Spoljna memorija Hard disk · PDF filePostoje različite vrste diskova, ali se uglavnom koriste EIDE ... mr еžu mini sijalica napunjnih gasom ... domеt im jе do 7 m

  • Author
    hakhanh

  • View
    224

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Spoljna memorija Hard disk · PDF filePostoje različite vrste diskova, ali se uglavnom...

  • 1

    Spoljna memorija

    hard (tvrdi) disk

    optiki diskovi

    Fle memorije

    SSD memorije

    Memorijske kartice

    Hard disk

    hard disk tvrdi disk fiksni disk

    Na njemu su smeteni operativni sistem i ostali sistemski

    softveri, korisniki (aplikativni) programi i podaci.

    Postoje razliite vrste diskova, ali se uglavnom koriste

    EIDE, SATA i SCSI diskovi. EIDE i SATA diskovi koriste

    se za PC raunare, dok se SCSI diskovi nalaze primenu

    na serverima i raunarima kojima se pristupa preko

    mree.

    nalazi se u tvrdoj metalnoj kutiji

    glavni delovi:

    krune ploe (platters) premazane slojem magnetnog materijala; vei broj tih ploa povezan je na istu osovinu oko koje rotiraju

    glave za itanje i pisanje fiksirane na pokretnim ruicama

    Hard disk Hard disk

    upisivanje podataka:

    putem elektrinog signala koji prolazi kroz glavu za pisanje i itanje bitovi se pretvaraju u male magnetie (magnetne bitove) u magnetnom sloju na povrini ploe diska (diskete)

    itanje podataka:

    glava za itanje i pisanje registruje promene u orijentaciji magnetnih bitova, usled ega se indukuje elektrini signal, koji se pretvara u bitove

  • 2

    Spoljanji izgled hard diska Unutranjost hard diska

    Svaka ploa ima dve glave za pisanje i itanje

    po jednu sa obe strane ploe

    Podaci se upisuju po krunim stazama

    na svakoj strani svake ploe diska

  • 3

    Podaci se uvaju na povrini ploe u sektorima (eng. sectors) i stazama (eng. tracks).

    Na ilustraciji su crvenom bojom obelezen izgled staza, a plavom izgled sektora. Sektor sadri nepromenljiv broj bajtova (npr. 256 ili 512).

    Sektori su esto grupisani u klastere (eng. cluster), ili na nivou samog diska ili na nivou operativnog sistema.

    ploe neprekidno se okreu oko osovine

    savremeni diskovi okreu se brzinom od 7200 rpm (obrtaja u minuti) i vie (do 15000)

    rotacija ploa stvara vazduni jastuk izmeu ploe i glave za itanje i pisanje

    glava za itanje i pisanje lebdi na vazdunom jastuku iznad povrine ploe

    ukoliko bi glava pala na plou, unitila bi magnetni premaz ploe

    prilikom iskljuenja raunara, treba saekati par minuta pre ponovnog iskljuenja, da bi se ploe zaustavile (da ne bi dolo do oteenja diska)

    Okretanje ploe i pokretanje glave za

    itanje i pisanje (pogled odozgo)

  • 4

    Okretanje ploe i pokretanje glave za

    itanje i pisanje (pogled sa strane)

    Proizvoai hard diskova

    Western Digital Transcend Toshiba Seagate Hitachi Samsung Maxtor

    Optike memorije

    optiki diskovi mali plastini diskovi presvueni tankim reflektujuim filmom (obino aluminijumom)

    upisivanje podataka:

    jaki laserski zraci svojom toplotom kreiraju zareze na disku (spaljena mikroskopski velika ulegnua)

    Izgled staze:

    kod magnetnih diskova

    staze su krune

    kod optikih diskova

    staze su spiralne

  • 5

    Kompakt diskovi

    audio disk to je kompakt disk koji je prvi uao u upotrebu slui za reprodukciju muzike

    CD-ROM disk koji se moe samo itati slian je audio disku, razlikuju se samo po nainu organizacije podataka

    CD-R (CD-Recordable) disk koji se nabavlja prazan na koji se CD-rezaem mogu samo jednom zapisati podaci

    CD-RW (CD-ReWritable) disk kod koga se vie puta moe zapisati na istu povrinu mogu ih itati samo noviji ureaji viestruki itai (multiread)

    kapacitet CD-a: 650MB

    CD-ureaji

    CD-ROM ita

    CD-pisa ili CD-reza

    (CD-Recorder, CD-Writer, CD-Burner)

    viestruki CD-ita

    (CD-RW ita)

  • 6

    DVD diskovi

    Digital Versatile Disk digitalni mnogostrani disk

    Digital Video Disk zbog prvobitne njihove namene snimanja filmova

    laseri DVD-ureaja rade na manjoj frekvenciji nego kod CD-ROM ureaja to daje mogunost pravljenja manjih zareza poveava kapacitet

    sloj sa podacima je duplo tanji nego kod CD-a, pa je mogue pisati u vie slojeva

    spoljni sloj je poluproziran, pa laserski zrak, podeen na dva intenziteta, ita i sa donjeg sloja poreenje gustine zapisa kod CD-a i DVD-a

    Vrste DVD-a

    DVD-ROM

    jednostrani, jednoslojni 4.7GB

    jednostrani, dvoslojni 8.5GB (4.7+3.8GB)

    dvostrani, jednoslojni 9.4GB (2x4.7GB)

    dvostrani, dvoslojni 17GB (2x8.5GB)

    DVD-R (Recordable) narezuje se samo jednom, kao i CD-R kapacitet mu je 3.9GB po strani

    DVD-RW (ReWritable) kao CD-RW

    DVD-RAM moe biti zapisivan i itan kao i hard disk (neogranien broj puta) najnovija generacija ima

    kapacitet 4.7GB

    DVD Video Disk diskovi koji se koriste za snimanje filmova u digitalnom formatu

  • 7

    USB flash ureaj (USB fle) je memorijski ureaj

    koji u sebi ima flash memoriju. USB flash koristi

    USB 1.1 ili noviji 2.0 interfejs za komunikaciju sa

    raunarom koji je veoma praktian jer ne zahteva

    nikakve dodatne drajvere za rad (za Windows XP i

    novije). Trenutno se kapaciteti memorije kreu od

    128 MB do 128 GB.

    Zahvaljujui USB 3.0 interfejsu, prenos podataka je

    do deset puta bri u odnosu na ureaje koji

    podravaju samo USB 2.0, to ga ini pogodnijim za

    kopiranje i uvanje velikih datoteka bilo koje vrste.

    USB 3.0 kompatibilan je sa standardom USB 2.0.

    USB flash ureaj USB flash ureaj

    USB flash ureaj se sastoji od male tampane

    ploe, na kojoj se nalazi flash memorija, zatvorene u

    neko plastino ili metalno kuite. USB flash ureaj

    je jedino aktivan kada je ukljuen u USB port koji

    obezbjeuje i napajanje strujom.

    Fle (flash) disk se sastoji od memorijskih modula (flash memorija) iji se sadraj ne brie kada ostanu bez napajanja strujom. Ovaj disk se esto naziva i USB disk poto se prikljuuje na USB prikljuak na raunaru.

    1 USB utika

    2

    Upravlja pohranjivakog ureaja

    3 Testne take

    4 ip flash memorije

    5 Kristalni oscilator

    6 LED

    7 Prekida za zatitu od zapisivanja

    8

    Neiskoriteni prostor za dodatni ip, koji bi eventualno poveao kapacitet

    Unutranjost USB flash ureaja

    Koriste se umesto diskova u prenosim raunarima, kao i umesto prenosnih eksternih diskova

    Otporni su na potrese i bezbednije je ugraivati ih u prenosne ureaje

    SSD ureaji

  • 8

    U digitalnim aparatima

    Pametnim telefonima

    Tabletima

    SD kartice

    Ostali periferijski ureaji

    Monitor j izlazni uraj koji slui za prikaz podataka na kranu. Razlikujmo ih po: vliini krana:

    kran s mri duinom njgov dijagonal

    duinu izraavamo u inima (1 in =1=25,4 mm)

    najd s korist monitori od 17, 19 ili 21 ina

    thnologiji izrad: monitori sa katodnom cvi i monitori sa ravnim kranima

    MONITORI

    Glomazni su, tki, zauzimaju vdi prostor.

    Proizvod ttno zranj (ako imaju na sbi oznaku TCO99 znai da zadovoljavaju vdski standard zatit od zranja)

    Otrina slik j dobra Jftiniji su od TFT monitora

    Monitori sa ravnim kranom Postoj tri vrst: LCD (Liquid Crystal Display) monitori - izmu dv ravn stakln povrin imaju tanak sloj tnih kristala. Stakln povrin s sastoj od mnotva tranzistora iji j broj jdnak broju piksla na kranu. Vrsta LCD monitora su TFT monitori. Gas plazma monitori (Gas Plasma

    Display) - izmu staklnih povrina imaju mru mini sijalica napunjnih gasom (non ili ksnon u usijanom stanju plazmi).

    LED (Light emiting

    diode)

    (

    ).

    Osobin TFT monitora

    Mala potronja struj Lagani su i tanki Pogodni su za prnosiv

    raunar koji rad na batrij Lo karaktristik slika nij

    uvk otra i cna im j visoka

    http://www.besplatni-oglasi.net/pictures/04ab394d69a57d.jpghttp://www.panjokutch.com/Education/Computer/monitor.htmhttp://katalog.hgspot.hr/Katalog/25623.JPGhttp://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.mega-science.com/images/crt-monitor.gif&imgrefurl=http://www.vusb.hr/~mmartinovic/informatika-hor/Predavanje 3 - Ulazno-izlazne jedinice.pdf&usg=__NrHEw_FLZodVuQDQdO3fxp5TeIw=&h=391&w=350&sz=58&hl=sr&start=17&zoom=1&itbs=1&tbnid=uOUTv2Kq1w4f_M:&tbnh=123&tbnw=110&prev=/images?q=CRT+monitori&hl=sr&sa=G&gbv=2&tbs=isch:1

  • 9

    tampa j izlazni uraj koji podatk iz raunara prnosi na papir. Glavn osobin tampaa su: Kvalitt otiska rzolucija mri s brojm taaka (po jdnom inu) od kojih s formira otisak na papiru (dpi dots per inch) Brzina tamp mri s brojm odtampanih strana u minuti. Jninica mr je: ppm pages per minute

    TAMPAI

    Prma nainu izrad, thnologiji -

    tampai s dl na:

    Lasrsk tampa

    INK-JET tampa

    Matrin tampa

    HP 1020 tampa lasrski; A4; rzolucija tamp 600dpi; 234 MHz procsor; 2MB; 14ppm;

    Lasrski tampai

    Lasrski tampa daj najkvalittniji otisak. Boja koju koristi za tampu zov s TONER (fini prah crn boj). Graa: Glavni dlovi su mu izvor lasrskih zraka, fotosnzitivni valjak i tonr. Nain rada: Lasrski zrak nalktri valjak tako da s stic boj zalp na njga. stic s rasporuju po valjku na osnovu signala iz kompjutra. Kada papir pro ispod valjka, na njmu ostaj odgovarajudi otisak. Postoj i lasrski tampai u boji, ali s najd korist jdnobojni jr su jftiniji. Rzolucij - 600 ili 1200 dpi Brzina - 10 do 25 ppm.

    Ink - Jt tampai Oni korist mastilo za nanonj otiska na papir. Pomodu vdg broja cvica isputaju tanak mlaz mastila. Ovi tampai mogu da tampaju u crnoj boji i u koloru. Boja s nalazi u spcijalnim boicama koj s zovu krtridi. Ovi tampai imaju 2 krtrida jdan crni i jdan za kolor tampu. Sv karaktristik ovih tampa