SPECIJALNI PRILOG 26 - odbrana.mod.gov.rs prilog/26/026_051_Vojni... · „osvete” poraz srpskog kneza Lazara i wegovih trupa, koji se odi- ... put javqa na jednom Korunovi}evom

SPECIJALNI PRILOG 26

U SLAVUJUNAKA

VOJNI MEMORIJALI BALKANSKIH RATOVA I PRVOG SVETSKOG RATA

Predstavqawe najzna~ajnijih vojnihmemorijala srpske provenijencije,nastalih u prvoj polovini pro{logveka kao posledica balkanskih ra-

tova i Prvog svetskog rata, jo{ jedan jepoku{aj da se oìvi se}awe na ratnike– u~esnike presudnih bojeva i bitakau srpskoj istoriji. To je, ujedno, i deobogatstva materijalne kulturne ba{ti-ne koju nasle|ujemo. Podse}awe na ovememorijale svojevrsno je odavawe po-~asti u {iroj doma}oj javnosti mahomzaboravqenih postradalih pripadnikaSrpske vojske u ratovima za odbranu ioslobo|ewe zemqe u razdobqu izme|u1912. i 1918. godine.

341. novembar 2007.

KULT RATNIKA

KORENI IZ DREVNE ANTIKE

Mnogobrojni zna~ajni

istorijski izvori svedo~e

o uspostavqawu svojevrsnog

kulta ratnika, koji svoj

ìvot nesebi~no `rtvuje

za dobrobit zajednice,

wenu slobodu, odbranu

od neprijateqa ili ja~awe

u odnosu na susedne narode

i wihove dràve

Svest o potrebi o~uvawa uspomene, se}awa, odnosno memo-rije na ratnike – u~esnike u presudnim bojevima i bitkamau istoriji jednog naroda, ali i na one koji su `rtvovalisvoje ìvote u sudbonosnim oruànim sukobima, javila seve} u anti~kom periodu.Arheolo{ka iskopavawa anti~kih lokaliteta, a posebno

nekropola, pokazuju da je u tada dominantnom vrednosnom i ide-olo{kom sistemu velika pa`wa posve}ivana uspostavqawu io~uvawu uspomene na vojskovo|e, vladare ratnike i istaknutejunake, koji su, neretko, bivali i delimi~no ili u potpunostideifikovani.

Materijalizacija tog se}awa razvijala se postepeno, ~i-me je dobijala ne samo na raznorodnosti pojavnih i simboli~-kih oblika ve} i na specifi~nom zna~aju i vrednosti u okviruodre|ene dràve, lokalne zajednice ili dru{tvene grupe.

îtav niz zna~ajnih istorijskih izvora svedo~i o usposta-vqawu svojevrsnog kulta ratnika koji svoj ìvot nesebi~no `r-tvuje za dobrobit zajednice, wenu slobodu, odbranu od neprija-teqa ili ja~awe u odnosu na susedne narode i wihove dràve.Ve} u Herodotovoj „Istoriji”, Tukididovim „Peloponeskim ra-tovima” ili Plutarhovim „Uporednim ìvotopisima”, na pri-mer, uo~avaju se razvijeni i u svesti zajednice duboko ukorewe-ni oblici specifi~nog vi|ewa herojstva u ratu i `rtvovawa zaop{te dobro.

Organski se, u ovom segmentu, nadovezuju}i na anti~ko raz-dobqe, sredwovekovno doba zadràlo je osnovne arhetipskeodlike te pojave, nadogra|uju}i ih hri{}anskim tuma~ewima iikonografijom, uvode}i tako u svest i realnost toga periodapojam svetih ratnika koji nevino stradaju „Hrista radi”, a zaideale koji predstavqaju vrhunske verske i humanisti~ke vred-nosti tog vremena. Posve}eni pojedinci iz ranohri{}anskogperioda, kao i pozniji kanonizovani pripadnici plemi}kog sta-leà i vladarskih porodica postaju svojevrsni odraz u ogleda-lu svojih anti~kih prete~a, te simboli~kih i vrednosnih arheti-pova.

Lokaliteti koji se nalaze u neposrednoj vezi sa presudnimistorijskim doga|ajima, odnosno oruànim sukobima, kao i me-sta pogibije, odnosno pogreba ratnika i vojskovo|a koji su seistakli svojim juna{tvom, ratni~kom ve{tinom ili `rtvovawemza vi{i ciq, s vremenom su dobijali na zna~aju kao kultna,

istorijski ili ideolo{ki va`na mesta. Primerikoji bi neposredno i bez bilo kakve razumnesumwe potkrepili ovakvu tvrdwu brojni su i ra-znorodni. Ukaza}emo samo na neke od najzna~aj-nijih, poput obele`ja posve}enog hrabrom kraquLeonidi i wegovim spartanskim saborcima namestu Termopilske bitke ili grobnice makedon-skog kraqa Filipa Drugog u Vergini, odnosno lo-kaliteta Kosovske bitke ili mesta smrti despo-ta Stefana (Lazarevi}a) podno Kosmaja. Isto-rijski, simboli~ki i ideolo{ki, a u nekim slu~a-jevima i religijski paralelizam navedenih pri-mera iz razdobqa anti~ke Gr~ke i sredwovekov-ne Srbije ukazuje na svojevrsnu univerzalnostosnovnih svojstava vojnih memorijala tokom pro-teklih vekova.

Bez èqe da se detaqnije analizira svest ipraksa koja je u toj oblasti, pored ostalog, odli-kovala anti~ki i sredwovekovni svet, osnovniciq ovog teksta jeste da predstavi najzna~ajnijevojne memorijale srpske provenijencije, nastaleu prvoj polovini pro{log veka kao posledicaBalkanskih i Prvog svetskog rata.

V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H

35

SPOMEN-ÊSME

SIMBOLIKAIZVORA VODE

Ratovi za oslobo|ewe Srbije predstavqaju posebnu, zna~ewski odre|enu i neobi~no zanimqivu pojavu nacionalne istorije. Ova sintagma je u svesti pripadnika ve}inskog naroda u Srbiji neraskidivovezan za period velikih oruànih sukoba koji su se odvijali u razdobquizme|u 1912. i 1918. godine.Iako u dobroj meri neopravdano svedena na razdobqe balkanskih i Prvog svetskog rata, ova pojava, poredostalog, doprinela je nastanku niza vojnih memorijala koji se nalaze ne samo na teritoriji Srbije, ve} i na podru~ju ve}eg broja drugih dràva.

Vojni memorijali balkanskih i Prvog svetskog rata mogu se kla-sifikovati po nekoliko principa, a me|u wima su posebnozna~ajni hronolo{ki, istorijsko-doga|ajni, teritorijalni iarhitektonsko-sadràjni. Istovremeno, oni se mogu svrstatii u dve grupe koje bi ~inili spomenici pobede (primer: kom-

pleks na Kajmak~alanu u Makedoniji) i spomenici upozorewa (pri-mer: tzv. Spomen-kosturnica pripadnika Srpske vojske stradalih ulogoru za internirce koji se nalazio u tvr|avi u Aradu u Rumuniji).Ukoliko se, pak, obrati pa`wa na determinisawe perioda najve}egraditeqske delatnosti vezane za podizawe memorijala li~nosti-ma i doga|ajima iz razdobqa ovih oslobodila~kih i odbrambenihratova, tada se moè uo~iti jedan jasno izdvojen hronolo{ki okvirkoji obuhvata razdobqe u periodu ve} od 1912, pa sve do 1941. go-dine.

RELIGIJSKA ODREDNICAPeriod stvarawa i razvoja novoformirane Kraqevine Sr-

ba, Hrvata i Slovenaca (od 1931. godine Kraqevine Jugoslavije)podrazumevao je i obnovu osnovnih principa i vrednosti gra|an-skog dru{tva, ali i daqi razvoj savremenog monarhisti~kog poli-ti~kog i dràvnog sistema, koji je naglo prekinut izbijawem Prvogbalkanskog rata 1912. godine. Preneseno na poqe arhitektonskogi drugog umetni~kog stvarala{tva, to je zna~ilo da su vojni memo-rijali gra|eni u tom razdobqu nosili jasan pe~at vladaju}e gra-|anske i politi~ke ideologije. Istovremeno, zna~ajno prisustvoSrpske crkve dodatno je zna~ewski i sadràjno odre|ivalo nasta-le memorijale. Razumqivo je, stoga, {to najve}i deo u ono vremepodignutih vojnih memorijala sadrì i jasnu religijsku komponentu,odrednicu ili simboliku.

Ve}i broj spomenika posve}enih oslobodila~kim ratovimakoji su se vodili u razdobqu od 1912. do 1941. godine o{te}en jeili je sru{en tokom Drugog svetskog rata, a delimi~no i nakon we-govog okon~awa. Stradawe nepokretne kulturne ba{tine u svet-skim ratovima poprimilo je izuzetno velike razmere, {to je do-datno doprinelo da se wen ukupni stepen o~uvanosti u potowim de-cenijama mogao smatrati nezadovoqavaju}im.

Prvi, istina skromni vojni memorijali nastali u tom perioduneposredno su vezani za doga|aje iz razdobqa Prvog balkanskograta, i wihovo podizawe uo~ava se ve} krajem 1912. godine, ma-hom na teritoriji tim ratom oslobo|enog Kosova i Metohije, ali iu pojedinim regijama centralne Srbije. Najraniji, odnosno najsta-riji vojni memorijali, podignuti da obeleè i slave oslobo|eweoblasti koja se me|u Srbima vekovima smatrala, doìvqavala idefinisala kao „kolevka” sredwovekovne srpske dràve, kulture ivere, nosili su jasnu istorijsku, ideolo{ku i religijsku konotaciju.Oni su ukazivali na ostvarewe vi{evekovne te`we Srba da odturske dominacije oslobode oblasti Kosova i Metohije, ali i da„osvete” poraz srpskog kneza Lazara i wegovih trupa, koji se odi-grao 1389. godine na Gazimestanu.

SPOMEN-ÊSMA ”KOSOVO”Jedan od najstarijih i najzna~ajnijih vojnih memorijala, na-

stalih upravo tokom perioda Prvog balkanskog rata, predstavqaSpomen-~esma simboli~nog naziva „Kosovo”, podignuta krajem1912. godine u tek oslobo|enom Prizrenu, administrativnom, kul-turnom, obrazovnom i verskom sredi{tu Metohije.

Krajem 1912. godine general Boà Jankovi} dao je zadataktada mladom, ali ve} perspektivnom beogradskom arhitekti Mo-miru Korunovi}u da na periferiji Prizrena projektuje i sagradiSpomen-~esmu „Kosovo” u znak se}awa na ratnike pale u borbama

R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A

Spomen plo~a u Prizrenu

361. novembar 2007.

1912. godine za oslobo|ewe tog meto-hijskog grada. I danas postoji, ali unovom, urbanom ambijentu. Sazidana jeod grubo tesanog kamena na neure|enomzemqi{tu i bez ure|enog prilaza. Du-ga~ka je 11,5 metara, a sredwi deo vi-sok je 7 metara. êsma ima izgled me-morijalnog spomenika, iako je skrom-nih dimenzija i jednostavne strukture.Svojim blago nijansiranim rusti~nimizgledom, ona se dobro uklapala u pri-rodni, pomalo romanti~ni ambijent ne-kada{weg predgra|a. [ema gra|evineje trougaona. U sredi{tu je visoki bloksa ni{om i pilastrima u podno`ju, nad-vi{en zabatnim poqem. To poqe ukra-{eno je predstavom belog orla, grbomKraqevine Srbije. Natpis ukazuje nato da je ~esma bila namewena bra}iPrizrencima. Postoje tri slavine. Umedaqonu leve ni{e ispisan je broj1389, a u desnoj ni{i 1912, {to ukazu-je na èqu graditeqa da naglasi zna~ajdva va`na datuma iz istorije srpskognaroda vezana za Kosovo i Metohiju.Simbolika brojeva, koja se ovde prviput javqa na jednom Korunovi}evom de-lu, bi}e kasnije svojstven motiv wego-vih spomen-obele`ja. Istorijski patossredwovekovne kosovske tragedije sim-boli~no je povezan sa herojskom oslo-bodila~kom epopejom Srpske vojske uPrvom balkanskom ratu. Na strane ~e-sme autor je postavio plo~e sa stihovi-ma patriotske sadrìne. Arhitekta jena tom spomen-obele`ju ostvario dopa-dqiv spoj lu~nih i zabatnih elemenata,kojim je zadovoqio ukus provincijskesredine. Plo~e sa stihovima uni{tilisu Bugari u Prvom svetskom ratu. Originalni projekat Spomen-~esme u Prizrenu nije sa~uvan.

MEMORIJALNA ULOGAPored navedene spomen-~esme, u periodu balkanskih i Prvog

svetskog rata, ali i posle wihovog okon~awa, uo~qiva je pojava iz-gradwe sli~nih objekata skromnih dimenzija i bez posebne umet-ni~ke vrednosti. Oni su, u skladu sa dugom tradicijom me|u naro-dima ovog podnebqa, koja je podrazumevala postavqawe obele`jana istorijski ili verski va`nim lokalitetima, bez nekog posebnogplana nastajali na {irokom podru~ju centralne Srbije, Kosova iMetohije, Makedonije i Gr~ke. S vremenom, te su spomen-~esme bi-vale zapu{tane, zaboravqane i prepu{tane zubu vremena. Veomamali broj wih, koje su o~uvane do na{ih dana, poput one u Mlade-novcu ili one u blizini sela Agios Mateos na gr~kom ostrvu Krf,svedo~e o neprolaznoj potrebi da se od istorijskog zaborava otrg-nu li~nosti i doga|aji koji su obeleìli period balkanskih i Pr-vog svetskog rata. Dubqa simbolika izvora vode, koja predstavqaosnovnu odliku i funkciju spomen-~esma, uo~qiva je sama po sebi.

Ipak, me|uratni period obeleèn je i podizawem maweg bro-ja umetni~ki i istorijski veoma vrednih spomenika, koji u sebi sa-drè i elemenat spomen-~esme. Spomenik ratnicima iz Vlasotin-ca, palim u oslobodila~kim ratovima Srbije u periodu izme|u1809. i 1918. godine, podignut je 1932. godine na centralnom trgu.Ima oblik obeliska ~ije je stablo sraslo sa bazom. Wegova mono-

litna akademska kompozicija suàva sepri vrhu, a sam vrh zavr{ava se vi{e-segmentnom „kapom” ra{~lawenom ma-lim lu~nim ni{ama. Baza spomenika sasve ~etiri strane ima ispuste za odvodatmosferskih padavina, koji su obliko-vani u formi lavqih glava i {koqke zasam odvod. Skladna kompozicija spome-nika oboga}ena je plitkom i sitnom de-korativnom plastikom heraldi~kog isimboli~kog zna~aja.

Stati~na kompozicija spomenikapleni svojim dostojanstvom i uzdràno-

{}u, ~ime ispuwava svoju memorijalnu funkciju. Po svojoj vitkoj si-lueti i jednostavnosti masa obelisk u Vlasotincu spada u repre-zentativnije srpske vojne memorijale me|uratnog perioda.

Dowa zona spomenika, pro{ireni stepenasti postament, kaoi baza obeliska (spomen-~esma) i sam vrh obeliska, gra|eni su odkamena pe{~ara, dok je sam obelisk od betona obloènog sitnozr-nim ve{ta~kim kamenom teraco.

Spomenik u Vlasotincu projektovao je znameniti ruski arhi-tekta Nikolaj Krasnov, autor vi{e vojnih memorijala u Srbiji iinostranstvu, a radove je izveo lokalni kamenorezac SvetozarJankovi}. Spomenik je podignut na inicijativu dr Radula Vela{e-vi}a.

Spomen-~esma „Crkvenac” u Mladenovcu nalazi se u Kosmaj-skoj ulici. Podigli su je u godinama posle okon~awa Prvog svetskograta zahvalni Mladenov~ani i borci Moravske divizije Prvog po-ziva. Posve}ena je pripadnicama {kotske ènske medicinske mi-sije, koju je u Srbiji tokom tog svetskog rata predvodila dr ElsiMod Inglis. êsma ima oblik svoda koji sa predwe strane drèdva stuba. Na sredini je postavqena bela mermerna plo~a sa zao-bqenim gorwim delom. Slova epitafa uklesana su i obojena zlat-noùtom bojom. Tekst posvete dat je na srpskom i engleskom jeziku.

Spomen-~esma „Crkvenac” jeste izraz zahvalnosti za pomo}koju su rawenim pripadnicima Srpske vojske ukazale pripadnicehumanitarno-medicinske misije [kotlan|anki i se}awe na vaàndeo istorije ovih predela.

Spomen-~esma „Crkvenac”


37

GPOD ZNAKOMKRSTAVaàn gra|evinski, odnosno arhitektonski opus u sveukupnoj ba{tini koju obuhvataju vojni memorijali predstavqaju spomen-kosturnice, kapele i crkve, koje u ve}em broju nastaju u periodu nakonokon~awa Prvog svetskog rata. Wihova gradwa bila je plod vi{estruke potrebe ~uvawa se}awa, ja~awa patriotskih, dinasti~kih iliverskih ose}awa i stavova stanovni{tva novouspostavqene Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

SPOMEN-KOSTURNICE, KAPELE I CRKVE lavni ktitori gradwe tih specifi~nih bogomoqa bili su kra-qevi Petar Prvi i Aleksandar Prvi, Srpska pravoslavnacrkva, posebno uspostavqani odbori za gradwu konkretnihvojnih bogomoqa, udruèwa ratnih veterana i istaknuti po-jedinci.Najve}i broj vojnih bogomoqa mahom nastaje u regijama u koji-

ma su se u periodu izme|u 1912. i 1918. godine odigrale najzna-~ajnije bitke balkanskih i Prvog svetskog rata.

U neposrednoj okolini Beograda, na Ibarskoj magistrali kojaspaja glavni grad sa zapadnim regijama Srbije, sme{teno je pitomokolubarsko mesto Lajkovac. îtav kolubarski kraj znamenit je kaojedna od najstarijih oblasti srpske sredwovekovne dràve, a svojzna~aj nije izgubio ni u potowim istorijskim razdobqima. PeriodPrvog svetskog rata doneo je toj oblasti velika razarawa i gubi-tak qudskih ìvota. Mo`da dve najzna~ajnije i u vojnoistorijskojnauci najpoznatije bitke, koje su se tokom 1914. godine vodile naevropskim boji{tima, Cerska i Kolubarska, odigrale su se upravona tim terenima.

ISPOD PODA OD KAMENIH PLOÂ Jedan od u javnosti malo poznatih lokaliteta jeste i Spo-

men-crkva svetog \or|a, sa kosturnicom, u selu ]elije kod Laj-kovca u ~ijim kriptama po~iva veliki broj stradalih pripadnikaSrpske vojske – u~esnika u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Spomen-crkva sa kosturnicom nalazi se na oko tri kilometara jugoisto~-no od samog Lajkovca, administrativnog sredi{ta istoimene op-{tine, a u neposrednoj blizini Vrap~eg brda, oko koga su se u je-sen 1914. godine vodile krvave borbe izme|u jedinica Srpske iAustrougarske vojske. Crkva je sagra|ena u periodu izme|u 1923.i 1924. godine na starom sredwovekovnom crkvi{tu, sa osnov-nom namenom da posluì kao kosturnica u kojoj treba da po~iva-ju posmrtni ostaci oko sedam hiqada stradalih boraca. U kriptikoja se nalazi neposredno ispred zapadnog portala bogomoqe,kao i u onoj ve}oj koja je formirana unutar naosa, pohraweni suposmrtni ostaci srpskih boraca. Sama gra|evina odlikuje se jed-nostavno{}u forme, budu}i da je osmi{qena kao jednobrodna

kapela sa polukru`nom oltarskom apsidom.Unutra{wost hrama podeqena je sa dva jakapilastra na tri traveja, te je ta arhitekton-ska forma ostala nepromewena do na{ih da-na. Hram je posve}en jednom od ranohri{}an-skih svetih ratnika – svetom \or|u Pobedo-noscu.

Osim po ovome, Spomen-crkva svetog\or|a sa kosturnicom u ]elijama kod Lajkov-ca zna~ajna je i po tome {to je tokom 14. i 15.veka na tom lokalitetu formiran manastir,koji je obuhvatao glavni hram – katolikon inekoliko pomo}nih zgrada. Sam manastir za-du`bina je nepoznatog srpskog vlastelina, ~i-ji je grob, iako devastiran u potowim vekovi-ma, otkriven tokom obimnih restauratorsko-konzervatorskih radova izvedenih 2005. go-dine u okviru aktivnosti Ministarstva radai socijalne politike na za{titi srpskih voj-nih memorijala, a po projektu stru~waka Za-voda za za{titu spomenika kulture – Vaqevo.Ne{to kasnije, verovatno krajem 15. veka, unaosu je sahrawen nepoznati mu{karac sta-


Spomen-crkva svetog \or|a, sa kosturnicom u selu ]elije

381. novembar 2007.

rije dobi, ~iji je grob bio namerno skriven ispod poda izra|enogod kamenih plo~a. Nakon tog otkri}a izvr{ene su prve antropo-lo{ke analize skeletnih ostataka, koje su potom nastavqene u la-boratorijama u Kanadi, budu}i da sredwovekovni pisani izvorisvedo~e da je u tom sredwovekovnom hramu bio sahrawen jedan odsinova despota \ur|a – Grgur Brankovi}, koga su Turci u znak od-mazde oslepeli. Posebnu vrednost hrama ~ine i nedavno otkrive-ni ostaci sredwovekovnih fresaka.

Spomen-crkva svetog \or|a sa kosturnicom, koja je dece-nijama tavorila u stawu potpune zapu{tenosti, blesnula je to-kom 2005. godine zahvaquju}i angaòvawu stru~waka Zavoda zaza{titu spomenika kulture – Vaqevo i sredstvima Sektora zabora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada i socijalne po-litike.

Spomen-kosturnica ratnika stradalih u balkanskim i Pr-vom svetskom ratu u Jagodini, delo Momira Korunovi}a, pred-stavqa redak primer memorijalnog objekta tog autora izgra|enogu urbanom ambijentu. Spomenik ima ~etvorougaonu osnovu, sa{irokom bazom i uìm stablom. Da nije krsta na vrhu, ostavqaobi teàk utisak svojim spoqa{wim masama. Objekat ima troste-penu bazu, a u podno`ju izdubqene ni{e. Kao glavni likovni znakpri vrhu stabla isklesana su okrugla poqa sa ravnokrakim kr-stovima u sredini. O~igledno je da je gradski ambijent mawe in-spirisao Korunovi}a. Ni po svojim dimenzijama, ni po formi,ni po dekoru, taj spomenik ne moè da se meri sa memorijalimakoje je Momir Korunovi} izveo u slobodnom, neurbanizovanomprostoru. Korunovi} je navikao da wegove gra|evine u gradovimaimaju dominantnu urbanisti~ku ulogu. Svega toga u ovom spomeni-ku nema. Spomen-kosturnica u Jagodini, posve}ena uspomeni naJagodince stradale u balkanskim i Prvom svetskom ratu, podig-nuta je 1925. godine. Originalni projekat nije sa~uvan.

SE]AWE NA DOBRUXUNa gradskom grobqu u rumunskom mestu Me|edija (Medgedia),

u blizini Konstance, nalazi se monumentalna Spomen-kosturni-ca pripadnika Prve srpske dobrovoqa~ke divizije, stradalihtokom ~uvene bitke za Dobruxu 1916. godine.

Spomen-kosturnica sagra|ena je 1926. godine u obliku pi-ramide od belog ven~a~kog mermera. Sve~anom otkrivawu tog voj-nog memorijala prisustvovali su, pored visokih rumunskih zva-ni~nika, i kraq Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandar Prvi ikraqica Marija. Zbog neodràvawa i posledica ~estih zemqo-tresa, pojedine plo~e od kojih je Spomen-kosturnica sa~iwena svremenom su ispale iz leì{ta, kao i sam vrh piramide i mer-merni stubovi koji su dràli dekorativnu metalnu ogradu. Spo-men-kosturnica u kojoj po~iva vi{e hiqada stradalih pripadnikaPrve srpske dobrovoqa~ke divizije, koji su se juna~ki borili ubici za Dobruxu 1916. godine, obnovqena je tokom zimskih mese-ci 2006. i 2007. godine. Sredstva za izvo|ewe svih planiranih radova u potpunosti jeobezbedio Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstvarada i socijalne politike Vlade Republike Srbije.

Projekat za izvo|ewe restauratorsko-konzervatorskih ra-dova na tom spomeniku kulture iz ratnih perioda realizovala jeekipa stru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kultu-re – Beograd, a posebnu zaslugu u wegovom uspe{nom okon~awupripada i osobqu Ambasade Republike Srbije u Rumuniji.

Spomen-kosturnica pripadnika Prve srpske dobrovoqa~kedivizije, koja se nalazi u okviru gradskog grobqa u mestu Me|e-dija, predstavqa najve}i i najzna~ajniji srpski vojni memorijalna teritoriji Rumunije.

Na samom vrhu planine Jagodwe kod Krupwa, 1926. godine,po projektu arhitekte Momira Korunovi}a, po~eli su radovi na

izgradwi Spomen-kapele sa kosturnicom, posve}ene srpskim rat-nicima stradalim u bici na Drini 1914. godine. Odbor za podi-zawe tog spomen-obele`ja, kao i Spomen-crkve u Krupwu, koja jetako|e podignuta po Korunovi}evom projektu, formiran je jo{1924. godine. Spomen-obele`je na Ma~kovom kamenu podignuto jesredstvima dràve i dobrovoqnim prilozima gra|ana. Wegovaizgradwa okon~ana je tek 1930. godine. Spomenik je izgra|en odpritesanih granitnih blokova u obliku kapele sa zvonikom. Nasamom vrhu postavqen je masivni granitni krst. îtav objekat vi-sok je oko osam metara. Kapela, sredi{te samog objekta, ima dvo-krilna re{etkasta vrata. Okolni prostor ogra|en je niskom ì-~anom ogradom, na ~ijoj se ju`noj strani nalazi dvokrilna ulaznakapija sa betonskim stubovima. Izme|u stubova, iznad vrata, nametalnoj mreì ispisan je tekst „Otaxbina palim herojima”. Nastubovima sa ulazne strane nalazi se jedna metalna plo~a sa re-qefnim brojevima. Na levom stubu se nalazi broj 1914, {toozna~ava godinu tokom koje je otpo~eo Prvi svetski rat, dok se nadesnom nalazi broj 1926, koji ozna~ava godinu po~etka radovana izgradwi spomenika. Na sredini desnog stuba postavqena jebronzana plo~a sa urezanim stihovima pesnika Vojislava Ili}aMla|eg.

îtav memorijal na Ma~kovom kamenu ima piramidalnu kon-turu. Iako nije monumentalnih dimenzija, deluje impresivno idostojanstveno. Takvo dejstvo Korunovi} je postigao jednostavnimnepretencioznim formama. Na tom spomeniku nema ni dekoraci-je ni heraldi~kih oznaka. Te{ku konturu masivne kamene grobnicedonekle olak{ava otvoreni zvonik, postavqen na wenom vrhu.


Spomen-kosturnica u Me|ediji

39

Slikovitom izgledu celine spomenika doprinose jaki kontrastisvetlosti i senke, nastali zbog same strukture objekta izgra|e-nog od krupnih kamenih blokova. Ima ne~eg rusti~nog u op{temizgledu gra|evine, {to poja~ava wen ratni~ki karakter. Origi-nalni projekat spomen-obele`ja na Ma~kovom kamenu nalazi se uporodi~noj zaostav{tini potomaka Momira Korunovi}a.

RATNI^KI KARAKTER MEMORIJALAPotreba da se na odgovaraju}i na~in pohrane posmrtni

ostaci srpskih ratnika stradalih u borbama na Drini u jesen1914. godine, pored ve} podignute Spomen-kapele sa kosturni-com na Ma~kovom kamenu, na planini Jagodwi, rezultirala je iz-gradwom monumentalne Spomen-crkve sa kosturnicom u Krupwu,posve}ene Vaznesewu Hristovom. Autor ovog sakralnog objekta,kao i Spomen-kapele sa kosturnicom na Ma~kovom kamenu, bioje, tako|e, renomirani beogradski arhitekta Momir Korunovi}.Objekat je zidan od prvoklasnog kamena, dok su unutra{wi zido-vi obloèni mermernim plo~ama. Fasada je spoqa ostala ru-sti~na, neomalterisana, poput Korunovi}evih crkava u selu Br-zan i Prilepu. Autor se opredelio za hram trikonhalne osnove,tipa razvijenog upisanog krsta sa jednim kubetom. Dva stuba delepripratu od naosa. Stubovi u naosu imaju granitne kapitele.Glavno zapadno pro~eqe krupawske spomen-crkve sa kosturnicomkrasi lu~ni trem sa zdepastim stubovima, koji su gra|eni od be-tona i po tome odudaraju od kamene gra|e hrama. Otvori na fa-sadi su retki i uski, pa je unutra{wost crkve slabo osvetqena.Iznad naosa uzdiè se osmostrano kube, pre~nika tri metra, ko-je po~iva na osmougaonom postoqu. îtava gra|evina postavqenaje na visokom sivom kamenom soklu. Najvi{a ta~ka na kubetu pre-vazilazi visinu od 20 metara. Osim zapadnog portala postoje iposebna vrata na severnoj fasadi. Spomen-crkva sa kosturni-com u Krupwu je gra|evina sredwe veli~ine, pomalo izduèna.Bo~ni frontovi koji na fasadi isti~u krakove upisanog krsta za-vr{avaju se lu~no. Po umerenoj dekoraciji i rusti~noj fasadiuo~qivo je da u pitawu nije samo crkva ve} i spomen-kosturnica.Glomazni i te{ki baldahin iznad zapadnog portala donekle odu-

dara od strukture ~itave gra|evine. I sama kupola, posmatraju-}i gra|evinu u celini, ~ini se ne{to smawenom.

Na mestu nekada{weg paraklisa posve}enog slovenskimprosvetiteqima svetim ]irilu i Metodiju, u Prilepu 1927. go-dine, otpo~ela je izgradwa monumentalnog hrama sa kosturni-com, posve}enog dvojici crkvenih i istorijskih velikana. Proje-kat Spomen-crkve sa kosturnicom svetih ]irila i Metodija uPrilepu jedno je od najzna~ajnijih ostvarewa arhitekte Koruno-vi}a. Po èqi samih gra|ana i vernika toga kraja, crkva je po-dignuta u spomen na kraqa Petra Prvog Oslobodioca. Wena iz-gradwa okon~ana je 1935. godine. Hram je podignut od betona ipletvarskog mermera. Wegova kripta je kosturnica za oko {esthiqada srpskih ratnika palih u borbama u prilepskom kraju to-kom Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata. Crkva je trebaloda ima jednu monumentalnu kupolu, koja zbog nedostatka sredsta-va nije izgra|ena. Da je ona izvedena, gra|evina bi bila 23 me-tara visoka. To je trikonhosna gra|evina, tipa razvijenog upisa-nog krsta. Duga~ka je 28, a {iroka 21 metar. Unutra{wost hramaje veoma prostrana. Priprata je od naosa odvojena stubovimakoji nose galerije i zaseban balkon za hor. U sredi{wem delunaosa uzdiù se ~etiri stuba, koji je trebalo da nose kupolu. Dvastuba odvajaju oltarski prostor od ostatka crkve. Na jugoisto~-nom delu hrama, a uz samu apsidu, nalazi se mali ulaz sa niskimtremom. Po{to kupola nije ni izgra|ena, gra|evina danas imaoblik bazilike. Na zapadnoj strani crkve nalazi se istureni ni-ski egzonarteks sa polukru`nim timpanonom. Egzonarteks ~initrem niskih lukova koji po~ivaju na kratkim i zdepastim stubovi-ma. Na fasadi crkve posebno su istaknuti visoki krakovi upisa-nog krsta. Spomen-crkva sa kosturnicom svetih ]irila i Meto-dija u Prilepu po svojim odlikama predstavqa kombinaciju mo-ravskog i originalnog Korunovi}evog re{ewa, posebno u segmen-tu fasade.

Prema jo{ jednom projektu tada ve} uglednog beogradskog ar-hitekte Korunovi}a, 1930. godine otpo~ela je izgradwa Spomen-crkve sa kosturnicom svetog arhan|ela Mihaila u Deligradu kodAleksinca. Sredstva za izgradwu obezbedilo je Dru{tvo knegiwe

Qubice iz Beograda. Hram je podignutu spomen ratnicima palim u oslobodi-la~kim ratovima Srbije do 1918. go-dine. Izgradwa crkve okon~ana je1933. godine. Lokacija na kojoj je po-dignut spomen-hram pa`qivo je bira-na. Naime, na mestu hrama nalazio seglavni {anac, koji su tokom boja na De-ligradu (4. septembar 1806) zaposelesrpske snage.

Spomen-crkva sa kosturnicom sve-tog arhan|ela Mihaila tipi~na je gra-|evina srpsko-vizantijskog stila, kojaima osnovu u obliku gr~kog krsta i vi-soko kube iznad naosa. Hram nema bo~-ne apside, dok je ona oltarska spoqapetostrana, a iznutra polukru`na. Za-padno pro~eqe ima trougaoni oblik.Iznad isturenog lu~nog trema nalazise lu~na trifora nadvi{ena o{trimzabatom. Krakovi krsta su na fasadinagla{eni visinom. Bo~ne fasade superforirane plitkim polukru`nimtriforama. To je nevelika, ali neobi~-


Spomen-crkva sa kosturnicom u Krupwu

401. novembar 2007.

stradalih tokom Prvog svetskog rata u Aradu, odnosno u austrou-garskom logoru koji je postojao u aradskoj tvr|avi.

Spomen-kosturnicu, koju su 1932. godine podigli Janko Mi-hajlovi}, wegova supruga Saveta i sin Radivoje (rodom iz selaOrehovac iz tada{we Vardarske banovine), ~ini sredi{wi spo-menik postavqen na blago uzdignutom betonskom podijumu, kojipo~iva na kripti, gde su pohraweni posmrtni ostaci oko ~etiristotine stradalih srpskih vojnika. Na betonskom podijumu, sa we-gove leve i desne strane, nalaze se dve spomen-plo~e od belogmermera, na kojima su ispisana imena pojedinih od wih. Parce-la se do 2005. godine nalazila u stawu vidne zapu{tenosti, ob-rasla u korov i neodràvana. Spomen-plo~e bile su napukle napojedinim mestima, a podloga betonskog podijuma pretrpela jemawa, ali vidqiva o{te}ewa.

Zbog vi{edecenijske nebrige taj lokalitet je s vremenomopusteo i obrastao u korov, ali je na inicijativu Ministarstvarada i socijalne politike Republike Srbije rumunska strana to-kom prole}a 2006. godine izvela neophodne radove na wegovomure|ewu. Od 2007. godine sredstva za redovno odràvawe ovog

no skladna gra|evina. Autor je tu prime-nio neka netipi~na re{ewa, kao {to subo~ni tremovi na severnoj i ju`noj stranipriprate. Osmostrano kube svojom visi-nom (najvi{a ta~ka sa krstom doseè 20metara) daje vitkost skladnoj konturi hra-ma. Crkva je gra|ena armiranim betonom.Fasade imaju mnogo praznih povr{ina,{to je neuobi~ajeno za Korunovi}a.@ivost objektu daju uspela prostorna re-{ewa, a ne dekor zidnih povr{ina.

Taj spomenik kulture u potpunosti jeobnovqen u periodu izme|u 2004. i 2006.godine sredstvima Ministarstva rada isocijalne politike i op{tine Aleksinac, aprema projektu stru~waka Zavoda za za-{titu spomenika kulture – Ni{.

BRANIOCIMA BEOGRADASpomen-kosturnica branilaca Beo-

grada u Prvom svetskom ratu podignuta je1931. godine na najuzvi{enijem mestu beo-gradskog Novog grobqa, gde se u prethod-nom razdobqu nalazilo Srpsko vojni~kogrobqe. îtav kompleks delo je ruskog ar-hitekte i vajara Romana Verhovskoja, dokse autorstvo skulptoralnih kompozicija,koje ~ine sastavni deo Kosturnice, pripi-suje @ivojinu Lazi}u. Sredstva za izgrad-wu Kosturnice obezbedilo je Udruèwerezervnih oficira i ratnika, uz pomo}Beogradske op{tine.

Monolitni spomenik nad Kosturni-com simbolizuje snagu naroda, koja je pred-stavqena kamenim dvoglavim orlom. Podwegovim nogama nalazi se orao sa polo-ènim austrougarskim i nema~kim zasta-vama, izliven u crnoj bronzi. Raskinutilanci simbolizuju izlazak iz ropstva, kojeje srpski narod vekovima nosio. Beli oraosimbol je mira, slobode i pravde, a u su-~eqavawu sa crnim predstavqa okr{aj ipobedu dobra nad zlom. Na vrhu spomeni-ka nalazi se predstava vojnika, pobedni-ka, branioca domovine, koju simbolizuje visoko podignuta zasta-va. Krst na samom vrhu, stav vojnika u vidu krsta i hri{}anskoznamewe na Kosturnici podse}aju na vi{evekovno stradawe na-roda. Kwiga sa imenima sahrawenih u Kosturnici beleì 3.529identifikovanih i 1.074 neidentifikovanih ratnika. Spomen-kosturnica branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu predsta-vqa jedan od najzna~ajnijih spomenika podignutih da ~uvaju kolek-tivnu memoriju jednog naroda, uspomenu na tragi~ne doga|aje sapo~etka prethodnog veka. Ona spada u grupu spomenika opomene,budu}i da je wena poruka jasna, svevremenska i antiratna. Ima-ju}i u vidu wen zna~aj, Ministarstvo rada i socijalne politikeRepublike Srbije, zajedno sa Sekretarijatom za kulturu GradaBeograda, od 2005. godine finansira projekat Zavoda za za{ti-tu spomenika kulture Grada Beograda, koji podrazumeva izvo|e-we sveobuhvatnih restauratorsko-konzervatorskih radova natom nepokretnom kulturnom dobru, koje svedo~i o tragi~nim do-ga|ajima iz septembra i oktobra 1915. godine.

U okviru kompleksa aradskog gradskog grobqa (Cimitirul Po-menirea) nalazi se Spomen-kosturnica pripadnika Srpske vojske


Spomen-kosturnica branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu

41

lokaliteta, posredstvom Generalnog konzulata Republike Srbijeu Temi{varu, obezbe|uje Ministarstvo rada i socijalne politi-ke Republike Srbije.

GROB ZA SRCE ARÎBALDA RAJSASpomen-kompleks na Kajmak~alanu (planina Nixe) u Make-

doniji, u neposrednoj je vezi sa znamenitom bitkom koja je vo|enaizme|u 12. septembra i 3. oktobra 1916. na planini Nixe u ju-`noj Makedoniji. Ona je stvorila preduslov za kasnije oslobo-|ewe Bitoqa, 19. novembra iste godine.

Spomen-kompleks na Kajmak~alanu, najvi{em vrhu planineNixe, ~ine: grobnica kripta, spomen-kapela, zvonara, crkvenidom, grani~arska ku}a – karaula i bolnica dr Rudolfa Ar~ibal-da Rajsa.

Grobnicu kriptu Spomen-kompleksa ~ini ozidani sarkofag,bez dekorativnih elemenata, izdvojen od ostatka kompleksa jed-nostavnom betonskom ogradom i metalnim parapetom. Tu se ~uva-ju posmrtni ostaci stradalih ratnika, dok su natpisi na memori-jalnim plo~ama sarkofaga s vremenom izbledeli.

Na malom platou, u neposrednoj blizini grobnice kriptenalazi se spomen-kapela jednostavne gradwe i svedenih oblika.Vi{estrana kupola, u obliku {iqka, zavr{ava se metalnom ku-glom na koju je postavqen krst. U unutra{wosti spomen-kapelenalazi se mermerna urna sa srcem dr Rudolfa Ar~ibalda Rajsa,koje je tu pohraweno na osnovu wegove testamentarne èqe.Osnovna funkcija crkvenog doma bila je prihvat posetilaca ipruàwe zaklona u slu~aju vremenskih nepogoda, koje su na Kaj-mak~alanu veoma ~este.

Grani~arsku ku}u – karaulu Spomen-kompleksa ~ini central-na gra|evina sa pomo}nim objektima, u kojima su bili sme{tenigrani~ari na tada{woj jugoslovensko-gr~koj granici. Oni su ujed-no bili i ~uvari ~itavog Spomen-kompleksa na Kajmak~alanu.

Bolnica u kojoj je pruàna prva medicinska pomo} rawenimpripadnicima Srpske vojske izdvojena je u odnosu na ostatak kom-pleksa. Podignuta je na samom vrhu Kajmak~alana, na oko dva ki-lometra udaqenosti od drugih objekata. Glavni lekar u toj bolni-ci bio je ~uveni {vajcarski humanista i kriminolog dr RudolfAr~ibald Rajs.

îtav Spomen-kompleks na Kajmak~alanu nalazi se u stawuvitalne ugroènosti i uru{enosti. Neophodni su hitni restau-ratorsko-konzervatorski zahvati radi wegove obnove i spre~a-vawa daqeg uru{avawa.

U selu Ku~kovo kod Skopqa, avgusta 1933. godine, nakon go-dinu dana gradwe, osve{tana je Kapela spomenik kraqu PetruPrvom Oslobodiocu. Autor i te gra|evine bio je Korunovi}.Spomen-kapela predstavqala je izraz pijeteta lokalnog stanov-ni{tva prema kraqu Oslobodiocu. Izgra|eni spomenik bio jesli~an spomeniku na Ma~kovom kamenu kod Krupwa, vi{e po funk-ciji nego po izgledu. Imao je kapelu u prizemqu i zvonik sa lo-|om na vrhu. Ta lo|a podse}ala je na pirg u manastiru svetog Na-uma kod Ohrida, ~iji je autor, tako|e, bio Korunovi}. Za razlikuod prethodnih memorijala istog autora, koji se odlikuju nagla{e-nom skulpturalno{}u oblika, gra|evina u Ku~kovu je sloènijestrukture, te bi se mogla posmatrati i kao crkva.

Spomenik je sagra|en od kamena i betona i bio je visok 16metara. Po~ivao je na visokom postoqu i stepenasto se suàvaoka vrhu. Ulaz se nalazio u sredini prizemqa i bio je izveden uvidu duboke ni{e. Iznad gvozdenih vrata nalazio se natpis sagrbom Kraqevine Jugoslavije. Ulazna zona bila je flankiranasa dva mala, duboko udubqena prozora. Sredwi deo gra|evinebio je ukra{en kraqevskim simbolima. Imao je i ~etiri trifo-re sa arhivoltama. Jedna sa~uvana skica svedo~i da je spomenikprvobitno bio zami{qen kao ne{to vi{i i vitkiji objekat. On,istovremeno, predstavqa i prelazno re{ewe od mawih ka ve}imgra|evinama memorijalnog tipa, kakav je, na primer, bio monu-mentalni spomenik na brdu Zebrwak kod Kumanova u RepubliciMakedoniji. Spomen-kapela u selu Ku~kovo sru{ena je posle Dru-gog svetskog rata sa obrazloèwem da iritira i vre|a nacio-nalna ose}awa lokalnog stanovni{tva. Originalni projekatspomen-kapele u selu Ku~kovo nalazi se u porodi~noj zaostav-{tini potomaka Momira Korunovi}a.

NA VELIKI PETAK 1915.Na prirodnoj uzvi{ici, sa leve strane auto-puta Skopqe–So-

lun kod mesta Udovo Gevgelijsko, na 16. kilometru od makedonskoggrada Valandova, nalazi se Spomen-kapela sa kosturnicom stra-dalih pripadnika Srpske vojske. Do objekta se stiè stepeni{temkoje povezuje sam lokalitet sa navedenim putnim pravcem. Ova, posvojim formama jednostavna i dostojanstvena gra|evina, podignutanakon Prvog svetskog rata, u tradicionalnom nacionalnom arhi-tektonskom stilu sredwovekovnih bogomoqa ra{ke i srpsko-vizan-tijske {kole, svedo~i o tzv. „Valandovskom pokoqu”, koji se desiona Veliki petak 1915. godine, kada su bugarske trupe, kriomice to-kom no}i, pre{le granicu i iznenada napale srpsku jedinicu sta-cioniranu u Udovu. Veliki broj pripadnika Srpske vojske stradaoje u tom iznenadnom i kukavi~kom napadu od ruke pripadnika vojskedràve sa kojom Kraqevina Srbija tada nije bila u ratu. Spomen-kapela, podignuta na visokom kamenom soklu, predstavqa prirod-ni nastavak kosturnice koja se nalazi u wenim temeqima i u kojojje pohraweno 27 sanduka sa posmrtnim ostacima palih ratnika.Pored srpskih vojnika i oficira tragi~no stradalih u „Valandov-skom pokoqu”, tu su sahraweni i vojnici stradali u kasnijim okr-{ajima tokom Prvog svetskog rata.

Spomen-kapela sa kosturnicom u Udovu Gevgelijskom u potpu-nosti je obnovqena u periodu izme|u 2004. i 2006. godine sred-stvima Ministarstva rada i socijalne politike, a prema projektustru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture – Be-ograd. Poseban doprinos uspe{no realizovanim radovima na ob-novi ovog vojnog memorijala dala je Ambasada Republike Srbije uRepublici Makedoniji. Od vremena obnove Spomen-kapela sa ko-sturnicom u Udovu Gevgelijskom ima stalnog ~uvara.

Spomen-kapela sa kosturnicom u Krivoj Palanci u Makedo-niji podignuta je sa ciqem pohrawivawa posmrtnih ostataka srp-


Spomen-kompleks na Kajmak~alanu

421. novembar 2007.

skih vojnika i oficira stradalih u Prvom balkanskom ratu. Taskladna i upe~atqiva gra|evina odlikuje se monumentalno{}u i,za razliku od ve}ine sakralnih objekata toga vremena, izrazitomvertikalno{}u. Sama kapela po~iva na visokom kamenom soklu.Gvozdena vrata, kojima se stiè u unutra{wost Spomen-kapele,nalaze se u nivou iznad sokla i do wih se dolazi pristupnim ste-peni{tem. Vi{e delove Spomen-kapele odlikuju masivni dekora-tivni stubovi sa izraènim kapitelima, a na wima po~iva krovnakonstrukcija koja se zavr{ava kamenim krstom. Unutra{wost kape-le dekorisana je u tehnici freskoslikarstva, mada su kompozicije,zbog neodràvawa objekta, s vremenom delimi~no o{te}ene. U te-meqima Spomen-kapele u Krivoj Palanci nalazi se kosturnica ukojoj po~ivaju posmrtni ostaci vojnika i oficira Srpske vojske,stradalih u borbama u Prvom balkanskom ratu.

Spomen-kapela sa kosturnicom u potpunosti je obnovqena uperiodu izme|u 2004. i 2006. godine sredstvima Ministarstva ra-da i socijalne politike, a prema projektu stru~waka Republi~kogzavoda za za{titu spomenika kulture – Beograd. Poseban doprinossveobuhvatnoj obnovi tog vojnog memorijala dala je Ambasada Repu-blike Srbije u Republici Makedoniji. Spomen-kapela sa kosturni-com u Krivoj Palanci od vremena obnove ima stalnog ~uvara.

U neposrednoj okolini Krupwa, u selu Pecka, prema projektuMomira Korunovi}a, 1938. godine, posle dve godine gradwe, po-dignuta je Spomen-crkva sa kosturnicom posve}ena Uspewu Pre-svete Bogorodice, u kojoj su pohraweni posmrtni ostaci ratnikastradalih u balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Osnova objekta izvedena je u obliku saètog upisanog krsta.Ta odli~no o~uvana gra|evina, po svom prostornom re{ewu i kom-poziciji masa, pripada poznatom tipu Korunovi}evih memorijal-nih parohijskih crkava, poput one u Deligradu kod Aleksinca. Po-{tuju}i zahteve naru~ioca, on je primenio i neka netipi~na re{e-wa, dodaju}i ~etiri apside na bo~ne strane hrama. Apsida na se-vernoj strani priprate ima funkciju kosturnice, dok je u ju`noj kr-stionica. Visoki sokl crkve sa~iwen je od nepravilnih kamenihblokova, dok je telo hrama sagra|eno od armiranog betona i po-tom malterisano. Svih pet apsida su iznutra polukru`ne, a spoqatrostrane.

Na fasadama crkve posebno dolaze do izraàja izdignuti kra-kovi upisanog krsta, zavr{eni o{trim zabatima. U odnosu na osmo-strano kube, ~etiri bo~ne apside ~ine se preglomaznim za ovakoodre|ene proporcije hrama. Lu~ni trem na zapadnoj strani veomaje isturen u odnosu na kompoziciju celine objekta. Iznad naosa na-

lazi se kube relativno malih proporcija.Sve to ne umawuje snagu i upe~atqivost iz-raza Spomen-crkve sa kosturnicom u Pec-koj, koja po lepoti nimalo ne zaostaje zasli~nim delima tog arhitekte.

NA TLU REPUBLIKE HRVATSKESpecifi~an i jedinstven srpski vojni

memorijal na tlu Republike Hrvatske pred-stavqa Spomen-crkva sa kosturnicom srp-skog pravoslavnog manastira Uspewa Pre-svete Bogorodice kod Daqa.

Tokom druge velike migracije Srba,koja je usledila nakon sloma Austrije u pr-vom austrijsko-turskom ratu, koji se odi-grao u prvoj polovini 18. veka, deo srpskogstanovni{tva, predvo|en visokim predstav-nicima klera sa patrijarhom Arsenijem ê-tvrtim na ~elu, napustio je mati~ne oblasti

ju`no od Save i Dunava i, beè}i pred napredovawem turske voj-ske, naselio se na {irim prostorima ju`ne Panonije. Nastavqa-ju}i proces naseqavawa doweg toka reke Dunav, Srbi su u 18. ve-ku nastojali da podru~ja na koja su prispeli prilagode svojim po-trebama, pa je u tom razdobqu obnovqen ili izgra|en veliki brojsakralnih objekata. Uvi|aju}i neophodnost daqeg organizacionogja~awa Srpske crkve na teritoriji Austrijskog carstva, patrijarhArsenije opredelio se za obnovu delovawa starih ili usposta-vqawe odre|enog broja novih eparhija, koje bi predstavqaleokvir za versku, kulturnu, obrazovnu, a donekle i politi~ku orga-nizaciju Srba u tim krajevima. Potreba za nesmetanim obavqa-wem bogoslu`benih radwi ukazala je na neophodnost postojawabogomoqa, te je s tim ciqem, pored ostalih, patrijarh Arsenije,oko 1738. godine pristupio izgradwi manastira Uspewa PresveteBogorodice na Daq-planini, koji je ubrzo postao i sedi{te kate-dre episkopa osje~ko-poqskih i barawskih. Tokom svoje duge i bur-ne pro{losti taj manastir je vi{e puta pqa~kan, skrnavqen, o{te-}ivan ili ru{en. Posledwa potpuna devastacija tog zna~ajnog du-hovnog i kulturnog sredi{ta Srba u tom delu Podunavqa desila setokom Drugog svetskog rata, kada su jedinice tzv. Nezavisne drà-ve Hrvatske do temeqa sru{ile ~itav manastirski kompleks. Dugoposle okon~awa rata postojala je inicijativa da se jedan od naj-starijih pravoslavnih manastira u tom delu Panonije, obnovi alije do wene delimi~ne realizacije do{lo tek u posledwoj deceniji.

Katolikon (glavna crkva kosturnica) manastira Uspewa Pre-svete Bogorodice na Daq-planini (srpska pravoslavna Eparhijaosje~ko-poqska i barawska) jeste jednobrodna i jednokupolna gra-|evina mawih dimenzija, ra|ena po ugledu na skromnije bogomoqera{ke stilske {kole. Prema re~ima nastojateqa manastira, cr-kva je u potpunosti gra|ena na temeqima prethodne bogomoqe, {toje i odredilo wenu povr{inu i osnovne dimenzije. Jasno se uo~avaosnovna koncepcija upisanog gr~kog krsta, iznad ~ijeg sredi{ta sediè kupola. Niski tambur i ~itav potkupolni prostor izvedeni suna klasi~an na~in, svojstven za sli~ne gra|evine toga tipa. Crkvaima jednostavan polukru`ni apsidalni prostor, koji zadovoqavaosnovne bogoslu`bene potrebe. Unutra{wost gra|evine izvedenaje kao jedinstvena celina, sa odgovaraju}im dvema mawim ni{amau ju`nom i severnom delu, kao i jednom ve}om, isto~nom, u kojoj jesme{tena âsna trpeza. Narteks i naos, dakle, ~ine jedinstvenuprostornu celinu tako {to je narteks izveden kao kra}i otvorenihodnik, koji povezuje zapadni portal i naos. Najve}im delom svo-jim izgledom ona podse}a na Kraqevu crkvu u Studenici, iako se, ustawu u kom se trenutno nalazi, sa sigurno{}u ne mogu odrediti

Bugarski vojnici ve{aju civile


sve wene stilske odlike, imaju}i u vidu da izostaju dekoracija fa-sade i kamena plastika. Sada{we zdawe gra|eno je od savremenihmaterijala (cigle i blokovi), dok su temeqi stare bogomoqe izve-deni na klasi~an na~in, koji odgovara tehnici 18. veka. Sama gra-|evina po~iva na ne{to uzdignutim temeqima, koji sa skromnimbetonskim platoom pruàju uslove za nesmetano obavqawe delabogoslu`benih radwi na otvorenom prostoru. Ovde se pre svegamisli na ophode. Zvonara nije inkorporisana u gra|evinu samebogomoqe, ve} je dislocirana i nalazi se na mawoj udaqenosti,severozapadno, od glavne manastirske crkve.

U ju`nom pevni~kom prostoru crkve kosturnice nalazi se upotpunosti ukopana prostorija – kripta, u kojoj su pohraweni po-smrtni ostaci boraca stradalih tokom oslobodila~kih ratova.Posmrtni ostaci otkriveni su prilikom obnove same crkve i to-kom radova u wenoj neposrednoj okolini.

Unutra{wost crkve zahtevala je realizaciju radova i potpu-no dovo|ewe u osnovnu bogoslu`benu i memorijalnu funkciju. To je,pre svega, podrazumevalo izradu odgovaraju}e kamene ili drveneoltarske pregrade, ali i re{avawe pitawa trajnog obeleàvawakripti, budu}i da su one do tada bile zatvorene samo provizorno.Sam lokalitet manastira Uspewa Presvete Bogorodice na Daq-planini po svojim odlikama ukazuje da je re~ o drevnom crkvi{tu~iji koreni vuku duboko u sredwi vek. Nalazi poznoanti~kog – ra-nohri{}anskog materijala, koji je delom iskori{}en za izgradwukapele na mestu gde se u manastirskoj porti nalazi izvor, koji ver-nici smatraju ~udotvornim, govore da je i u periodu ranog sredwegveka na tom mestu postojala gra|evina koja je mogla da sluì i u

religijske svrhe. Floralne i zoomorfne predstave, kao i uobi~a-jeni ranohri{}anski simboli, kao {to su to jagwe i riba, govoreda je savremeni pravoslavni manastir ba{tinio tlo koje je u vi-{evekovnom periodu bilo kultno mesto.

Manastir Uspewa Presvete Bogorodice bez ikakve sumwepredstavqa jedan od najstarijih i najzna~ajnijih materijalnih tra-gova srpskog prisustva u tom delu Panonije, koji danas pripada is-to~nim ùpanijama Republike Hrvatske. Bogomoqa, crkveni, kultu-rni, prosvetni i politi~ki centar Srba u tom delu Podunavqa, tajmanastir decenijama je prepu{ten brizi Eparhije osje~ko-poqske ibarawske i malobrojnim vernicima koji se tu okupqaju o velikimhri{}anskim praznicima. Obnova tog sakralnog objekta zdruè-nim naporima Ministarstva rada i socijalne politike i General-nog konzulata Republike Srbije u Vukovaru predstavqa primerstru~nog i odgovornog pristupa dràve u procesu za{tite kulturneba{tine u krajevima gde postoji zna~ajna srpska nacionalna ma-wina. Istovremeno, osim za{tite konkretnog spomenika kulture,takva odluka nadle`nih jasno je pokazala svest dràve o potrebistalnog prisustva u tim oblastima i brige za svoje sunarodnike ko-ji ìve u susednim dràvama.

Glavna crkva kosturnica srpskog pravoslavnog manastiraUspewa Presvete Bogorodice na Daq-planini kod Daqa u Repu-blici Hrvatskoj, u potpunosti je (za vrlo kratko vreme) obnovqe-na krajem 2006. i po~etkom 2007. godine sredstvima Ministar-stva rada i socijalne politike Republike Srbije, a po projektustru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture –Beograd.


Spomen-crkva u Krupwu

1. novembar 2007.

JAVNI SPOMENICI

BESMRTNIMHEROJIMA

Drugi vaàn segment vojnih memorijalaposve}enih doga|ajima i li~nostima iz perioda balkanskih ratova i Prvogsvetskog rata ~ine javni spomeniciuglavnom postavqeni na lokalitetimana kojima su se odigrali zna~ajni doga|aji toga vremena, u glavnim parkovima, na centralnim trgovimave}ih gradova i zna~ajnijih mesta u Srbiji

Neposredno iznad monumentalnog Mauzoleja srpskih ratnikana ostrvu Vido u Gr~koj nalazi se tzv. Mornari~ki krst koji suu znak se}awa na svoje saborce 17. maja 1922. postavili pri-padnici Ratne mornarice Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca. Sam krst, do koga se stiè pristupnom stazom, predsta-

vqa jedinstvenu celinu sa samim mauzolejom. Epitaf, ispisan napostamentu tri metara visokog kamenog krsta, glasi „Besmrtnim he-rojima – Kraqevska mornarica 17. maja 1922. godine”.

Nedaleko od makedonskog grada Ohrida, pokraj puta koji vodiu manastir svetog Nauma, u blizini sela Ramne i Biqaninih izvo-ra, Momir Korunovi} je 1925. godine projektovao i podigao veli-ki ~etvorougaoni obelisk, od belog mermera sa Pletvara – Spo-menik ~etiristotine. Obelisk je bio uo~qiv jo{ iz daqine, padaoje u o~i svojom visinom i skladnim oblikom. Taj tu`ni spomenik na-ru~io je tada{wi ohridski episkop Nikolaj (Velimirovi}), a tre-balo je da podse}a na mu~eni~ku smrt ~etiristo mladih regruta ko-je su izboli i poklali Bugari, kod sela Ramne 1915. godine. Privrhu spomenika u ovalnom udubqewu bio je utisnut reqef dvogla-vog orla, na kome su bile samo dve re~i „êtiristotine – 1915”, ana desnoj strani „Izginulim 1915. u selu Ramne”. Bugari su uni-{tili ovaj spomenik 1941. godine.

SIMBOLI BOLAObelisk u Ramni je drugi realizovani Korunovi}ev projekat

spomen-obele`ja. Imao je podno`je i stablo. Wegova monolitnamasa sasvim je odgovarala shvatawu funkcije takvih spomenika utom vremenu. Svojim sve~anim formama ovaj memorijal podse}a nakapelu ili na nadgrobni spomenik; odraàva nemi patos tragedijenevinih. Vi{e je simbol bola nego simbol epike. To nije objekatspektakularnog, ekspresionisti~kog gesta. U wemu je Korunovi} iz-razio, ako se tako moè re}i, jedno uzdràno romanti~arsko ose-}awe. Korunovi} je, izvesno, teìo da ga sjedini sa tlom i prirod-nim ambijentom. Koliko je u tome uspeo, te{ko je suditi, jer spome-nik odavno ne postoji.

Od 12. do 24. avgusta 1914, Srpska vojska pod komandom ge-nerala Stepe Stepanovi}a vodila je borbe i porazila austrou-garske trupe u Ma~vi, na Ceru i prognala ih preko reke Drine. NaCeru je postignuta prva zna~ajna pobeda savezni~ke vojske protivCentralnih sila u Prvom svetskom ratu. Ova pobeda oja~ala je uSrpskoj vojsci i narodu veru u sopstvene snage. Po uspe{nom okon-~awu bitke, regent Aleksandar odlikovao je generala Stepu Ste-panovi}a ~inom vojvode.

Spomen-kosturnica srpskim ratnicima stradalim na Cerupodignuta je 1928. godine u lozni~kom selu Tekeri{, na lokalitetugde su se izme|u 15. i 19. avgusta 1914. vodile borbe koje su odlu-~ile ishod bitke. Kosturnica, sagra|ena za vladavine kraqa Alek-sandra Prvog, ima oblik prirodne stene u ~ijim su temeqima po-kopani posmrtni ostaci vi{e od deset hiqada poginulih srpskihratnika.

U neposrednoj blizini Spomen-kosturnice, ~ijim vrhom domi-nira reprezentativna predstava orla {iroko ra{irenih krilakoji u kqunu drì lovorov venac, nalazi se zdawe u kome su pre-zentovane muzejska postavka i biste ~etiri srpske vojvode iz Pr-vog svetskog rata.

Sveobuhvatne restauratorsko-konzervatorske radove naovom kompleksu 2004. godine sredstvima Ministarstva rada i so-cijalne politike izveli su stru~waci Zavoda za za{titu spomeni-ka kulture – Vaqevo. Stalnu brigu o ovom lokalitetu vodi Centarza kulturu „Vuk Karaxi}” iz Loznice.

Tradicionalno srpsko-francusko prijateqstvo koje seè du-boko u pro{lost svoj najupe~atqiviji materijalni simbol dobilo


Spomen obele`je u Ramni

45

je 11. novembra 1930. kada je na Dan primirja u Prvom svetskomratu na Malom Kalemegdanu u Beogradu sve~ano otkriven Spome-nik zahvalnosti Francuskoj, rad uglednog jugoslovenskog vajaraIvana Me{trovi}a.

Spomenik je posve}en savezni{tvu Srbije i Francuske u Pr-vom svetskom ratu, a sredstva za wegovo podizawe obezbedila suDru{tvo prijateqa Francuske i Dru{tvo nekada{wih |aka fran-cuskih {kola.

Monumentalni postament spomenika izra|en je od bra~kogmermera, dok se na wegovom vrhu nalazi bronzana predstava Ma-rijane, mlade ène u pokretu, data u natprirodnoj veli~ini, kojasimbolizuje Francusku. Na bo~nim stranama postamenta nalazese dva reqefa – „Sorbona” i „Ratnici”. Na pro~equ je ispisantekst A La France, a na suprotnoj strani nalazi se epitaf koji gla-si „Volimo Francusku kao {to je ona nas volela 1914–1918”.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj postavqen je 1930. godinena mestu gde se do po~etka Prvog svetskog rata nalazio spomenikKara|or|u, a koji su sru{ile okupacione austrougarske trupe.Ovo Me{trovi}evo delo pleni svojom jednostavno{}u, monumen-talno{}u i reprezentativno{}u, poja~anom parkovskim okruè-wem i zdawem Vojnog muzeja koje se nalazi u okviru kompleksa Beo-gradske tvr|ave.

Spomenik predstavqa trajno obele`je zahvalnosti SrbijeFrancuskoj za iskreno savezni{tvo i pomo} pruènu tokom Prvogsvetskog rata. To je, istovremeno, i jedinstven spomenik toga ka-raktera u svetu.

Svakog 14. jula, kada se obeleàva nacionalni praznik Re-publike Francuske, kraj ovog spomenika odràva se ceremonijaodavawa visokih dràvnih i vojnih po~asti.

Na glavnom trgu u Negotinu, u parku ispred gradske crkve, uperiodu izme|u 1924. i 1930, podignut je Spomenik ratnicimastradalim u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Autorspomenika je arhitekta Borivoje Lazarevi}, dok je medaqone iz-radio ruski umetnik Konstantin Motovejev. Sve~ano je otkriven12. oktobra 1930. godine.

Posebnu zahvalnost ovim spomenikom Negotinci su iskazalii francuskom generalu Gambeti koji je na ~elu kowi~ke brigade imarokanskih zuava 21. oktobra 1918. oslobodio Negotin.

Kamene osnove i visine oko 10 metara, izgra|en je od tesa-nih komada pe{~ara razli~ite boje i izrade i to sistemom zidawacementnim malterom.

Spomenik ~ini pet razli~ito obra|enih zona. U najniòj zonipostavqena je naj{ira, ali i najmawe visine, baza spomenika. Na-~iwena je od dva reda pravilno otesanih blokova kamena, bez po-sebne profilacije i ukrasa. Samo je gorwa povr{ina baze blagooborena ka spoqnoj ivici.

U slede}em pojasu dowe kubi~no poqe duplo ve}e visine u od-nosu na bazu, izgra|eno od ~etiri reda pravilno tesanih zidanihkvadera pe{~ara, dok se u petom redu tawim plo~ama pod nagibomi ovaj pojas svodi na jo{ uù osnovu. Kubi~no postoqe druge zonena sva ~etiri ugla pro{ireno je ispustima kao prislowenim ugao-nim pilastrima, a u temenu wihovog zami{qenog krova postavqe-na je po jedna kamena lopta. Bo~ne fasade ovog pojasa spomenikana svim povr{inama ukra{ene su klesanim reqefima koji na pi-lastrima predstavqaju lovorove vence u ~ijim je sredi{tima naiz-meni~no upisano 1912. i 1918. Na uvu~enim sredi{wim poqimana isto~noj i zapadnoj strani isklesana su po dva lu~no izvijena ispojena lovorova venca, dok su na ju`noj i severnoj strani ura|enedve ~esme u obliku plitkih prizidanih korita sa metalnim ispu-stom za vodu.

U tre}em pojasu iz mawe osnove formirane na blagom nagibukrovnog pokriva~a druge zone niè se jo{ jedno kubi~no postoqe,ponovo duplo ve}e visine od prethodnog. Sagra|eno je tako|e odpravilno tesanih komada kamena pe{~ara sloènih u {est redo-

va. Na sve ~etiri bo~ne strane ovog pojasa aplicirane su po trimermerne plo~e sa urezanim imenima izginulih ratnika (ukupnodvanaest takvih plo~a). U ~etvrtom pojasu koji se svojom jo{ uòmosnovom izdiè iz tek za~etog krova nièg kubi~nog postoqa for-mira se telo spomenika zidano pravilno tesanim komadima ̀ u}ka-stog pe{~ara u trinaest redova. Na uglovima zidanog stuba kva-dratne osnove prisloweni su znatno mawi stubovi, klesani i na-stavqeni iz dva komada, kru`nog preseka, postavqeni na kvadrat-nu, a potom i tanku kru`nu bazu i zavr{eni jednostavnim kapiteli-ma koji ponavqaju jastuke kru`ne i kvadratne osnove. Kapiteli da-qe nose zidane lukove koji su u vrhu spomenika presvedeni razvi-jenom ~etvorovodnom krovnom kapom u ~ijem temenu je, u najvi{ojpetoj zoni, postavqena skulptura bronzanog dvoglavog orla ra{i-renih krila. Na bo~nim stranama samog spomenika, ispod zidaniharkada, aplicirani su medaqoni sa likovima u bareqefu, liveniu bronzi i imena sa {irim tekstovima zahvalnosti ispod wih.

SPOMENIK ÊTIRI VEREMonumentalno zdawe koje se nalazi u okviru kompleksa ~a-

~anskog gradskog grobqa, poznatije pod nazivom „Spomenik ~etirivere”, podignuto je 1934. godine u spomen srpskim, turskim, bugar-skim, austrougarskim i nema~kim ratnicima stradalim u balkan-skim ratovima i Prvom svetskom ratu. Spomenik je podignut povo-dom obeleàvawa 20. godi{wice po~etka Prvog svetskog rata. We-gova specifi~nost jeste simbolika izraèna u tome {to se na sve~etiri strane kamenog monolita (severnoj, ju`noj, isto~noj i zapad-


Spomenik zahvalnosti Francuskoj na kalemgdanu

46

noj) nalaze simboli ~etiri velike tradicionalne veroispovesti – pravoslavnog i rimokatoli~kog hri{}anstva, islama i judaizma.

îwenica da je jedan spomenik posve}en svim u~esnicima uovim oruànim sukobima, me|usobnim protivnicima, predstavqanajboqi primer onovremene prakse ~iji je jedan od glavnih prota-gonista bio jugoslovenski kraq Aleksandar Prvi. Ideja „Protiv-nici u ratu: sjediweni i pomireni u smrti”, bila je odraz tadapreovla|uju}e svesti o tome da je Svetski rat iza sebe ostavio mi-lionske ̀ rtve i ogromna materijalna razarawa koja moraju da bu-du prevladana, a neprijateqstva prepu{tena pro{losti. Naime,na {irokim evropskim prostorima u me|uratnom periodu postoja-la je jasno definisana ideja o neophodnosti postizawa sveobu-hvatnog pomirewa izme|u protivni~kih oruànih sila i dràva –u~esnica Prvog svetskog rata. Ciq pomirewa bilo je dostizawedobrosusedskih i prijateqskih odnosa evropskih dràva i wiho-vih naroda. Spomenik u â~ku pretrpeo je tokom Drugog svetskograta o{te}ewa koja su se ogledala u uklawawu simbola islama ijudaizma, da bi po okon~awu tog oruànog sukoba bila ura|enaneophodna sanacija.

Na inicijativu Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}” uâ~ku, op{tina â~ak i Ministarstvo kulture Republike Srbijeuspe{no su, tokom 2007. godine, realizovali projekat sveobu-hvatne obnove ovog vrednog spomenika kulture. Sve~ano otkriva-we odràno je 23. septembra 2007, u prisustvu mnogih dràvnihzvanica, li~nosti iz oblasti kulture, nauke i prosvete, te velikogbroja gra|ana â~ka. Sve~anost je bila deo tradicionalne me|u-narodne likovne manifestacije „Memorijal Nade`de Petrovi}”.

NEZNANOM JUNAKUNa samom vrhu planine Avala, visoke svega 511 metara, koja

se nalazi na 18. kilometru ju`no od Beograda, 1938. godine podig-nut je reprezentativni spomenik Neznanom junaku. Ovo impozantnoi simboli~ki posebno zna~ajno delo jednog od najve}ih jugosloven-skih vajara toga vremena Ivana Me{trovi}a napravqeno je od cr-nog jablani~kog granita. Nalazi se na mestu nekada{weg sredwo-vekovnog grada @rnova, ~iji su ostaci ukloweni neposredno prepo~etka gradwe spomenika. Ideja o wegovom podizawu javila se uve}em broju evropskih dràva ubrzo po okon~awu Prvog svetskograta. Za svoj osnovni ciq ona je imala op{tu potrebu iskazivawazahvalnosti ratnicima koji su poginuli u borbi za slobodu.

Prvi simboli~ni spomenik, na mestu dana{weg Me{trovi}e-vog, postavili su pripadnici nema~ke okupacione vojske kako biobeleìli grob nepoznatog srpskog ratnika, dok su me{tani poda-valskih sela 1922. godine to mesto ovekove~ili novim obele`jem.Bio je to omawi kameni krst na grobu nepoznatog srpskog ratnika.

U periodu izme|u 1934. i 1938. godine na tom lokalitetu gra-|en je monumentalni spomenik po nacrtima Ivana Me{trovi}a.Arhitektonskim re{ewem zahva}en je ~itav kompleks nekada{wegsredwovekovnog grada @rnova. Spomenik je postavqen na vrhu za-ravwenog brega, sa dugim pristupnim stazama koje vode do dva ula-za u grobnicu. Koncipiran je u obliku sarkofaga postavqenog namasivnom postamentu koji ~ini {est stepenika. Sa obe strane ula-za postavqene su po ~etiri granitne karijatide – predstave ènau tradicionalnim no{wama jugoslovenskih naroda, izvedene bezrealisti~kog nagla{avawa folklornih elemenata. Spomenik zau-zima zna~ajno mesto u sveukupnom opusu Ivana Me{trovi}a kaomauzolej javne namene u kojoj su pejza`, arhitektura i skulpturapodre|eni osnovnoj ideji, kako bi se naglasila monumentalnost,reprezentativnost i simbolika, a sve u skladu sa namenom spome-nika kao simboli~kog mesta zvani~nog odavawa po~asti svim rat-nicima palim za slobodu zemqe.

Spomenik Neznanom junaku na Avali

Izgradwa velelepnog Mauzoleja stradalih srpskih ratnikana ostrvu Vido u Gr~koj trajala je u periodu izme|u 1936. i 1939.godine. Glavni projektant bio je ~uveni ruski arhitekta NikolajKrasnov. U mauzoleju se nalaze posmrtni ostaci 1.232 stradalavojnika koji su sme{teni u pojedina~nim kasetama i 1.573 neiden-tifikovana stradala pripadnika Srpske vojske ~iji su posmrtniostaci stavqeni u posebne vre}e kasnije zazidane u bo~nim kula-ma mauzoleja. Time je izvr{ena ekshumacija i translacija posmrt-


47

nih ostataka stradalih pripadnika Srpske vojske primarno sahra-wenih na oko sedamdeset pukovskih grobaqa na ostrvima Krf i Vi-do. Mauzolej na ostrvu Vido jeste gra|evina impozantnih dimenzi-ja koju ~ini pravougaona prostorija koja pri sredini, nasuprotulazu, sadrì svedenu oltarsku apsidu.

Fasada mauzoleja dekorisana je sa dva medaqona u kojima senalazi portret kraqa Aleksandra Prvog (Kara|or|evi}a) i sloganZa veru i otaxbinu 1915. Tako|e, sredi{wi deo fasade zauzimaimpozantni grb Kraqevine Jugoslavije, izra|en od livene bronze.Mauzolej na ostrvu Vido predstavqa sredi{we memorijalno obe-le`je koje svedo~i o tragi~nom periodu povla~ewa pripadnikaSrpske vojske i civilnog stanovni{tva, preko Albanije, do gr~kihjonskih ostrva. Nalazi se na uzvi{ici neposredno iznad zaliva u~ije je vode tokom tog perioda poloèno vi{e hiqada stradalihpripadnika Srpske vojske i izbeglog stanovni{tva. Znamenita„Plava grobnica”, na koju gleda Mauzolej srpskih ratnika, nalazise u gr~kim teritorijalnim vodama ome|enim ostrvima Vido i Krf.

NAJVI[I SPOMENIK U KRAQEVINI JUGOSLAVIJINajzna~ajnije ostvarewe Momira Korunovi}a i ujedno naj-

monumentalniji vojni memorijal na prostorima sredi{weg Bal-kana jeste spomenik pobedi u Kumanovskoj bici, podignut 1937.godine na lokalitetu samog boji{ta – na brdu Zebrwak kod Kuma-nova u Makedoniji.

Jo{ 1922. godine grupa srpskih ratnih veterana formira-la je odbor radi podizawa spomenika ratnicima palim 23. i 24.oktobra 1912. u Kumanovskoj bici – oruànom sukobu koji je od-lu~io ishod Prvog balkanskog rata. Spomenik je sve~ano osve-}en 31. oktobra 1937, na 25. godi{wicu pobede u Kumanovskojbici. Izgra|en je na brdu Zebrwak, najvi{oj ta~ki kumanovskogvoji{ta. Prilikom osve}ewa u kosturnicu su poloèni posmrtniostaci oko 400 stradalih pripadnika Srpske vojske, koji su dotada bili ~uvani u obli`wem manastiru svetog \or|a u StaromNagori~inu.

Spomenik na Zebrwaku gra|en je od najtvr|eg bazalta i ar-miranog betona. Imao je oblik kule–obeliska visine 48,5 meta-ra. Bio je to ubedqivo najvi{i spomenik na teritoriji Kraqevi-ne Jugoslavije. Skladnih proporcija, sa vitkom kulom, ovaj memo-rijal mogao je da se vidi iz velike daqine, ~ak i no}u, jer je iz

wegovog kubeta izbijala svetlost tri petromaks lampe. Bilo je tosimboli~no, ve~ito kandilo mrtvima ~ije su kosti tu po~ivale.Na svim planovima spomenika uo~qiv je vertikalizam u struktu-ri gra|evine. Definitivan projekat predstavqa spoj masivnogpodno`ja u obliku tvr|ave i vitkog stabla sa jajastom „kapom” navrhu koje se ne suàva nagore i novog elementa – trougaone osno-ve. Takvom osnovom autor je, bez ikakve sumwe, ostvario izraè-ni skulptoralni efekat u ukupnom izgledu vitke, ali sna`ne gra-|evine. Taj vrhunski spoj arhitekture i skulpture, bez uzora u na-{oj arhitekturi, predstavqa remek-delo Momira Korunovi}a.

U prizemqu spomenika bile su prostorije koje su sluìlekao kosturnice izginulih srpskih ratnika. Nad wima se nalazioprostor, podeqen u devet odaja, u kome je bila sme{tena muzeo-lo{ka postavka. Iznad podno`ja spomenika, na osamnaestom me-tru od zemqe, nalazila se kapela do koje se stizalo otvorenomspiralnom rampom. Na svakom uglu spiralne staze, pro{irenekru`nim zaravnima, stajali su na postoqima originalni topovikori{}eni u Kumanovskoj bici. Gvozdenim stepenicama pewalose u prostor iznad kapele u kome su bile postavqene drvene hra-stove merdevine koje su spajale pet spratova visoke kule sa be-tonskim galerijama. Na samom vrhu kule, pod samom krovnom kon-strukcijom, nalazile su se pomenute svetiqke koje su no}u osve-tqavale okolinu. Na vrhu ~itave gra|evine nalazio se krst, dokje wen najvi{i sprat bio ukra{en heraldi~kim znamewima Kra-qevine Srbije. Fresko-dekoraciju u kapeli i kosturnici iz-radio je ugledni srpski slikar toga vremena @ivorad Nastasije-vi} koji je sa Korunovi}em sara|ivao i ranije, prilikom podiza-wa spomenika na Ma~kovom kamenu.

Monumentalni spomenik na brdu Zebrwak poru{ili su nasamom po~etku Drugog svetskog rata pripadnici VMRO i bugar-skih okupacionih snaga. Stru~waci Republi~kog zavoda za za{ti-tu spomenika kulture – Beograd 1985. godine realizovali su pro-jekat obnove postoje}eg objekta na Zebrwaku. Ipak, ovaj grandio-zni memorijal ostao je u stawu vitalne ugroènosti do na{ih da-na, kada su Ministarstvo rada i socijalne politike i AmbasadaRepublike Srbije u Republici Makedoniji preduzele po~etne ko-rake u za{titi ovog izuzetnog vojnog spomenika time {to su obez-bedile stalnog ~uvara. Stru~na i sveobuhvatna za{tita Koruno-vi}evog remek-dela obaveza je pripadnika savremene generacije.Originalne skice spomenika na brdu Zebrwak ~uvaju se u poro-di~noj zaostav{tini potomaka Momira Korunovi}a.


Spomenik na Zebrwaku kod Rumanova

481. novembar 2007.

VOJNI^KA GROBQA

Posebnu celinu u okviru

sveukupnog broja vojnih

memorijala ~ine srpska

vojna grobqa koja se nalaze

na teritoriji Republike Srbije,

ali i ve}eg broja drugih dràva

ZA VERU I OTAXBINU

Vojni~ko grobqe u Vaqevu, koje se nalazi u okviru kompleksagradskog Novog grobqa, predstavqa jedno od najzna~ajnijihnepokretnih pijetetnih mesta koja svedo~e i velikom herojstvui `rtvi pripadnika Srpske vojske i lokalnog stanovni{tva uborbama tokom 1914. i 1915. godine. Na wemu je u pojedina~nim i masovnim grobnicama sahrawe-

no vi{e hiqada stradalih pripadnika Srpske vojske, medicinskogosobqa, ~lanova stranih vojnih medicinskih misija i civila kojisu u~estvovali u borbama na Ceru i Kolubari, zatim `rtava rat-nih zlo~ina koje su po~inile okupacione trupe.

O tragi~nim danima u Vaqevu toga vremena svedo~e autenti~-ni, dirqivi zapisi holandskog lekara Arijusa van Tinhovena kojise, kao vo|a holandske vojne medicinske misije u Srbiji, nalaziona mestu glavnog hirurga Vojne bolnice koja je bila sme{tena u sa-da{wem zdawu Arhiva u Vaqevu.

Iako u gradskoj zoni Vaqeva, ovo vojni~ko grobqe godinamaje bilo zapu{teno i devastirano. Nakon sanacije memorijalnogkompleksa, koja je zavr{ena 2004. godine sredstvima Ministar-stva rada i socijalne politike, a koju su uradili stru~waci Zavo-da za za{titu spomenika kulture – Vaqevo, ono je sa~uvano od da-qeg propadawa i uvr{teno me|u najzna~ajnije svedoke tragi~nihdoga|aja iz Prvog svetskog rata.

Nekada{wi i sada{wi izgled ovog kompleksa u Vaqevu svedo-~e o zaboravu i nemaru savremenih generacija u odnosu na zajed-ni~ke pretke pale u borbama za slobodu tokom Cerske i Kolubar-ske bitke 1914. godine. Vojni~ko grobqe u Vaqevu jeste najzna~ajni-je i najve}e vojno grobqe na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.


Vojni~ko grobqe u Vaqevu

49

ZA SLOBODU SVIH NARODA SVETANa teritoriji gradske op{tine Deli Ibrahim (Dely Ibrahim) u

gradu Alìru, prestonici istoimene severnoafri~ke dràve, na-lazi se Srpsko vojni~ko grobqe na kome po~ivaju posmrtni ostaci324 stradala pripadnika Srpske vojske.

Srpsko vojni~ko grobqe u gradu Alìru formirano je u peri-odu izme|u 1916. i 1919. godine, u vreme kada se u nekoliko prio-balnih gradova i naseqa nalazilo vi{e francuskih vojnih bolni-ca u kojima su zbriwavani raweni i iscrpqeni srpski vojnici ko-ji su sa ostrva Krf i Vido radi nastavka le~ewa transportovani usavezni~ke vojne bolnice u Severnoj Africi.

Grobqe se danas nalazi na podru~ju gradske op{tine DeliIbrahim gde je 1982. godine preme{teno sa svoje prvobitne loka-cije u mestu Tamenfust (Tamenfoust), ranije Kap Matifu (Cap Mati-fou), koje se nalazi na obali Sredozemnog mora. Nadgrobna obe-le`ja sme{tena su na parceli trapezoidnog oblika, a samo Srp-sko vojni~ko grobqe svojom isto~nom stranom oslawa se na sused-no Nema~ko vojni~ko grobqe.

Grobna obele`ja su ura|ena u vidu betonskih plo~a sa osta-vqenom kasetom u sredini, koja je ispuwena zemqom. U plo~ama suzalivani krstovi izra|eni od prikovanih drvenih da{~ica. Ori-jentacija grobova je nepravilna budu}i da se oni nalaze na dijago-nali sever–jug. U ulaznoj zoni ~itavog kompleksa nalazi se kopijaprvobitnog spomenika koji je bio na izvornom lokalitetu Srpskogvojni~kog grobqa. Na centralnom spomen-obele`ju, koje dominirakompleksom, ispisan je epitaf koji glasi „Srpskim ratnicima pa-lim za slobodu svih naroda sveta 1914–1918”.

Stalnu brigu o Srpskom vojni~kom grobqu u gradu Alìru vo-de Ambasada Republike Srbije u DNR Alìr i Ministarstvo radai socijalne politike Republike Srbije, koje se u okviru velikogspektra svojih nadle`nosti stara i o za{titi srpskih vojnih memo-rijala u zemqi i inostranstvu i negovawu tradicija oslobodila~-kih ratova Srbije.

U periodu Prvog svetskog rata trupe francuske „Isto~ne ar-mije”, u koje su, pored ostalih, bili regrutovani i Tuniàni, aktiv-

no su u~estvovale kao jedinice koje su se borile na Balkanskom po-luostrvu i „Solunskom frontu”, dok je teritorija te dràve, ba{kao i Alìra, bila pogodna za uspostavqawe francuskih vojnihbolnica u koje su, radi le~ewa i oporavka, pristizali savezni~kivojnici. Veliki broj wih ~inili su raweni i iznureni pripadniciSrpske vojske.

Najve}i zdravstveni centri za oporavak srpskih vojnika na-lazili su se u severnim priobalnim oblastima Tunisa, mahom u Bi-zerti i wenoj neposrednoj okolini. Vi{e hiqada srpskih raweni-ka transportovano je savezni~kim brodovima u periodu izme|u1916. i 1918. godine u vi{e francuskih vojnih bolnica koje su bi-le u ovoj oblasti. Oni koji su se oporavili sme{tani su u kasarnei pripremani za povratak na Balkanski front.


Srpsko vojni~ko grobqe u Alìru

Srpsko vojni~ko grobqe u Bizerti

501. novembar 2007.

kosturnice koja ~ini centralni deo kompleksa. Epitaf glasi „Ovdepo~ivaju srpski heroji poginuli 1912. i 1913. godine i pomrli uropstvu od 1915. do 1919”.

Srpsko vojni~ko grobqe u Sofiji formirano je 1918. godine.îtav kompleks ima svog ~uvara, budu}i da stalnu brigu o wegovomredovnom odràvawu vode Ambasada Republike Srbije u Republi-ci Bugarskoj i Ministarstvo rada i socijalne politike RepublikeSrbije. Ovo grobqe predstavqa ujedno i najve}i i najzna~ajnijisrpski vojni memorijal na tlu Republike Bugarske.

Prvi svetski rat predstavqao je najve}i i po obimu stradawanajtragi~niji oruàni sukob u dotada{woj istoriji. Tokom ~etiriratne godine, od 28. jula 1914. do 11. novembra 1918, od posledi-ca oruànih sukoba i odmazdi nad civilnim stanovni{tvom stra-dalo je vi{e od deset miliona qudi. âk 36 dràva u~estvovalo jeu Prvom svetskom ratu, dok je vi{e od sedamdeset miliona qudibilo pod oru`jem.

Velike bitke obeleìle su ovo ratno razdobqe. Pored ma-sovnih stradawa vojnika i civilnog stanovni{tva, jedna od karak-teristika ovog rata bilo je i uspostavqawe logora za internacijucivila i zarobqenih pripadnika protivni~kih oruànih snaga.îtav niz takvih logora za internirce formiran je u mnogim evrop-skim dràvama poput Bugarske, Rumunije, Austrougarske i Nema~ke.Pripadnici Srpske vojske i civili zarobqeni u borbama na Bal-kanskom frontu odvo|eni su u logore za internirce koji su mahombili na teritoriji Austrougarske i Nema~ke. Pored logora koji senalazio u tvr|avi u Aradu (Rumunija), Jindrihovicama i Olomoucu(ê{ka Republika), zna~ajni su i logori za internirce koji su senalazili na podru~ju Slova~ke Republike, a pre svih onaj u Veli-kom Me|eru.

Srpsko vojni~ko grobqe u slova~kom mestu Veliki Me|er na-lazi se na delu zemqi{ta koje je tokom Prvog svetskog rata zau-zimao logor za internirce u kome je prema procenama stradalo

oko {est hiqada vojnika i oficira Srp-ske vojske.

S vremenom zaboravqeno i zapu{te-no, Srpsko vojni~ko grobqe u Velikom Me-|eru kori{}eno je u razli~ite svrhe, ukqu-~uju}i tu i postavqawe poligona za dresu-ru pasa lokalnog kinolo{kog dru{tva. Nazahtev Ambasade Republike Srbije u Slo-va~koj Republici i Ministarstva rada isocijalne politike Republike Srbije slo-va~ke vlasti po~ele su 2001. godine daure|uju sa~uvani deo Srpskog vojni~koggrobqa. Sada{wi izgled tog lokaliteta upotpunosti odgovara wegovom zna~aju zanacionalnu novovekovnu istoriju.

O logoru za internirce u Velikom Me-|eru najupe~atqivije je posvedo~io vojvodaPetar Bojovi}:

„... Na|me|ersko grobqe je velika srp-ska kosturnica Prvog svetskog rata, koju sbolom i pijetetom spomiwe ceo na{ narod.Ono je svedok velikih `rtava Srbije i Cr-ne Gore u vite{kim borbama za oslobo|e-we i ujediwewe... Internirci su bili gra-|ani Srbije i Crne Gore: starci, ène ideca, a ratni zarobqenici heroji sa Ce-ra, Kolubare i solunskog fronta...”

Svedok tragi~nog vremena Prvog svet-skog rata, Srpsko vojni~ko grobqe u Veli-

Jedan, nemali broj pripadnika Srpske vojske preminuo je odposledica rawavawa ili iznurenosti, te su stoga u Menzel Burgi-bi kraj Bizerte, ali i u samoj Bizerti jo{ 1916. godine usposta-vqena dva srpska vojni~ka grobqa.

Kompleksi srpskih vojni~kih grobaqa u Menzel Burgibi i Bi-zerti predstavqaju reprezentativne vojne memorijale o kojimastalnu brigu vode Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Mini-starstva rada i socijalne politike i Ambasada Republike Srbije uTunisu. Ure|eni kompleksi svedo~e o tragi~nom periodu na{e na-cionalne istorije koji je obeleèn masovnim stradawem pripad-nika Srpske vojske i civila. Ipak, ti memorijali ostaju van pro-grama turisti~kih agencija koje srpske turiste pozivaju da poseteTunis. Predstavnici tih agencija u Tunisu naj~e{}e i ne znaju zawihovo postojawe, a vi{e hiqada na{ih turista koji svake godineposete ovu lepu severnoafri~ku zemqu ne na|e vremena i povodaza obilazak ova dva vredna lokaliteta. Zaboravqeni od svojih po-tomaka, pod senkom dràvne zastave koja se dostojanstveno vijoriu okviru Srpskog vojni~kog grobqa, grobovi srpskih vojnika i ofi-cira postali su nemi svedoci stradawa, istorijskog zaborava inezainteresovanosti savremenih generacija.

Zaborav i nezainteresovanost najteà su i najtragi~nija re-akcija kojom se moè odgovoriti na wihovu `rtvu i fenomen be-smislenosti oruànih sukoba ~ije se stravi~ne posledice mogu vi-deti upravo na lokalitetima poput ovih.

LOGORI ZA INTERNIRCESrpsko vojni~ko grobqe u bugarskoj prestonici Sofiji nala-

zi se na teritoriji gradske op{tine Serdika, a u okviru Central-nog gradskog grobqa.

U okviru kompleksa sahraweno je 456 pripadnika Srpske voj-ske stradalih tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata natlu Bugarske. Sva imena su uklesana na predwoj strani spomen-


Srpsko vojni~ko grobqe u Sofiji

51

kom Me|eru (Na|me|er /ma|.) ostaje na samim marginama intere-sovawa stru~ne i {ire javnosti u Srbiji. U ovom malom slova~kommestu, koje se nalazi u blizini granice sa Ma|arskom, u ratu kojise odigrao izme|u 1914. i 1918. godine, stradalo je na hiqadevojnika. Danas su potpuno zaboravqeni i na odre|en na~in izbri-sani iz istorijskog se}awa.

Na izdvojenoj parceli koja se nalazi na putu izme|u sela Mo-raitike i Agios Mateosa na ostrvu Krf locirano je Grobqe stra-dalih pripadnika ~uvene Drinske divizije, za ~ije je ure|ewe i do-stojanstven izgled zasluàn Momir Korunovi}, koji je tokom bal-kanskih ratova i Prvog svetskog rata stekao ~in oficira Srpskevojske. Korunovi} je, naime, nakon prelaska preko Albanije i do-laska na Krf od svojih pretpostavqenih stare{ina dobio zadatakda se, pored ostalog, stara o ure|ewu sve ve}eg broja pukovskihgrobaqa na kojima su sahrawivani stradali pripadnici Srpskevojske.

Imaju}i u vidu da su u periodu gradwe Mauzoleja srpskih rat-nika na ostrvu Vido (1936–1939) ekshumirani posmrtni ostacisvih srpskih ratnika stradalih na Krfu i Vidu u periodu izme|u1916. i 1918. godine, grobqe stradalih pripadnika Drinske divi-zije u Agios Mateosu predstavqa jedini o~uvani primer klasi~nogpukovskog grobqa.

Parcelu za sahrawivawe srpskih ratnika ustupio je lokalniseqanin Janis Janulis koji je, iako izuzetno lo{eg materijalnog

stawa, nakon ekshumacije posmrtnih ostataka sa ovog lokalitetaodlu~io da vi{e nikada ne obra|uje zemqu u kojoj su bili pokopanisrpski ratnici. Samim kompleksom grobqa dominira spomenik odkamena, mermera i betona koji su 1916. godine izgradili preìve-li pripadnici Drinske divizije. Pro~eqe spomenika krasi masiv-ni mermerni krst, dok se sa bo~nih strana nalaze epitafi dekori-sani reqefnim predstavama ratnika i grbom Kraqevine Srbije.

KULT @IVOTA I KULT SMRTIBrojni, stilski i arhitektonski neujedna~eni, istorijski i kul-

turolo{ki nejednako zna~ajni, o~uvani, o{te}eni ili s vremenompotpuno devastirani i uni{teni, vojni memorijali balkanskih ra-tova i Prvog svetskog rata koji se nalaze na teritoriji sada{weRepublike Srbije, ali i ~itavog niza evropskih i severnoafri~kihdràva, predstavqaju specifi~no svedo~anstvo ne tako davne tra-gi~ne i traumati~ne pro{losti Srbije i {ireg balkanskog regio-na. Te{ko, kontradiktorno i zastra{uju}im posledicama bremeni-to nasle|e oslobodila~kih ratova Srbije, koji su se odigrali u pe-riodu izme|u 1912. i 1918. godine, na zanimqiv na~in ogleda se uonom segmentu nacionalne nepokretne kulturne ba{tine koja o wi-ma svedo~i. Veoma ozbiqne, naj~e{}e i nenadoknadive poslediceovih oruànih sukoba, koji se pre svega ogledaju u izuzetno veli-kom broju stradalih i rawenih ìteqa Kraqevine Srbije, ali i uogromnim materijalnim razarawima od ~ega se ona nikada nijeoporavila, svoj odraz na{le su u stotinama ve}ih i mawih, {irojjavnosti poznatih i nepoznatih vojnih memorijala.

Dodatno optere}eni raznorodnim posledicama Drugog svet-skog rata, ali i dràvnim, ideolo{kim, politi~kim, kulturolo-{kim i simboli~kim diskontinuitetima kojima je obilovala isto-rija Srbije u pro{lom veku, doga|aji i li~nosti iz perioda bal-kanskih ratova i Prvog svetskog rata, ba{ kao i vojni memorijali,postali su s vremenom i svojevrsno svedo~anstvo stereotipa uspo-stavqenih kao posledica burnih promena koje su usledile u poto-wim decenijama.

Svedoci velikih oruànih pobeda, ali i strahovitih qudskih`rtava podnetih tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata,vojni memorijali neretko su postajali predmet i oru`je politi~kihborbi koje nisu imale ni{ta zajedni~ko sa doga|ajima i li~nosti-ma o kojima su svedo~ili.

Savremeno sagledavawe funkcije, karaktera i simbolike voj-nih memorijala, oslobo|eno bilo kakve politi~ke i ideolo{ke po-zadine, za ciq treba da ima objektivno i celovito vi|ewe i tuma-~ewe presudnih istorijskih doga|aja i pojedina~nih u~esnika u wi-ma, napu{tawe s vremenom prihva}enih stereotipa o pripadnostinarodu velikih ratnika koji svoje kvalitete u potpunosti pokazujumahom na bojnom poqu, kulta opravdane i potrebne `rtve masov-nog stradawa za vi{e ciqeve i specifi~nog oblika ksenofobijekarakteristi~ne za male evropske narode. Nadvladavawe jo{ uvekpreovla|uju}eg kulta herojske smrti nasuprot kultu ìvota i pro-gresa jeste mo`da i najozbiqnija obaveza pripadnika savremenegeneracije u odnosu na svoje znamenite pretke koji su ìvote polo-ìli za slobodu domovine.

Namera da se, povodom obeleàvawa 11. novembra – danaprimirja u Prvom svetskom ratu, na ograni~enom prostoru da pri-kaz srpskih vojnih memorijala nastalih kao posledica oruànih ak-tivnosti tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata za svojosnovni ciq ima informisawe {ire ~itala~ke publike magazina„Odbrana” o delu bogatstva materijalne kulturne ba{tine koju na-sle|uju. Predstavqawe odabranih vojnih memorijala balkanskihratova i Prvog svetskog rata jeste jo{ jedno podse}awe i specifi~-no odavawe po~asti u {iroj doma}oj javnosti mahom zaboravqenihpostradalih pripadnika Srpske vojske u ratovima za odbranu ioslobo|ewe zemqe u razdobqu izme|u 1912. i 1918. godine.


Srpsko vojni~ko grobqe u Velikom Me|eru

521. novembar 2007.

MOMIR KORUNOVI}

KAMENA SNOVI\EWAPrvo Korunovi}evo ostvareno arhitektonsko delo bilo je

zdawe Seizmolo{kog zavoda u Beogradu, podignuto na Ta{maj-danu 1909. godine. U periodu izme|u 1910. i 1912. godine od-lazi na stru~no usavr{avawe u Prag, Pariz i Rim.

Bio je prvi predstavnik romanti~arske grane srpskearhitekture. Pre Korunovi}a bilo je romanti~arskih ideja, ro-manti~arski koncipiranih objekata, ali nijedna li~nost nijetako potpuno, bez ostatka, verovala u neraskidive veze arhitek-ture i nacionalne ba{tine, arhitekture i sveta ma{te. Wegovostvarala{tvo obuhvata ~etiri velike teme: monumentalne javneobjekte, sokolske domove, spomen-obele`ja i sakralnegra|evine.

Najzna~ajnija javna zdawa koja je podigao Momir Korunovi}bez sumwe su sedi{te Seizmolo{kog zavoda u Ta{majdanskomparku, zgrada Po{te br. 2 kod zdawa glavne @elezni~ke stan-ice, stari DIF i zdawe Ministarstva po{ta u Palmoti}evojulici u Beogradu.

Wegova spomen-obele`ja odraàvaju autorovo vi|ewejavnih spomenika kao neraskidivog dela prirodnog pejzaà. UKorunovi}evim delima ova karakteristika izraèna je u oblikurusti~ne ku}e od kamena (spomenik na Ma~kovom kamenu kodKrupwa) ili je to piramidalna ekspresionisti~ki oblikovanakamena gromada kao {to je to bio slu~aj sa projektom spomenikau Bitoqu (Makedonija). Godine 1930. Korunovi} je projektovao imonumentalnu Spomen-crkvu sa kosturnicom svetog arhan|elaMihaila u Deligradu kod Aleksinca u kojoj po~ivaju posmrtniostaci ratnika - u~esnika boja na Deligradu (4. septembar1806), Prvog i Drugog srpsko-turskog (1876-1878), Prvog i Dru-gog balkanskog (1912-1913) i Prvog svetskog rata (1914-1918).Pored navedenih, vredi pomenuti i spomenik „êtiristo zak-lanih” u selu Ramna kod Ohrida, Spomen-kosturnicu ratnikastradalih u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu u Jago-dini, spomenike Ko~i An|elkovi}u u Tekiji i Jakovi}u, crkvu Vaz-nesewa Hristovog sa kosturnicom u Krupwu i spomenik kraquPetru Prvom u Ku~kovu kod Skopqa.

Najzna~ajniji spomenik koji je projektovao Momir Ko-runovi}, posve}en znamenitoj Kumanovskoj bici koja se odigrala1912. godine, podignut je nakon tri godine izgradwe, 1937. go-dine, na brdu Zebrwak kod Kumanova u Republici Makedoniji.Kula na Zebrwaku izvire iz postamenta tvr|ave, kao u nekakvomsnovi|ewu, nose}i na sebi vidna obele`ja nacije, vere i doba ukome je nastalo. Naàlost, Korunovi}ev spomenik, visok 48,5metara, minirale su 1942. godine bugarske okupacione snage iod tada se nalazi u stawu potpune ugroènosti.

Momir Korunovi} umro je u svojoj osamdeset i {estoj godi-ni, 17. aprila 1969. u Beogradu. Sahrawen je na seoskomgrobqu u Bogavi pored svojih predaka.

Momir Korunovi} ro|en je 1. januara 1883, u selu Glogov-ac nedaleko od Jagodine. Godine 1894. Korunovi}dolazi u Jagodinu i upisuje se u tamo{wu gimnaziju. Popoloènom ispitu zrelosti, 1902. godine, on upisujeArhitektonski odsek Tehni~kog fakulteta Velike {kole u

Beogradu. Septembra 1906. godine Korunovi} je poloìo stru~niispit i diplomirao na Katedri za arhitekturu.

Prvo zaposlewe Momir Korunovi} na{ao je mesec dana podiplomirawu i to u gra|evinskom odeqewu beogradske op{tine,na ~ijem se ~elu nalazio Dimitrije T. Leko (1863-1914.). U ok-tobru naredne godine zaposlio se u arhitektonskom odeqewuMinistarstva gra|evina Kraqevine Srbije. U toj ustanovi Ko-runovi} }e provesti gotovo ~itav svoj radni vek.

Autor prilogaDejan RISTI]

V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A

Documents

SPECIJALNI PRILOG 26 - odbrana.mod.gov.rs prilog/26/026_051_Vojni... · „osvete” poraz srpskog kneza Lazara i wegovih trupa, koji se odi- ... put javqa na jednom Korunovi}evom