Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju u Nišu

Seminarski rad

Menadžerske metode rada

Predmet:Osnovi menadžmenta

Student: Mentor:Goran Stanković Dr Veroljub Mladenović 27 - P/09

Niš januar 2010

Sadržaj

1. Uvod 3

2. Osnovni metodi rada menadžera 4

2.1. Autokratski metod 4

2.2. Demokratski metod 4

2.3. Liberalni metod 4

2.4. Kolegijalni (timski) metod 5

2.5. Lični (individualni) metod 5

3. Najefikasnije metode rada menadžera 6

3.1. Participativna metoda 6

3.2. Metod neposrednog upravljanja 6

3.3. Metod timskog upravljanja 6

4. Zaključak 7

5. Literatura 8

1. Uvod

3

Menadžment je specifičan društveni fenomen koji postoji koliko i ljudska civilizacija i odnosi se

na sve tipove organizacija u koje se ljudi udružuju, postoji u svim društvenim sistemima i vezan

je za skoro sve poslovne funkcije u okviru organizacije. Ali menadžment kao upravljanje

privrednim organizacijama je star oko 200 godina, da bi u 20. veku menadžment izrastao u

posebnu naučnu disciplinu, koja doživljava snažan razvoj i usavršavanje.

Za normalno funkcionisanje poslovnog sistema, neophodno je upravljanje pojedinačnim

procesima i poduhvatima. Upravljanje projektom predstavlja koncept potvrđen u praksi i naravno

naučno zasnovan, koji postiže racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinaciju

aktivnosti potrebnih da bi se dati projekat realizovao na najefikasniji način, uz pomoć

odgovarajućih metoda organizacije, planiranja, vođenja i kontrole. Suština primene koncepta

project managementa jeste izbor odgovarajuće organizacione strukture, koja će omogućiti

efikasnu realizaciju projekta u odgovarajućem vremenu, resursima i troškovima. Uzimajući u

obzir specifičnosti projekta, tim može biti stalnog ili privremenog karaktera, veći ili manji, i on je

zajedno sa rukovodiocem projekta usmeren na upravljanje vremenom, resursima i troškovima

realizacije projekta.

Menadžer je neko ko radi sa drugim ljudima i uz njihovu pomoć koordiniše njihovim radnim

aktivnostima da bi se ostvarili ciljevi organizacije.

Metod rada, kao pojam, najčešće se koristi da bi se objasnio način na koji se upravlja nekom

organizacijom. On zavisi od vrste biznisa, ali i od same ličnosti menadžera. Dugo vremena se

smatralo da postoje samo dva osnovne metode rada menadžmenta: autokratski i demokratski.

Međutim, lista metoda je mnogo šira.

2. Osnovni metodi rada menadžera

4

2.1. Autokratski metod

Autokratski metod proističe iz krutog, nepoverljivog, nefleksibilnog i autokratskog držanja i

ponašanja menadžera u organizaciji. Pošto je protivnik participacije zaposlenih u upravljanju i u

odlučivanju, sam donosi odluke, sam oblikuje vizije i sam utvrđuje strategiju razvoja. Na najbliže

saradnike se oslanja samo onoliko koliko mora. Kako u podređene nema poverenja, u

oblikovanju njihovog ponašanja koristi se nedemokratskim i prevaziđenim sredstvima

(kažnjavanjem, premeštanjem na niže radno mesto, smanjenjem plate, onemogućavanjem

napredovanja, opomenama, kritikama itd.), odnosno formalnim autoritetom, tj. autoritetom

liderske pozicije. Mogućnosti prilagođavanja su svedene na minimum, zbog čega se autokratski

stil liderstva smatra nefleksibilnim, a u konačnom sagledavanju i neproduktivnim.

2.2. Demokratski metod

Demokratski metod se zasniva na saradnji lidera s podređenima. U donošenju odluka osim lidera

učestvuju i sledbenici. Prema podređenima se iskazuje visok stepen poverenja, zbog čega su oni

spremni da preuzmu deo odgovornosti. Demokratski nastrojen lider ne izdaje naređenja, već se

trudi da čuje i razmotri mišljenja, sugestije i predloge ostalih članova grupe, odnosno podređenih.

On ne suzbija, nego pospešuje komunikacije između ljudi.

Demokratskim metodama obezbeđuju se participacija zaposlenih u odlučivanju i upravljanju,

demokratsko sučenjavanje stavova i borba mišljenja, brže i adekvatnije prilagođavanje potrebama

interne sredine i zahtevima okruženja i veća afirmacija ljudskih vrednosti i potencijala.

Zahvaljujući tome, lideri demokratske orijentacije mogu upravljati i najvećim svetskim

kompanijama, tim pre što su istraživanja pokazala da demokratski stil liderstva doprinosi

povećanju produktivnosti rada i ekonomičnosti poslovanja i ima najveću podršku zaposlenih.

2.3. Liberalni metod

Liberalni (laissez faire) metod rukovođenja ili metod individualne slobode, kako se drukčije

naziva, odlikuje se punom i nesmetanom uključenošću svih zaposlenih u procese stvaranja vizije,

utvrđivanja strategije, definisanja ciljeva, preuzimanja odgovornosti i ostvarivanja poslovne

politike organizacije. Menadžer ima puno poverenje u podređene zbog čega im obezbeđuje veliku

slobodu i samostalnost u radu i odlučivanju. Ovlašćenja menadžera svedena su na minimum. To

5

je, kako mnogi ističu, „rukovođenje bez rukovodioca”. Uloga menadžera se uglavnom svodi na

koordiniranje. On prenosi zadatke sledbenicima (grupi ili članovima radnog tima) i registruje

postignute rezultate. Sledbenicima je prepuštena potpuna sloboda u izboru načina izvršavanja

poslova i zadataka, iz čega proističe zaključak da oni preuzimaju punu odgovornost za kvalitet

tog izbora.

2.4. Kolegijalni (timski) metod

Kolegijalni metod menadžerskog rada ogleda se u uvođenju kolegijalnih organa, koji obavljaju

funkciju upravljanja kompanijom. Članovi kolegija su ravnopravni u donošenju odlika, a vođa

grupe je prvi među jednakima. Zbog takvog statusa članova u menadžerskom timu, stvaraju se

uslovi za dobre međuljudske odnose, što povećava i multiplikuje snagu kolegija.

Savremeni menadžment u kolektivnom radu poseban značaj pridaje instrumentu koncenzusa. I

savremeni menadžment, razvijenih svetskih korporacija, koncenzus smatra jednim od osnovnih

principa u menadžerskom radu.

2.5. Lični (individualni) metod

Lični metod menadžerskog rada uslovljen je stručnim kvalitetima, iskustvom, godinama starosti,

zdravstvenim stanjem i drugim ličnim kvalitetima i karakteristikama menadžera. Ovaj metod

primenjuju iskusni menadžeri koji na osnovu svojih saznanja iz prošlosti upravljaju kompanijom.

Ukoliko pokazuje određene rezultate. lični metod menadžerskog rada je prihvatljiv i primenjiv.

Naročito je bitno da menadžer na osnovu svog iskustva stvori povoljnu atmosferu, u kojoj bi ga

kolektiv sledio u postavljanju ciljeva.

6

3. Najefikasnije metode rada menadžera

Kao što je rečeno, postoje mnogobrojni metode rada menadžmenta, ali se u poslednjih desetak

godina u pogledu efikasnosti sve više izdvajaju tri.

3.1. Participatorna metoda

Ovaj metod rada posebno daje rezultate kada je potrebno uspešno okončati određeni projekat ili

privesti kraju započeti posao. On podrazumeva aktivno učešće menadžera u radu tima, naročito

angažovanje na upoznavanju svih članova tima sa njihovim zadacima, ali i sa projektom kao

celinom, kako bi oni razumeli svoju ulogu i značaj koji njihov deo posla ima u okviru projekta.

Ovakav metod podrazumeva strpljivost i spremnost na ulaganje dodatne energije i vremena u

objašnjavanje i proveravanje da li su svi razumeli svoje obaveze. Menadžer koji primenjuje

participatorni metod upravljanja ujedno ima i ulogu koordinatora, on prati izvršavanje i stara se

da se minimiziraju moguće greške.

3.2. Metod neposrednog upravljanja

Metod neposrednog upravljanja takođe se izdvojio kao efikasan. On se uglavnom primenjuje u

situacijama kada su rokovi za završavanje projekta kratki ili kada je neophodna brza intervencija

na svim nivoima. Primenjujući ovaj metod menadžer mora da pruži odgovor na  pitanja: kako,

kada, šta, gde i zašto. Dakle, on mora da zna šta zaposleni i saradnici treba da urade, odnosno u

kom pravcu treba da se kreću njihove aktivnosti.

3.3. Metod timskog upravljanja

Metod timskog upravljanja primenjuje menadžer koji stavlja znanje celog tima u funkciju

realizacije projekta. Na ovaj način on motiviše svoje zaposlene da ravnopravno učestvuju u

ostvarivanju postavljenih zadataka, zahvaljujući čemu se lakše i brže dolazi do rezultata i postiže

se poslovni uspeh. Ovakvim menadžmentom u slučaju nesporazuma i grešaka, oni se brže i lakše

otklanjaju, a do uspeha se stiže koordiniranim naporima svih. Dobra komunikacija se

podrazumeva. 

Pretpostavka za primenu ovog metoda upravljanja je razvijanje duha timskog rada i njegovo

postavljanje iznad sujete menadžera i njegove potrebe da o svemu sam odlučuje.

7

4. Zaklučak

Promene u okolini preduzeća su sve brojnije i dinamičnije što uslovljava složenu, heterogenu,

dinamičnu i neizvesnu okolinu. Takva situacija zahteva od menadžmenta predviđanje budućih

promena, pripremanje i prilagođavanje novonastalim uslovima poslovanja, pri čemu je

pozitivnije uslove „podčiniti” preduzeću, a ne preduzeće uslovima poslovanja. Menadžment je

univerzalan proces koji se odnosi na svaku ljudsku delatnost, primjenjiv je u svim granama

industrije i u svim preduzećima bez obzira na njihovu veličinu, strukturu i nivo, jer svima treba

upravljati.

Da bi menadžer bio uspešan i efikasan u svom poslu, on mora da zna koji metod rada i

upravljanja je „pravi”. Izbor će u mnogome zavisiti od njegovih veština i znanja, ali i od

raspoloživih resursa kao što su vreme i novac i od rezultata koji se žele postići. Jer, neki metodi  

su više okrenuti ljudima, dok se drugi fokusiraju na projekte ili proizvode. Dakle, zadatak

menadžera je da izabere metod rada koji će davati najbolje rezultate u datoj situaciji. Pogrešan

metod može dovesti do usporavanja poslova, pa i ozbiljno im naškoditi.

8

5. Literatura

Dr Veroljub Mladenović, „Osnove menadžmenta”, Niš 2009.

Dijana Čičin – Šain, „Osnove menadžmenta - predavanja”

www.wikipedia.org

www.knowledge-bank.org

9