SPECIJALISTIČKI RADA - Ekološki prihvatljivi materijali u izgradnji objekata

Ekoloki prihvatljivi materijali u izgradnji objekata trska i erpi

Strana 1

VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

EKOLOKI PRIHVATLJIVI MATERIJALI U

IZGRADNJI OBJEKATA TRSKA I ERPI SPECIJALISTIKI RAD

Mentor : Kandidat:

prof. dr Dragoslav Stefanovi dipl.gra.in. Vladimir Surinski str.sanitarno-ekoloki inenjer

Beograd, 2012.


Strana 2

VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

NAZIV SPECIJALISTIKOG RADA:

EKOLOKI PRIHVATLJIVI MATERIJALI U IZGRADNJI OBJEKATA TRSKA I ERPI

(popunjava Komisija za odbranu specijalistickog rada)

Datum i vreme odbrane rada: ___________________________

Ocena: _______________

lanovi komisije: Potpis:

1. ______________________________________________________________

2._________________________________ ______________________________

3. ________________________________ ______________________________

Beograd, 2012.


Strana 3

SADRAJ

I UVOD ........................................................................................................................................................... 5

II TEORIJSKI PRISTUP ..................................................................................................................................... 7

2. EKOLOKI ISPRAVNI GRAEVINSKI MATERIJALI........................................................................................ 7

2.1. EKOLOKI KVALITET GRAEVINSKIH MATERIJALA ............................................................................. 9

2.1.1. Trajnost materijala .......................................................................................................................... 9

2.1.2. Osobine graevinskih materijala ................................................................................................. 10

2.2. EKOLOKI KVALITET OSNOVNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA ........................................................ 11

2.2.1. Drvo ............................................................................................................................................... 11

2.2.2. Graevinski kamen ....................................................................................................................... 14

2.2.3. Malter i beton ............................................................................................................................... 15

2.2.4. Keramiki proizvodi ....................................................................................................................... 16

2.2.5. Metal i staklo ................................................................................................................................. 17

2.3. ALTERNATIVNI EKOLOKI ISPRAVNI MATERIJALI BILJNOG POREKLA .............................................. 18

2.3.1. Ovija vuna ................................................................................................................................ 19

2.3.2. Lan ............................................................................................................................................. 19

2.3.3. Konoplja .................................................................................................................................... 19

2.3.3. Pluta .......................................................................................................................................... 19

2.3.4. Slama ......................................................................................................................................... 20

2.3.5. Izolacione ploe od drvenih vlakana ......................................................................................... 20

2.3.6. Celuloza ..................................................................................................................................... 21

2.3.7. Bambus ..................................................................................................................................... 21

2.3.8. Trska .......................................................................................................................................... 22

3.ODNOS KONSTRUKCIJE I MATERIJALA ..................................................................................................... 24

3.1. Drvene konstrukcije ......................................................................................................................... 24

3.2. Kamene konstrukcije ........................................................................................................................ 27


Strana 4

3.3. Konstrukcije od gline ........................................................................................................................ 29

3.4. Konstrukcije od zemlje ..................................................................................................................... 32

3.5. Konstrukcije od slame ...................................................................................................................... 38

3.6. Konstrukcije od trske ....................................................................................................................... 44

III METODOLOGIJA RADA ............................................................................................................................ 45

IV REZULTATI I DISKUSIJA REZULTATA ........................................................................................................ 47

4.1.EKOLOKI PRIHVATLJIV MATERIJAL U IZGRADNJI OBJEKATA - TRSKA .................................................. 47

4.1.1KONSTRUKCIJE OD TRSKE ............................................................................................................... 47

4.1.2. EKOLOKE KARAKTERISTIKE TRSKE ............................................................................................... 52

4.1.3. IZBOR TRSKE KAO MATERIJALA U ODRIVOM GRAEVINARSTVU ............................................... 54

4.2. EKOLOKI PRIHVATLJIV MATERIJAL U IZGRADNJI OBJEKATA - ERPID ................................................ 55

4.2.1. KARAKTERISTIKE ERPIDA ............................................................................................................. 55

4.2.2. KONSTRUKCIJE OD ERPIDA .......................................................................................................... 57

4.2.3. EKOLOKE KARAKTERISTIKE ERPIDA ..................................................................................... 60

4.2.4. IZBOR ERPIDA KAO MATERIJALA U ODRIVOM GRAEVINARSTVU ........................................... 62

V ZAKLJUAK ............................................................................................................................................... 63

VI PREDLOG MERA ...................................................................................................................................... 65

VII LITERATURA ........................................................................................................................................... 67

VIII SAETAK ................................................................................................................................................ 68

IX BIOGRAFIJA AUTORA .............................................................................................................................. 69


Strana 5

I UVOD

Tradicionalna izgradnja doma se ogleda u izboru najbolje lokacije koja e omoguiti

dugotrajnu stabilnost graevine iodrivo funkcionisanje porodice u okviru doma.

Upotrebom lokalno dostupnih materijala i tradicionalnim tehnikama graenja dobija se

dom koji se adaptira tlu iz kog je iznikao i potvruje da arhitektura ima smisla samo u

kontekstu svog okruenja.

Industrijskom revolucijom omoguena je iroka dostupnost materijala za izgradnju, ime

se i izgradnja objekata poveava. Dostupnou materijala arhitektura je dobila vie

varijabli u estetskom smislu, ali se u kontra smeru stvorio jaz izmeu zgrada, okruenja

i vremena ime se stvorila izolovanost arhitekture od mesta i klime istog.

Industrijalizacija materijala dovela je do miljenja da su resursi na planeti neiscrpni pa ih

arhitektura neumorno troi. Razvojem svesti o potronji resursa i nauka koje u prvi plan

istiu odrivi razvoj i odrivost resursa doprinelo se razvoju i primeni odrivih

graevinskih materijala uz sve prisutnu odrivu izgradnju.

Odriva energija i odrivi razvoj su u osnovi prevazilaenja nastale krize i problema koji

se gomilaju usled nekontrolisanog razvoja potreba i zahteva savremene civilizacije.

Odrivi razvoj se definie kao onaj koji zadovoljava sadanje potrebe, pri emu se ne

ugroava mogunost buduih generacija da ostvare svoje potrebe. Odriva energija je

energetski efikasan nain proizvodnje i korienja energije koja ima to manji uticaj na

okolinu.

Odriva gradnja, kao jedan od znaajnijih segmenata odrivog razvoja, ukljuuje

primenu graevinskih materijala koji nisu tetni po okolinu, energetsku efikasnost

zgrada i upravljanje otpadom nastalim u procesu gradnje ili ruenja objekata. U datom

kontekstu odriva gradnja mora obezbediti trajnost, kvalitet u oblikovanju i konstrukciji,

uz ekonomsku i ekoloku prihvatljivost.


Strana 6

Prema definicijama odrivosti, odrivog razvoja, istie se jedna osnova koja kae da se

odrivost sastoji iz tri velika segmenta, ekonomija, okruenje i drutvo (slika 1).

SLIKA 1: Tri glavna segmenta principa odrivosti

Odrivost je nain ivljenja, pristup ukupnoj ivotnoj delatnosti u skladu sa zemljinim

eko sastavom za ta treba imati viziju razvoja. Osnovni princip odrivograzvoja u

graditeljstvu je korienje to manje prirodnih resursa i stvaranje to manje poZemlju

tetnog otpada.

U okviru odrivosti i velikog dela koji se odnosi na prirodu je svakako i izbor ekoloki

prihvatljivih materijala u izgradnji objekata.

Ovim radom e biti opisane karakteristike ekoloki prihvatljivih materijala u

graevinarstvu, materijali, tehnike tradicionalne izgradnje i prednosti upotrebe ovih

materijala.


Strana 7

II TEORIJSKI PRISTUP

2. EKOLOKI ISPRAVNI GRAEVINSKI MATERIJALI

Ekoloki ispravni graevinski materijali su oni koji se, nakon analize ivotnog ciklusa i

odreivanja svih uticaja na okruenje u svim fazama, smatraju prihvatljivim za upotrebu.

To su materijali koji pre svega ne tete ljudskom zdravlju, materijali u ijim se fazama

ciklusa generie minimum otpada, reciklirani i materijali sa mogunou reciklae,

ponovo upotrebljeni i materijali sa mogunou ponovne upotrebe, prirodni i materijali

dobijeni iz lako dostupnih, iroko rasprostranjenih i obnovljivih resursa,materijali sa

niskom vrednou ugraene energije i ugraenog ugljen-dioksida, materijali sa

mognou bioloke razgradnje i dugotrajni materijali. Broj graevinskih materijala sa

svim navedenim karakteristikama je ogranien, pa se mora vriti selekcija prema

projektima koji se izvode.

Ekoloki ispravni materijali nisu samo neki novi materijali ve i tradicionalni materijali

korieni ranije u izgradnji, koji danas postaju sve aktuelniji zahvaljujui svojim

ekolokim kvalitetima. Osnovni graevinski materijali postaju ispravni kada im se

modifikuje struktura na takav nain da im se ne narue osnovne kvalitativne osobine.

Danas skoro za svaki graevinski materijal postoji ekoloki prihvatljiva alternativa.

Da bi odreeni graevinski materijal bio prihvaen kao ekoloki pogodan razvijeni su

kriterijumi za ocenu. Kriterijumi za ekoloku ocenu materijala su sledei(7):

1. Stepen naruavanja ivotne sredine pri uzimanju sirovina iz prirode

(iskopi,majdani,degradacija poljoprivrednog zemljita,krenje ume);

2. Obnovljivost naruenih delova prirode;

3. Stepen zagaenja sredine, tokom izrade i prerade graevinskih materijala

(aerozagaenja,koliine otpadnih materijala, zagaenje tla i vodotokova

otpadnim vodama i materijama,zagrevanje sredine,tetan uticaj na radnike tokom

izrade materijala i njegove ugradnje);

4. Veliina buke, potreba zatite i mogunost mehanikih oteenja susednih

zgrada tokom proizvodnje materijala i njegove ugradnje;

5. Emisija tetnih materija i zraenje iz materijala:


Strana 8

6. Trajnost graevinskog materijala potreba za reprodukcijom;

7. Energija utroena za: vaenje sirovina, za izradu graevinskih materijala,

transport do gradilita i na gradilitu;

8. tetnost materijala po zdravlje ljudi;

9. Zatita od poara i

10. Mogunost reciklae materijala.

Svi navedeni kriterijumi moraju biti procenjeni kod opredeljenja za primenu pojedinog

graevinskog materijala.

Pored navedenih kriterijuma, vano je uzeti u obzir i ukupni energetski bilans potrebnu

energiju za proizvodnju osnovnih graevinskih materijala (tabela 1.)

Tabela 1 Potrebna energija za proizvodnju nekih graevinskih materijala

Tabela je preuzeta iz literature, a navedeni podaci vae za vedske uslove. Prema

literature, ukoliko bi se ovi podaci primenili na domae uslove, uoljiv je nizak nivo

potronje energije za drvo, gasbeton i nepeenu glinu-erpi (naboj).


Strana 9

Precizniji podaci ukupnog energetskog bilasna materijala se mogu dobiti procenom

ukupne energije, koju pojedini graevinski materijali potroe tokom svog ivotnog

veka(7):

1. Energija utroena za nabavku i transport sirovina ( prednost imaju lokalni

materijali );

2. Energija utroena za izradu graevinskih materijala;

3. Energija utroena za transport materijala na gradilitu ( prednost imaju laki

materijali);

4. Energija utroena za izvoenje radova na graenju;

5. Energija koja se sauva postojanjem materijala u zgradi, a koja je potrebna za

odravanje mikroklime ( termoizolaciona i termoakumulaciona svojstva )

6. Mogunost reciklae i energija potrebna za reciklau materijala

Prema svim navedenim karakteristikama ekoloki prihvatljivih materijala moe se

zakljuiti da upotreba tradicionalnih materijala predstavlja pravi izbor u odrivom

graditeljstvu.

2.1. EKOLOKI KVALITET GRAEVINSKIH MATERIJALA

2.1.1. Trajnost materijala

Vaan ekoloki kriterijum za izbor graevinskih materijala je trajnost materijala i

mogunost njegove obnove.Razaranje materijala nastaje pri fiziko-hemijskom

delovanju spoljanje sredine i naziva se korozijom.

Materijali pod uticajem spoljanje sredine bre ili sporije stare, odnosno propadaju do

konanog unitenja. Proces propadanja nastaje usled dugogodinje upotrebe gde

materijal trpi razna mehanika i fizika naprezanja, menja svoju hemijsku strukturu,

stari.

Redovnim odravanjem moe se produiti vek trajanja pojedinih komponenti objekta

kako je prikazano u tabeli (tabela 2).

Tabela 2. Vek trajanja pojedinih komponenti objekta


Strana 10

2.1.2. Osobine graevinskih materijala

Da bi bio izabran odgovarajui graevinski materijal potrebno je poznavati osnovne

osobine materijala koje se mogu razvrstati prema grupama u hemijske osobine; fizike

osobine; mehanike osobine; tehnoloke osobine i ekoloke osobine.

Hemijske osobinenekog materijala direktno utiu na izgled, boju, trajnost,otpornost

materijala u agresivnim sredinama. Poseban znaaj vezano za hemijske osobine ima


Strana 11

razlaganje materijala tokom dejstva poara: obrazovanje dima, toksinost prilikom

sagorevanja, kao i emitovanje tetnih materija tokom ivotnog veka materijala.

Fizike osobine materijala se mogu navesti kao sledee: zapreminska

masa,poroznost,gustina,toplotno irenje i skupljanje,provodnost toplote,zvuka,

elektriciteta, radioaktivnog zraenja...

Mehanike osobine materijala predstavljaju otpornost materijala ka dejstvu spoljnih sila i

tu spadaju: vrstoa na pritisak, na savijanje, na zatezanje i smicanje, elastinost,

plastinost, ilavost, tvrdoa...

Tehnoloke osobine se istiu prilikom dorade ili prerade materijala i povezane su sa

mehanikim osobinama. Tehnoloke osobine obuhvataju: podobnost za kovanje,

livenje, presovanje, valjanje, izvlaenje, zavarivanje i druge postupke kojima se vri

preoblikovanje.

Ekoloke osobine nekog materijala predstavljaju uticaj materijala u bilo kojoj fazi

ivotnog ciklusa na okolnu floru i faunu, ukljuujui i uticaje na oveka. Uticaji mogu

biti fiziki, hemijski, psiholoki (direktni, indirektni, kratkotrajni ili dugotrajni).

2.2. EKOLOKI KVALITET OSNOVNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA

2.2.1. Drvo

Drvo je jedan od najstarijih i najboljih graevinskih materijala, koji danas ima iroku

primenu u graevinarstvu. Materijali od drveta imaju vrlo dobre mehanike osobine, laki

su, dobri su termiki i zvuni izolatori, vrlo su pogodni za obradu i povezivanje, postojani

su na razna agresivna hemijska sredstva i dejstvo mraza. Naravno, pored prednosti

postoje i odreeni nedostaci koji drvo ograniavaju u upotrebi u graevinarstvu. Drvo je

higroskopno i promenom koliine vlage menja se i zapremina drveta pa se ono skuplja

ili bubri, podlono je dejstvu nekih insekata, zapaljivo je i dr.

Osobine drveta zavise od vie faktora, najvie od vrste drveta i sadraja vlage u

njemu.Zbog nehomogene strukture i sastava mehanike i neke fizike osobine su jako

anizotropne i bitno se razlikuju u pravcu vlakana i radijalnom pravcu.

Izgled preseka i boja su karakteristine osobenosti po kojima moemo prepoznati razne

vrste drveta.Od teksture i boje u velikoj meri zavisi vrednost drveta i namena njegove

upotrebe.


Strana 12

Zapreminska masa zavisi od strukture, vlanosti i specifine mase drveta. Zbog velike

poroznosti zapreminska masa suvog drveta je obino manja od 1g/cm zbog ega drvo

pliva u vodi. Suvo drvo sa veom zapreminskom masom je gue, manje upija vodu i

ima obino bolje mehanike osobine.

Vlanost drveta je vrlo bitna osobina jer se sa promenom koliine vlage menjaju i

mehanike i veina fizikih osobina i trajnost drveta. Koliina vlage u svee iseenom

drvetu moe da varira u vrlo irokim granicama zavisno od vrste (poroznosti) drveta i

obino se kree izmeu 40 i 200% kod etinara i 35 - 130% kod listopadnih vrsta

drveta. Suenjem se znatno smanjuje vlanost drveta tako da drvo osueno prirodnim

suenjem u vazduhu sadri oko 20%, a vetaki sueno u suionici 8-12% vlage(10).

Ukoliko se drvo suvie brzo sui, promene zapremine koje su nagle mogu uzrokovati

stvaranje pukotina i drugih vrsta oteenja drvenih materijala.

Drvo sa koliinom vlage iznad 15% podlono je truljenju, odnosno razlaganju pod

uticajem raznih mikroorganizama koji se u takvim uslovima razmnoavaju u drvetu.

Termike osobine drveta su dobre jer drvo slabo provodi toplotu ii ma mali koeficijent

termikog irenja, to je vrlo povoljno za drvo kao graevinski materijal.

Koeficijent termikog irenja zavisi od vrste, zapreminske mase i koliine vlage u drvetu.

U temperaturnoj oblasti od -50C do +50C Koeficijent termikog irenja u pravcu

vlakana jednak je 2,5-11 , a u radijalnom smeru od 1,6 do 3,5 .

Koeficijent provoenja toplote (tabela 3) najvie zavisi od poroznosti i vlanosti drveta i

na 20C u longitudinalnom smeru kree se izmeu 0.1908 do 0.2844 W/mC, a u

radijalnom smeru 0,1044 do 0,1512 W/mC. Naravno sa poveanjem vlanosti znatno

se poveava provoenje toplote drveta(8).

Tabela 3: Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti za drvo i neke druge materijale


Strana 13

Akustine osobine drveta su takoe, vrlo dobre, a brzina prostiranja zvuka zavisi od

gustine, vlanosti i temperature drveta.

Drvo se odlikuje vrlo dobrim mehanikim osobinama, jer elastino i ilavo, ima velike

vrstoe, tvrdo je i otporno na habanje. Mehanike osobine drveta zaviseod pravca

delovanjasile, od sadraja vlage i uslova tretmana, zbog ega se mehanike osobine

drveta moraju ispitivati pri istim standardnim uslovima.

Modul elastinosti (E) zavisi od vrste i zapreminske mase drveta, od vlanosti i

temperature i od pravca delovanja sile. Najvei je modul elastinosti u pravcu vlakana

drveta i kree se od 6000 do 16000 MPa kod etinara i 10000 do 21000 MPa kod

liara. vrstoa na zatezanje drveta je velika, naroito u pravcu pruanja vlakana, u

kom pravcu za razne vrste drveta iznosi 90 225 MPa i oko 20 30 puta je vea nego

u radijalnom pravcu okomito na vlakna.

vrstoa na pritisak u pravcu vlakana se kree izmeu 30 i 110 MPa, a upravno na

vlakna je do 3 do 10 puta manja. vrstoa na pritisak du vlakna za neke vrste drveta je

sledea: jela 30 - 35 MPa, bor 25 40 MPa, 40 - 65 MPa.

Po tvrdoi moemo izvriti podelu na: meko drvo, tvrdo drvo i veoma tvrdo drvo.

Tvrdoa se znatno smanjuje sa porastom vlanosti drveta. Sa porastom tvrdoe raste

trajnost drveta, ali je i obrada sve tea.

Na mehanike osobine drveta bitno utie koliina vlage u drvetu i temperatura na kojoj

se drvo nalazi. Sa poveanjem koliine vlage, znatno slabe mehanike osobine drveta

(slika 2). Sa porastom temperature opadaju mehanike osobine drveta (slika 3).

SLIKA 2 Uticaj vlage na mehanike SLIKA 3 Uticaj temperature na mehanike

osobine drveta osobine drveta


Strana 14

Trajanje delovanja naprezanja je bitno za ponaanje drveta u konstrukcijama.to due

traje optereenje utoliko se smanjuje vrstoa drveta. Drvo dobro podnosi ponovljena,

kratkotrajna ciklina optereenja i manje je podlono zamoru od metala i drugih

graevinskih materijala.

2.2.2. Graevinski kamen

Graevinski kamen se ubraja u ekoloki ispravne materijale jer ima prirodno

poreklo,mogunost ponovne upotrebe, dugotrajan je, lako dostupan i iroko

rasprostranjen.

Meutim i prilikom izbora kamena, potrebno je obratiti panju na odreene stvari kao

to su postupci dobijanja kamena, izbor lokalno dostupnog kamena, izbor recikliranog

kamena i dr. Velika vrstoa i postojanost kamena, kao i njegova iroka

rasprostranjenost su omoguili da se i danas, nakon vie hiljada godina upotrebe, jo

uvek zadri kao jedan od osnovnih konstrukcionih materijala. Kao graevinski materijal,

kamen se moe pojaviti u sledeim oblicima: lomljeni kamen,obraeni kamen, drobljeni

kamen, kamen zaobljenih ivica (pesak, ljunak i oblutak).

Lomljeni kamen je napravilnog (poliedarskog) oblika, dobijen u majdanima pomou

eksplozije ili drugog priora za vaenje lomljenog ili razbijenog kamena. On se u svojim

oblicima, zavisno od postupka dobijanja, upotrebljava kao ispuna pri velikim betonskim

radovima, za ispunu drenanih kanala, za izradu podloga puteva i dr.

Obraeni kamen se prema obradi takoe deli na vie grupa, a prema podeli se i koristi

u razliite svrhe u graevinarstvu. Najee se upotrebljava kao nosei materijal za

izradu kamenih mostova, stubova, svodova i dr. Ukoliko se obrauje u obliku kocke ili

prizme tada se kamen koristi za izradu kolovoza puteva i ulica, za kaldrmisnje i izradu

ivinjaka trotoara.

Drobljeni kamen se dobija drobljenjem i prosejavanjem pri emu se stvaraju razliite

veliine zrna. Zavisno od veliine zrna, namena ovog kamena je za razliite radove:

pruni zastori, asfaltni radovi, betonski radovi itd.

Pesak nastaje raspadanjem i drobljenjem stena.Upotrebljava se kao graevinsi

materijal za izradu maltera za zidanje, za izradu kolovoza, za izradu betona itd. ljunak

je krupniji od peska pa se upotrebljavaju za izradu betona, raznih podloga, puteva i

prunih zastora.


Strana 15

Oblutak je postao na isti nain kao pesak i ljunak, ali je znatno krupnijeg zrna, pa se

upotrebljava kod betonskih radova velikih dimenzija, za izradu podloge, za ispunu

drenanih rovova, za izradu puteva i dr.

2.2.3. Malter i beton

Malter kao gradivni materijal koji se upotrebljava takoe mora da zadovolji odreeni

ekoloki kvalitet. Ekoloka svojstva maltera zavise od svojstva agregata i veziva koji

ulaze u sastav.

Agregati koji se koriste mogu biti prirodnog (ljunak i pesak) ili vetakog porekla

(otpadni materijali i industrijski nusproizvodi i specijalno proizvedeni agregati), organski

ili neorganski. Od svih najee upotrebljavanih veziva, gips ima najmanje tetne uticaje

na okruenje. Za njim slede kre i cement, kao poslednja i najmanje ispravna opcija.

Bioloki zdravi malteri su : gipsani malter, kreni malter sa dodacima, kreno-gipsani

malter, malter od gline sa biljnim ostacima i dr.

Kreni malter je napravljen sa krenim vezivom i koristi se za zidanje i malterisanje

zidova od opeke ili blokova. Ovaj malter se izrauje meanjem hidratisanog krea,

krenog testa ili krenog mleka, peska i vode. S obzirom na primenu, razmere krea i

peska po zapremini su razliite, dok se koliina vode podeava tako dam alter donije

potrebnu koncentraciju radi podesne ugradljivosti. Kreni malter vrlo sporo ovava, a

naroito u spojnicama debelih zidova, jer je za vezivanje krea potreban CO2da bi

preao u karbonat. Ovakav malter ima jako malu vrstou 0,5 Mpa posle 28 dana.

Ovaj materijal se smatra najzdravijim ii ma najmanju radioaktivnost.

Gipsani malter je napravljen sa gipsanim vezivom tako to se gips postepeno sipa u

vodu, zatim se mea dok se ne dobije pogodna konzistencija, a potom se mora odmah

upotrebiti jer vezivanje nastaje brzo.

Kao i kod maltera, ekoloka svojstva betona zavise od osobina cementa i agregata

koji ulaze u smeu. Zbog svog sastava beton ne poseduje sposobnosti bioloke

razgradnje.

Beton je graevinski materijal 20.veka i sigurno graevinski materijal 21. veka. Iako

beton sam po sebi ne teti okolini, proizvodnja njegovih sastojaka teti. Prilikom

proizvodnje jedne tone cementa u okolinu se emituje priblino 850 kg CO2 .Istraivanja

su pokazala da je upravo cementna industrija odgovorna za 7% ukupne svetske emisije

CO2.Poznato je da je upravo emisijaCO2 u okolinu glavni razlog osnovnog ekolokog

problema dananjice globalnog otopljenja[*].Obini beton sastoji se od 12%cementa,


Strana 16

8% vode i 80% agregata po masibetona. Dakle, ako se za proizvodnju betona iskoristi

1,5 milijarde tona cementa godinje,ujedno se potroi i 900 miliona vode i 9 milijardi

tona peska i kamena [*]. Osimproblema potronje energije tokom proizvodnje cementa i

emisije velikih koliina CO2,kod betonskih konstrukcija znaajan problem predstavlja

njihova trajnost to se konano manifestuje kao problem zbrinjavanja graevinskog

otpada.

Temelji odrivosti u industriji betona lee u tri osnovna koraka: ouvanje prirodnih

resursa zamenom dela agregata recikliranim graevinskim otpadom i korienjem

recikliranevode, smanjenje emisije CO2 zamenom dela cementa nusproduktima drugih

industrijai projektovanje, izgradnjai odravanje trajnijih betonskih konstrukcija.

2.2.4. Keramiki proizvodi

Keramiki proizvodi spadaju u biloki zdrave materijale, ali se moraju testirati na

prisustvo radona jer potiu iz tla. Ekoloki najispravniji su keramiki materijali koji su

prethodno ve bili upotrebljeni, materijali kod kojih je tokom proizvodnje u smesu

ubaeno prethodno upotrebljeno staklo ili drugi reciklirani sadraj i lokalno dostupni

keramiki materijali.

Peena glina je keramiki materijal a koristi se u sledeim oblicima : monte, crepovi,

opeke, podna keramika, sanitarna keramika i dr.

Opeka je modelirana i osuena glina koja se pee na temperature od 800 -900C. Ona

spade u najkvalitetnije graevinske materijale jer poeduje sva potrebna svojstva

otpornost na pritisak, poroznost, termoizolaciona i termoakumulaciona svojstva, dobru

izolaciju od zvuka, postojanost na vremenu i vatri, obradivost, relativno malu teinu

parelopipednog oblika i omoguava slogu u pravilnu vezu, jeftina je i proizvodi se

svuda.

Format opeke koji se kod nas proizvodi je : duina 25cm, irina 12cm, debljina 6,5cm.

Otpornost opeke se izraava u veliinama : MO20, MO15, MO11 i MO7, to odgovara

dozvoljenom optereenju u MPa.

Graevinski elementi od peene gline koji se koriste za pokrivanje krovnih ravni zovu se

crep i eramida. Proizvode se u razliitim oblicima, vrlo su postojani i otporni prema

vatri.

Keramzit je takoe keramiki materijal koji se dobija ekspandiranjem a potom peenjem

gline. Zapreminske mase je ispod 1000kg/m, ima dobre termoizolacione sposobnosti,

relativno visoku otpornost na poveane temperature pa se koristi pri izradi betona i

betonskih elemenata izloenih povienim temperaturama (dimnjaci i dimnjaki kanali).


Strana 17

2.2.5. Metal i staklo

Metali kao gradivni materijali su odrivi sa vie aspekata. Iako je njihova proizvodnja

tetna i troi mnogo drugih resursa, metali su materijali koji imaju najvei potencijal za

reciklau.Samom reciklaom postoji i odrivost ovih resursa, jer su sirovine metala

oskudne.

Najee se koriste aluminijum i elik, a prilikom njihove upotrebe potrebno je obratiti

panju na zatite koje se upotrebljavaju, jer odreene mogu inhibirati postupke

reciklae.

Konstruktivni elementi od gvoa i elika su elini limovi, eline ice, ipkasti elik,

eline cevi, nerajui elici (legirani) i dr. Kako je preteni sastojak elika gvoe, koje

ima osobinu da u reakciji sa kiseonikom oksidira i dovede do pojave re, eline

elemente je potrebno zatititi od oksidacije: premazivanjem, oblaganjem, metaliziranjem

ili aerobnim bakterijama.

Aluminijum je metal koji danas ima veliku primenu, meutim prilikom njegove

proizvodnje dolazi do velike potronje energije. Dobra stvar je to opet prilikom

reciklae nije potrebno mnogo energije.Aluminijum se upotrebljava za izradu razliitih

legura, za izradu elektroprovodnika, okova za prozore i vrata, delova fasada, krovnih

konstrukcija, oplata, izolacionih listova itd.

Dobre ekoloke osobine stakla su mogunost njegove reciklae i ponovne upotrebe,

pa pri izboru prioritet treba dati staklu sa recikliranim sadrajem i prethodno ve

upotrebljenom staklu. Reciklirano staklo po kvalitetu ne zaostaje za primarno

proizvedenim, a postupkom reciklae uvaju se resursi energije i sirovina i redukuje se

zagaenje.

U graevinarstvu staklo se deli na: kreno staklo i olovno staklo. Staklo se proizvodi u

vie oblika, kao prozorsko staklo, kao armirano staklo u kome se nalazi metalna mrea,

kao sraklene prizme, kao kaljeno staklo, vieslojno staklo i kao staklena vuna.

Staklena vuna je staklo u vidu tankih niti, neujednaenih dimenzija sa mnogo

vazdunog prostora izmeu. Dobar je termoizolator i zvuni isolator. Meutim staklena

vuna nije uvek prihvatljivo reenje sa ekolokog aspekta.


Strana 18

2.3. ALTERNATIVNI EKOLOKI ISPRAVNI MATERIJALI BILJNOG POREKLA

Za proizvodnju ekolokih izolacionih materijala koriste se obnovljive sirovine.Postoji

itav niz izolacionih materijala koji ispunjavaju ekoloke kriterijume, tj.kod kojih su

optereenje ivotne sredine tetnim materijama i potronja energije prilikom procesa

proizvodnje minimalni, koji ne tete zdravlju prilikom korienja, odn. ije je trajno

uklanjanje neproblematino, odn. kod kojih postoji mogunost ponovne upotrebe. Pored

svojstava pojedinih materijala (npr. difuzija, regulacija vlage) kod poreenja izolacionih

materijala znaajan kriterijum predstavlja i njihova toplotna provodljivost i mogunost

termoizolacije (dijagram 1). to je oznaka za provodljivost toplote Lambda manja

(izraena u W/mK), to je bolje izolaciono dejstvo materijala.Loije Lambda-vrednosti

mogu se kompenzovati postavljanjem debljih slojeva izolacionih materijala. Toplotna

provodljivost (Lambda-vrijednost) sledeih ekolokih izolacionih materijala kree se po

pravilu izmeu 0,04 i 0,045 W/mK (1) .

Dijagram 1. Poreenje debljina materijala koji pruaju istu termoizolaciju


Strana 19

2.3.1. Ovija vuna

Usled prirodnog uvijanja, velike elastinosti i dinaminog ponaanja po pitanju vlage,

vuna se razlikuje od ostalih vlaknastih izolacionih materijala. Ovija vuna prima u sebe

vlagu, poveavajui svoju ukupnu teinu i za 30 procenata, a da se pri tome

istovremeno ne smanji njena provodljivost toplote. Taka paljenja iznosi 500-600C, pri

emu se vuna ne topi, ve se jedino pretvara u pepeo. Ovija vuna se moe koristiti za

toplotnu izolaciju zidova, krovova ili tavanica, kao i za ventilacione kanale i cevi za

grejanje. Njena provodljivost toplote kree se u rasponu od 0,0385 do 0,046 W/mK.

2.3.2. Lan

Izolacioni materijali napravljeni od lana (od kudelje) ne menjaju svoj oblik i ne skupljaju

se nakon ugradnje. Zahvaljujui injenici da sadre prirodne gorke supstance ovi

izolacioni materijali su rezistentni na tetoine poput raznih insekata ili glodara. Kratka

vlakna lana se mehanikim putem pretvaraju u filc. Korienjem lepila (npr. skroba) ili

sredstava za pravljenje flizelina (plastinih vlakana) kratka vlakna se slojevito reaju i

prerauju u izolacione ploe razliite debljine. Lan se koristi za izolaciju zidova, tavanica

i krovova.

2.3.3. Konoplja

Kod proizvodnje izolacionih ploa i filca vlakna kudelje i lana se delom meusobno

meaju. Slama konoplje se deli na vlakna i pozder (delovi kore stabljike). Vlakna se

koriste za proizvodnju izolacionog flizelina koji se koristi za izolaciju zidova, tavanica i

krovova.Pozder se uglavnom koristi za izolaciju i nivelisanje podova i stropova.

Konoplja je isto kao i lan po prirodi otporna na tetoine.

2.3.3. Pluta

Pluta se nalazi pre svega u umama hrasta plutnjaka u Sredozemlju. Kora hrasta

plutnjaka se moe guliti svakih 9-10 godina, a da pri tome ne doe do oteenja drveta.

Pluta se proizvodi mlevenjem oljutene kore u granulat, koji se zatim tretira vrelom

parom.Usled ekspanzije granulata i njegovog vezivanja pomou smola koje su

sadrane u samoj pluti nastaju blokovi plute, koji se nakon perioda vetrenja seku u

ploe.Vodonepropustljivost, vatrootpornost i dobra zvuna i toplotna izolaciona svojstva

ine plutu jako pogodnom za obradu unutranjih povrina. Meutim, pluta nije lokalno


Strana 20

dostupni materijal u svim regionima, a to utie na poveanje vrednosti ugraene

energije.

2.3.4. Slama

Slama poseduje odlian kvalitet termoizolacije, dok se trokovi ugradnje ve unapred

pripremljenog materijala mogu porediti sa postavljanjem konvencionalnih izolacionih

materijala. Slama pored toga regionalno stoji na raspolaganju i ima povoljnu cenu. Pri

strunom postavljanju ne dolazi do pojave plesni. Kada su u pitanju zapaljivost, kao i

postavljanje u delove graevine, slama se moe porediti sa drugim izolacionim

materijalima.

Slama predstavlja osuene stabljike itarica i kao takva je prirodan i zdrav materijal,

godinje obnovljiv, nastao procesom fotosinteze, uz sunevu energiju, a tretira se kao

otpadni materijal. Bale slame su presovana i vezana slama pravougaonog oblika duine

100cm, irine oko 45cm i visine oko 35cm. Vezivanje treba da je polipropilenskim

kanapom ili konopljom.

Upotreba slame moe da znai manji pritisak na upotrebu materijala tetnih za okolinu,

a u sluaju da objekat postane nepotreban, to je malo verovatno, moe da se reciklira,

odnosno iskoristi kao kompost.

Slama obezbeuje visoku izolaciju po prihvatljivoj ceni. Uzevi u obzir debljinu bale od

oko 45cm dobija se vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti od 0,13 W/mK, to je

dva do tri puta nie nego kod savremenih materijala i mnogo nie od one koja je

zahtevana propisima.

Slama ne izaziva alergije i predstavlja idealan materijal sa tog aspekta. U ovakvim

objektima se popravlja kvalitet vazduha jer nema tetnih emitovanja materija iz zidova.

Slama je materijal koji die i omoguava konstantnu, prirodnu filtraciju i izmenu vazduha

u prostorijama. Zajedno sa upotrebom netoksinih organskih materijala za finalne

radove, kao to su glina, prirodni pigment ii boje, moe se stvoriti zdrava i udobna

atmosfera za ivot.

2.3.5. Izolacione ploe od drvenih vlakana

Izolacione ploe od drvenih vlakana proizvode se od tankog drveta ili ostataka smreke

ili bora. Drvo i radni materijal od drveta predstavljaju u graevinsko-fizikom smislu

kvalitetne proizvode koji uz adekvatno korienje stoje na raspolaganju u gotovo

neogranienim koliinama. Mogunosti primene izolacionih ploa od drvenih vlakana su

arolike, te se mogu koristiti za izolaciju podova, termoizolaciju itavog objekta ili


Strana 21

izolaciju konstrukcije od letava. Zahvaljujui dobrom akumuliranju toplote izolacione

ploe od drvenih vlakana pruaju i odlinu zatitu od preteranog zagrevanja tokom leta.

2.3.6. Celuloza

Celuloza je materijal koji se dobija od drveta, pamuka, jute ili tkiva nekih vrsta povra.

Zbog svojih dobrih toplotnih osobina, celuloza se najvie koristi za izradu izolacionih

materijala. Izolacioni materijali dobijeni od celuloze jednaki su po toplotnim

karakteristikama mineralnoj vuni ili polistirenu, ali za razliku od njih imaju minimalna

negativna dejstva na okruenje. Celuloza se jednostavno reciklira i ima nisku vrednost

ugraene energije.Celuloza je i stara hartija pomeana sa sredstvom za zatitu od

paljenja, a koristi se tako to se nasipa u rinfuznom stanju ili se, pak, uduvava u

meuprostore.Celuloza se koristi za izolovanje krovnih kosina i zidnih ploa.Prilikom

uduvavanja obavezno treba voditi rauna o tome da se materijal unese i u najudaljenije

uglove. Posebno se kod krovnih povrina sa mnotvom uglova preporuuje da se

putem kontrolnih otvora proveri da li je punjenje izvreno u potpunosti. Celuloza se

isporuuje i u obliku ploa, a kod vertikalnih oplata se moe ak i brizgati.Postavljanje bi

obavezno trebalo prepustiti licenciranom preduzeu poto je propisan postupak

uduvavanja presudan za postizanje valjanog izolacionog dejstva.

2.3.7. Bambus

Bambusje materijal koji potie iz istoimenog brzoobnovljivog izvora (neke vrste

bambusa mogu da rastu i brzinom od 5 cm/h). Upotrebljava se za graenje, za

proizvodnju nametaja i oblaganje enterijera, za izradu sistema za solarnu zatitu, kao

armatura u betonu ili plastinim materijalima ili u druge svrhe. Za zatitu bambusa od

insekata koriste se razni premazi koji, ukoliko nisu paljivo odabrani, mogu da uzrokuju

poveanje negativnih uticaja ovog materijala. Najvea prepreka iroj upotrebibambusa

je njegova uska rasprostranjenost, upotreba u podrujima udaljenim od mesta

proizvodnje ( uzgajanja ) to utie na poveanje vrednosti ugraene energije.

Meutim, kao i pluta, nibambus nije lokalno dostupni materijal u svim regionima, a to

utie na poveanje vrednosti ugraene energije.


Strana 22

2.3.8. Trska

Trska je viegodinja biljka koja raste na vlanom i movarnom tlu, na obalama reka,

jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snanim korenovima.

Tanko nadzemno stablo dostie visinu od 4 metra. Vetru i nepogodama odoleva

zahvaljujui vorovima koji tu i tamo presecaju uplje, cilindrino stablo.Oko tih vorova

razvijaju se uski, dugi i otri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.

Najvie trske u Srbiji ima u Vojvodini.Ipak, trske ima najvie u okolini sela zvanog Belo

Blato.Obina trska (pharagimites communis) je samonikla biljka koja raste u movarnim

predelima i ije rezerve je gotovo nemogue iscrpeti. Samo je velika teta to se takvom

energentu, kao to je trska, malo pridaje vanosti i nemilice se unitava na svim

podrujima osim na pomenutoj lokaciji.

iroka upotreba ove barske biljke opravdana je injenicom da je ovaj prirodan materijal

odlian izolator, koji zadrava tetna ultravioletna zraenja i predstavlja veliku zatitu od

insekata i glodara. Osuene stabljike trske koristile su se nekada, a danas jo nalaze

primenu u gradjevinarstvu, tako to se njime prekrivaju krovovi kua, za pravljenje

ograda i slino..Letnje vruine u ravnici esto su nepodnoljive. Tad toplota prikuje selo,

rojevi komaraca vrebaju na svakom koraku, a u travi, grmlju i umi kriju se kolonije

opasnih krpelja. Tada se mora nai nekakav zaklon, utoite od sparine i insekata.

Takvo mirno i prijatno mesto nalazi se pod trskom.

Zimi dok sezona "etve" traje od novembra pa sve do marta, kada su vremenski uslovi

veoma neprijatni, pogotovo kada su jake zime, veoma je prijatno boraviti u poljima trske.

Primeeno je da trskari tada vrlo rado odlaze u trsku i mnogi od njih trsku seku samo u

demperu ili malo debljoj majici. Zanimljivo je da se trska ne see red do reda.See se

svaki drugi red da bi se ostavilo vremena skupljaima i da bi se iskoristila izolaciona

mo trske u toku seenja.

Trska se see kad je zrela za etvu, kad su joj stabljike suve i krte i kad je stablo

zlatnoute nijanse.Takoe se ne retko see i zelena trska koja ima svoju dragocenu

primenu pri pletenju pojedinih elemenata, tanije, tukatra.Primetno je sve manje trske

u krajevima gde se nekada samo trska nalazila, da su tereni zaputeni i ugueni. Trska

nije dovoljno seena, a ni paljena, to je preduslov za pravilan rast i razvoj te barske

biljke. Ako se trska ne posee u prvoj godini rasta, polje vie ne moe da se

eksploatie, obrasta korovom i postaje beskorisno.


Strana 23

S druge strane, sea trske nimalo ne naruava prirodne procese u biosferi i ne izaziva

negativne ekoloke promene. Naprotiv, ako se trska ne see redovno, vremenom

poinje da truli, pada u vodu, gde prekomerno troi kiseonik, koji je neophodan ivom

svetu, kako pod vodom, tako i na vodi. Takve bare na kraju ostaju bez kiseonika,

isuuju, a organizmi umiru.

Trskase najvie koristi za toplotnu i zvunu izolaciju podova, zidova, potkrovlja i dr.

Najee se koristi kao presovana trska ime su postignute izuzetne karakteristike u

graevinarstvu, a izbegnuti su neeljeni efekti za okolinu. Trska u razliitim oblicima kao

materijal za gradnju ima nisku vrednost ugraene energije.


Strana 24

3.ODNOS KONSTRUKCIJE I MATERIJALA

Svaka konstrukcija je izgraena za neku odreenu namenu i pri tome je izloena raznim

optereenjima ili kombinacijama optereenja. Materijal od kojeg je konstrukcija

izgraena ima kljunu ulogu u sposobnosti konstrukcije da preuzme projektovana

optereenja, a da pri tome zadri projektom predvienu funkcionalnost.

Cilj je projektovati i izgraditi sigurnu, kvalitetnu i ekonomski isplativu konstrukciju uz

definisane dimenzije i oblik. Sve to mora biti saglasno sa svojstvima materijala i

njegovim graninim vrednostima, a potom sledi optimizacija i odabir materijala.

Optimizaciju i odabir materijala treba sprovesti putem pokazatelja vrednovanja.

Pokazatelji vrednovanja su kvanitativne veliine koje grupisanjem svojstava materijala

omoguuju maksimiziranje ili minimiziranje nekog kriterijuma ocenjivanja ponaanja

materijala u elementu i/ili konstrukciji.

Bez obzira na rezultat vrednovanja i na tehniku prikladnost materijala, ukolikomaterijal

nije raspoloiv u traenom obliku, dimenzijama, koliini, roku isporuke i ceni,izbor

materijala nije uspeno obavljen. To sve vie dolazi do izraaja kod materijala iji su

prirodni resursi ogranieni. Od projektanata i tehnologa sve se vie trai da ve pri

specifikaciji materijala uvaavaju injenicu o raspoloivosti materijala i uslovima

nabavke.

Pri odabiru materijala za konstrukciju ne treba zanemariti niti estetske karakteristikei

umetniki znaaj.

Svaki materijal prua odreen, poseban izgled i daje prostoru individualan

karakter.Prema tome, pri izboru materijala za unutranje ureenje prostora takoe treba

imati u vidu nekoliko zahteva: trajnost, stabilnost, udobnost, estetski izgled i lakou

odravanja, ali nezapostaviti i harmonino uklapanje u celokupnu konstrukciju.

3.1. Drvene konstrukcije

Kue sa drvenim ramovima kao osnovom su este u mnogim krajevima sveta (Amerika,

na primer), dok se kod nas moe nai u tradicionalnoj izgradnji u pojedinim krajevima

zemlje, a u neto modernijem dobu esto u proizvodnji drvenih brvnara, vikendica itd.

Ova forma graevine je trajna, a sam resurs drveta moe biti odriv, ali esto drvo

zavrava kao otpad nakon izgradnje objekata.


Strana 25

ume funkcioniu kao filteri za karbon, posebno kada su mlade, uzimaju vie CO2iz

atmosfere nego to vraaju u istu.Kada se drvo koristi u izgradnji, ne samo da se

karbon skladiti u tom drvetu, ve se i poveava ansa umama da se bre regeneriu.

Naalost, relativno mala cena drveta ne obezbeuje veliku inicijativu u spreavanju

nastanka otpada. Dananjim razvojem dolo se do smanjenja nastanka otpada od

drveta, najvie razvojem modernih konstrukcija koje podrazumevaju konstukcije

montanih kua koje su ve sklopljene, ili koje se sklapaju na gradlitu.

Ono to je negde praksa je da se drvena konstrukcija prekrije sa ciglama, mada to nije

neophodno jer e mnogi drugi materijali uraditi isti posao. Istina je da to se vie drveta

koristi, to se vie vraa okolini, mislei se na smanjenje karbona.

Ono to je potrebno jeste postaviti izolaciju na spoljanjim stranama, jer na taj nain se

titi i drvo, ali i unutranjost od prodora kie.Naravno drvo mora biti adekvatno

zatieno. Da bi se spreile nepoeljne promene i poveala trajnost graevinskih

materijala od drveta, potrebno je izvriti adekvatnu zatitu drveta. Zatita od

nepoeljnog dejstva insekata i mikroorganizama vri se obino impregnacijom drveta

raznim insekticidima i fungicidima. Zatita od naknadnog vlaenja ili gorenja vri se

nanoenjem odgovarajuih premaza na povrinu ugraenih delova konstrukcije i

graevinske stolarije. Primitivni nain zatite je i nagorevanjem povrine drveta, pri

emu se vri delimina impregnacija drveta i njegova izolacija od okoline, slojem

ugljenisanog drveta koji insekti i mikroorganizmi ne napadaju.

Postupci impregnacije mogu biti razliiti, a i dubina prodiranja impregnacije moe

varirati.Najprostiji nain je premazivanjem ili prskanjem povrine drveta sredstvom za

impregnaciju. Da bi se uradila dublja impregnacija potrebno je primeniti pritisak ili

vakum.

Pored izgradnje kua, drvo se koristi i za druge konstrukcije, pa tako od etinara (bor,

smra, jela i ari) se koriste u mostogradnji, za izradu tapova, stubova, eljeznih

pragova, jamske grae, u zgradarstvu, stolarstvu, izradu furnira, skela, meuspratnih i

krovnih konstrukcija i brodskih podova.

to se tie listopadnog drveta, tu se najvie koristi bukva, hrast, jasen i brest. Ove vrste

drveta upotrebljavaju se za izradu pragova, parketa, nametaja, furnira.

Ve smo naglasili da se drvo koristi u izgradnji meuspratnih konstrukcija koje spadaju

u najstarije sisteme koji su se zadrali dugo u upotrebi nakon pojave masivnih tavanica.

Osnovne prednosti drvenih meuspratnih konstrukcija su jednostavno i brzi izvoenje,

mala teina i ostvarena nosivost odmah nakon montae, a nedostaci su relativno mala


Strana 26

nosivost sa obzirom na visinu, vibriranje konstrukcije, zamor materijala, nedovoljna

krutost sa ostalim konstruktivnim elementima, osetljivost drveta na vlagu i posebno

njegova zapaljivost.

Meuspratne drvene konstrukcije (slika 4) su potkrovne tavanice, meuspratne tavanice

i ostale konstrukcije koje ulaze u osnovu meuspratova i krovnih konstrukcija.

SLIKA 4. Drvene meuspratne konstrukcije

Potkrovne tavanice imaju funkciju odvajanja tavanskog prostora od prostorija u kojima

se stanuje. Tavanski prostor moe biti koriten u razliite svrhe, za suenje vea, za

ostavu lakih stvari i dr. Prema tome e dobiti i takav pod, koji e u isto vreme biti i

termiki isolator i omoguiti povremeno korienje.

Meuspratne tavanice za razliku od potkrovnih imaju funkciju u odvajanju spratova po

visini, ali pored toga to moraju da zadovolje zvunu izolaciju i termiku, moraju biti

dovoljno vrste jer se koriste kao prostor u kome se stanuje.

Drvo u graevinskim konstrukcijama ima veliki znaaj, pre svega sa ekolokog i

ekonomskog aspekta. Bez obzira na nedostatke, koji se mogu reiti primenom

razvijenih graevinsko-tehnolokih metoda, drvo predstavlja jedan od osnovnih izbora u

odrivom graevinarstvu.


Strana 27

3.2. Kamene konstrukcije

Najraniji oblik graenja kamenom je poznat kao suvo slaganje (slika 5). Suvim

slaganjem nastaju samostojee konstrukcije kao to su zidine, mostovi i zgrade koji

nastaju paljivim izborom i slaganjem kamena na takav zbijeni nain da ne dolazi do

klizanja..Konstrukcije su tipino iroke u osnovi, a naginju se jedna ka drugoj kako

rastu. Teina kamena vri pritisak ka unutranjosti i na taj nain podrava strukturu, a

bilo kakav poremeaj ini strukturu stabilnijom i jaom. Konstrukcije napravljene suvim

slaganjem kamena su izdrljive i lake za popravku. U ovom sluaju je omogueno da se

voda odliva a da ne dolazi do oteenja kamena. Prilikom izgradnje nije potreban veliki

broj specijalizovanih alata, ve vetina majstora u izboru i nainu postavljanja kamena.

SLIKA 5. Oblik graenja kamenom suvo slaganje

Tradicionalna izgradanja od suvog slaganja je napredovala ka tome da se u kasnijem

periodu za vezivanje kamena koristi malter, cement ili meavina gline. Ovo je stvorilo

vie mogunosti u izgradnji, pa su kameni blokovi bili slagani u ravnoj liniji i u razliitim

visinama.

Razvojem tehnika graditeljstva, stvorene su mogunosti gradnje uih zidova upotrebom

kamena i potpore.

U kalupe visine 2,5 m kamen bi se slagao na takav nain da je glatka strana okrenuta

ka spoljanjosti, a potom bi se iza njega sipao beton koji bi na taj nain predstavljao

potporu. Ovakvim nainom izgradnje, kamene konstrukcije bi se zavravale brzo.


Strana 28

Kod zidova od oblog kamena (slika 6) vri se i kombinacija sa opekom kao potporom,

gde spoljanji zid od kamena ima i estetsku vrednost.

SLIKA 6. Zid od oblog kamena i kombinacija sa opekom kao potporom

Estetsku vrednost, kao dekorativni zid, ima i zid od lomljenog kamena, gde se sa

opekom opet oblau unutranje strane (slika 7). Zid od lomljenog kamena se koristi i

kao potporni zid, temeljni zid ili ogradni zid.

SLIKA 7. Zid od lomljenog kamena i kombinacija sa opekom kao potporom


Strana 29

Zidovi od tesanika su po strukturi slini zidovima od opeke, sa tom razlikom da se veza

kod veih elemenata moe ostvariti ili perom i ljebom ili ee pomou pocinskovanih,

gvozdenih pijavica preseka 5-8/20-30mm, duine 300-500 mm. Zalivanje otvora u ovim

vezama moe biti cementnim malterom ili rastopljenim olovom.

Kamen je izdrljiv i trajan, a konstrukcije od ovog materijala ne zahtevaju veliko

odravanje. Kamen je raznolik, pristupaan u mnogim oblicima, bojama, teksturama pa

moe da se koristi i za podove, zidove, svodove i dr.

Kao odrivi materijal kamen zadovoljava neke od kriterijuma, pa je pre svega potrebno

da se osiguraju naini njegove nabavke. Transport kamena je skup, zato lokalno

nabavljen kamen ima veu vrednost. Jedan od novih naina dobavljanja kamena je i

njegovo ponovno korienje iz razruenih graevina.

3.3. Konstrukcije od gline

Tradicionalno graenje zidova objekata nije poznavalo nove izolacione materijale i

izolacija se reavala iskljuivo debljinom zidova. Spoljna strana zidova nije dodatno

oblagana iako je i tada bilo mogunosti za to, jer je postojala trska, kao jedan od

najboljih izolacionih materijala, koja se i danas koristi. Prema tome, razlozi izolacije

debljinom zida su sasvim druge prirode, a to je potovanje principa termodinamike i

fizikalnog ponaanja materijala, kretanje toplote i difuzije vodene pare.

Mnogo bolji efekat izolovanosti se moe postii ako imamo celu debljinu zida graenog

od optimalno izolacionog materijala, kao to je nepeena glina pomeana sa plevom ili

mlevenom slamom. Takav zid moe imati daleko manju vrednost koeficijenta prolaza

toplote (k) u odnosu na klasino izolovane zidove gde se izolacija postavlja na spoljnoj

strani. Istovremeno ti zidovi graeni nepeenom glinom e mnogo manje toplotu

odvoditi kondukcijom u vertikalnom smislu prema hladnim mestima (slika).

Kod klasino izolovanih zidova sa hladnim peenim glinenim materijalima ili betonima,

zimi deo toplote koji je uao u zid, samo se delimino vraa iz zida u prostoriju, najvie

onda kada su grejna tela iskljuena, odnosno nou. U letnjem periodu sunevi zraci

zagrevaju zidove tokom celog dana, pa koliko god izolacija bila debela, deo toplote ipak

ue u zidove. Nou, kada temperature padne, ista ta izolacija spreie toplotu da izae

iz zida u spoljanjost.

Zidovi od nepeene gline koji su pomeani sa piljevinom i mlevenom slamom u stanju

su da u zimskom periodu izoluju prostor daleko bolje od betonskog zida ili zida od


Strana 30

peene opeke, ako se postavi klasina izolacija na spoljnoj strani (slika 8). Tako e se

kod takvih objekata prostorije mnogo bre zagrejati, jer je toplotni kapacitet tih zemljanih

zidova manji. U toku grejne sezone ovi zidovi e biti u stanju primiti znaajan deo

suneve energije koja e automatski podii energetsku efikasnost objekta u odnosu na

klasino izolovane zidove. U letnjem periodu zidovi od nepeene gline su idealni u

fizikalnom termodinamikom smislu i stvaraju uslove maksimalne ugodnosti (slika 9).

SLIKA 8. Stanje akumulacije i umanjenih gubitaka toplotne energije zimi, kod zida od nepeene gline

SLIKA 9. Funkcionisanje zidova od nepeene gline leti preko dana i mogunost hlaenja zidova preko

noi


Strana 31

Zidovi od opeke se izvode danas od opeke standardnog formata 25 x 12 x 6,5 cm, dok

je ranije u upotrebi bila neto vea opeka, kod koje su dimenzije bile 29 x 14 x 6,5cm.

Zidovi se izvode u raznim slogovima, a osnovno je da dodirne spojnice dvaju

uzastopnih slojeva jedan iznad drugoga, ne smeju se preklapati, ve prevezivati za ili

opeke.Na taj nain opeke zatvaraju spojnice prethodnog sloja (slika 10).

SLIKA 10. Obian slog koji je najvie u upotrebi kod nas


Strana 32

3.4. Konstrukcije od zemlje

Konstrukcije od zemlje predstavljaju graditeljstvo sa nepeenom, netretiranom sirovom

zemljom. Ovaj postupak je uspeno korien na svetu preko 11000 godina, a procena

je da ak polovina svetske populacije danas ivi i radi u graevinama od zemlje.

Tehnike i metode graenja konstrukcija od zemlje su razliite i variraju od kulture, klime

i resursa, ali u okviru odrivog graditeljstva mogu se kategorisati u: klipu, naboj, erpi,

zemljane cigle, zemljani podovi, zemljani malteri, metoda zidanja vreama zemlje i dr.

Klipa predstavlja vrstu okrugle mase koja se koristi za izgradnju, a napravljena je od

vlane zemlje, peska i trave koja je upletena u masu. Ovako napravljena masa koja je

okruglog oblika se potom nabija jedna uz drugu i dalje oblikuje rukama dok se ne dobije

eljena konstrukcija. Zemljana meavina se sastoji od 1 do 2 dela gline (vezivo), 1 deo

sitne zemlje, 2 do 3 dela peska, 3 do 4 dela krupne zemlje, i oko 3% dugih stabljika

korova, trave koja predstavlja uvriva, a tu je radi prevencije pucanja konstrukcije.

Klipa se sui teko, skoro kao i beton, i moe se koristiti za izgradnju noseih zidova.

Izgradnja zidova se vri u slojevima, putajui da se prethodni sloj osui pre nego to se

doda novi. Zid se potom premazuje sa glinom, ili se ostavlja bez premaza, to moe biti

mana u podrujima sa vlanom klimom. Graenje sa klipom je jednostavno, jeftino i

zahteva malo alata i ruke. Izgradnja moe trajati dugo, ali ovaj nain ima mnogo

prednosti, trajnost, vrstou, otpornost na poar, izolacione sposobnosti i mogunosti

lakog oblikovanja.

Neto slino metodi klipe je i slojeviti zid koji se izrauje od blatnog lepa sa malo vode is

lame, tako to se naizmenino rea red blata debljine od 10 cm i red slame debljine od

5-8 cm. Na kraju se zid sa otrim aovom povrinski obradi.

Pored ovoga postoji i takozvani pati zid koji se izrauje na taj nain to se u zemlju

ukopaju drveni stupci prenika 8-10 cm, a na razmaku od 1 do 1,5 m. KOristi se obino

tvrdo drvo, najee bagrem, a potom se prostor izmeu stubova isplete granjem (vrba,

topola, bagrem), pa se na ovako dobijeni kostur sa obe strane nabacuje zemlja

plastine konzistencije u nekoliko slojeva. Konana debljina iznosi 25 30 cm.

Naboj predstavlja postupak graenja zemljanih konstrukcija kada se zemlja nanosi u

slojevima i runim ili mehanikim sredstvima sabija u pripremenim ramovima.


Strana 33

Slojevi se kontinualno nanose, imenema potrebe da se saeka suenje prethodnog

sloja. Suenje prirodnim putem je omogueno kada se ramovi uklone.

Nabijena zemlja na ovakav nain predstavlja stabilnu strukturu, ali skuplju jer je

potrebno dosta materijala za izradu ramova.

Slian sistem, navedenom, je i metoda graenja uz pomo vrea zemlje (slika 11).

Proces graenja se sastoji u tome da se prethodno vree napune sa zemljom, a potom

se usko sabijaju jedna uz drugu. Potom se vri sabijanje jednostavnim mehanikim

alatima.Ovim sistemom moe da se izvri izgradnja celokupne kue, mada je isti

najbolje koristiti za izgradnju privremenih sklonita nakon velikih katastrofa, jer je

izgradnja brza, laka i vrlo dostupna. Ovaj sistem je prepoznat u graenju zaklona

(bunkera)sa vreama peska u vojsci.

SLIKA 11. Metod slaganja vrea sa zemljom

Konstrukcije od vrea zemlje imaju velikih prednosti u izolaciji i termalnoj masi, ali to

zavisi i od toga ime se vree pune. Ukoliko se pune sa zemljom, tada obezbeuju

termalnu masu, ali ukoliko se pune sa lakim materijalima dobija se odlina izolacija.

Poto su mogunosti oblikovanja graevina velike, dobijaju se vrlo moderni dizajni

graevina.

Blatni malteri

Pre pripreme zemlje za izradu blatnih maltera, neophodno je uraditi neke osnovne

testove, kako bismo utvrdili karakteristike zemlje kojom raspolaemo. Postoje terenski i

laboratorijski testovi prvi su brzi i jednostavni, a drugi precizniji, ali mnogo skuplji i dui

za izradu(9).

TESTOVI SA ZEMLJOM Gotovo svaka zemlja pogodna je za graenje. Naravno, bilo bi

idealno da koristimo zemlju koja se nalazi na samom terenu na kome gradimo, kako


Strana 34

bismo izbegli trokove transporta.Takoe, potrebno je da zemlja koju koristimo nije iz

organskog sloja, nego izvaena sa dubine od minimalno jedan metar ispod povrine.

Za svaki uzorak neophodno je zapisati mesto i datum, kao i dubinu sa koje je uzet.

Skica 12 : slojevi zemlje Skica 13 : uzorak zemlje

Neki od osnovnih testova su :

1.posmatranje i dodir - cilj ovog testa je identifikacija granulometrije zemlje.

Gledanjem identifikujemo kamenje i krupne peskove.Dodirom identifikujemo fine

peskove.

2.ispiranje vodom, pri emu nam ostaje jedna masa glina i mulja.

3.miris, koji nam slui za identifikaciju prisustva organskih materija; i ukoliko postoje, ne

bi trebalo koristiti je za gradnju.


Strana 35

4.pranje ruku, ime se potvruje prisustvo gline i mulja. Ako se voda teko spira sa

ruku, znai da sadri gline i mulj. Ako se teko skida i sa noktiju, to nam govori o

prisustvu glina.

5.ploice imaju za cilj testiranje otpornosti uzorka na suvo i procenat skupljanja glina.

Potrebno je napraviti dva ili tri uzorka zemlje u obliku okrugle ploice 1cm visine, ostaviti

ih da se potpuno osue. Nakon suenja, proveravamo otpornost lomljenjem uzorka :

ako nema skupljanja, a lako se lomi zemlja je peskovita. Ako ima skupljanja i lako se

lomi zemlja je muljevita.Ako se znanto skupio, a teko ga je slomiti zemlja je

glinovita.

6.test cigare, ime se odreuje procenat glina u zemlji. Napraviti uzorak u plastinom

stanju duine 20-ak cm. Od njega napraviti cigaru debljine 3cm i blago pogurati sa

glatke povrine (kraja stola) u prazno. Izmeriti duinu slomljenog dela. Ako je manja od

5cm, zemlja je peskovita. Ako je vea od 20cm, zemlja je glinovita. Ako je izmedju 10 i

15cm, zemlja ima zadovoljavaju procenat glina za gradnju.


Strana 36

7.test flae, iji je cilj odrediti proporciju estica u zemlji. U providnu bocu nasuti

zemlje i vode i dobro izmeati. Zatim ostaviti da se slegne, sve dok voda ne bude

opet ista.Izmeriti visinu uzorka, i visinu svakog pojedinanog sloja, kako bismo odredili

procenat estica u zemlji.

Sve ove testove radimo kako bismo utvrdili kakva je zemlja koju imamo, i koja njena

svojstva treba korigovati, kako bismo je prilagodili onome to sa njom elimo da radimo.

Jer ako znamo da ima previe gline, znaemo da e biti teko raditi sa njom, da e se

lepiti, a pri suenju pucati i na taj nain ostaviti pukotine, koje e smanjiti otpornost

materijala, u koji e lake ui voda, i iji je, generalno, ivotni vek biti mnogo krai. Tada

emo joj neki od stabilizatora, i to u odgovarajuem procentu, koji emo dobiti

testovima.

Dalje, mnogo zavisi i od toga ta sa zemljom elimo da radimo: ako emo je nabijati,

uglavnom je koristimo takvu kakvu je u prirodi naemo; ako pravimo erpi cigle od

nepeene zemlje, dodavaemo joj vodu i plevu; blato za pleter pripremamo na slian

nain. Ukoliko elimo da pravimo blatne maltere , potrebno je zemlju posebno pripremiti

i uraditi razliite ogledne testove.

Blatni malteri se koriste za spajanje elemenata prilikom izrade zida (erpi) ili kao

zavrna obrada. Obrada povrina zemljom i prirodnim materijalima jedan je od veoma

korienih metoda danas u svetu; i jedan od vrlo interesantnih naina ponovnog

uvoenja i vraanja zemlje u ove krajeve.

Osnovna uloga ovog sloja je zatita zida od nepogoda i okova, produenje veka

trajanja, poboljanje izgleda zida kako bi se sakrili nedostaci grubih radova, u davanju

prijatne boje, i poveanju termike udobnosti.

Dobar zavrni sloj treba dobro da prianja za podlogu, da bude dovoljno elastian da,

bez pucanja, primi eventualne deformacije podloge, da bude nepromoiv za kiu, da


Strana 37

dozvoli regulaciju vode i vlage u zidu, da bude otporan na mraz, i na kraju, da bojom i

teksturom bude u skladu sa okruenjem.

Potrebno je : pripremiti povrinu, zatim se odluiti za jednoslojno ili vieslojno

nanoenje, i na kraju za dekoraciju. Dekoracija nije sama sebi cilj ali, igrajui se

formom, reljefom, prirodnim pigmentima, svetlom i senkom, zidovi mogu postati

svojevrsna umetnika dela.

1. Priprema podloge Pre pripreme, potrebno je da znamo od ega je zid na koga elimo

da nanosimo blatni malter, i u kakvom se stanju nalazi. Da li postoje pukotine, i koji je

razlog njihovog nastanka da li zbog procesa sleganja, odnosa izmeu razliitih

materijala Kakav je kvalitet izvedenih zidova da li su pravi, ima li rupa / pukotina

koje treba zapuiti, da li se javlja vlaga i cvetanje zidova zbog prisustva soli, zatim koji

su njihovi uzroci, i da li su tretirani.

Tek tada prelazimo na pripremu podloge : prvo oistimo zid, zatim zapuimo rupe (ako

je mogue istim materijalom od koga je i podloga.) Takoe, ako nam je podloga

heterogena (ako imamo drvene elemente koje takoe elimo prekriti blatnim malterom),

potrebno je pokriti ih jutom ili mreom, kako prilikom suenja ne bi dolo do pucanja,

zbog toga to svaki materijal drugaije radi.

Ukoliko je podloga glatka, potrebno je, na neki nain, pospeiti prianjanje (da li

hrapavljenjem, nanoenjem sloja za mehaniko prianjanje, ili postaviti neku drugu

podlogu, kao to su ploe od trske i slino (koje ujedno poboljavaju i izolaciju zida.)

Ukoliko je podloga apsorbujua, potrebno je prethodno je nakvasiti, kako ne bi upila

vodu iz maltera.

2. struktura : jednoslojna ili vieslojna Zatim, u zavisnosti od toga kakva je podloga, i

kakav efekat elimo, blatni malteri mogu biti naneti u jednom, dva sloja ili kao vieslojni.

Kod nas je najea primena dvoslojnog zemljanog maltera. Takoe, sledei sloj moe

se naneti samo onda kad je prethodni potpuno suv, kako ne bi dolo do pucanja.

Pre malterisanja zida, potrebno je da napravimo ogledne testove sa zemljom i razliitim

dodacima, kako bismo videli njenu reakciju, i kako bismo znali ta joj je potrebno dodati.

Tako, na jednom oienom delu zida, napravimo pravougaonike (ili kvadrate) veliine

20x30cm ili vee, i testiramo : prvo samo zemlju (kojoj je prethodni dan dodata voda, i

koju smo ostavili preko noi da odreaguje), zatim zemlju i pesak, zemlju i plevu, zemlju i

pesak i plevu, u razliitim procentima (i sve doze obavezno zapisujemo pored uzorka),


Strana 38

kako bismo videli koji e malter biti najbolji koji e se relativno lako nanositi, koji nee

pucati, a koji nam je ujedno i najekonominiji.

Ukoliko se radi samo jedan sloj, treba da bude prethodno testiran, da ne puca nakon

suenja, a zemlja treba da bude prosejana (ukoliko ima krupnijeg kamenja i slino, na

0.5 mm.) Ukoliko se radi o vieslojnom malteru, prvi sloj moe i da ispuca, jer se time

pospeuje prianjanje. Moe, ali i ne mora da se prosejava, dok je svaki naredni sloj finiji,

i u zavisnoti od toga kakv efekat elimo, treba da bude prosejan i dodaju mu se razliiti

stabilizatori.

Ovako napravljene uzorke potrebno je da ostavimo da se potpuno osue, a ako imamo

vremena da saekamo, bilo bi dobro da ih ostavimo due vremena i da posmatramo

njihovu reakciju na razliite vremenske nepogode.

Uzorci koji su ispucali govore nam da imamo previe gline, odnosno da je glina previe

masna, ili da smo dodali previe vode; i takve uzorke smatramo nepogodnim. Od

uzoraka koji nisu ispucali, posmatramo koji se ponaa najbolje, prisetimo se koji je bio

najlaki za nanoenje, i prvenstveno, koji nam je najekonominiji za izradu. Ako smo u

nedoumici, moemo, na veoj povrini, ponoviti izradu dva ili vie maltera, kako bismo

videli koji nam vie odgovara.

Dekorativni sloj je zavrni sloj blatnog maltera. Veoma je tanak (2-3mm), na bazi glina u

boji i veoma sitnih peskova, krea, boja na bazi silikata, kazeina i celuloznog lepka, ili

voska, a esto mu se dodaju i pigmenti, ime se postie izuzetna dekoracija.

Blatni malteri danas su sve vie u primeni zbog svojih izuzetnih karakteristika, kao i

zbog svoje dekorativnosti i lepote. Iznad svega, u svetu globalnog, predstavljaju jedan

od naina ouvanja lokalnih vrednosti. A ukoliko bismo nali naina da ih

osavremenimo i prilagodimo dananjem nainu ivota, moda bi to bio najlaki povratak

zemlje kao graevinskog materijala na ove prostore.

3.5. Konstrukcije od slame

Slama je prirodan, lokalno dostupan, brzo obnovljiv materijal koji se bioloki razgrauje.

U poreenju sa betonom, slama ima oko 50 puta manju vrednost ugraene energije.

Koristi se kao izolacioni materijal i kao materijal za zidanje, koji istovremeno ima i dobra

izolaciona svojstva. Zidanje blokovima od presovane slame je tradicionalna i

jednostavna tehnika. U toku zidanja bolokovi, koji moraju biti suvi, se meusobno


Strana 39

spajaju malterom ili nekom fizikom vezom. Nakon zidanja, zidovi se sa obe strane

malteriu.

Postoji vie tipova konstrukcija, prvi, za koji mora da se napravi ram, osnovna nosea

konstrukcija krova. Zatim se ubacuju bale slame koje se privruju za ram kako bi se

dobili sigurni zidovi (slika 14).

SLIKA 14. Konstrukcija objekta od bala slame sa ramom i postavljenim krovom

Drugi tip konstrukcije je slaganje bala slame poput lego kockica, nakon ega se izvri

malterisanje zidova. Poto se slama vremenom slee, potrebno je ostaviti proirenja


Strana 40

iznad vrata i prozora, kako sleganjem ne bi bilo mnogo pritiska na iste. Veliina

ostavljenog prostora zavisi od broja bala slame koji se koristi u izgradnji.

Dugotrajnost graevine od bala slame zavisi od preciznosti prilikom graenja i od drugih

materijala koji su iskorieni u konstrukciji, malteri, materijali krova, osnova graevine.

Osnova graevine od bala je jako bitna, posebno u podrujima gde su vlani klimatski

faktori, pa ona mora biti izgraena na nain da moe da vri samo-drenau. To znai da

osnova mora biti izdignuta, ali i da krov mora pokrivati mnogo iru povrinu nego to je

osnova.

Naravno jako je bitno i ime zatititi ovakvu graevinu. Najeftiniji je zemljani gips i za

spoljanje i za unutranje zidove, pre svega jer nije otrovan, ne stvara alergije i ne

zahteva mnogo odravanja. Pored toga dobra je zatita od prodora glodara i insekata.

Jo jedan nain zatite od glodara i insekata je da se koriste dovoljno suve bale sena.

Ono to je iznenaujue je i da su graevine od bala slame veoma izdrljive na poare,

pa su na testovima ak premaila i oekivanja za neke konvencionalne graevinske

materijale.

Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije mnoge vojvoanske,

umadijske, ili kue Istone i June Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna

restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vraa ih u prvobitno stanje. Prostorije pre

vie decenija izolovane karatavanom, vitlovkama (valjci od blata kojima je formiran

plafon vojvoanskih kua), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog prua, i danas

su jednako prijatne zimi i leti.

U ovom tekstu korieni su prvenstveno saveti i preporuke severnoamerikih graditelja,

jer je njihovo iskustvo u gradnji balama slame veliko i potvreno na brojnim objektima

koji trpe tee klimatske uslove nego to su oni na teritoriji Republike Srbije.

Najosnovnije, u SAD su bale slame prihvaene kao graevinski materijal izvrsnih

karakteristika, podleu svim propisima, moraju imati sertifikate i specifikacije kao i svaki

drugi materijal, tj.moraju ispunjavati stroge zahteve bezbednosti, mehanikih

karakteristika, dugotrajnosti, protivpoarne zatite.

Gradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika itarica ve i

konoplje, lana i drugih industrijskih biljaka (graevinska upotreba bala od recikliranih

materijala: papira, plastike, automobilskih guma i drugih neorganskih materijala jo uvek

je fazi ispitivanja u konstruktivnom, i u smislu uticaja na ovekovo zdravlje i okolinu).

Dimenzije bala odreene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala u SAD: sa

dvostrukom 4635/4080/120cm i trostrukom vrpcom 5340x90/120cm. Teina

bala tako se kree od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobiajene i

bale veih dimenzija 11m; 11,2m; kao i 1,21,22,4m teke i do cele tone! Mogue je


Strana 41

koristiti i okrugle bale u obliku valjaka prenika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pruaju

projektantima veliki izbor u oblikovanju objekata i unutranjeg prostora.

Gradnja kue od slame

Takoe, danas je u SAD mogue korienje i dodatno kompresovanih bala koje

izdravaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmiljene za podloku

kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdrava

pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dunom metru zida, a onaj od dodatno

kompresovanih i nekoliko puta vie 4,5 do 7t po metru zida. Predstavljene nosee

karakteristike bez problema prihvataju optereenje bilo kakve krovne konstrukcije i

znatno e unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu. Kako bi se

dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom

poloaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje doputa i

horizontalno seenje motornom testerom kako bi se dobila eljena visina elementa (kod

prozora, nadvratnika, tavanice, itd). Mehanike karakteristike zidova od bala slame

svrstavaju ih u masivni sistem gradnje to u ovom sluaju znai da projektant ima veliku

slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pruanja zidnih ravni i njihog oblika

(valoviti, obli, potpuno ravni, itd).

Trajnost materijala

Slamka itarica se u zemlji raspada nakon est meseci, dok slamka pirina traje duplo

due (zbog visokog procenta silikata koji je dodatno titi od truljenja). Meutim, slama

se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi pronaeni na

arheolokim lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja moe

premaiti i nekoliko hiljada godina. Slama je nalaena u savreno ouvanom stanju u

unutranjosti egipatskih grobnica dakle na suvom ona se ne raspada (podsetiu jo

jednom na nae karatavane i sl). Shodno tome, balirana slama koriena u gradnji

objekata moe trajati u rasponu koji graditelji iz SAD u ali odreuju kao period od tri

nedelje do devet hiljada godina, zavisno od naina na koji se radi i odrava.

Otpornost na vlagu

Gljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vlanosti (preko 20% suve mase, tj. relativne

vlanosti 70-80%).Ozbiljnija oteenja javljaju se tek kada je slama dui vremenski

period izloena ovim uslovima.Hronina naizmenina promena vlanosti ne predstavlja

nikakvu pretnju. U Kaliforniji periode intezivne kie prate dani suvog vetra koji odlino

isue zidove. Iz tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao to je to npr.

sluaj u Britaniji (meutim, ova nepogodnost vai i za sve druge fasadne sisteme).

Vlaga na fasadi pree 20% prilikom dueg perioda intezivnih kia, ali se skoro uvek


Strana 42

sasvim osui pre nego gljivice uspeju da se razmnoe u broju koji je vidljiv za oko ili

opasan po konstruktivnu stabilnost objekta.

Iskustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji nain da se izbegne dugotrajna

koncentracija visoke vlanosti pravilno oblaganje bala na takav nain da one mogu

emitovati i akumulirati vlagu u okruenje, drei je na optimalnom nivou, kako u samom

zidu tako i u enterijeru(13). Graevinski papir, koji se u SAD esto koristi za

impregniranje zidova od iverice i sl, moe umanjiti sposobnost bala da emituju vlanost

ime postaju povrina gde e se koncentrisana vlaga odrati na dui period. Zato mnogi

iskusni graditelji ovog sistema preporuuju paropropusne zaptivae i premaze koji

spreavaju vodu/vlagu da prodre kroz malter i dospe unutar zida, ali istovremeno

dozvoljavaju prolazak pare iz unutranjosti objekta kroz malter kojim je zid obloen.

Statistiki podaci za zidove od bala slame pokazuju vanost paropropusnosti obloge

zidova najei uzok propadanja ovakvih kua dogodio se tamo gde je izvedeno

potpuno zaptivanje/impregniranje zida paronepropusnim premazima ime je

omogueno tetno dejstvo vlage (ova pojava je skoro iskljuivo posledica primene

savremenih graevinskih sredstava). Kada je ovo izbegnuto kua se bez problema

moe odrati i nekoliko decenija u uslovima veoma vlanih klima (preko 60 odsto). Tako

palata Oak Place u Huntsville, Alabama, izdrava visoku vlanost amerikog juga jo od

1938. godine. Jedna kua kod Rockporta, Washington, godinje prima i do 190cm kie,

a kua kod Tonasket-a u istoj dravi bez temelja i bilo kakve armature u zidovima, ne

pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije jo od 1984. Noviji objekti graeni u

ovom sistemu na severu drave Njujork (vlane zime) i Nove kotske (hladne vlane

zime) pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Zbog veih koliina vode

koja se prskanjem kinice nakupi u osnovi zidova, u visini sokle preporuuje se primena

hidroizolacija ali samo u ovom delu zida. Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, zbog

isparavanja unutranje vlage ka krovnoj konstrukciji. Posledino, iskusni graditelji

balama od slama preporuuju da se graevinski papir (hidroizolacija) postavi na vrhu i

dnu ovakvih zidova (gde valja dodatno postaviti i sloj obinog ljunka, pre nego

hidroizolacionu membranu, koji bi obezbedio najpravilniju regulaciju vlage u dodirnoj

povri zida i temeljne ploe.

Otpornost na insekte i pesticide

U poreenju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu (u SAD termiti

predstavljaju estu opasnost za objekte od materijala organskog porekla). U svakom

sluaju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zatite drveta. Same bale

daju insektima mnogo manje prostora za ivot i kretanje nego npr. bondruk sistem koji

se inae koristi u SAD (mada su i kod nas sve ei uplji zidovi sa gipskartonskim

ploama). Za razliku od sena, slama sadri veoma malo hranljivih sastojaka i sama po


Strana 43

sebi ne privlai insekte. Dovoljna je, mada ne i neophodna, standardna zatita bala koja

se i inae koristi prilikom dezinsekcije. Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u

samoj slami kojima je bio prskan pirina (kao najea sirovina za gradnju u SAD),

meutim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovan u bale prua veoma malo

prostora za njihovo bilo kakvo tetno dejstvo (u uzgoju pirina pesticidi se koriste samo

u najranijim fazama, te je tokom ivota biljke njihovo prisustvo sve manje).

Otpornost na vatru

Testovi su pokazali da kue od balirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru.

Na testu su naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdrale polusatno dejstvo vatre,

dok malterisani zid moe da izdri i cela dva sata! Ovo je pre svega zato to u samom

zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, ve je masa zida kompaktna i ne dozvoljava

plamenu lako da se iri. Kada se tu doda i neto vei sloj obinog ili zemljanog maltera

(u odnosu na standardne konstrukcije), jasno je da slama ima bolju zatitu. Meutim,

mora se voditi rauna da slamke ne probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako

praktino postaju fitilj. Iz tog razloga, ukoliko elimo da slamom zaptijemo sve spojeve,

posebnu panju trebalo bi posvetiti uglovima oko otvora i na mestima gde instalacije

izlaze iz zidova ta mesta moramo paljivo obloiti malterom ili premazati

protivpoarnim premazima (mada uvek moemo koristiti savremene zaptivne materijale

i sredstva).

Termike karakteristike

Zidovi od bala slame zatieni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost

akumulacije i emisije toplote: u toku dana sakupljae toplotu i zatim je u toku noi

isputati u prostoriju, istovremeno se hladei, da bi zatim u toku dana prostoriji predavali

sveinu sakupljenu u toku noi. Ova osobina donee velike prednosti u komforu tokom

sve dueg leta, ali osnovna prednost jeste efekat na potronju energije.

Monolitni sastav je od kljune vanosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od

slame. Posebno istiem njihove najvee prednosti u odnosu na vieslojne i zidane

zidove:

visoki stepen trenja izmeu bala slame zadrava ih na mestu bez ikakvih vezivnih

sredstava a pravilnim postavljanjem, i zahvaljujui vertikalnom optereenju krovne

konstrukcije, dolazi do veoma kompaktne veze (preplitanja slamki) izmeu horizontalnih

redova, ali i susednih bala u jednom redu (blagim poveanjem dimenzija pod pritiskom)

potpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama

postaju mini-hladni mostovi (toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj

provodljivosti uzidanog elementa, a zatita termoizolacionim slojem nee anulirati ovu

razliku)


Strana 44

jednoslojni zid obezbeuje pravilnu razmenu i regulaciju spoljanjih i unutranjih

uticaja temperature i vodene pare bez opasnosti kondenza u unutranjosti zida (parna

brana nepotrebna).

3.6. Konstrukcije od trske

U prolosti, ovek je trsku najvie koristio za pokrivanje svojih kua, za armiranje

zidova od naboja, za izradu zidova oblepljenih blatom, ograda i dr. Kue nabijae-

trare, veoma dobrih termozatitnih i ekolokih svojstava su trajale 100-120 godina, s

tim da se krov morao obnavljati 2-3 puta. U novije vreme industrijski se proizvodio

tukatur od trske, koji se u jednom ili dva sloja prikucavao na plafonske letve, kao

podloga za malterisanje. Danas se trska najvie koristi u obliku tranih ploa, kao

ispuna i termika izolacija u zidovima, podovima ili tavanicama, ili kao armature.

Detaljniji opisi konstrukcija, kao i kvalitet ovog materijala e biti predstavljen u nastavku

rada, u delu koji vie govori o trsci kao ekoloki prihvatljivom materijalu u izgradnji

objekata.


Strana 45

III METODOLOGIJA RADA

Porastom globalizacije i razvojem industrije porasli su i zahtevi za istom okolinom koje

je mogue ispuniti unapreenjem tehnologija pretvarajui ih u odrive i ekoloki

prihvatljive.Potrebe razvoja i modernizacija dovele su do miljenja da ivimo u svetu

gde nam je sve dostupno, lako i brzo, gde svaki vid tehnologije omoguava komforniji

ivot, bez da smo se obazirali na koliine prirodnih resursa koje su se troile prilikom

razvoja. Prirodni resursi su potroni, a trenutno stanje je da se od prirode samo uzima a

da se vrlo ili ak nita ne vraa u istu.

Prirodno kruenje materije postoji u prirodi, meutim ljudi su svojim aktivnostima

kruenje materije naruili.Uzimanje odreenog resursa zahteva korienje maina,

korienje maina svakako oteuje okolinu (sagorevanje goriva, buka, vibracije i dr.).

Nakon uzimanja resurs postoji transport, a potom i obrada odreenog resursa radi

dobijanja odreenih materijala. Prilikom obrade materijala takoe se koriste maine i

ponovo dolazi do naruavanja ekolokog balansa, s tim to u ovom postupku jo

nastaje i otpad koji se dalje ne koristi. Nakon dobijanja materijala isti se koristi u daljoj

tehnologiji sve dok se ne dobije zavrni proizvod. Zavrni proizvod esto je neto to ne

moe da se vrati u prirodu, i od ega nakon upotrebe moe nastati samo otpad koji e

nastaviti da kodi ekolokom balansu (slika 15).

SLIKA 15. tetni efekti na okolinu i nastajanje otpada u fazama proizvodnje i upotrebe


Strana 46

Graevinarstvo je grana industrije koja je sigurno jedan od najveih potroaa

prirodnih resursa, stoga je jedan od glavnih ciljeva pronai alternativne izvore sirovina

za izgradnju u budunosti, prema kriterijumima odrivosti. Ostali cilj

Documents

SPECIJALISTIČKI RADA - Ekološki prihvatljivi materijali u izgradnji objekata