brusentsev (2005.) daju pregled literature koja se odnosi na zemlje sa srednjim prihodima.
68
smanji potra�nju radne snage – posebno u formalnom sektoru -- za mnoge grupe radnika koji se suo�avaju sa problemom pronala�enja zaposlenja uklju�uju�i tu i marginalizovane grupe, mlade, one sa ni�im nivoom obrazovanja i druge koji du�e vremena �ekaju na zaposlenje. Pored toga, novi privatni sektor koji je u nastajanju, posebno u uslu�nom sektoru, �e verovatno ovim biti posebno pogodjen. Ovaj sektoru u budu�nosti mora imati klju�nu ulogu u stvaranju novih radnih mesta o �emu se govori u Poglavlju 4.
127. Iako je opšte optere�enje porezom po osnovu radnog odnosa veliko, kreatori politika treba najviše da brinu o njegovom regresivnom modelu i to bi trebalo da bude u centru reformskih planova. Implicitna poreska stopa (ITR) po osnovu radnog odnosa, definisana kao ukupni napla�eni porezi po osnovu radnog odnosa kao proporcija ukupnih troškova rada relativno su visoki u Srbiji. Arandarenko i Stani� (2006) procenjuju ITR u Srbiji za 2004. godinu na 40.8%, što je mnogo više u poredjenju sa prosekom u zemljama EU-15 i EU-10 (35.9% odnosno 34.5%). Dugoro�no, Srbija bi trebalo da postavi cilj da smanji opšti iznos poreza koji se ubira po sonovu radnog odnosa. Ipak, sadašnji deficit u socijalnoj zaštiti (oko 7% BDP-a) u velikoj meri �e ote�ati rešavanje ovog problema -- sem ako drugi izvori prihoda ne nadoknade poreze po osnovu radnog odnosa. Uprkos tome, progresivniji sistem bi zna�ajno mogao da unapredi rezultate tr�išta rada nemenjaju�i opšte poreske prihode.
BBB... RRReeeggguuulllaaatttiiivvvaaa tttrrr���iiiššštttaaa rrraaadddaaa128. Dok je s jedne strane raspon regulativa koje se odnose na tr�ište rada veoma širok, ovo poglavlje �e se skoncentrisati na regulativu u oblasti zaštite pri zapošljavanju zbog njene relevantnosti za otvaranje novih radnih mesta. Regulativa koja se odnosi na tr�ište rada obuhvata široki spektar pitanja uklju�uju�i tu i zakon o zaštiti pri zapošljavanju (EPL), koji je predmet ovog poglavlja. Regulativa obuhvata vrste ugovora i pravila i procedure za okon�anje radnog odnosa. EPL aran�mani mogu imati va�an uticaj na zapošljavanje i druge pokazatelje tr�išta rada.
129. Regulativa koja se odnosi na zaštitu pri zapošljavanju bi trebalo da uspostavi ravnote�u izmedju zaštite radnika u povoljnom okru�enju za otvaranje novih radnih mesta. EPL ima klju�nu ulogu u zaštiti osnovnih privrednih prava zapošljavanja i pru�a sigurnost uzimaju�i u obzir poslovne nesigurnosti i menad�ersku diskreciju. Ipak, iz medjunarodne literatura saznaje se da stroga pravila zaštite pri zapošljavanju mogu imati nenameravani uticaj na tr�ište rada, pove�avaju�i neformalni sektor i smanjuju�i stopu u�eš�a i zapošljavanja i pove�avaju�i period trajanja nezaposlenosti (Tabela 5.5). � ene i mladi su neproporcionalno pogodjene zato što ih ima manje medju “insajderima” koji imaju koristi od pravila koja se odnose na sigurnost radnog mesta. Analiza radjena za studiju Svetske banke za region Evrope i centralne Azije o tr�ištu rada potvrdjuje postojanje tih uticaja u zemljama jugoisto�ne Evrope; striktni EPL povezivan je sa ve�om stopom nezaposlenosti medju �enama i mladima, dugotrajnom nezaposlenoš�u i ni�om stopom u�eš�a radne snage u ukupnom stanovništvu (Svetska banka 2005a). Izazov za kreatore politika je da pronadju adekvatan balans izmedju fleksibilnosti i sigurnosti u zakonodavstvu koje reguliše zaštitu pri zapošljavanju.
Tabela 5.5: Uticaj regulative u oblasti zaštite pri zapošljavanju na osnovu medjunarodne literature
Efekti striktnih ograni�enja na
Rad na odredjeno vreme i prvremeni rad
Okon�anje ugovora ne neodredjeno vreme iz ekonomskih
razloga
Zapošljavanje Nešto ni�e Nešto ni�e U�eš�e u radnoj snazi n.a. Nešto ni�e
69
Nezaposlenost Nezna�ajno Nezna�ajno Trajanje nezaposlenosti Du�e Du�e Nestandardno zapošljavanje n.a. Verovatno više Neformalno zapošljavanje Više Više Otvaranje radnih mesta Ni�e Ni�e Ukidanje radnih mesta Ni�e Ni�e Fluktuacija radne snage n.a. Ni�e Radni sta� na radnom mestu n.a. Du�e Grupe koje su imale korist Mladji muškarci, kvalifikovani Grupe koje su na gubitku � ene, mladi � ene, mladi, nekvalifikovani
n.a. Nije primenjivo Izvor: Svetska banka, Po�etni dokument politike zapošljavanja o pravilima zaštite pri zapošljavanju.
130. Model regulative u oblasti tr�išta rada u Srbiji bio je zasnovan na jedinstvenom sistemu "samoupravljanja". Nasledje ovog sistema predstavlja jaku zaštitu pri zapošljavanju za “insajdere” u dr�avnom i društvenom sektoru. Tradicionalni regulatorni okvir u Srbiji je nastavio jugoslovenski model koji karakterišu društveno vlasništvo i samoupravljanje, uz veoma veliki nivo zaštite radnih mesta i opšte nefleksibilnosti tr�išta rada. Ovaj model bio je jedinstven medju bivšim socijalnisti�kim zemljama. Poslednja regulativa pre reformi bio je zakon o radnim odnosima iz 1996. koji je u velikoj meri zadr�ao nasledje samoupravljanja. (vidi Okvir 5.1).
Okvir 5.1: Srpski zakon o radnim odnosima iz 1996. godine
Zakon iz 1996. godine bio je poslenji pre tranzicije nakon pada Miloševi�evog re�ima. On oja�ava mnoge od elemenata tradiocionalnog odnosa radne snage i menad�menta u bivšoj Jugoslaviji. Smatralo se da je zapošljavanje trajni aran�man. Rad na odredjeno vreme omogu�en je samo u ograni�enom broju slu�ajeva, kao što su sezonski poslovi, privremeno pove�anje obima posla (do šest meseci), ili zamena privremeno odsutnih radnika. Prekovremeni rad bio je dozvoljen samo u specifi�nim slu�ajevima. Zaposleni su imali pravo na razli�ite beneficije i naknade, kao što su topli obrok, prevoz, itd. Osim u par situacija nazna�enim u zakonu, javno oglašavanje slobodnih radnih mesta je bilo obavezno. Iako je otpuštanje radnika usled tehnoloških, privrednih ili organizacionih promena bilo dozvoljeno, sama procedura je bila veoma glomazna i skupa za poslodavce uklju�uju�i i postavljanje zaposlenog na drugo radno mesto, obezbedjivanje prekvalifikacije za drugo radno mesto ili obezbedjivanje nov�ane naknade u iznosu od 24-36 mese�ne zarade. Ipak, tokom UN sankcija (posebno tokom prve polovine devedesetih) otpuštanja su bila zabranjena Uredbom Vlade.
131. Reforme uvdene 2001. godine transformisale su pravni osnov regulative tr�išta rada sa sistema "samoupravljanja" na tr�išni model, što je veoma uticalo na zaštitu pri zapošljavanju. Novi zakon o radu usvojen je 2001. Ovo je glavna polazna ta�ka u transformisanju pravnog okvira ka tr�išno orijentisanom modelu. Ne iznenadjuje �injenica da je politi�ki gledano ovo bila teška reforma, iako je proces uklju�ivao tripartitnu radnu grupu, uklju�uju�i sva tri reprezentativna sindikata,50 i granski sindikat “Nezavisnost”, kao i predstavnike Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije. Kona�na verzija zakona predstavljala je kompromis; Vlada je prihvatila 33 od 50 amandmana koji su sindikati predlo�ili.
132. U poredjenju sa prethodnom regulativnom, zakon iz 2001. u zna�ajnoj meri pove�ava fleksibilnost tr�išta rada kroz izmene u zapošljavanju i otpuštanju, raspodeli rada, i kolektivnom pregovaranju. Zakon je ne razli�ite na�ine izmenio odnos zaposlenosti. Neke od najbitnijih izmena su slede�e:
50 To je bila Unija sindikata Srbije, Udru�enje slobodnih i nezavisnih sindikata, i granski sindikat "Nezavisnost". U junu 2001. sindikat “Nezavisnost” povukao je svoje predstavnike iz radne grupe.
70
• Ukidanje zakonske obaveze za poslodavce da javno objave svako slobodna radna mesta; • Profesionalna kvalifikacija potrebna za radna mesta nije više definisana podzakonskim aktima
(Pravila o planu rada); • Uspostavljanje probnog rada u trajanju od tri meseca, tokom �ega ugovor mo�e biti raskinut zbog
nezadovoljavaju�ih rezultata; • Ugovori na odredjeno vreme i skra�eno radno vreme nisu bili više ograni�eni samo na posebne
namene, iako je maksimalno trajanje ugovora na odredjeno vreme ograni�en na tri godine; • Maksimalni broj sati prekovremenog rata je 4 dnevno i ne sme da predje 240 sati prekovremenog rada
u kalendarskoj godini, što je medju najfleksibilnijim pravilima u zemljama u tranziciji. Ukinute su restrikcije na to zašta se prekovremeni rad mo�e koristiti.
• Iznos otpremnina je smanjen na 2-5 mese�ne zarade, u zavisnosti od radnog sta�a u tom preduze�u; 51 • Uvedena su ograni�enja o tome kada je poslodavac obavezan da usvoji program za rešavanje viška
radne snage, u saradnji sa NSZ-om. Ranije se ovo zahtevalo od svih poslodavaca u slu�aju tehnoloških, poslovnih ili organizacionih izmena.
• Mnoge zna�ajne izmene uvedene su u pregovaranja oko kolektivnih ugovora uklju�uju�i i ukidanje obaveznog kolektivnog ugovora koji obavezuje sve poslodavce i zaposlene. Po prvi put je pravno regulisano decentralizovano pregovaranje (tj. na nivou preduze�a) i uspostavljeni su kriterijumi potrebni da se ustanovi da li su udru�enja poslodavaca i sindikati autorizovani predstavnici za pregovaranje.
133. U 2005. usvojen je novi zakon o radu. To nije bila suštinska reforma u regulisanju tr�išta rada, ali zakon uvodi neke va�ne izmene u odnosu na zakon iz 2001. Zakon o radu iz 2005. sadr�i nova pravila u razli�itim oblastima uklju�uju�i raspodelu rada, strukturu zarada i zaštitu pri zapošljavanju.52 Aneks Tabele 5.A1 daje rezime glavnih karakteristika zakona iz 2005. i 2001. kao i zakone o radu �etiri zemlje iz regiona Evrope i centralne Azije za potrebe poredjenja.
134. Klju�ni aspekt zakona o radu iz 2005. je izmena strukture i primene naknada. Poslodavci su izrazili svoju zabrinutost za ovaj segment reforme. Pored odredbi koje se odnose na osnovnu platu i pove�anja na platu na osnovu rezultata rada, novi zakon daje i duga�ku listu drugih oblika naknada koje ne ulaze u platu (u novcu i robi) koji se ne oporezuje, kao što je otpremnina za odlazak u penziju, u minimalnom iznosu od tri prose�ne zarade; premije za dobrovoljno osiguranje razli�itih vrsta; poklone za decu zaposlenih kao i druge troškove koji se pokrivaju. Ovo izmešta naknade sa zarada na neoporezive prihode. Poslodavci smatraju da je opšti efekat novog zakona distanciranje sistema plata od tr�išnih principa. Oni takodje ka�u da su nove odredbe o naknadama suviše komplikovane i da se suo�avaju sa problemima objašnjavaju�i to zaposlenima, i kao takve predstavljaju dodatni i nepotrebni izvor radnih sporova.53
135. Neka pravila koja se odnose na zaštitu pri zapošljavanju su takodje promenjena zakonom iz 2005. Opšta orijentacija ovih reformi bila je da se oja�a sigurnost radnog mesta. Dok to pove�ava zaštitu za zaposlene radnike, s druge strane to mo�e nenamerno destimulisati zapošljavanje što smenjuje mogu�nosti za “autsajdere” da udju na formalno tr�ište rada. Što je još va�nije, otpremnine
51 Do smanjenje otpremnina je došlo i sredinom 2001. amandmanima na zakon o radnim odnosima iz 1996. 52 Ovo uklju�uje nove termine da bi srpski zakon o radu bio harmonizovan sa EU standardima. Na primer, to uklju�uje posebne odredbe protiv diskriminacije, uznemiravanja i seksualno uznemiravanja, dok je zakon iz 2001. sadr�ao samo jedan opšti �lan o ovom pitanju. Treba napomenuti da su zakon iz 2001. i 2005. harmonizovali regulativnu u Srbiji sa mnogim konvencijama MOR-a. Srbija i Crna Gora ratifikovale su 69 konvencija, uklju�uju�i svih 8 vezanih za klju�ne standarde u oblasti rada – o prisilnom radu (Nos. 29 i 105); o radu dece (Nos. 138 i 182); o diskriminaciji (Nos. 100 i 111); i slobodi udru�ivanja (No. 87), i pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje (No. 98). 53 Pismo Saveta za strane investicije Ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, 2005. (bez datuma).
71
su zna�ajno pove�ane. U slu�aju otpuštanja zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih izmena, poslodavac sada mora da plati otpremnine u visini od jedne tre�ine zarade zaposlenog za prvih 10 godina zaposlenja i jednu �etvrtinu za svaku narednu navršenu godinu zaposlenja, što zna�i otpremnina u iznosu jedne mese�ne zarade za tri godine sta�a i skoro šest zarada za sta� od 20 godina. Za radnike sa du�im radnim sta�om, otpremnine su sada ve�e nego što je prosek u zemljama ECA regiona (Grafikon 5.2). Maksimalni period za ugovore na odredjeno vreme je takodje skra�en sa tri na godinu dana. Iako ova promena uti�e na relativno mali broj zaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi iz 2005. 6.1% zaposlenih je radilo po ugvoru na odredjeno vreme), efekti se mogu osetiti na tr�ištu rada. Medju radnicima koji su radili po ugovoru na odredjeno vreme u 2005. jedna tre�ina je imala ugovore na 12 meseci i du�e – po svoj prilici pogodjeni starim zakonom -- tako da �e oni na kraju biti pogodjeni novim zakonom. 16 OECD zemalja od 28 nemaju nikakvu vrstu vremenskog ograni�enja za ugovore na odredjeno vreme. (OECD 2004).
Grafikon 5.2: Broj mese�nih zarada ispa�enih u okviru otpremnina, prema du�ini radnog sta�a, Srbija u poredjenju sa ECA i OECD regionima
Izvor: Holzmann, Iyer i Vodopivec (200.3), a autori su dodali podatke za Srbiju.
Ocena uticaja zakona o radu na tr�ište rada
136. Postoje razli�ite metodologije za poredjenje zemalja kada je re� o striktnosti regulativa tr�išta rada. U ovom izveštaju koristimo dve metodologije; jednu koji je izradio OECD i drugu metodologiju Svetske banke. Oba ova pristupa se zasnivaju na onome što propisuju zakoni i regulative u zemlji. Oni pru�aju korisne repere za poredjenje, treba uzeti u obzir da zaklju�ci ove vrste analize poredjenja razli�itih zemalja treba uzeti sa dozom rezerve. Prvo, okolnosti u svakoj zemlji mogu u velikoj meri uticati kada je re� o objašnjenju kako se odredjena regulativa sprovodi i koji su njeni mogu�i efekti. Drugo, i usko povezano sa prvim, primena zakonodavstva i njegovo tuma�enje u sudovima mo�e imati va�an uticaj na to kako je tr�ište rada zaista regulisano “u praksi” u poredjenju sa “teorijom”. Tre�e, dok se sistem bodovanja obi�no fokusiraju na zakon o radu, i druge pravne instrumente, aran�mani koji se odnose na zaštitu pri zapošljavanju mogu biti ustanovljeni kroz kolektivne ugovore, industrijsku praksu ili putem nekog drugog ne-zakonskog mehanizma.
137. Opšti zaklju�ak iz ove analze je da regulative koja se odnose na tr�ište rada u Srbiji i proisti�u iz zakona o radu iz 2005. godine nisu posebno nefleksibilne u poredjenju sa drugim zemljama u regionu i OECD zemljama. Pored toga, ograni�eni inspekcijski kapaciteti bez sumnje smanjuju meru u
0
1
2
3
4
5
6
7
Srbija ECA OECD
3-4 godine
20 godina
72
kojoj zakoni o radu u suštini uti�u na rezultate tr�išta rada. Kao što �emo videti u daljem tekstu, Srbija nije ocenjena kao zemlja sa posebno nefleskibilnom regulativnom koja se odnosi na tr�ište rada prema procenama zakona o radu iz 2005. Mo�e se takodje zaklju�iti i da su efekti zakona dalje umanjeni ograni��enim kapacitetima sektora za inspekciju rada da u potpunosti primene zakone. Kao i mnoge druge sli�ne slu�be u regionu, ljudski i finansijski resursi su ograni�eni i inspekcija mora da bude veoma selektivna.54
138. Prema OECD EPL indeksu, Srbija je u sredini kada se poredi sa OECD zemljama i malo ispod drugih zemalja jugoisto�ne Evrope. OECD (2004.) procenjuje striktnost EPL-a prema 18 pokazatelja zaštite pri zapošljavanju u tri oblasti: regulativa koja se odnosi na otpuštanje za stalno zaposlene radnike; regulativa vezana za ugovore na odredjeno vreme i privremeni rad; i regulativa koja definiše kolektivna otpuštanja. Ovi pokazatelji kao i ukupni rezlutati definisani su na skali od od 0 do 6, gde ve�i broj poena ozna�ava ve�i stepen zaštite pri zapošljavanju. OECD je nedavno obra�unao EPL poene za Srbiju da bi izvršio poredjenje sa OECD zemljama. Ukupni rezultat za Srbiju je 2.4, što je sredina (Tabela 5.6). Rezultat je malo iznad OECD proseka od 2.15 i proseka za evropske zemlje �lanice OECD koji iznosi 2.26. Poseban obra�un radjen je od strane Svetske banke (2005a) za region Evrope i centralne Azije; prema tim rezultatima, raspon indeksa za druge zemlje jugoisto�ne Evrope kre�e se od 2.6 do 2.8, ili nešto iznad rezultata za Srbiju.
54 Broj zaposlenih u sektoru za inspekciju na radu smanjen je tokom 2005. godine sa 400 na 330 zaposlenih. Tokom te godine, sprovedeno je više od 8.000 redovnih inspekcija i oko 5.200 kontrolnih inspekcija u preduze�ima i organizacijama sa oko 300.000 zaposlenih. Ovaj sektor takodje prelazi sa vršenja inspekcije prete�no u velikim preduze�ima koja u velikoj meri poštuju zakon o radu na mala i srednja preduze�a gde neformalno ili sivo zapošljavanje predstavlja i dalje najve�i problem. Prema podacima BEEPS-a iz 2005. u poslednjih 12 meseci pre istra�ivanja, ispitana preduze�a prošla su inspekciju u proseku dva puta, a prose�no trajanje inspekcija bilo je tri sata po poseti.
73
Tabela 5.6: OECD-Indikatori za EPL striktnost po OECD methodi, Srbija i OECD zemlje (opadaju�i)1
Obuhvata:
Zemlja Opšta EPL striktnost
Zaposleni na neodredjeno
vreme
Rad na odredjeno
vreme
Kolektivno otpuštanje
Portugal 3.5 4.2 2.8 3.6 Turska 3.5 2.6 4.9 2.4 Meksiko 3.2 2.3 4.0 3.8 Španija 3.1 2.6 3.5 3.1 Gr�ka 2.9 2.4 3.3 3.3 Francuska 2.9 2.5 3.6 2.1 Švedska 2.6 2.9 1.6 4.5 Norveška 2.6 2.3 2.9 2.9 Estonija 2.6 3.1 1.4 4.1 Belgija 2.5 1.7 2.6 4.1 Nema�ka 2.5 2.7 1.8 3.8 Italija 2.4 1.8 2.1 4.9 Srbija 2.4 2.2 2.4 2.9 Slovenija 2.3 2.9 0.6 4.9 Holandija 2.3 3.1 1.2 3.0 Austrija 2.2 2.4 1.5 3.3 Poljska 2.1 2.2 1.3 4.1 Finska 2.1 2.2 1.9 2.6 Slova�ka 2.0 3.5 0.4 2.5 Republika Koreja 2.0 2.4 1.7 1.9 Republika � eška 1.9 3.3 0.5 2.1 Danska 1.8 1.5 1.4 3.9 Japan 1.8 2.4 1.3 1.5 Madjarska 1.7 1.9 1.1 2.9 Švajcarska 1.6 1.2 1.1 3.9 Australija 1.5 1.5 0.9 2.9 Irska 1.3 1.6 0.6 2.4 Nevi Zeland 1.3 1.7 1.3 0.4 Kanada 1.1 1.3 0.3 2.9 Ujedinjeno Kraljevstvo 1.1 1.1 0.4 2.9 SAD 0.7 0.2 0.3 2.9
1. Izvor: 0–6, ve�i broj poena ozna�ava ve�i stepen zaštite pri zapošljavanju. Metodologija je detaljno data u OECD (2004., Aneks 2.A1). Izvor: OECD (2004.), i prora�un od strane OECD za Srbiju.
139. Pokazatelji u dokumentu Svetske banke “Poslovanje” pokazuju Srbiju kao relativno fleksibilnu zemlju kada je re� o regulativama koje se odnose na zapošljavanje. Pokazatelji Svetske banke ra�unaju se kao deo baze podataka Poslovanja koji se zasniva na proceni zakona i regulativa (vidi Okvir 4.2). Kada je re� o fleksibilnosti zapošljavanja, ova baza podataka uklju�uje tri parametra: teško�u zapošljavanja, teško�u otpuštanja i nefleksibilnost radnog vremena, plus sintezu mera o nefleksibilnosti zapošljavanja. Ovi rezultati dati su u rasponu od 0 to 100, a ve�e vrednosti ukazuju na ve�u nefleksibilnost. Srbija i Crna Gora su analizirane zajedno. Rezultat celokupne nefleksibilnosti zapošljavanja, obra�unate nakon usvajanja zakona o radu iz 2005. godine bio je 28, manji porast u odnosu na 23 koliki je bio rezultat na osnovu zakona iz 2001. Ipak, rezultat za Srbiju i Crnu Goru ostaje dosta ispod rezultata drugih zemalja jugoisto�ne Evrope koji idu u rasponu od 42 (Bosna i Hercegovina) do 64 (Slovenija). Zanimljivo je da je procenjeno da je Srbija i Crna Gora potpuno fleksibilna, (tj. 0 poena) kada je re� o indeksu fleksibilnosti radnog vremena, a stvarna fleskibilnost radnog vremena zapa�ena na tr�ištu rada se �ini dosta niska. Na primer, kao što vidimo u Poglavlju 2, rezultati za rad sa skra�enim radnim vremenom su veoma niski.
74
140. Iako regulativa koja se odnosi na tr�ište rada teorijski nije preterano nefleksibilna, jedna tre�ina preduze�a u Srbiji smatra da ona predstavlja problem u poslovanju. Ovo mo�da odra�ava kakvo iskustvo neki poslodavci imaju sa primenom zakona. U poredjenju sa drugim preprekama, regulativa koja se odnosi na tr�ište rada nije predstavljena kao jedna od najozbiljnijih prepreka u poslovanju u Srbiji (prikazano na Grafikonu 4.4). Uprkos tome, za manji broj preduze�a to predstavlja problem. Kao što pokazuje Grafikon 5.3, u�estalost je uporediva sa situacijom u zemljama EU-8, i nešto iznad proseka kada se u celini gledaju zemlje jugoisto�ne Evrope. Nezadovoljstva koja mogu postojati mogu se više odnositi na primenu zakona a ne na sam zakon. Prema Savetu stranih investitora, poslodavci se suo�avaju sa brojnim problemima vezanim za implementaciju zakona o radu od strane nadle�ne sudske i izvršne vlasti. Savet navodi razli�ite probleme uklju�uju�i sudove koji primenjuju pravne koncepte iz prethodnih zakona, razli�ita ministarstva koja imaju nekoordinirana mišljenja o istim problematikama, sudove koji imaju potpuno nekoordinirane prakse; i administrativne slu�benike koji nemaju potrebno znanje o osnovnnoj regulativi, itd.55
Grafikon 5.3: Regulativa u oblasti rada kao problem u poslovanju u Srbiji, Jugoisto�na Evropa, EU8 i ECA zemlje, BEEPS, 2002. i 2005.1
1. Procenat preduze�a koja navode regulativu u oblasti rada kao problem. Izvor: BEEPS
55 Ovo se navodi u pismu Saveta Ministru za rad 2005. (bez datuma).
0 10 20 30 40
ECA
EU8
SEE
Srbija
20052002
75
Aneks
Aneks Tabele 5.1: Klju�na poredjenja regulative u oblasti rada (za stalno zaposlene) iz zakona o radu Srbije i drugih zemalja Evrope i centralne Azije
Srbija 2001. Srbija 2005. Slova�ka 2004.
� eška 2002. Bugarska 2002.
Makedonija 2005.
Maksimalno trajanje probnog rada
3 meseca 6 meseci 3 meseca 3 meseca 6 meseci 6 meseci
Maksimalno trajanje ugovora na odredjeno vreme
3 meseca 1 godina 3 meseca 1 Nije regulisano zakonom o
radu
3 godine 4 godine
Maksimalan broj �asova redovnog rada u radnoj nedelji
40 sati 40 sati 40 sati 40 sati 40 sati 40 sati
Maksimalno radno vreme uklju�uju�i i prekovremeni rad nedeljno i godišnje
4 sata dnevno i ne više od 240 sati godišnje
48 sati nedeljno
48 sati nedeljno, 150 sati godišnje
48 sati nedeljno, 150 sati godišnje
46 sati nedeljno, 150 sati godišnje
50 sati nedeljno, 190 sati godišnje
Nagrada za rad preko regularnog radnog dana ili radne nedelje izra�eno kao procenat regularne zarade
Definisano ugovorom o
radu
Minimum 26 procenata
Minimum 25 procenata
25 procenata 50–100 procenata
Bonus u iznosu jedne mese�ne
plate zaposlenom koji je radio
preko 150 sati prekovremeno
Dani pla�enog odsudtva na godišnjem nivou
Ne manje od 18 radnih dana
Ne manje od 20 dana
Najmanje 4 nedelje
Najmanje 4 nedelje
20 radnih dana 20-26 radnih dana
Zakonski definisan otkazni rok za otpuštanje viška radne snage
Definisano programom
rešavanja viška radne snage
30 dana 2–3 meseca u zavisnosti od du�ine radnog
sta�a
2–3 meseca u zavisnosti od
uzroka okon�anja ugovora
Ne manje od 30 dana
Ne manje od 1 meseca
Zakonski definisan iznos otpremnina izra�en kao broj mese�nih zarada za otpuštanje viška radne snage
2-5 mese�ne zarade u
zavisnosti od du�ine radnog
sta�a
1/3 mese�ne zarade za prvih 10 godina
zaposlenja i ¼ zarade za
preko 10 godina
radnog sta�a
2–3 mese�ne zarade u
zavisnosti od du�ine radnog
sta�a
2 mese�ne zarade
1 mese�na zarada
1-6 mese�nih zarada u
zavisnosti od du�ine radnog
sta�a
1. Ugovor na odredjeno vreme u odredjenim okolnostima mo�e da se produ�i. Izvor: Zakoni o radu.
76
77
POGLAVLJE 6: MRE�A SOCIJALNE ZAŠTITE ZA RADNIKE
141. Što se više srpska privreda bude zasnivala na tr�ištu i bude orijentisana ka Evropi i globalnoj ekonomiji, njeno tr�ište rada �e sve više postajati nepostojano i bi�e bitno da se napravi delotvorna mre�a socijalne zaštite za podršku radnicima u prilagodjavanju neizbe�nim dislokacijama na tr�ištu. Trenutno, kapacitet je veoma ograni�en i u velikoj meri fokusiran na pru�anje nov�ane pomo�i radnicima koji su ostali bez posla u procesu privatizacije. Završetak procesa restrukturiranja predstavlja klju�ni korak za uspostavljanje preduslova za vode�u ulogu u stvaranju novih radnih mesta koju privatni sektor u budu�nosti treba da ima. Završetak procesa je takodje va�an za oslobadjanje resursa potrebnih za finansiranje sistema socijalne zaštite koji poma�e sve radnike. Mladi ljudi, ljudi sa ni�om stru�nom spremom i druge ugro�ene grupe u stvari �ine glavnicu nezaposlenih radnika i oni u stvarnosti ne dobijaju pomo� sadašnje mre�e zaštite na tr�ištu rada, koja je poprili�no zastarela. Sistem osiguranja za slu�aj nezaposlenosti obezbedjuje pomo� veoma malom broju radnika i ima problem sa kašnjenjem u isplatama. Sa ve�inom korisnika koji primaju naknade dugi vremena i �estoostaju na evidenciji i posle isteka trajanja naknada, osiguranje u slu�aju nezaposlenosti nema ulogu koji bi trebalo da ima -- primvremena mre�a zaštite za nezaposlene radnike dok tra�e zaposlenje. Nacionalna slu�ba za zapošljavanje ima prili�no skromne resurse i ograni�ene kapacitete za finansiranje ili pru�anje aktivnih mera na tr�ištu rada da bi pomogla onima koji tra�e posao da udju na tr�ište rada. I aktivne i pasivne mere na tr�ištu rada �e morati da prošire pokrivenost svojim programima i stvarni nivo podrške koji pru�aju radnicima. Mogu�e je da �e postepeno resursi morati da se uve�aju da bi ovaj cilj mogao da se postigne.
AAA... PPPooommmooo��� ppprrreeeddduuuzzzeee��� iiimmmaaa uuu rrreeessstttrrruuukkktttuuurrriiirrraaannnjjjuuu142. Republika Srbija je 2001. godine zapo�ela reformu restrukturiranja i program privatizacije. Prema podacima dobijenim iz Agencije za privatizaciju, privatizovano je 1.348 preduze�a u periodu od 2002. do marta 2006. godine. Zakon o privatizaciji, usvojen 2001. (i izmenjen i dopunjen 2003.), definiše tri metoda privatizacije: (i) tenderi za velika preduze�a, gde se strateškim investitorima nudi najmanje 70% kapitala; (ii) aukcije za mala i srednja preduze�a; i (iii) restrukturiranje i nakon toga prodaja na tenderu ili aukciji za grupu velikih preduze�a, koja sada bele�e gubitke, ali koja su potencijalno odr�iva ili prodaja njihovih delova. Tabela 6.1 daje rezime kretanja u privatizaciji od kada je usvojen novi zakon. 56
56 Proces privatizacije u Srbiji je obaveljn tokom tri perioda. Prvi je po�eo u okviru programa reformi 1989. godine; drugi (u velikoj meri orijentisan ka insajderima) po�eo je 1997., dok je tre�i po�eo sa novoizabranom Vladom 2001.
78
Tabela 6.1: Privatizacija dr�avnih preduze�a, 2002.-2006.
Ukupan broj prodatih preduze�a Ukupan broj zaposlenih u privatizovanim dr�avnim
preduze�ima 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.1 2002.-2006.1
Tenderi 12 19 9 16 5 51588 Aukcije 194 643 261 200 37 123016 Tr�ište kapitala2 48 121 67 294 65 84205 Ukupno 254 783 337 510 107 258809 1. samo januar-mart. 2. Prodaja preostalog dela iz Akcijskog fonda u ve�inski privatnim preduze�ima privatizovanim tokom devedesetih. Izvor: Agencija za privatizaciju.
143. Pomo� dr�avnim i društvenim preduze�ima predstavlja zna�ajno finansijsko optere�enje za Vladu. Ovo obuhvata indirektne subvencije, direktne subvencije kroz Fond za razvoj i otpremnine kroz Tranzicioni fond. Zakon o bud�etskom sistemu iz 2005. izdvojio je 7% ukupnih rashoda (CSD 32milijarde) za subvencije za javna preduze�a (Cvetkovi� i Lieberman 2005.). Pored ovih direktnih subvencija, preduze�a dobijaju razli�ite vrste indirektnih subvencija putem praštanja dugova za komunalije, socijalne doprinose, poreze i kredite od dr�avnih banaka. Ukupne bud�etske subvencije i indirektna pomo� dr�avnim i društvenim preduze�ima kroz akumulaciju kašnjenja u pla�anju iznosila su 1.8% BDP u 2004.
144. Program restrukturiranja preduze�a ve� je za rezultat dao zna�ajan broja otpuštenih radnika, i doveš�e do daljeg masovnog otpuštanja u periodu od narednih par godina. Vlada se obavezala da u velikoj meri okon�a program privatizacije do sredine 2007. iako ovaj rok mo�e da se prekora�i. Još uvek je oko 250.000 zaposlenih u dr�avnim i društvenim preduze�ima koja su u procesu restrukturiranja. Kao što je napomenuto ranije u tekstu, mogu�e je da �e 80.000 tih radnika biti otpušteno u periodu od 2005. do 2008. (Cvetkovi� and Lieberman 2005).
145. Izazova nadoknadjivanja postoje�eg ili pronala�enje novnog zapošljavanja otpuštenim radnicima �ini sastavni deo procesa privatizacije. Uobi�ajeno je da mere socijalnog ubla�avanja obuhvataju kompenzaciju za izgubljeni posao, kao što su otpremnine, naknade za nezaposlenost, socijalna pomo�, prevremeni odlazak u penziju, i naknade prilikom odlaska u penziju i/ili usluge ponovnog zapošljavanja, kao što su prekvalifikacija, pomo� u tra�enju posla, savetovanje, itd. Ove vrste mera su klju�ne u cilju pru�anja pomo�i otpuštenim radnicima i njihovim porodicama da izadju na kraj sa privremenim i trajnim smanjenjem prihoda. Oni i investitorima pove�avaju privla�nost društvenih preduze�a. Prirodno je da su potencijalni kupci nezainteresovani za preduze�a gde bi ih �ekala perspektiva otpuštanja velikog dela radnika ili gde Vlada nema plan da pomogne u smanjenje broja zaposlenih.57
146. Vlada je 2002. godine definisala socijalni program da bi nadoknadila izgubljeni posao i pomogla otpuštenim radnicima u procesu restrukturiranja i privatizacije. Program je revidiran i neznatno izmenjen 2005. Socijalni program se primenjuje u društvenim i javnim preduze�ima kao i u
57 Suštinski postoje tri opcije za preraspodelu radne snage: (a) dati novom investitoru da to reši; (b) da Vlada pomogne pre prodaje; ili (c) kombinacija oba ova pristupa. Strategija za koju se opredelila Vlada Srbije je da zapo�ne restrukturiranje velikih preduze�a i da smanji broj zaposlenih pre same prodaje, a potom da kupcu dozvoli da dalje prilagodi broj zaposlenih (u oba pravca: i da zaposli nove zaposlene i da otpusti one koji su višak) nakon završetka procesa privatizacije.
79
javnim institucijama u procesu restrukturiranja i/ili pripreme za privatizaciju.58 U okviru programa, otpušteni radnici mogu da se opredele za jednu od slede�e tri opcije u dobijanju otpremnina: (i) nadoknadu u iznosu od 10 prose�nih bruto zarada za zaposlene sa više od 10 godina osiguranja; (ii) nadoknadu u iznosu od 100 eura po godini radnog sta�a u dinarskoj protivvrednosti; i (iii) otpremninu prema zakonu o radu. U okviru ove poslednje opcije, otpušteni radnici mogu da se prijave Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje i prijave se za dobijanje naknade za nezaposlene.
147. Dok s jedne strane radnici u okviru Socijalnog programa imaju prava na usluge pri zapošljavanju koje pru�a Nacionalna slu�ba za zapošljavanje ili bivše preduze�e, jako malo njih je izabralo ove usluge. Izmenama iz 2005. godine Vlada se nada da �e se uloga ovih usluga pove�ati. Uokviru socijalnog programa, radnici imaju prava na aktivne programe na tr�ištu rada koje finansira Nacionalna slu�ba za zapošljavanje, ali usled ograni�enih finansijskih sredstava, jako je malo raspolo�ivih programa. Samo oni koji su odabrali da prime standardnu (ne proširenu) otpremninu imaju prava da u�estvuju u aktivnim programima, ali to je obuhvatilo manje od 5% svih onih koji su pokriveni socijalnim programom. Jedna potencijalno va�na novina nedavno uvedena u socijalni program je koncept tranzicionih centara za višak radne snage (ili akcionih centara za višak radne snage).59 Ti centri se trenutno testiraju u okviru Projekta promocije zapošljavanja Svetske banke i DFID-a u šest preduze�a koje su u procesu restrukturiranja i privatizacije uz još �etiri centra koja treba da budu pokrenuta uskoro. Zamišljeno je da oni budu centri resursa koji pru�aju informacije o mogu�nostima ponovnog zapošljavanja i mogu�nostima vezanim za Vladin socijalni program i pomo� u implementaciji socijalnih planova preduze�a (vidi Okvir 6.1).60
Okvir 6.1: Tranzicioni centri za višak radne snage
Tranzicioni centri za višak radne snage funkcionišu kao centri za komunikaciju i koordinaciju za radnike pru�aju�i usluge ponovnog zapošljavanja u periodu pre i posle otpuštanja kao što su savetovanje, rasporedjivanje radnika, skrining i upu�ivanje radnika na dalju pomo�, kao i pra�enje radnika koji su u�esvovali u programu.
Usluge koje pru�a tranzicioni centar su na prema potra�nji i potrebama. U periodu izmedju juna 2005. i februara 2006. bilo je skoro 5.000 poseta: tra�ile su se informacije, savetovanje i pomo� pri tra�enju posle od strane sadašnjih i bivših radnika u pet pilot preduze�a. Na primer, u preduze�u “Magnohrom” u Kraljevu, gde je oko 400 radnika višak, posebno opremljen tranzicioni centar sa timom od šest savetnika pru�io je kurseve obuke za 67 radnika za specijalizovana zanimanja koja se tra�e, kao što je knjigovodstvo, zavarivanje, cve�arstvo, i kurs kompjutera. Radionice i seminari radjeni su na teme kao što su vaštine tra�enja posla, osnove poznavanja kompjutera, osnovi engleskog jezika, upravljanje stresom, beneficije i prava radnika, postupanje sa otpremninom, kako zapo�eti sopstveni posao i kako koristiti internet. U preduze�u “Petrohemija” iz Pan�eva tranzicioni centar pokrenuo je biznis inkubator za zapo�injanje tri nova posla koja �e zaposliti 107 radnika.
58 Razlog da se Vlada opredeli za pru�anje socijalnog programa le�i u �injenici da je ve�ina preduze�a koja se restrukturira i/ili privatizuje i u prošlosti bila u stanju da ispla�uje zarade svojim zaposlenima zahvaljuju�i vladinih subvencija. Te subvencije više nisu na raspolaganju, a preduze�a jednostavno nemaju sredstva za troškove otpuštanja radne snage, tako da dr�ava pla�a ovu vrstu kompenzacije odabranim preduze�ima kroz Tranzicioni fond. 59 Ovaj koncept je uskladjen sa opcijama za koje su se opredelili radnici iz ankete pra�enja. Mnogo je onih koji su ispitani u anketi i koji su odgovorili da gubitak zaposlenje teško da mo�e da se nadokandi bilo kojim nov�anim iznosom što dovodi do zaklju�ka da bi budu�i socijalni programi trebalo da pokušaju da pomognu radnicima da pronadju novo zaposlenje u najkra�em mogu�em periodu (CONZIT 2005.). 60 Socijalni programi preduez�a koncipirani su tako da omogu�e sprovodjenje rane intervencije u preduze�ima, uspostavljanje timova na licu mesta koji bi pomogli u planiranju i implementaciji usluga ponovnog zapošljavanja, procenili potrebe radnika putem anketiranja radnika, implementirali usluge (u ve�ini slu�ajeva na mestu gde se radnici otpuštaju), a potom i pratili razli�ite statisti�ke faktore kojima se mere rezultati.
80
148. Opšti finansijski troškovi socijalnog programa su visoki. Tokom perioda 2002.-2004., otpremnine ispla�ene iz Tranzicionog fonda, koji je osnovan da pokriva troškove socijalnog programa, iznosile su 13.6 milijarde dinara (211 miliona eura), što je oko 0.4% BDP-a na godišnjem nivou. U 2005. ispla�eno je 6.165 milijarde dinara i o�ekuje se rast tih troškova u 2006. godini posebno zbog kašnjenja u isplati prema preduze�ima koja se restrukturiraju i koji se procenjuju na oko dve milijarde dinara..61 Izmedju 2002. i 2005. socijalni program pru�io je pomo� za oko 126.700 otpuštena radnika u 231 preduze�u. Ukupno, 87 preduze�a imalo je korist od socijalnog programa tokom protekle godine i 27.300 otpuštenih radnika (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike2006.).62
Uticaj socijalnog programa na višak radne snage
149. Anketa pra�enja radnika koji su otpušteni pru�a informacije o tome ko je pogodjen, šta se desilo tim radnicima, kao i o restrukturiranju preduze�a i uopšteno o socijalnom programu. U okviru Projekta promocije zapošljavanja koji finansiraju Svetska banka i DfID sprovedena su tri kruga anketa pra�enja u periodu 2004.-2006. u Pan�evu, Kraljevu, Nišu i Lazarevcu (vidi Okvir 6.2).
Okvir 6.2: Svetska banka-DfID - Anketa pra�enja otpuštenih radnika
U okviru Projekta promocije zapošljavanja koji se finansira iz sredstava Svetske banke / DfID-a uradjena je i anketa pra�enja koja je obuhvatila oko 1.000 otpuštenih radnika, a sproveo ju je CONZIT u periodu izmedju oktobra 2004. i novembra 2005. Sprovedena je u tri kruga medju onima koji su otpušteni u procesu restruktiriranja i privatizacije devet velikih preduze�a u �etiri pilot opštine. Preduze�a su: “Industrija stakla“ i “HIP Azotara“ iz Pan�eva; “EI korporacija“, “MIN Holding” i “Vulkan” iz Niša, “Magnohrom” i “Fabrika vagona” iz Kraljeva; i “Kolubara – Ugostiteljstvo“ i “Kolubara – Gradjevinar” iz Lazarevca. Sva ova preduze�a koristila su socijalni program. Tre�i krug nije sproveden u Lazarevcu s obzirom da nijedno preduze�e nije po�elo proces restrukturiranja do oktobra 2005. Najve�i broj onih koji su obuhva�eni anketom o pra�enju izgubilo je posao tokom 2003. (45%) i 2002. (39%). Cilj ove ankete bio je da (a) identifikuje kako su iskoriš�ena sredstva dobijena u okviru socijlnog programa; (b) sprovede analizu stava radnika prema socijalnom programu; (c) sprovede analizu njihovog ekonomskog statusa kao posledice otpuštanja; (d) identifikuje tipi�ne modele ponašanja na tr�ištu rada; i (e) pru�i pregled uticaja aktivnih politika na tr�ištu rada.
150. Otpušteni radnici su obi�no stariji, imaju du�i radni sta� na tom radnom mestu i bili su specijalnizovani proizvodni radnici. Ovo je profil koji se te�e ponovo zapošljava. U tri od �etiri mesta, dominantni u uzorku bili su stariji radnici sa du�im radnim sta�om; na primer u Pan�evu, preko 25% otpuštenih radnika imalo je preko 30 godina radnog sta�a, a samo 6% je imalo manje od 10 godina sta�a. Prema njihovom radnom profilu, ve�ina otpuštenih bili su proizvodni radnici, usko specijalizovani, te je stoga njihovo ponovno zapošljavanje te�ak zadatak. U najve�oj meri ovi radnici su zanatlije, radnici u pogonu i rukovaoci mašinama i monteri, nekvalifikovani radnici i slu�benici.
151. Mnogi radnici koji su u�estvovali u uzorku su bili ili delimi�no zaposleni ili na prinudnom odmoru pre nego što su otpušteni. Ve�ina otpuštenih radnika izjavila je da je imala jako male zarade pre otpuštanja; 81% je zaradjivalo manje od 100 eura mese�no (u 2003. prose�na neto zarada u zemlji bila je
61 Ovi podaci ne uklju�uju troškove koje je snosilo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike za pru�anje pomo�i preduze�ima u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju kroz specifi�ne aktivne programe na tr�ištu rada. U 2005. programi aktivnih mera ponovnog zapošljavanja primenjene su za 723 poslodavaca sa 367,400 zaposlenih od kojih 48,100 (ili 13%) su proglašeni za višak. Te godine na programe je potrošeno 750 miliona dinara (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2006). Ovaj podatak ne uklju�uje finansiranje programa za preduzetnike iz Fonda za razvoj. 62 Procenjuje se da je oko jedne tre�ine radnika u preduze�ima koja su uklju�ena u Vladin socijalni program otpušteno i da je koristilo ovaj program.
81
oko 170 eura, a u 2002. oko 150 eura). Ovo pokazuje da mnogo njih verovatno nije bilo potpuno zaposleno pre otpuštanja ili su bili na prinudnom odsustvu.
152. U skladu sa opštim trendom, skoro svi radnici su se opredelili za paušalnu naknadu. Na osnovu rezultata tre�eg kruga ankete, više od 98% opredelilo se za jednu od paušalnih proširenih otpremnina. To ne �udi s obzirom da su te opcije postale atraktivnije što je sta� du�i. Prose�na otpremnina iznosila je oko 130.000 dinara (oko 1.600 eura) ili devet prose�nih mese�nih zarada. Ovo je mnogo više od onoga što osigurani evidentirani nezaposleni mogu da dobiju. Više od jedne tre�ine (37%) primilo je izmedju 140.000 i 210.000 dinara (izmedju 12 i 18 mese�nih zarada). Nije bilo zahteva za obukom ili pomo�i u samozapošljavanju i jako mali broj (1.6%) uglavnom starijih radnika kojima je nedostajalo malo do penzije opredelio se za mese�nu isplatu naknade za nezaposlenost preko Nacionalne slu�be za zapošljavanje.
153. Ve�ina radnika koji su otpušteni iskoristili su novac od otpremnina za potrošna dobra, uklju�uju�i i pla�anje dugova. U istra�ivanju se došlo do podatka da je 84% dobijenih sredstava potrošeno na potrošne izdatke (od kojih 13% na kupovinu trajnih dobara), slede investicije (11%), i štednja (5%). S obzirom na to da je veliki broj radnika imao veoma niska primanja pre otpuštanja, ovaj model je razumljiv. Veoma mali deo novca koji je potrošen na investicije koriš�en je na obrazovanje i obuku (10%); medju mladjim radnicima ovaj procenat investicija je ve�i i iznosi 20%. Bolje obrazovani radnici investirali su u ve�oj meri na obrazovanje.
154. Ve�ina evidentiranih kod Nacionalne slu�be za zapošljavanj i koji su se prijavili zato što tra�e posao su mladi. Prema tre�em krugu ankete, 97% ispitanika se prijavilo Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje nakon što su otpušteni. To je pove�anje u odnosu na prethodni krug ankete (87% odnosno 90% u prva dva kruga anketen). Prema ispitanim radnicima, osnovni razlog prijavljivanja na evidenciju Nacionalne slu�be za zapošljavanje bio je da pronadju zaposlenje (71% iz tre�eg kruga). Mladji radnici su posebno �esto odgovarali da tra�e novi posao (Tabela 6.2). Drugi va�an razlog za prijavljivanje na evidenciju bio je da bi dobili zdravstveno osiguranje za sebe i �lanove svojih porodica (32%).
Tabela 6.2: Aktivnosti otpuštenih radnika u tra�enju posla (% raspodele) prema starosti, rezultati ankete pra�enja
Tra�enje posla Do 35 godina
35-45
45-55
Preko 55 godina
Konstantno 73.1 64.5 50.3 33.3 Periodi�no 22.2 17.8 26.2 33.3 Ne tra�im novi posao 4.6 17.8 23.5 33.3 Ukupno 100 100 100 100
Izvor: CONZIT 2005.
155. Manje od 5% radnika je u�estvovalo u aktivnim programima na tr�ištu rada. Delimi�no to je uzrokovano slabim kapacitetima Nacionalne slu�be za zapošljavanje i nedostatkom sredstava i velika ve�ina vidi nov�ane naknade kao jedinu vrstu pomo�i. Nesumljivo je da ovo ukazuje na karakteristike radnika i njihovo vidjenje mogu�nosti zapošljavanja koje postoje. U okviru aktivnih programa na tr�ištu rada, sajmovi zapošljavanja, samozapošljavanje i subvencije pra�eni dodatnim obrazovanjem i obukama procenjeni su od strane isputanika u tre�em krugu ankete kao najprihvatljivije mere.63
63 Ovi rezultati se u velikoj meri razlikuju od rezultate drugog kruga ankete, gde je prioritet bio na samozapošljavanju, a potom su sledile subvencije za zapošljavanje.
82
156. Za ve�inu otpuštenih radnika veoma je teško da pronadju novo zaposlenje, a ve�ina je ostala nezaposlena do sprovodjenja ankete. Samo 5% ispitanih radnika tokom tre�eg kruga je ostalo van kategorije radno sposobnog stanovništva, ali je skoro dve tre�ine (64%) izjavila da su nezaposleni. Preostalih 31% pronašlo je zaposlenje; skoro 60% njih je zaposleno u privatnom sektoru. Oko dve tre�ine onih koji su se zaposlili do novembra 2005. zaposlila se u prvih godinu dana od gubitka prethodnog zaposlenja. Uloga NSZ-a u pronala�enju posla je zanemarljiva: samo 1.3% je pronašla posao posredovanjem agencija za zapošljavanje. Od ukupnog broja zaposlenih 18% je zapo�elo sopstveni biznis, ili se samozaposlilo. Ve�ina onih koja je pronašla posao rade u sektoru usluga.
157. Radnici vide nedostatak slobodnih radnih mesta kao glavnu prepreku u pronala�enju novog zaposlenja. Prema podacima tre�eg kruga ankete, 57% ispitanika nazna�ila je da nedostatak slobodnih radnih mesta predstavlja klju�ni problem; ovo je znatno više u odnosu na podatke iz prva dva kruga (29% i 44% u prvom odnosno drugom krugu). Uprkos sigurno kompleksnom tr�ištu rada, oni koji tra�e posao nisu spremni da prihvate bilo koji posao koji im se nudi. Odbijanje posla povezan je sa niskom zaradom ili nepovoljnim uslovima rada ili su kvalifikacije koje poslodavac tra�i i suviše visoke za one koji tra�e zaposlenje. Kada je re� o visini zarada, o�ekivanja mnogih nezaposlenih prili�no su visoka. Druga naj�eš�e navedena prepreka bila je starost otpuštenih radnika; 44% ispitanika reklo je da niko ne�e da zapošljava radnike njihovog godišta.
158. Status zaposlenosti je veoma povezan sa starosnom dobom, polom i stepenom obrazovanja.Verovatno�a za otpuštene radnike da nadju novo zaposlenje se smanjuje sa starosnom dobom (Tabela 6.3). Ovo se posebno odnosi na zapošljavanje u privatnom sektoru. Bolje obrazovani muškarci imaju viši stepen zaposlenosti kako generalno gledano tako i u privatnom sektoru. Oni koji zapo�inju sopstveni posao su obi�no bolje obrazovani muškarci stari 35-45. S druge strane, privremeni poslovi obi�no dobijaju mladi i slabije obrazovani. Nezaposlenost se pove�ava sa starosnom dobom; takodje se vezuje za ni�e obrazovanje; medju nezaposlenima veliki procenat je �ena.
Tabela 6.3: Status zaposlenosti u aprilu-maju 2005. otpuštenih radnika u periodu 2002.-2003. prema socio-demografskim karakteristikama (%), rezultati ankete pra�enja
Do 35 godina 35-45 45-55 Preko 55 godina
Zaposleni u privatnom sektoru 32.0 17.9 9.5 5.1 Zaposleni u javnom sektoru 7.2 5.6 3.5 2.5 Vlasnici 5.2 6.9 3.9 3.8 Privremeni poslovi 10.3 4.4 4.5 2.5 Nezaposleni 41.2 58.6 66.5 63.3 Neaktivni (penzioneri, studenti, invalidi) 4.1 6.6 12.1 22.8 Ukupno 100 100 100 100
Izvor: CONZIT 2005.
159. Rezultati ankete pokazuju da ve�ina otpuštenih radnika veruje da im je �ivotni standard opao od kada su izgubili posao. Ova observacija je uprkos �injenici da su mnogi radnici imali niska primanja pre nego što su otpušteni usled kašnjenja u isplati zarada ili neregularnih pla�anja na prethodnom poslu. Ve�ina doma�instava otpuštenih radnika koji su bili obuhva�eni anketama bili su voma siromašni: skoro 50% je izjavilo da ima manje od 3.500 dinara (oko US$50) mese�nih primanja po �lanu porodice.
83
Rezultati ankete ukazuju na to da se socio-ekonomski status zna�ajno pogoršao za starije radnike koji su otpušteni kao i za radnike sa ni�im nivoom obrazovanja.64
BBB... NNNaaakkknnnaaadddeee zzzaaa nnneeezzzaaapppooosssllleeennnooosssttt160. Sistem osiguranja u slu�aju nezaposlenosti u Srbiji definisan je zakonom o zapošljavanju i osigranju u slu�aju nezaposlenosti iz 2003. Ovaj zakon je pretrpeo zna�ajne reforme i pooštrio je originalni sistem osiguranja u slu�aju nezaposlenosti iz 1992. Osnovni parametri sistema su:
• Nezaposleni radnici sa minimum 12 kontinuiranih meseci pla�enih doprinosa za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti ili 18 meseci sa prekidima imaju pravo na naknadu za nezaposlenost;
• Trajanje primanja naknade zavisi od du�ine pla�anja doprinosa. Doprinosi u trajanju od 1-5 godina daju pravo na primanje naknada u trajanju od 3 meseca; 5-15 godina na šestomese�nu naknadu; 15-20 godina na naknadu u trajanju od 9 meseci i za više od 20 godina na 12 meseci. Zaposleni mogu da dobiju 24 mesci ako su pla�ali doprinose odredjeni broj godina i odredjene su starosne dobe.65 Iako je trajanje naknade smanjen, maksimum trajanja je i dalje duga�ak u poredjenju sa zemljama drugih regiona i zemljama Evrope i centralne Azije, gde uobi�ajeno maksimum trajanja primanja naknade iznosi 12 meseci.
• Naknada za nezaposlene iznosi 60% prose�ne zarade pojedinca tokom 6 meseci koji su prethodili otpuštanju za prva tri meseca, i potom se smanjuje na 50% za preostali period. Nivo naknade se pove�ava za 10% za one koji pohadjaju dalje obrazovanje i/ili dokvalifikaciju. Maksimalni iznos naknade je prose�na mese�na zarada, dok minimalna naknada ne mo�e biti ni�a od minimalne zarade. Pored toga, korisnici naknade imaju prava na penzijsko i zdravstveno osiguranje koje se pla�a na stvarni nivo naknade. Pla�anja Fondu za zdravstveno osiguranje i Fondu za penzijsko osiguranje vrši Nacionalna slu�ba za zapošljavanje.
161. Trenutno, jako mali broj radnika prima naknadu. Prema podacima ankete o radnoj snazi iz 2005. samo 5.5% nezaposlenih je izjavilo da prima naknadu za nezaposlenost. Razli�iti su razlozi za ovu slabu pokrivenost. Jedan od razloga je istek trajanja naknade zbog visokog procenta dugotrajne nezaposlenosti. Drugi problem je to što veliki broj nezaposlenih radnika, medju kojima je veliki broj nezaposlenih mladih, ne ispunjava kriterijume zato što nema minimalni period pla�enog osiguranja za slu�aj nezaposlenosti. To bi se moglo ilustrovati time da je samo 0.2% nezaposlenih mladjih od 25 godina izjavilo da prima naknadu za nezaposlenost u anketi o radnoj snazi u poredjenju sa 22.7% nezaposlenih od 55 godina i starijih.
162. Pokrivensot naknadom za nezaposlene je �ak veoma niska medju nezaposlenim radnicima koji su na evidenciji Nacionalne slu�be za zapošljavanje. Medju evidentiranim nezaposlenima, pokrivenost je bila samo 8.5% prema podacima iz Ankete o radnoj snazi iz 2005. Mnogo radnika se prijavljuje u Nacionalnu slu�bu za zapošljavanje ne da bi primali naknadu ve� da bi ostvarili neka druga prava, prvenstveno pravo na zdravstveno osiguranje.
64 Tamo gde je otpuštanje na dobrovoljnoj osnovi, oni koji su odlu�ili da napuste posao mogu biti i oni koji �e najlakše prona�i novi posao i tako obezbediti bolju ekonomsku situaciju nego oni koji ostaju u preduze�u. Anketa radjena medju radnicima zaposlenim u RTB Boru, društvenom rudniku bakra sa 2.500 radnika koji su dobrovoljno napustili preduze�e u 2002. došla je do podataka da doma�instva bivših zaposlenih ne �ive lošije u odnosu na doma�instva sadašnjih zaposlenih. Mnogi zaposleni koji su napustili preduze�e pronašli su zaposlenje (�esto u neformalnom sektoru), dok se oni koji su ostali bore sa niskim platama i kašnjenjima u isplati. 65 Na primer, pojedinci sa 51 godinom ili stariji imaju prava ako su pla�ali doprinose 38 godina (za muškarce) ili 33 za �ene. Sli�no tome, trajanje od 24 meseca je mogu�e za radnike koji imaju 55 godina i više od 25 godina pla�enih doprinosa ili 20 godina doprinosa ako su muškarci stariji od 60 i �ene od 55 godina.
84
163. Stvarna pokrivenost osiguranjem u slu�aju nezaposlenosti je smanjena i zbog kašnjenja u isplati nakanda. U praksi, korisnici primaju isplatu tek šest meseci nakon što se njihovo pravo na primanje naknade utvrdi. Prema NSZ sektoru za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti ova kašnjenja po�ela su 2000.-2001. sa smanjenjem stope doprinosa i velikim otpuštanjima u dr�avnim i društvenim preduze�ima. NSZ jednostavno nije dobijao dovoljno prihoda od doprinosa da bi isplatio svoje obaveze korisnicima nakanada za nezaposlene, a transferi iz bud�eta su bili suviše mali da bi taj nedostatak kompenzovali. U decembru 2005. prema NSZ podacima, kašnjenja u isplati nekanda za nezaposlene bili su preko 7 milijardi dinara. Šestomese�no kašnjenje u isplati naknada lako mogu da obeshrabre nezaposlene da se prijave NSZ-u za primanje nakanade. Ovakva situacija je posebno obeshrabruju�a za one koji nemaju dugi sta� pla�anja osiguranja te stoga ne bi imali pravo na du�e trajanje naknade. Korisnici, pošto dobiju prvu naknadu (sa zakašnjenjem) nastavljaju da primaju celokupan iznos naknade za onoliko meseci za koliko su kvalifikovani. Ipak, ima drugih negativnih posledica ovih kašnjenja. Prvo, stvarna vrednost naknada koju korisnici primaju je ni�a zbog inflacije. Drugo, ovakva situacija motiviše neformalno zapošljavanje. Korisnici nakande u slu�aju nezaposlensoti, kojima je prihod potreban, �e verovatno morati da rade tokom šestomese�nog kašnjenja u isplati nakanda ali to zaposlenje �e morati da bude u neformalnom sektoru da se ne bi ugrozila budu�a naknada.
164. Sistem osiguranja u slu�aju nezaposlenosti ne funkcioniše kao tranziciona mre�a sigurnosti za radnike koji su privremeno bez posla i tra�e novo zaposlenje. U suštini, ve�ina korisnika ima veoma duga�ko trajanje nakanda. Prema administrativnim podacima NSZ-a samo 20% svih korisnika prima naknadu za nezaposlene 9 meseci ili manje (Grafikon 6.1). Skoro jedna tre�ina (32%) ima prava na naknadu u trajanju od 24 meseci, što zna�i da su pla�ali doprinose najmanje 20 godine. Drugu najve�u kategoriju korisnika �ine oni koji su više od 30 godina pla�ali doprinose i zakonom iz 1992. godine dobili proširenu naknadu koja traje sve dok ne steknu prava na penzionisanje ili ne nadju zaposlenje.
Grafikon 6.1: Raspodela korisnika osiguranja u slu�aju nezaposlenosti, prema trajanju naknade, decembar 2005.
Izvor: NSZ
165. Kao što sugeriše dugo trajanje naknade, korisnici naknade za nezaposelnost su uglavnom stariji radnici. I podaci iz Ankete o radnoj snazi pokazuju da je više od 30% korisnika starije od 55 godina i skoro 70% starije od 45 godine. I dok su obi�no korisnici naknade za nezaposlenost stariji ljudi, 55% evidentiranih nezaposlenih su mladji od 35 godina. Mladji radnici i sa manje radnog iskustva sa kra�im periodom osiguranja za slu�aj nezaposlenosti ili nemaju prava da primaju naknadu za nezaposlenost ili se ne prijavljuju za primanje naknade; pretpostavlja se da je kašnjenje u isplati jedan od
6%7%
7%
28%
0%
31%
21%3 meseca
6 meseci
9 meseci
12 mesecis18 meseci
24 meseca
Do penzije
85
faktora. I dok naknade za nezaposlene verovatno ne destimulišu mlade u zapošljavanju, to bi mogao biti slu�aj sa starijm nezaposelnima.
Tabela 6.4: Raspodela korisnika naknade za nezaposlenost i nezaposlenih prema starosnoj strukturi, 2004.
Starost Korisnici naknade za
nezaposlene Nezaposleni
15-24 5.1 23.8
25-34 10.3 31.6
35-44 15.7 21.9
45-54 38.1 18.0
55-64 30.8 4.6
Ukupno 100.0 100.0
Izvor: NSZ, Anketa o radnoj snazi
166. Prose�na naknada za nezapslene je dosta niska u poredjenju sa sadašnjim zaradama. U praksi, prose�na naknada za nezaposlenost iznosi 47% prose�ne neto zarade ili 33% prose�ne bruto zarade.66 Ovi proseci ukazuju na to da zna�ajan procenat korisnika prima naknade koje su u visini minimalne zarade ili nešto malo viši.
167. Na program nakanda za nezaposlene odlazi 72% bud�eta NSZ-a. To obuhvata i neto neknadu za nezaposlenost kao i transfere fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Deo bud�eta NSZ-a koji se odvaja za rashode za naknade za nezaposlenost smanjio se tokom poslednjih par godina usled primene restriktivnijeg zakona o zapošljavanju iz jula 2003. (Tabela 6.5). Pored naknada za nezaposlenost, NSZ je nadle�an i za nekoliko drugih pasivnih mera na tr�ištu rada uklju�uju�i naknade za radnike sa Kosova; ovo su mali programi, ali kada se sve zajedno sabere, oko 9% NSZ bud�eta odlazi na njih. U 2005. godine udeo potrošnje na aktivne mere na tr�ištu rada je samo oko 9%.
66 Ova procena se bazira na prose�nom nivou naknada koju objavljuje Nacionalna slu�ba za zapošljavanje do koje se dolazi deljenjem ukupnih rashoda za naknade za nezaposlenost sa brojem korisnika u trenutku isplate. S obzirom da se u isplati naknada kasni 6 meseci, uporedjujemo ih sa nivoom zarada u trenuku isplate.
86
Tabela 6.5: NSZ Rashodi (u milionima CSD), 2003.-2005.
Izvor: NSZ
168. NSZ prihodi od doprinosa u slu�aju nezaposlenosti su manji u odnosu na potrebe za finansiranje osiguranja za nezaposlene. Ipak, deluje da se situacija popravlja. U 2005. prihodi od doprinosa su mogli da pokriju 67% rashoda za bruto naknade za nezaposlenost (tj. uklju�uju�i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje). Kada ovi prihodi ne mogu da pokriju rashode za naknade, potrebni su transferi iz republi�kog bud�eta da to pokriju. Ipak, finansijska situacija za finansiranje osiguranja u slu�aju nezaposlenosti �ini se da se poboljšava. Izmedju 2003. i 2005. napla�eni doprinosi su pokrivali raste�i udeo obaveza iz sistema osiguranja u slua�ju nezaposlenosti (Grafikon 6.2). Naplata je sve bolja; godišlji stvarni rast prihoda od doprinosa u slu�aju nezaposlenosti bio je 20% u 2004. i skoro 10% u 2005. Ovaj rast rezultat je šire osnove doprinosa i rasta stope doprinosa (sa 1.1% na 1.5%) definisanih Zakonom o doprinosima socijalnog osiguranja iz 2004. Pove�ani prihodi od doprinosa omogu�ili su NSZ-u da u potpunosti pokrije neto naknade za nezaposlene (iako ne i doprinose za fondove za penzisjko i zdravstveno osiguranje) u 2005.; poredjenja radi, u 2003. prihodi od napla�enih doprinosa predstavljali su samo 81% neto naknada.
Rashodi
2003. %
BDP-a 2004.
%BDP-
a2005.
%BDP-
aUkupni rashodi (1+2+3+4) 9,708.80 0.9 14,421.18 1.1 17,584.24 1.09
1. Rashodi za NSZ zaposlene (zarade i naknade)
0.0 633.80 0.0 919.90 0.06
2. Rashodi za robu i usluge (NSZ operativni troškovi)
642.90 0.1 400.70 0.0 512.10 0.03
3. Prava iz socijalnog osiguranja (pasivno+aktivno)
8,771.60 0.8 13,374.28 1.0 15,937.94 0.99
3.1 Pasivne mere na tr�ištu rada (3.1.1+3.1.2+3.1.3+3.1.4+3.1.5)
7,890.90 0.7 12,963.98 1.0 14,392.94 0.89
3.1.1 Bruto naknade za nezaposlene (3.1.1.1+3.1.1.2)
7,890.90 0.7 11,406.40 0.9 12,638.69 0.79
3.1.1.1 Neto naknade za nezaposlene 5,594.20 0.5 7,374.40 0.6 7,853.89 0.49
3.1.1.2. Teku�i transferi 2,296.70 0.2 4,032.00 0.3 4,784.80 0.30 Fond za penzijsko osiguranje 1,463.50 0.1 2,537.00 0.2 3,068.70 0.19 Fond za zdravstveno osiguranje 833.00 0.1 1,444.35 0.1 1,716.10 0.11
3.1.2 Privremene naknade za zaposlene sa Kosova
0.0 1,191.28 0.1 1,515.20 0.09
3.1.3 Jednokratna nov�ana naknada za zapošljavanje
44.50 0.00
3.1.4 Naknada za trenere 0.0 75.50 0.0 0.00 0.00 3.1.5 Druga prava iz socijlanog
osiguranja (uklju�uju�i zdravstveno osiguranje za nezaposlene)
0.0 290.80 0.0 194.55 0.01
3.2 Aktivne mere na tr�ištu rada 880.70 0.1 410.30 0.0 1,545.00 0.10
4. Drugi rashodi 12.40 0.0 214.30 0.01
87
Grafikon 6.2: Napla�eni doprinosi za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti izra�eno kao procenat neto i bruto obaveza za naknade za nezaposlene, 2003.-2005.1
Izvor: NSZ
CCC... AAAkkktttiiivvvnnniii ppprrrooogggrrraaammmiii nnnaaa tttrrr���iiiššštttuuu rrraaadddaaa169. I dok s jedne strane Srbija ima dugogodišnje iskustvo sa javnim zavodom za zapošljavanje, s druge strane ima relativno malo iskustva sa razli�iutim aktivnim merama na tr�ištu rada koji se koriste na liberalnim tr�ištima rada. Zavod za zapošljavanje osnovan je 1945. ali se njegova funkcija tokom perioda socijalnizma u velikoj meri razlikovala od zavoda za zapošljavanje u tr�išnim privredama. Sada je Nacionalna slu�ba za zapošljavanje nadle�na za aktivne mere na tr�ištu rada. Zakon o zapošljavanju iz 2003. predstavlja pravni osnov za aktivne mere na tr�ištu rada.
170. Prema Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za 2005.-2010. Nacionalna slu�ba za zapošljavanje je nadle�na za uspostavljanje ravnote�e izmedju ponude i potra�nju radne snage, uklju�uju�i primenu aktivne politike. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (NEAP) za period 2006-2008. je nedavno usvojen i definiše mere i aktivnosti za realizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. NEAP identifikuje programe tr�išta rada (uklju�uju�i i aktivne programe na tr�ištu rada) neophodne da odgovore na strateške izazove zapošljavanja identifikovane u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja kao i u drugim Vladinim strateškim dokumentima.67
171. Rashodi za aktivne mere na tr�ištu rada su ograni�eni i svake godine variraju u zavisnosti od raspolo�ivih sredstava. Bud�etske alokacije za programe tr�išta rada opisane su u prethodnom odeljku (Tabela 6.6). Opšte gledano, Srbija troši oko 1.1% BDP-a na aktivne i pasovne programe koje Nacionalna slu�ba za zapošljavanje obezbedjuje.68 Ovaj iznos je nizak prema standardima EU-15 zemalja, ali je nešto viši nego u mnogim zemljama centralne i isto�ne Evrope.69 Treba takodje naglasiti da se zna�ajna javna sredstva odvajaju za isplatu otpremnina u okviru socijalnog programa. Kao što je prikazano na Tabeli 6.6, manje od 10% rashoda Nacionalne slu�be za zapošljavanje ide za aktivne programe, što je mnogo manje
67 NSZ je pripremio dokument koji definiše strategiju promena potrebnu za implementaciju aktivnih programa na tr�ištu rada obuhva�enih Nacionalnom strategijom za zapošljavanje. 68 To ne uklju�uje podršku za samozapošljavanje kroz Fond za razvoj ili pomo� stranih donatora za aktivne programe na tr�ištu rada, uklju�uju�i male zajmove, programe javnih radova (“Lepa Srbija” projekat UNDP-a), programe obuke, finansiranje centara za pomo� malim preduze�ima, itd. 69 Na primer, u 2004. � eška je potrošila 0.51%, Poljska 0.98% (neuklju�uju�i rashode za slu�bu za zapošljavanje i administraciju), i Slova�ka 0.76% (OECD 2005).
0%
20%
40%
60%
80%
100%
120%
2003 2004 2005
% bruto
% neto
88
nego u mnogim zemljama centralne i isto�ne Evrope. Pored toga, rashodi za aktivne mere na tr�ištu rada su veoma nepostojani, i smanjivali su se sa 880 miliona na 410 miliona dinara u periodu izmedju 2003. i 2004. a potom su u 2005. godini porasli na 1.545 milijarde. Ova nestabilnost je uzrokovana �injenicom da je prioritet dat obavezama iz osiguranja u slu�aju nezaposlenosti, a u suštini šta preostane ide za aktivne mere. Ako, kao što je prikazano u prethodnom odeljku, doprinosi za osiguranje u slu�aju nezaposlenosti postaju sve pouzdaniji shodno tome i mogu�nosti finansiranja aktivnih programa na tr�ištu rada �e se poboljšati.
172. I dok su raspolo�iva sredstva ograni�ena, korisnika – evidentirani nezaposleni -- je mnogo, što ukazuje na �injenicu da ima mnogo ljudi koji mo�da ne tra�e zaposlenje aktivno a koji su evidentirani kod Nacionalne slu�be za zapošljavanje da bi dobili zdravstveno kao i druge oblige socijalnog osiguranja. Prema evidenciji NSZ-a broj evidentiranih nezaposlenih je 990.700 od kojih 895.700 ima status nezaposlenih.70 Ovaj broj u velikoj meri premašuje procene nezaposlenosti na osnovu Ankete o radnoj snazi (vidi poglavlje 2). Kao što je ve� mnogo puta pomenuto u ovom izveštaju ima mnogo jakih razloga da neko bude evidentiran zato što prema zakonu korisnici naknade za nezaposlene imaju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje tokom perioda isplate naknade za nezaposlene.71 Rezultat toga je da je mnogo ljudi na evidenciji NSZ-a registrovano da tra�e posao a u stvari oni su zaposleni u sivoj ekonomiji ili ne pripadaju više radno sposobnom stanovništvu. Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada rade na opcijama za uklanjanje ove motivacije, ali do sada nisu došli do rešenja.
173. Ovako veliki broj predmeta predstavlja najve�i teret za ve� preoptere�enu slu�nu za zapošljavanje. Nacionalna slu�ba za zapošljavanje se suo�ava sa brojnim ozbiljnim problemima: nedostatak sredstava, nedovoljan broj zaposlenih, i ograni�enost fragmentiranom mre�om slu�bi za zapošljavanje i pokušaja da modernizuje zastareli sistem slu�be za zapošljavanje.72 Brok predmeta – odnos broja korisnika i zaposlenih koji rade na savetovanju pri zapošljavanju – predstavlja klju�nu prepreku. U decembru 2005. NSZ je imoa 1.836 zaposlenih od �ega je 547 radilo na direktnom savetovanju (Ministarstvo rada, rapošljavanja i socijalne politike 2006.). U proseku jedan savetnik mora da radi sa više od 1.600 evidentiranih nezaposlenih (u nekim lokalnim filijalama broj predmeta iznosi više od 2.000 nezaposlenih po savetniku) što ga �ini jednim od najpreoptere�enijih javnih slu�bi za zapošljavanje u celom regionu (Grafikon 6.3). Zna�ajan deo radnog vremena zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa nezaposlenima provedu rade�i na sporednim funkcijama, kao što je vodjenje evidenicje. Sadašnja situacija kada je re� o ljudskim resursima je u potpunosti neadekvatna za preuzimanje potencijalno ve�eg obima usled ve�eg broja nezaposlenosti i još neadekvatnija u kontekstu pru�anja aktivnih programa na tr�ištu rada, posebno efikasnih i personalizovanih usluga posredovanja. Dodatni problem predstavlja nepostopjanje moderne IT tehnologije, što usporava rad i smanjuje efikasnost.
70 Oko 92,100ljudi su privremeno nesposobni ili nespremni za rad (porodiljsko, zdravstveni razlozi, promena mesta prebivališta, vojna obaveza, itd.), a 2.900 je tra�ilo premeštenje sa posla na posao. 71 Pored toga, prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti neke socijalno ugro�ene grupe, uklju�uju�i nezaposlene na evidenciji, takodje imaju pravo na subvencije iz dr�avnog bud�eta za zdravstvenu zaštitu. Prema zakonu o zdravstvenom osiguranju, nezaposleni i druge grupe imaju prava na subvenciju za zdravstvenu zaštitu samo ako njihova mese�na primanja ne prelaze odredjeni iznos ali implementacija relevantnih prava stupa na snagu tek u januaru 2007[0]. 72 Aktivnosti NSZ-a su analizirane u brojnim izveštajima od strane medjunarodnih i lokalnih eksperata. Ovo poglavlje daje rezime klju�nih saznanja.
89
Grafikon 6.3: Zaposleni u javnim slu�bamam za zapošljavanje, u odabranim zamljama za prošlugodinu
Izvor: MOR- online baza podataka.
174. Na evidenciji Nacionalne slu�be za zapošljavanje veliki je broj onih koji po prvi put tra�e zaposlenje kao i onih koji su ve� dugo nezaposleni. U 2005. godini skoro polovina nezaposlenih (47%) pripradala je kategoriji onih koji tr�e posao po prvi put (Tabela 6.6). Sli�an procenat se odnosi i na one koji su više od dve godine nezaposleni. Iako je na evidenciji Nacionalne slu�be za zapošljavanje mnogo onih koji po prvi put tra�e zaposelnje, mladi ljudi (19-25 godina) �ine samo 18% ukupnog broja evidentiranih. Skoro dve tre�ine (65%) imaju preko 30 godina i 40% njih ima više od 40. Ve�ina nezaposlenih na evidenciji (54%) su �ene. Ve�ina nezaposlenih ima nizak nivo kvalifikacija.
Tabela 6.6: Evidencija Nacionalne slu�be za zapošljavanje o nezaposlenima, 2000.-2005. (mese�ni prosek)
2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.
Nezaposleni 721799 768595 842652 947296 945027 991807 �ene 410531 431618 465899 515178 515247 539579
tra�e posao po prvi put 448969 475088 502729 535541 … 467430 du�e od dve godine nezaposleni
433347 445439 477792 518299 … 457326
Izvor: Nacionalna slu�ba za zapošljavanje, mese�ni statisti�ki bilteni, decembar 2004. i decembar 2005.
175. Novim zakonom o zapošljavanju definisano je da poslodavci nisu obavezni da javno oglase otvorena radna mesta ali se od njih zahteva da ih evidentiraju u Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje. Broj slobodnih radnih mesta registrovan u Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje je zna�ajan -- tokom 2005. godine, 602.600 (što je 19% više nego 2004.). Iste godine 537.100 osoba sa evidencije našlo je zaposlenje – 55% uz pomo� Nacionalne slu�be. Prili�no zna�ajan broj slobodnih radnih mesta, 65.400 od po�etka 2005. ostalo je nepopunjeno. Jedan od razloga je da je ve�ina upra�njenih radnih mesta (oko 70%) za kvalifikovane radnike, kao što je gore navedeno, veliki broj evidentiranih nezaposlenih nije dovoljno kvalifikovan. Ve�ina otvorenih radnih mesta (po proceni oko 60%) nisu objavljena -- ve�ina poslodavacanema potrebu da objavi oglas za slobodno radno mesto zato što nije problem na�i kandidate.
57
58
74
167
108
86
49
116
170
177
345
366
488
721
71
72
114
187
195
256
337
376
815
1637
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
Holandija
Austrija
Danska
Estonija
Litvanija
Slova�ka
Nema�ka
Slovenija
Letonija
Bugarska
Hrvatska
Albanija
Srbija
B&H
Broj evidentiranih nezaposlenih prema NSZ zaposlenom koji direktno radi sa nezaposlenima i poslodavcima
Broj evidentiranih nezaposlenih prema ukupnom broju zaposlenih u NSZ
90
176. Broj evidentiranih nezaposlenih koji su u�estvovali u aktivnim programima na tr�ištu rada je relativno mali. U periodu izmedju 2002. i 2004. u proseku 37.000 nezaposelnih radnika u�estvovalo je svake godine u aktivnim programima na tr�ištu rada, što predstavlja oko 4% ukupnog broja nezaposlenih). Ipak, u 2005. sa više raspolo�ivih resursa broj se pove�ao na 101.500, što predstavlja oko 11% evidentiranih nezaposlenoh (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijlane politike 2006.).73
177. Osnovni programi koje Nacionalna slu�ba za zapošljavanje obezbedjuje su posredovanje i usluge informisanja. Tabela 6.7 daje rezime u�eš�a prema vrstama programa za 2005. kada je re� o brojnosti, klju�na aktivnost bila je ono što se naziva “posredovanje pri zapošljavanju” koje imaju za cilj poboljšanje informacija raspolo�ivih za nazaposlene i poslodavce i posredovanje izmedju njih. Sesije grupnog informisanja imale su najve�e u�eš�e. Sajmovi zapošljavanja su takodje bili popularni. Tokom prethodnih godina, procenat u�esnika na ovim sajmovima koji pronadje posao se pove�ao; u 2004. oko jedne �etvrtine nezaposlenih pronašlo je zaposlenje putem direktnih kontakata uspostavljenih tokom sajmova. Pored toga, Nacionalna slu�ba za zapošljavanje trenutno primenjuje unapredjene usluge kontaktiranja sa poslodavcima upoznaju�i bolje lokalne poslodavce i razvijaju�i metode za prikupljanje ponuda radnih mesta. I kona�no, u 2005. Nacionalna slu�ba za zapošljavanje usvojila je “Pravilnik o aktivnom tra�enju posla” koji ima za cilj da stvori motivaciju za aktivno tra�enje posla i destimuliše evidentiranje u NSZ-u za one koji nisu zaista nezaposleni.74
Tabela 6.7: Vrste aktivnih programa na tr�ištu rada koje obezbedjuje Nacionalna slu�ba za zapošljavanje, 2005.1
Programi Broj u�esnika Grupne sesije informisanja 34.946 Program za mlade trenere mladje od 35 (pripravni�ki program) 2.132 Podsticanje samozapošljavanja (subvencije) za mladje od 30 godina 2.462 Obuka za aktivno tra�enje posla 15.521 Sajmovi zapošljavanja 27.851 Dodatno obrazovanje i obuka 11.325 Obrazovni program za otpo�injanje privatnog posla 7.854 Poslovno savetovanje u poslovnim centrima 8.322 Subvencije za samozapošljavanje 1.146 Mikro-krediti za nezaposlene 3.547 1. Broj u�esnika premašio je ukupni broj od 101.500 naveden u tekstu zato što su neki u�esnici koristili više usluga Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2006.
178. Druge vrste aktivnih mera na tr�ištu rada uklju�uju i programe obuke i razli�ite vrste pomo�i pri samozapošljavanju pru�aju se ali u manjoj meri. Kao što je prikazano na Tabeli 6.8, samo nešto više od 11.000 ljudi u�estvovalo je u jednom od kurseva obuke koji je sponzorisala Nacionalna slu�ba za zapošljavanje, a programi za pomo� pri zapo�injanju privatnog posla, pomo� pri samozapošljavanju se takodje nude, ali u manjoj meri. Postoje neke limitirane intervencije osmišljene tako da pomognu nezaposlenim maldim ljudima, koji predstavljaju veliku grupu. To obuhvata programe internship (pripravni�ki program) i programe samozapošljavanja da bi se pomogalo zapo�injanje sopstvenog posla.
73 U zemljama Evropske Unije, u proseku 30% nezaposlenih svake godine u�estvuje u aktivnim merama na tr�ištu rada. . 74 Pravilnik predstavlja individualni plan zapošljavanja za sve novoevidentirane nezaposlene kao dodatak individualnim i grupnim programima savetovanja. Plan obuhvata procenu li�nih mogu�nosti zapošljavanja i definiše posebne korake za nezaposlene u naporima da tra�e zaposlenje. Ovo omogu�ava zaposlenima u Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje da prate i, ako je potrebno, da revidiraju plan. Ovi nezaposelni koji ne tra�e aktivno zaposlenje prema svom individualnom planu mogu biti izba�eni sa evidencije nezaposlenih NSZ-a.
91
179. Nema empirijskih dokaza o uticaju aktivnih mera na tr�ištu rada u Srbiji. Bez monitoringa i evaluacije podataka o aktivnim programima zapošljavanja njihov uticaj na zapošljavanje i zarade korisnika nije poznat. Bez ovih informacija o programima, donosioci politika ne mogu znati kako ograni�ena sredstva treba da se raspodele da bi se dobio maksimalni efekat i kako bi programi mogli da se poboljšaju u cilju pove�anja te efikasnosti. Sveobuhvatna procena rezultata programa koje realizuje Nacionalna slu�ba za zapošljavanje nije sprovedena.
180. Medjunarodno iskustvo pokazuje da pozitivni efekti aktivnih mera zapošljavanja ne mogu biti zagarantovani. Mnoge aktivne mere zapošljavanja nemaju �eljeni efekat na zapopšljavanje i zaradu u�esnika. Pregled Svetske banke koji obuhvata 159 nau�nih procena razli�itih aktivnih mera na tr�ištu rada naišao je na veoma razli�ite rezultate, a neki od programa su imali pozitivne efekte na tr�ište rada, a drugi ili nisu imali nikakve efekte ili su imali negativne (Betcherman, Olivas i Dar 2004.). Rezime rezultata za svaku vrstu aktivnih mera na tr�ištu rada dati su u Tabeli 6.8.
Tabela 6.8: Uticaj aktivnih programa na tr�ištu rada, na osnovu medjunarodnog iskustva
Intervencija Rezime ukupnog uticaja Komentari
Posredovanje pri zapošljavanju
Generalno pozitivan uticaj na zapošljavanje i zarade. Troškovi su relativno niski, tako da je odnos troškova i koristi obi�no pozitivan.
Programi imaju najpozitivniji uticaj kada je privreda solidna. Uticaj je ograni�en kada nema potra�nje radne snage.
Obuka za nezaposlene Pozitivan uticaj na zapošljavanje, ali u razvijenim zemljama nema opšteg efekta na zarade.
Uspešnosti programa doprinosi obuka na radnom mestu i anga�ovanje poslodavaca. � ini se da �ene imaju više koristi od ovog programa nego muškarci. Program ima najve�i uspeh u uslovima dobre privrede.
Obuka za radnike prilikom masovnih otpuštanja
� esto nema pozitivnog uticaja na zapošljavanje i zarade, ali ima izuzetaka.
Bolji rezultati mogu se posti�i integracijom obuke i usluga zapošljavanja.
Obuka za mlade Veoma negativan uticaj na zapošljavanje i zarade u razvijenim zemljama, iako ima odredjenog pozitivnog uticaja u zemljama u razvoju (Latinska Amerika).
Problem zapošljavanja mladih se efikasnije rešava intervencijama u oblasti obrazovanja. Za uspešne programe potrebne su intenzivne usluge koje su skupe.
Subvencije zarada/zapošljavanja
Opšti negativan uticaj na zapošljavanje i zarade.
Skorašnje procene u razvijenim zemljama su povoljnije ("welfare-to-work" programi). Programsi mogu biti efikasniji kada se kombinuju sa obukom.
Javni radovi Opšti negativan uticaj na budu�e zapošljavanje i zarade.
Mogu biti efikasni kao kratkoro�na mre�a socijalne zaštite za siromašne, ali generalno posmatrano nisu program koji poboljšava budu�u situaciju na tr�ištu rada.
Mikro preduze�a / pomo� pri samozapošljavanju
Nema dovoljne evaluacija tr�išta rada da bi se procenio opšti uticaj na zapošljavanje i zarade.
Vrlo nizak stepen prihvatanja. Ima dokaza o pozitivnom uticaju na starije, obrazovanije pojedince. Bolji rezultati se posti�u ako savetodavne usluge idu uz finansijsku pomo�.
Izvor: Betcherman, Olivas i Dar (2004.).
92
181. Bi�e neophodne brojne reforme da bi se poboljšale aktivne mere na tr�ištu rada tako da raspolo�ive usluge mogu da poboljšaju budu�e perspektive zapošljavanja i zarade na isplativ na�in.Osnov predstavljaju jaka javna slu�ba zapošljavanje i privatne agencije. Klju�ni element su visokokvalitetne i isplative usluge zapošljavanja, što �e zahtevati ulaganja u Nacionalnu slu�bu za zapošljavanje i dinami�ne pru�aoce usluga iz privatnog sektora. Va�no je poboljšati posotoje�i informacioni sistem, uklju�uju�i i informacije o slobodnim radnim mestima, programima i raspolo�ivim sredstvima. Trenutno Nacionalna slu�ba za zapošljavanje radi na unapredjenju jedinstvenog informacionog sistema.75 Unapredjenje veština zaposlenih, njihove stru�nosti i motivisanost predstavlja još jednu oblast koja mora pro�i kroz reformu. S obzirom na vrlo brzu fluktuaciju radne snage, pitanje teku�e obuke je od posebne va�nosti. Efikasnost i kvalitet usluga mogu se takodje unaprediti tako što �e više zaopslenih Nacionalne slu�be za zapošljavanje biti u direktnom kontaktu sa klijentima.
182. � iš�enje evidencije smanji�e potra�nju za uslugama i destimulisa�e neformalno zapošljavanje.Kao što smo videli zna�ajan deo nezaposlenih sa evidencije Nacionalne slu�be za zapošljavanje je tu da bi imao pristup socijalnom osiguranju, a ne da bi pronašli posao. Za rešavanje ovog problema potrebne su reforme. Upis na evidenciju nezaposlenih morao bi biti vršen na osnovu kriterijuma iz Zakona o zapošljavanju (tj. spremnost na rad i dokaz o tra�enju posla). Zakon definiše da nezaposleni ima obavezu da podnese dokaz o aktivnom tra�enju posla, prihvati ponudjeni posao i u�estvuje u ponudjenim aktivnim programima na tr�ištu rada. Ipak, s obzirom na �injenicu da su nezaposleni obavezni da se li�no javljaju Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje samo tromese�no (i na zahtev Nacionalne slu�be za zapošljavanje), u praksi, s obzirom na retkost programa zapošljavanja i odgovaraju�ih poslova, ve�ina onih koji tra�e posao i na evidenciji je prepuštena je sami sebi. Pored toga, zna�ajan deo od 90.000 evidentiranih koji su privremeno nesposbni ili nespremni za rad mogli bi da se ponovo evidentiraju kada budu ispunili uslove definisane zakonom o zapošljavanju.
183. Raspodela resursa za aktivne mere na tr�ištu rada treba da bude usmerena ka merama sa niskim jedini�nim troškovima koji mnogu da obuhvate veliki broj nezaposlenih. U medjunarodnoj literaturi ka�e se da usluge pri zapošljvanjau predstavljaju intervenciju sa najisplativijeim pozitivnim efektom na zapošljavanje. Oni koji tra�e posao �esto nemaju iskustva o tome kako da tra�e posao, kao i o tome koje mogu�nosti su im na raspolaganju. Savetovanje mo�e biti od klju�ne va�nosti u pomaganju pojedincima da dobiju informacije o obrazovanju, obuci i alternativnim mogu�nostima zaposlenja, �ine�i da i druge usluge pri zapošljavanju budu orijentisane ka potra�nji, a rashoda za druge usluge pri zapošljavanju bolje targetirani. Ove usluge mogu biti posebno korisne za mlade, grupu koja �ini veliki deo ukupne nezaposlenosti.
184. Skuplji programi otvaranja novih radnih mesta, kao što su subvencije zarada ili donacije za samozapošljavanje trebalo bi da budu veoma pa�ljivo izradjeni ili prepušteni specijalnizovanim finansijskim institucijama. Programi moraju biti ograni�eni i pa�ljivo ciljani na ugro�ene grupe zbog njihove visoke jedini�ne cene i zna�ajnih dokaza da nemaju efekata, ili �esto negativno uti�u, na zapošljavanje i zaradu nakon okon�anja programa.
75 Novi informacioni sistem koristi se od 2001. u filijali Beograd kao i u filijalama u Nišu i Prokuplju od 2005. Druge filijale treba da budu integrisane u jedinstveni informacioni sistem Nacionalne slu�be za zapošljavanje. Novi informacioni sistem bi omogu�io Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje da prati klju�ne pokazatelje tr�išta rada i relevantne promene na tr�ištu rada, i na osnovu toga da izmeni meni svojih usluga koje se pru�aju i da uvede novi IT sistem koji bi sadr�ao bazu podataka korisnika što bi omogu�ilo njihovo profilisanje, a Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje da predvidi kakvi su izgledi za zapošljavanje za odredjene radnike koji se otpuštaju (profilisanje) da bi aktivne mere bile bolje ciljane. Razvoj sistema self-servisa, uklju�uju�i internet servis, je takodje uklju�eno (i intranet za zaposlene u Nacionalnoj slu�bi za zapošljavanje), kao i self-servis terminali i "call" centri, koji omogu�avaju onima koji tra�e posao pristup bazi podataka o slobodnim radnim mestima. To �e takodje obuhvatiti razvoj sistema preformansi upravljanja informacijama da bi bilo mogu�e proceniti isplativnost i efikasnost programa i usluga koje se nude.
93
185. Obuak ima va�nu ulogu, ali mora biti usmerena na stvarne potrebe poslodavaca. Brojne studije pokazale su da se obuka na radnom mestu kao i anga�ovanje i sponzorstvo poslodavaca vezuje za pozitivnije rezultate u poredjenju sa obukom i programima koji se organizuju u u�ionici koji nisu povezani sa privatnim sektorom. Neke studije takodje ukazuju na vrednost povezivanja obuke sa zvani�nom kvalifikacijom.
186. Aktivne mere na tr�ištu rada mogu biti krajnja odgovornost Vlade, ali privatni sektor mo�e biti uspešan u u pru�anju usluga pri zapošljavanju i drugih aktivnih mera. Zakon o zapošljavanju iz 2003. omogu�ava licenciranim privatnim agencijama za zapošljavanje da pru�aju aktivne mere, uklju�uju�i i usluge pri zapošljavanju i obuku. Nacionalna slu�ba za zapošljavanje ve� ima iskustva sa prtu�anjem ovih usluga. Do sada je osnovanpo 25 privatnih agencija.
187. Još jedan prioritet je da se odgovori na razli�ite situacije koje postoje u razli�itim regionima u zemlji. Ovo obuhvata potrebu za decentralizacijom finansisjkih resursa i donošenja odluka na nivou lokalnih slu�bi za zapošljavanje. Pored toga, ovo bi podrazumevalo da finansiranje delimi�no ide iz lokalnog bud�eta, a lokalne vlasti i drugi nosioci interesa, bi kroz Lokalni savet za zapošljavanje, morali da budu uklju�eniji u rad Nacionalne slu�be za zapošljavanje.76
188. I kona�no, strategija aktivnih mera na tr�ištu rada i raspodela resursa mora biti zasnovana na evaluaciji dokaza o onome šta “funkcioniše”. Donosioci politika takodje treba da budu realni kada je re� o ciljevima ovih programa. Dok su s jedne strane ograni�enost resursa mo�e da spre�i rigoroznu evaluaciju svakog pojedina�nog programa, od klju�ne je va�nosti implementacija informacionog sistema sa pouzdanim pokazateljima uspešnosti i dobrim informacijama o troškovima. Temeljne informacije su klju�ne za raspodelu resursa na programe koji funkcionišu. Dobra strategija aktivnih mera na tr�ištu rada koja je dobro implementirana mo�e da pomogne nezaposlenima ili na drugi na�in ugro�enim radnicima da dobiju zaposlenje ili poboljšaju svoju situaciju na tr�ištu rada. Ipak, ovi programi ne mogu sami rešiti problem visokog stepena nezaposlenosti.
76 Do novembra 2005. Lokalni saveti za zapošljavanje osnovani su u 54 opštine.
94
BBBiiibbbllliiiooogggrrraaafffiiijjjaaaArandarenko, M. i M. Paunovi� (2005.). “Programi performansa tr�išta rada i stvaranje novih radnih mesta u Srbiji.” Nacrt. Beograd.
Arandarenko, M. sa K. Stani� (2006.). “Troškovi rada u Srbiji, 2000-2005.” Propratni dokument pripremljen za Svetsku banku. Beograd.
Betcherman, G., K. Olivas, i A. Dar (2004.). Uticaji aktivnih programa na tr�ištu rada: Novi podaci iz evaluacije sa posebnom pa�njom posve�enom zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Dokument o razgovorima na temu socijalne zaštite 0402, Svetska banka, Vašington, DC.
Bodewig, C. i A. Sethi (2005.). “Siromaštvo, socijlana isklju�enost i manjine u Srbiji i Crnoj Gori: Slu�aj Roma.”Svetska banka. Vašington, DC.
Centar za liberalno-demokratske studije (2005.). “Forum o rastu zaposlenosti: klju�ni koraci i prepreke.” Nacrt. Beograd.
CONZIT (2005.). Rezultati istra�ivanja pra�enja otpuštenih radnika. Tehni�ka pomo� Projekta za promociju zapošljavanja u Srbiji. Svetska banka i DfID. Beograd.
Cvetkovi�, M. i I. Lieberman (2005.). Srbija: Izveštaj o direktnim i indirektnim subvencijama i isplatama otpremnina za društvena preduze�a u procesu restrukturiranja / privatizacije. Svetska banka.
De Ferranti, D. et al. (2003.). Prevazila�enje jaza u obrazovanju i tehnologiji. Svetska banka, Studija za Latinsku Ameriku i Karibe. Vašington.
Demekas, D., B. Horvath, E. Ribakova i Y. Wu (2004.). Strane direktne investicije u jugoisto�noj Evropi: Kako (i koliko) politike mogu da pomognu? Radni dokument, MMF. Vašington.
Evropska fondacija za obuku (2005.). Pregled tr�išta rada u Srbiji. Radni dokument.
Vlada Republike Srbije (2003.). Strategija smanjenja siromaštva Zajednice Srbija i Crna Gora. Beograd.
Vlada Republike Srbije (2005.). Nacionalna strategija zapošljavanja 2005.-2010. Beograd. Holzmann, R., K. Iyer, i M. Vodopivec (2003.). “Programi otpremnina u svetu.” Nacrt. Svetska banka. Vašington.
Medjunarodna organizacija rada i Savet Evrope (2006.). Pregled politika zapošljavanja u Srbiji.
Medjunarodni monetarni fond (2006.). “Srbija i Crna Gora: šesta revizija u okviru proširenog aran�mana, pregled finansijskih mera sigurnosti i predlo�eni post-program monitoringa.” Vašington.
Krstic, G. (2003.). “Tr�išta rada u Srbiji i Crnoj Gori.” Dokument pripremljen za Svetsku banku. Beograd.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike (2006.). Pregled politika zapošljavanja u zemljama �lanicama Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope: Izveštaj za Srbiju – Srbijia. Beograd.
95
OECD (2004.). Pregled zapošljavanja. Pariz.
OECD (2005.). Pregled zapošljavanja. Pariz.
Raiser, M., M. Schaffer, i J. Schuchhardt (2003.). Poredjenje strukturalnih promena ui tranziciji. Radni dokument br. 79, EBRD. London.
Vroman, W. i V. Brusentsev (2005.). “Porez na fond plata, porezi po osnovu radnog odnosa i zapošljavanje u Turskoj: Revidirani izveštaj.” Pripremljen za Vladu Turske.
Svetska banka (1991.). Jugoslavija: Tr�ište rada i sistem nov�anih naknada. Izveštaj br. 9607-YU. Vašington.
Svetska banka (2003.). Procena siromaštva u Srbiji i Crnoj Gori. Izveštaj br. 26011-YU. Vašington.
Svetska banka (2004.a). Republika Srbija: Agenda ekonomskog rasta i zapošljavanja. Ekonomski memorandum za Srbiju. Izveštaj br. 29258-YU. Vašington.
Svetska banka (2004.b). Procena investicione klime u Srbiji. Vašington.
Svetska banka (2005.a). Pove�anje mogu�nosti zaposlenja: Isto�na Evropa i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Evropa i centralna Azija. Vašington.
Svetska banka (2005.b). Poslovanje 2006. Vašington.
Svetska banka (2006.a). “Rast, siromaštvo i nejednakost: Srbija 2002.-2005.” Nacrt dokumenta. Vašington.
Svetska banka (2006.b). Dokument socijalne pomo�i i de�ije zaštite u Srbiji. Izveštaj br. 35954-YU. Vašington.
Svetska banka (2006.c, forthcoming). Demografske promene u isto�noj Evropi i centralnoj Azijia. Vašington.
