Embed Size (px)
Citation preview
11www.serbianmirror.comApril 2014.
V A N J I N I B I S E R I
Pro~itao sam nedavnojedno istra`ivanje sapitanjem „ko je junak
tvog detinjstva?”. Medjuodgovorima nema ni jednogknji{kog junaka! A junacimog detinjstva su bili TomSojer, Haklberi Fin, dugono-gi Stric iz romana „Orlovirano lete”, Gri{ka Melehoviz „Tihog Dona”, NikoletinaBursa}, Mi}a iz „Pesme”Oskara Davi~a, Gvozden izromana „Daleko je sunce”...Svi ovi junaci u{etali su umoj svet pravo iz {kolskelektire. A onda je u na{e `ivote u{etala tele-vizija i sve se preokrenulo. Deca onda{njedece vi{e nemaju `ivaca za lektiru.Zahvaljuju}i televiziji, dana{nja deca su ve}propratila ekranizovane storije romana kojebi trebalo da pro~itaju.
Mo`da ljudi zaista za poslednjihpola veka nisu uspeli da napi{u bolje knjigeod onih iz lektire, ali pouzdano znam dadeca posle gledanja filma ili TV serije te{koprihvataju Lava Tolstoja koji na dvadesetakstranica opisuje kako je obu~en francuski, akako ruski vojnik. Sve to mogu da videsamo u jednoj sekvenci filma. Video zapisisu, na `alost, pobedili nekada{njuknji`evnost. Stara knji`evnost, sem toga,gubi bitku sa novom koju diktira slika.Presti`ne nagrade u svetu i kod nas dobija-ju pisci koji su pomirili sliku i tekst, pa sunajcitaniji biv{i novinari, koji su na{liravnote`u izmedju reporta`e i video zapisa(Hemingvej, Markes, Kepot, Kueljo). Zatomnogi romani potse}aju na filmski scenario.
Dana{nji klinci u svakoj knji`arimogu da kupe ud`benik u kome su
prepri~ane sve knjige iz lek-tire. A i to ne moraju darade. Dovoljno je dapro{etaju internetom i nadjusve {to im je potrebno.Ne}e u`ivati u lepotire~enice Lava Tolstoja,[olohova, Dostojevskog iKafke, ali ce kao pred-stavnici novog doba, sveuraditi brzo i efikasno.Po{to i dalje vi{e volim da~itam knjige nego da {etampo internetu, moji sinovi sumi jednog dana poturilikopiran dokument koji se
zove „Lektira na beogradski na~in”.
ROMEO I JULIJARomeo i Julija su `abari iz Verone
i oni se smuvaju. Medjutim, matorci su imveoma zajebani i uop{te ih ne gotive, jerrade isti biznis, ali su u razli~itim ekipama.Zent im je da ih ne provale i da im neukinu kintu, pa se vidjaju tajno. I tako napedeset strana oni ne{to kao kriju i kenjajujedno drugome kako se vole. Na kraju, jed-nom prilikom upadnu u bedaka i lo{ trip iroknu se.
ZLO^IN I KAZNANeki student je stalno bez filera,
jer mora da pla}a stan, po{to je ispu{iomesto u studenjaku. Jednom prilikom je biou bedaku, pa je uleteo kod neke babe puneko brod i overio je. Posle je uleteo u frkusa samim sobom, jer se pla{io da ga muri-ja ne provali. U stvari, on nije bio neki kri-mos ve} obi~na zentara (u originalu jeupotrebljen so~niji izraz), pa se sam pri-javio muriji.
ILIJADATa Ilijada traje ko gladna godina.
Vodja jedne ekipe mazne ribu vodje drugeekipe. Onda ovaj drugi, da ne ispadnejajara, skupi ortake i opkoli ih ko BaboSarajevo. Ali, ovi prvi ga ispu{e, onako`estoko, jer su ovi drugi bili do jajaspremni. Onda jedan tip smisli kul foru dazeznu ove druge. [atro, kao boli ih onastvar, va`an je biznis koji mo`e da sezezne zbog nastale frke. Da poka`e kakosu iskulirali, oni odu i ostave {leper ciga-ra drugoj ekipi u kojem su sakrili deoekipe. Ovi drugi su mislili da su ih zavr-nuli i po~eli da slave. Kad su se ponapi-jali i udrogirali, ovi drugi izlete iz {lep-era... (slede prili~no so~ni izrazi).
RAT I MIRPre dvesta godina Francuzi krenu
na Ruje i dodju do Moskve (kao u „Pancergeneralu”). Onda je do{la zima i Francuzi seposmrzavaju ko (so~an izraz neprikladan zanovine) i onda se napasu... Rujama ko zeckelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i
neke ribe, `urke, `va}u ne{to, njesra svevreme.
PROCESTipa uvate drotovi bez razloga i
drndaju ga kroz celu knjigu i na kraju gas.... do koske.
Posmatrano iz ugla generacijezatrovane TV virusom i jezikom stripa, veli-ka dela klasika su prepri~ana verodostojno.Potopuno razumem neke nove klince, ali,nikada ne}e do`iveti da im ka`em kakoknjige ne bi trebalo ~itati. Jednog dana }e seizbrisati trake, izbirisa}e se video zapisi,novine }e pre}i u po`utele komplete. Samo}e u bibliotekama ostati knjige kao arhivkolektivnog pam}enja.
Po{to se, zahvaljuju}i tehnologijikoja uni{tava sve pred sobom, pribli`avamosvetloj pro{losti i usmenoj knji`evnosti,mo`emo o~ekivati, jer dijalektika to nala`e, da}e ponovo do}i generacija koja }e svoje junakepotra`iti u knjigama. Zahvaljuju}i Tom Sojerui Ani Karenjini, bi}emo ponovo bliski.
Upravo je iza{la iz {tampe nova knjiga
Vanje Buli}a - MU[KARAC U
IZVESNIM GODINAMAu izdanju Lagune.
Knjigu mo`ete naru~iti preko izdava~ke ku}e
LAGUNA.
LEKTIRA NA BG NA^INSpecijalno za Ogledalo - Vanja Buli}
22226666.... AAAApppprrrr iiii llll uuuu 8888::::00000000 ppppmmmm ((((uuuullllaaaazzzz $$$$22220000))))
U Sali crkve Vaskrsenja Hristovog - 5701 N. Redwood Dr. Chicago IL 60631
Pozivamo talentovane kandidate da se prijave i svojim talentom osvoje jednu od veoma presti`nih nagrada.
Najbolje stru~i `iri publike.
Nastupi}e veliki broj naših peva~a i muzi~ara: Dragan Negovanovi}, Slavica Momakovi} Miljanovi},Zoran Mileti}, Mirjana Negovanovi}, Sladjana Risti}, Alija Dalipovi},
Neda Goran~i}, Jasmina Ili} i drugi
PPPPRRRROOOOLLLLEEEE]]]]EEEE UUUU OOOOGGGGLLLLEEEEDDDDAAAALLLLUUUUNa{ list OGLEDALO tradicionalno i ove godine organizuje veliku muzi~ku manifestaciju
Po`urite i prijavite se mo`da ba{ vi sa ovogodi{njom nagradom zapo~nete veliku muzi~ku karijeru.Javite se {to pre, pozovite na{eg muzi~kog korepetitora Slavicu Momakovi} na 708.502.2090
Za sve informacije i detalje. Ili nam pi{ite na: [email protected] Sre}no!
M A N I F E S T A C I J E
12 April 2014.
Sa velikim ponosom najavljujemotradicionalnu muzi~ku manifestaci-ju “Prole}e u Ogedalu” koja se od
ove godine podi`e na vi{i nivo.Ovogodi{nji pobednik osvoji}e pravo nau~e{}e na najpresti`nijem festivalu naro-dne muzike u Srbiji “MORAVSKI BIS-ERI”. Dobitnik druge nagrade }e tako|este}i pravo da u~estvuje na interna-cionalom festivalu – NISVIL u Ni{u.Veliki broj radio i TV stanica u Srbiji iRepublici Srpskoj promovisa}e pobednike“PROLE]A U OGLEDALU”. Tre}anagrada je reporta`a i naslovna strana una{em listu.
Tim povodom razgovaramo sana{im vernim saradnicima, svih ovih god-ina na “PROLE]U U OGLEDALU”,uglednom interpretatorkom narodne pesmeSlavicom Momakovi} Miljanovi} i kom-pozitorom i vrsnim muzi~arem DraganomNegovanovi}em, koji }e uraditi pesmu zapobednika, a sa kojom }e se on predstavi-ti na velikom festivalu “MORAVSKI BIS-ERI” u Vrnja~koj Banji. Pesma mora dabude nova i u duhu ovog renomiranog fes-tivala koji promovi{e srpsku narodnupesmu i ~uva je od zaborava.
Ogledalo: Recite nam Va{emi{ljenje o muzi~kom festivalu“MORAVSKI BISERI” ?
Dragan Negovanovi} - Ukratko,mislim da je najpresti`niji i najkvalitetnijifestival prave narodne muzike u Srbijidanas. Samo kvalifikovanje da se u~estvu-je me|u najboljima je velika ~ast zasvakog izvo|a~a. Ina~e, nosim vrlo pozi-tivne uspomene sa ovog festivala od prepar godina kada je moja sestra MirjanaNegovanovi} dobila prvu nagradu za inter-pretaciju. To je bio veliki uspeh za nju iza nas koji smo radili na njenoj pesmi.Imaju}i u obziru da je glasalo 47 radiostanica, a bilo je 80 u~esnika, to je zaistabila jedna kruna i prekretnica u njenoj kar-ijeri. Nadam se da }emo ponoviti uspeh saovogodi{njim pobednikom.
Po mom mi{ljenju ne postojibolji na~in da se peva~ predstavi. Samimtim {to se radi o najpresti`nijem festivalunarodne muzike u Srbiji takmi~enje }eprenositi preko 40 televizija. [to zna~i da}e {iroke mase videti i nadam se zapaziti
na{eg izvo|a~a. Ukoliko padne i nagradaonda zaista mo`e do}i do `ivotnih prome-na. S obzirom da sam odrastao u ku}i ukojoj su se mnoge zvezde rodile zaista nebih bio iznena|en da se to i dogodi.
Ogledalo: – Kolika je to promo-
cija za na{eg pobednika i kolika {ansa zabudu}nost u svetu muzike?
Slavica Momakovi}-Miljanovi}:– Za na{eg pobednika je samo u~e{}e natako presti`nom festival, na samompo~etku muzi~ke karijere veliki uspeh. A
s obzirom da }e ga gledati i ~uti celaSrbija putem medija i reklama je ogrom-na. Dobar plasman zavisi od peva~a,pesme i kompletnog utiska na `iri, publikui novinare. Mogu da uslede pozivi za gos-tovanja na radio stanicama i televizijama.Veoma je va`no da pobednik vrhunskiotpeva, jer je konkurencija velika. Zana{eg peva~a posle ovog festivala ni{tavi{e ne}e biti isto. Festival ima mogu}nostda ga vine u zvezde.
@elim da podsetim da su mnogevelike zvezde upravo na ovom festivaluzapo~ele svoju muzi~ku karijeru: MiroslavIli}, Marinko Rokvi}, Zorica Brunclik,Sne`ana Djuri{i}, Radi{a Uro{evi}...
Ogledalo: – Kako }ete odabratipesmu, aran`man, muziku? Koliko }e seraditi na tome?
Dragan Negovanovi}: – [to seti~e same kompozicije moja dragakoleginica i prijateljica SlavicaMomakovi} Miljanovi}, osim {to izuzetnopeva ima i veliki dar za komponovanje ipisanje tekstova. Ona }e doneti radnuverziju koju }emo posle finalizirati i uklo-piti muziku i aran`man. Ne}emo sefokusirati na to koliko }e vremena oti}ive} da finalni rezultat bude {to bolji. A zainformaciju, da bi se jedna pesma uradilau proseku je potrebno oko 130 radnih sati.
Ogledalo: – Da li ste mi{ljenjada treba da postoje posebni kriterijumina ovogodi{njoj manifestaciji“PROLE]E U OGLEDALU”?
Dragan Negovanovi}:- Naravno,imaju}i u vidu mogu}e u~e{}e naovakvom festivalu o kojem mnogiizvo|a~i sanjaju, svi u~esnici treba daznaju da imaju najve}u {ansu da zaploveu profesionalne muzi~ke vode. Samim tim}e na njima biti velika odgovornost kao ina svima nama da ih predstavimo unajboljem mogu}em svetlu. Otvorenogovere}i, pred ovakvim auditorijumomprostora za gre{ku nema.
Ipak, sa uverenjem mogu re}i dau ovom gradu imamo zaista talentovane iodgovorne takmi~are i siguran sam da}emo ostaviti pe~at koji }e ostati zapam}enje. Ina~e, ne bih se ni upu{tao uovaj posao. Svim takmi~arima `elim punouspeha i vidimo se uskoro.
PROLE]E U OGLEDALU
ODSKO^NA DASKA U SVET ZVEZDA
Veliki muzi~ki 22. festival narodne muzike “ Moravski
biseri “ odr`ava se jula meseca u Vrnja~koj Banji. Ovo je
festival takmi~arskog karaktera, koji ima za cilj o~uvanje
srpske narodne pesme. Prvo ve~e festivala posve}eno je
novim nadama, a na drugoj ve~eri u~estvuju najve}e
peva~ke zvezde srpske estrade. Najboljim folk i pop
peva~ima, kompozitorima, aran`erima, kao i pojedinci-
ma, bi}e uru~ene tradicionalne godišnje nagrade “Zlatni
melos”, koje se dodeljuju na osnovu glasanja na radio i
TV stanicama.
Ovogodi{nji Nisville festival odr`a}e se od 14. do
17. avgusta, a tokom ~etiri dana trajanja festivala,
o~ekuje se poseta od preko sto hiljada posetilaca.
Nisville d`ez festival je od svog nastajanja bio okrenut
promovisanju d`eza, kao muzi~kog pravca koji dolazi sa
ameri~kog kontinenta, u kombinaciji sa etno muzi~kim
tradicijama iz razli~itih delova sveta. Kao takav, Nisville
d`ez festival je veoma doprineo predstavljanju
Balkanske muzike, kao jednog sasvim novog pravca u
muzici.
Prole}e u Ogledalu }e se odr`ati 26. aprila
u sali crkve na redwood Dr.
Prijavite se na vreme.
Mozda je ovo ba{ va{a `ivotna {ansa
za ostvarenje muzi~ke karijere
Pozovite Slavicu Momakovi} Miljanovi}
na tel: 708.502.2090
ili na email:[email protected]
Stru~ni `iri i `iri publike izabra}e najbolje.
Sre}no!
D R U [ T V O
17. MART
16. mart je bio istorijski dan.Moja Jelena je slavila na splavuMalevila u Zemunu 60 ro|endan,glasalo se za vlast naprednjaka u Srbijii za nezavisni ruski Krim uUkrajini. U Srbiji iBeogradu je na izborimapobedila sirotinja, kojuokuplja SNS ve} dvedecenije. Glasovima 48odsto za parlament i 43odsto beogradsku vlast,narod bez posla je izabraonovog vo`da AleksandraVu~i}a. On je to i hteo, davlada sam, {to }e mu sevrlo brzo razbiti o glavu, jer mu ne}eod 1. maja, kada sastavi novu VladuSrbije, niko drugi biti kriv za gre{kedo on li~no.
Rusi i Nemci su ovim srpskimizborima jako zadovoljni. Amerikancisu razo~arani, mada su uspeli da spasubiv{eg predsednika. Srpska srednjaklasa je te{ko pora`ena, kao {to se,ina~e, de{ava u svetu, i smestila se uglasovima za SPS, DS i Tadi}evu novu„zelenu” stranku. Boris Tadi} }e takopostati neki Vu~i}ev ministar. I Da~i},a mo`da i deklasirani Djilas.Aleksandar Vu~i} }e biti i premijer, ipredsednik i drugoven~ani liderstranke. Dobro je da su Ko{tunica,^eda i Dinki} izbrisani ovog puta izvlasti, kao politi~ki me{etari. Glasa~isu ih prezreli.
Zbog Jeleninog ro|endanamoj sin Du{an, snaja Mirna, Jelena ija, smo se veselili u „Zemunu navodi”, uz dunavskog smu|a, kog jealas vatao ~itavo prepodne u bistrojreci i uz crnogorsko najjeftinije belovino, jer mi plata opet kasni.Obele`ili smo ujedno i ~etiri decenijezabavljanja. Kako vreme leti. Kad }eta stotka?
22. MART
Stiglo nam je prole}e. PoBeogradu ispisani lepi grafiti:
– Vodite ljubav a ne rat. A mo`etei oba – ven~ajte se!
– @ene su kao vino –{to su starije sve vi{e li~ena ba~vu.
– Voli bli`njeg svog,ali pazi da te pritom neuhvate.
– Brak je ono {todolazi posle `ivota, a presmrti.
Nestao jenajmo}niji srpski politi~ariz zemlje. Aleksandara
Vu~i}a nema cela dva dana u Beogradui na televizijama. Prona{li smo ga uMoskvi gde se le~i od ogromno visokogkrvnog pritiska i politi~ke nesanice.Putin ga le~i tretmanom bratskogube|ivanja da prizna Krim, da spaseJu`ni tok i da (ne) zadr`i Da~i}a uvlasti.
I Amerikanci su poslali porukuSrbima, ali preko ambasadora Kilbija,koji se pita sa kim je od na{ihpoliti~ara narko bos [ari} bio na vezi?Ispa{ce da nam kralj kokaina ure|ujenovu Vladu Srbije? Mo`da je zato idovezen dr`avnim avionom iz CrneGore, preko Ju`ne Amerike i SAD ?
Vi{e se ne pri~a o projektu“Beograd na vodi”, jer su izbori pro{li.Uskoro }e biti promovisan projekat –Srbija ni na nebu, ni na zemlji ! [ta daradimo kada nam je dr`ava kao ~ardaku kome je u ba~vi boravio zakovanlegendarni Ba{ ^elik.
Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.comPS. Zagonetka: Kakva je
sli~nost izme|u mu{karca i hrastovogparketa?Odgonetka: Ako ga dobroslo`i{ mo`e{ da ga narednih 40 godinagazi{!!!
MARKOVI
KONACI
STABILNOJ I USPE[NOJ TRANSPORTNOJ KOMPANIJI
POTREBNI VOZA^I
STADIG LINES CHICAGO TO GRAND FORKS, ND. 700 MILES ONE WAY.
2800 MILJA NEDELJNO ZAGARANTOVANO
IZUZETNO PLA]ENO U ZAVISNOSTI OD ISKUSTVA VOZA^A .38 DO .43 C /MILJA
POZOVITE MIKIJA NA 312. 888. 0669
13www.serbianmirror.comApril 2014.
^ E S T I T K E
14 April 2014.
15www.serbianmirror.comApril 2014.
^ E S T I T K E
I Z V A [ E G U G L A
16 April 2014.
17April 2014. www.serbianmirror.com
P O R U K E
^ E S T I T K E
18 April 2014.
19www.serbianmirror.comApril 2014.
P O R U K E
20 April 2014.
P O R U K E
Zlato se tradicionalno smatra simbolombogatstva ali tako|e se ~esto koristi kaobezbedna investicija koja zadr`ava svoju vrednost u kriznim vremenima.
Najve}i deo globalne proizvodnje zlataobuhvataju Kina, Ju`na Afrika, SAD, Australija,Rusija i Peru, dok su najve}i kupci Indija i Kina.^injenica je da je iskop zlata veoma skup. Zbogvisoke cene eksploatacije iz rudnika veruje seda ukupan iznos ikad iskopanog zlata jedvadosti`e 145,000 tona.
Globalna proizvodnja zlata i dalje je manjaod tra`nje. Sa trenutnim nivoom proizvodnjeo~ekuje se da za manje od 45 godina ukupnaponuda više ne}e mo}i da zadovolji tra`nju.
Od polovine 2013. godine centralne bankedr`e oko 32,000 tona zlata što je oko jednepetine ukupne koli~ine ikad proizvedene. Izovoga se jasno vidi da centralne banke imajuveliki uticaj na kretanje cene ovog plemenitogmetala. Upravo zato 15 najve|ih evropskih centralnih banaka potpisale su sporazum na sastanku 1999-te godine u Washington-u kojimse ograni~ava koli~ina zlata koju zemlje potpisnice mogu kolektivno da prodaju u toku jedne godine na 400 tona.
Kako navodi Ana Mihajlovi}, analiti~ar kom-panije FXLider, sa druge strane i vrednost dolarakao i visina fizi~ke tra`nje tako|e uti~u na cenuovog plemenitog metala. 'Tokom 2013. godinetra`nja za zlatnim nakitom porasla je i skoro
dostigla nivo od pre krize, dok je tra`nja zamalim polugama i nov~i}ima dostigla rekordnovisok nivo. Ukupna tra`nja dostigla je 3,756.1
tonu i vrednost od 170 milijardi dolara' ka`eAna Mihajlovi}.
Ipak i pored impresivne fizi~ke tra`nje, cenazlata je tokom 2013. godine pala skoro 28%pod uticajem smanjenja investicionih fondovakoji ulazu u kompanije koje se bave eksploataci-jom i preradom zlata kao i smanjene kupovineod strane centralnih banaka.
'Poslednjih nekoliko godina bile su prili~noburne za investitore u zlato i stvorile izvanredneprilike za zaradu na svetskoj berzi. 2011.-tegodine cena zlata dostigla je rekordno visokuvrednost od 1920$ za uncu. U tom periodu bilismo svedoci masovnog štampanja novca odstrane najve}ih svetskih centralnih banaka pred-vo|enih Federalnim Rezervama u Americi u ciljupodsticanja oporavka globalne ekonomije.Pored toga nekoliko krvavih sukoba na BliskomIstoku tako|e su destabilizovali finansijskotr`ište zbog ~ega su investitori više ulagali uzlato kao sigurniji instrument i time osiguralisvoje investicije' navodi Mihajlovi}.
Nedavna odluka Federalnih Rezervi, dapromenom svoje monetarne politike prestaneda slabi dolar, negativno se odra`ava na tra`njuza zlatom koje na tr`ištu tradicionalno imaulogu zaštite od inflacije. Me|utim,ograni~enost ponude kao i skupa eksploatacija ipored kratkoro~nog pada cene zasigurno }eodr`ati tra`nju za ovim plemenitim metalom udu`em vremenom periodu.
JJJJeeeeddddaaaannnn oooodddd nnnnaaaajjjjuuuunnnnoooossssnnnniiii jjjj iiiihhhh ppppoooossss lllloooovvvvaaaa ddddaaaannnnaaaaššššnnnnjjjj iiiicccceeee ---- tttt rrrrggggoooovvvv iiiinnnnaaaa cccceeeennnnoooommmm
zzzzllllaaaattttaaaa nnnnaaaa ssssvvvveeeettttsssskkkkoooojjjj bbbbeeeerrrrzzzz iiii ppppuuuutttteeeemmmm iiiinnnntttteeeerrrr nnnneeeettttaaaa
FXLider, najpoznatija brokerska ku}a na
Balkanu, specijalno svim ~itaocima Ogledala,
poklanja 50 dolara pravog novca kao
po~etni kapital za trgovanje cenom
zlata i drugih plemenitih metala
na svetskoj berzi.
Uzmite 50 dolara i trgujte na jedinoj berzi
na kojoj mo`ete zaraditi i kada cene
rastu ali i kada cene padaju.
Da osigurate svojih 50 dolara za trgovanje,
pošaljite Vaše ime, prezime,
email adresu i broj telefona na email
sa naznakom 'Ogledalo', i neko
od predstavnika podrške FXLider-a
}e Vas kontaktirati.
