MULTIMEDIJALNI SISTEMIRADNA SKRIPTA

- slajdovi sa predavanja -Dragana Glušac

1. Mediji u službi komunikacije

MEDIJI

MEDIJ:

Sistemi za komunikaciju sa

širom javnošću.

Multimedijalna komunikacija

• Masovni mediji: radio, televizija, štampa,

• Logika masovnih medija – komercijalnost ipasivnost

• Čovek vidi i čuje sve više, ali je sve manje u interakciji sa drugim čovekom (otuđenost).

• IKT Tehnologija OMOGUĆAVA čovekovo uključenje u globalni medijski kompleks

12/28/2017 4

Multimedijalna komunikacija je istovremeno korišćenje više medija ili simultano korišćenje više načina komuniciranja.

Cilj multimedije je višestruk, snažan doživljaj informacije.

12/28/2017 5

Značenje reči

Multimedia - višemidijuma

Media - množina od Medium

Multi – pleonazam?

1 medium = 1 CD

Media > 1 CD = više od 1 cd-a

Multimedia = više formi mediuma

Definicije i opšti pojmovi

• Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih reči multus (mnogi) imedium (medijum)

• Multimedija predstavlja integraciju različitih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji elemenata.

• Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u kombinacijiteksta, grafike, zvuka, animacije i videa objedinjenih pomoću računara.

• Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem zvuka, animacije ili videa; u najširem smislu programska podrška koja korisnicimaomogućuje pristup ovim medijima

• Interaktivna multimedija – korisnicima je omogućena kontrola nadaplikacijom, ako je dodata struktura hiperveza - hipermedija

Definisanje multimedija

Mutimedija je definisana u više navrata tako da postoje različite definicije ovog pojma. Navešćemo neke od njih:

Nergroponte: “Nenaporno mešanje bitova. Početak je da se podesi pomešano, a mogu se koristiti i zajedno ili odvojeno. Mešavina audia, videa i podataka se zove multimedija, zvuči komplikovano, ali nije ništa više nego pomešani bitovi.”

• Feldman: “Multimedija je mešavina, integracijapodataka, teksta, svih vrsta slika i zvuka unutar jednogdigitalnog informacionog okruženja.” [2]

• Obe definicije su sa aspekta hardversko – tehničkih kriterijuma. Reč jeo tome da je multimedija kombinacija digitalnih podataka koji se računarski podržani ili tehnička integracija separatnih medija najednom digitalnom mediju.

• Po Galbreath-u multimedija se konstruiše tek u sferi korisnika - u njegovoj percepciji, odnosno svesti.

• Riehm i Wingert kažu da: “multimedijalnost ne znači da na CD-ROM-u idu zajedno slike, video i tonovi; to mora da da jedan povezan ukupan odnos. Samo smislena kombinacija koja podržava sadržaj ima draži”. [2]

• Mayes: “Multimedijalni sistemi nisu prvenstveno definisani svojom strukturom podataka, već prirodom svoje komunikacije.” [2]

http://www.youtube.com/watch?v=Wnm7sv2A4Cg

SUŠTINSKE ODLIKE KOMUNIKACIJE

Komunikacija ima 3 suštinske odlike:

1) ona je proces ostvarivanja veza među ljudima

2) komunikacija je aktivnost

3) komuniciranje se uči.

MEDIJI U OSTVARIVANJU KOMUNIKACIJE

ČINIOCI KOMUNIKACIJE

• Pošiljalac (enkoder)

• Informacija

• Kanal

• Percepcija

• Primalac (dekoder)

12/28/2017 13

1. Pošiljalac

Izvor informacija i inicijator komunikacije. Enkodira poruku - prevodije u smisaoni materijal koji primalac može lako da razume.

Principi uspešnog enkodiranja:

Relevantnost, Jednostavnost, Organizacija, Fokusiranje

12/28/2017 14

2. Informacija - poruka

• sastoji se iz verbalnih simbola i neverbalnih znakova

12/28/2017 15

3. Kanali

putevi (tokovi) kojima se odvija komunikacija u organizaciji. Dele se na: kanale nadole, kanale nagore i horizontalne kanale. Važna je i podela na formalne i neformalne kanale.

12/28/2017 16

4. Percepcija

• značenje koje poruci pridaju pošiljalac i primalac.

• Cilj je da se značenja koja pošiljalac i primalac pridaju poruci ne razlikuju u tolikoj meri da oni percipiraju poruku sasvim različito. Percepcija je bitna i za enkodiranje i dekodiranje poruke. Ona je najveći izvor prekida u komunikaciji.

• PERCEPIRA SE LOGIČKA STRUKTURA INFORMACIJE

12/28/2017 17

Percepcija putem čula – ekstroreceptora:

12/28/2017 18

83%

8%

9%

Mozak prima podatke dobijene

od oka.

Oko sagledava:

- osnovne oblike za 30 ms

- detalji u roku od 100 ms

12/28/2017 19

oči pamte sliku na momente, čime se stvaraju nervni impulsi koje mozak prepoznaje kao kretanje

12/28/2017 20

• Mozak funkcioniše tako da slike oko nas pokušava da povezuje smisleno i na osnovu prethodnog iskustva.

• Kada se pravi optička varka, tada se namerno daje dvosmislena informacija, što naš mozak zbunjuje.

• Mozak nije u stanju da istovremeno vidi dve različite slike, već sve što nam je u vidokrugu povezuje u jednu sliku, to jest celinu

12/28/2017 www.brainybetty.com 21

12/28/2017 22

5. Primalac

• Primalac (dekoder) prevodi poruku pošiljaoca u formu koja ima značenje za primaoca.

• Da bi to postigao, on mora da shvati suštinu poruke, motive pošiljaoca, njegove interese.

12/28/2017 23

• Jedna od osnovnih aktivnosti primaoca je -slušanje.

• Slušanje je osnovni uslov da poruka bude shvaćena. Ispitivanja, međutim, pokazuju da većina ljudi može da reprodukuje neposredno po slušanju samo 50% onoga što su čuli od drugoga, a posle dva meseca samo 25%.

12/28/2017 24

Hipertekst i hipermedija

• Hipertekst

Tekst, prikazan na računaru, koji sadrži linkove ka drugim tekstdokumentima. Čitalac može jednostavnim klikom na link da otvori drugitekst koji detaljnije objašnjava taj pojam.

Na ovaj način, čitalac hiperteksta stvara sopstveni put pretraživanja I čitanja

• Hipermedija

Nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija, zvuk, video, itd. Koristi se za WWW (World Wide Web)

Danas multimedija treba da obezbedi sledeće multimodalitete:

• Multitasking – rad sa više procesa istovremeno

• Paralelnost – mediji se mogu paralelno prikazivati i izvršavati

• Interaktivnost – mogućnost interakcije.

Interaktivnost

• Interaktivnost vrsta dijaloga korisnika i aplikacije• Hipermedija kao svoju bitnu komponentu uključuje interaktivnost i od

korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme s povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezanipredmet.

• Interaktivnost omogućava korisniku biranje, odlučivanje, ali i povratni uticajna program u realnom vremenu zahvaljujući postojanju više navigacijskihputanja u hipermedijskom postojanju

• Navigacija (navigation) - način kretanja korisnika kroz hipermedijskuaplikaciju.

• Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati kao što sumape, dugmad s tekstom ili simbolima, ikone, itd

Mrežni hipermedijski sistem

• Početak hipermedije je pristup neumreženoj hipermediji: jedankorisnik u interakciji s jednom aplikacijom (obi čno na CD-ROM-u)

• Razvoj računarskih mreža - istovremeno pregledavanje aplikacije od strane više korisnika unutar kompanija, škola, kod kuća...

• Posebno značajno korištenje Interneta, tj. WWW kao globalnogmrežnog hipermedijskog sistema.

• WWW (World Wide Web) - Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem multimedijalnih elemenata postaje hipermedijski sistem- globalna hipermedija (hiperveze povezuju čvorove na računarima naInternetu )

Prednosti mrežne hipermedije

• Autor teksta može jednostavno dodavati reference ka drugimtekstovima drugih autora koji se nalaze na drugim računarima

• Pritom svaki autor menja, dopunjuje i poboljšava svoj tekst

• Samim tim, autor nema potrebe da objašnjava ono što je u izvorima ičitalac ima pristup najkvalitetnijim informacijama

• Ceo internet je praktično jedan globalni hipermedijski sistem na komebukvalno postoje sve informacije

Upotrebne kategorije u kojima se može koristiti multimedija su:

• banke sistemskih podataka

• sistemi komunikacija

• supermedijski sistemi

• specifični autorski sistemi....

Multimedija predstavlja jedan koncept koji predstavlja povezanost tehničke i softverske dimenzije.

2. MULTIMEDIJALNA PLATFORMA

DELOVI HARDVERSKE PLATFORME MULTIMEDIJALNIH SISTEMA

• Osnovna i suštinska karakteristika čoveka kao misaonog bića je komunikacija.

• Da bi se ovaj problem otklonio mora se povećati kvalitetkomunikacije, pri čemu se prvenstveno misli na komunikaciju koja je

• jasna,• nedvosmislena, • konkretna, • pravovremena i

• sa što manje smetnji.

• Danas u eri informatike, kada su mreže, ultrabrzi računari i Internet, ukomponovani u jedno novo obrazovno sredstvo i kvalitetkomunikacije je podignut na viši nivo.

MULTIMEDIJALNI RAZVOJNI ALATI

Postoje dva primarna načina klasifikovanja multimedijalnih razvojnih alata:

Prema metaforio način na koji program organizuje različite elemente.o način na koji program ređa događaje koji se dešavaju.o način na koji se aplikacija distribuira

Prema mogućnostima i složenosti

Kod ovih alata elementi programa su organizovani duž vremenske linije(metafora filma). Događaji mogu biti precizno sinhronizovani

o vremenskim koordiniranjem, o brzinom io dužinom svakog elementa.

Klasifikovanje prema metafori

Većina programa za razvoj multimedijalnih aplikacija zasnovana je najednoj od sledećih metafora:

• Vremenska

• Kartična ili stranična

• Ikonična, tj. upravljana događajima (logički tok)

• Scenska (filmska, odnosno, teatarska).

vremenski zasnovane metafore

Kod ovih alata elementi programa su organizovani duž vremenske linije(metafora filma). Događaji mogu biti precizno sinhronizovanivremenskim koordiniranjem, brzinom i dužinom svakog elementa.

Kartično ili stranično zasnovane metafore

Kod ovih alata, metafora je špil karata ili stranice knjige.

• Korisnik nije ograničen da se kreće kroz program sekvencijalno - lako može da se kreće između stranica zato što većinaprograma koristi dugmad i tzv. vruće ćelije koji omogućuju korisniku da izabere sopstveni put.

• Kartični programi obično omogućavaju korišćenje opštih elemenata, kao što su pozadine i trake za navigaciju, koji suzajednički za sve kartice i postavljaju se na sloj pozadine, a elementi koji su različiti za svaku karticu postavljaju se nasloj prednjeg plana.

Primeri ove vrste alata su:

• HyperCard, http://www.hypercard.apple.com/

• Toolbook, http://www.asymetrix.com/

• Sypercard, http://www.allegiant.com/

Ikonično zasnovane metafore

Ovi programi su dizajnirani na vizuelnom programerskom pristupuređanja događaja multimedijalne aplikacije.

Stvaralac prevlači ikone za svaki događaj, kao što su tekst, grafika, zvuk ivideo, na liniju toka i tako stvara svojevrsni vizuelni dijagram toka.

Ikone se mogu prevlačenjem premeštati na željene pozicije.

Primeri ove vrste alata su:

• Authorware, http://www.macromedia.com/

• IconAuthor, http://www.aimtech.com/

Scenski zasnovane metafore

Kod ove vrste alata, događaji se posmatraju analogno raspodeli uloga iaranžiranju scenske (filmske ili teatarske) produkcije koja kombinujeove elemente prema vremenu i mestu. Primer ovog alata je:

• Director, http://www.macromedia.com/

• Flash MX, http://www.macromedia.com/

Klasifikovanje prema mogućnostima i složenosti

Alati za razvoj multimedijalnih aplikacija mogu se klasifikovati i premasvojim mogućnostima i stepenu složenosti. Većina ovih alata može se smestiti u neku od sledećih kategorija:

• Multimedijalni alati za prezentaciju.

• Namenski alati za integracijuma medijuma.

• Profesionalni alati za razvoj multimedijalnih aplikacija.

Multimedijalni alati za prezentaciju

• Softver za prezentaciju slajdova: PowerPoint, Prezzi..

• Softver za razvoj amaterskih i poluprofesionalnih aplikacija.

• Softver namenjen za obrazovne svrhe.

Namenski alati za integraciju medijuma

• Sekvenciraju multimedijalne događaje i elemente.Poluprofesionalna i profesionalna upotreba.

Profesionalni alati

• Aplikacije visokog stepena interaktivnosti kao što su:

• Igre

• Nastavni softver

• Interaktivni paketi za obuku

Programski jezici

Kreiranje multimedijalnih aplikacija, tradicionalni programski jezici, kaošto su VB i C++, mogu takođe da se koriste.

Prednost kod korišćenja programskih jezika je u njihovoj fleksibilnosti. Pošto se piše kôd (instrukcija koju izvršava računar), programer možebiti veoma specifičan u krojenju aplikacije. Ovo je izuzetno važno kadase razvija aplikacija koja može da radi na različitim operativnimsistemima.

3. Multimedijalni sistemi

Opis multimedijalnih sistema

• Ekspanzija i razvoj metoda i tehnika u različitim oblastima računarskih nauka vode prema integrisanim sistemima koji pokušavaju da razreše probleme „reprezentacije i prezentacije znanja".

• Jedan od ključnih problema koje pri tom treba razrešiti je kako ogromnu količinu znanja i informacija reprezentovati na najpogodniji način za konkretnog korisnika.

Opis multimedijalnih sistema

• Kao rezultat napretka na polju integracije komunikologije, računarstva itelekomunikacija nastalo je novo tehnološko rešenje - multimedijalni sistemi.

• Pomoću ovakvih sistema omogućuje se istovremena (simultana) prezentacijaviše medijalnih izvora

• teksta,

• video slike (statične i dinamične),

• zvuka (govora, muzike ili raznih zvučnih efekata),

• grafike,

• animacije kao i skladištenje, pretraživanje i obrada podataka.

• Ovi navodi podrazumevaju i rešenja poznata kao video konferencije koje sumultimediji dale novu komunikacionu dimenziju - telekomunikaciono povezivanjeradnih stanica telefonske i TV mreže.

Opis multimedijalnih sistema

• Rad sa multimedijalnim sistemima omogućava korisnicima da:

• kreiraju, uređuju,

• primaju, predaju,

• skladište, pretražuju,

• vraćaju, dodaju,

• oduzimaju ili brišu dva ili više oblika informacije.

• Već postoje i definicije multimedijalnih sistema kao "... prenos poruka upakovanih u blokove impulsa bez obzira na njihovo poreklo i prirodu ulaza".

Opis multimedijalnih sistema

• Multimedijalni sistemi se danas najčešće sreću u sledećimpodručjima:

• tehnologijama masovne zabave (razne video i druge igre),

• aplikacijama za nastavu i učenje, odnosno obrazovnoj delatnostiuopšte,

• bibliotečkim informacionim sistemima, gde multimedije zapravopredstavljaju fizičku implementaciju tzv. virtuelne biblioteke,

• poslovnim prezentacijama i marketingu,

• novinarstvu i izdavaštvu uopšte.

Opis multimedijalnih sistema

• Na danasnjem nivou razvoja multimedija treba da obezbedi sledeće multimodalitete:

• multitasking (rad sa više procesa istovremeno)

• paralelnost (mediji se mogu paralelno prikazivati i izvršavati)

• interaktivnost (mogućnost interakcije).

• Za multimedije su potrebna nova znanja iz domena:

• hardverskog znanja, i

• softverskog znanja.

Opis multimedijalnih sistema

Razvoj hardvera pratio je i odgovarajući razvoj softvera.

Pojavili su se novi jezici:

• operativni sistemi,

• softver za servise, i

• sadržaje za interaktivni rad.

Opis multimedijalnih sistema

Sve to je omogućilo pojavu:

• govornog interfejsa korisnika, tj, komunikacije s kompjuterom pomoću glasa,

• džepnih mm uređaja,

• hiperteksta i hipermedija,

• elektronskih novina i udžbenika,

• učenja na daljinu,

• «inteligentnih kuća» itd.

• Interface – mesto ukrštanja (elektronski uređaj koji povezuje dva druga uređaja koji se ne mogu direktno priključiti na računar).

Mediji za multimediju

• Klasifikacije medija za multimediju se mogu izvršiti na različite načine.

• Na primer, prema stepenu interaktivnosti koji dopuštaju mediji mogu biti:

• linearni mediji,

• feedback,

• adaptivni mediji,

• komunikativni mediji.

Mediji za multimediju

• Mediji mogu biti:

• statički (tekst, brojevi, grafici)

• dinamički (animacije, artikulisani jezik, muzika i video).

• Postoje dva oblika egzistiranja multimedije u vremenu, tj.:

• kao sekvenca, i

• realno u vremenu.

Mediji za multimediju

• U površinskoj strukturi multimedijalni objekti stoje u relacijijedni prema drugima, koja se može iskazati kao:

• jedan pored drugog,

• jedan ispod drugog,

• paralelno,

• jedan uz drugi (hijerarhijski i sukcesivno).

Mediji za multimediju

• U dubokoj strukturi objekti su u relaciji, koja se može označiti kao:

• demonstracija,

• komentar,

• primer,

• dokaz,

• kauzalitet,

• indicija,

• naracija,

• argumentacija, itd

Mediji za multimediju

• Multimedija se koristi kao viši pojam preko mnoštva proizvoda i usluga iz oblasti:

• kompjutera,

• telekomunikacija i

• medija.

• Heterogenost ovih proizvoda i usluga objašnjava to da jednoznačna, jasno razgraničena definicija pojma multimedija nije moguća.

Mediji za multimediju

• Multimedijska prezentacija znanja, odnosno informacija nastajekorišćenjem različitih medija i to interaktivno.

• Jedan multimedijalni sistem je u stanju:

• da realizuje različite medije nezavisno jedne od drugih i

• da u željenoj formi kombinuje prezentaciju.

• Za ostvarivanje toga kompjuter predstavlja nezamenljivo sredstvo.

Delovi multimedijalnih sistema

• Smeštaj podataka:

• odgovarajuće tehnike smeštanja podataka moraju omogućavatirealizovanje svih zahteva kod pristupa i prezentacije proizvoljnih vrstainformacija.

• Ovde poseban problem predstavija to što se često javlja potreba za:

• sinhronizovanjem,

• paralelnim pristupom informacijama različitog tipa i porekla i

• njihovoj koordiniranoj prezentaciji.

Delovi multimedijalnih sistema

• Pristup podacima: za kvaliletno korišćenje multimedijalnih sistema moraju se obezbediti različiti načini za pristup podacima, npr.

• po ključu (indeksirani pristup), u skladu sa datim primerom,

• po sadržaju (semantički pristup) i sl.

• Prezentacija podataka:

• predstavija posebno kompleksan problem zbog nužnosti:• koordinirane,

• sinhronizovane i

• paralelne obrade velikih količina informacija i njihovog prikaza nanajkvalitetnijoj izlaznoj opremi.

Delovi multimedijalnih sistema

• Značajni problemi vezani za ograničenja u multimedijalnim aplikacijama,a koji su posledica do danas dostignutog stepena razvoja hardverskih isoflverskih tehnologija su:

• veliki broj implementacija multimedijalnih sistema nije u stanjuda kvalitetno podrži kontinualan prikaz video i audio signalavisoke rezolucije, za smeštaj video i audio signala zahteva seogromna količina memorijskog prostora,

Delovi multimedijalnih sistema

• multiinedijalne prezentacije se sastoje iz više različitih tipova informacija, koje se obično čuvaju posebno i za koje treba obezbediti koordiniranu i sinhronizovanu prezentaciju,

• danas samo mali broj veoma skupih mreža omogućava veliku brzinu i kapacitet komunikacionih kanala

Hardverske platforme multimedijalnih sistema

• Pre nego što se počne sa razvojem multimedijske aplikacijeneophodno je da korisnik ima:

• moćan i kvalitetan "pravi" hardver, tj.

• on mora znati i to na kojoj će platformi implementirati multimedijalni sistem.

• Ukoliko je poznata hardverska platfonna onda je korisniku olakšan isužen izbor alata za razvoj aplikacija.

Hardverske platforme multimedijalnih sistema

• Korisnik mora da zna da li je potrebno da multimedijske aplikacije funkcionišu na više platformi jer će to ograničiti izbor autorskih alata kao i formate datoteka.

• Treba voditi računa o tome da:

• kombinacije podataka,

• zvuka i

• videa

• mogu predstavljati veliko opterećenje za kompjuterski sistem, a posebno ako je reč o mrežnom okruženju.

4. MULTIMEDIJALNI ELEMENTI

Multimedijalni elementi

• Multimedijalni elementi su razni oblici monomedijskog zapisa.

Osnovni medijumi za multimediju

• Kao osnovne medijume koji se pojavljuju u multimedijalnimaplikacijama možemo navesti:

• tekst

• video

• audio

• statička 2D i 3D kolor grafika

• animaciona 2D i 3D kolor grafika

• statičke slike

4.1. TEKST U MUTIMEDIJI

• Tekst u multimediji predstavlja vidljivu reprezentaciju govornog jezika i istovremeno predstavlja grafički, dizajnerski i estetski element.

• Predstavlja polazni medijski oslonac, pomoću teksta opisujemo ideje, pišemo sastave i pisma. Tekst se obrađuje specijalizovanim programima- procesorima teksta.

• Takođe predstavlja najšešći i najstariji način predstavljanja sadržaja monitoru

TIPOGRAFSKI STILOVI

• Riječ tipografija potiče od grčkih riječi tipos = tip, forma i grafi = pisanje.

• Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane.

• Ona se bavi svim pitanjima koja utiču na izgled strane i dprinose efikasnosti štampane poruke.

• Tipografi treba da se interesuju i za stvari kao što su vrsta štamparske boje, izbor papira i način štampanja.

• Korišćenje tipografskih stilova vrši se radi postizanja jačeg utiskapublikacije

Tekstualna tipografija

• U tradicionalnoj tipografiji tekst se stvara tako da bude čitljiv, koherentan i vizuelno zadovoljavajuća celina koja funkcioniše"nevidljivo" bez svesti čitalaca.

• Izbor fonta je primarni aspekt tipografskog teksta, bilo duhovni, naučni, edukativni, naučno fantastični, religiozni ili komercijalni svi oniimaju različite karaktere i zahteve.

• Tipografija je oblikovana ortografijom i lingvistikom; strukturom reči, čestom upotrebom reči, morfološkom i fonološkom strukturom ilingvističkom sintaksom. Tipografija je takođe predmet nekihkulturnih konvencija.

• U tradicionalnoj tipografiji, tekst je oslikan tako da stvori čitljivu, koherentnu i vizuelno zadovoljavajuću celinu.

• Izbor fonta je možda glavni aspekt tipografije

Fontovi

• Oblik(typeface) je skup grafičkih znakova koji imaju isti prepoznatljiv oblik i dizajn

• Pismo ili font je skup znakova iste veličine i stila koji pripadaju određenom obliku, na primer Times New Roman 12-point bold.

• Stilovi fonta: podebljano i podvučeno (underline).

• Veličina fonta se izražava u jedinica points.

• Proporcionalni i neproporcionalni font

Anatomija tipografije

• Fontovi su suština uspešnog dizajna.

• Osmišljavanje izgleda naslova, podnaslova i tela teksta na način kojiodgovara tipu sadržaja, kao i poruci i tonu brenda je praktično naučnadisciplina. Kombinacije fontova trebaju biti savršene za prezentaciju, infografiku, sajt, korice knjige ili bilo šta drugo.

tipografski pojmovi i tehnike kompozicije

Karakteristike: Čitljivost i čitkost

• Čitljivost se najčešće i najpravilnije koristi da opiše lakoću sa kojom jepisan jezik čitan i razumljiv, podrazumeva teškoću jezika samog posebi, a ne njegovog izgleda.

• To je više psiholingvistička nego tipografska tema.

• Faktori koji utiču na čitljivost uključuju rečeničnu dužinu, dužinu riečikao i učestalost neuobičajenih reči.

• Kao suprotnost, čitkost nije povezana sa sadržajem ili jezikom, već jepovezana sa veličinom i izgledom pisanog i prikazanog teksta.

Tipografske mere

• Serifi - dekorativna karakteristika typeface-a korišteni za evropske skripte,

• Glifovi koriste u arapskom i istočnoazijskim skriptama. Zbog toga što jemnoštvo typeface-a kreirano kroz vekove, oni su kategorisani premanjihovom izgledu. Na najvišem nivou se razlikuje serif, sans-serif, skipta, gotski, displej, monospace i simbol typeface. Prvi evropski fontovi bili sugotski, zatim serif, pa sans-serif, a onda i ostali tipovi.

• Proučavanje tipografije je veoma rašireno, pokrivajući sve aspektedizajna slova i primena, uključujući štampu, rukopis i kaliografiju, arhitektonska slova, grafite, dizajn postera i bilborda, reklama, televizijeitd..

Stil „Dada“

• Dadizam je avangardni pokret, datira iz 1916, uključivao je vizuelne umetnsti, literaturu, umetničke manifeste, teatar i grafički dizajn.

• Osnovne odlike Dada stila su vizuelna anarhija, sklonost eksperimentisanju iz čega nastaju nove forme izražavanja.

Konstruktivizam

• Konstruktivizam je pravac apstraktne umetnosti koji je nastao u Rusiji 1913. godine. Pokret je ubrzo stigao i u Evropu, naročito u Holandiju, a nešto kasnije i u SAD.

• Pojam konstruktivizam je nastao najpre u slikarstvu a kasnije se upotrebljavao za obeležavanje načina pristupa projektovanju u arhitekturi.

• Termin konstruktivizam se koristi i posle 1920-tih u slobodnije smislu za apstraktnu geometrijsku umetnost i dizajn koji je konstruisan od autonomnih vizuelnih elemenata. Glavne karakteristike konstruktivizma su preciznost, čisti formalni odnosi, objektivnost, bezizražajnost, jednostavnost i ekonomičnost.

Stil Bauhaus

• Program se sastajao u stvaranju novih formi, novih odnosa između mašine i čoveka u industrijalizaciji.

• Nova tipografija dobija svoju funkciju u preglednosti i čitljivosti teksta.

• Traže se metode racionalnijeg i ekonomičnijeg slaganja.

• U tipografiji prodire i fotomontaža.

• Ukrasi i ornamenti su proglašeni staromodnim, a preovladavala je crna boja,a uz nju crvena.

• Glavni pojmovi su: elementarno, konkretno, svrsishodno, utilitarno, funkcionalno i konstruktivno.

Psihodelični stil

• Nastao 1960-tih u San Francisku, ali se i razvio i internacionalno.

• Najviše je primenjivan u plakatima psihodeličnih rok postera i

koricama albuma.

Inspirisan je stilom secesija, dadaizmom, pop art-om i

op-artom (optička umetnost).

Grafički dizajn teksta

• Tipografija je snažan element u grafičkom dizajnu, gde je manja brigaoko čitljivosti već je potencijal usmeren na korištenje slova u umetničke svrhe.

• Slova su kombinovana sa grafičkim elementima i slikama formirajućiodnos dijaloga između reči i slika.

• Boja i veličina slova kao elementi mnogo više ovde preovladavajunego u tekstualnoj tipografiji. Boja se koristi za emocionalne efekte u cilju prenošenja tona i prirode datog subjekta stvari.

• Tipografija je svuda oko nas: na posterima, omotima knjiga, bilbordima, kutijama proizvoda, grafiti na zidovima, zatim napromotivnim materijalima, u filmovima, na monitorima kompjutera, mobilnih telefona.

• Ovo sve nam govori koliko je tipografija važan element svakodnevnogživota iako ponekad toga nismo svesni.

4.2. Grafika u multimediji

Grafika u multimedijima

• Vizuelno prikazivanje nečega na nekoj površini kao što je zid, platno, monitor, papir ili kamen u cilju informisanja, ilustrovanja ili zabave.

• Računarska grafika se definiše kao skup metoda i tehnika za konverziju podataka koji se šalju ka grafičkom ekranu ili sa njega a posredstvom kompjutera.

• Grafiku delimo na vektorsku i rastersku, kao i 2D i 3D grafiku.

• Grafika može biti funkcionalna i umetnička. Ona može biti nepostojeća ili predstavljati nešto iz stvarnog sveta.

• Grafika ima značajnu ulogu kod videa, uvodne špice se prave od 3D grafike i animacija.

• Pomoću grafike pravimo reklame, web stranice uz pomoć dizajna i pravilnog odabira boja. Grafika ima vrlo široku primenu.

• Kompjuterska ili računarska grafika je disciplina koja se bavi svim aspektima primene kompjutera za generisanje slika kao što su hardver, algoritmi za generisanje linija, softver koji koriste programeri aplikacija i aplikacija kompjuterski generisanih slika.

Programi za rad sa grafikom se prema nameni mogu podeliti:

• za tehničko crtanje (AutoCAD)

• za grafičko crtanje (CorelDraw, Adobe Photoshop...)

• za slikanje i obradu fotografija (Paint, Adobe Photoshop...)

• za animaciju (3D – studio, 3Dmax, Maya 2010, Maya 2013)

• za obradu video zapisa (Sony Vegas, Picasa, Adobe Premiere Program)

• ostali (pregled fotografija i slika – ACDSee, izrada ikonica Microangelo...)

RASTERSKA I VEKTORSKA GRAFIKA

• Slike koje obrađujemo na kompjuteru možemo podeliti u dve grupe. Sve slike su ili vektorske ili rasterske.

• Rasterska slika (bitmape) je skup bitova, koji formiraju sliku.

• Rasterska slika se sastoji od redova i kolona piksela složenih u matrici koji čine sliku. Svaki piksel ima svoje osobine, pozicije, boju i intenzitet boje (osvetljenje).

• Što je veći broj piksela po inču to je slika kvalitetnija i obrnuto. Raster dimenzijom se određuje veličina grafike (dužina i širina slike).

• Broj boja je veoma bitan činilac za određivanje krajnje slike i njen kvalitet.

Rasterske slike sadrže bilo koji broj boja i po tome se dele na četiri osnovne kategorije:

• jednobitne (line – art). Slike se sastoje od dve boje. Obično se koriste crna i bela boja, ali je moguća kombinacija bilo koje druge dve boje.

• Sive (greyscale). Slike sadrže različite nijanse sive, a koriste i čistu crnu i belu boju.

• Višebojne – sadrže nijanse dve ili više boja. Najčešće se koriste tzv. Duotonovi, koji se sastoje od crne i neke druge boje (obično Pantone) npr. slika je sastavljena od crne i Pantone Warm Red.

• Kolorne slike – informacija o bojama može biti opisana raznim sistemima: RGB, CMYK ili Lab.

• VEKTORSKA GRAFIKA označava način crtanja pomoću vektorskih linija koje mogu kreirati vektorske objekte.

• Svaka linija sadrži tri podatka: dužinu, smer i podatke o boji linije prostora. U slučaju da te linije kreiraju neki zatvoreni objekat (početak i kraj se nalazi u istoj tački), četvrti podatak je boja.

• Vektorske slike se opisuju, pomoću matematičkih formula pri čemu računar pamti najmanje dva, a najviše četiri podatka, pa takve slike i crteži zauzimaju malo fizičkog prostora.

• Kvalitet prikaza grafike se ne menja jer se automatskom promenom veličine u računaru odvijaju matematičke kalkulacije kojima se zadržava isti kvalitet prikaza vektorskog crteža.

RAZLIKA IZMEĐU RASTERSKE I VEKTORSKE GRAFIKE

Prednosti rasterske grafike:

• velika realističnost slike

• nezamenljivi su u čuvanju i radu sa skeniranim materijalom i digitalnom fotografijom

• nezamenljivi su pri simulaciji slikanja

• uvećanje kompleksnosti ne utiče na količinu memorije potrebnu za čuvanje slike

Mane:

• teža izmena i premeštanje delova slike

• pri smanjivanju slike deo informacija se nepovratno gubi

• promena veličine slike dovodi do njene deformacije

• kvalitet odštampane slike je ograničen njenom rezolucijom i kvalitetom uređaja za štampanje

Prednosti vektorske grafike:

• lakše se modifikuju

• ne gube informacije o crtežu pri njegovom smanjenju

• kvalitet odštampanog crteža zavisi samo od kvaliteta izlaznog uređaja

• crteži zauzimaju manje memorije

Mane:

• memorija koju crtež zauzima zavisi od njegove kompleksnosti

• mala realističnost prikazane slike (crteža)

2D I 3D GRAFIKA

• 2D grafika je prikaz neke slike na računaru predstavljen u dve dimenzije (tekst ili digitalna slika)

• 2D grafika na računarima se koristi u topografiji, kartografiji, tehničkom crtanju, reklamiranju itd.

• 2D grafika može povezati geometrijske modele (vektorska grafika), digitalne slike (rasterska grafika), tekst, matematičke funkcije i formule itd.

• 2D grafika je bitna za upravljanje periferijama kao što su štampač ili ploter• 3D grafika je pojam koji označava različite metode stvaranja i prikazivanja

trodimenzionalnih objekata pomoću računarske grafike• 3D računarska grafika se deli na više područja; modeliranje,

trodimenzionalne geometrijske transformacije, trodimenzionalna vizuelizacija, trodimenzionalna objekt reprezentacija i rendering

FORMATI

Sve grafičke formate koji se javljaju na internetu možemo podeliti na 2D i 3D formate. Osnovne karakteristike svih formata su nivo korišćene kompresije i kvalitet slike.

Formati koji se koriste su:

• GIF – koristi se za distribuciju na Web-u (bitmap kreiran od strane servise Compuserve mreže)

• JPG – najpopularniji format opšte namene

• TIFF – najpopularniji rasterski format u pripremi za štampu

• EPS – fleksibilan format, koji može da sadrži rasterske i vektorske podatke

REZOLUCIJA

• Piksel je najmanja obojena tačka na slici, a rezolucija predstavlja brojpiksela po inču

TEORIJA BOJA

• Postoje dva načina izražavanja boja: aditivni metod i suptraktivni.

• Aditivnom metodom boju je moguće izraziti preko tri komponente. Kao osnov aditivne sinteze boja izabrane su iz spektra sledeće boje: crvena (red), zelena (green), plava (blue). To su primarne boje i ova metoda se često naziva i RGB. Ovom metodom se vrši formiranje boje na ekranu računara.

• Supstraktivni metod, u procesu štampe se dodaje još i crna boja pa se tada metod naziva YMC. Da bi se u štampi reprodukovao višebojni original potrebno je za svaku njegovu tačku odrediti udeo osnovnih poja suptraktivnog metoda (Y, M, C). To se postiže klasičnim pepeo –fotografskim postupkom ili skeniranjem slike.

Drugi modeli boja

Često se primenjuje model HSB– H (hue) – ton

– S (saturation) – zasićenost

– B (brightness) – osvetljenost

Model boja HSB

Ton se opisuje na krugu od 360o:• 0 – crvena, 60 – žuta, 120 – zelena, 180 – plavozelena,

240 – plava, 300 - ružičasta

Zasićenost se opisuje sa 0-100%• 0% – siva boja, 100% - čista (jarka) boja

Osvetljenost se opisuje sa 0-100%• 0% - crna, 100% - čista svetla boja

Predstavljanje slike

Slika se u digitalnim sistemima predstavlja matricom tačaka - piksela

Parametri predstavljanja su– rezolucija

– dinamički raspon

Rezolucija

Rezolucija je mera preciznosti predstavljanja– relativna rezolucija je broj piksela po jedinici dužine

(obično po inču)

– apsolutna rezolucija je veličina matrice mereno brojem piksela

Dinamički raspon

Dinamički raspon određuje preciznost predstavljanja pojedinačnih piksela

Izražava se brojem različitih podržanih nijansi svake hromatske komponente svetlosti

– dinamički raspon monohromatskog piksela meri se brojem nijansi sive

– dinamički raspon piksela u boji meri se brojem nijansi svake od komponenti

Osetljivost ljudskog oka

Ljudsko oko je u stanju da raspozna oko 350000 boja– nešto je osetljivije prema nijansama zelene boje

Zapisivanje slike

Zapis slike se obično sastoji od– zaglavlja – podataka koji opisuju

• širinu

• visinu

• dinamički raspon

• detalje zapisa sadržaja slike

– sadržaja slike

Veličina zapisa slike

Bez kompresije za sliku je potrebno S*V*B/8 bajtova, gde je

S – širina slike u pikselima

V – visina slike u pikselima

B – broj bitova kojima se opisuje svaki piksel

Pored toga, potreban je i određen prostor za zaglavlje

Na primer– 1024 x 768 x 16 / 8 = 1.5 MB

– 1600 x 1200 x 24 / 8= 5.5 MB

Veličina zapisa slike (2)

Pri pripremi za štampu, veličina slike se procenjuje kao: S*V*R*R*B / 8

• S – širina slike u cm (inch)

• V – visina slike u cm (inch)

• B – broj bitova kojima se opisuje svaki piksel

• R – rezolucija slike u broju piksela/cm (inch)

Uobičajene rezolucije slika• za prikaz na ekranu:

– 75 – 150 ppi (piksela po inču), oko 30 – 60 ppcm

– za štampu– 100 – 600 ppi, oko 40 – 240 ppcm

• Boja ima dva značenja i predstavlja: subjektivni čovekov osećaj koji se javlja prilikom posmatranja svetlosti, odnosno supstancu koja sadrži pigmente. Boje se mogu opisati objektivnim i subjektivnim parametrima. Objektivni parametri boje su: talasna dužina, čistoća, svetlosni fluks. Objektivnim parametrima odgovaraju subjektivni parametri boje: ton boje ili stepen obojenosti odgovara talasnoj dužini, veličina zasićenja (Satutarion) odgovara čistoći boje, svetlina boje (Brightness) odgovara svetlosnom fluksu. Metod opisivanja boje subjektivnim faktorima obeležava se sa HSB.

• Tri osnovne pigmentne boje su: žuta, plava i crvena. Teoretski sve ostale boje nastaju iz ove tri. Sekundarne boje su: narandžasta, crveno – narandžasta, crveno – ljubičasta, plavo – ljubičasta, plavo –zelena, žuto – zelena.

• Komplementarne boje su: plavo – narandžasta, crveno – zelena, žuto – ljubičasta. Boja nije samo nešto što prija oku, već ona govori o vama, o vašem karakteru, vašem biću i vašem ponašanju.

Simbolika boja:

• plava – nebo, raj, voda

• zelena – voda, nada, proleće, buđenje

• crvena – krv, hrabrost, žrtva

• crna – smrt, žalost, napuštenost

• bela – čistota, predaja, nevinost

• zlatna ili žuta – sunce, zdravlje, kukavičluk, zavist, ljubomora

• purpurna – amblematska, ukazuje na rang i autoritet

• “Kreativna tipografija“ je pojam koji je relativno mlad. U upotrebi je nekoliko zadnjih godina i označava slobodniju primenu slovnih znakova u grafičkom dizajnu. Tekst, kao osnovni elemenat mnogih štampanih oblika komunikacije, nije više samo sredstvo za prenošenje informacija.

• Potpomognut bojama i pravim izborom fonta postao je celovitiji izraz odnosno poruka.

• Dobro osmišljena kompozicija i pametno upotrebljen valer ili boja posmatrača ne ostavljaju ravnodušnim. Mnoge emocije mogu se prikazati bez korišćenja fotografije ili ilustracije.

• Težište kreativne tipografije je emotivni doživljaj posmatrača.

Web DIZAJN

• Web dizajn predstavlja lice web prezentacije tj. sajta koji u kombinaciji sa ostalim tehnologijama čini celinu. Web sajt je ustvari interaktivni flajer, figurativno želja klijenta i željeni sadržaj treba „spakovati“ u dobar dizajn, čija se funkcionalnost dalje razvija (seo, kodiranje, programiranje). Sve ovo zajedno možemo nazvati web produkcijom.

• Nekada je tekst na webu služio samo za prikaz informacija, međutim sa umetanjem fontova na web stranice tekst je dobio novu funkciju, privlačenje pažnje i isticanje bitnih stvari.

• Tipografija je jedna od neizbežnih stavki u svakom dizajnu jer se s njom razbija monotonija i tekstualni sadržaj deli po važnosti.

• Realistična grafika može da napravi fantastičan vizuelni doživljaj.

• Upotreba realistične grafike bila bi najbolja kod mikrosajtova koji prezentuju samo jedan ili nekoliko određenih proizvoda. Ukoliko se sajt bavi odredjenom tematikom treba koristiti velike pozadinske slike i zaglavlja (header) sa velikim slajderima

4.3. ZVUK

Zvučni signali

• Zvučni signal predstavlja promenu pritiska vazduha kroz vreme• mehanički talasi koji se prostiru u vazduhu brzinom 340 m/s

• Frekvencija predstavlja broj perioda u sekundi (mereno u hercima, ciklus/sekund).• Što signal češće menja svoju vrednost to nam se zvuk čini piskaviji.

• Opseg frekvencija koju čovek čuje: 20 Hz -20 kHz (audio), glas je približno od 500 Hz do 2 kHz.

• Amplituda zvuka je mera pomeraja pritiska vazdušnog talasa od njegove srednje vrednosti ili razlikaizmeđu maksimalne i minimalne vrednosti signala.

• Što je amplituda signala veća, signal je jači.

• Ilustracija ovoga je moguća koristeći npr. Sound Recorder

• Govor - Sposobnost čoveka da oblikuje glasove i da razlikuje i prepoznaje izgovoreno

vaz

dušn

i

pri

tisa

k

perioda

amplituda

vreme

Karakteristike zvučnog signala - talasa

Osnovne fizičke karakteristike zvučnog talasa su:

• osnovna frekvencija,

• zvučni spektar i

• intenzitet zvuka.

To su objektivne karakteristike zvuka.

• Zvuk deluje na čovjeka preko organa sluha i čovek ih prima na subjektivan način razlikujući visinu tona, boju zvuka i glasnost. To su subjektivne biološke ili biofizičke karakteristike zvuka.

• Visina tona zavisi od frekvencije, ali i od intenziteta zvuka.

• Boja zvuka je kvalitet koji karakteriše izvor zvuka.

• Intenzitet zvuka se definiše kao energija zvučnih talasa koja prolazi kroz jediničnu normalnu površinu u jedinici vremena, tj.:

• I = E/S t = P/S, gdje je P snaga zvučnih talasa i često se još zove “površinska snaga” jer se meri u W/m2.

Visina zvuka/tona - pitch

• Visina tona (ili pitch) ne zavisi samo od frekvencije (već i od glasnosti) mada je za karakterizaciju te

osobine ipak najvažnija frekvencija. Što je niža frekvencija ton je niži (pitch je niži) i obrnuto.

• Najosetljivije ljudsko uho oseća/registruje frekvencije u opsegu od oko 20 Hz do skoro 20.000 Hz.

To je tzv. opseg čujnosti.

• Ovaj opseg je individualan i kod starijih osoba se smanjuje te mu gornja granica može biti upola

manja.

Glasnost

• Kao i pitch i glasnost je vezana za svest ljudskog bića. Takođe je vezana sa fizički merljivom veličinom, a to je intenzitet zvučnog talasa.

• Intenzitet se definiše kao energija koju prenosi zvučni talas u jedinici vremena po jedinici površine obrnuto na tok energije

• Jedinica za intenzitet je W/m2

Intenzitet zvuka

• Intenzitet zvuka je direktno proporcionalan kvadratu amplitude talasa.

• Intenzitet se meri u vatima po kvadratnom metru.

• Ljudsko uhu registruje intenzitete koji pokrivaju ogroman raspon od 10-12 W/m2 (granica čujnosti)

do više od 1 W/m2 (granica bola).

• Pošto je opseg čujnosti tako veliki intenzitet se na skali prikazuje sa faktorima deset.

• Ovaj jedva čujni intenzitet od 10-12 W/m2 naziva se 0 bel-a prema Aleksandru Grahamu Bell-u.

Zvuk deset puta jači ima intenzitet 1 bel (10-11 W/m2 ) ili 10 decibela.

124

Intenzitet zvuka II

Izvor zvuka Intenzitet (W/m2 ) Nivo zvuka (dB)

Avion na 30 m udaljenosti 102 140

Vazdušna sirena u blizini 1 120

Jaka disko muzika 10-1 110

Zvuk saobraćajne gužve 10-5 70

Razgovor kod kuće 10-6 60

Tihi radio kod kuće 10-8 40

Šapat 10-10 20

Granica čujnosti 10-12 0

Analogna tehnologija

• Analogna tehnologija pokušava da napravi kontinualni zapis nekog signala na medijumu.

• Na primer: gramofonska ploča ima oblik dugačke spirale. Kada bi se pogledao oblik udubljenja i ispupčenja zabeleženih na njoj, dobio bi se grafik koji veoma podseća na grafik zvučnog signala koji je bio sniman.

• Grafik rasporeda namagnetisanja na magnetnoj traci takođe treba da odgovara vremenskom rasporedu zvuka koji je snimljen.

Analogna tehnologija - problemi

• Fundamentalni problem je to što kvalitet informacije zavisi od kvaliteta medijuma, a kako je on podložan prirodnom procesu starenja i propadanja (wear & tear), to znači da i kvalitet zapisa vremenom propada.

• Druga velika mana analogne tehnologije je ta što je kvalitet kopije neuporedivo lošiji od kvaliteta originala, pa je, samim tim, i čuvanje informacije vremenski ograničeno.

• Takođe, analogna obrada signala je veoma komplikovana, jer se vrši raznim mehaničkim uređajima.

• Svaka obrada ovako zapisanih signala je izuzetno komplikovana i takođe zahteva velika ulaganja

DIGITALNA TEHNOLOGIJA

• Prve teorijske veze između analognih i diskretnih signala otkrio je Najkvist (Nyquist) 20-ih godina prošlog veka, istražujući optimalne telegrafske mehanizme prenosa.

• Šenon (Shennon) je nadogradio Najkvistovo otkriće i tako je nastala Šenon-Najkvistova teorema o sempliranju

Digitalna tehnologija – osnovna ideja

• Osnovna ideja digitalne tehnologije je zapis signala kao niza brojeva koji predstavljaju njegove vrednosti izmerene na diskretnim tačkama (u diskretnim vremenskim trenucima, odnosno na diskretnoj mreži tačaka prostora)

• Izmerene vrednosti se ponovo predstavljaju preko određenog broja nivoa različitih vrednosti

• Postupak merenja i zapisivanja vrednosti signala se često naziva sempliranje

• Ukoliko je poznat izgled signala na zadatoj mreži moguće je rekonstruisati njegov izgled i u ostalim delovima vremena tj. prostora.

• Postavlja se pitanje koliko je često potrebno meriti i zapisivati vrednost signala

Digitalna tehnologija - prednosti

• Međutim, kada je početni tehnološki prag dostignut prednosti su postale neverovatne.

• Inherentna kvarljivost medijuma, koja je predstavljala najveći problem analogne tehnologije, odjednom je postala nebitna.

• Obrada postaje jednostavna i vrši se isključivo primenom matematičkih formula na brojeve, i veoma, veoma je precizna

• Digitalna tehnologija ima velike prednosti nad analognom – kvalitet informacijene zavisi od kvaliteta medija što ima za posledicu to da je kvalitet kopijeneuporedivo bolji od kvaliteta istog u analognoj tehnologiji – kopija je potpunoidentična originalu.

Digitalizacija zvuka

• PCM (Pulse Code Modulation)• semplovanje

• kvantizacija

• kodiranje

• Veličina zapisa – kompresija (codec)

• Kvalitet zavisi od• frekvencije semplovanja (2 x najviša frekvencija)

• rezolucije (broja nivoa kvantizacije - bita)

• metoda kompresije

Zvuk u multimediji

• Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć uređaja koji nazivamo zvučna kartica.

• • Zvučna kartica proizvodi dve vrste zvuka: ƒ

- MIDI audio – to je veštački, sintetički zvuk koji ra koji računar generiše uz dela zvučne kartice koji se naziva sintesajzer ƒ

- digitalni audio – to zvuk mnogo bliži realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvučnih signala, tzv. procesom sempolvanja (uzorkovanja)

Midi format

• MIDI je skraćenica od Musical Instrument Digital Iterface

• to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanje komunikacije između elektronskih muzičkih instrumenata (tzv. sintesajzera) i računara.

• Ovaj standard je omogućio računarskim programima da reprodukuju zvuk i muziku preko zvučne kartice.

• Najpre to bilo za potrebe računarskih igrica, a kasnije se proširilo i na ostala polja primene računara.

• MIDI fajl ne sadrži samu muziku, već samo instrukcije kako računarMIDI format treba da odsvira tu muziku.

• On se može shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučna karticačita i na osnovu njega reprodukuje muziku ita i na osnovu njegareprodukuje muziku.

• Na primer, MIDI fajl sadrži instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugodržati notu koliko glasno je odsvirati i o drugim muzi dugo držati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkim atributima.

• Boja zvuka za svaki instrument ponaosob nije zabeležena u MIDI fajlu. Ona je zabeležena u zvučnoj kartici, i kvalitet zvuka zavisi od kvalitetakartice.

Digitalni audio

• Za razliku od MIDI audia digitalni audio predstavlja Digitalni audio

• Za razliku od MIDI audia, digitalni audio predstavlja stvarni zvuk.

• Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. digitalizacijom realnog zvuka, alitako da naše uši teško da mogu da primete razliku u kvalitetu primeterazliku u kvalitetu.

• Realni zvuk je analogna fizička veličina – parametri zvuka se neprekidnomenjaju od jednog do drugog vremenskog se neprekidno menjaju odjednog do drugog vremenskog trenutka.

• Digitalizacijom zvuka se ne beleže parametri zvuka u svakom trenutkuvremena, već samo u pojedinim diskretnim trenucima vremena diskretnimtrenucima vremena.

• U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka, i beleži se vrednost parametara zvuka u svakom od njih.

• Drugim re čima, mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka u svakojsekundi, zbog čega se to naziva uzorkovanje ili samplovanje (engl. sample – uzorak)

• Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamo frekvencijomuzorkovanja (semplovanja).

• Fre kvencija uzor kovan ja se meri u hercima (H z ), o dnosnokilohercima (KHz).

• U praksi se uglavnom koriste sledeće frekvencije:

• 44 1 KHz 44,1 KHz, 22 05 , KHz I 11025 , KHz Ove frekvencije daju tzv. CD-kvalitet zvuka.

• Kvalitet zvuka kod digg j italnog audia zavisi najviše od sledeća tri faktora: ƒ

• frekvencije uzorkovanja frekvencije uzorkovanja – kao što smo rekli koriste se kao što smo rekli, koriste se frekvencije od 44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz;

• rezolucije odnosno odnosno veličine uzoraka –to je broj bitova koji koristimoza opisivanje parametara zvuka svakog od uzoraka; u upotrebi su rezolucije od8 i 16 bitova;

• ƒizbora stereo ili mono audia.

Naravno, bolji kvalitet daju veće f rekvencije uzorkovanja i veće rezolucije, istereo zvuk je bolji od mono zvuka.

Alati za obradu zvuka

• Programi za reprodukciju• Windows Media Player

• RealPlayer

• Programi za obradu zvuka

• SoundForge

• WaveLab

• Audacity

• Codec-i• PCM

• GSM

• MPEG Layer 3

- Sinteza govora je veštačko proizvođenje ljudskog govora.

- Sinteza govora na osnovu teksta (Text-to-speech - TTS) je najstarija govorna tehnologija, i njeni počeci sežu još u 18. vek, kada su se pojavile prve "mašine koje govore".

Sinteza govora

TTS se sastoji iz dva dela: Front-end, Back-end

Front-end ima zadatak da:

1) Normalizuje tekst (konvertuje brojeve i skraćenice u njihove ekvivalente napisanih reči)

2) Dodeli fonetsku transkripciju svakoj reči

3) Obeležava u tekstu prozodijske jedinice, kao što su fraze, klauze i rečenice (proces se naziva konverzija tekst-u-fonemu)

Sve to zajedno čini simboličku lingvističku reprezentaciju

Osnove

TTS se sastoji iz dva dela: Front-end, Back-end

Back-end (sintisajzer) ima zadatak da:

1) Konvertuje simboličku lingvističku reprezentaciju u govor.

Osnove

Dve osnovne tehnologije:

1) Povezivačka sinteza (zasniva se na povezivanju segmenata snimljenog govora)

2) Sinteza formanata(koristi se akustični model)

Tehnologije sintisajzera

Povezivačka sinteza

Proizvodi sintetični govor koji zvuči najprirodnije. Velika verovatnoća pojave greške.

Tri glavna podtipa povezivačke sinteze:

1) Sinteza selekcije jedinica

2) Sinteza dvoglasa

3) Sinteza specifičnih domena

Tehnologije sintisajzera

Sinteza formanata

- Ne koristi uzorke ljudskog govora tokom izvršenja (kao kod povezivačke sinteze) već akustični model.

- Parametri poput nivoa osnovne frekvencije, zvučnosti i glasnoće se menjaju tokom vremena da bi stvorili talasnu formu veštačkog govora.

Model poznat i kao sinteza na bazi pravila.

Tehnologije sintisajzera

Normalizacija teksta

Front-end deo mora da zaključi kada koju reč kako izgovoriti, jer postoje reči koje se različito izgovaraju na osnovu konteksta.

Recimo broj „1234“ se izgovara „jedna hiljada dve stotine i tridesetčetiri“, ali:

- Za broj ulice: „dvanaest tridesetčetiri“

- Broj osiguranja: „jedan dva tri četiri“

Tada TTS u obzir uzima i okolne reči kako bi zaključio kako da pročita taj broj.

Problemi (front-end)

Tekst-u-fonemu

Dva osnovna načina da se odredi izgovor reči na osnovu teksta: Tekst-u-fonemu i pristup zasnovan na pravilima.

Tekst-u-fonemu način je jednostavniji i brži jer se kreira baza reč-zvuk i zatim se samo dodeljuje zvučni zapis za reč koju je potrebno pročitati. Problem je gomilanje baze podataka i velika iskorišćenost hardverskih resursa. Dok je drugi način sigurniji (nema grešaka), radi sa svim ulazima (čak iako nema u bazi određene reči) ali su pravila jako kompleksna.

Problemi (back-end)

- Kombinovanje svih dostupnih tehnologija

- Veštačka inteligencija

Rešenja

- WinSpeech- BaBel Technologies- Alfanum- FIS- Loquendo TTS- WaveNet

- Google TTS- Samsung TTS- Ivona

Poznatiji alati

- Jedini pravi sintetizator govora za srpski jezik kreirala je firma Alfanum.

- AlfaNum TTS je sistem za sintezu govora na osnovu teksta sa ugrađenim elementima prirodne intonacije i važi za najbolji sintetizator na teritoriji cele bivše Jugoslavije.

- Postoje verzije za srpski, hrvatski i makedonski jezik sa dva govornika na raspolaganju (muški i ženski).

Alfanum

Neke karakteristike:

• Kvalitet glasa približno ljudskom (near perfect)

• Moguće je čitati tekstove bez slova sa dijakritičkim znacima (š, đ, č, ć i ž)

• Postoji mogućnost čitanja slovo po slovo i čitanja znakova interpunkcije

• Mnoge strane reči se ispravno čitaju (Microsoft Windows, Apple iPhone, Google Chrome...)

• Podržava distribuciju na više računara i load balancing, što omogućava primenu u veoma zahtevnim okruženjima

Alfanum

Demonstracija: http://www.alfanum.co.rs/index.php/sr/demonstracija/demonstracija-tts

- Najrasprostranjeniji besplatni TTS alat na svetu.

- Koristi se u Google servisima kao što su Google Translate, Google Books, Google Now (sadašnji Google Assistant)... ali i kao alat za čitanje ekrana za pametne telefone.

- Ima veliku bazu reči i jezika, među kojima je i srpski.

Google TTS

- Podržani jezici koje tečno izgovara:

Bengali, Cantonese, Chinese, Taiwan, Danish, Dutch, English (AU), English (India), English (UK), English (US), Finnish, French, German, Hindi, Hungarian, Indonesian, Italian, Japanese, Korean, Norwegian, Polish, Portuguese (Brazil), Russian, Spanish (Mexico), Spanish, Spanish (US), Swedish, Thai, Turkish, Vietnamese.

Google TTS

Demonstracija Google TTS (engleski – engleski)

Google TTS

Demonstracija Google TTS (engleski – srpski)

https://www.youtube.com/watch?v=nPnm2mlVPbg

https://www.youtube.com/watch?v=k8hno26ZrQg

- Nedavno je kreiran alat koji može da na osnovu uzorka glasa izgovori bilo šta tim glasom!

Google TTS - DeepMind

Kreiran je WaveNet >

- WaveNet je unapređeni Google TTS koji koristi neuronsku mrežu da još preciznije i tečnije izgovara rečenice.

- Može da na osnovu uzorka glasa izgovori bilo koji tekst tim glasom.

- Kreira muzičke kompozicije

- Ima 4.5 / 5 ocenu kvaliteta

https://deepmind.com/blog/wavenet-generative-model-raw-audio/

WaveNet – AI TTS

4.4. VIDEO U MULTIMEDIJI

VIDEO ZAPIS

• VIDEO ZAPIS JE VIZUELNI MULTIMEDIJALNI SADRŽAJ KOJI MOŽE BITI STATIČNI (SLIKOVNI- CLIPS) I DINAMIČKI (POKRETNI, BROJ SLIKA U JEDINICI VREMENA)

• Video zapisi namenjeni su dodavanju sadržaja multimedijalnomdokumentu s ciljem obogaćivanja i povećanja razumljivostiinformacije.

• Videozapis i pokretna slika oživljavaju multimedijalni dokument ipribližavaju ga stvarnosti u okruženju.

• On čak proizvodi novi doživljaj stvarnosti (nestvarna stvarnost).

• Video sadržaji se u mreži mogu prikazati sa punim iliredukovanim kvalitetom:

24-30 fps: puni video

15 fps: aproksimacija punog

video sadržaja

7 fps: isprekidan (choppy) video

3 fps: veoma isprekidan

ispod 3 fps: slide show

https://www.youtube.com/watch?v=UocF4ycBnYE

Brzina frejma je broj fotografija po jedinici vremena u okviru videa. Taj broj varira u opsegu od 6 ili 9 frejmova posekundi za stare mehaničke kamere, pa sve do trenutnorekordnih 2564 frejma po sekundi kod profesionalnih kameradanašnjice.

https://vimeo.com/19819283

Kod video zapisa modernog doba, najčešći broj frejmovapo sekundi je 25 za područja Evrope, Azije, Australije,

a za područja Japana, Kanade i USA, to je 29.97 frejmova posekundi.

Kod današnjih modernih video zapisa, oko 60 frejmovapo sekundi se koristi za HD video zapise.

Za toliku količinu informacija potrebno je mnogo memorije i vrlo visoke

karakteristike svih ostalih komponenti računara, kao i softvera.

Prenos i prikaz videa bi bio veoma komplikovan pa se

koriste posebni algoritami

za kompresiju/

dekompresiju – KODEK

Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u rasponu od 50:1

do 200:1, što značajno smanjuje količinu podataka sa kojima se radi. Ali prilikom

kompresije, izvesna

količina podataka

se nepovratno gubi, pa dolazi

do gubitaka u kvalitetu videa (kompresija je "loosy").

Najkorišćeniji kodeci za kompresiju:

• · Motion JPEG

• · Motion Picture Experts Group – 1 (MPEG – 1)

• · MPEG – 2

• · DivX/Xvid

• · H.264

• · MKV

• · MPEG – 4

Video zapis se može podeliti na dve kategorije: analogni i

digitalni video.

Kod analognog se vrši proces kodiranja tako što se video i

audio sigali snimaju u jedan kompletan frejm (modulacija).

Dok sa druge strane postoji uređaj koji prima, tumači i razdvaja

signale na audio i video i nakon toga ih prikazuje na krajnjem

uređaju (proces demodulacije)

Ovaj proces često rezultira gubitkom kvaliteta video zapisa.

Formati analognog videa:

• NTSC TV (crno-beli signal, emitovan 1941.)

• NTSC TV (color signal, emitovan 1953.)

• 1”Real-Real

• U-Matic

• VHS

• S-VHS

• Betamax

• Hi-8

• BetaCam

Digitalni video ostaje digitalan (koristi se binarni sistem, 0 1) jer se u podacima opisuju boje i osvetljenja za svaki

pojedinačni frejm.

Kada se završi celokupann proces transmisije, ne postoji nikakvo prevođenje, konvertovanje, već se isporučuju čisti,

nepromenjeni podaci.

Formati digitalnog videa:

Sama video tehnologija je prvi put razvijena zatelevizije koje su koristile sistem katodnih cevi zaprenos slike. Tako su, 1951. godine, korišćenjemprvog video rekordera, prvi put snimljene “živeslike” koje su emitovale televizijske kamere, direktnim konvertovanjem elektronskih impulsakamere u odgovarajući format koji je bio uskladišten na magnetsku video traku.

https://www.youtube.com/watch?v=5qZa-RLtCU0

https://www.youtube.com/watch?v=-iX2lg4eYwQ

EFEKTI I TRANZICIJE (PRELAZI)

• Video efekti omogućavaju da postignete vizualnu privlačnost ili da otklonite tehničke nedostatke.

• Primena prelaza izmedju klipova – stapanje, brisanje stranice, okretanje ekrana i mnogi drugi – je način da se gledaoci iz jedne scene s lakoćom uvedu u drugu ili da se privuče njihova pažnja.

Vizualni efekti• Vizuelni efekti obuhvataju integraciju žive i kreirane slike kako bi se postiglo da opasna, skupa ili

scena koju je nemoguće snimiti izgleda realistično.

• Veštine manipulisanja slikom kao što su integracija 3d modela i animacija koji sami urade i ubaceu “živu sliku” - kamerom snimljen video materijal.

• Ovi efekti se izrađuju pomoću različitih tehnika u svim programskim jezicima koji se upotrebljavaju za veb dizajn (PHP, ASP, dot NET, Flash, JavaScript i drugi).

• Osnovi principi za izbor programskog jezika su složenost vizuelnog efekta, vreme potrebno zaizradu, kompatibilost čitača interneta, tehničke mogućnosti sa korisničke ili server strane, brzinakoje je potrebna da čitač prikaže efekat itd.

• FancyZoomZumiranje slika bez ponovnog učitavanja strane

• JQZoomUvećanje dela slike – kada korisnik postavi strelicu miša iznad slike, zumira se deo slike iprikazuje u novom prozoru.

• Image 3D3D navigacija

• PamooramaPanoramske slike – navigacija

• Bevel.jsRazni efekti

Efekti

• Text - Preset animacije• Fractal Noise• Trapcode particular• Setovanje efekata i preseta• Transfer modovi• Motion tracking• Stabilizacija• Rad sa svetlima• Dim, vatre i eksplozije

Tajming

• Freeze frame• Stretch & reverse time• Remapping• Retiming snimka

Green Screen

• Dodavanje pozadine• Rotoskopija• Upotreba Moche u After Effects-u• Kompoziting

4.5. ANIMACIJA

• Animacija predstavlja niz neznatno različitih slika koje se prikazujujedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisakdovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.

• Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionihformata.

• Postoje razne vrste animacija, počev od najjednostavnijih, kakav je, naprimer, animirani GIF, do mnogo složenijih animacija do mnogosloženijih animacija.

3D animacija

• Trodimenzionalna animacija se sastoji se od tri složena koraka:

modeliranje;

animiranje;

rendering.

• 3D modeliranje je proces izra de konture predmeta, odnosno formiranje osnovnog izgleda predmeta.

• Od konture predmeta generiše se trodimenzionalni predmet, kome se, radi pove ćanja stepena realističnosti, dodaju teksture, odsjaji, senke itd.

• Animiranje kreiranog 3D predmeta vrši se zadavanjem polazne ta čke i odredišne tačke, zadavanjem putanjeizmeđu ove dve tačke, kao i određivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata, računarkreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja. •

• Rendering je poslednji korak 3D animacije karakterističan po velikim proračunima koji mogu trajati višeminuta, sati, ali i danima. Rendering je proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatihelemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).

• Najpoznatiji programi za animaciju su Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max 3D Studio Max, Softimage 3D Softimage 3D Extreme i Lightwave 3D.

Za animacije se koriste razni formati fajlova. Najpoznatiji animacioniformati prikazani su u slede Najpoznatiji animacioni formati:

• Animirani CompuServe GIF (.gif)

• Windows Audio Video Interleaved Format (.avi)

• Motion Video (.mpeg)

• Flash (.swf)

• Macromedia Director Macromedia Director (.dir, .dcr)

• 3D Studio Max (.max)

5. KOMPRIMIRANJEPODATAKA

• Kompresija (ili sažimanje) podataka u računarstvu predstavlja: proces kojim se smanjuje fizički memorijski prostor potreban za čuvanje podataka.

• Ovo se ostvaruje: korišćenjem određenih metoda za zapisivanje podataka

…pri čemu je osnovna jedinica za obradu datoteka.

• U datoteci (zavisno od njenog tipa) postoje određena sadržinska ponavljanja, koja se:

• na medijumu za čuvanje podataka mogu zapisati jednom, a

• potom samo beležiti mesta gde se ona pojavljuju.

KOMPRESIJA MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

TEHNIKE KOMPRIMIRANJA

Dve osnovne tehnike:

• Komprimiranje s gubicima (engl. lossy)

• Komprimiranje bez gubitaka (engl. lossless).

• Lossless algoritmi podatke komprimiraju čuvajući pritom njihov potpuni integritet - jednom komprimirani pa potom dekomprimirani podaci vraćaju se u svoj prvotni oblik, bez i jednog izgubljenog bita informacija. Odnosi kompresije koje ovi algoritmi postižu su najčešće oko 1:2 do 1:3. Takvi su algoritmi korisni kod tekstualnih i sgrafičkih datoteka, ali nisu za audio.

• Lossy algoritmi rade na principu izostavljanja podataka iz datoteka u neprimetan ili slab gubitak podataka. Ovi algoritmi se oslanjaju na nesavršenost ljudskih čula vida odnosno sluha. Dok je za tekst ovakva kompresija beskorisna, kod audio datoteka se postiže odnos do 1:10 i više, a jedini ograničavajući faktor je očuvanje kvaliteta.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Na ovaj način moguće je znatno smanjiti potreban memorijski prostor za čuvanjepodataka. Dobitak u prostoru je najmanji kod kompresije zvučno-slikovnihdatoteka.

• Pošto klasične metode sažimanja podataka (sažimanje bez gubitka infomacija) ovde ne funkcionišu koriste se metode u kojima se toleriše gubitak određenekoličine izvornih podataka.

• Kompresija tekstualnih datoteka je veoma korisna, međutim kompresijamultimedije je neizbežna, jer prosečna slika zauzima mnogo više memorije od bilo kojeg teksta.

• Danas, kada je Internet postao nezaobilazni deo života korisnika u razvijenijemdelu sveta, kompresija slika, zvuka i video-zapisa dostiže vrhunac

ALGORITMI KOMPRESIJE1. Huffmanov algoritam kompresije

(iliti „kad ti seminarski rad promeni život“)

1951. godine David Huffman je kao student imao zadatak pronaći najefikasniji algoritam komprimiranja. Taj zadatak mu je zadao njegov profesor Robert M. Fano.

Nakon isprobavanja postojećih algoritama, Huffman je došao do ideje i izmislio algoritam koji je bolji od algoritma njegovog profesora. Algoritmi su doduše bili slični, ali je Huffman-ov pokazivao veću efikasnost u komprimiranju.

To je ujedno bilo i prvo rešenje koje je odgovaralo komprimiranju s minimalnom redundancijom kojom se postiže najbolji stepen komprimiranja. To vredi naravno za komprimiranje u određenim situacijama jer je za neke druge primene bolji neki drugi algoritam.

Koncept algoritma

• Osnovna ideja algoritma: dodeliti najkraće kodne reči onim blokovima koji imaju najveću vrednost ponavljanja i obrnuto. Sličan pristup koristi i Morseov kod.Ta ideja se međutim može realizovati na razne načine. Pogledajmo:

• TABELA 1: 0110 može biti: ABBA, ADA ili ABC

• TABELA 2: U ovom slučaju će primljena poruka 010111000 biti pravilno dekodirana kao ABDAAA

Simbol A B C DKodna

reč0 1 10 11

Simbol A B C D

Kodna

reč0 10 110 111

TABELA 2TABELA 1

Grafičkim prikazom Huffman kodiranja se može dobiti bolji uvid u stvar. Pre postupka kodiranja, kao ulaz u algoritam dovodi se znak ili skup znakova koji se treba kodirati. Algoritam glasi:

1. pronađi dve jedinke s najmanjom verovatnoćom pojavljivanja

2. jednoj pridodaj vrednost 1, a drugoj 0

3. njihove verovatnosti saberi

4. te dve jedinke se u daljnjem algoritmu tretiraju kao jedna a njihove se verovatnoćeponavljanja saberu

5. ako su prethodne dve jedinke zadnje u algoritmu idi na stavku 6., ako nisu idi na stavku 1.

6. kraj iteracija, za svaku jedinku se očita njen kod tako da se krene od kraja stabla prema početku kao što je ilustrovano

PORUKA: “Ovo je moj seminar!!!!”

Simbol Broj

pojavljivanja

Verovatnoća

pojavljivanja

(relativna frekvencija

pojavljivanja)

O 3 13.63

V 1 4.55

J 2 9.09

E 2 9.09

M 2 9.09

S 1 4.55

I 1 4.55

N 1 4.55

A 1 4.55

R 1 4.55

Space 3 9.09

! 4 18.18

ZBIR 22 100%

Korak 1. Poređajmo simbole prema opadajućim verovatnoćama, tj. broju

pojavljivanja

Simbol Broj

pojavljivanja

! 4

Space 3

O 3

M 2

E 2

J 2

V 1

S 1

I 1

N 1

A 1

R 1

ZBIR 22

• Grafički predstavljeno, to izgleda ovako:

Korak 2. Udružujemo simbole zbrajajući njihove brojeve pojavljivanja, počevši od najmanjih

Desnim granama pridružujemo 1, a levima 0:

• Krenuvši od vrha stabla čitamo redom 0 i 1 koji vode do pojedinog simbola. Na slici je prikazan primer za čitanje koda simbola V, te simbola !

• Simbol V prikazan Huffmanovim načinom kodiranja je 1111, a simbol ! se prikazuje kao 010. Ostali simboli prikazani su u tablici.

Simboli sa većom verovatnoćom pojavljivanja imaju kraći zapis.Simboli

kodirani Huffmanovim načinom kodiranja je prikazani su u tablici:

! 010

Space 000

O 001

M 100

E 0111

J 0110

V 1111

S 1110

I 1101

N 1100

A 1011

R 1010

Primena Huffmanovog algoritma

Primenjuje se kod komprimiranja teksta i programskih datoteka (zbog svojstava navedenih u uvodu).

Konkretno Huffman-ov algoritam možemo pronaći u poznatim programima kao što su: pkZIP, arj idrugi. Takođe se koristi unutar JPEG, MPEG i MP3 algoritma.

2. ALGORITAM RLE KOMPRESIJA (KODIRANJE)

• RLE kompresija ima najprostiji algoritam kompresije koji radi na tom principu:• da nije potrebno prenositi veliki broj piksela čija se vrednost ne menja (ostaju iste boje),

• već je dovoljno navesti samo broj piksela i njihovu boju.

• Za ilustraciju ove vrste kodiranja uzećemo sledeći niz piksela:

11111111 55555 21 21 21 27 27 27 57575757 85 85 85 85 85 85 85

Kada se primeni REL kod može se napisati:

8________1 5 5 3_____21 3 27 4_____57 7 _____ 85

Kod slike se podaci kodiraju red po red. Kod slika:

gde postoji samo nekoliko boja ovaj tip kompresije daje dobre rezultate, dok se kod slika sa mnogo kolorita može dogoditi da se RLE kompresijom dobije kompresovani fajl veći od

polaznog

3. ALGORITAMLZW KOMPRESIJA

• LZW je kompresija bez gubitaka koja se najčesće koristi i preporučuje se kaogeneralna kodna šema.

• Da bi se primenjivala ova kompresija uočavamo da se:

• pojedini nizovi podataka pojavljuju veoma često,

• pa te nizove zamenjujemo kodovima.

3 11 9 25 3 11 9 6 25 3 11 9 6 25

Gde je

A1 25 A1 A2 A1 A2

Gde su:

A1=3 11 9

A2= 6 25

LZW KOMPRESIJA

• Iz ovog primera jasno se vidi da:

• grupisanje elemenata u kodove nije jednoznačno definisano,

• već da se pokušava naći optimalno rešenje.

• Da bi se pronalaženje pojedinog koda moglo obavljati on-line neophodno je napraviti knjigu kodova koja dekoderu ukazuje na značenje pojedinih podataka.

LZW KOMPRESIJA

• LZW kompresija se koristi kod JPEG, GIF, TIFF i Postscript formata zapisa fajla.

• Navešćemo primer TIFF formata kod koga se radi sa dužinom reči od 12 bita, pa kodna knjiga ima 4096 kodnih reči.

• Prvih 256 kodnih reči čini nepromenljivi deo kodne tabele.

• Kodne reči od 258 do 4096 sadrže nizove podataka koji se često pojavljuju u slici.

• Kod broj 256 je specijalni kod za brisanje tabele, a

• kod broj 257 se koristi da označi kraj linije sa slikom.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Kompresija video zapisa

• Video kompresija predstavlja smanjenje količine podataka koji se koriste zapredstavljanje video sadržaja.

• Naime, ovde se radi o smanjenju broja bitova koji su potrebni za skladištenje iliprenos digitalnih zapisa.

• Kompresovan video zapis može se lakše i ekonomičnije prenositi.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Ljudsko oko može da regustruje oko 30 frejmova u sekundi, tako da je radi dobijanja animacijeprimenjena tzv. "interlaced" –(preplitanje) tehnika.

• Šta je frejm?.

Jedan frame-frejm (okvir) – (fizičke celine na koje se može podeliti veb stranica)nekompresovanog video signala zauzima i više MB sekundarne memorije.

• Slika u jednom trenutku, na ekranu/televizoru.Kad se kaže 20 frejmova u sekudni, znači da se na ekranu izmenja 20 sličica u sekundi.

“Interlaced“ tehnika se sastoji u tome da:

• ekran dva puta uzastopno iscrta isti frejm čime dobijamo 50-60 frejmova u sekundi,

• pri čemu količina podataka ostaje ista.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Kako digitalne slike zauzimaju veći memorijski prostor (količinu memorije), lakose može izračunati koliko je iste potrebno za 30 takvih slika u sekundi. Stoga se realizovanje i primena video zapisa ne može ni zamisliti bez kompresije.

• Najracionalnije bi bilo izvršiti kompresiju samo frejmova i samim tim celokupanzapis. U stvari, to i jeste osnovni princip najpoznatijeg formata kompresije video zapisa - MPEG.

• Frejmovi koji se sukcesivno pojavljuju jedan za drugim veoma se malo razlikuju inajčešce im je pozadina identična.

• To znači da se najveći stepen kompresije može postići ukoliko se zabeleže samopromene u odnosu na prethodni frejm.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• U ranim devedesetim godinama prošlog veka potreba za kompresijom video zapisa je dovela do stvaranja Motion Picture Experts Group (MPEG), komiteta zastandarde video zapisa pod okriljem ISO-a.

• Prvobitni zadatak ovog komiteta je bio da kreira standard za AV (audio-video) zapis kome će biti dovoljna propusna moć od 1,86 megabita u sekundi.

• To je bio MPEG-1 koga je vrlo brzo zamenio poboljšani MPEG-2.

• Osnovni zadatak ova dva standarda je:

• kompresija video zapisa, ali

• obuhvata i audio kompresiju.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Digitalna slika je sastavljena od mnoštva piksela (picture element):

• u dvodimenzionalnom polju, a

• svaki piksel predstavlja nivo intenziteta ili boje.

• Piksel (eng. pixel, skraćeno od picture element, deo slike) je u rasterskoj grafici najmanji deo digitalne slike kojem se mogu:

• dati boja i druge osobine, ili

• koji se može obrađivati.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Za crno - belu sliku svakom pikselu je potreban samo jedan bit za prikaz dve boje(0 -crno, 1-belo).

• Bit (bit) je najmanja jedinica informacije u računarstvu.

• Jedan bit predstavlja količinu informacije potrebnu za razlikovanje dva međusobna isključiva stanja, često predstavljana kao jedan (1) i nula (0),

• Za prikaz 256 nivoa sivog (od crnog do belog), za sive slike, zahteva se 8 bita popikselu.

• Slike u boji zahtevaju 8 bita/pixelu za svaku od tri osnovne komponente boje(crvena, zelena i plava) odnosno 24 bita/pixelu.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Kompresija audio zapisa

• Istraživanja su pokazala da su među najtraženijim veb stranama i one samuzikom.

• Naravno, tu su:

• radio programi koji se mogu slušati preko Interneta,

• zatim prenosi utakmica,

• preko-okeanski telefonski razgovori, a i

• sam video zapis bez zvuka nije posebno zanimljiv.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• Danas mnogo čega iz domena AV kvaliteta ne bi bilo ukoliko ne bi bilo mogućnostikompresije.

• Kompresija audio zapisa je bazirana na:

• osobinama ljudskog uha,

• odnosno činjenici da neke frekvencije čujemo dosta slabije od drugih, a neke čak i ne čujemo.

• Tehnologija kompresije zvuka je poslednjih godina prilično unapređena i,

• ukoliko se ne zahteva stepen kompresije (veći od 10:1)

• skoro da je nemoguće primetiti razliku između orginalnog i zvučnog zapisa nad kojimje izvršena kompresija.

METODE I TEHNIKE KOMPRESIJE MULTIMEDIJALNIH PODATAKA

• MP3 ili MPEG-1 Audio Layer 3 je najrašireniji audio format zapisa fajla u kome je primenjena kompresija sa gubitkom,

• koji se razvio kao audio komponenta MPEG video zapisa i

• vrlo brzo samostalno postao najkorišćeniji oblik audio zapisa.

• MP3 omogućava kompresiju zvuka CD kvaliteta bez ikakvih vidljivih gubitakauz stepen kompresije oko 10:1.

TRANSFORMACIONE TEHNIKE ZA KOMPRESIJU SLIKE

Internacionalna organizacija za standarde (ISO), Internacionalna

elektrotehnička komisija (IEC) i Internacionalna telekomunikaciona

unija (ITU) rade na standardizaciji metoda, hardvera i softvera za

multimedijalne sisteme, videokonferencije, videotelefoniju i slične

aplikacije. Do sada se pojavilo više standarda (JPEG, JPEG 2000 za

kompresiju mirnih slika, MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4, H.261, H.263,

za kompresiju video sekvenci, itd.).

JPEG (Joint Photographic Experts Group) STANDARD

•Sekvencijalno DCT kodovanje: slika se koduje jednim prolazom

kroz sliku, s leva na desno, pa odozgo prema dole.

•Progresivno DCT kodovanje: slika se koduje u više prolaza, s ciljem

da korisnik što prije dobije makar i grubu sliku, a zatim sve finiju i

finiju strukturu slike.

•Kodiranje bez gubitaka: garantuje se perfektna rekonstrukcija

originalne slike, ali je stepen kompresije mali.

•Hijerarhijsko kodiranje: slika se koduje različitim rezolucijama, pri

čemu za rekonstrukciju slike niže rezolucije nije potrebno

poznavanje podataka o kodovanju slike više rezolucije.

JPEG STANDARD - primer

Originalna slika 500×362 piksela i

kodovana sa 8 bita/pikselu

Slika komprimovana 4 puta

Slika komprimovana 10 puta Slika komprimovana 22 puta

MPEG kompresija

• MPEG je skraćenica za Moving Picture Experts Group, odnosno grupu stručnjaka koji se bavepokretnim slikama ali je zapravo postala sinonim za grupu međunarodnih standarda koji opisujukodiranje audio-vizuelnih informacija u komprimirani format.

• Osnovne prednosti MPEG-a nad ostalim vrstama kodiranja (kompresije) su:

• MPEG nudi široku kompatibilnost, jer je od samog početka dizajniran kao međunarodnistandard.

• MPEG nudi veće mogućnosti kompresije nego bilo koji drugi format. Ova tehnikaomogućuje izbacivanje do 99.5% informacije u video sekvenci bez ozbiljnog uticaja nakvalitet slike. Kao rezultat MPEG može postići odnos kompresije do 180:1.

• U pogledu kvaliteta MPEG nudi kompresiju sa najmanje gubitka

• Osnovna ideja MPEG kompresije je transformacija niza uzoraka slike i zvuka u niztokena koji zauzimaju manje resursa sistema, a koji daju doživljaj skoro jednakoriginalnom signalu.

• To se postiže tako da se uzimaju u obzir nelinearne karakteristake ljudskog vida isluha. Budući da se umesto originalnog signala prenose tokeni koji ga opisuju biloje potrebno definisati sintaksu.

• Signali slike i zvuka se sinhronizuju i multipleksiraju u zajednički serijski niz bitovapomoću MPEG System Layer-a.

MPEG 1

• MPEG-1 je dizajniran za kodiranje pokretnih slika sa zvukom i čuvanje na digitalnemedije uz maksimalnu brzinu od 1.5Mbps.

• MPEG-1 je definisan u 5 delova:Deo 1: System opisuje sintaksu za prenos paketa, sinhronizaciju i multipleksiranjevideo i audio podatakaDeo 2: Opisuje kompresiju video signalaDeo 3: Opisuje kompresiju audio signalaDeo 4: Conformance Testing opisuje načine provere karakteristika kodiranog nizabitova, dekodiranja i testiranja zahteva navedenih u prethodna 3 dela.Deo 5: Software Simulation sadrži primer software-skog enkodera i dekoderanapisanog po ANSI C standardu

MPEG 2

• MPEG-2: Standard za kodiranje video i audio signala za prenos brzinom između 4 i 9 Mbps. Kvalitet TV slike. Ima veći broj audio kanala.

MPEG 3

• MPEG-3: Standard razvijan za HDTV aplikacije maksimalne dimenzije 1920 x 1080 x 30 Hz i brzine prenosa između 20 i 40 Mbps. Naknadno je ustanovljeno da se uz određena fina podešavanja za te aplikacije mogu iskoristiti i MPEG-1 i MPEG-2 tako da je MPEG-3 napušten.

MPEG 4

• MPEG-4: Standard razvijen za aplikacije koje zahtevaju malu brzinu prenosa (videotelefonija). Maksimalne dimenzije su 176 x 144 x 10 Hz, a brzine prenosa između 4.8 i 64 Kbps. Video i audio signal se opisuje audiovizurlnim objektima (prirodni i kompjuterski generisani) i vezama među njima.

Video kompresija

Osnovna zamisao u kompresiji videa je predviđanje kretanja objekta na slici. Zbog toga se koriste 3 vrste okvira (frame): “I”, “B” i “P”

• “I” okvir (Intra Frame) je okvir kodiran u celosti. To je početni okvir i na osnovu njega se kodirajusledeći okviri.

• “P” okvir (Predicted Frame) je okvir kodiran na osnovu zadnjeg “I” ili “P” okvira. Ako je promena uslici dovoljno mala, samo se ona kodira, a ako je promena značajna, slika se kodira u celosti.

• “B” okvir (Bidirectional Frame) je okvir kodiran na osnovu najbliža 2 “I” ili “P” okvira od kojih jejedan u “prošlosti”, a jedan u “budućnosti”. Slika može biti kodirana kao razlika u odnosu naprethodni okvir, sledeci okvir ili srednju vrednost ta dva okvire, već prema tome što daje najboljirezultat.

Audio kompresija

• Budući da su karakteristike ljudskog vida i sluha veoma različite, za kompresiju zvuka se koriste potpuno drugačiji algoritmi kompresije. Uho ima puno veći dinamički opseg i rezoluciju ali je "sporije".

• MPEG je preporučio 3 načina kompresije nazvana: Layer-1, Layer-2 i Layer-3. Svaki sledeći layer je kompatibilan s svim nižim, i zahteva složeniji koder ali daje bolje performanse (kvalitet zvuka prema potrebnoj brzini prenosa).

• Zajednička karakteristika sva 3 layera je da koriste istu osnovnu strukturu koja se može opisati kao "perceptual noise shaping".

• Layer I formira najednostavniji algoritam,

• Layer II i Layer III su nastavci koji koriste neke elemente iz Layer I. Svaki od ovih slojeva pobojšava perfomanse kompresije na uštrb veće kompleksnosti kodera i dekodera.

• Koder analizira spektralne komponente audio signala pomoću transformacije i primenjuje ih na psihoakustički model ljudskog sluha kako bi procenio nivo kvantizacijskog šuma koji je tek primetan i u skladu s tim odredio potreban broj bita za prenos te frekvencije.

• Kodiranje u MP3 audio format spada u kompresije sa gubitkom kojase oslanja na ljudski doživljaj izvornog zvuka (psihoakustici).

• Kvalitet MP3 kompresije zavisi od nivoa i metode kompresije. Bit rateje pojam koji označava koliko će kilobita po sekundi biti iskorišteno za"smeštanje" zvuka u njega. Što je bit rate niži to je veća kompresija iobrnuto. Postoji više metoda dodele stope kompresije od kojih seističu CBR, VBR i ABR.

• Mp3 je kompresija koja je zasnovana na psiho-akustičkom modelu koji prepoznajeaudio frekvencije prilikom snimanja, koje su neuhvatljive za ljudsko uho. Rasponljudskog sluha se krece izmedu 20 Hz - 20 Khz, a najosetljivije je izmedu 2 - 4 Khz.

• Mp3 fajlovi su CD kvaliteta, a zauzimaju 10 do 12 puta manje prostora negoekvivalentni CD formati WAV/AIFF, koji su dobijeni filtriranjem šumova i zvukovakoje ljudsko uho ne može da cuje. Kompresovanje u mp3 format znaci rešavanje(uništavanje) frekvencija koje se ne mogu cuti.

REZIME FORMATA KOMPRESIJE

Sažimanje pisanih dokumenata

• ZIP

• ARJ

• RAR

REZIME FORMATA KOMPRESIJE

Sažimanje grafičkih dokumenata• GIF – bez gubitaka

• BMP – bez gubitaka

• TIFF – bez gubitaka

• JPEG – sa gubicima

REZIME FORMATA KOMPRESIJE

Sažimanje audio datoteka• MPEG -1 sloj III

• (MP3) ♦ MPEG-1 sloj II

• AAC

• AU

• WAV

• WMA

REZIME FORMATA KOMPRESIJE

Sažimanje video datoteka• MPEG-1

• MPEG-2

• MPEG-4

• MJPEG

• RealVideo

• WMV