Spinalne Lezije(1)

8/9/2019 Spinalne Lezije(1)

1/39

Kimeni stub

KS sastoji se od 33kimenih prljenova u 5

regija: cervikalna (7)torakalna (12) lumbalna(5), sakralna (5) ikokcigealna (4)

Uloge: Zatita kimene modine i

nerava

Potpora tela posturi tela i

kretanje u prostoru.


2/39

Oteenja kimene modine

Uzroci: trauma, tumori-kompresije, upale-mijelitisi, vaskularna oboljenja-infarkti i

tromboze2,5miliona, incidenca 130.000


3/39

Posebnosti traume KS: Veoma teke. Smrtnost u I sv.ratu 95% u

drugom 35% sada 15%.

Trauma koja dovodi do veeg invaliditetauglavnom pogadja mladje ljude u aktivnomradnom i reproduktivniom periodu ivota,kada su zahtevi za oporavkom ufunkcionalniji status veikako u fizikomtako i u psihosocijalnom smislu.

Promena teine oteenja-poboljanje prvepomoi i ranog leenja.


4/39

Transport! Sumnja na povredu kime-najtea povreda

Imobilizacijamora biti daska ira i dua odpovreenog a najbolja su vrata. Obloi se mekanimmaterijalomebe, a zatim se povreeni prenosi

na nju. Najbolje je da ga prenose etvorica i to takoto jedan dri glavu i vue prema sebi, drugi noge itakoe vue prema sebi a druga dvojica hvatajujedan za grudni a drugi za slabinski predeo i

postavljaju povreenog na nosila. Pod cervikalni ilumbalni deo se stavljaju manji jastuk ili ebe daispune prirodni konveksitet tog mesta a zatim sepovreeni vee za podlogu zavojem ili trouglimmaramama.


5/39

Podela povreda

povrede kime

povrede kimenemodine

povrede ligamenata kime


6/39

1.Povrede kime

subluksacijaobinoide sa lezijomligamenata

kompresivna fraktura-ovde suligamenti estoouvani.

luksaciona frakturapodrazumevaprelom prljena sa potpunom luksacijom

(ovde razdvajanjem) prelomljenihfragmenata, obavezno uz lezijuligamenata i veoma estooteenjekimenemodinetako da predstavljajunajtee povrede


7/39

2.Vrste povrede i

oteenja same modine Komocija kimene modinepodrazumijeva prolazno

oteenje u obliku potpune ili delimine spinalne oduzetostiobino prolazi u toku 24 sata.

Spinalni okpredstavlja inhibiciju sve motorike isenzibiliteta distalno (povratak refleksa je znak da je spinalniok proao) i tek tada se moe ustanoviti teina lezije.

Kompletni prekidanatomska destrukcija jednog segmentasa oduzetou svih elemenata senzibiliteta i motorike ispod

mesta lezije. Parcijalni prekid kimene modinedaje razliite znake s

obzirom da li se radi o prekidu ventralnog lateralnog ilizadnjeg dila. Najlaka orjentacija da li je prekid potpun ili neje postojanje bilo kakvog senzibiliteta a posebno voljnih

pokreta distalno od lezije


8/39

2.Povrede kimene modine

tip povrede u odnosu na integritet koe:

penetrantnepovreda kod koje je

otvorena dura pa spoljni prostorkomunicira sa subarahnoidalnimprostoromto nosi mogunos za nastanakmeningitisa

nepenetrantne


9/39

2.Vrste povrede i

oteenja same modine Intaktna kimena modina makroskopski uz kliniku

oduzetost distalnopredstavlja oteenje krvnih sudovakimene modine da li su spastini ili je nastupila traumatska

okluzija a modina trpi od ishemije Kompresija kimene modine hematomom ili ulomkom

takoe se manifestuje ispadom funkcije da li kompletnim line ali se hirurki moe reiti ukoliko se hematom ili kotaniodlomak i brzo ukloni.

Povreda korienaispad samo onog korijena koji jepresjeen.


10/39

Klasifikacija oteenja:

Prema visini lezije: Iznad C5 kvadriplegija/kvadripareza

Iznad Th11 Visoka paraplegija/parapareza Ispod Th11 Niska paraplegija/parapareza

Prema teini oteenja: Kompletna i inkompletna oteenja

*Uvid u teinu oteenja nakon 6 nedelja od traume (posle spinalnog oka)


11/39

Podela

Penetrantne

Ne-pentrantne

KomocijaPrekidi-

transekcije

(konduktivni,anatomski)

Prema teinioteenja

Prema visinilezije


12/39

Klinika slika:

bol u predelu oteenog prljenauz pojaanubol na perkusiju na tom mestu

ogranieni pokreti kime

rigidna paravertebralna muskulatura

esto se vidi vei ili manji dorzalni gibus

ako je povreena kimena modina dominira i

neuroloka simptomatologija(motorna,senzitivna i vegetativna)


13/39

Posebni kliniki sindromi:

Centralni sindrom(Syndroma centralis medullae spinalis - veeoteenje ruku nego nogu, parcijalno ouvane funkcijesfinktera),

Brown - Sequard sindrom (ipsilateralan gubitak motornefunkcije, vibracije i kinestezije, kontralateralni gubitak oseajabola i temperature),

Prednji sindrom (gubitak motorike, oseaja bola i temperatureispod visine povrede, ouvana kinestezija i oseaj vibracije),

Sindrom konusa medularisa (teko oteenje funkcije sfinkterai polnih funkcija, senzorni deficit u sedalnoj regiji, simetrinaslika),

Sindrom kaude ekvine (arefleksija, oteenje funkcijesfinktera, asimetrina slika, senzorni deficit po radikularnoj

distribuciji).


14/39

Klasifikacija lezije:

Odreuje se visina i kompletnost lezije

Visina: (najdistalniji segment sa

urednom funkcijom): pr TetraplegijaC5, Paraplegia TH12

Kompletnost: ASIA skala

Potpuna evaluacija: Paraplegia TH12 ASIA C


15/39


16/39

Kvalifikacija nivoa

Kompletnalezija

Nekompletnalezija

Ima kontrakcijaanalnog sfintera

ASIA C+vise od 3 na polovinikljunih miia ispod

neurolokog

ASIA D

ASIA B

da

ASIA A


17/39

FIM skalaSkala funkcionalne nezavinosti

Functional independence measurement

13 motornih i 5 kognitivnih kategorijaocenjuju se od 1-7

Kompletna nezavisnostModifikovana zavisnost (uz ortoze)

76

Modifikovana zavisnostSupervizijaMinimalna pomoSrednja pomo

543

Kompletna zavisnostMaksimalna pomoTotalna pomo

21


18/39

ASIA skala (American Spinal InjuryAssociation) modifikacija Frankelove skaleneurolokog deficita

A - Potpuna. Sve neuroloke funkcije ispod mesta povrede suodsutne (i u sakralnim segmentima S4-S5).B - Nepotpuna.Ouvan senzibilitet. To je bilo kakav oseaj kojise objektivno moe dokazati osim fantomskog (i prua se do

sakralnih segmenata S4-S5). Voljna miina funkcija jeodsutna.C - Nepotpuna. Postoji miina funkcija. Ouvana je voljnamiina funkcija koja je minimalna i beskorisna. Minimalno jedefinisano kao ouvana voljna miina aktivnost ispod visine

povrede (ocena po MMT ispod 3)D - Nepotpuna. Postoji miina funkcija. Ouvana je voljnamiina funkcija ispod visine povrede i iznad ocene 3E - Nepotpuna. Postoje sve neuroloke funkcije, ali moguzaostati abnormalni refleksi.


19/39

Leenje:

Hirurka stabilizacija

Rehabilitacija


20/39

Glavne komponenterehabilitacije:

Procena-definisanje problema-kvalifikacijaoteenja, segmenti i opti pregled,

aktivnosti dnevnog ivota i kvalitet ivota Plan rehabilitacije sadri

ciljeve rehabilitacije i

izbor metoda koje zavise od vrste i teinepovrede, potreba pacijenata i obuenostitima.


21/39

Glavne komponenterehabilitacije-metode

Glavne metode su podeljenje u dve velike oblasti :

1.Metode koje se zasnivaju na postupcima upravljenim

ka prevenciji komplikacija inaktiviteta2. Specifine metode rehabilitacije:.upravljene su ka

funkcionalnom deficitu

vebe, fizikalni agensi, ortoze i balneofaktori


22/39

Osnove kineziterapije

Osnova kineziterapije je

1.restituisanje artrokinematike (osnova restituisanjaartrokinematike su vebe obima pokreta i snage)

i

2.motorna reedukacija


23/39

Osnove kineziterapije

Osnovu motorne edukacije i reedukacijeiniponavljanjepokreta u odreenimbiomehanikim okolnostima, ime se

pre svega uvebavaju mehanizmikontrole i optimalizuje rad svihuesnika u pokretu. Vaan deo uterapijskom smislu, sem ponavljanja,jesu stimulacije odnosno aktiviranje

razliitih receptornih podruja koja suvezi sa segmentom koji treba daizvede pokret.


24/39

Osnovne karakteristike pojedinihtipova vebi

Pasivne vebeizvodi terapeut bez uea pacijenta.Izvode se kada je ocena miine snage premamiinom manuelnom testu (MMT) 01. Glavni

efekti pasivnih vebi su odravanje obima pokreta uzglobovima, odravanje fizioloke duine miia,imitacija mehanizma pumpe, ime se poboljavalokalna ishrana, pre svega zglobnih struktura,

odnosno onih struktura koje se ishranjuju difuzijomi odrava proprioceptivna stimulacija.

Posebna podvrsta pasivnih vebi jesu pasivne

vebe uz mehanika pomagala.


25/39

Osnovne karakteristike pojedinihtipova vebi

Aktivne vebeizvodi pacijent i one mogu biti aktivne upotpunosti, kada je ocena na MMT-u iznad 3, ili aktivnopotpomognute, kada je ocena na MMT-u ispod 3. Efekti suslini pasivnim vebama sa veim efektom na odranjekontraktilnosti miia, stimulaciji pripoja i autentinijimsenzornim biofeedback-om.Svi ovi efekti dovee do boljelokalne funkcije, do izvesnog odranja miine snage ali ne ido poveanja miine snage. Ovaj se efekat postie aktivnimvebama sa otporom, koje se mogu propisati tek kada ocena

na MMT-u bude 4.

Vebama indukovana neuroplastinost


26/39

Ciljevi rehabilitacijeKod kompletnih oteenja:

obuiti ih upotrebi invalidskih kolica ilihoda sa pomagalima u zavisnosti odnivoa povrede,

obuiti ih aktivnostima dnevnog ivotapre svega samozbrinjavanju u pogleduishrane, kontrole sfinktera i

spreavanja komplikacija inaktiviteta.

Kod inkompletnih:

Postii maksimalan oporavak


27/39

Mogunosti-1 nivo nie nema korelacije sa neurofiziolokim i NMR

nalazom

C3 Pokret brade i vrata SZ ne, as.disanje,upotreba brade ukontroli

C4 +pokret ramena SZ ne, upotreba brade ukontroli

C5 +fleksija lakta i pokret ramena Asistencija u SZ

C6-TH1- Ekstenzija ake, pronacija i svipokreti ramena

SZ da, transfer da, ortozeza GE: pisanje, kompjuter,

telefon, vonja ispod C7adaptiorane komande

TH 2-TH12 Pun hvat Mogua upotreba taka

TH12 Hod uz pomagala


28/39

Glavne metode

Kineziterapija (vebe opte kondicije, odranje obima

pokreta i snage ouvane muskulature i pasivne vebe za

oduzete ekstremitete, vebe disanja); metode stimulacije:

elektrostimualcija

Obuka u korienju pomagala i invalidskih kolica;

Kontrola ishrane, pranjenja i disanja

Aktivnosti dnevnog ivota (stajanje, hodanje sedenje,

oblaenje, umivanje)

Obuka porodice, pomo pri vraanju u socijalnu i radnu

sredinu

(nivo nezavisnosti-FIM skala)


29/39

Zastupljenost rehabilitacionih terapijskihpostupaka

Uslovljavanje substitucionih ikompenzatornih pokretaModifikacija ivotnih uslova

Proces neurplastinostimotorne reedukacije(ponavljanja i dodatnestimulacije)


30/39

Tendencije

Redukcija inflamacije: antiadhezione

molekule, neuroprotektivni lekovi,

nespcifno spreavanje apoptoze

Podsticaj oporavka: growth faktori,

bridge molekule, degradacijaglijalnog iljka, implantacija vanovih

elija, implantacija stem elija,rehabilitacione metode


31/39

Eksperimentalne studije:

Implantacija stem elija


32/39

Komplikacije

Posledice inaktiviteta:

Tromboza

Urinarne komplikacije Respiratorne komplikacije

Dekubitusi

Osteoporoza Specifine komplikacije: spazam, bol,

heterotopine osifikacije, autonomna

disrefleksija


33/39

Komplikacije

Posebna vanost pripada upravokomplikacijama kod kojih je najvanije

autonomna disrefleksija koju karakteriesnana simpatika aktivacija sa sledeimznacima: teka paroksizmalna hipertenzija,glavobolja, znojenje, nazalna kongestija i

bradikardija. Obino je izazvana bolnimimpulsima iz neke regije tela.


34/39

Autonomna disrefleksijakod povreda iznad TH6-urgentno stanje

1.Bolni signali izazivaju

refleksnu kontrakciju krvnih

sudova odn.porast rast

krvnoga pritiska.2.Drugi nervi salju signale

kojima se identifikuju kvaliteti

bola

3. Takodje drugi nervi

obavetavaju mozak o

dogadjajima na krvnimsudovima.

4. CNS preuzima mere za

normalizaciju pritiska.

Kod normalne reakcije je prisutno sve od 1 do 4. Kod spinalne lezije izostaje od br. 2,jedini nain je da se prekine krug da se ukine uzrok


35/39

Autonomna disrefleksija

Postupak

Da se pacijent smiri i legne

Da se proveri stepen napunjenosti beike irektuma, potrae znaci infekcije i proveristanje koe

Da se da Nifelat 10mg pod jezik

Da se potrai specijalizovana pomo


36/39

Poremeaji beikeosnovna klasifikacija, ali postoje i druge klasifikacije urodinamske ifunkcionalne koje blie odreuju stanje kontraktilnosti i stanje

sfinktera

Beika KOD OTEENJA GORNJEG MOTORNOGNEURONA (REFLEKSNA ILI SPASTINABEIKA)

Hiperkontraktilnost i zadravanje manje koliinemokrae.

Beika KOD OTEENJA DONJEG MOTORNOGNEURONA (Mlitava beika)

Razvija se kod povreda na sakralnom nivou

Beika je mlitavog zida izgubila je sposobnostkontrakcije i moe se lako rastegnutii, to moe daima za posledicu preveliku koliinu mokrae u beici


37/39

Fokusi

Motorni oporavak

Funkcionalna nezavinost

Socijalna adaptacija

Kvalitet ivota


38/39

Rezime postupka:

Procenai prognoza oekivanog motornog oporavka:

Neuroloki pregled unutar 6h

Kvalifikacija ASIA od 3 do 7-og dana (75% Asia Cse oporavi do nivoa samostalnog hoda)

Periodini monitoring do postizanja platoa i nakontoga

Ustanoviti kratkotrajne i dugorone funkcionalneciljeve-od strane svakog lana tima, napraviti plan isprovoditi rehabilitacioni proces


39/39

Rezime postupka:

Odmah nakon akutnog zbrinjavanja isprovoenja rehabilitacije omoguiti

vraanje u socijalnu zajednicu,fokusirajui se na aktivno stvaranjemogunosti da osoba sa spinalnom

povredom aktivno uestvuje Pomo pri postizanju to veeg

kvaliteta ivota

Documents

Spinalne Lezije(1)