1

Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

Grafičko inženjerstvo i dizajn

Dr Dragoljub Novaković

GRAFIČKI SISTEMI skripta

Novi Sad

2

Ovaj materijal je sastavljen u cilju

olakšanja pripreme ispita iz predmeta

Grafički sistemi. On predstavlja deo

nastavne materije sa predavanja. Širi

sadržaj nastavne materije obuhvata niz

obrađenih grafičkih sistema štampe i

završne grafičke obrade koji nisu

obuhvaćeni ovim materijalom a koji su

obrađeni i deo nastavne materije. Sa

slajdovima sa predavanja on omogućuje

uspešnu pripremu ispita.

3

GLOBALNI SADRŽAJ MATERIJALA

Grafički sistemi –GS - osnovni pojmovi i podele

Pneumatsko upravljanje u GS

Hidraulika u GS

Uticajni parametri na GS

Pogoni GS

Osnovna struktura i elementi GS

Konstrukcija GS

Preporučena literatura za produbljivanje znanja:

1. Kiphan, H.: Handbook of print media, Springer, 2000

2. Nyomdaipari enciklopedia, Budapest,1990

3. Teschner, H.: Offset druck technik, Verlag, 1978

4. Teschner, H.: Druck and Medien Technik, Verlag, 2003.

5. Novaković,D.: Rukovanje naterijalom u grafičkim sistemima, FTN, Grafičko inženjerstvo i dizajn, Novi Sad,2003.

4

GRAFIČKI SISTEMI

Grafički sistemi su osnovni produkcioni element grafičkog proizvodnog procesa. Oni su integrisana celina ljudskog rada i tehničko tehnoloških sistema

koji u rezultatu rada daju grafičke proizvode. U složenijim i savršenijim grafičkim sistemima proces izvršavanja teži ka što većoj integrisanosti svih

elemenata siatema. Grafički sistemi obuhvataju skup interaktivnih elemenata sa međusobnim vezama. U njima su sadržane tri osnovne funkcije i to:

upravljanja (U) rada (R)

kontrole (K) U opštem smislu cilj grafičkih sistema je transformacija ulaznih veličina

(Xgsu) u izlazne veličine (Xgsi) slika 1.1. Ulazne veličine su:

materijal (M) energija (E)

informacije (I)

Na grafički sistem mogu delovati poremećajni faktori Zp koji utiču na tok odvijanja procesa (vibracije, toplota, buka i sl.). Tok procesa u grafičkim

sistemima je vođen. Voditi proces znači delovati na njegov tok da se uspostavlja ili održava njegovo stanje u cilju dobijanja željenog rezultata -

grafičkog proizvoda.

Xgsi 11

2

3

n

i

4

GRAFIČKI SISTEM

GSXgsu Xgsi

Xgsu

Xgsu

Xgsu

Xgsu

Xgsu

Xgsu

Xgsi 2

Xgsi 3

Xgsi 4

Xgsi i

Xgsi n

Zp

Materijal

Energija

Informacije

Upravljanje

Rad

Kontrola

Proizvod

Xgsu - koordinate vektora ulaza

Xgsi - koordinate vektora izlaza

Slika 1.1 Opšti oblik grafičkog sistema

Stanje grafičkog sistema - podrazumeva skup podataka koji daju potpunu informaciju o radu grafičkog sistema.

Stanje grafičkog sistema (Sgs) je funkcija vremena (t) i sa njim se menja:

Sgs = f (t)

Grafički sistemi podrazumevaju različite sisteme, različitog nivoa

složenosti strukture od kojih su građeni, koji obavljaju određenu funkciju u procesu dobijanja grafičkog proizvoda.

Strukturu gradnje složenih grafičkih sistema čine grafički sistemi nižeg nivoa složenosti koji kao takvi mogu da obavljaju određene funkcionalne

zadatke. Složeni savremeni grafički sistemi su sistemi visokog nivoa

5

automatizovanosti (štampe, završne grafičke obrade, i sl.). U njima su

integrisani različiti sistemi čije funkcionisanje je objedinjeno upravljanjem.

Mogu se nazvati grafički fleksibilni tehnološki sistemi i predstavljaju zaokruženu tehnološku celinu grafičke proizvodnje određene vrste grafičkih

proizvoda. Pod fleksibilnošću grafičkih sistema se podrazumeva mogućnost brzog prilagođavanja promeni proizvodnje uz mogućnost primene različitih

grafičkih materijala u procesu dobijanja različitih grafičkih proizvoda. Grafički fleksibilni tehnološki sistemi se mogu strukturno raščlaniti na

integrisane celine: grafičkih sistema (grafički sistemi nižeg nivoa složenosti -

štamparske mašine, mašine završne grafičke obrade..), transportno-manipulacionih sistema,

merno kontrolnih sistema, upravljačko informacionih sistema i

skladišnih sistema. Automatizovana grafička proizvodnja se realizuje automatizovanom

obradom grafičkih proizvoda. Za grafičke fleksibilne tehnološke sisteme se može reći da su integrisana celina grafičkih sistema (štamparskih mašina,

mašina završne grafičke obrade...), transportno-manipulacionih sistema, merno kontrolnih sistema, upravljačko informacionih sistema i skladišnih

sistema. Štamparske mašine i mašine završne grafičke obrade - automatizovane

proizvodnje, su moderne mašine koje koriste upravljačke jedinice za izvršavanje radnih zadataka. Radni zadaci su vezani za proces štampe, završne

grafičke obrade, oplemenjivanja otiska izrade ambalaže i sl. Ima ih više vrsta u zavisnosti od vrste tehnološkog procesa koji obavljaju.

Transportno-manipulacioni sistemi vrše premeštanje i prostornu orijentaciju grafičkih materijala. Transportnim sistemima se dodeljuje uloga

transportovanja a manipulacioni sistemi imaju funkciju prostorne orijentacije grafičkih materijala. Razvojem i višim nivoom automatizovanosti i integracije

se funkcije transporta i manipulacije povezuju. Merno-kontrolni sistemi imaju funkciju merenja i kontrole u cilju

identifikacije parametara grafičkog procesa. Merno-kontrolni sistemi grafičke proizvodnje su specifični i značajno različiti od drugih mernih sistema. Podaci

(informacije) su podesni za dalju obradu. Upravljačko informacioni sistemi imaju zadatak prijema, obrade i

distribucije podataka u određenim delovima procesa. Skladišni sistemi su uređeni sistemi čuvanja grafičkih materijala i

grafičkih proizvoda u dužem vremenskom periodu uz određene uslove skladištenja. U automatizovanoj grafičkoj proizvodnji su opremljeni uređenim

mestima za brzo, lako i jednostavno programsko odlaganje grafičkog materijala.

Skladišni sistemi se mogu posmatrati kao izdvojene celine proizvodnog procesa zbog funkcija koje obavljaju. Kod automatizovane grafičke proizvodnje

oni su integrativna funkcija koja mora da obezbedi potrebne količine materijala prema zadatim uslovima.

Materijal (lat. materia) u proizvodnim procesima i obuhvata predmete

obrade, alate, pribore, opremu i uređaje za rukovanje sa njima. Za pojam materijal se vezuje rukovanje materijalom. Pojam rukovanje materijalom

6

datira od početka manufakture kao složene kooperacije koja počiva na podeli

rada, čiju tehničku osnovicu čini zanat i koja razvija do virtuoznosti umetnost

radnika u vršenju delimičnih operacija ali ga čini nesposobnim da izradi ceo proizvod. Rukovanje materijalom se najpotpunije definiče kao: "Obezbeđenje

prave količine odgovarajućih materijala, pod odgovarajućim uslovima, odgovarajućim redosledom, odgovarajuće orjentacije, na odgovarajućem

mestu u odgovarajuće vreme". U grafičkim procesima, kao proizvodnim procesima, su prisutni različiti

materijali koji su neophodni za dobijanje grafičkih proizvoda. Kvalitet i efikasnost sistema za rukovanje materijalima može imati značajan uticaj na

proizvodni postupak. Loše metode rukovanja materijalima postavljaju visoke radne zahteve, dovode do oštećenja proizvoda, rasipanja materijala, odlaganja

proizvodnje i otpremanja i nepotrebnog zauzimanja površina u magacinu, međuskladištu i skladištu. Sve ovo vodi do dodatnih visokih troškova i što

konačno vodi ka skupljoj proizvodnji. Nažalost, samo manji broj proizvodnih pogona posvećuje pažnju rešenju rukovanja materijalom. Uređeno rukovanje

materijalom je aktivnost koja znatnije može da redukuje proizvodne troškove i poveća profit firme naročito u grafičkim sistemima nižeg nivoa složenosti.

Grafičke fleksibilne proizvodne tehnološke sisteme možemo grupisati u određene nivoe složenosti. Nivoi složenosti odnose se na strukturu njihove

gradnje. U najniži nivo složenosti se mogu svrstati grafički sistemi za štampu

(štamparske mašine) koji su snabdeveni merno-kontrolnim i upravljačko-informacionim sistemima. Pored grafičkih sistema za štampu ovom nivou

pripadaju i sistemi završne grafičke obrade snabdeveni merno-kontrolnim i upravljačko-informacionim sistemima.

Ovi sistemi se mogu povezivati u cilju zaokruženja tehnologije izrade grafičkih proizvoda. Ovim povezivanjem stvaraju se grafičke fleksibilne

tehnološke linije. Zaokružena celina automatizovane grafičke proizvodnje koja sadrži

automatizovane grafičke, transportno-manipulacione, merno-kontrolne, upravljačko informacione i skladišne sisteme, može se nazvati grafički

fleksibilni tehnološki sistemi. U nastavku se, u cilju ilustracije, prikazuju prema stepenu složenosti

izvedeni nivoi grafičkih fleksibilnih tehnoloških sistema.

. . . . Štamparske mašine

Štamparske mašine (slika 1.2) su snabdevene sa kontrolnim uređajima

štampe i upravljačkom jedinicom štamparske mašine. Ovi sistemi su modularno građeni sa modulima odnosno radnim jedinicama indentične

funkcije i strukture sastavnih elemenata. U okviru njih su integrisani automatizovani uređaji za ulaganje i izlaganje grafičkog materijala.

7

Slika 1.2 Štamparska mašina

Pored ovih sistema u savremene grafičke sisteme su integrisani merno-kontrolni sistemi za nadzor i praćenje procesa štampe. Uloga ovih sistema je posebno značajna jer se sa izuzetno osetljivim parametrima (denzitometrijska

merenja) prati kvalitet otiska.

. . . . Mašine završne grafičke obrade

Mašine završne grafičke obrade su sistemi za završno oblikovanje

grafičkog proizvoda. Najčešće se razvrstavaju u grupe prema tehnološkim operacijama obrade materijala koje realizuju i to kao obradni sistemi za:

sečenje, savijanje, povezivanje, perforiranje, brojanje, utiskivanje, presvlačenje materijala, presovanje, motanje, lepljenje, šivenje, zaobljavanje i

sl. U automatizovanim sistemima završne grafičke obrade u zavisnosti od

funkcije i namene su integrisani merno-kontrolni i upravljačko informacioni sistemi. U grafičkim tehnološkim sistemima nižeg nivoa složenosti ovi sistemi

su razmešteni kao posebne celine u kojima se obavljaju obradne operacije posle operacija štampanja.

U savremenim složenim sistemima ovi sistemi su integrisani sa štamparskim sistemima tako da se po otiskivanju nastavlja obradni proces. Za

manje složene obradne operacije posle procesa štampanja oni se postavljaju

kao dodatni uređaji na štamparski sistem. Na slici 1.3 je prikazana mašina završne grafičke obrade.

Slika 1.3 Mašina završne grafičke obrade

8

. . . . Grafičke fleksibilne tehnološke linije

Grafičke fleksibilne tehnološke linije u delovima procesa najčešće imaju štamparske i sisteme završne grafičke obrade. Mogu biti i integrisana celina

samo jednih ili drugih sistema (štamparskih ili završne grafičke obrade). Primer linije za povez knjiga prikazana je na slici 1.4.

Na ulazu u liniju za završnu grafičku obradu štampanih proizvoda je najčešće odštampani materijal. Materijal se do ulaza u liniju transportuje u

pakovanjima tabačnog, složenog materijala ili tabačnog materijala pakovanog u rolnu. Na ulazu u linije završne grafičke obrade mogu biti i odštampane rolne

papira koje obično u prvoj operaciji imaju sečenje. Pripremljeni tabaci najčešće prolaze proces slaganja odnosno dobijanja knjižnog bloka. U zavisnosti od

vrste poveza slede druge operacije kao što su šivenje, lepljenje, ubacivanje korica, presovanje, slaganje, kontrola, pakovanje i ekspedovanje.

Podloge na kojima se štampa mogu biti različite (npr. papir, karton, lepenka, folije, tkanine i sl.). U zavisnosti od ulazne vrste podloga definisana je

i linija za završnu grafičku obradu. Grafičke fleksibilne tehnološke linije mogu biti posebno samo u delu štampe sa integrisanim jedinicama obrade. Na

slici 1. 5 je prikazana modularno koncipirana linija za štampu na platnu sa in line doradnom jedinicom.

Legenda:

1 - mašina za sakupljanje 8 - mašina za sečenje 2 - ukrštajući dodavač 9 - osnovna linija knjiga

3 - transporter knjiga 10 - presovanje i povezivanje 4 - mašina za poravnanje 11 - mašina za omot

5 - mašina za lepljenje 12 - slaganje knjiga 6 - uređaj za slaganje i sušenje 13 - mašina za šivenje

7 - odvajanje knjiga 14 - mašina za kontrolu

Slika 1.4 Linija završne grafičke obrade knjiga

9

Slika 1.5 Modularno koncipirana linija za ofset štampu na platnu

Legenda:

1 - uređaj za odmotavanje trake 6 - uređaj za slaganje tabaka 2 - štamparska mašina 7 - cik-cak savijač

3 - in line obradna jedinica 8 - uređaj za umetanje 4 - uređaj za savijanje 9 - uređaj za pakovanje

5 - uređaj za namotavanje trake 10 - uređaj za traku

Skladišni sistemi sa grafičkim fleksibilnim tehnološkim linijama čine zaokruženost tehnologije grafičke proizvodnje odnosno GFTS.

Na slici 1.6 je prikazan jedan koncept modularno građenog grafičkog fleksibilnog sistema za novinsku proizvodnju. Odlika ovakvih sistema je visoka

automatizovanost rukovanja materijalom unutar samog sistema. Ulaz materijala u skladišni sistem i rukovanje materijalom unutar

sistema se realizuje različitim uređajima za rukovanje materijalom. U podnom rasporedu odlaganja materijala najzastupljeniji su viljuškari i vozila različitih

vrsta sa dograđenim i prilagođenim uređajima za prihvatanje materijala. U višim nivoima automatizovanosti skladišta najzastupljeniji princip

gradnje je ćelijasti raspored skladišnih mesta koji su najčešće opremljeni identifikatorima prostorne pozicije i orjentacije u cilju pravilnog odlaganja

materijala.

10

Slika 1.6 Grafički fleksibilni tehnološki sistem modularnog koncepta gradnje

Legenda:

1 - konvejer, 4 - štampanje,

2 - fleksibilno skladište rolni, 5 - pakovanje, 3 - novinska ulagajuća linija, 6 - utovar

U zavisnosti od oblika grafičke proizvodnje i njenih specifinosti prisutni su različiti koncepti GFTS. Na slici 1.7 prikazan je savremeni koncept grafičke

proizvodnje. Priprema proizvodnje se obavlja na različitim udaljenim i dislociranim

mestima. Najčešće to mogu da budu individualna mesta dizajna i pripreme grafičke proizvodnje.

Pripremljen materijal za štampu se elektronski prenosi u prostor pripreme, na računare za pripremu štamparske forme i upravljanje procesom

izrade grafičkog proizvoda u proizvodnom pogonu. Ovaj sistem je dislociran kao poseban računarski deo sa kojeg se dalje informacije proisleđuju ka

proizvodnim sistemima. Unutar proizvodnog sistema se realizuje izrada gotovog grafičkog proizvoda.

11

Slika 1.7 Savremeni koncept grafičke proizvodnje

Kretanje materijala u savremenim grafičkim sistemima se najčešće

obavlja automatski vođenim vozilima. Na slici 1.8 je prikazan savremeni

koncept grafičke proizvodnje sa transportom materijala uz pomoć automatski vođenih vozila.

Slika 1.8 Automatski vođena vozila u funkciji transporta materijala u

savremenim GFTS

12

Koncept transportovanja materijala je često kombinovan tako da se

odvija različitim transportnim sredstvima. Na slici 1.9 je prikazan koncept

kombinovanja transporta i manipulacije materijala, viljuškarom, transportnim i manipulacionim sistemima i automatski vođenim vozilima.

Slika 1.9 Kombinacija transportovanja materijala u složenim GFTS

Savremeno koncipirani grafički sistemi u delovima procesa završne grafičke obrade imaju instalisane robotizovane sisteme. Na slici 1.10 je prikazan obradni sistem sa portalnom paletizacijom i pakovanjem.

Slika 1.10 Obradni sistem sa paletizacijom i pakovanjem

Princip modularne gradnje grafičkih sistema

13

Koncept gradnje savremenih složenih grafičkih sistema je najčešće izveden na modularnom principu (slike 1.11 i 1.12).

Slika 1.11 Modularni koncept gradnje složenih grafičkih sistema

Slika 1.12 Modularni koncept gradnje složenih grafičkih sistema

14

Princip modularne gradnje, kao savremen koncept gradnje savremenih

sistema je primenjen u GFTS. Tehnološki proces grafičke proizvodnje je

takvog karaktera da omogućava komponovanje složenih struktura GFTS iz modula.

Modularna gradnja u suštini predstavlja komponovanje složenijih sistema od većeg broja opštih elemenata - modula koji u procesu gradnje dobijaju

dimenziju unificiranosti. Moduli su sistemi građeni od standardnih i nestandardnih elemenata koji su povezani u funkcionalnu celinu.

Modularnost gradnje GFTS se temelji na sledećim principima:

potrebama proizvođača grafičkih sistema za obaveznim

dugoročnim planiranjem razvoja proizvoda,

izradom modula grafičkih sistema sa zajedničkim karakteristikama,

viševarijantnosti izgrađenih grafičkih modula,

bržim načinom za projektovanje ili potrebnih novih modula ili

nadogradnih elemenata i sl.

Grafički štamparski sistemi su izuzetno pogodni za modularnu gradnju i najčešće su kao takvi izgrađeni.

Koncept modularne gradnje grafičkih sistema je prikazan na slici 1.13.

Slika 1.13 Modularno koncipirani grafički sistemi

Štamparske jedinice ovakvog sistema su po svim karakteristikama

indentične. Pri radu različitost im je u korišćenju drugog tipa materijala (boje). Na taj način se dobijaju višebojne štamparske mašine.

Za rukovanje grafičkim materijalima u grafičkim fleksibilnim tehnološkim linijama i GFTS široko su primenjeni transportno-manipulacioni sitemi-TMS kod

kojih je u značajnoj meri takođe prisutan modularni koncept gradnje. Ovi sistemi su građeni tako da njihovu strukturu čini niz elemenata povezanih u

tehnološku celinu. Na slici 1.14 je prikazan koncept modularne gradnje portalno manipulacionih sistema za rukovanje grafičkim materijalima.

Od određenog broja modula se može kombinovati više različitih uređaja. Kombinovanje modula se vrši u cilju dobijanja uređaja određene funkcionalne

namene.

15

Slika 1.14 Modularno koncipirani portalno manipulacioni sistemi za rukovanje

grafičkim materijalom

Na ovaj način dobija se određen broj različitih rešenja robota sa različitim mogućnostima rukovanja materijalom.

Na slici 1.15 je ilustrovana mogućnost kombinovanja modularne gradnje robota na bazi osnovnih modula.

Slika 1.15 Šema modularnog komponovanja robota na bazi familije modula

16

Na slici 1.16 a) je prikazan robot koji obavlja funkcije slaganja,

pakovanja i paletizacije grafičkih proizvoda. Na slici 1.16 b) je prikazan robot

koji obavlja funkcije rukovanja materijalom, paletizaciju pakovanih vrećica materijala, a zatim otiskivanje dodatnih oznaka na ambalaži proizvoda.

a) b) Slika 1.16 Industrijski robot a) paletizacija knjiga, b) paletizacija vrećica

Prema zahtevima grafičkog procesa, rukovanje materijalom se uz primenu robotizovanih sistema, najčešće se obavlja na ulazu i izlazu iz

procesa. Primer robotizovane paletizacije časopisa je prikazan na slici 1.17.

Slika 1.17 Paletizacija časopisa industrijskim robotom - segment rukovanja

materijalom u grafičkom fleksibilnom tehnološkom sistemu

17

Robotizovani sistemi u automatizovanim grafičkim fleksibilnim

tehnološkim sistemima moraju u potpunosti biti projektovani tako da zadovolje

tehničke parametre procesa. Portalni manipulacioni i robotizovani sistemi su sistemi namenjeni za

rukovanje materijalom u okviru tkz. radnog mesta odnosno fizički definisanog statičkog prostora kao dela ukupnog grafičkog sistema.

Roboti u osnovnom značenju reči čovek-mašina u funkcijama rukovanja grafičkim materijalom su projektovani tako da zamene ljudsku ruku. Oni u

suštini oslobađaju čoveka od napornih, monotonih i često opasnih poslova. Skladišni sistemi (slika 1.19) su namenjeni odlaganju i čuvanju grafičkog

materijala prema propisanim zahtevima u dužem vremenskom periodu. Savremena skladišta su automatizovana skladišta snabdevena savremenim

uređajima za rukovanje materijalom. Najčešća struktura skladišta je ćelijski raspored odlaganja sa kodnim

mestima koja su čitljiva za uređaje kojima se rukuje grafičkim materijalom. Na taj način do materijala uređaji dolaze programskim putem pronalaženjem

željene adrese materijala. Transport u okviru skladišta grafičkih materijala se obavlja različitim transportnim uređajima koji mogu biti povezani sa uređajima

prihvatanja i odlaganja materijala. Konvejeri za transport štampanog materijala (slika 1.18) imaju zadatak

transporta do mesta za slaganje, oblaganje, pakovanje i sl. Paletizaciju u savremenim grafičkim sistemima najčešće vrše industrijski roboti i portalni

manipulacioni sistemi.

Slika 1.18 Konvejeri za transport štampanog materijala - časopisa

18

Slika 1.19 Ćelijski skladišni sistem rolni i tabaka grafičkih materijala

Grafičke mašine i uređaji (kao i složeni grafički sistemi) koji učestvuju u

grafičkom procesu mogu se razvrstati u određen broj nivoa automatizovanosti (NAi). Za nivoe automatizovanosti vezane su određene osobine.

Razvoj nivoa automatizovanosti je u funkciji vremena (slika 1.20). Budućnost grafičkih sistema vezana ja za razvoj nivoa automatizovanosti od NA6 do NA9.

Na slici 1.21 prikazana je jedna moguća sistematizacija nivoa automatizovanosti grafičkih mašina, uređaja i složenih grafičkih sistema.

U najnižem nivou automatizovanosti NA0 nalaze se mašine i uređaji za manuelni rad, dok najviši nivo NA9 čine inteligentne grafičke mašine, uređaji i

sistemi. Između ova dva nivoa je osam nivoa grafičkih mašina, uređaja i sistema.

Manuelni rad u grafičkoj proizvodnji obuhvata postupke kao što su ručno slaganje grafičkog materijala (papiri, kartoni, lepenke i sl.), ručna obrada filma

(retuširanje, bojenje, radiranje i sl.) ili presovanje, previjanje i sl. i vrši se dejstvom ručne sile.

19

Prvom nivou automatizovanosti NA1 pripadaju mašine uređaji i grafički

sistemi sa sopstvenim pogonom kao što su perforatori (traka, papira i sl.)

cirkulari za sečenje (papira, kartona, lepenke i sl.). Nivou NA2 pripadaju poluautomatske mašine, uređaji i grafički sistemi

koji sadrže određene cikluse (previjanje, utiskivanje, većih formata papira, kartona i sl.) i funkcije rukovanja kao što su pozicioniranje, hvatanje i sl.

Nivo NA3 obuhvata mašine, uređaje i grafičke sisteme u kojima se memorišu ciklusi koje oni izvršavaju (mašine za slaganje grafičkih materijala i

sl.), mašine sa perforiranom trakom, fotojedinice i sl. Na nivou automatizovanosti NA4 se pojavljuju mašine, uređaji i grafički

sistemi sa regulacionom povratnom vezom koja je rezultat procesa merenja (denzitometarsko merenje boja, kontrola registra štampe i sl.). To su kamere

sa automatskim podešavanjem, automatska kontrola registra štampe i sl. Peti nivo NA5 čine mašine, uređaji i grafički sistemi sa automatskim

raspoznavanjem i procenom grafičkog procesa (računarska priprema i kontrola štampe, prepoznavanje oblika i sl.).

Šesti nivo NA6 obuhvataju mašine, uređaji i grafički sistemi sa mogućnošću samoprogramiranja, odnosno učenja.

Sedmi nivo NA7 bi obuhvatio uređaje, mašine i sisteme sa ugrađenim elementima veštačke inteligencije.

Osmi nivo NA8 i deveti nivo NA9 predstavljale bi mašine, uređaji i grafički sistemi sa elementima veštačke inteligencije koje odlikuje kreativnost i

dominacija.

Slika 1. 20 Nivoi automatizovanosti grafičkih mašina i grafičkih sistema

NA0

NA1

NA2

NA3

NA4

NA5

NA6

NA7

NA8

NA9

Auto

matizovanost

Razvoj

B U D U Ć N O S T

POSTOJEĆI NIVOI

20

Slika 1. 21 Mogući nivoi automatizovanosti mašina, uređaja i grafičkih

sistema

A U

T O

M A

T I

Z A

C I

J A

M

A Š

I N

A

U

R E

Đ A

J A

I

G R

A F

I Č

K I

H

S I

S T

E M

A

SA SOPSTVENIM

POGONOM

NA

1

MEHANIČKA

ENERGIJA

PERFORATORI

CENTRIFUGE CIRKULARI

POLUAUTOMATSKI

NA

2

CIKLUSI KOPIRANJE

DODAVANJE SLAGANJE

AUTOMATSKI

NA

3

MEMORI-

SANJE

SA

PERFORIRANOM

TRAKOM

FOTOJEDINICA

SA SAMOREGULACIJOM

NA

4

RASUĐI-VANJE

KAMERE

REGISTRI

SA SAMOKONTROLOM

NA

5

RASPOZNA-VANJE

RAČUNARSKO

VOĐENJE PROCESA

SA SAMOPROGRAMIRANJEM N

A6

UČENJE EKSPERTSKA ZNANJA

SA INTIUTIVNIM

SPOSOBNOSTIMA NA

7

RAZMI-

ŠLJANJE

EKSPERTSKI

SISTEMI

VEŠTAČKA

INTELIGENCIJA

SA KREATIVNIM

SPOSOBNOSTIMA NA

8

KREATI-

VNOST VEŠTAČKA

INTELIGENCIJA

SA ELEMENTIMA

INTELIGENCIJE NA

9

DOMINACIJA VISOK NIVO

VEŠTAČKE

INTELIGENCIJE

V R S T A - N I V O OPIS PRIMER

MANUELNI

NA

0 NEMEHANIZ

OVANOST

RUČNO

SLAGANJE

RUČNA OBRADA

FILMA

RU^NO SE^ENJE

21

PRIMENA PNEUMATIKE U GRAFIČKIM SISTEMIMA

Pneumatski uređaji su našli značajnu primenu u grafičkim sistemima.

Primenjenu su u različitim delovima faza dobijanja grafičkih proizvoda a u nekim segmentima imaju ključnu ulogu u odvijanju procesa. Na slici 1a je

prikazan izgled uređaja za ulaganje i izmenu rolni rotacione mašine za štampu a na slici 1b brojevima su istaknuti pneumatski elementi uređaja.

a) b)

Slika 1 uređaj za ulaganje i izmenu rolni u rotacionu mašinu za štampu

a) izgled uređaja b) šematski prikaz sa naznakom pneumatskih elemenata

Na slici 2a je prikazan izgled tampon mašine za štampu a na slici 2b šematski prikaz iste sa naznakom pneumatskih elemenata. Pneumatski elementi mašine

izvršavaju sva osnovna kretanja tampona i podloge na koju se štampa i predstavljaju ključne elemente mašine.

a) b)

Slika 2 Tampon mašina za štampu a) izgled mašine b) šematski prikaz mašine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

22

Na slici 3 a je prikazan izgled višebojne tampon mašine za štampu a na slici 3b

šematski prikaz mašine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja.

Uloga pneumatskih elemenata u izvršavanju osnovnih kretanja u dobijanju otisaka je ključna.

a) b)

Slika 3 Višebojna tampon mašina za štampu a) izgled mašine b) šematski prikaz mašine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

Na slici 4 a je prikazan izgled mašine za sito štampu a na slici 4b šematski

prikaz mašine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja. Uloga

pneumatskih elemenata u izvršavanju osnovnih kretanja u dobijanju otisaka i manipulaciju sa podlogom na koju se štampa je ključna.

a) b)

Slika 4 Mašina za sito štampu a) izgled mašine b) šematski prikaz mašine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

23

Za pravilan rad delova grafičkih sistema u kojima su upotrebljeni pneumatski

sistemi potrebno je razrešiti osnovne probleme vezane za pneumatsko

upravljanje procesom.

PNEUMATSKO UPRAVLJANJE

Razvoj uređaja koji koriste vazduh pod pritiskom

Za vazduh je vezan čovekov opstanak i život. Pored svakodnevnog biološkog korišćenja prisutan je u nizu uređaja koje je čovek razvio da bi olakšao i

unapredio svoju delatnost. Za uređaje se koristi vazduh pod pritiskom kao jedan od najstarijih oblika energije koji čovek primenjuje u različitim

procesima. Primena vazduha pod pritiskom prisutna je dugi niz godina u životu čoveka. Upotrebljavan je u oruđu za lov koje se izrađivalo od drveta pogodnog

da se posle čišćenja jezgra u otvor ubaci strelica koja se istiskivala pod pritiskom vazduha. Zabeženo je da se kao radno sredstvo javlja u grčkoj, pre

više od 1000 godina, kada je Ktesibios sagradio katapult pomoću vazduha pod pritiskom. Reč pneuma je gčkog porekla i znači disanje, vetar, a u filozofiji ima

značenje za dušu. Brojne su primene vazduha:

u mlaznicama koji vrše koristan rad, u transportu materijala (vazdušni jastuci i sl.)

u pneumatskim alatima i priborima, u vakum aparatima

u mernim uređajima u industrijskoj pneumatici

u regulacionoj tehnici i sl. Pojam "pneumatika" podrazumeva nauku o kretanju vazduha. Pneumatika svoj

puni razvoj beleži u periodu razvoja automatizacije tako da od 1950 godine možemo govoriti o stvarnoj primeni pneumatike kao radnog sredstva u

proizvodnji. Grafička industrija u nizu uređaja i mašina koristi vazduh pod pritiskom. Široku

primenu vazduha omogućuju njegove karakteristike: neiscrpan je izvor kao radni medijum jer je svuda u atmosveri,

stišljiv je kao fluid što je često puta značajna karakteristika kod rada uređaja,

lako se pod pritiskom transportuje razvodnim sistemima, akumuulira se u zatvorenim sudovima,

kao energent nije zapaljiv i siguran je u radu, neosetljiv je na temperaturne promene,

nije eksplozivan, ne zagađuje okolinu pri izlasku iz uređaja i sistema,

može se prigušiti da nestvara buku pri isticanju u atmosferu, dozvoljava velike brzine rada uređaja i sistema,

pod pritiskom je dobar nosioc informacija, radni elementi su jednostavne konstrukcije,

pristupačan je po ceni.

24

Kao nedostatak se može izdvojiti veće ulaganje u proizvodnju i njegovu

akumulaciju, razvod do mašina i uredjaja. Kada se razmatre svi troškovi tada

je cena energije u odnosu na sve ostale troškove (kao što izdaci za nabavku elemenata i mašina, održavanje i sl.) mala i ne igra odlučujuću ulogu.

PNEUMATSKO UPRAVLJANJE je je naziv za način rešavanja problema upravljanja korišćenjem pneumatskih elemenata. Kod svakog pneumatskog sklopa

razlikuju se dva dela: upravljački - informacijski deo i energetski - izvršni deo. Upravljački deo - predstavlja skup elemenata koji primaju, obradjuju i šalju u

odgovarajućem obliku, informaciju izvršnim elementima. Energetski deo - se sastoji iz izvršnih organa i pripadajućih elemenata, koji

pretvaranju energiju vazduha u koristan rad. Povezivanjem upravljačkih i energetskih delova dobijaju se šeme pneumatskog

upravljanja. Kod pneumatskog upravljanja energetski deo najčešće je istog nivoa pritiska

0,6 do 0,8 MPa, a upravljački maže biti istog ili nižeg pritiska. Upravljački deo sklopa koji je istog nivoa pritiska kao i kod energetskog dela, rešava se

elementima kao što su razvodnici i ventili. Pritisak vazduha se menja prema geografskom položaju i vremenskim

uslovima. Uobičajeno je da se taj pritisak naziva atmosverski pritisak. Pritisak manji od atmosferskog se naziva podpritisak a veći od atmosferskog

nadpritisak. Vazduh pod pritiskom u energetskom i upravljačkom delu pneumatskog sklopa

treba da zameni naporan rad čoveka. Primer primene vazduha pod pritiskom dat je na slici 5. Jednim cilindrom se

dižu paketi knjiga u gornji položaj a zatim drugim cilindrom paket prebacuje na transportnu traku.

Slika 5 Primer primene vazduha pod pritskom u vršenju rada

25

PROIZVODNJA VAZDUHA POD PRITISKOM

Vazduh pod pritiskom se proizvodi u kompresorima koji sabijaju vazduh na željeni radni pritisak. Kod pneumatskih pogona u upravljanju se najčešće

primenjuje sistem centralnog snabdevanja vazduhom pod pritiskom. Centralnim razvodnim sistemom vodi se vazduh pod pritiskom od centralne

kompresorske stanice prema pojedinnačim uredjajima. Za dobijanje radnog pritiska i količine potrebnog vazduha, primenjuju se i

različiti tipovi kompresora. Kompresore možemo podeliti prema konstrukciji u dve grupe.

Prvu grupu čine klipni kompresori koji rade na principu sabijanja vazduha u manji prostor. Kod ovoga principa kompresija se ostvaruje na način da se

vazduh predhodno sabija. Ovu vrstu kompresora nazivamo klipni kompresori (pravolinijsko ili rotaciono kretanje klipa - kompresora).

Drugu grupu čine strujni kompresori koji rade na principu strujanja. Vazduh se usisava na jednoj strani i komprimira se ubrzanjem mase vazduha (turbine).

Na slici 6 je prikazana podela kompresora.

Slika 6 Podela kompresora

Klipni kompresori - izvedeni su sa pravolinijskim kretanjem klipa i kao takvi su često u primeni. Sabijaju vazduh na niži, srednji i viši pritisak (od 1 bara do

više hiljada bara). Princip rada klipnih kompresora prikazan je na slici 7. Da bi se dobili visoki pritisci potrebna su rešenja višestepenih kompresora, sabijanje

u jednom cilindru pa hlađenje vazduha, zatim sabijanje u drugom. Za hlađenje se koristi vazduh ili voda. Izvedeni su sa rešenjima:

jednostepeni - do 4 bar dvostepeni - do 15 bar

višestepeni - preko 15 bar

26

a) b)

Slika 7 Klipni kompresor a) jednostepeni b) dvostepeni

Membranski kompresor slika 8 pripada grupi klipnih kompresora. Pomoću membrane odvojen je klip od prostora za usisavanje vazduha tako da vazduh

ne dolazi u dodir sa kliznim delovima. Zbog ovoga sabijeni vazduh ne dolazi u dodir sa uljem. Ovi kompresori imaju veliku primenu u prehrambenoj industriji,

farmaceutskoj i hemijskoj industriji, zbog toga što je vazduh nezauljen.

Slika 8 Membranski kompresor

Rotacioni kompresori sa više komora (slika 9) imaju rotirajuće elemente. Pri rataciji smanjuje se prostor i time se vrši sabijanje vazduha.

U cilindricnom kućištu sa ulaznim i izlaznim prorezima se obrće ekscentrično postavljen rotor. U rotoru su ugradjene pokretne lopatice u proreze koji sa

27

cilindričnim zidom stvaraju komore. Prilikom obrtanja rotora centripetalna sila

potiskuje lopatice prema zidu te se obrtanjem u odnosu na oblik kućista i vrši

promena zapremina komora - povećava, odnosno smanjuje. Sa ovim se vrši sabijanje vazduha.

Na slici 10 je prikazan zupčasti komprtesor sa ozubljenim konkavnim i konveksnim ozubljenjima profila zuba koji potiskuju vazduh koji aksijalno ulazi.

Slika 9 Rotacioni kompresori Slika 10 Zupčasti kompresor

Kompresor sa dva profilna obrtna elementa. Kod ovih kompresora vazduh se transportuje sa jedne na drugu stranu bez promene zapremine. Zaptivanje se

vrši na strani višeg pritiska pomoću linije dodira profila.

Slika 11 Kompresor sa profilnim obrtnim elementima

Strujni kompresori (turbine) rade na principu strujanja i posebno su pogodni za stanice koje treba da isporučuju velike količine vazduha. Strujni kompresori se

proizvode kao aksijalni, slika 12 i radijalni, slika 13. Vazduh se pokreće pomoću jednog ili više turbinskih kola.

28

Slika 12 Aksijalni kompresor Slika 13 Radijalni kompresor

Ubrzanje kod aksijalnog kompresora se postiže pomoću lopatica i to u

aksijalnom pravcu u smeru protoka vazduha. Kod radijalnog kompresora ubrzanje od komore do komore je radijalno prema

spoljnoj ivici, zatim vraćanje struje vazduha i ponovo dovodjenje ka osovini i ponovo od osovine se vrši ubrzavanje vazduha prema spoljnoj ivici .

Izbor kompresora je vezan za: kapacitet

pritisak pogon

regulaciju hlađenje

način postavljanja Na slici 14 je prikazan spoljašnji izgled kompresora.

Slika 14 Izgled kompresorskog agregata

29

Kapacitet kompresora podrazumeva količina vazduha (m3/min ili m3/h) koju

kompresor treba da isporučuje. Pri ovom se razlikuje:

- teoretska isporučena količina vazduha, - efektivna isporučena količina vazduha.

Proizvod iz zapreminskog hoda i broja okretaja kod pravolinijskog klipnog kompresora daje teoretsku isporučenu količinu vazduha.

Efektivna isporučena količina zavisi od vrste kompresora i od pritiska. Pritisak kompresora se razlikuje kroz dva pojma:

Pogonski pritisak koga isporučuje kompresor odnosno pritisak akumuliranog vazduha u rezervoaru i pritisak u cevnim vodovima prema potrošačima.

Radni pritisak je onaj pritisak koji je neophodan za rad na svakom radnom mestu i iznosi najčešće 6 bara. Zbog toga se svi podaci za pneumatske

elemente daju za ovaj pritisak. Preduslov za pouzdan i tačan rad je konstantan pritisak. Od konstantnog pritiska zavise: brzine, sile i vremenski upravljani

radni elementi. Pogon kompresora zavisno od uslova u proizvodnji može biti elektromotorom ili

motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. U industrijskim pogonima najčesći je pogon elektromotorom. Ako se radi o pokretnim kompresorima tada je pogon

najčešće sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Regulacija ima zadatak da se kapacitet kompresora prilagodi promenljivoj

potrošnji. Isporučena količina vazduha reguliše se u podešivim graničnim vrednostima izmedju maksimalnog i minimalnog pritiska. Postoje različite vrste

regulacije i to: Regulacija praznog hoda

- ispuštanjem vazduha u atmosferu Ova je najjednostavniji način regulacije, a sastoji se u tome da kompresor radi

preko ventila nadpritiska. Kada se postigne naregulisani pritisak na rezervoaru za vazduh ili u razvodnoj mreži, otvara se ventil sigurnosti i ispušta vazduh u

atmosferu. Nepovratni ventil sprečava potpuno pražnjenje rezervoara za vazduh (samo kod vrlo malih kompresorskih stanica ).

- zatvaranjem usisnog voda Kod ove regulacije zatvara se usisni vod. Usisna priključnica kompresora je

zatvorena. Kompresor ne može usisavati vazduh i radi dalje u oblasti podpritiska. Ova regulacija se uglavnom primenjuje kod rotacionih kao i kod

klipnih kompresora sa pravolinijskim kretanjem klipa. - otvaranjem usisnog voda

Ovaj sistem regulacije nalazi primenu uglavnom kod velikih klipnih kompresora. Pomoću jednog hvatača zadržava se usisni ventil otvoren i

kompresor ne može više da sabija vazduh. Regulacija delimičnim opterećenjem

- brojem okretaja - prigušivanjem usisnog voda

Regulacija isključivanjem pogonskog motora

RAZVODJENJE VAZDUHA POD PRITISAKOM

Mašine i uredjaji zahtevaju dovođenje potrebne količine vazduha od

kompresora preko cevne mreže sa vazduhom pod pritiskom. Preporučuje se da prečnik razvodnih cevi bude tako odabran, da pad pritiska od rezervoara za

30

vazduh do potrošača ne bude veći od 0,1 bar. Veći pad pritiska smanjuje

ekonomicnost sistema i znatno smanjuje efikasnost. Vodovi se moraju

dimenzionisati. Izbor prečnika cevnih se odredjuje prema:

- količini protoka vazduha, - dužini razvoda,

- gubicima pritiska (dozvoljenim), - radnom pritisku i

- broju prigušenja u vodovima. U praksi se oslanjamo na iskustvene vrednosti.

Za dobro funkcionisanje cevovoda potrebno je izvršiti kvalitetno povezivanje koje se vrši elementima za vezivanje cevovoda. Određen broj elemenata i

načina vezivanja prikazan je na slici 15.

Slika 15 Elementi za vezivanje cevovoda

PRIPREMA VAZDUHA

Vazduh za primenu u pneumatskim instalacijama se mora pripremiti. Moraju se odstraniti nečistoće. Nečistoće su u obliku prljavih ili korozivnih čestica,

ostataka ulja od podmazivanja i vlažnog vazduha. One su u mnogim slučajevima uzrok smetnjama u pneumatskim uredjajima, a često su uzrok

potpunog uništenja pneumatskih elemenata. Grubo odvajanje kondenzata vrši se u odvajaču kondenzata koji je ugradjen iza sistema za podhladjivanje, dok

se fino prečišćavanje, filtriranje i ostali postupci pripreme vazduha vrše neposredno kod mašina i uredjaja. Kod ovoga se posebna pažnja mora

pokloniti odstranjivanju vlage iz vazduha pod pritiskom . Vlaga dolazi u

31

kompresor sa spoljnjim usisanim vazduhom a time i u mrežu. Sadržaj vlage

zavisi pre svega od relativne vlažnosti usisanog vazduha, a ova je opet zavisno

od temperature vazduha i vremenske situacije. Apsolutna vlažnost je količina vode koju sadrži 1 m3 vazduha. Količina zasiđenja (maksimalna vlažnost) je

ona količina vade koju jedan m3 vazduha može da primi pri odgovarajućoj temperaturi. Tada relativna vlaznost iznosi 100% max. (Temperatura

zasićenosti). Zauljivač vazduha pod pritiskom ima zadatak da pneumatske elemente

snabdeva sa dovoljno sredstava za podmazivanje. Sredstva za podmazivanje sprečavaju habanje pokretnih delova elemenata, smanjuju sile otpora kretanja

i štite aparate od korozije. Zauljivači vazduha rade najčešće po principu Venturijeve cevi, slika 16. Razlika pritiska izmedju pritiska ispred vazdušne

mlaznice i pritiska u najužem delu mlaznice, sluzi za to da tečnost (ulje) usisa iz rezervoara i izmeša sa vazduhom. Zauljivač vazduha počinje tek tada da

radi, kada je postignuta dovoljno velika brzina strujanja. Kod male potrošnje vazduha postižu se i male brzine strujanja koje nisu dovoljne da proizvedu

dovoljno nizak podpritisak koji bi usisao ulje iz rezervoara. Zbog toga se mora paziti na vrednosti protoka kroz zauljivač koji je dao proizvodjač.

Slika 16 Venturijev princip zauljivanja

Pripremne grupe su kombinovani uredjaji koji se sastoje iz:

- Precistaca za vazduh - Regulatora pritiska i

- Zauljivača.

PNEUMATSKI RADNI ELEMENTI

Pneumatska energija se preko pneumatskih ci1indara i vazdušnih motora pretvara u pravolinijsko kretanje napred - nazad i u obrtanje. Pneumatski

elementi sa pravolinijskim kretanjem (cilindri sa vazduhom) ostvarivauju pravolinijsko kretanje pomoću mehaničkih elemenata. Razlikujemo više vrsta

cilindara. Cilindar jednostranog dejstva (slika 17) - pogonjeni je samo sa jedne strane

vazduhom pod pritiskom. Zbog toga ovi cilindri imaju samo u jednom pravcu kretanja radni hod odnosno snagu da obavljaju odredjeni rad. Povratni hod

klipa odvija se preko sile opruge ugradjene u cilindar ili dejstvom neke spoljne sile. Vazduh je dakle potreban samo za jedan smer kretanja. Sila opruge koja

32

je ugradjena u cilindar je tako proračunata da može klip da vrati u početni

položaj sa dovoljno velikom brzinom. Kod cilindara jednostranog dejstva sa

ugradjenom oprugom hod je ograničen jer je i dužina izrade opruge ograničena. Zbog toga se ova vrsta cilindara izradjuje za hodove do 100 mm.

Ovi radni elementi primenjuju se uglavnom za stezanja, izbacivanja, utiskivanja, podizanja, uvodjenja itd. Zaptivanje se vrši elastičnim materijalima

koji su ugradjeni u metalne ili plastične klipove.

Slika 17 Cilindar jednostranog dejstva

Cilindar sa putujućom membranom - pri dovodjenju vazduha membrana se

kreće duž unutrašnje površine cilindra i pokreće klipnjaču prema napolje. Ovim cilindrima se mogu postići znatno veći hodovi (oko 50-80 mm) nego kod

membranskog cilindra. Otpori su ovde takodje mnogo manji.

Slika 18 Cilindar sa putujućom membranom

Cilindri dvostranog dejstva - sila koju proizvodi vazduh pod pritiskom pokreće klip u dva pravca. Kretanja klipa napred i nazad vrše se tačno definisanom

silom. Cilindri dvostranog dejstva nalaze primenu naročito tamo gde klip u povratnom hodu treba da izvrši odredjeni rad. Zaptivanje je i ovde izvedeno

pomoću klipa i zaptivke ugradjene u klipu ili pomoću membrane.

33

Slika 19 Cilindar dvostranog dejstva

Ako se jednim cilindrom pokreću velike mase potrebno je ostvariti lagano zaustavljanje cilindra u prednjem i zadnjem krajnjem položaju da bi se na taj

način izbeglo udaranje klipa na poklopac cilindra i eventualna oštecenja. Pre nego što cilindar postigne svoj krajnji položaj, klip sa prigušivanjem zatvara

isticanje vazduha u atmosferu. Pri tome ostaje sarno mali otvor slobodan i često se može poprečni presek za isticanje vazduha regulisati. Vazduh se u

poslednjem delu hoda klipa sabija u cilindru. Ovaj sabijeni vazduh se preko nepovratno-prigušnog ventila (malog poprečnog preseka za isticanje vazduha)

ispušta lagano u atmosferu. Sabijanje vazduha u krajnjem položaju klipa oduzima energiju klipu i on se lagano kreće do svog krajnjeg položaja. Kada se

klip kreće u suprotnom pravcu, vazduh nesmetano preko nepovratnog ventila struji u cilindar i vrši kretanje klipa.

Slika 20 Cilindar sa prigušivanjem na kraju hoda

Cilindar sa obostranom klipnjačom - je cilindar koji na obe strane ima

ugradjenu klipnjaču. Klipnjaca je prolazna i vodjenje klipnjače je mnogo pouzdanije jer se klipnjača kreće preko dva uležistenja. Ovo omogućuje da se

klipnjača optereti i manjim poprečnim silama. Krajnji granicni prekidači mogu

34

se ugraditi na strani klipnjače koja je slobodna. Sila u oba smera kretanja klipa

je istog intenziteta.

Slika 21 Cilindar sa obostranom klipnjacom

VENTILI

Pneumatsko upravljanje se sastoji iz signalnih elemenata upravljačkih elemenata i radnog dela. Signalni i upravljački elementi definišu odvijanje

radnog ciklusa radnih elemenatai i nazivaju se ventili. Ventili su elementi koji služe za upravljanje ili regulaciju funkcija start, stop i pravca u kome treba da

se kreće radni elemenat, kao i regulaciju veličina pritiska i protoka radnog medija. Nazivom ventil uopšten je za celu grupu različitih elemenata. Sa njim

su obuhvaćene sve vrste ventila kao ventili sa zasunom, ventili sa kuglicom, ventili sa tanjirićem, slavine itd. Prema funkciji razlikujemo sledeće grupe

pneumatskih ventila: Razvodnici,

Nepovratni ventili, Ventili za pritisak,

Protočni ventili i Slavine

Razvodnici

Razvodnici su uredjaji koji utiču na tok komprimovanog vazduha i to pretežno

start, stop i smer strujanja. Način predstavljanja ventila

Za predstavljanje ventila u upravljackim semama upotrebljavaju se simboli. Ovi simboli ne govore nista o vrsti konstrukcije ventila nego sarno pokazuju

njegovu funkciju: - Položaj ventila predstavlja se jednim kvadratom,

- Broj kvadrata poređanih jedan iza drugod govori nam koliko položaja ventil može imati,

- Funkcija i način dejstva predstavljaju se unutar kvadrata, - Linije označavaju vodove. Strelice pokazuju smer protoka,

- Zatvaranje - prekidanje protoka kroz ventil - predstavljeno je u kvadratu poprečnom crtom,

- Veza vodova unutar samog ventila predstavlja se jednom tačkom. Na slici 22 su prikazani razvodnici sa kuglicom tipa a) 2/2 i b) 3/2 koji imaju

jednostavnu konstrukciju i male dimenzije. Protok vazduha od P prema A se

35

zatvara sa kuglicom. Tasterom se pomera kuglica. Pritisak na njega treba da

savlada silu u opruzi i pritisak u vodu.

a b Slika 22 Razvodnici sa kuglicom a) 2/2 b) 3/2

Na slici 23a je prikazan razvodnik tipa 2/2 na principu tanjirastih zatvarača.

Zaptivanje je dobro a vreme aktiviranja kratko. Nisu značajnije osetljivi na prašinu i imaju duži vek eksploatacije. Kod aktiviranja dolazi do kratke

otvorenosti i prema izlazu R i vodu A.

Slika 23 Razvodnici sa tanjirićem a) 2/2 otvoren u nultom položaju

b) 3/2 zatvoren u nultom položaju

Na slici 24 su prikazani razvodnci tipa 3/2 na principu tanjirastih zatvarača koji imaju naleganje sa jedne strane. Povratni hod tanjirića obavlja opruga.

Upotrebljavaju se za upravljanje cilindrima jednostranog dejstva ili za aktiviranje većih razvodnika.

Aktiviranje ventila najčešće može biti manuelno, mehaničko, električno i pneumatsko.

36

Slika 24 Razvodnici tipa 3/2

Razvodnici tipa 4/2 prikazani na slici 25 u konstrukciji imaju naležuće tanjiriće.

U nultom položaju je razvodnik zatvoren.

Slika 25 Razvodnici tipa 4/2

Na slici 26 je dat prikaz razvodnika tipa 4/2 sa magnetnim predupravljačkim

ventilom. Predupravljački ventil je tipa 3/2. Kod elektromagnetnih razvodnika se razlikuje direktno (kod malih razvodnika) i indirektno upravljanje.

Postoji niz različitih konstrukcija razvodnika.

37

Slika 26 Prikaz razvodnika tipa 4/2 sa magnetnim predupravljačkim ventilom

Na slici 27 je prikazan predupravljani razvodnik tipa 3/2 sa točkićem koji se

mehanički aktivira.

Slika 27 Predupravljani razvodnik tipa 3/2 sa točkićem

Na slici 28 su prikazani nepovratni ventili. Zadatak im je zatvaranje vazduha u

jednom smeru a propuštanje u drugom.

Slika 28 Nepovratni ventili

38

Konstrukcija naizmeničnih ventila sa dva ulaza je prikazana na slici 29.

Slika 29 Naizmenični ventila sa dva ulaza

Na slici 30 su prikazani prigušno nepovratni ventili koji služe za regulaciju brzine. Kod prigušnih ventila prigušenje deluje samo u jednom smeru i to

smeru strujanja.

Slika 30 prigušno nepovratni ventili

Slika 31 Vazdušna zapreka

Slika 32 Povratna mlaznica

39

Slika 33 Uređaj za lepljenje sa pneumatskom šemom

40

PNEUMATSKO UPRAVLJANJE

Način rešavanja problema upravljanja korišćenjem pneumatskih i pomoćnih elemenata naziva se pneumatsko upravljanje. Povezani pneumatski elementi

čine upravljački sklop. Upravljački sklop obrazuju dva dela: informacioni - upravljački, i energetski - izvršni.

Upravljački deo predstavlja skup elemenata koji primaju, obrađuju i predaju u odgovarajućem obliku, informaciju - nalog, izvršnim elementima. Tok

odvijanja procesa obuhvata prijem unutrašnjih i spoljašnjih signala, njihovu identifikaciju i merenje, pretvaranje i pojačavanje signala kroz preradu

informacija. Energetski deo čine izvršni organi i pripadajući elemenati, koji ga snabdevaju

sa vazduhom kao medijem određenog energetskog stanja. Energetski deo vrši pretvaranje energije vazduha pod pritiskom u koristan rad.

Energetski deo kod pneumatskog upravljanja, obično je pritiska od 0,6 do 0,8 MPa. Upravljački može biti istog ili nižeg nivoa pritiska. On se sastoji od

pneumatskih elemenata kao što su razvodnici i ventili. Kod složenijih sistema za upravljački deo se koriste digitalni elementi koji rade sa nižim pritiscima

vazduha, i nazivaju se pneumatski logički elementi. Funkcionalni su i kompaktni sa jednostavnom mogućnosti gradnje pneumatskih sklopova.

Energetski deo pneumatskog sklopa čine cilindri. Na slici 1 su prikazani osnovni elementi cilindra i sila koju proizvodi pritisak na klipu cilindra.

Slika 1 Osnovni elementi cilindra

U zavisnosti od izvršavanja radnih funkcija pri kretanju klipa cilindra razlikujemo energetske sklopove jednoradnog i dvoradnog cilindra.

Energetski sklop jednoradnog cilindra vrši koristan rad sarno u jednom hodu. Za njegov rad potreban je jedan napojni vod, odnosno za njegov rad je

dovoljan razvodnik sa tri priključka. Razvodnik koji vrši napajanje može imati 2 ili 3 razvodna položaja. Na slici 2 je prikazan energetski sklop jednoradnog

cilindra sa razvodnikom tipa 3/2 (slika 2a) i tipa 3/3 (slika 2b).

41

Slika 2 Energetski sklop jednoradnog cilindra a) razvodnik tipa 3/2

b) razvodnik tipa 3/3

Razvodnik tipa 3/3, na slici 2 b, omogućava da se u nultom položaju (položaj kao na slici) klipnjača cilindra može zaustaviti u nekom položaju izmedju dva

krajnja. Ovaj se razvodnik se u šemarna naziva i "glavni" razvodnik cilindra.

Razvodnici na šemama se crtaju u neaktivnom položaju, tkz. nultom ili polaznom položaju.

Energetski sklop dvoradnog cilindra vrši rad pri kretanju klipnjače u oba smera. Za njegov rad su potrebni razvodnici sa četiri priključka slika 3.

U upotrebi su razvodnici sa dva ili tri razvodna položaja. Razvodnik 4/2 pomoću dva položaja ostvaruje kretanje klipnjače cilindra u jednom ili drugom

pravcu, dok se pomoću razvodnika 4/3 mogu ostvariti još i dodatni zahtevi.

Slika 3 Energetski sklop dvoradnog cilindra

Klip cilindra se u jednom momentu može osloboditi pritiska, tako da se pod

djelovanjem spoljašnje sile dovede na odgovarajuće mesto - centrira ili da se blokira u nultom položaju kada su sva četri priključka zatvorena.

42

Upravljački deo pneumatskog sklopa

Upravljanje se može podeliti: Prema načinu upravljanja cilindrom na:

upravljanje zavisno od volje uprav1janje zavisno od puta

uprav1janje zavisno od vremena Prema načinu delovanja impulsa, odnosno načinu aktiviranja razvodnika:

pozitivno ili sa porastom pritiska negativno ili sa padom pritiska,

Prema načinu odvijanja radnje (toka informacija): redno upravljanje

programsko upravljanje Ovim nisu obuhvaćena kombinovana upravljanja.

Upravljanje zavisno od volje - aktiviranje razvodnika za kretanje cilindra vrši se jednim od načina fizičkog aktiviranja. Rukovaoc aktivira razvodnik rukom,

nogom ili telom. Na slici 4 je prikazano direktno aktiviranje glavnog razvodnika. U ovom slučaju nema upravljačkih razvodnika.

Slika 4 Direktno aktiviranje

Indirektno aktiviranje ili daljinsko upravljanje (slika 5), zahteva dodatne

razvodnike, pomoću kojih se aktivira glavni razvodnik. Kratkotrajni impuls na izlazu razvodnikaje kodrazvodnika čije se vraćanje u nulti položaj ostvaruje

oprugom. Trajni impuls na izlazu ostvaruje se, kod razvodnika čije se postavljanje u dva ili više polozaja, vrši pomicanjem ručice ili pedale. Vraćanje

u prvobitni polžaj ostvaruje se istom ručicom ili pedalom. Pravilo je da se napojni vodovi crtaju punom linijom, a upravljački

isprekidanom (slika 5). Pozitivno aktiviranje je se prikazuje strelicom prema razvodniku što znači da se radi o porastu pritiska.

43

Slika 5 Aktiviranje cilindra uz pomoć razvodnika sa pozitivnim imulsom

Negativno uprav1janje ili uprav1janje padom pritiska, obeležava se strelicom koja je usmerena od glavnog razvodnika, (slika 6). Kao razvodnici za daljinsko

upravljanje koriste se tipa 2/2, čija je uloga isključivo odzračivanje

upravljačkog voda.

Slika 6 Aktiviranje cilindra uz pomoć razvodnika sa negativnim imulsom

44

U slučaju negativnog impulsa javljaju se određeni problemi kod isticanja

vazduha. Otpori isticanju moraju biti manji od onih koji su u prigušnici. To

ograničava dužinu voda preko kojeg se odzračuje (upravlja) razvodnik. Ta dužina je oko 3 m za standardne preseke cevi. Nedostatak je u tome, što se

cevi, koje su obično plastične, mogu na radnom mjestu oštetiti, što za posledicu ima odzračivanje, tako da će doći do deaktiviranja uređaja kojim se

upravlja što može izazvati neželjene posledice. Iz tih razloga najčesća primjena negativnog upravljanja je kod ugradjenog upravljačkog sklopa u pneumatskim

elementima.

Upravljanje zavisno od puta

Karakteristika ovog upravljanja je aktiviranje razvodnika koji daju impulse glavnom razvodniku na putu klipnjače cilindra ili nekog pokrertnog dela

uređaja, slika 7. Razvodnici se aktiviraju jednim od načina mehaničkog aktiviranja.

Slika 7 Upravljanje zavisno od puta

Upravljanje zavisno od vremena

Kod ove vrste upravljanja koristi se razvodnik s kašnjenjem signala, pomoću

kojeg se aktiviranjem glavnog razvodnika cilindra može postići kretanje klipnjače s podešivim zadržavanjem u krajnjim položajima, slika 8.

Vazduh iz razvodne mreže pokreće klip cilindra i zavisno od položaja koji je imao glavni razvodnik ad tog vremena preko upravljačkog voda dolazi

45

upravljački signal na jednu ili drugu stranu i vrši se prebacivanje razvodnika

tipa 3/2 u novi razvodni položaj. Nakon isteka nekog (podešljivog) vremena

daje se impuls na stranu Y odnosno Z glavnog razvodnika, koji prekreće klip cilindra.

Slika 8 Upravljanje zavisno od vremena

Klip cilindra se tada kreće u suprotnom smjeru, i od tog trenutka teče vreme

za aktiviranje drugog razvodnika s kašnjenjem signala, koji će prebaciti glavni razvodnik u prethodni položaj. To se ciklički ponavlja u zavisnosti od

podešenosti vrijemena zadržavanja u krajnjim položajima. Redosledno upravljanje se označava vrsta upravljanja kod upravljačkog

sklopa, kod kojeg se slijedeća radnja može tek započeti kada je prethodna obavljena. Redosledno odvijanje programa sadrži u sebi i sigurnost da se

naknadna radnja, koja je uslovljena prethodnom, neće obaviti, ako ova nije izvršena. Većina problema pneumatskog upravljanja je karaktera redoslednog

odvijanja radnji. Redosledno upravljanje u odnosu na programsko upravljanje, zahteva na mašini, na samom radnom mestu ili u njegovoj najbližoj okolini,

mnogo prostora za smještaj razvodnika. Kod promene redosleda odvijanja radnji, potrebni su i veći konstruktivni zahvati, da bi se promena mogla

ostvariti.

46

Programsko upravljanje

Upravljanje koje se odvija po unapred tačno utvrdjenom programu, zove se programsko upravljanje. Postoje dve vrste pneumatskog programskog

upravljanja: sa spoljašnjim (eksternim) programom

sa unutrašnjim (internim) programom Pod spoljašnjim programom podrazumeva se postojanje programa na

bregastoj osovini, bušenim karticama ili perforiranoj traci, koja se za odredjeni program može čuvati van upravljačkog sistema. Osnovu unutarašnjeg

programa čine razvodnici s kašnjenjem signala, odnosno nameštene vrednosti prigušenja i veličine ugrađenih zapremina.

U tačno podešenim vremenima vrše se određene radnje i na taj način se odvija program rada.

U oba slučaja programsko upravljanje može da bude nepromenljivo i promjenljivo. Kod unutarašnjeg programa npr. upotrebom fiksnih prigušnica i

zapremina program postaje nepromjenljiv, a kod podešenih prigušnica (ili zapremine) program se može menjati.

Kod programa zapisnih na bregastoj osovini bregovi mogu biti fiksni ili promjenljivi. Iz praktičnih razloga kod programskog upravljanja programi se u

većini slučajeva mogu jednostavno podešavati i menjati. To je ujedno i jedna od prednosti programskog upravljanja u odnosu na redosledno upravljanje.

Druga prednost je u tome što nije potreban radni prostor za smeštaj razvodnika za davanje impulsa, jer su oni smješteni u sklopu svih ostalih

upravljačkih elemenata mimo radnog mesta.

Metode rešavanja pneumatskih šema upravljanja

Za izradu pneumatskih šema upravljanja koriste se različite metode. Sveobuhvatna metoda, optimalna i u tehničkom i u ekonomskom pogledu, a uz

to jednostavna, ne postoji. Svaka od do sada primenjivih ima svoje prednosti i nedostatke. Poznavajući više metoda, njihove prednosti i karakteristike, može

se izabrati optimalna za slučaj koji se rešava. Niz metoda ima elemente neke druge ili više drugih metoda, ali su prihvatljive

samo one koje daju nešto kvalitetno novo, i što joj osigurava primenu u različitim slučajevima.

Metode se mogu podeliti po načinu izrade šema na: o inženjerske metode i

o matematičke metode Pod inženjerskim metodama podrazumevamo metode koje na bazi tačno

razrađenih pravila rada vode konstruktora, od početka do kraja razrade šeme, ubacujući i varijante pravila kod najtipičnijih odstupanja. Sve ono što se

pojavljuje specifično, ostavlja se konstruktoru da na bazi vlastitog znanja, iskustva i intuicije reši.

Inženjerske metode se koriste za izradu najvećeg broja pneumatskih šema upravljanja uredjajima jeftine automatizacije u praksi.

Matematičke metode se baziraju na razrađenim postupcima čija je osnova

algebra logike. Razvojem matematičke logike, razvile su se razne metode. One su se primenile prvo na sklopove prekidača, a kasnije u istom obliku i za

47

pneumatske sklopove. Bez primene matematičkih metoda ne bi se mogli rešiti

kompleksni problemi upravljanja. Pri projektovanju upravljačkih sklopova

jeftine automatizacije ređe se koriste zbog potrebe dodatnih znanja iz područja matematicke logike.

Poznate inženjerske metode baziraju se na tri osnovna pravila. U prvu grupu spadaju metode koje blokirajući signal razdvodnika, koji je zbog procesa duže

vreme aktiviran, eliminišu konstruktivnom izvedbom samog mehanizma za aktiviranje razvodnika, ili pak samom funkcijom rada pneumatskog elementa.

Takva tipična metoda je VDMA. Drugu grupu predstavljaju metode koje su nazvane zajedničkim imenom - kaskadne. One eliminišu blokirajući signal

isključivanjem sa napajanja grupe razvodnika medju kojima se nalazi i onaj koji je izvršio blokiranje. Grupe razvodnika uključuju se i isključuju sa

napajanja ciklički - kaskadno, odakle im i potiče ime. U ovu grupu spada pre svega kaskadna metoda firme MARTONAIR, koja koristi kaskadne razvodnike

tipa 4/2 (5/2). Njoj je vrlo slična metoda firme MAXAM, koja koristi kaskadne razvodnike 3/2. Nešto različita, ali bazirana na sličnim pravilima je metoda

firme MECMAN. Novija metoda firme LUCAS nastala je iz metoda firma Martonair i Maxam, ali zbog svog rešenja, najekonomičnija je od svih

kaskadnih metoda. Trecu grupu čine tkz. koračne metode, koje razdvajaju svaki prethodni od

sledećeg koraka. U te metode spadaju: korak po korak metoda i metoda sequenz modula.

VDMA (Verein Deutscher Maschinenbau Anstalten) - metoda (Saveza

nemačkih ustanova za mašinogradnju) Ova metoda rešavanja pneumatskih šema upravljanja u literaturi se ne

pojavljuje pod posebnim imenom, iako je neki nazivaju i Festo metoda. Činjenica je da je prvi predlog potekao od VDMA, a firma Festo - Pneumatic (i

neke druge) prihvatila je i dalje razvila i propagirala. Osnova metode je dijagram put - vreme. Kod ove metode postoji i poseban

način označavanja korišćenih elemenata, s kojim se olakšava praćenje rada i održavanje u praksi.

Da bi se jednostavno predočio položaj cilindara na uređaju crta se dispozicioni nacrt s uprošćenim prikazom položaja cilindara. Cilindri se označavaju rednim

brojevima po redosledu odvijanja radnji. Dijagram put - vreme

Dijagram put - vreme predstavlja pojednostavljeni prikaz rada cilindra i ostalih radnih elemenata i njihovih medjusobnih zavisnosti. Na slici 9 prikazan je

punom linijom teoretski dijagram brzine kretanja klipnjače cilindra. Teoretska linija se ne poklapa sasvim sa stvarnom, jer na nju utiče mnogo faktara,

dijagram brzine se po dogovoru, crta kosim pravcem,crtkanom linijom.

48

Slika 9 Dijagram put - vreme

Kod crtanja dijagrama put-vreme primenjuju se slijedeci dogovori:

brzina kretanja cilindra uzirna se kao da je konstantna, i crta se kao pravac. nagib pravca definisan je brzinorn kretanja klipa cilindra, (slika 9) , stim da se

radi lakšeg crtanja obično uzirna da je:

Slika 10 Priguđenja i odzračenja u vodovima cilindra

brzo kretanje klipa (brzoodzračni ventil) crta se pravcem pod nagibom od 600

sporo kretanje (prigusni ventil) crta se pravcem s nagiborn od 300. "nornalno" kretanje klipa (bez dodatih ventila za regulaciju brzine kretanja

klipa) s pravcern nagiba 450. stajanje klipa crta se horizontalnim pravcem

hod cilindara crta se za sve jednak, nezavisno od stvarne dužine hoda svi pararnetri u dijagrarnu su nezavisni od dimenzija cilindra

49

kada je dijagramom obuhvaćen veći broj cilindara, dijagrarn svakog crta

se jedan iznad drugog, stim da se njihovi međusobni odnosi povezuju

strelicama sve veličine su bezdirnenzionalne

Redosled crtanja šeme upravljanja prati srmer toka i prerade informacija. To znači da se na crtežu šeme u najnižem nivou je pripremna grupa zatim

prijemnici, senzori, a prema cilindru ostali ventili do "glavnih" razvodnika, odnosno u redu iznad njih, najgornji, izvršni organi.

Da bi se moglo pratiti koji je koji razvodnik i kojem cilindru pripada, postoje poseban način označavanja. Cilindri se označavaju po rednom broju vršenja

radnje i po tom istom redoslijedu se i crtaju. Cilindre označavamo sa 1.0, 2.0, 3.0, itd. Glavni razvodnik dobija oznaku prvog razvodnika tog lanca tj. 1.1,

2.1,

Slika 11 Crtanje brzina u dijagramu put vreme

3.1, itd. Prvi broj ukazuje na pripadnost (po broju) cilindru. Razvodnici koji

aktiviraju glavni razvodnik cilindra da se postavi u takav položaj da klip cilindra kreće prema napred, dobijaju parni broj tj. 1.2, 1.4, 1.6 itd., te 2.2, 2.4, 2.6

itd. Prvi broj ponovno ukazuje na pripadnost cilindru. Obrnuto od ovoga, razvodnici koji daju takav impuls da se klip vraća nazad, dobijaju neparan broj

tj. 1.3, 1.5, 1.7, itd., te 2.3, 2.5, 2.7, itd. Ventili koji se nalaze na vodovima dobivaju oznaku tek u trećem broju, gde prva dva broja predstavljaju

razvodnik iz kojeg izlazi taj vod, npr. 2.1.1, 1.3.1 itd.

50

HIDRAULIČNI ELEMENTI GRAFIČKIH SISTEMA

U grafičkim sistemima je zastupljen niz različitih hidrauličnih elemenata i hidrauličnih instalacija različitih namena i konstrukcija. Hidraulični elementi

koriste za funkcionisanje medij - fluid, najčešće ulje. Hidraulični medij obavlja funkcije:

transformacije i prenosa pritiska i energije, podmazivanja u cilju smanjenja habanja i trenja pokretnih elemenata,

odvođenja toplote sa mesta prekomernog razvoja toplote, pranja valjaka štamparskih jedinica grafičkih sistema,

zaštite elemenata od korozije, Ulje kao fluid odlikuju određena svojstva kao što su:

viskozitet, oksidaciona otpornost,

ne emulgira i nepeni, antikorozivna svojstva,

visoka temperaturna izdržljivost (180 do 200 0C) Najznačajniji hidraulični elementi hidrauličnih instalacija su:

cilindri, ventili,

razvodnici, pumpe,

motori, cevovodi,

spojnice, prstenovi,

zaptivke i sl. Za određenja kretanja elemenata grafičkih sistema koriste se hidraulični

prenosnici. Oni proizvode obrtna i pravolinijska kretanja. Obrtna kretanja su najčešće kombinovana veza hidro pumpe i hidro motora. Pravolinijska kretanja

su proizvod hidropumpe i hidrocilindra.

Hidropumpe

Razlikujemo ih kao pumpe konstantnog kapaciteta i

pumpe promenljivog kapaciteta Hidropumpe promenljivog kapaciteta mogu raditi kao hidromotori ako im se

dovodi radni medij - fluid, pod pritiskom. Pumpe promenljivog kapaciteta su zasnovane na radu pumpi konstantnog

kapaciteta. Promena ekcentriciteta rotora u odnosu na stator omogućuje promenu kapaciteta pumpe. Na slici 1 je prikazana ćelijska pumpa

promenljivog kapaciteta. Povećanjem ekcentriciteta za isti broj obrtaja rotora povećeva se i protok. Smanjenjem ekcentriciteta do nule smanjuje se i protok

do nule. Povećanjem ekcentriciteta u suprotnu stranu menja se smer protoka hidrauličnog medija.

51

Slika 1 Višećelijska pumpa

Na slici 2 je prikazana radijalna klipna pumpa promenljivog kapaciteta koja je zasnovana na radu pumpe konstantnog kapacitata. Promena kapaciteta se vrši

promenom ekcentriciteta rotora.

Slika 2 Radijalna klipna pumpa

Na slici 3 je prikazana zupčasta pumpa sa dva zupčanika a na slici 4 vijčana

pumpa sa dva vijka.

52

Slika 3 Zupčasta pumpa

Slika 4 Vijčana pumpa

Na slici 5 je prikazana aksijalna podesiva pumpa a na slici 6 aksijalna pumpa.

Slika 5 Aksijalna podesiva pumpa

53

Slika 6 Aksijalna pumpa

Hidraulični cilindri

Hidraulični cilindri su pogodni za dobijanje pravolinijskih kretanja u grafičkim sistemima. Na slici 7 je prikazan izgled jednog hidrauličnog cilindra. Oni mogu

biti konstruktivno izvedeni na različite načine sa prigušenjima i drugim elementima.

Slika 7 Hidraulični cilindar jednostavne izvedbe

Hidraulične instalacije čine i različite vrsta razvodnika i ventila. Na slici 8 je prikazan dvopoložajni razvodnik sa ručnim upravljanjem i povratnim hodom

aktiviranjem uz pomoć opruge sa simbolom koji ga ilustruje. Aktiviranje razvodnika se može konstruktivno rešavati na različite načine. Na slici 9 je dat

prikaz hidrauličnog dvopoložajnog razvodnika sa aktiviranjem uz pomoć elektromagneta i povratkom uz pomoć opruge. Za prigušenja u vodovima se

mogu koristiti različite konstrukcije prigušnica. Na slici 10 je prikazana obična prigušnica sa simbolom prigušenja a) i prigušnica sa finim podešavanjem b).

Na slici 11 je prikazan prigušni ventil.

54

Slika 8 dvopoložajni razvodnik sa ručnim upravljanjem i oprugom za povratni

hod

Slika 9 Hidraulični dvopoložajni razvodnik sa aktiviranjem uz pomoć

elektromagneta i povratkom uz pomoć opruge

a b

Slika 10 Obična hidraulička prigušnica a) i sa finoim podešavanjem b)

55

Slika 11 Nepovratni ventil

Hidraulični prenosnici za pravolinijska kretanja se sastoje od glavnih elemenata - hidraulične pumpe i hidrauličnog cilindra kao i drugih elemenata neophodnih

za funkcionisanje hidraulične instalacije. Slično je i kod prenosnika za rotaciona kretanja. Kod pretvaranja rotacionih kretanja u pravolinijska najčešće se u

grafičkim sistemima koriste zavojna vretena. Za određenu funkciju rada projektuje se tkz. hidraulična šema koja ilustruje elemente hidraulične

instalacije, njihovu povezanost i funkcionisanje. Na slici 12 je prikazana šema za selektivno aktiviranje hidrauličkih cilindara odnosno dobijanje pravolinijskih

kretanja elemenata grafičkog sistema u zavisnosti od potrebe.

Slika 12 Hidraulična šema selektivnog aktiviranja hidrauličnih cilindara

56

POGONI GRAFIČKIH SISTEMA

Pogoni mašina

Elektro Hidraulički

Pneumatski Drugi pogonski elementi

Pogonska snaga mašina

P = Po + Pi

Po - snaga praznog hoda mašine kad nema proizvodnih aktivnosti

Pi - snaga svih komponenata pri radu mašine

Složenost mašine po pravilu automatizuje proces a time se po pravilu

smanjuje: glavno vreme izrade grafičkog proizvoda

pomoćno vreme - vreme pripreme mašine

prema strukturi elemenata grafičke mašine možemo podeliti u:

jednostavne složene i

kombinovane

Mašina koristi:

sopstveni sistem pomoćne pribore i

alate

U procesu rada mašine javljaju se statička i dinamička opterećenja elemenata

mašine što se odražava na: kvalitet proizvoda

odvijanje procesa izrade

Mašina ima: pogonski sistem

prenosni sistem sistem izrade proizvoda

Uticajni parametri na kvalitet rada grafičkog sistema:

poremećajni parametri statičke deformacije

dinamičke deformacije toplotne deformacije

habanje elemenata

57

Funkcionalni sistem

geometrija

kinematika M, E, I (Materijal, Energija, Informacije)

Pri proračunu mašina treba proračunati

potrebnu snagu statičku krutost

dinamičku krutost toplotno ponašanje

tačnost proizvodnost

ekonomičnost

Proizvodnost grafičke mašine se može izračunati u odnosu na broj otisaka

utrošak materijala (podloge za štampanje)

Možemo razlikovati

Idealnu proizvodnost pi

tg

1pi

Teorijsku proizvodnost

tptg

1pt

Efektivnu proizvodnost

titptg

1pe

Na osnovu prethodnog mogu se definisati

Stepen neprekidnosti procesa

pi

ptηn Pt =n pi

Ukupan stepen iskorišćenja

pt

peu pe = u pt

58

pe = ui pi = titptg

1

Stepen neprekidnosti procesa se mo\e napisati i u obliku

tg

tp1

1

tgtp

tg

tg

1

tptg

1

pi

ptn

ktg

tp

k1

1n

Slika 1 Odnos stepena neprekidnosti procesa i faktora k

Proizvodne gubitke možemo predstaviti slikom koja ilustruje raspodelu gubitaka

59

Slika 2 Proizvodni gubici

EKONOMIČNOST GRAFIČKOG SISTEMA

Ekonomičnost grafičkog sistema se može iskazati formulom

R

DE đ

gde je:

D - dohodak

R - utrošak raznih oblika rada

Ukupni proizvodni troškovi se globalno mogu iskazati relacijom

Tu = Tm + Tr + Tgm + Trt

gde je

Tm - troškovi materijala Tr - troškovi radanika

Tgm - troškovi grafičke mašine Trt - režijski troškovi

To - ostali troškovi TOPLOTNO PONAŠANJE GRAFIČKIH SISTEMA

Toplotni izvori

Pogoni Frikcije /spojnice, klizni elementi, kotrljajni..../

Uležištenje Prenosni mehanizmi

60

U opštem slučaju toplotna pomeranja elemenata mogu se napisati u obliku

lt = x l x t

koeficijen toplotne dilatacije

l - dimenzija elementa

t - temperaturna razlika

Greške usled toplotnih naprezanja

Smanjenje grešaka

hlađenje raspored elemenata u konstrukciji, materijali i sl

Ispitivanja

U praznom hodu

U radnom hodu

61

ELEKTRIČNI POGONSKI ELEMENTI GRAFIČKIH SISTEMA

Električni pogonski elementi su najrasprostranjeniji pogonski elementi grafičkih sistema. Grafički sistemi jednostavnije izvedbe imaju jedan poseban glavni

pogonski motor. Često se kombinuju sa mehaničkim prenosnicima u cilju dobijanja većeg opsega regulacije kao i promena brojeva i smera okretaja.

Odlika im je lako naročito daljinsko upravljanje. Kao mana se može uzeti potreba prenosnika za pretvaranje u translatorne

pogone. U primeni su:

Elektromotori sa naizmeničnom strujom kiji mogu imati više od jednog broja okretaja (najčešće dva broja okretaja). Promena brojeva okretaja se može

menjati: promenom broja pari polova

promenom učestanosti električne struje Elektromotori jednosmerne struje posebno su od značaja za fino regulisanje

brojeva okretaja. Regulisanje brojeva okretaja može se vršiti. promenom jačine struje rotora uz pomoć otpornika

promenom jačine magnetnog polja uz pomoć otpornika u kolu pobude struje

62

GRAFIČKI SISTEMI - OSNOVNA STRUKTURA

Noseća struktura Prenosna struktura

Grafički sistem - grafička mašina

Elementi strukture

63

Noseća i prenosna struktura agregata grafičke mašine

64

E L E M E N T I P R E N O S N E S T R U K T U R E GRAFIČKE MAŠINE

Zupčanici

1 2 3

cilindrični 1- pravi zupci 2 - kosi zupci 3 - unutrašnje ozubljenje - pravi

zupci

4 5

4 - strelasti zupci 5 - krivi zupci

6 7 8

konični 6 - pravi zupci 7 - kosi zupci 8 - lučni zupci

65

9 10

9 - hiperboloidni evolventni zupci 10 - hipoidni zupci

11 1

2

11 - pužni 12 - zupčasta letva - zupčanik

Prenosnik

66

Frikcioni prenosnici

Nazubljeni kaiševi

67

Lančanici

Spojnice

Mehanizmi sa kačaljkom

68

Malteški krst

Varijator

69

Recirkulaciona vretena

Pogon - prenos

Promena broja okretaja - prenos snage

Razrada elemenata prenosne strukture

70

ZUPČANICI

71

72

LANČANICI

73

LEŽAJEVI

74

LEŽAJEVI POLOŽAJ UGRADNJE

75

LEŽAJEVI UGRADNJA OŽLJEBLJENI ELEMENTI

76

KLINOVI

77

KLINOVI-KARAKTERISTIKE

78

SPOJEVI STRUKTURE ELEMENATA GRAFIČKIH SISTEMA

79

KONSTRUKCIJA ŠTAMPARSKIH

MAŠINA

80

KONSTRUKCIJA ŠTAMPARSKIH MAŠINA

Grupisanje štamparskih mašina

Mašine koje se koriste za štampanje mogu se grupisati prema:

primenjenom procesu tehnike štampanja,

mehaničkom principu štampanja i

obliku podloge na koju štampamo.

Prema primenjenom procesu tehnike štampanja razlikujemo mašine:

visoke štampe,

duboke štampe,

ravne štampe,

propusne štampe,

digitalne štampe i

specijalne (neuobičajne konstrukcije)

Prema mehaničkom principu štampanja razlikujemo mašine zasnovane na:

pritisku dva pločasta tela, "ravno - ravno", - zaklopne mašine

pritisku cilindričnog i pločastog tela, "cilindar - ravno" - cilindrične brzootisne mašine

pritisku dva cilindrična tela, "cilindar - cilindar" - rotacione mašine

pritiskom i povlačenjem ravnog tela po propusnoj površini drugog tela -

mašine sito štampe

NIP tehnologije – tzv- bezkontaktni postupci - (sa malim pritiscima)

Prema obliku podloge na koju štampamo:

tabačne mašine - mašine koje prenose otisak na papir u obliku listova

(tabaka) i

rotacione mašine - mašine koje prenose otisak na papir u obliku

rolne.

Podlozi na kojoj se štampa je prilagođen sistem konstrukcije mašine.

Konstrukcija tabačnih mašina uglavnom je ista unutar jednog načina štampanja. Isto važi i za mašine koje štampaju iz rolni. Na mašini se može

prema putanji papira napraviti redosled pojedinih konstrukcionih elemenata prema redosledu operacija koje se izvršavaju. Pojedini tipovi mašina imaju

sličnost koju treba uzeti u obzir pri opštem razmatranju siatema gradnje mašina i strukture elemenata od kojih su sastavljene.

Štamparske mašine se mogu definisati kao grafički sistemi koji čine skup sistema u funkciji dobijanja otiska i funkciji završnih grafičkih operacija u

finalizaciji proizvoda. Sistemi elemenata i sklopova koji čine grafičke sisteme su međusobno povezani tehnološki i funkcionalno.

Za sve štamparske mašine se može reći da poseduju tri sistema –odnosno štamparske jedinice (slika 1) i to:

sistem za vođenje podloge za štampu - 1, sistem za boju - 2 i

81

sistem za štampanje - 3.

Pored ovih mogu da budu prisutni i neki drugi sistemi kao što su:

sistem za vlaženje - 4, sistem za sušenje otiska i

sistem za hlađenje papirne trake.

Štamparske jedinice povezane u funkcionalnu celinu dobijanja otiska grade štamparski agregat. Povezivanjem štamparskih agregata se dobija tehnološki

povezan nivo za koji možemo reći da je štamparska mašina odnosno grafički sistem. Po redosledu tehnološkog odvijanja procesa prvi sistem je uređaj za

ulaganje materijala.

Slika 1 Sistemi grafičke mašine

Uređaji za ulaganje

Uređaje prema obliku materijala koji se ulaže a samim tim i konstrukciji možemo grupisati u dve grupe (slika 2) i to:

uređaje za ulaganje tabaka materijala i uređaje koji ulažu materijal iz rolne

Uređaji za ulaganje materijal iz tabaka (slika 2a) najčešće su izvedeni kao sistemi:

sa pojedinačnim ulaganjem i sistemi sa stepenastim ulaganjem.

Uređaji za ulaganje materijala iz rolne (slika 2b) su izvedeni sa sistemom kontinualnog ulaganja materijala u mašinu. Razlikuju se po konstrukciji u

zavisnosti od toga da li na sebe mogu da prime jednu ili više rolni. Sistemi sa više rolni imaju mogućnost da bez prekidanja kontinuiteta procesa nastave

ulaganje materijala brzom izmenom nosača rolni na poziciji ulaganja materijala.

82

a) b)

Slika 2 Primeri izvedenih rešenja uređaja za ulaganje materijala

a) ulaganje tabaka b) ulaganje materijala iz rolne

Uređaji za ulaganje iz tabaka

Po uređaju za ulaganje tabaka iz naslage papira ili nekog drugog materija za mašine se ustalio naziv tabačne mašine. Ulaganje papira kod tabačnih mašina

vrši se pomoću uređaja za ulaganje. Konstrukcija uređaja je izvedena u skladu sa konstrukcijom i potrebama brzine odvijanja kretanja tabaka u štamparskim

mašinama. Kad se govori o uređajima za ulaganje materijala iz tabaka to

nemora biti samo proces ulaganja u štamparske mašine već i druge vrste mašina koje kao ulaz koriste tabak materijala.

Razvoj uređaja za ulaganje je pratio razvoj štamparskih jedinica, odnosno zahteve koji su bili vezani za brzinu dovođenja i otiskivanja tabaka. Značajan

problem koji se rešavao u uređajima za ulaganje je način odvajanja tabaka sa naslage papira. Postojala su različita rešenja u razvoju uređaja za ulaganje.

U zavisnosti od potreba za brzinom ulaganja tabaka u mašinu razvijala se i potreba rešavanja problema automatizacije ulaganja.

Uređaji za ulaganje tabaka kod zaklopnih mašina

Kod prvih zaklopnih mašina procesi su se odvijali na način da nije bilo

automatizacije ulaganja tabaka već su se ulagali ručno. Neautomatizovane ili poluatomatizovane zaklopne mašine nisu imale uređaj za ulaganje tabaka.

Ulaganje je vršio ručno operater na mašini. U principu ostale mašine kao što su mašine knjigoštampe i druge imale su mehanizovano ili potpuno

automatizovano ulaganje tabaka.

Kod zaklopnih mašina uredaji za ulaganje tabaka rade na dva osnovna principa.

Prvi se zasniva na principu poluge. Poluga diže tabak sa stola za ulaganje i donosi ga na štamparsku formu. Na štamparskoj formi ga drži sve do

završetka procesa otiskivanja. Po završetku otiskivanja prenosi ga na sto za izlaganje tabaka. Osnovni princip funkcionisanja jednog ovakvog rešenja dat je

na slici 3 i prema kretanju poluga dobio je atribut sistem propelera.. Drugi način se realizuje tako da poluga prihvati tabak sa stola za ulaganje,

prenese ga, i potom ostavi na štamparskoj formi između ulagajućih markica. Ulagajuće markice imaju funkciju da pozicioniraju tabak tačno na određeno

mesto na štamparskoj formi. Pozicioniranje po definiciji predstavlja oduzimanje stepeni slobode materijalu koji se dovodi u određeni položaj a funkciju

83

pozicioniranja obavljaju elementi za pozicioniranje što su u ovom slučaju to

ulagajuće markice. Pre procesa štampanja markice postave tabak tačno na

poziciju za otiskivanje. Posle otiskivanja poluga s hvataljkama uzima otisnuti tabak i odnosi ga na sto za izlaganje. Pri ovom načinu rada postoji konstrukcija

kod koje, kao i pri prvom načinu, ista poluga s hvataljkama donosi tabak na otiskivanje i odnosi ga dalje.

Slika 3 Automatski sistem za ulaganje i izlaganje tabaka na zaklopnoj mašini

Kod prvih izvedenih rešenja uređaja za ulaganje problem odvajanja tabaka se

rešavao korišćenjem trenja uz pomoć različitih elemenata dodira (lančanici, točkići, rolnice i sl.).

U daljoj fazi razvoja ovih uređaja dolazi do kombinacije primene uređaja koji su funkcionisali na bazi trenja i uređaja na bazi pneumatike, sve do prelaska

na njenu potpunu primenu. Među prvim razvijenim uređajima za ulaganje koji su funkcionisali na bazi trenja je tzv. "Rotary" uređaj.

Od starijih konstrukcija uređaja za ulaganje čije se funkcionisanje zasnivalo na principu trenja on je najviše upotrebljavani uređaj. Prvi uređaji ovakvog

sistema izrađeni su u Americi i nosili su naziv "Gross Paper Feeder". U Nemačkoj se ova vrsta aparata počela izrađivati 1904 godine. Po svojoj

konstrukciji uređaj je zadovoljavao potrebne brzine ulaganja a kasnije je našao primenu i na mašinama za savijanje tabaka. Elementi koji su vršili trenje

ostavljali su tragove na površini papira a kod višebojnog štampanja su u izvesnoj meri razmazivali i boju.

"Rotary" uređaj za ulaganje (slika 4) radi sa naslagom papira koja jednostavno rečeno "puzi" u stepenastom obliku tabaka. Tabaci su postavljani jedan iznad

drugog. Uređaj se sastoji iz tri osnovna dela:

stola za predulaganje tabaka okretnog cilindra i

stola za transport tabaka

84

Slika 4 Izgled "Rotary" uređaja za ulaganje tabaka

Tabaci se ulažu stepenasto u kontinualnom toku na predložnu dasku za

ulaganje 1 i nose pomoću transportera koji obuhvata obrtni cilindar 2 i transportne valjke 5 i 6. Okretni cilindar vrši prevrtanje tabaka i njihovo

polaganje na transportni sto 4. Savijena ploča 3 sprečava ispadanje tabaka. Transportovanje tabaka u stepenastom rasporedu omogućava sistem

beskrajnih traka zategnutih oko valjaka 7 i 8. Odvajanje tabaka omogućeno je sa parom točkića 10 koji vrše obrtanje oko

svoje ose i oscilatorno kretanje u odnosu na osovinu 9. Na taj način uz pomoć trenja povlači se tabak koji je najviši i najbliži u odnosu na polugu 11. U

trenutku udara u polugu 11, koja ima funkciju zadržača, ona se otvara i

propušta tabak na sistem za ulaganje tabaka. Tabak klizi između oscilatornih točkića 12 raspore]enih poprečno u odnosu na tabak i transportnog sistema za

ulaganje 13. Točkići pored obrtnog kretanja vrše i oscilatorno kretanje prema transportnom sistemu 13 i povlače tabak dajući mu potrebno kretanje. Traka

ima ulogu da dalje vodi tabak. Pre nego što zadnja ivica tabaka napusti oscilatorne točkiće, prednja ivica tabaka dolazi na vođice tabaka 19 i na isti

način na točkiće vođice 18. Vođice su postavljene na čelične štapove kružnog preseka koji se mogu podešavati prema potrebi a služe kao nosioci sistema za

ulaganje 17. Točkići su uvek postavljeni iznad trake. Oni moraju proizvoditi podjednake pritiske na trake i uvek u istoj liniji. Ukoliko to nije dolazi do

zakošenja tabaka pri kretanju. Točkići koji imaju funkciju da vrše i trenje, vode tabak sa kojim su u kontaktu u mašinu tako da u nju dospeva samo tabak koji

je u kontaktu sa točkićima. Po unosu tabaka odgovarajući mehanizam podiže točkiće koji su trenjem pokretali tabak i oni se u tom trenutku okreću bez

zahvata tabaka uprazno. Na slici 5 je prikazan gumeni oscilujući točkić 5 koji ima funkciju identifikacije

debljine tabaka koji se ulažu u mašinu. Ukoliko je istovremeno ušlo dva ili više tabaka povećaće se rastojanje između točkića i podloge 1. Podizanje točkića 1

će se preneti i proizvešće dalje uticaj prema prekidaču za isključenje mašine. Na ovaj način je sprečeno unošenje većeg broja tabaka u mašinu. Na osovinici

85

2 nad ulagajućem sistemu 1, reguliše se zatezna poluga 3 pomoću vijka 4. Uz

njega je postavljena, slobodno, poluga nosioc gumenog oscilujućeg točkića 6.

Poluge 3 i 6 povlači opruga 7. Ako se sila trenja gumenog točkića želi povećati poveća se ugao zaokretanja osovinice 2 a time se povećava zatezna sila

čelične opruge.

Slika 5 Gumeni oscilujući točkić

Ulaganje podloge za štampu – papira, vrši se sa naslage papira iz koje se papir

ulaže u mašinu. Konstrukciono mogu da budu izvedene različite varijante unosa, zatim podizanja naslage papira i skidanje pojedinačnih tabaka sa

naslage. Naslaga papira je u obliku stuba papira koji je postavljen u uređaju za ulaganje. Uređaji konstantno pomeraju naslagu tabaka papira u obliku stuba

papira, na način da se omogući odvajanje lista koji sledi za štampanje. Dalje se tabaci dodaju u uređaj za unos u mašinu, kontroliše se uzdužno i poprečno

graničenje (pozicioniranje) i ispravno dodavanje tabaka (mašina za svaki takt pritiska dobija jedan tabak). Ovi uslovi određuju redosled i oblikovanje

konstrukcionih elemenata mašine. Mesto odvajanja listova od naslage listova u odnosu na naslagu može biti

različito. Položaj naslage kao i smer kretanja se konstruktivno može razlikovati. Na slici 6 prikazani su konstrukcioni sistemi ulaganja tabaka i smer

kretanja naslage papira sa smerom i putanjama pojedinačnih listova papira. Na mašinu je pričvršćena posebna konstrukcija na određeno mesto za

odvajanje listova - tabaka koje se se drži konstantno na rastojanju od naslage sa određenom tačnošću. Na slici 6 a je prikazano rešenje kod kojeg kretanje

naslage listova se vrši dizanjem stola na koji je naslaga smeštena. Pri dopuni listova mašinu treba zaustaviti ili obezbediti poseban uređaj koji omogućava

dopunu materijala u donjem delu naslage i kontinuitet njenog podizanja. Donje ulaganje prikazano na slici 6 b na štamparskim mašinama se ne koristi.

Ovaj sistem je pogodan za dodavanje kartona i savijanih listova jer listove možemo sa gornje strane neprekidno dodavati bez zaustavljanja mašine.

Brzina rada ovog sistema je mala i samo pri malim dimenzijama sistem je

siguran u radu.

86

Slika 6 Sistemi ulaganja tabaka papira, a - gornje odvajanje listova; b - donje odvajanje listova; c - bočno odvajanje listova; d - odvajanje listova

prevrtanjem.

Uređaji za ulaganje sa kosim stolom (slika 6 c) retko se koriste, jer je teško dopunjavanje, kapacitet im je 200 - 500 listova a nedostatak im je da pri

velikim dimenzijma koso postavljeni listovi se savijaju. Kod ove konstrukcije linija, ugao i položaj ulaganja su različiti, pa ih je potrebno prilagoditi načinu

vođenja listova. Rešenje sa prevrtanjem - okretanjem listova prikazano na slici 6d, omogućava

neprekidno dopunjavanje. Dobro funkcioniše, primenljivo je i pri većim brzinama, ali zbog otežanog prostornog smeštanja i rukovanja na štamparskim

mašinama retko se primenjuje. Primen je u prvim razvijenim sistemima koji su funkcionisali na bazi trenja a danas je retko u primeni. Koristi se kao dopunski

uređaj za ulaganje na mašinama za savijanje, gde visina konstrukcije ne prouzrokuje poteškoće pri rukovanju.

Dizanje stola sa naslagom papira se vrši mehaničkim uređajima. Pogon elektro motorom se koristi kod brzog podizanja. Neprekidno dizanje povezano je sa

uređajem za pritiskivanje tabaka, da pri zaustavljanju, se ne može desiti prekomerno podizanje koje bi izazvalo probleme u funkcionisanju mašine.

Podizanje stola se vrši različitim konstrukcijama uređaja prenosa a izdvajaju

87

se rešenja sa navojnim vretenom i galovim lancima. Na slici 7 su prikazana

rešenja podizanje stola uz pomoć navojnog vretena.

Za konstrukciona rešenja sa vretenom gde je ploča stola ugrađena u mašinu, na stolu se ne može vršiti pripremanje tabaka. Pri korišćenju konstrukcije za

manje tabake, ako je konstrukcija takva da je vreteno u simetrali podiznog dela, naslaga papira treba iznositi do jedne trećine težišne linije najmanje i

najveće naslage stuba tabaka da bi izbegli zaglavljivanje (slika 7a) odnosno da bi sistem ulaganja bio stabilniji. Za pogon navrtke dizanja možemo koristiti

konične zupčanike ili pužni pogon. Na slici 7b je prikazano rešenje podizanja stola uz pomoć dva vretena. Ovo rešenje je pogodno za srednje dimenzije

tabaka, ali zbog velikih konstrukcionih gabarita retko je korišćeno. Za ovakvu konstrukciju je neophodan tačan hod oba vretena.

Za velike dimenzije listova, za dizanje su korištena rešenja sa četiri vretena, prikazana na slici 7c. U razvoju mehanizma dizanja umesto ovih rešenja

korišten je mehanizam sa lancima. U ovim rešenjima podizača moguće je postaviti 2000-5000 tabaka tako da mašina radi neprekidno 2 sata.

Slika 7 Podizanje stola uz pomoć navojnog vretena: a - sa jednim vretetnom; b - sa dva vretena; c - sa četiri vretena

Visina podizanja stola primenom navojnih vretena se može izračunati:

h = t x n gde je:

88

h - visina podizanja:

t - je korak navojnog vretena i

n - je broj okretaja vretena

U obrazac se može uključiti i prenosni mehanizam od mašine do uređaja za

podizanje.

z

tx

b

ah

gde je:

h - visina podizanja: a - je broj zuba pogonskog zupčanika,

b - broj zuba gonjenog zupčanika, t - je korak zavojnog vretena i

z - je broj zuba pogonskog zupčanika mašine. Slično važi i kod lančastog podizanja, ali u ovom slučaju lančano podizanje

omogućava bržu nadoknadu papira i vreme stajanja se smanjuje. Na slici 8 prikazan pogon sa neprekidnim lancem. Koristimo ga u onom slučaju

kada nam je prostor ispod uređaja za ulaganje potreban za neke druge potrebe. Npr. na brzoštampajućim mašinama sa zaustavnim valjcima radi

smeštaja uređaja kao i kod kratko građenih dvobrzinskih mašina. Sto podiže most koji je pričvršćen na elementima lanca. Sto se može izvaditi iz mašine

radi zamene. Novu naslagu listova možemo unapred pripremiti dok mašina radi i samo za to

vreme trebamo mašinu zaustaviti dok izvršimo zamenu. U ovako konstruisanim ulagajućim uređajima možemo smestiti 2000-5000 listova.

Novije mašine snabdevene su sa pomoćnim stolovima ili držačima, tako da mašina može neprekidno da bude u pogonu. Kraće je vreme zaustavljanja pri

korišćenju podizača sa dugačkim lancem, lanac nije beskrajan, uteg je smešten na kraju lanaca i drži se stalno zategnut i sa lančanika ne može da padne.

Izvedeno rešenje omoguuje smeštanje do 12000 listova i mašina može 3 - 4 sata biti u neprekidnom pogonu. Prednost uređaja je da pripremljenu naslagu

listova sa transportnih kolica možemo podići i sa tim smanjujemo fizički rad. Konstruktivno rešenje na slici 8b je sa užom konstrukcijom mašine. Visinu

podizanja stola ulagajućeg uređaja u jednom taktu možemo izračunati formulom:

wtb

ax

z

1h /mm/

h - visina podizanja, a - broj zuba pogonskog zupčanika;,

b - broj zuba gonjenog zupčanika; t - korak lanca;

w - broj zuba lančanika; z - broj zuba pogonskog zupčanika mašine

89

Slika 8 Uređaji za podizanje stola lancima: a - sa kratkim beskrajnim lancem; b – frontalni uređaj; c – urađaj sa dugačakim beskrajni lancem

Za vođenje stola koriste se vođice, tako da se uređaj za ulaganje listova dovodi

u tačan položaj. Uslov za vođenje bez zaglavljivanja je da dužina vođenja - naleganja kliznog segmenta za vođenje, bude dovoljno dugačka tako da je

ekcentricitet sila, nezavisan od širine vođenja:

l= 2e

2

le

gde je: l - dužina vođenja;

- je koeficijent trenja; e - je udaljenost rezultante sila od središne linije vođenja.

Vođenje uz pomoć jednog i dva stuba sa kliznim elementima je prikazan na slici 9.

90

Slika 9 Vođenje stola: a –jedna vođica; b – dve vođice

Naslagu listova treba tačno pozicionirati na stolu tako da položaj listova nakon ulaganja bude odgovarajući. Tačno pozicioniranje omogućuju graničnici koji su

fiksirani u uzdužnom smeru, dok su graničnici za poprečni smer podešljivi. Bočni graničnici se mogu postaviti na sto za ulaganje ili na postolje mašine.

Oni se fiksiraju u odgovarajućem položaju (slika 10).

Slika 10 Poprečni (bočni) graničnik

Postoje različite konstrukcije podešavanja a principijelan primer je dat na slici 11. Sa vijkom se naknadno može podesiti bočni položaj i u željenom

položaju fiksirati.

91

Slika 11 Poprečno podešavanje stola za ulaganje

Pogon podizanja stola

Podizanje stola u zavisnosti od potrošnje listova je rešeno da se vrši

automatski. Nakon skidanja lista poseban uređaj meri visinsko stanje naslage listova i daje signal za podizanje visine uključenjem jednog takta podizanja. Na

osovini podizača je smešten ozubljeni točak koji se pomera za jedan zubac i tim se postiže ponovo gornja (prethodna) visina. Uređaj sa ozubljenim točkom

u jednom taktu davanja pritiska obezbeđuje samo jedno podizanje i njihovo funkcionisanje je sigurno. To se naročito odnosi na isključenje, u protivnom

slučaju previsoko podizanje može prouzrokovati kvar uređaja za odvajanje listova i može doći do loma nekih delova mašine. Na slici 12 prikazano je

rešenje sa tzv. padajućim mostom. Za ovo rešenje se može reći da je sa konvencionalnim elementima.

Slika 12 Upravljanje podizanja stola pomoću padajućeg mosta

92

Breg koji podupire most inicira se i pomeri usled čega most most padne.

Istovremeno je omogućeno funkcionisanje čekrka za podizanje. Okretanjem u

suprotnom smeru čekrk pomoću ručice most vrati (podigne) u prethodni položaj i tako čekrk do ponovnog upravljačkog impulsa se neće okretati. Slično

rešenje se vidi i na slici 13.

Slika 13 Upravljanje podizanjem stola pomoću granične pločice

Usled podpritiska granična pločica se zaokrene u desno i time se omogućava funkcionisanje čekrka. Čekrk u hodu napred vraća zaprečku kad je klip cilindra

iniciran da se zaustavi. Upravljanje je pneumatsko ali postoje i mehanička i električna rešenja. Na slici 14 je prikazan mehanički pogon koji je zbog

poteškoća pri smeštaju retko korišten. Na manjim mašinama konstrukcije omogućuju i da se sto diže pomoću ručnog točka koji se nalazi na osovini

čekrka. Kod većih dimanzija listova zbog veće težine upotrebljava se električni pogon. To je naročito čest slučaj pri dugačkim mašinama sa lančanicima.

Slika 14 Upravljanje mehaničkim podizanjem stola

93

Odvajanje listova na uređaju za ulaganje

Odvajanje listova sa naslage listova je najkritičnija operacija koju treba realizovati prilikom ulaganja tabaka u mašinu. Sa naslage samo jedan list

treba odvojiti, ali i list ispravno treba pomerati. List sa naslage listova možemo izdvajati različitim rešenjima uređaja. Ta rešenja mogu biti izvedena sa

uređajima koji koriste vakum ili uređajima koji funkcionišu na principu trenja. Rešenja na principu trenja moguća su i kod horizontalno i kod koso

postavljenih naslaga papira. Princip odvajanja listova trenjem bazira na činjenici da koeficijent trenja koji se

ostvaruje sa obe strane lista nije isti. Iz tih razloga ni sila trenja sa obe strane nije istog inteziteta. Odnos sila u slučaju horizontalnog položaja listova pri

rešenju sa polugom koja gura listove je prikazan na slici 13. Uslov funkcionisanja je da na gornjoj površini lista nastala sila bude veća (sila trenja)

od sile koja se na donjoj površini stvara kao zadržavajuća sila lista papira. Okretnu tačku poluge koja gura list papira trebamo smestiti izvan područja

ugla . Protiv tegom koji omogućava guranje veličina normalne (vertikalne

sile) se može podesiti. Odnosi sila su prikazani na slici 15. Izvan područja ugla 1 odvajanje listova je takođe nesigurno. U cilju povećanja sile trenja površinu

kontakta poluge koja gura papir presvlačimo gumom. Radi izbegavanja

gužvanja papira, u povratnom hodu poluga se u povratnom kretanju izdiže. U konstrukcijama pri povratku se u istu svrhu koriste kotrljajući elementi -

točkići. Odnosi sila kod koso postavljene naslage listova je prikazana na slici 16. U ovom slučaju masa lista pomaže njegovo odvajanje.

Slika 15 Odnosi sila pri odvajanju listova trenjem

94

Slika 16 Odnosi sila pri odvajanju listova trenjem pri kosom položaju listova

Uređaj za odvajanje gornjeg lista odvaja ga sa naslage listova. Sila trenja koja se stvara između dva lista za odvajanje mora biti takva da se pouzdanost

funkcionisanja povećava. Pripijanje pritisnutih listova i statičko naelektrisanje utiče na pravilnost funkcionisanja uređaja za ulaganje. Pravilnom pripremom

naslage listova i samog mehanizma za odvajanje smetnje se u velikoj meri mogu izbeći.

Značajan pomak u razvoju uređaja za ulaganje je učinjen primenom pneumatike. Uređaji za ulaganje koji rade na principu primene podpritiska

usisne glave hvataju list na dva ili na više mesta i skidaju ga sa naslage listova. U jednoj usisnoj glavi pod dejstvom podpritiska nastala podizna sila se

može izračunati formulom:

F = K 4

pD2

gde je:

D - prečnik usisne glave u cm; p - podpritisak,

K - koeficijent zavisan od oblika usisne glave i od osobina hartije Karakteristične dimenzije usisne glave date su na slici 17.

Prečnik koji dejstvuje na podlogu je manji od stvarnog prečnika. Sa gumom u obliku zvona smeštenom na usisnoj glavi površina dejstva se povećava,

naročito na hartiji sa većom gramažom i krućim hartijama. Kod tankih i mekanih hartija uticaj je znatno manji.

95

Slika 17 Karakteristične dimenzije usisne glave

Kvalitet upotrebljenih hartija određuje i potrebni podpritisak. Pri slabom

podpritisku (povlačenju) odvajanje je nesigurno, pri jakom podpritisku (povlačenju) kod mekanih hartija, zbog poroznosti usisna glava podiže dva

lista. U uređajima za ulaganje jačina podpritiska se može podešavati. Prečnik usisnih glava obično je ispod 20 mm. Sa ugrađenom gumom u obliku zvona

nije veći od 30 mm. Uređaje za ulaganje možemo grupisati prema mestu odvajanja listova,

odnosno prema smeru transportovanja listova i mestu prihvatanja. Usisne glave sa sistemom sa prednjim odvajanjem (slika 18 ) smeštene su na strani

Slika 18 Sistem sa prednjim odvajanjem

listova koji odgovara smeru transportovanja na jednoj zajedničkoj polugi na

celoj korisnoj širini mašine. Usisne glave dobijaju podpritisak preko poluge u

96

obliku cevi. Podpritisak pojedinih glava možemo podešavati regulacionim

ventilom u zavisnosti od dimenzija listova. Glave su krute ili elastične izvedbe,

sa međusobnim razmakom od 25 - 50 mm (redni usisni sistem). Krute usisne glave možemo upotrebiti sa uspehom samo kod manjih formata

zbog valovitosti papirnih naslaga. Pri većim dimenzijama naslaga listova potrebna je elastična izvedba, koja je komplikovanija i izrada je skuplja. Krute

usisne glave jednostavnije su izvedbe, po smeštaju su nezavisne od dimenzija listova koje ulažemo. Njihovo podešavanje po dimenziji otpada, što

pojednostavljuje rukovanje. Nedostatak je što mogućnost za novi ciklus odvajanja postoji samo kada je

prethodni list prešao u potpunosti ispod usisnih glava. Vreme koje stoji na raspolaganju za odvajanje je vrlo kratko. Sistem nije primenljiv na mašinama

sa velikim brzinama. Kod sistema sa zadnjim odvajanjem usisne glave se nalaze sa suprotne strane

pravca kretanja (slika 19) i na taj način odvojeni listovi se ne transportuju vučenjem već guranjem.

Slika 19 Sistem sa zadnjim odvajanjem (stepenasto, preklopno ulaganje)

Nakon pomeranja odvajanje novog lista može započeti bez čekanja. Sa tim

raste vreme koje nam stoji na raspolaganju, odvajanje je sigurnije i moguće je povećanje brzine ulaganja. Za manje formate upotrebljavamo dve usisne

glave, pri većim dimenzijama formata upotrebljavamo četiri usisne glave. Sa posebnim glavama za odvajanje i pomeranje (transportovanje) brzinu

možemo još povećati. Glave su elastične izvedbe. Ugaoni položaj usisnih glava u odnosu na naslagu listova je podešljiv.

97

Listove pomerene jedan pored drugog (slika 20a) i listove koji su preklopljeni

(slika 20b) možemo transportovati.

Slika 20 Transporovanje listova a - sistem sa prednjim odvajanjem; b - sistem sa zadnjim odvajanjem

Pre početka odvajanja listova u naslagi listove treba razduvati - olabaviti duvanjem komprimovanim vazduhom po ivicama naslage. Jačina

komprimiranog vazduha se reguliše. Olabavljeni listovi lakše se odvajaju. Položaj duvaljki kao i smer duvanja kod sistema sa zadnjim odvajanjem može

se regulisati. Kod mašina sa prednjim odvajanjem zbog malog prostora ta mogućnost se teže realizuje.

Sledeća operacija je stvarno odvajanje listova kada usisne glave u svom donjem položaju pomoću podpritiska hvataju gornji list. Donji položaj usisnih

glava se može regulisati. Gornju površinu olabavljenih listova usisna glava malo pređe ali ne sme da ih sabija jer onda može doći do spajanja listova kao i

do "presisavanja" (papir zbog poroznosti propušta vazduh) i zato uređaj istovremeno transportuje više lista. Ovo podešavanje naročito kod krutih glava

kao i pri sistemu sa rednim usisavanjem je kompleksnije. Kretanje glava utiče na regulaciju pritiska koji prihvata listove. Glave mogu biti teleskopski

oblikovane tako da pod uticajem usisavanja istovremeno sa hvatanjem lista brzo ga podignu i ubrzavaju. Glava pri podizanju može da vrši i pomoćna

kretanja ( npr. kipovanje i sl.) što može da bude poprečno ili ugaono kretanje, odnosno kombinacija ovih. U slučaju kartona ugaono pomeranje zbog krutosti

nije uobičajeno. Kretanja usisnih glava su prikazana na slici 21.

Slika 21 Kretanje usisnih glava

Oblikovanje usisne površine glave može poboljšati njeno funkcionisanje, na

način da dolazi do njenog savijanja, čime se oblikuje i papir u toj meri da ga

sledeći list ne može slediti. Ovo rešenje moguće je samo kod papira sa srednjim debljinama.

Za sprečavanje pripijanja listova koriste se četke za pridržavanje ili ploče čiji položaj i ugaoni položaj se može menjati u širokim granicama. Dužinu i krutost

četki kao i ploča možemo po želji menjati (slika 22). Nakon podizanja na

98

vazdušnom jastuku list se lako transportuje bez gužvanja sa malom potrebnom

silom u slučaju oba sistema transporta.

Slika 22 Rešenja zadržavanja listova: a - pločasto, b - ravna četka, c - pozitivan položaj ugla rasporeda četke, d - negativan položaj ugla

rasporeda četke.

Ovaj vazdušni jastuk omogućuje da list nesmetano prolazi iznad graničnika, dok ostali listovi ostaju u osnovnom položaju (slika 23). Graničnici su često

pomerljivi tako da pomerene listove ponovo pozicioniraju nakon svakog pritisnog takta.

Podignute listove dalje transportuju trake smeštene na ulagajućem stolu, na čijem gornjem kraju se nalazi i transportni red valjaka. Usisne glave između

ovih valjaka dodaju listove.

99

Slika 23 Graničnik lista

Brzootisne ofsetne mašine za štampu iz tabaka imaju znatno komplikovanije

uređaje za ulaganje. Nekada su ti uredaji bili isključivo mehanički. Danas su oni u kombinaciji sa pneumatskim sklopovima. Glavni delovi uređaja za

ulaganje kod ovih mašina su (slika 24):

Slika 24 Uređaj za ulaganje sa pneumatskim sklopovima

100

sto za ulaganje na kojem je smešten papir za ulaganje, vakum usisne glave,

kosi ulagajući most, odnosno transport tabaka i uredaj za nesmetano

odvajanje tabaka. Sto za ulaganje se podesi tako da se kontinualno podiže onom brzinom kojom tabaci s njegovog vrha odlaze u mašinu. Na taj način je

gornji tabak uvek u približno jednakoj visini na istom mjestu pre ulaganja. Kada je tabak na stolu za ulaganje na odgovarajućoj visini uređaj za ulaganje

ga prenosi na kosi sto za ulaganje. Za to postoji niz različitih konstrukcionih rešenja. Na slici 25 je prikazan kosi most za ulaganje i transport tabaka kao

kombinovani uređaj za ulaganje tabaka. Ovakava i slične konstrukcije su danas najčešće u primeni.

Slika 25 Kosi most za ulaganje i transport tabaka

Princip rada je sledeći: Struja vazduha iz duvaljke za razduvavanje –

razdvajanje tabaka koja je smeštena oko sredine naslage zadnjeg dela tabaka u visini gornjih tabaka, odvaja gomji tabak od ostalih. Gornji tabak podiže i

vakum usisna glava za podizanje tabaka. Ispod gornjeg tabaka po podizanju ulazi papučica i mehanički pritišće drugi tabak na ostale na naslazi.

Istovremeno, mlazom vazduha se odvaja i podiže celi gornji tabak tako da on treperi iznad drugog tabaka. Neke konstrukcije imaju duvaljke postavljene na

uglovima i uz bočne stranice papira kako bi se time pomoglo držanju tabaka u vazduhu. Odvojeni tabak transportuje vakum usisna glava za transport koja ga

postavlja na kosi most za ulaganje na prve transportne valjčiće. Tabaci stižu na kosi most na jedan od dva moguća načina. Jedan način je da stigne jedan

tabak do čeonih marki, a kada ga preuzme štamparski cilindar, onda na kosi most dolazi slijedeci tabak. Drugi način je da tabaci stižu jedan za drugim u

naslagi u zaostatku sarno za deo dužine tabaka. Pri velikoj brzini rada mašine daje je prednost ovom drugom načinu. Prednost proizlazi iz manje brzine

tabaka kad dolazi do čeonih markica.

Da bi se tabaci kretali, preko mosta prelazi nekoliko beskonačnih traka sa valjčićima koje su pogonjene elektromotorom. Tabak dolazi donjom površinom

101

na most i na trake. S gonje strane iznad traka nalaze se valjčići koji pritiskuju

papir na trake, a ujedno osiguravaju da se papir ne gužva i da se ne postavi

koso s obzirom na smer kretanja. Na mostu se nalazi i uređaj za zaustavljanje rada mašine ako se sledeći tabak na vreme ne pojavi na svom mestu na

mostu. Jedna konstrukcija mosta za ulaganje je prikazana na slici 26. U ovoj

konstrukciji je položaj donjih pogonskih valjaka fiksiran, kretanje slobodnih valjaka regulišu vodeće ploče i točkići. Donji čelični valjci gone traku. Sila

stezanja gornjih elastičnih valjaka i vreme trajanja zatvaranja je podešljivo. Momenat zatvaranja i time momenat prihvatanja je bitan u pogledu

podešavanja.

Slika 26 Rešenje odvođenja listova

Ukoliko se u momentu prihvatanja relativne brzine lista i valjaka podudaraju, onda uređaj na istovremenost zatvaranja valjaka ne reaguje. U protivnom

slučaju ako se relativna brzina lista i valjaka ne podudaraju, istovremenost je vrlo važna, jer u slučaju sporijeg kretanja lista prevremeno zatvoreni valjci

ubrzavaju kretanje lista, vođenje lista ne zadržava pravac (postaje zakošeno), i listovi se zaglavljuju (slika 27).

Trake uz pomoć trenja transportuju listove, težina lista nije dovoljna za stvaranje trenja, zato primenjujemo dodatne valjke radi stvaranja dodatanog

opterećenja. Teretni valjci nisu gonjeni. Na šinama iznad traka, na ručici koja je podešljiva, ugrađeni su valjci čiji položaj u smeru kretana je podešljiv i

pomoću opruge sila oprerećenja je podešljiva (slika 28). Njihov položaj onda je odgovarajući ako list koji pristiže graničniku upravo napušta valjke, ovako

transport prestaje i papir se bočno pomeri, što je uslov podešavanja bočnih

graničnika. Ako je potrebno da postoji i dalje opterećenje lista to se rešava kuglicom koja

omogućava i bočno pomeranje. Pre sudara sa graničnikom brzinu kretanja tabaka treba usporiti da listovi od graničnika ne odskoče natrag. Za pomeranje

listova sa promenljivom brzinom u taktu pritiska upotrebljavamo pogon sa trakom. Naročito je to važno kod mašina sa rednim usisavanjem listova gde je

brzina kretanja listova velika.

102

Slika 27 Kosi položaj lista pri transportu

Slika 28 Sistem valjaka za odvođenje listova

Na slici 29 je prikazano rešenje sa ovalnim točkićima. Oblik točkova je elipsast.

Za prikazano rešenje su definisani geometrijski i kinematski parametri. Možemo upotrebljavati i druge oblike krivih u ovoj konstrukciji. Povratano

odbijanje listova možemo izbegavati upotrebom pomerljivog točka ili difencijalnim rešenjima.

103

Slika 29 Promena brzine ovalnim (elipsastim) točkovima

Na slici 30 prikazano je rešenje sa pomerljivim tačkom. Promene koje potiču od ekscentriciteta se izjednačuju pomoću jedne pomerljive osovine koja je

pričvršćena na jednu viljušku i omogućuje kretanje bez zazora.

Slika 30 Promena brzine pomerljivim točkom

Na nekim mašinama umesto traka upotrebljavaju se hvatljke za hvatanje i

vođenje listova, ali to samo kod uređaja za ulaganje sa rednim ulaganjem. Kod sistema sa zadnjim odvajanjem zbog vođenja listova brzina je manja i zato

povratni skok se javlja samo kod vrlo brzog hoda. Tada za sprečavanje pomeranja unazad postavljamo četke tako da je list koji stiže do graničnika

zadržan u gornjem kraju. Položaj četki se može podesiti u zavisnosti od dimenzija lista.

I pri najbrižnijoj pripremi i kontroli se dešava izostanak lista ili dupliranje listova pri transportu. U takvim slučajevima mašinu treba zaustaviti. Uređaj za

detektovanje dupliranja listova treba postaviti na kraju stola za ulaganje

104

naslage listova, tako da mašinu možemo na vreme zaustaviti. Pri mehaničkoj

izvedbi rolne pritiskuju papir na valjak za transportovanje. Pri podešenom

zazoru između valjka za transportovanje i valjka za detektovanje, u pravilnom radu, listovi prolaze kroz zazor ne dodirujući valjak za detektovanje.

Istovremeni prolazak više listova - prolaskom debljeg sloja, pomera se valjak za detektovanje koji je vezan za polugu koja pritiskom na električni prekidač

isključi mašinu (slika 31). Na nekim mašinama ovaj uređaj zbog ugrađenog ekscentra samo periodično

funkcioniše. Pri svakom pritisnom taktu - takt otiskivanja, samo jedanput se dolazi u položaj merenja. Ovakav uređaj manje je osetljiv na valovitost listova.

Umjesto točkića kod nekih mašina su parovi metalnih polulopti izmedu kojih je postavljen razmak za debljinu jednog tabaka. Ako naiđu odjednom dva tabaka,

zajedno ne mogu proći, što takoe ima za posledicu zaustavljanje mašine. Postoje i drugi načini detektovanja kao što je detektovanje sa fotoćelijom.

Detektovanje sa fotoćelijom je na principu prosvetljavanja lista. Meri se jačina svetla koja prolazi kroz listove što se iskazuje elektronskim signalom. Na

mašinama sa rednim ulaganjem taj metod je pogodan i za detektovanje izostanka lista (slika 32). Za deblje papire, kartone ili kod sabijenih listova

metod je neprimenljiv. U ovom slučaju primenljiv je kapacitivni metod.

Slika 31 Mehanički detektor dupliranja lista

Pri kapacitivnom detektovanju papir prolazi između dve metalne ploče. Papir zahvaljujući svojim dielektričnim osobinama, zavisno od debljine, menja

kapacitet kondezatora koji stvaraju dve metalne ploče. Uređaj na velikoj površini meri relativne razlike u debljini koje se izjadnačavaju, tako da

mestimične nejednakosti debljine ne poremete merenje. Uređaj nije osetljiv na promenu vlažnosti papira. Podesan je i za detektovanje izostajanja lista.

105

Slika 32 Detekcija dupliranja lista sa fotoćelijom

Uređaj za detektovanje izostanka lista treba smestiti na kraju stola za ulaganje

kod graničnika, tako da i list koji je zaostao na stolu za ulaganje možemo detektovati. Ugradnjom više uređaja za detektovanje (max. 3) možemo

detektovati ne samo izostanak već i oštećene listove. Na nekim mašinama detektori su smešteni neposredno pri graničniku, tako da se može kontrolisati i

greška poyicioniranja - pasovanja (izvedba funkcioniše kao električno rešenje). Mehaničko rešenje uređaja za detektovanje je prikazano na slici 33.

Slika 33 Mehanički detektor izostanka lista - mehaničke konstrukcije

Pomične poluge osciluju sa iglom koja se nalazi iznad stola. Prema taktu

pritiskivanja, dok na stolu postoji list ovo oscilovanje je nesmetano. Pri izostanku lista igla se zakači u žljebu stola i poluga koja se i dalje kreće sabija

oprugu i time istovremeno prekine električni krug mašine. Uređaj nije podešljiv. Pri elekričnoj izvedbi električni krug mašine prekine neposredno sam

papir (slika 34).

106

Slika 34 Električni detektor izostanka lista.

Pozicioniranje (pasovanje) tabaka

Osim već nabrojanih uređaja na kosom mostu za ulaganje nalaze se i bočne i

čeone marke. Tabak se na kraju puta po kosom mostu nasloni na čeone marke. Time je definiran položaj tabaka u smeru kretanja. Položaj tabaka na

stolu poprečno na smer kretanja definiše se pomoću bočne marke. Kod zaklopnih mašina bočne i čeone marke su fiksirane i tabak se smešta

naslanjanjem na njih uz eventualnu pomoć hvataljki koje pridržavaju tabak. Brzootisne i mašine sa rotirajućom štamparskom formam i štampom iz tabaka

imaju ugrađene pokretne bočne i čeone marke. Kada se tabak nasloni na čeone marke, bočna marka pomiče tabak u poprečnom smeru i smešta ga na

tačno odabarno mesto. Ona maže ili gurnuti ili povući tabak. Marka koja gura tabak ugrađuje se u mašine samo do veličine formata 2. Za veće formate

smatraju se nepogodnim jer bi maglo doći do gužvanja ili nekog oštećenja tabaka. Bočne marke koje vuku tabak ugrađuju se i u mašine malih i velikih

formata. Nema opasnosti od gužvanja ili oštećivanja tabaka. Bočne marke se rade s mehanizmom štipaljke, mehanizmom sa točkićem ili s vakumskim

mehanizmom. Čeone marke zadržavaju dolazeći tabak u položaju uporednim sa osom

štamparskog cilindra. U pravom trenutku sinhrono sa štamparskim cilindrom čeone marke propuštaju tabak u sistem sa ulagajućim hvataljkama koji dodaje

tabak štamparskom cilindru. Zadatak bočnih i čeonih marki je u prvom redu da osiguraju tačan i uvek isti položaj tabaka prema štamparskoj jedinici. To je

naročito važno kod višebojne štampe. Ispravan položaj tabaka prema štamparskoj formi naziva se ispravnim registrom. Položaj maraka podešava

operator na mašini, a položaj tabaka papira prema markama kod novijih mašina kontrolišu svetlosni snopovi zajedno sa fotoćelijama. Kada je tabak

nepravilno uložen ili nije na vreme stigao do čeonih maraki ili se izdigao preko maraka umesto da u njih uđe, fotoćelije daju signal. U zavisnosti od

konstrukcije, najčešće dolazi do automatskog zaustavljanja uređaja za ulaganje, isključivanja jedinice za štampu i uređaja za boju ili mašina prelazi u

spori hod. Osnovni zahtev ulaganja listova je u kvalitetnom pozicioniranju. Listove treba na istom mestu smestiti i pozicionirati (pasovati) radi štampanja

kao i zbog tačnosti daljnih obrada (slike 35, 36, 37). Ugao koji zatvaraju graničnici ne može biti veći od 90 stepeni. Donji graničnik koji je dalje od

107

bočne mere treba da bude pod 90 stepeni da bi izbeli nepoželjna zaustavljanja.

Mesto graničnika možemo izračunati po sledećim formulama:

5

ax

8

a1

8

a7x

6

a52

3

by

4

b

gde je: a - maksimalna širina lista;

b - je dužina lista. Neposredni ili posredni listovi se mogu u mirujućem, relativno mirujućem ili u

pokretnom položaju pozicionirati - pasovati.

Slika 35 Graničnici (sistem tri tačke - pozicioniranja), 1. donji graničnik, 2. držači lista, 3. ulagajući sto, 4. hartija, 5. bočni graničnik, 6. pritisni cilindar

List se pozicionira pri konstantnom okretanju cilindara na elementima

pozicioniranja i hvatanja na cilindru. Na ubrzavajućim elementima koji imaju zadatak da brzinu kretanja lista dovedu na vrednost brzine u tačkama

prihvatanja lista na cilindru odnosno ubrzani list treba dovesti u relativno stabilan položaj izjednačavanja brzine u odnosu na cilindar. Nakon

pozicioniranja hvata se list.

108

Slika 36 Donji graničnik

Pri indirektnom pozicioniranju nakon pozicioniranja pomoću predzadrživača listovi se ubrzavaju na brzinu pritisnog cilindra.

Slika 37 Ručna bočna mera

Mašine koje za svaki obrtaj vrše pritisak pri povratnom zamahu držač lista

treba podići. Podizanje držača lista je mehaničke izvedbe. Poznata su i takva rešenja gde držač listova ne u povratku, već sa jednim celim obrtajem se vraća

u mirujući položaj. U nekim slučajevima rade dva sistem držača listova jedan za drugim nakon polu obrtaja. Posebna izvedba na zaklopnim mašinama je

primenjena na uređaju za ulaganje, koji pri pritiskivanju preuzimaju ulogu graničnika i držača listova.

Kod zaklopnih mašina pozicioniranje - pasovanje je direktno i u poprečnom i u uzdužnom smeru. Graničnici su fiskni, držač listova bez pomicanja drži list i

109

nakon štampanja sa forme ga podiže. Položaj držača listova prema zahtevima

štampanja u širini mašine može biti podešen.

Kod brzih mašina sa zaustavnim valjcima pozicioniranje - pasovanje je direktno, list se pasuje uz donje graničnike koji su smešteni na pritiskujućem

cilindru. U poprečnom smeru listovi se pasuju na ulagajućem stolu. Držači listova samo nakon funkcionisanja poprečnih graničnika zadrže listove i

fiksiraju ih za vreme štampanja. Kada se tabak nađe na propisanom mestu, prenosi se ulagajućim hvataljkama

na štamparski cilindar koji ga prihvata svojim hvataljkama. Do štamparskog cilindra tabak se dodaje pomoću među cilindra ili pomoću ulagajućih hvataljki

koje uzimaju tabak, predaju ga u hvataljke štamparskog cilindra, drže ga i nose kratko vreme zajedno sa štamparskim cilindrom koji prihvata tabak

svojim hvataljkama. Time se osigurava registar kod prenosa tabaka (slika 38).

Slika 38 Prenošenje tabaka s kosog ulagajućeg mosta na štamparski cilindar

Na slici 39 vidi se sistem sa gornjim ulaganjem, a na slici 40 sa donjim

ulaganjem tabaka. Konstrukcijom i mehanizmom kretanja u liniji predaje tabaka cilindar i držač listova kreću sa istom brzinom.

110

Slika 39 Prenosne hvataljke pri gornjem ulaganju

Slika 40 Prenosne hvataljke pri donjem ulaganju

111

Pritisni uređaji

Na zaklopnoj mašini (princip pritiska «ravno na ravno») proces štampanja se

istovremeno obavlja na celoj površini. Pritisnu silu proizvodi kolenasti mehanizam. Zaklopni mehanizam se zatvara u paralelnom položaju ploča.

Štamparska forma u fiksnom položaju kruto vezana za postolje mašine. Pritisna ploča je spojena sa zaklopnim mehanizmom koji se kreće. Kretanje se

sastoji od jednog otvaranja i zatim sledi paraleno zatvaranje. Kretanje obezbeđuje kulisa, a paralelno zatvaranje sistema «školjke»

obezbeđuju vođice (slika 41). Pri zatvaranju forme rezultanta sila pritisaka treba da uđe u liniju potezne poluge, u protivnom slučaju lako može doći do

loma. Zbog velike sile pritiska mašine su krute konstrukcije.

Slika 41 Pomeranje sistema «školjke» pri sistemu Gally

Rad potreban za štampanje povećava sila trenja koja se javlja na pokretnim delovima, naročito onda kad podmazivanje nije dovoljno. Zaklopni sistem se

zatvara po principu makaza, zaokretom oko jedne osovine. Najčešća su dva rešenja sistema konstrukcije "Boston" za zatvaranje ploča (slika 42).

Varijanta prikazana na slici 42b naročito je pogodna kod mašina sa sopstvenim ulaganjem, pošto je gornji deo slobodan, tako da omogućava nesmetan rad

uređaja za ulaganje. Pritisnu formu na mašini u blizini okretne tačke treba zatvoriti radi smanjenja dejstva sila i radi pogona uređaja za ulaganje.

Pod dejstvom pritisne sile u postolju mašine kao i u pogonskom uređaju nastala deformacija postiže vrednosti i do 0,1 mm. Smanjenje pritisnih sila

moguće je smanjenjem istovremeno pritiskane površine.

112

a) b)

Slika 42 Pomeranje zaklopnog mehanizma po sistemu "Boston" a - sa gornjom polugom, b - sa donjom polugom

Na mašini gde je zaklopna ploča nepomična pritisna forma se pomera zajedno sa urađajem sa bojom sa kojim je vezana. Ovo rešenje pri fiksiranom papiru je

relativno povoljno (slika 43).

a) b)

Slika 43 Zaklopna mašina sa pritiskom na podlogu iz rolne, a - pomeranje papira; b - štampanje

Vreme pritiskivanja na brzim štamparskim mašinama u odnosu na zaklopne je nešto kraće, nasuprot tome pritisna sila je znatno manja, zato kod formata

većih od B3 u cilju smanjenja pritisne sile primenjujemo samo mašine sa cilindrima. Odnos tri načina vidimo na slici 44. Karakteristike rada kod četiri

tipa brzootisnih mašina (pritisak «cilindra na ravno») su sledeće: Kod brzootisne mašine sa zaustavnim cilindrom, pritisni cilindar dok se pritisna

ploča vraća, izvrši jedan pun obrtaj. Između pritisnog cilindra i pritisne ploče je zupčasti prenos. Za vreme povratka pritisne ploče cilindar se zaustavlja,

prestaje zupčasti spoj i ima mogućnost za tačno pozicioniranje. Cilindar za vreme pozicioniranja, drži kočnica u stanju mirovanja. Kolenasti mehanizam

113

pogoni podlogu, pritisak se vrši pri promenljivoj brzini. Na nekim mašinama

primenjuje se ubrzani povratni hod, ali ovako postignuto smanjenje vremena

ima za posledicu povećanje sila koje nastaju usled ubrzanja. Uležištenje pritisnog cilindra je rešeno tako da je ono pomerljivo ili postoji mogućnost

ekcentričnog zaokretanja. Na novijim mašinama primenjuju se kotrljajni lažajevi sa mogućnošću ugaonog zaokretanja.

Na mašinama sa njihajućim cilindrima veza između pritisne podloge i cilindra je konstantna. Pritisni cilindar njihajuće kretanje vrši napred - nazad, u povratku

cilindar se podigne. Pritisni uređaj je pogonjen kolenastim mehanizmom.

Slika 44 Pritisni ugao i vreme pritiska pri istim dimenzijama: a -zaklopna mašina; b - brzootisna mašina; c - pri rotacionom štampanju.

Na slici 45 je prikazana promena pritisnog ugla i vreme pritiska u zavisnosti od

prečnika cilindra pri istim obimnim brzinama.

114

Slika 45 Pritisni ugao i vreme u zavisnosti od prečnika cilindra.

Držač koji izvodi oscilatorno kretanje vodi list. Prečnik pritisnog cilindra je manji nego kod mašina sa zaustavnim cilindrom, tako da je oscilovanje veće

od 360 stepeni. To je potrebno zbog izlaganja lista. Na mašinama sa dva okretaja, pritisni cilindar, u istom smeru i redovno sa

nepromenjenom brzinom, izvrši dva obrtaja za vreme jednog perioda. Zbog konstantne brzine cilindara i pritisna ploča se kreće sa konstantnom brzinom,

pogon je izveden sa zupčastom letvom. U dve krajnje mrtve take pritisnu ploču

kulisni mehanizam zaustavlja i potrebna je upotreba graničnika u obliku gumenih jastuka. Između pritisne ploče i pritisnog cilindra nema neposredne

veze (nepostoji zupčasta veza), pritisni cilindar za vreme povratka treba podići. Za uvođenje lista koristi se prednji držač lista.

Na mašinama sa jednim obrtajem pritisni cilindar za vreme celog perioda pritiska vrši jedan obrtaj, pola obrtaja za vreme pritiska i pola obrtaja za

vreme povratka. Za vreme povratka nije potrebno cilindar izdignuti, pošto poluprečnik cilindra je tu manji. Povratak je često ubrzan. Primenjuje se kod

manjih i srednjih mašina. Osim četiri osnovna tipa postoji još jedno rešenje sa pokretnim cilindrom, kada

pritisni cilindar osim obrtnog kretanja vrši pravolinijsko kretanje u suprotnom smeru kretanja pritisne podloge. Kretanje i dimenzije mašine mogu biti manje,

ali krutost je nezadovoljavajuća. Cilindar za vreme povratka je potrebno podići. Mašine koje rade sa stojećom pritisnom pločom i kotrljajućim valjkom u

proizvodnim pogonima se ne koriste jer su spore. Pojedina rešenja kretanja vidimo na slici 46.

115

a1 a2

b1 b2

c1 c2

d1 d2

e1 e2

Slika 46 Sistemi brzootisnih mašina: a - sa zaustavnim cilindrom; b - sa njihajućim cilindrom; c - sa dva obrtaja; d - sa jednim obrtajem; e - sa

kotrljajućim cilindrom

116

Mašine sa dva obrtaja koriste se za štampanje u dve boje (slika 47), kao i za

štampanje na prednjoj i zadnjoj strani (slika 48). Ove mašine zbog otežanog

rukovanja nisu bile rasprostranjene. Kod rotacionih mašina (pritisak - cilindra na cilindar) odnos prečnika cilindara

najčešće je 1:1, 2:1, ređe 3:1 ili više. Poznata je i izvedba sa 1 : 2. Ulaganje lista 1/3, 1/2, 1 i 2 po obrtaju prema dimenzijama formata cilindra i pritisnog

cilindra. Listovi se uvode između cilindara pomoću pred hvatača listova.

Karakteristični tehnički podaci

Postupci štampanja /pritisni postupci/

zaklopne brzootisne rotacione

Mere cm 35x50 35x50 35x50

Prečnik mm 300 225 112

Ugao pritiskivanja 0 5,34 6,83 6,83

Vreme pritiskivanja ms 44,5 28,4 56,8

Širina pritiskivanja cm 35 1,33 0,67

Pritisna površina cm2 1750 66,5 33,3

Računska sila N 525.000 19.950 9.990

Stvarna sila N 525.000 15.000 7.500

Podaci su na bazi: Broj pritiskivanja 1200 1/h

Pritisna sila 300 N/cm2 Utiskivanje obloge 0,2 mm

Tabela 1 Uporedni podaci raznih postupaka

Slika 47 Brza štamparska mašina sa dva obrtaja za štampanje u dve boje

Slika 48 Brza štamparska mašina sa dva obrtaja za štampanje na prednju i na

zadnju stranu

Na pritisni cilindar tabačnih mašina ugrađeni su držači obloge i držači listova. Za prihvatanje obloge često koristimo dve zatezne osovine. Držači listova su

117

kruti ili elastični. Elastični su podešljivi i omogućuju jednoličnije zadržavanje

(slika 49). Mašine koje štampaju iz rolne nemaju držače listova i kanali koji

drže oblogu nisu širi od 20 mm. Držačima listova upravlja krivuljna ploča koja se nalazi na osovini.

a) b)

Slika 49 Držač lista, a - krut; b - elastičan Pričvršćivanje štamparske forme na štamparski cilindar je zavisno od načina

štampanja. Kod mašina duboke štampe štamparsku formu oblikujemo u sloju cilindra, tako za pričvršćavanje nije potreban poseban uređaj, ali treba

obezbediti lako izdizanje, i vađenje cilindra nosioca štamparske forme iz mašine. Na mašinama sa visokim pritiskom forma može da bude stereotipna

ploča, izrađena na odgovarajuću meru. Rešenje pričvršćenja ploče može biti pomoću spoljašnjih (slika 50) ili unutrašnjih (slika 51) stezača. Gumenu ili

formu od plastičnog materijala možemo neposredno lepiti ili montiranu štamparsku formu pričvrstiti na cilindar nosioc štamparske forme.

Galvanizirana ploča, fotopolimer forma, gumena forma lepljena na ploču i ofset ploča pričvršćuje se takvim uređajem sa kojim ploču možemo uzdužno i

poprečno podešavati. U manjoj meri moguće je i ugaono podešavanje.

a) b)

c)

Slika 50 Spoljašnje stezanje ploče a - bočno stezanje sa vijkom; b - bočno držanje sa oprugom; c - držanje na krajevima

Na ofset mašinama pritisni uređaj dopunjuje cilindar sa gumenom oblogom.

Razmak između pojedinih cilindara je podešljiv, tako da je potrebna sila pritiska podešljiva. Promenom debljine obloge i međusobnog razmaka cilindara

(važno je da bude obezbeđen dovoljan pritisak a istovremeno i pravilno odvajanje - cepanje boje) raguliše se pritisak u kontakta.

118

a) b)

Slika 51 Unutrašnje zadržavanje a - u zatvorenom položaju; b - u otvorenom položaju

Razmak ose cilindara možemo podesiti promenom zazora između kontrolnih prstenova koji su smešteni na krajevima cilindra. Na cilindrima nekih mašina

imamo prstenove koji su međusobno pritisnuti - kotrljaju se spregnuti. Na ovim mašinama razmak osa cilindra nije podešljiv. Pravilne uslove treba

podesiti promenom obloge cilindara. Kod mašina sa kontrolnim prstenovima neophodan uslov pravilnog rada je tačnog uležištenja. Na mašinama visoke

štampe pritisni cilindar i na ofset mašinama gumeni cilindar su uležišteni sa mogućnošću podešavanja. Kod mašina duboke štampe je cilindar sa formom

podešljiv. Kod mašina sa visoke štampe odnos prečnika cilindara je 1:1 i unutar toga imamo rešenja sa 1,2 i 4 ploče. Cilindri sa 2 i 4 ploče su

primenjeni kod stereotipne forme. Na slici 52 prikazani pritisni uređaj se primenjujuje za štampanje iz tabaka i za štampanje iz rolne.

Slika 52 Štamparske jedinice sa odnosom prečnika cilindara 1 : 1, za visoku

štampu, a - štampanje na list sa jednom formom, b - štampanje na list sa dve

forme, c - štampanje na rolnu sa četiri forme d - štampanje na rolnu sa dve forme

119

Štampanje na prednju i zadnju stranu prvenstveno se primenjuje na mašinama

sa rolnom, sa horizontalnim i sa vertikalnim rasporedom cilindara. Na nekim mašinama je i L raspored. Na tabačnim mašinama se primenjuje Z raspored

(slika 53).

a) b)

c)

Slika 53 Štamparske jedinice sa odnosom prečnika 1 : 1 za štampanje prednje i zadnje strane, a - uređaj za štampanje tabaka, b - štampanje rolni u

vertikalnoj izvedbi, c - štampanje rolni u horizontalnoj izvedbi. Štampanje u dve boje najčešće se primenjuje na mašinama sa rolnom. Dva

cilindra sa štamparskom formom mogu da rade sa jednim pritisnim cilindrom. U pogledu kvaliteta ovo nije dobro rešenje, jer ovako nema mogućnosti za

poravnjavanje. Primena posebnog pritisnog cilindra omogućuje poravnavanje, ali u ovom slučaju otežano je pasovanje - pozicioniranje. Na slici 54 je prikazan

princip mašina za štampanje dve boje tabačnih i mašina za štampu iz rolne.

120

c d

e

Slika 54 Štamparske jedinice sa odnosom prečnika 1:1 za štampanje u dve boje, a - za štampanje listova, zajednički pritisni cilindar, sa gornjim

ulaganjem, b - za štampanje listova, zajednički pritisni cilindar, sa donjim ulaganjem, c - štampanje iz rolne, zajednički pritisni cilindar + štampanje

zadnje strane, d - štampanje na list sa posebnim pritisnim cilindrom e - štampanje iz rolne sa posebnim pritisnim cilindrom (okrenuta skica za 900)

Kod mašina za štampanje u dve boje prečnik cilindra nosioca štamparske forme veći je od prečnika pritisnog cilindra. Primenjuje se odnos 2:1 i 3:1 kod

mašina za štampanje u dve ili u tri boje. Ove mašine obično su za štampanje iz

tabaka. Forme pojedinih boja smeštene su na istovetnim cilindrima forme, uređaj boje je pomerljiv, uvek obojava samo odgovarajuću formu i za to vreme

dok prolaz ispod ostalih pritisnih formi se podiže. Nedostatak je što pritisni

121

cilindar čini jedan obrtaj za svaku boju i svaki višak obrtaja znači ispad pritiska

pri istoj brzini uređaja za boju, zatim pokretni elementi ograničavaju brzinu

mašine (slika 55). Poravnavanje se kompezuje sa upotrebom mekana obloge.

Slika 55 Štamparske jedinice visoke štampe: a - 2:1 odnos prečnika cilindara

štampanje u dve boje, b - 3:1 odnos prečnika cilindara štampanje u tri boje.

Pritisni cilindar sa odnosom 1:2 odnosno 1:3 štampa za svaki obrtaj, najčešće dva ili tri puta u zavisnosti od povećanja prečnika. Pojedine boje se štampaju

na istoj podlozi. Pri upotrebi više redova držača lista treba paziti na njihovo tačno podešavanje. Na mašinama tačnost pozicioniranja pri dobrom

podešavanju mašine je izvanredna, njihova produktivnost je velika. Ako za jedan obrtaj samo jedan list štampaju, onda zbog dva puta nanošenja boje i sa

upotrebom dva valjka možemo postići odlično obojavanje (slika 56). Odnos pritisnih cilindara kod mašina za duboku štampu za štampanje listova je 1:1 i

1:2. Cilindar sa štamparskom formom smešten je ispod pritisnog cilindra i lako ga možemo izdići.

Pri većim formatima uobičajen je odnos prečnika cilindara 1:2 a pri manjim formatima 1:1. Odnos 1:2 omogućuje bolje iskorištenje cilindara sa formom, a

kod drugog 1:1 trošnje forme je u manjoj meri (slika 57). Kod mašina za štampanje iz rolni odnos prečnika pritisnih cilindara određuje ozubljenje.

Teoretski prečnici srazmerni su sa brojem zubaca zupčanika, i tako prečnike gonjenih štamparskih formi cilindara treba odabrati na odgovarajući način.

Simetrična gradnja omogućuje da pritisni uređaj može raditi sa premeštanjem u oba smera. Smanjenjem pritisne sile i prečnika cilindara pritisni linija je uža.

122

Slika 56 Štamparske jedinice visoke štampe:

a - 1:2 odnos prečnika, štampanje u tri boje na listove b - 1:2 odnos prečnika, štampanje u četiri boje na rolnu.

Slika 57 Pritisni uređaj pri dubokoj štampi na listove

a - odnos prečnika 1 . 1 b - odnos prečnika 1 : 2

Smanjenu otpornost (čvrstoću) izjednačimo sa jedan ili dva pritisna cilindra

(slika 58). Rešenje sa dva pritisna cilindra sprečava bočno izvijanje. Intezitet pritiska između cilindara je podešiv. Pomeranje pritisnog i cilindra štamparske

forme je potrebno zbog promenjivog prečnika cilindra štamparske forme.

123

Slika 58 Pritisni uređaji za štampanje na rolnu dubokom štampom

a - bez posebnog pritisnog cilindra b - sa jednim pritisnim cilindrom, c - sa

dva pritisna cilindra

Štamparske jedinice mašina za štampanje u više boja smeštene su jedna iza druge ili jedna iznad druge. Za štampanje na rolne uobičajeni su uređaji -

štamparski agregati jedan iza drugog. Razmeštaj jedan iznad drugog je samo izuzetan slučaj (slika 59).

Slika 59 Mašina za duboku štampu za štampanje iz tabaka u četiri boje, svaki

pritisni sistem je sa posebnim sistemom pozicioniranja - pasovanja

I za ofset štampanje prečnici cilindara su jednaki. U štamparskim jedinicama

između cilindra nosioca štamparske forme i pritisnog cilindra postoji jedan gumom obložan cilindar radi prenošenja sila pritiska, to treba uzeti u obzir i pri

odnosu cilindara. Odnos cilindara redovno je: čeličnini cilindar; gumeni cilindar; pritisni cilindar;

u najednostavnijem slučaju je odnos 1:1:1. Sa ovakvim uređajem jedna boja se štampa u jednom radnom ciklusu.

Najčešće čeličnini cilindar se nalazi odozgo, tako da su štamparski cilindar i pritisni cilindar lako pristupačni. Cilindri su smešteni u po L rasporedu, tako da

se štampanje može podešavati, podešavanjem gumenog cilindra (slika 60). Primena pritisne forme kao i gumenog cilindra čini suvišnom poravnavanje i sa

istim pritisnim cilindrom moguće je štampanje dve ili više boja bez kvara i smanjenja kvaliteta.

Kod pritisnog uređaja sa pet cilindara prečnici cilindara su isti.

124

Slika 60 Ofset štamparska jedinica sa odnosom prečnika cilindara 1:1:1 a - za štampanje iz tabaka b - za štampanje na rolne

Pritisni uređaji sa pet cilindara grade se u horizontalnoj V - kao i u vertikalnoj

V izvedbi. Kod vertikalne jedinice rukovanje sa uređajem za boju je lakše, dok kod horizontalnog uređaja uvođenje tabaka je lakše. Kod rotacionih mašina za

štampanje iz rolne sa V štamparskom jedinicom (rasporedom) bolje je iskorišćen prostor. Rešenja se grade u horizontalnoj i vertikalnoj izvedbi (slika

61). Ako je pritisni cilindar pritisni i jednom drugom cilindru nosiocu štamparske

forme tada štamparska jedinica sadrži samo četiri cilindra. U jednom radnom procesu možemo štampati prednju i zadnju stranu a podešavanje odvajanja je

jednostavnije i nema odvlačenja. Ova štamparska jedinica se koristi za štampanje i na tabake i iz rolne.

Na mašinama za štampanje tabaka obično se koristi Z - izvedba a na mašinama za štampanje iz rolne, U izvedba i u horizontalnoj i vertikalnoj

varijanti. Poznate su i mašine gde su cilindri smešteni u jednom redu. Na slikama 62 do 65 su prikazane mašine u posebnim izvedbama. Pritisni

uređaj u sateltskoj izvedbi je sa odnosnom prečnika 1:1:3, izrađen je za štampanje iz tabaka i rolni. Nedostatak im je osim velikih dimenzija i

komplikovana konstrukcija i otežano rukovanje. Ekonomični su za štampanje u velikom tiražu.

Spajanjem više pritisnih štamparskih uređaja otvara se mogućnost za široku varijaciju rešenja. Prečnik pritisnog cilindra dva puta je veći od prečnika

cilindra forme. Dimenzije predajnog bubnja iste su sa pritisnim cilindrom. Za jedan obrtaj pritisnog cilindra mašina vrši dva štampanja.

Dimenzije cilindara za štamparske forme kod pritisnog uređaja fleksografske štampe slično uređaju za duboku štampu, promenljive su, pritisni cilindar je od

čelika, površine ne prekidaju kanali. Ovo se uglavnom ne koristi za štampanje tabaka, već je glavno područje upotrebe štampanje iz rolne.

125

Slika 61 Ofset pritisni uređaji za štampanje u boji na prednju i zadnju stranu sa

odnosom prečnika 1:1:1, a - štampanje u dve boje sa horizontalnom V izvedbom, b - štampanje u dve boje u horizontalnoj izvedbi

c,d - četverocilindrični pritisni uređaji za štampanje na prednju i zadnju stranu sa donjim - odnosno gornjim izvođenjem tabaka

126

Slika 62 Ofset mašina za štampu iz tabaka u dve boje sa odnosom prečnika

cilindara 1:2:1

Slika 63 Ofset štampanje na prednju i zadnju stranu sa šest cilindara

Slika 64 Ofset mašina za štampanje iz rolne u dve boje sa odnosom prečnika

2:2:1

127

Slika 65 Ofset mašina za štampanje iz rolne u dve boje sa odnosom prečnika

1:2:1

Transportovanje tabaka

Tabak u pritisnom uređaju drže držači tabaka - listova koji se nalaze na

pritisnom cilindru - transporteru. Držači tabaka drže tabake čvrsto da se ne bi mogli pomicati za vreme transporta. Od pritisnog cilindra tabak preuzima

uređaj za prenošenje tabaka. Kod pritisnih uređaja koji su međusobno blizu smešteni primenjujemo uređaje (transportere) sa bubnjevima, a za veće

udaljenosti primenjujemo lančaste transportere listova. Niz mašina koje služe za štampanje u više boja sastavljeno je od jedinica za štampanje u jednoj ili u

više boja u redu jedan za drugim. Za prenos tabaka sa jednog pritisnog uređaja na drugi upotrebljavamo cilindrično ili lančano transportovanje tabaka.

Na slici 66 je prikazan niz jedinica sa transportnim bubnjevima koje su konstruktivno izvedene na različite načine.

Slika 66 Ofset grupa mašina za štampanje u četiri boje

a - 4 x 1 boja štampana sa jednim predajnim bubnjem b - 2 x 2 boja štampana sa nizom predajnih bubnjeva

128

Pomoću predajnog bubnja koji je smešten između dve pritisne jedinice -

uređaja, moguće je štampati obe boje na prednju i zadnju stranu. U slučaju

lančanih transportnih uređaja pri određivanju dimenzija pritisnog uređaja treba uzeti u obzir korak lanca da bi obimna brzina i brzina lanca bila ista. Dužina

lančane staze treba da je deljiva sa obimom cilindra bez ostatka. Kod oba rešenja tabake od cilindra preuzimaju držači tabaka i predaju držačima tabaka

sledećeg cilindra (slika 67). Kretanje držača tabaka vodeće staze reguliše se tako da tabak ostane stalno držan, u protivnom slučaju tabak može da se

pomeri i potrebna tačnost pri daljem štampanju neće postojati. Važan zahtev je da transport tabaka bude bez pomicanja i razmazivanja svežeg otiska. U

cilju ovoga tabak podupiremo sa pločama sa oštrim ivicama ili sa igličastim naleganjem. Podupirači mogu biti pomerljivi i smešteni na nepritisnutoj

površini. Moguće je i takvo vođenje gde podupiremo zadnju neotisnutu (neštampanu)

stranu i list pritisnemo za podupirač pritiskom vazduha koji se uduvava.

Slika 67 Transport listova lančastim transporterom

Uređaji za izlaganje

Uređaji za izlaganje gotove odštampane tabake izlažu u naslagu u obliku stuba

tabaka. Listove treba izlagati tako da štampana strana bude okrenuta gore bez mogućnosti da dođe do razmazivanja boje. Na taj način je moguće štampanje

kontrolisati. Važno je da izlaganje bude uređeno pri svakoj brzini sa kojom mašina radi, zatim da ima dovoljno prostora za izlaganje odštampanih tabaka.

Sve moderne štamparske mašine, osim zaklopnih, imaju uređaj za izlaganje u

liniji s ostalim agregatima. U principu tabak sa štamparskog cilindra neposredno ili preko prenosnog cilindra preuzima lančani transporter. Vezu

129

izmedu levog i desnog lanca transportera čine poprečni nosači s hvataljkama

za tabake. Hvataljke preuzimaju tabak iz štamparskog agregata i nose ga na

izlagaći sto. S obzirom da bi se na taj način skratilo vrijeme sušenja otiska, ti se tabaci u mašini moraju preokrenuti, tako da otisak dođe na gornju stranu

tabaka (slika 68). Jednak sistem izlaganja s preokretanjem se susreće i kod ofsetnih i knjigoštamparskih mašina s cilindričnom štamparskom formam, a

koji su konstruisani na osnovu principa rada brzootisnih mašina.

Slika 68 Izlaganje s preokretanjem tabaka na brzootisnomj mašini

Kod novijih konstrukcija ofsetnih i mašina s cilindričnom štamparskom formam uređaj za izlaganje nema potrebu za okretanjem tabaka pre izlaganja. Tabak

se na taj način prihvata i vodi iz štamparskog agregata tako da je otisak okrenut prema gore (slika 69).

Slika 69 Uređaj za izlaganje kod ofsetne mašine s cilindričnom štamparskom

formam za štampu iz tabaka

Najstarije jeftino rešenje, jednostavne konstrukcije, je izlagač sa zakretnim

tankim štapovima. U pogledu kvaliteta nema prednosti jer tanki štapovi imaju dodir sa odštampanom stranom i lako razmažu sveže štampanu površinu (slika

70). Štapovi prevrću tabak sa odštampanom stranom. Ovo rešenje je

130

primenljivo samo pri malim brzinama, npr. na brzootisnim štamparskim

mašinama sa zaustavnim cilindrima.

Slika 70 Uređaj za izlaganje sa zakretnim tankim štapovima

Uređaji za izlaganje sa (okretnim) - prevrtnim bubnjem izvedeni su u dve

varijante: sa tzv. kotrljajućim bubnjem i sa tzv. stojećim bubnjem. Kombinovani su sa trakom. Uređaji za izlaganje sa kotrljajućim bubnjem (slika

71) imaju manji bubanj čije hvataljke preuzimaju tabak od hvataljki pritisnog cilindra i nakon cca 2/3 obrtaja bubnja predaju donjim hvataljkama. Bubanj

tada otkotrljavanjem položi list na stazu sa trakom koja se kreće i predaje list na izlagajući sto, gde poprečni i uzdužni udarni elementi rastresaju i uređuju

naslagu tabaka u obliku stuba. Radi olakšavanja izlaganja koristi se i razduvavanje vazduhom. Štampana strana dolazi u dodir sa bubnjem. Da ne bi

došlo do razmazivanja površina bubnja nije kontinuirana zatvorena površina. Na štapovima imaju sitni zvezdasti elementi koji su lako pomerljivi i lako se

obrću.

Slika 71 Uređaj za izlaganje listova sa kotrljajućim bubnjem

Uređaje za izlaganje sa stojećim bubnjem koristimo kod brzih mašina sa zaustavnim cilindrom (Slika 72). Prečnik bubnja 1,5 puta je veći od prečnika

pritisnog cilindra. Na obimu bubnja imamo u tri reda hvatače. Bubanj ne vrši otkotrljavanje, već list sa zakašnjenjem jednog pritisnog takta položi na stazu

sa trakom. Uz spoljnju vodeću šinu list se neštampanom stranom iznutra pritiska komprimovanim vazduhom. Opasnost od razmazivanja boje nema, a

brzinu uređaja je moguće povećati.

131

Slika 72 Uređaj za izlaganje tabaka sa stojećim bubnjem

Uređaje za izlaganje sa trakom koristimo kod mašina sa njihajućim valjcima i kod dvobrtnih brzih mašina. Jednostavne su konstrukcije. Na izlagaču tabak

leži sa zadnjom stranom, tako da nema razmazivanja i pošto je dužina konstrukcije velika i vreme sušenja je veliko. Sigurni su do srednjih brzina

pogona. Komande za izbacivanje tabaka sa pritisnog cilindra na traku izbacivači listova i igle za skidanje dobijaju pomoću krivuljnih ploča. Deo za

izlaganje može da bude jedna traka (Slika 73).

Slika 73 Babcock-sistem sa jednorednom trakom

Pored ovoga izlaganje se može vršiti sa dve posebne trake (Slika 74). Kod sistema sa dve trake, traka za izvođenje tabaka je fiksna a istovarna traka se

kreće napred - nazad. Pri kretanju napred u horizontalnom položaju tabak se podigne iznad naslage - stuba tabaka i pri kretanju nazad otkotrljavanjem

ispod tabaka, položi ga na naslagu. Funkcionisanje uređaja za izlaganje sa jednom trakom je slično.

Uređaj za izlaganje sa lancem je dobro rešenje. Tabak sa cilindra preuzimaju hvatači koji su montirani na lance i prenose ga na naslagu - stub tabaka. Zbog

hvatanja tabaka istovar i kod velikih brzina je uredan i bez razmazivanja boje.

132

Razmak između redova hvatača podudara se sa obimom pritisnog cilindra . Po

celoj dužini lanca nalazi se više redova hvatača.

Slika 74 Sistem sa dve trake

Zbog opasnosti od nezgode pri rukovanju uređaje za izlaganje sa lancem treba

pokriti sa providnim materijalom (Slika 75).

Slika 75 Uređaj za izlaganje sa zaštitom lanaca

a - sa kratkom stazom lanca, b - sa dugom stazom lanca

U slučaju velike brzine mašine u cilju urednog izlaganja treba primeniti usporivače tabaka. Usporivač tabaka je ili sa mehaničkim držačima ili je

izveden sa usisnim elementom. Na slici 76 je prikazan držač tabaka koga pomera lančani pogon.

133

Slika 76 Usporavanje sa držačem lista

Rešenje sa tzv. usisnim točkom (Slika 77) je jednostavnije. Možemo ga

primeniti i kod većih brzina sa većom sigurnošću nego mehanički držač tabaka.

Slika 77 Usporivač listova sa usisnim točkom

Sto za izlaganje na starijim mašinama je obično fiksiran i sposoban je da primi oko 500 tabaka. Na novijim mašinama moć primanja tabaka je povećana na

način da je njegova konstrukcija spuštena. Veličinu spuštanja možemo podesiti mehanizmom sličnom čekrku ili sinhronizovanjem podizanja stola za ulaganje.

Spuštanje stola uređaja za izlaganje veće je cca za 10% od podizanja stola za ulaganje.

Nepoželjno lepljenje boje i razmazivanje između tabaka umesto dosadašnjeg načina koji zahteva mnogo rada sprečavamo zaprašivanjem. Uređaji za

zaprašivanja otisaka se smeštaju iznad urađaja za izlaganje. Uređaji se periodično aktiviraju, samo onda kada se tabak nalazi ispod glave za

zaprašivanje. Kod više tipova mašina zaprašivač je ugrađen u uređaju za izlaganje, tako da prašak ne ulazi u pojedine delove mašine.

Mašine duboke štampe iz tabaka, iako su retke imaju vrlo dug put kretanja tabaka od štamparskog cilindra do uređaja za izlaganje. Dužina puta tabaka

proizilazi iz poterebe sušenja tabaka odnosno postavljanjem uređaja za sušenje (slika 78). Kod knjigoštampe i ofseta pojedini štamparskii agregati su

134

vrlo kompaktni, jedan uz drugi, a uređaji za izlaganje se nalaze odmah iza

zadnjeg štamparskog agregata. Kod duboke štampe to nije moguće jer se

odštampani tabak mora osušiti u uređaju za sušenje.

Slika 78 Uređaj za izlaganje tabaka u dubokoj štampi

Mašine za štampanje iz rolne

Mašine za štampu iz rolne štampaju na papirnu rolnu - traku. Proces

štampanja na prednju i zadnju stranu zatim štampanje u više boja u jednom radnom procesu je jednostavnije. Istovremeno sa štampanjem moguće je

perforiranje, brojanje, savijanje itd. Moguće su konstrukcije da su na ulazu uređaji za ulaganje iz trake a na izlazu uređaji za izlaganje iz tabaka.

Automatska izmena rolne na uređajima za ulaganje je najčešće rešenje kod savremenih mašina.

Danas su gotovo svi nosači kotura trake štamparske podloge, uređaji za odmotavanje sa automatskom izmenom kotura, bez smanjivanja proizvodne

brzine otiska, opremljeni sa sistemom za regulaciju napregnutosti trake, najčešće papira. Kod većine proizvođača opaža se sličnost konstruktivnih

rešenja uređaja. Na slici 79, kao primer, prikazan je takav uređaj nemačkog proizvođača MAN Roland.

135

Slika 79 Tipični nosač dva kotura s uređajem za odmotavanje i automatskom

izmenom rolne papira proizvodnje MAN Roland

Elemenati uređaja: 1. nosač dva kotura

2. kotur na kolicima pripremljen za ugradnju 3. kotur papira u radnom položaju

4. remenski pogon za ubrzavanje novog kotura nakon izmene 5. uređaj za automatsko slepljivanje i rezanje trake

6. istrošeni kotur sa smanjenim promerom 7. pokretni valjak poduprt pneumatikom za merenje i kompenzaciju

naprezanja trake 8. valjci za odvođenje trake papira

Merenje napregnutosti trake najčešće se izvodi pokretnim valjkom. Korekcija naprezanja sprovodi se posredstvom kočnice koja je najčešće klinom povezana

osovinom kotura, ređe pomoću pogona kotura. Kočnice su najčeše pneumatske, a ima ih i elektromagnetnih. Da bi se istrošena traka mogla

slepiti s početkom trake na novom koturu, mora se novi kotur ubrzati na

obodnu brzinu koja odgovara brzini kretanja trake papira, tj. brzini otiskivanja. Posebni remenski prenos, smešten je obično iznad kotura koga treba ubrzati, i

on služi ujedno i za kontrolu obimne brzine, ali i za regulaciju ubrzavanja. Sistem automatske izmene rolne papira kod trokrakog nosača rolne sadrži tri

regulatora koja upravljaju izmenom rolne papira, pri neprekidnom kretanju trake papira. Oni primaju informacije od električnih generatora i daju određene

komande izvršnim uređajima. Na slici 80 je prikazan sistem automatske zamene rolne kod trokrakog nosača rolne koji sadrži sledeće elemente:

1. trokraki nosač rolne, pogoni ga poseban elektromotor, 2. fotoćelija registrira kraja rolne, minimalni promer kotura daje informaciju

elektromotoru za okretanje nosača rolne za 120° u smjeru kazaljke na satu,

136

3. remenski prenos, podigne se pneumatski u trenutku okretanja rolne, a

kad se rolna okrene on se spušta i uključi se pogon trenja za ubrzavanje

kotura, 4. električni generator, okreće se, a u zavisnosti od broja okretaja menja se

napon (napon je funkcija brzine okretaja), 5. fotoćelija koja daje impulse za početak lepljenja,

6. servomotor. R1, regulator za ubrzavanje kotura. Na ulazu dobija merene veličine A (iz

električnog generatora 4.1) i B (iz električnog generatora 4.2) koje daju informaciju o brzini pomeranja trake u mašini. Regulator zatim daje komandu

izvršnom uređaju koji upravlja brzinom novog kotura posredstvom remenskog prenosa.

R2, regulator izjednačavanja brzina. Kada se izjednače naponi električnog generatora 4.3 koji meri brzinu okretanja nove rolne papira i električnog

generatora 4.1 koji mjeru brzinu pomeranja trake u mašini, regulator R2 mora davati komandu regulatoru R1 za održavanje postignute brzine okretanja nove

rolne jer su brzine izjednačene. R3, regulator lepljenja i rezanja. Nakon što se izjednače brzine stare i nove

rolne započinje proces lepljenja. Regulator R3 daje komandu servomotoru za pokretanje četki koje potiskivanjem trake papira prema novoj rolni utiču na

slepljivanje stare i nove trake papira. Zatim se uključi nož za rezanje stare trake papira i na kraju se isključi

automatika. Četke i nož se vraćaju u prvobitni položaj.

Slika 80 Sistem automatske izmene rolne papira kod trokrakog nosača rolne Firma Wichita iz Niederlassunga, Nemačka, proizvodi uređaje za regulaciju

trake štamparske podloge takođe kontrolom pritiska pneumatske kočnice. Ona se specijalizovalala i za proizvodnju samih pneumatskih kočnica i spojki.

Uređaj Tensiomat (slika 81) za regulaciju napetosti trake zapravo je elektronski regulator koji sa ostalim uređajima gradi pneumatski zatvoreni

137

sistem regulacije. Napetost trake meri se mernim valjkom, a koriguje se

pritiskom vazduha u rotacionoj kočnici.

Merni pretvarač radi na principu mernog ležaja za rukavce vodećeg pokretnog valjka, pri čemu njegove obe strane moraju dozvoljavati pomak valjka. Traka

mora prelaziti preko mernog valjka pod konstantnim obuhvatnim uglom između 90° i 180°. Od pretvarača signal dolazi do regulatora, gde se

upoređuje sa zadatom vrednosti i obrađuje. Izlazni signal utiče na pritisak vazduha u kočnici, odnosno na kočioni moment, a time na napetost trake.

Slika 81 Princip regulacije napetosti trake sistemom Wichita Tensiomat

Elementi uređaja: 1. traka papira,

2. merni pokretni valjak, 3. merni pretvarači, dva podložna kućišta ležaja ose pokretnog valjka,

4. regulator, 5. Magnum, pneumatska kočnica uklinjena na osu kotura.

Uređaj je namenjen za primenu u štampi, kaširanju, premotavanju traka s uzdužnim rezanjem i sl. kod svih vrsta materijala koji se obrađuju iz kotura.

Tačnost regulacije je velika, a provodi se u dva stepena, pri čemu je prebacivanje iz jednog stepena u drugi automatsko. Prvi stepen, regulacije s

prigušenjem namenjen je za normalne radne uslove, tj. za manje promene

brzine i manje razlike između stvarne i zadate vrednosti napetosti trake. Kod većih promena brzine (koje trenutno izazivaju i veće regulacijsko odstupanje)

prigušenje se isključuje. Regulator prelazi na drugi stepen regulacije, "brzu regulaciju" i time iskazuje samoprilagodljivost.

Vazduh se uređaju dovodi pod maksimalnim pritiskom od 7 bara, preko 5 m debljine filtera. Najveći pritisak kod regulacije iznosi 5.5 bara. Uređaji se

međusobno spajaju savitljivim cevima minimalne dužine, spoljašnjeg promera 6 mm, a unutrašnjeg 4 mm.

Kontrola kočionog momenta je pneumatska, što znači da promena pritiska vazduha u kočnici rezultira promenom sile pritisaka radnih elemenata, od koje

zavisi sila trenja a time i kočioni moment. Kočnica se razlikuje od ostalih sličnih kočnica, poseduje pet do osam odvojenih

frikcijskih elemenata, od kojih se svaki može uključiti i isključiti, tj. sudelovati u radu ili ne. To omogućuje višestruko povećanje raspona kočionih momenata

koji se mogu postići ovom kočnicom. Time je ona izrazito pogodna za primenu

na mašinama na kojima se obrađuju razne vrste tanjih i debljih materijala.

138

Izvode se kočnice u četiri različite veličine, a upotrebljavaju se za sve načine

nadzora napetosti trake štamparske podloge, od ručnog upravljanja do

automatske regulacije. Mogu se montirati s jedne ili s obe strane osovine kotura. Maksimalni pritisak vazduha iznosi 5.5 bara, potreban je 2.5 m

vazdušni filter, a ukupni raspon kočionog momenta iznosi od 2 do 1920 Nm. Svi uređaji američkog proizvođača iz Cleveland -a, USA, odlikuju se nekim

zajedničkim karakteristikama (slika 82). U prvome redu, to je upotreba vlastitih patentiranih mernih pretvarača. Svi oni kao merni senzor koriste

poluvodičke tenzometarske trake, što dozvoljava ekstremno male pomake mernog valjka (nekoliko stotih milimetra). To omogućuje puno manje greške

kod merenja stvarne vrednosti napetosti trake. Merni pretvarači se kod kompjuterskih merno kontrolnih CMC sistema obvezno učvršćuju s obe strane

valjka, što osigurava tačno merenje i u slučajevima kad traka ne prolazi sredinom valjka.

Slika 82 Način mjerenja napetosti trake kod svih CMC sustava

Elementi uređaja:

1 traka štamparske podloge, 2 valjci za vođenje (nepokretni),

3 merni (pokretni) valjak, 4 merni pretvarač,

5 pokazivač napetosti trake. CMC regulatori i merni pretvarači namenjeni su različitim načinima regulacije

napetosti trake, koji se mogu primeniti kod odmotavanja kotura, na stazi za vođenje trake i kod namotavanja trake. Zajednička osobina svih regulatora je

da su građeni od jedinstvenog štamparskog sklopa, a isporučuju se u dve izvedbe: u kućištu i u okviru. Izvedba u okviru je namenjena ugradnji u glavni

upravljački sto mašine. Svi imaju dodatni izlaz za zapis ili za dodatni merni uređaj.

Svi uređaji imaju indikator pucanja trake. Na slikama 83, 84 i 85 prikazan je princip regulacije napetosti trake kod odmotavanja sa kotura, na slobodnom

139

delu staze i prilikom ponovnog namotavanja posle otiska. Svi oni imaju gotovo

jedinstvene sklopove.

Indikator napetosti trake namenjen je upotrebi kod otvorenog kruga nadzora. Služi pokazivanju stvarne vrednosti napetosti trake u pokretu. Dobija signale

od dva merna pretvarača koji se nalaze na oba rukavca mernog valjka. Signali se obrađuju kalibriranim pojačalom i pokazuju na pokazivaču napetosti kao

stvarna zatezna sila. Postoji mogućnost analognog i digitalnog pokazivanja, sve u dva merna područja. Prednost analognog pokazivanja jeste u lakom

uočavanju trenda napetosti trake i u načinu merenja, dok je prednost digitalnog pokazivanja u prikazu vrednosti.

Postoje dve izvedbe regulatora napetosti trake: elektropneumatska i elektromagnetna. Elektropneumatski regulator koristi električne signale

stvarne vrednosti napetosti trake, dok je izlazni signal pneumatski, namijenjen kontroli pritiska u pneumatskoj kočnici na uređaju za odmotavanje (slika 83).

Elektromagnetnki regulator se sastoji od jedinstvenog štamparskog sklopa, a u kombinaciji s pretvaračima merne vrednosti i s elektro-magnetski

kontroliranom kočnicom gradi zatvoreni regulacijski sisstem.

Slika 83 Princip regulacije napetosti trake prilikom odmotavanja sa kotura

Elementi sistema:

1 traka štamparske podloge, 2 valjak za vođenje (nepokretni),

3 merni (pokretni) valjak, 4 merni pretvarač,

5 pokazivač napetosti trake, 6 regulator napetosti trake,

7 kočnica na osi kotura.

140

Slika 84 Način regulacije napetosti trake na slobodnom delu staze za vođenje trake

Elementi sistema: 1 traka štamparske podloge,

2 valjak za vođenje (nepokretni), 3 merni (pokretni) valjak,

4 merni pretvarač, 5 pokazivač napetosti trake,

6 regulator napetosti trake, Regulator naprezanja trake za primenu na slobodnom delu staze za vođenje

trake prikazan je na slici 85. Ovaj se način razlikuje od svih dosada navedenih regulatora, jer nije namenjen regulaciji napetosti kontrolom kočnice, nego

posredstvom kontrole pogona, tj. broja okretaja elektromotora koji pokreću valjke za transport trake kroz mašinu. Funkcije pokazivanja podataka su iste

kao i kod regulatora na uređaju za odmotavanje trake (slika 83), a i merenje napetosti trake je sprovedeno istim mernim pretvaračima. Uz to, kod ovog

načina regulacije meri se i broj okretaja dva elektromotora za pogon trake, iz čega se dobija i informacija o brzini pomeranja trake. U regulatoru se

upoređuju svi podaci (regulacijsko odstupanje, brzina trake, broj okretaja svakog elektromotora) da bi se postigao najbolji mogući učinak. Time je izlazni

(upravljački) signal prilagođen blizini trake. To znači da je intenzitet regulacije (korekcije napetosti trake) uvek prilagođen uslovima procesa, što bitno

doprinosi kvalitetu regulacije. Sama korekcija naprezanja trake sprovodi se kontrolom broja okretaja jednog istosmernog elektromotora. Postignuta

napetost trake odnosi se na interval između pogonskih valjaka pokretanih prvim i drugim elektromotorom, pri čemu je drugi elektromotor kontrolisan

regulatorom. Isti tip regulatora se može primeniti na jedinici za namotavanje trake nakon otiska. To je moguće u slučaju da je valjak pogonjen

kontrolisanim elektromotorom postavljenim tako da dodiruje spoljašnju površinu kotura koji se namotava, ka o što je prikazano na slici 85. I ovaj

način regulacije temelji se na izjednačavanju brzina. Sam regulator napetosti trake namenjen je kontroli broja okretaja elektromotora pogonskog valjka.

Razlikuje se od prethodnog regulatora (slika 84) samo u nekim detaljima. Namenjen je regulaciji napetosti trake i za tvrdoću namotavanja. Prima signale

od mernih pretvarača naprezanja trake i od dva elektromotora.

141

Slika 85 Regulacija naprezanja trake prilikom namotavanja valjkom, koristeći

regulator za slobodni deo staze Elementi uređaja:

1 traka štamparske podloge 2 valjak za vođenje (nepokretni)

3 merni (pokretni) valjak 4 mjerni pretvarač

5 pokazivač napetosti trake 6 regulator napetosti trake

Registar

Definicije registra:

- Bočni registar kod rotacione štampe: podudaranje otiska s obzirom na mogućnost bočnog (poprečnog) pomicanja papirne trake, odnosno papirnog

kotura. - Obostrani registar: podudaranje otiska s prve strane tabaka s otiskom na

poleđini tabaka, prvenstveno podudaranje pojedinih stranica kod obostrano otisnutog tabaka. Ukoliko se teži za tačnim podudaranjem pojedinih redaka s

jedne i druge strane tabaka, tada govorimo o registru redaka. Kod višebojnog otiska treba postići uzajamno podudaranje pojedinih boja.

- Uzdužni registar: kod rotacione štampe podudaranje otiska s obzirom na mogućnost odstupanja zbog nesinhronizovanih štamparskih agregata, tj. zbog

nejednolike brzine kojom papirna traka prolazi kroz pojedine agregate ili zbog nejednolične zategnutosti papirne trake. Oprema za nadzor registra može se

podijeliti na: a) opremu za nadzor bočnog registra detekcijom rubova trake,

b) opremu za nadzor obodnog registra detekcijom registarskih oznaka i c) opremu za nadzor obodnog i bočnog registra detekcijom registarskih

oznaka. Oprema pod a) je najjednostavnija, a pod c) najsloženija.

Za sve sisteme nadzora registra je karakteristično da im je izlazna veličina položaj štamparske podloge ili nekog elementa otisnutog na traci.

Neki karakteristični proizvođači opreme za nadzor registra su: FIFE, Grafikontrola, Eltromata, Bobsta.

FIFE je firma specijalizovana za proizvodnju uređaja i sistema za regulaciju bočnog registra i druge opreme koja se koristi za vođenje procesa u grafičkoj

142

industriji. Ovdje opisani uređaji i sistemi su namijenjeni regulaciji transporta

trake pra’enjem i korekcijom njenih pomaka u smjeru okomitom na smjer

kretanja. Svi izvršni uređaji su kontrolisani hidrauličkim cilindrom. Merni pretvarači (detektori rubova trake) mogu biti pneumatski i fotoelektrični.

Primena ovih sistema može biti kod odmotavanja, kod vođenja trake ili kod namotavanja (slika 86). Regulacija kod odmotavanja uključuje bočne pomake

osovine kotura koji se odmotava u smislu zadržavanja konstantne bočne pozicije trake u mašini. Isti pomaci osovine kod namotavanja su usmjereni

tačnom i nesmetanom namotavanju trake štamparske podloge, u svrhu dobijanja urednog kotura ravnih rubova. Sistemi valjka mogu se postaviti na

mesta u mašini gde je potrebna korekcija bočnog registra, a ima mesta za postavljanje mernih i izvršnih uređaja.

Slika 86 Moguća mesta regulacije bočnog registra FIFE sistema a) na slobodnom delu staze, b) kod odmotavanja, c) kod namotavanja

Pri štampanju iz rolni tačnost štampanja u mnogom zavisi od kvaliteta izrade

štamparske forme i pričvršćivanja kao i od pravilnog podešavanja trake papira kao i naprezanja iste. Pod dejstvom promenljivog naprezanja na različito

izdužen papir se ne može štampati ni onda ako je štamparska forma bezprekorna. Ukupna promena naprezanja čine poteškoće koje mogu biti

143

izuzetno značajne. Spora promena naprezanja u pogledu tačnosti štampanja

nije bitna, više se odražava na promene mere pri sečenju zatim pri povećanju

u većoj meri dolazi do cepanja papira. Uticaj naprezanja u papiru, ako nastaje istovremeno u pritisnim uređajima koji slede jedan za drugim a ne pojavljuju

se u istoj meri, treba uzeti u obzir. Nakon što promena naprezanja postaje konstantna naprezanje između

pojedinih pritisnih uređaja postaje konstanta. Vreme potrebno za izbalansiranje karakteristično je za konstrukciju i brzinu mašine. Broj odštampanih primeraka

za vreme prelaznog perioda (period uhodavanja - podešavanja) zavisi samo od konstrukcije a ne zavisi od brzine mašine. Odstupanja puteva i pasovanja

prikazana su na slici 87. Nakon prelaznog područja (perioda) odstupanja pasovanja prestaju. U prelaznom periodu podešavanje registra prouzrokuje

neprolazna odstupanja pasera, i to treba izbegavati. Varijacije naprezanja koje potiču od udara usled inercije rolne, pošto ne postaju stalna, prouzrokuju

neprekidno odstupanje promenjivog smera, što nepovoljano utiče na tačnost štampanja.

Slika 87 Promena naprezanja i odstupanje pasovanja između 1, 2, 3 i 4

jedinice za boju u odnosu na boju 2-ge jedinice u funkciji od vremena

Držači rolne

Na mašinama za štampanje iz rolne nosači drže i fiksiraju rolne papira. Držač rolne dodaje papir u odgovarajućem položaju sa potrebnom zategnutošću

(napregnutošću) trake. U držačima rolne valjci su postavljeni slobodno ili montirani na zavojno vreteno (slika 88). Mesto prihvatanja rolne montirane na

zavojno vreteno na uređaju mašine je nepromenjivo. Rolnu odgovarajuće širine na potrebnom mestu na zavojnom vretenu fiksiramo pomoću konusa sa

navojem. Bočni položaj možemo i naknadno podešavati i kada mašina radi putem pomeranja vretena u smeru ose. Konstrukcija konusa za prihvatanje

smeštena na osovini je prikazana na slici 89.

144

Slika 88 Stezanje rolni na osovini

a - osovina sa navojem b - klizna čaura

Slika 89 Konstrukciona rešenje konusa za stezanje

Rolne malih širina postavljene na sredini osovine zbog velikog savijanja povećavaju opasnost od izazivanja vibracija. Za neprekidan pogon treba

koristiti više nosača rolni. Ova konstrukcija uglavnom se koristi na mašinama malih dimanzija i sa malim brzinama.

Stezanje konusima se primenjuje kod mašina sa velikim brzinama i sa velikim dimenzijama. Rolne podižemo pomoću osovina koji se nalaze na mašini i koje

su bočno podešljive. Stezni konusi, postavljeni su na osovine, imaju kotrljajuće uležištenje i zato se lako okreću (slika 90).

145

Slika 90 Uležištenje konusa za stezanje

Bočni položaj osovina možemo podesiti prema zahtevima štampanja i prema širini rolne. Rolnu steže poseban mehanizam sa bočnim pomeranjem konusa. Osovine primaju i sile stezanja u bočnom smeru (suprotno smeru štampanja) i

tako čine dovoljno kruto rešenje. Pomeranjem celog uređaja se može podesiti i bočni položaj za vreme rada mašine. Pomeranje zbog velike težine i zbog sila

trenja zahteva velike sile. Zbog tačnog hoda ako nusi smešteni na osovinama trebaju biti u istoj liniji i paralelno sa ostalim osama mašine. Rolnu možemo

podići preko pužnog prenosa i zupčastog segmenta postavljenog na na osovine (slika 91) i ručnim pogonom. Na novijim mašinama podizanje je sa motornim

pogonom.

Slika 91 Podizač rolne sa ručnim pogonom

Sa držačima rolne sa dve i tri poluge možemo povećati brzinu izmene rolne. Na

slobodnoj poluzi, dok jedna rolna se okreće, možemo pripremiti novu rolnu za štampanje. Štamparsku mašinu treba zaustaviti samo za vreme dok držač

rolne prevrnemo i papir lepljenjem spojimo. Novija rešenja imaju automatizam lepljenja i spajanja. Dvokraki držači zahtevaju veći prostor nego trokraki,

nasuprot tome jednostavnije su konstrukcije i jeftiniji su (Slika 92 a, b i c). Kod uređaja koji zahtevaju manji prostor (Slika 92 d i e) prihvatanje nove

rolne moguće je samo ako je prethodna rolna pri kraju odmotavanja materijala. Prečnik rolne obično je 900 ili 1000 mm, u izuzetnim slučajevima

može da bude 600 mm. Držači rolne su obično zajedno izvededeni sa mašinom, ali dosta često su posebno izrađeni. Kod mašina sa više štamparskih

agregata i držača rolni, držači rolni smešteni su ispod pritisnih valjaka. Rukovanje ovakvim mašinama vrši se sa dva mesta (nivoa).

146

a b c

d e

Slika 92 Sistemi podizanja rolni

a - sa polugom, b - sa dve poluge, c - zvezdasti, d - sa dvokratkom polugom sa smanjenim dimenzijama, e - zvezdasti sa smanjenim dimenzijama.

Kočenje papira potrebno je da bi napon trake bio konstantan. Rolnu možemo kočiti ili na osovini ili na plaštu. U slučaju kočenja na osovini momenat je

konstantan. Smanjenjem prečnika rolne koji nastaje odmotavanjem, napon u papiru raste, što dovodi do stvaranja nabora na papiru, daljnjim rastom

napona može doći do prekida papira (Slika 93).

Slika 93 Centalna trakasta kočnica

Kočnica može da bude ma koji tip (trakasta kočnica, kočnica sa unutrašnjim -

ili spoljašnjim paknama sa jednim ili sa dve pakne, lamelasta kočnica i sl.). Pogon trakaste kočnice zavisi od smera obrtnja, za kočenje na lameli koja se

147

okreće u smeru fiksiranja potrebna je veća sila, ali ovaj sistem manje zavisi od

promene koeficijentra trenja (Slika 94).

Slična je pojava i kod kočnica sa paknama. Potrebnu silu za pogon kočnice možemo proizvesti ili opterećenjem sa utegom ili upotrebom opruga. Sa

oprugom silu možemo regulisati.

Slika 94 Lamelasta kočnica sa električnim pogonom

Regulaciju sa vijcima bez opruge se retko koristi, potreban napon se ostvaruje kontaktom delova. Momenat kočenja stezni konusi predaju sa osovine na

rolnu. Plašt konusa je ožljebljen. Druga grupa kočnica rolne dejstvuje na plaštu valjka (Slika 95). Fiksirana traka

kočnice vrši trenje na plaštu. Momenat kočenja se smanjuje smanjenjem prečnika rolne i time napon u

papiru ostaje približno isti. Trenje u ležištu i promena obuhvatnog ugla nije značajna. Zbog trenja trake na papiru velika je opasnost u pogledu oštećenja

papira. Skoro jednoliko kočenje se može postići upotrebom kočnica sa plaštom. Traka

za kočenje je beskonačna i kočenje vrši osovina pogonjenja sa trakom. (Slika 96). Promena obuhvatnog ugla ne utiče na kočenje, ali traka za kočenje ne

sme da proklizava na plaštu rolne. Na Slici 97 je prikazana kočnica sa regulacijom. Pomeranjem tega možemo

podesiti željeni napon. U slučaju odstupanja pomeranje poluge preko opruge menja opterećenje kočnice.

148

Slika 95 Kočnica sa trakom – kočenje po obimu

Nedostatak je teško podešavanje i mogućnost oscilacija. Problem oscilacija kod

kočnica koja se regulišu promenom prečnika papirne rolne ne postoji (Slika 98).

Slika 96. Kočnica na plaštu sa neprekidnom trakom

149

Slika 97 Centralna kočnica sa trakom regulisana naponom

Slika 98 Centralna kočnica sa trakom regulisanom po prečniku

Kočnice jednostavne izvedbe možemo koristiti kod mašina do srednjih dimenzija i srednjih brzina. Kod većih mašina i većih brzina rad koji se vrši

zbog povlačenja papira i brzine kretanja u kočnici pojavljuje se u obliku toplote. Prirodno hlađenje kod kočnica sa većim opterećenjem nije

zadovoljavajuće. Kod kočnica sa povratnim napajanjem elementi koji su mirovali sada dobijaju

pogon. Veći deo učinka kočenja vraća se u pogon a samo manji deo se pretvara u toplotu. Povraćaj može da bude mehaničke ili električne izvedbe. Pri

smanjenju naprezanja regulacioni sistem smanjuje brzinu kretanja kočione trake i tako je vrati prethodno stanje (Slika 99).

150

Slika 99 Automaska regulacija napona (mehanički)

Željena vrednost se može regulisati pomoću protivtega. Na nekim tipovima

mašina koristi se regulacija sa pomerljivim tegom, ali sa PIV pogonskim uređajem bez diferencijala. Slična regulacija je u električnoj izvedbi (Slika

100). Valjak osetljiv na promenu otpora reguliše pobudu elektromotora sa

sporednom električnom strujom a time i napetost u papiru. Potrebna napetost podesi se tegom. Ovi tipovi kočnica pri pokretu, masu rolne ubrzaju i vučna

sila, odnosno porast napetosti papira se smanjuje.

Slika 100 Automatska regulacija napona (električna)

Promena napona u papiru prouzrokuje promene pasovanja - pozicioniranja. To je naročito značajno kod rolni sa velikim prečnikom. Dejstvom velikog ubrzanja

prilikom prolaska pri upotrebi bočnih kočnica papir se prekine.

Amortizovanje oscilovanja

151

Amortizer oscilacija smešta se na papirnu stazu iza rolne. Zadatak mu je da

smanji promene napona koji nastaju zbog promenjive vučne sile papira. Kod

sistema sa jednim ili više valjaka sa oprugama sa trenjem, hidraulički, pneumatski ili sudarom se predupređuje da ne dođe do prevelikih oscilacija.

Amortizacije sa sudarom se primenjuju na starijim mašinama u izvedbi sa stazom za vođenje i sa polugom koja se klati ( slika 101).

Slika 101 Automatska regulacija oscilovanja trenjem

Kod tipa sa vodećom stazom obe strane nezavisno su podešljive. Pomoću

gornjeg zavrtnja regulišemo jačinu opruge i time podesimo željeni napon. Kad se napon poveća valjak se pomera nasuprot sile opruge a menjenjem napona

vraća se u prethodni položaj, tako nastali sudar sprečava oscilacije valjka. Različito ponašanje obe strane prouzrokuje bočno pomeranje (penjanje)

papirne staze. Amortizovanje sa trenjem (slika 102) amortizuju u svakom položaju, ali za funkcionisanje potrebna sila pri stezanju papira dodaje se sili

opruge kao i silama mase a dejstvo izjednačavanja se smanjuje.

Slika 102 Amortizacija vibracija trenjem

Sile masa u amortizerima po mogućnosti se smanjuju upotrebom lakih valjaka.

Brze promene napona u papirnoj stazi amortizer može da prati bez rezonancije. U hidrauličnim amortizerima pri stezanju papira klip se pomera na

više i ulje iz gornjeg prostora kroz slobodni prolaz kroz otvore bez smetnji prelazi u donji prostor (slika 103), a pri labavljenju papira otvora se klip koji se

152

kreće prema dole, zatvara se pokrivni lim i ulje preko malih slobodnih otvora

sa gubitkom struji natrag i time apsorbuje energiju kretanja.

Slika 103. Hidraulična amortizacija vibracija

Uzrok promene napona je odstupanje oblika rolne od pravilnog oblika kruga (npr. ovalnost), pri konstantnoj ugaonoj brzini papir se odmota sa

promenljivom brzinom. Unutar jednog obrtaja stvara se dva puta max. brzine zato na brzim mašinama vlastite frekvencije amortizera treba držati na

vrednosti iznad 50 Hz. Promena napona sa amortizerima i frekvencijom se ne

može potpuno izjednačiti, zato odstupanje oblika rolne od kruga treba da bude što manje. (slika 104).

Slika 104 Greške papirne rolne

Zaostale promene napona možemo dalje smanjiti predvučnim valjcima (slika 105), čija je upotreba neophodna na mašinama za štampanje sa visokom

tačnošću i u boji. Iza vučnog valjka varijacija napona papira nije značajna. Prema izvedbi mogu da budu i dva međusobno spojena valjka, od kojih

povlačni valjak je gonjeni. Pritisni stezni valjak je elastično obložen. Brzinu povlačnog vljka u maloj meri je moguće menjati u cilju podešavanja napona. U

tom slučaju ako je stezni valjak gonjen, onda je brzinu promene stezanja valjaka moguće regulisati. Na dva gonjena valjka sa velikim obuhvatnim uglom

možemo postići zadovoljavajući uspeh. Ovo rešenje omogućuje brže uvlačenje papira.

153

Slika 105 Par valjaka za predvučenje

Na brzohodne mašine treba ugraditi promenljive držače rolni. Postoje dva osnovna tipa: papir zalepimo ili na rolni koja se kreće ili na stojećoj rolni.

Konstrukciona izvedba prvog rešenja je prikazana na slici 106.

Slika 106 Automatska promena rolni sa zvezdastim držačem rolni

Proces rada uređaja je: U I. položaju novu rolnu pripremimo za štampanje,

kraj papira snabdemo sa lepilom, šav potreban za traku za kočenje i krajeve se lepe. Papir dolazi u mašinu sa rolne na II. mestu, kočenje vrše kočnice sa

plaštom. Trenutni prečnik rolne kontroliše mašina i pri određenom prečniku pokrene operaciju promene. Kočnica sa trakom se podigne i kočenje rolne

preuzima centralni sistem kočenja. Držač rolne se zaokrene za trećinu obrtaja,

154

i rolna dolazi u III. položaj. Istovremeno pripremljena rolna dolazi na II.

mesto, gde traka kočnice se spušta i rolnu ubrza na vrednost koja odgovara

brzini mašine (obimna brzina cca. 0,2% je manja). U ovom položaju kada se rolna potpuno potroši davač signala mesta za lepljenje pokrene proces

lepljenja. Uređaj sa četkom pritisne papir koji se kreće uz rolnu koja je već snabdevena sa lepilom, odmah zatim jedan ozubljeni nož koji dolazi sa

istrošene rolne je odseče i sa tim istovremeno centralna kočnica istrošenu rolnu zaustavi. Kočenje rolne koja je u radu preuzima kočnica sa plaštom. Kod

izvedbi sa poluautomatom proces primene i lepljenja treba pokrenuti ručnim komandovanjem. U menjaču rolne sa tornjem (slika 106) toliko papira

stavljamo u toranj koliko papira je potrebno za nesmetan rad mašine za vreme porebo za lepljenje na stojećoj rolni. Količina papira je cca 35 m. Ova količina

papira, zavisno od brzine mašine dovoljna je za vreme cca 6-8 sekundi i omogućuje zaustavljanje rolne za vreme lepljenja. Na suprot komplikovanog

vođenja papira, uvođenje papira u mašinu se može brzo izvršiti. U više slučajeva pre početka štampanja potrebno je površinu papira otprašiti.

U tom cilju se koristi odsisavanje ili sa duvanjem kombinovano odsisavanje. Otprašivanje sa četkom nije dobro jer se površina papira olabavi i time se

stvara prašina. Isto tako prašina se stvara ako papir vodimo na malom radijusu, zato ovo po mogućnosti treba izbegavati (Slika 108).

Slika 107 Uvođenje papira u toranj i položaj za vreme rada

155

Slika 108 Otsisavanje prašine

Pri radu sa većom brzinom pri vođenju papira naročito posle sečenja na listove ozbiljne poteškoće čini elektrostatički naboj u papiru. U cilju otklanjanja ove

pojave koristimo jednosmerno - ili naizmenično visoko naponsko odvođenje električnog naboja. Iz metalnih štapova - uređaja za odvođenje naboja vire

metalne igle prema površini papira. Električni napon na ovim iglama je 3000 - 5000 V. Uređaj je obložen sa izolacionom oblogom. Udaljenost urađaja od

papira je 2 - 3 mm. (Slika 109).

Slika 109 Odvođenje elektrostatičkog naboja sa visokim naponom

U tom cilju koristimo i izotopne jonizatore gde punjenje odvodimo preko joniziranog vazduha. Uređaji sa zadovoljavajućim stepenom dejstva zbog

visokog nivoa radijacije u praksi nisu rasprostranjeni. Po drugom principu rade oni uređaji koji slabim vlaženjem promene na površini papira odnos između

kapaciteta i površinskog otpora papira, odnosno smanjuju površinski otpor. Ovu operaciju dovoljno je samo jednom vršiti na početku papirne staze. Voda

se nanosi na površinu papira špricanjem ili dodirom. Špricanjem količina vode u obliku kapljica dolazi na površinu papira i tek pri kraju papirne staze izvrši

svoje dejstvo razlivanjem kapljica. Različita rešenja mogu da rade po različitim principima, da vodu dovedemo na površinu. U primeni su i rešenja sa

raspršivanjem (Slika 110). Četke preuzimaju vodu od valjaka i sa velikom brzinom bacaju vodu na papir. Kod rešenja sa valjcima količinu vode

regulišemo promenom broja obrtaja valjaka za dodavanje. Sistemom dodirivanja papir preuzima vodu od ovlaženog valjka i takvo ovlaženje po celoj

površini čini jedan kontinuirani film. Uticaj toga već na početku papirne staze dolazi do izražaja (Slika 111). Količina dovedene vode reguliše se promenom

broja obrtaja valjaka za dovođenje.

156

Slika 110 Vlaženje papira prskanjem

Slika 111 Vlaženje papira valjcima

Priprema papira pre štampanja i osiguranje odgovarajuće vlažnosti je jedan od najznačajnijih zadataka, pošto za vreme štampanja (naročito kod ofset

štampanja) greške koje se pojavljuju su najčešće vezane za promenu vlažnosti.

Vođenje papira

Papir unutar mašine vode valjci i osovine. Valjci, ako drugi zadatak nemaju, ne

dobijaju pogon. Njihovo uležištenje u cilju podešavanja tačnog vođenja papirne trake je pomerljivo ili se mogu ekscentrično zaokretati. U cilju izbegavanja

štetnih vibracija dimenzije valjaka u zavisnosti od brzine mašine i dužine treba povećati. Obično su uobičajeni prečnici od 50 - 80 mm. Valjci se obično

izrađuju od cevi ili mogu biti od punog materijala. Bitno je da im hod bude vrlo tačan, u protivnom slučaju u papiru izazivaju promenjive napetosti i time

157

pokvare tačno pozicioniranje - pasovanje. Valjci između štamparskih jedinicai u

dodiru sa gotovom štampom mogu prouzrokovati pomeranja. Da bi to izbegli

površinu valjka često izrađujemo hrapavo radi tačkastog naleganja. Radi lake okretljivoti i ostvarivanja podešljivoti koristimo samopodešljive kuglične

ležajeve (Slika 112).

Slika 112 Uležištenje valjka za usmeravanje

Promenu smera hoda papirne trake odnosno dvostruku promenu smera

podešavanja bočnog položaja vršimo ugaono zaokrenutim šipkama ili cevima po čijim površinama klizi papir. Šipke za okretanje, papir obično obuhvata pod

uglom od 180 stepeni, promena smera zavisi od ugla položaja šipke ili cevi, promenom toga ugla promeniće se i smer kretanja papira (Slika 113).

Slika 113 Razmeštaj šipki i cevi za usmeravanje

U slučaju paralelnih šipki ili cevi smer kretanja papira će biti paralelan sa prethodnim, ali u zavisnosti od međusobnog rastojanja pomeriće se bočno. Sa

ovim rešenjem pojedine grane papirne staze koja je sečena na dve ili više grana možemo dovesti jednu iznad druge. Na prevrtnim šipkama ili osovinama

papir ne samo da može promeniti smer već se može preokrenuti i stranu. To se

158

na nekim mašinama koristi da se prevrne papir i omogući štampanje na drugu

stranu. Pri prevrtanju umesto jedne šipke ili cevi koriste se kotrljajni elementi

radi smanjenja trenja. Sa cevima za prevrtanje sa vazdušnim jastukom se može znatno smanjiti trenje. Kod rešenja koja su izrađena od cevi na

spoljašnu površinu preko rupica koje su izgrađene u plaštu uvodimo komprimovani vazduh u cilju stvaranja vazdušnog jastuka (Slika 114). Ispred i

iza uređaja za prevrtanje koristimo vučne valjke radi izjednačavanja napetosti trake. Pomoću šipki za prevrtanje položaj papirne staze možemo u hodu

podešavati.

Slika 114 Cev za okretanje sa uduvavanjem vazduha

Uređajima za podešavanje registra dužinu papirne staze koja se nalazi između

dve uzastopne konstrukcione jedinice možemo promeniti. Pomoću uređaja za podešavanje registra pasovanje - pozicioniranje trake na

koju se štampa u smeru kretanja možemo podesiti između boja kao i štampe prednje i zadnje strane. Isto tako sa ovim možemo podesiti u odnosu na

štampu i položaj sečenja. U slučaju promene linije staze pod nekim uglom (prelom staze) dovoaljn je jedan valjak, koji je smešten na pokretnoj poluzi. U

slučaju daljeg vođenja u pravoj liniji za mogućnost povećanja podešavanja koriste se dva valjka. Uređaj možemo pomerati pomoću puža ili sa vijkom. Za

valjke važe ista pravila kao za valjke za usmeravanje. Podešavanje registera daljinskim upravljanjem može se regulisati i za uređaje

za izlaganje, kod njih se može dobro kontrolisati celokupno funkcionisanje. Daljinsko upravljanje na starijim mašinama vrši se sa osovinom koja je na

bočnim stalcima duž mašine, na novijim mašinama sa električnim uređajem. U slučaju velikih brzina i dugačkih papirnih staza podešavanje registera je

automatske izvedbe. Sa štampom pojedinih boja štampa se i kontrolna oznaka za pasovanje (obično na mestu savijanja). Ova oznaka se upoređuje sa

oznakom na sledećim odštampanim delovima i na kraju sa oznakom sečenja. Fotoćelije čitaju oznake i u sluačju odstupanja prema odstupanju vremena

identifikacije uređaj automatski ispravlja pasovanje – pozicionira traku. Upoređivanje je u odnosu na osnovnu oznaku. U nekim slučajevima osnovnu

oznaka se upoređuje sa magnetnom oznakom koja je na osovini pritisnog

cilindra. Ovo daje mogućnost upoređenja pre momenta štampanja. Neki uređaji upoređivanje vrše ne sa osnovnom oznakom nego kod svake boje sa

prethodnom oznakom. Funkcionisanje ovog rešenja više je izjednačenije nego kod prethodnih. Na istom principu rade uređaji koji su konstruisani, da rolne

koje su štampane na dve odvojene mašine, istovremeno spoje i omoguće njihovo vođenje sa tačnim pozicioniranjem - pasovanjem do sečenja ili

savijanja. Slična su rešenja i uređaja koji uvode odštampane rolne u uređaj za štampanje.

159

Pritisni uređaji - cilindri

Pritisni cilindri mašina za štampanje iz rolne ili na listove uglavnom su slični ili isti. Bitnije odstupanje je u dimenziji kanala za prihvatanje obloge. U zavisnosti

od potreba štampanih proizvoda oni su uži, cca 20 mm, a uređaji za prihvatanja se prilagođavaju (slika 115).

Slika 115 Prihvatanje forme za pritiskivanje sa uskim kanalom

Uređaji za nanošenje boje

Uređaji za nanošenje boje pritiskom na štamparsku formu nanose boju tako da je ravnomerno prekriju. Ravnomerno znači da odnos najtanjeg i najdebljeg

sloja boje po celoj površini (Slika 116).

Slika 116 Ravnomernost debljine sloja boje

Boja se prenosi na podlogu posredstvom štamparske forme. Na štamparsku

formu boju nanose valjci. Prilikom dodira površina, štamparske forme i podloge, sloj boje se deli, nakon razdvajanja površina jedan deo debljine sloja

boje ostaje na jednoj površini a drugi deo na drugoj površini. U pogledu nastalog sloja boje merodavne su debljine oba sloja koji dolaze u dodir, i na

nastalu jednolikost utiče jednolikost oba sloja (Slika 117). Za pravilan rad uređaja za boju potrebno je formu i preko nje celu površinu

otiska jednoliko prekriti bojom, tako da kvalitet otiska koji sledi jedan za drugim bude isti i onda ako promenimo brzinu mašine. Pojedina mesta otiska

imaju različit zahtev u pogledu boje, zato uređaj za nanošenje boje treba da zadovolji zahteve nivoa potrebnog kvaliteta u zavisnosti od proizvoda.

160

Slika 117 Šema prenosa boje

Konstrukcioni elementi uređaja za nanošenje boje su sledeći: (Slika 118)

posuda boje sa vljakom sa zazorom kroz koji se ispušta boja, valjci prenosači boje, valjci razribači, valjci nanosači boje na štamparsku formu i forma.

Slika 118 Različiti uređaji za nanošenje boje za mašine sa ravnim postoljem Dodavanje boje iz posude za boju u poprečnom smeru mašine vrši se

regulisanjem zazora otvora posude za boju (vijcima, pogonom i sl.) a u uzdužnom smeru regulisanjem brzine okretana valjka u posudi za boju -

duktoru. Na dnu posude za boju nalazi se rakel - brisač izrađen od čelika.

Možemo ga pomerati sa vijcima smeštenim na međusobnom razmaku od 30-60 mm direktno u dodiru sa limom ili preko poluga ili pogonom.

Regulisanjem zazora između valjka posude i rakela - noža možemo podesiti debljinu sloja boje. Valjak posude okreće mehanizam čekrka. Kod mašina sa

štampanjem na listove za svaki takt štampanja mehanizam okrene valjak za

161

jedan korak. Kod mašina za štampanje iz rolne je usklađen sa brzinom

kretanja trake. Na Slici 119 je prikazana šema posude za boju. Valjak

međuprenosač prenosi boju sa valjka posude u sistem za boju. Naizmenično dolazi u dodir sa jednim i sa drugim uređajem, stvarajući vezu između valjka

posude sa malom obimnom brzinom i sa prvim čeličnim valjkom prenosa boje za razribavanje koji se okreće sa velikom obimnom brzinom.

Slika 119 Posuda za boju na principu klatna

Zbog ubrzavanja i usporavanja masa valjka treba da je što manja, ali i ovako sposoban je da ostvari dva radna takta u sekundi. Pri većem hodu neostvaruje

se snabdevanje sa bojom svakog otiska. Elastična obloga valjka (masa valjka, poliuretan, guma ..) ostvaruje tačan dodir sa oba čelična valjka. Iz mašine se

može lako izvaditi radi pranja i zamene. Za uže formate koriste se kraći valjci od pune širine mašine. Deo za razribavanje se sastoji od međusobno povezanih

valjaka od čelika i valjaka sa elastičnom oblogom. Zadatak im je da boju preuzetu od valjka posude rašire i da stvare film boje jednolike debljine, zatim

da otklone neujednačenosti stvorene prilikom izdizanja pritisne forme, kao i za magacioniranje boje za vreme dok ne stigne nova količina. U cilju povećanja

efikasnosti rada prečnici valjaka su različiti. Čelični valjci ugrađeni u mašinu su gonjeni i imaju mogućnost pomeranja u smeru ose i time ostvaruju (bočno)

poprečno kretanje čime vrše razribavanje boje. Za pogon poprečnog kretanja - razribavanja postoje razna rešenja (Slika 120).

Odnos prečnika čeličnih valjaka odgovara odnosu broja zuba pogonskih zupčanika a uležištenje omogućuje aksijalno pomeranje (Slika 121). Prečnici

gumenih valjaka, pošto nemaju pogon, nezavisni su ali ne upotrebljavamo više od tri različita prečnika. Radi pranja ili zamene valjke iz mašine možemo

izvaditi, a njihova uležištenja su podešljiva. Nakon zaustavljanja mašine valjci se mogu podešavati. Opšte pravilo je da čelični valjak može da bude u dodiru –

sprezi samo sa gumenim valjkom.

162

Slika 120 Varijante rešenja pokretanja bočnog (poprečnog) kretanja -

razribavanja

U izuzetnom slučaju, može da bude u dodiru gumeni valjak sa gumenim

valjkom. Njihov broj radi zadovoljavajućeg snabdevanja sa bojom treba da bude barem tri ali često imamo četiri. Dva valjka su samo kod forme sa

jednostavnijim rešenjima sa manjim odnosom ispunjenja bojom. Jedan valjak može biti dovoljan kod snabdevanja sa bojom uređaja za numerisanje.

Slika 121 Uležištenje valjaka sa redom kuglica

Pogledi u konstrukciji uređaja za snabdevanje sa bojom nisu usaglašeni. Neki konstruktori zastupaju valjke velikih dimenzija sa magacioniranjem veće

količine boje, neki drugi sa više valjaka manjih dimenzija sa povećanjem broja prenošenja boja pokušavaju popravljati ujednačenost debjine sloja. Pojedine

fabrike i unutar jedne familije mašina kod pojedinih mašina primenjuju različite sisteme (Slika 122).

163

Slika 122 Razna rešenja uređaja za nanošenje boje

Konstruktori smatraju da je i smer kretanja (strujanja) boje bitan pošto svaki valjak predaje više boje valjku sa kojim dolazi prvo u dodir u smeru obrtanja.

Tako možemo razlikovati glavne i sporedne grane, ali njihov uticaj na jednolikost nije bitan (Glavni smer kretanja i sporedni smer kretanja). (Slika

123). U slučaju ofset mašina prvo dodavan deblji sloj smanjuje se stvaranjem

emulzije. Veći broj valjaka pomaže isparavanje preuzete vode. Kod mašina sa brzim hodom umesto tradicionalne posude za boju sve češće se upotrebljavaju

uređaji sa kontinulanim radom, naročito kod mašina za štampanje u boji, da bi izbegli variranje bojenja. Pri jednom rešenju boju pomoću pumpe nanose na

prvi valjak dela za razribavanje. Po celoj širini mašine na razmaku koji odgovara vijcima za podešavanje, boja stiže preko cevovoda.

164

Slika 123 Smerovi strujanja boje

Svakoj cevi pripada jedna pumpa čiju količinu možemo regulisati (Slika 124).

Slika 124 Dodavanje boje pomoću pumpe

Jednoličnije dodavanje boje moguće je sa uređajem sa valjkom. Valjak se u posudi okreće, debljinu boje reguliše nož iznad valjka. Valjak posude sa delom

za razribavanje povezuje jedan čelični valjak, koji se okreće brzinom uređaja za dodavanje boje sa kojim je spojen sa jednim gumenim valjkom. Zazor od

0,02 - 0,05 mm između valjka posude i valjka za prenos obezbeđuje za vreme nesmetanog okretanja da se preuzima sloj boje (Slika 125).

165

Slika 125 Skidanje i obezbeđenje sloja boje

U slučaju mašina duboke štampe, nanošenje boje se može razmatrati kao poseban sistem. Boja se nanosi na cilindar sa štamparskom formom u debljem

nanosu koji tanak čelični nož "rakel" skida sa neštampajućih mesta, tako da boja ostaje samo u čašicama štamparske forme. Boju iz posude preuzima

štamparska forma direktno uronjavanjem u posudu za boju, ili pomoću cevovoda koji boju dovodi pomoću pumpe na štamparsku formu.

Pumpa preuzma i ulogu cirkulisanja - mešanja boje, što se u ostalim slučajevima o tome posebno mora voditi briga. U nekim sistemima dolivanjem

boje i razređivača ne samo da dopunjujemo smanjenu količinu već i ton boje držimo na istom nivou. U procesu flexografske štampe boju nanosimo sa

valjkom (Slika 126). Ovaj sistem sprečava povratno dejstvo forme na uređaj za nanošenje boje. Sloj boje koji dobijemo sa valjka za nanošenje uvek je

jednolične debljine. Ovaj sistem kod boja sa visokim viskozitetom nije primenjiv. U novije vreme mašinu snabdevamo sa uređajem za automatsko

pranje.

Slika 126 Uređaj za boju kod flexografske štampe

Na jedan valjak prenosnog sistema valjaka za filmovanje boje, naleže tanak

čelični nož po sistemu rešenja "rakel" koji višak boje odvodi u rezervoar koji se nalazi ispod (Slika 127). Pri radu nož odmaknemo od valjka.

166

Slika 127 Odvođenje viška boje

Izlazni uređaji

Na početku uređaja za izlaganje za potrebe savijanja rolne odnosno uzdužno savijanje papira postoji uređaj u obliku levka sa vučnim valjcima smeštenim

ispred i iza njega, zajedno sa usmerivačkim valjcima, smeštenim na donjem delu (Slika 128). Levak se sastoji od dva lima na ivicama zaobljenim i pod

podešljivim pod uglom, koji se u donjem delu završava u takozvanom nosu. U novije vreme koriste se cilindrični ili konični štapovi smešteni pod

odgovarajućim uglom.

Slika 128 Levak za savijanje

Na nekim mašinama na površini štapova stvara se vazdušni jastuk ili se

štapovi polako okreću da ne bi došlo do nepoželjnog trošenja. Promenom ugla nagiba levka položaj izlaska materijala se može podesiti. Promenom ugla levka

i podešavanjem valjaka za usmeravanje možemo podesiti jednoličan hod bez gužvanja. U cilju jednolične vuče ispod levka su dva para vučnih valjaka kod

jednog desni a kod drugog levi valjak je gumiran. Oba valjka u paru dobijaju pogon.

167

Papir se uzdužno seče kružnim noževima (Slika 129). Isto tako kružnim nožem

se seku ivice odštampanih formata. Ukoliko samo donji nož dobija pogon gornji

nož okreću gumeni prstenovi montirani sa obe strane kružnog noža. Obimna brzina donjeg noža podudara se sa brzinom kretanja papirne staze. Ukoliko

oba noža dobijaju pogon onda se obimna brzina može povećati i time je sečenje čistije i sigurnije, ali onda pored noža nema potrebe za gumenim

prstenovima.

Slika 129 Kružni (rotacioni) nož

U poprečnom smeru papir možemo seći sa nazubljenim nožem. Na brzohodnim mašinama možemo ih koristiti za istovremeno sečenje više listova, do debljine

16 listova. Nož se nalazi na obimu cilindra između steznih elemenata koji za vreme sečenja papira pritiska pritiskač kojeg čvrsto potiskuje opruga. Nož

useca u kanal prema suprotnom cilindru gde je smeštena gumena letva koja ima i funkciju da papir fiksira za vreme sečenja (Slika 130).

Slika 130 Poprečno sečenje ozubljenim nožem

Nož dolazi u kontakt sa gumenom gredicom, koja pored sečenja osigurava i rad noža sa znatnijim smanjenjem oštećenja, a istovremeno imamo sigurno

stezanje papira.

168

Sečenjem prestaje mogućnost transportovanja bez hvatanja. Najednostavnije

prihvatanje lista i najsigurnije je bod sa iglom, koja probadanjem fiskira papir

na valjku. Pri velikim brzinama možemo postići dobre rezultate, zatim više listova možemo složiti jedan na drugi bez opasnosti da list ispada. Pri sporijim

brzinama koristimo rešenje sa trakom i sa držačima listova. Prednost im je u odnosu rešenje sa iglama što se ne oštećuju listovi.

Ako sečenje sa ozubljenim nožem iz estetskih razloga ili zbog kvaliteta nije poželjno onda sečemo sa dva noža sa pravolinijskom reznom geometrijom.

Jedan nož može da bude fiksiran. Kod noževa koji su fiksirani na valjak zbog tačnog sečenja osim tačnog podešavanja noža važno je i da savijanje bude bez

zazora, ali to otežava rukovanje sa uređajem. U slučaju upotrebe jednog okretnog i jednog fiksnog noža, nož postavljen na valjku sa izvodnicom valjka

zatvara ugao do 1 stepena. Ovakao sečenje po celoj širini ne vrši se istovremeno, hod je mirniji i uticaji sile su manji. Oštrica okretnog noža

upravna je na smer kretanja papira, osa valjka sa smerom kretanja zatvara ugao iste veličine koliko je ugao između noža i izvodnice valjka. Podešeni ugao

donjeg fiksnog noža dvostruko je veći od prethodnog (Slika 131).

Slika 131 Poprečno sečenje sa nožem sa pravolinijskom oštricom

Posle sečenja zadržavanje lista sa trake i direktno izlaganje možemo koristiti do brzine cca 1,5 m/s. Na mašinama sa većom brzinom listove treba

postepeno usporavati. Sakupljanje listova u naslagu od 5-15 listova povećava sigurnost izlaganja i omogućava efikasnije funkcionisanje (Slika 132).

Slika 132 Izlaganje sa sabranim listovima

Posle sečenja često se vrši savijanje. Poprečno savijanje sa savijanjem uz

pomoć levka pre sečenja znači dva savijanja. Savijanje između valjaka može se izvršiti sa velikom brzinom i tačnošću (Slika 133).

169

Slika 133 Poprečno savijanje

Daljnje savijanje može biti paralelno sa ovim, u ovom slučaju na istom valjku;

ili može biti vertikalno, u tom slučaju posle izlaska već jednom savijeni papir dolazi ispod posebnog uređaja za savijanje gde jedan vertikalno pokretni nož

pritisne list između okretnih valjaka i tako ostvaruje treće savijanje (Slika 134). Ovo zadnje savijenje ne postiže tačnost prethodnih i obično ga možemo

koristiti samo pri smanjenoj brzini mašine pošto listovi na transportnoj traci nisu fiksirani i mogu se lako pomeriti.

Slika 134 Uređaj za savijanje i izlaganje

Za mašine za štampanje novina razvijeni su uređaji za izlaganje i prihvatanje velikog broja listova. Pri normalnom pogonu mogu postići učinak izlaganja

40.000 savijenih primeraka. Sa levka za savijanje papir se uvodi u uređaj gde se sa nazubljenim nožem seče. Savijeni listovi se obično skupljaju na naslage

koje su raspoređene u obliku zvezde. Brojanje je olakšano uređajem koji

170

omogućuje da se svakih 50 primeraka izlaže u stranu. Listovi napuštaju

mašinu savijenom ivicom napred, zato je izlaganje neometano.

Postoje i rešenja istovarnih uređaja u obliku zvezde koji listove izlažu u naslage u obliku snopova (Slika 135), naročito pri masovnoj proizvodnji knjiga. U

okviru ovih uređaja često su i prese za naslagu listova. Transportna traka priključena uz uređaj za izlaganje čvrsto drži listove i transportuje u

vodoravnom ili vertikalnom smeru na veće udaljenosti, donosi ih na mesto za dalju obradu, i kod ovih sistema nije potreban ponovni pretovar.

Slika 135 Izlaganje naslaganih knjiga u uređaju

Sušare

Sušenje svežih otisaka ima naročito velik značaj kod štampanja iz rolne. Upotreba sušenja sve je češća kod brzohodnih mašina za štampanje iz tabaka.

Potrebna količina toplote prenosi se na papir, odnosno boju na papiru, direktnim dodirom sa zagrejanim bubnjevima za sušenje. Grejanje je obično sa

zagrejanim vazduhom a može sa plamenom gasa. Sušenje može biti i zračenjem kada infracrvene zrake apsorbuje materijal koji želimo zagrejati.

Za sušenje treba upotrebljavati takve sisteme koji potrebnu temperaturu za sušenje stvaraju samo u tankom sloju papira. Na ovaj način promene

dimenzija, zbog promene vlažnosti papira možemo svesti i zadržati u mogućim najužim granicama. Ovo najbolje postižemo intenzivnim grejanjem u kratkom

vremenu i posle brzim hlađenjem. U slučaju brzohodnih mašina vreme je ograničeno pa se proces sušenja mora brzo realizovati.

Kod visoke - i ofset štampe u slučaju kad otiske sušimo sa gasom, plamen gasa koji gori sa viškom vazduha direktno je u dodiru sa površinom koju

sušimo. Kratkotrajno intenzivno grejanje ne stiže da zagreje papir u celom preseku, naročito unutrašnje slojeve, zato dejstvo dolazi do izražaja samo u

površinskim slojevima, i ne dolazi do zapalenja. Proces oksidacije direktno pomaže sušenje boje. Ovaj postupak kod lako zapaljivih materija ili

razređivača nije moguće primeniti. Materijali kod kojih se pri sušenju na površini stvara gušći sloj nisu podesni za površinsko sušenje, jer sloj koji se

stvara na površini otežava daljnje sušenje. Sušenje treba da krene iz unutrašnjih slojeva, u tu svrhu najviše odgovaraju infracrveni zraci, kod kojih

171

se toplota stvara u dubini materijala zbog apsorcije. U uređaju u cilju

efikasnijeg sušenja i sprečavanja paljenja treba koristiti intenzivno strujanje

vazduha u takvoj meri da u slučaju zaustavljanja kretanja, primljena i predana količina toplote u materijalu bude uravnotežena ispod temperature paljenja.

Najčešće se upotrebljava kod lakiranih proizvoda i za sušenje površina sa lepilom (Slika 136).

Slika 136 Infrasušenje

U slučaju duboke štampe koristi se zagrejani bubanj i zagrejani vazduh

obzirom na zapaljivost upotrebljenih materijala. Prilikom sušenja materijala koji se omekšaju na povišenoj temperaturi, na mestu gde vruć vazduh dolazi u

dodir sa materijalom, potrebno je materijal podupreti (prilikom pritiskivanja folija od veštačkog materijala). Grejanje bubnja vrši se ugrađenim grejačima

snabdevenim sa regulatorom temperature, ili cirkulacijom grejnog sredstva (Slika 137). Razređivače vezuju pomoću uređaja sa aktivnim ugljem.

Slika 137 Sušara sa bubnjem

Uređaji za vlaženje

Pri ofset štampanju elemente forme treba ovlažiti pre nanošenja boje.

Savremene štamparske forme primaju samo malu količinu vode, debljina sloja obično oko 1 m. Vodu na površinu tako treba dovesti da na neštampajućim

delovima se stvara neprekidan film ali da sprečimo da štampajuće površine

primaju vodu, radi sprečavanja stvaranja emulzije. U pogledu rešenja uređaja za vlaženje bilo je više pokušaja, ali samo rešenja sa valjkom su se razvila,

172

pošto uređaji sa špricanjem ili sa duvaljkama gornje zahteve nisu ispunjavali,

dodavanje vode u zavisnosti od brzine mašine stvarali su poteškoće.

Kod tradicionalnog rešenja (Slika 138) od valjka koji se okreće u vodi, jedan valjak koji se klati oko osovinice preuzima vodu i predaje valjku od bronze ili

valjku sa hromiranom površinom. Valjak koji se klati ima dvostruki zadatak, jednim delom predaje vodu a drugim delom da veže deliče boje koje valjci

brisčai skidaju. Štamparske forme ovlažuju valjci presvučeni mekanim materijalom koji zadržava vodu (fic, flanel). Količinu vode možemo regulisati

promenom broja obrtaja valjka koji se okreće u vodi ili brisačima. U rezervoaru nivo vode je konstantan, na nekim mašinama koristi se cirkulacioni sistem.

Slika 138 Rešenja uređaja za vlaženje

a - tradicionalno

b - sa dodirnim valjcima c - sa rasipršivanjem vode

d - sa vazdušnim razduvavanjem

Kod Dahlgren-sistema potrebna količina vode se dovodi na prvi valjak za

nanošenje boje, tako valjak za nanošenje boje sa slojem vode koji se nalazi na farbi najpre navlaži i posle neposredno nanosi boju na formu (Slika 139).

Prema iskustvu stvaranje emulzije je neznatno, trošenje forme u odnosu tradicionalnom sistemu je neznatno. Kod ovakvih sistema vodi treba dodati

izopropil alkohola.

173

Slika 139 Nanošenje vode na valjak za boje

(Dahlgren-sistem)

Posebne jedinice - uređaji

Kod nekih mašina u cilju sprečavanja promena dimenzija pri sušenju uporebljava se hlađenje. Papir se provodi kroz jedan ili dva para valjaka koji su

hlađeni vodom. Papir sa velikom uglom obuhvata valjak i za vreme prolaza preko njega predaje se veći deo toplote sa podloge, koji je preuzet u uređaju

za sušenje. Ovaj uređaj obično je ugrađen kao posebna jedinica za papirnu stazu. Na slici 140 je prikazana jedinica koja snabdeva dve međusobno

nezavisne papirne staze. Pri izradi otisaka u najvećem broju slučajeva je potrebno numerisanje na

jednom ili na više mesta. Uređaj za numerisanje koji radi na principu rotiranja olakšava daljni tok rada i može smanjiti veliki deo ručnog rada. Prema želji

možemo numerisati prema unapred ili nazad. Na nekim mašinama postavljeni posebni uređaji mogu numerisati i prednju i zadnju stranu (Slika 141). Pri

numerisanju u većoj količini možemo koristiti i dve osovine. Na rotacionim mašinama u uzdužnom smeru perforiramo sa alatima

postavljenim paralelno sa osom obrtanja. Alat pritiska opruga na spregnuti cilindar. Cilindar je pogonjen. Ovo perforiranje je u stvari linijsko perforiranje.

Alati za perforiranje smešteni su na držač na kojem pojedinačno možemo podesiti poprečnu dimenziju. Pomeranjem držača zajedničko podešavanje

moguće je i za vreme rada mašine. Ploče rade u paru od kojih na jednoj ploči ima otvor a na drugoj su igle. Za tačan hod alata potrebno je da pogonski

zupčanici budu bez zazora. Za odstranjivanje otpadaka za ploču sa otvorima priključeno je kućište u koje se prihvata otpad.

Pri perforiranju u nizu perforator prati brzinu kretanja papirne trake.

174

Slika 140 Sistem valjaka za hlađenje trake

I u poprečnom smeru je moguće rotaciono perforiranje. Papir se vodi na

jednom cilindru na kojem se nalaze otvori, a na suprotnom cilindru je smešten potreban broj noževa čiji zupci ulaze u otvore cilindra.

Slika 141 Rotacioni uređaj numerisanja

Poznato je rešenje sa cilindrom gde noževi, slično uzdužnom perforiranju,

seku na površini cilindra. Podešavanje ovog sistema je teže, ali kvalitet perforiranje je bolji. Kod mašina koje rade sa prekidima primenjuju se noževi

za peforiranje. U više slučajeva papir istovaraju tzv "leporello" pogonom (Slika 142) . Mesto pogona obično određuju poprečnim perforiranjem, zatim

jedan specijalni uređaj za izlaganje savija papir u dva smera, zatim se

175

primenjuje stezanje pužom i transportovanje trake . Ovaj uređaj za izlaganje

omogućuje neprekidan pogon.

U cilju olakšavanja uvlačenja i radi izbegavanja nezgode pri uvlačenju široko je primenjen sistem za automatsku uvlačenje. Ovi sistemi su primenljivi kod

dugačkih i teško pristupačnih staza. Njihovo funkcionisanje obično se ne odnosi na celu mašinu već samo na pojedine delove uređaja.

Slika 142 Leporell pogon

Uređaji za detekciju prekida, obično su rešeni električno, dodirom ili fotoćelijama i ugrađeni su na više mesta papirne staze. U slučaju prekida

zaustavljaju mašinu. Smešteni su u jednom redu i mogu detektovati i eventualne druge greške papira i zaustaviti mašinu. Postoji mogućnost

kontrolisanja otpreska i na brzim trakama. Ovi uređaji su naročito podesni za izradu neprekidnih proizvoda pošto tu bez zaustavljanja mašine nema drugih

načina konrole. Poznati su uređaji sa tzv. blic osvetljenjem i sa okretnim ogledalom. Ovo zadnje rešenje ima prednost što papir može da se prati na

dužoj putanji i tako daje mirniju sliku (Slika 143).

176

Slika 143 Kontrola sa okretnim oledalom

Pogon štamparskih mašina

Za glavni pogon štamparskih mašina najčešće se koriste elektromotori. Snaga

motora zavisi od veličine i tipa mašine, obično je 2-7 KW. Za mašine za koje štampaju iz rolne snaga pogonskog motora je 5-25 KW. Da bismo zadovoljili

pogonske uslove potrebna je promena broja obrtaja u opsegu 1 : 30. Ovu veliku promenu broja obrtaja uobičajenim motorima nije moguće ostvariti.

Zato koristimo trobrzinski motor sa reduktorom i velikim prenosnim odnosom. Široko su u primeni motori sa naizmeničnom strujom sa regulaciojom čije

brojeve obrtaja možemo regulisati daljinskim upravljanjem. Momenat motora u celom opsegu je konstantan i nezavisan je od promene opterećenja (Slika

144). Nedostatak mu je da kada duže vremena radi na niskom broju obrtaja zahteva

hlađenje. Danas više koristimo motor sa naizmeničnom strujom regulisan pomoću poluprovodničkih ispravljača zbog dobrih pogonskih osobina i povoljne

regulacije. Na mašinama za štampanje novina kod jedinica sa 16 stranica koristi se

poseban pogonski motor da bi mogli pojedine jedinice (delove) nezavisno koristiti. Pri povezivanju mašina glavna vretena su mehanički sinhronzivana.

Električnom sinhronizacijom tačnost, što zahteva pasovanje, nije ostvarljiva. Zbog tačnosti pasovanja pogonski lanac treba sastaviti od što manjeg broja

177

elemenata, pogonski zupčanici i ostali elementi spajanja treba da su bez

zazora. Broj obrtaja glavnog vretena dvostruka ili trostruka je pritisnog valjka.

Slika 144 Šema povezivanja elektro-motora