/Tajna vitamina B17/

Piše: Ivona Ţivković

Postaviti ovakvo pitanje za nekog istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko ţeleo da ljudi širom sveta umiru, a da im se moţe pomoci? Ili moţda trebamo gledati stvari prakticnije? Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?

Pitanja su na mestu. Ali postoji surova racunica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost ţivota u današnjem svetskom poretku. To podrazumeva da glavnu ulogu ima dobit, a ne humanost. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i racunica lako uocljiva.

Prica koja sledi je prica o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Ucinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs. Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanicno prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronicni poremecaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.

Na ţalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapecatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je prica o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapecacena.

Ali, pojavom Interneta, koji se teţe moţe kontrolisati, ponovo je otvorena prica o Ernstu T. Krebsu, Dţonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.

O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lecenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te price.

KAKO NASTAJE RAK?

Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke celije u organizmu, koje su

do tada radile sasvim normalno, pocinju iznenada nezaustavljivo da se umnoţavaju. Kao uzrocnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma. Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog coveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni ţivot postao nemoguc. Kozmetika, veštacki konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska cadj... Evidentno je i da postoje mnogi slucajevi kada dolazi do povlacenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lecenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane. Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hronicani poremecaj metabolizma u citavom organizmu. To je bolest koja obuhvata citav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti cesto je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zracenjem okolnih celija na mestu rasta kancerogenih celija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.

ZAŠTO SE CELIJE NEKONTROLISANO UMNOŢAVAJU?

U ljudskom telu postoje hiljade celija koje su na neki nacin ostale "zarobljene" u stadijumu embriona. Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim celijama". One sluţe za popravku eventualno oštecenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove celije se transformišu u koštane celije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštecenja nekog mekog tkiva, ove celije se pretvaraju u celije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne celije" se transformišu u celije krvi. Kada dodje do fizicke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove celije se formiraju i aktiviraju povecanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih celija. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnoţavanja ovih "univerzalnih celija" se zaustavlja.

Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremecen, ove celije nastavljaju i dalje da se razmnoţavaju. Dobrocudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem. Kada se kaţe da je rak posledica stresnog nacina ţivota, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je "okidac" koji aktivira "univerzalne celije".

Od ovih celija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene celije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slucaju bolešcu. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim,

kada one pocinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo. Postojanje ovih "univerzalnih celija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Dţon Berd. On je uocio ogromnu slicnost izmedju pre-embrionickih celija i celija raka. On je ove celije nazvao trofoblastima. Te celije, upravo svojom sposobnošcu da se veoma brzo umnoţavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupcanu vrpcu, omogucavajuci embrionu da se dalje hrani i razvija cvrsto prikacen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on pocne da luci svoje enzime, ove celije iznenada prestanu da se umnoţavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnoţavanje ovih celije sprecava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.

Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lucenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove celije pocinju da se umnoţavaju, ali ne mogu da se zaustave. Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali cime bi se zaustavilo umnoţavanje kancerogenih celija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.

DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?

Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajuci razne avitaminoze u ljudskom organizmu uocio je neke slicnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremecaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 - beriberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Covek je danas zdrav, a vec sutradan moţe biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati vece doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti iscezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita. Analizirajuci pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se covek samo izloţi kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doţivi neki jaci psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje iskljucivo kada u organizmu vec postoji hronican poremecaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duţe vreme nedostaje. Kancerogene materije su samo »okidaci« koji pokrecu »univerzalne celije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.

Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?

Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraţivanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su ţene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voca iz familije Rosaceae (ruţe). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom vocke spravljajuci dţem. Prosto, ništa se nije bacalo. U Bibliji se cak moţe naci i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio coveka i ţenu, kaţe: "… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po citavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom bice vaša hrana".

Istraţivanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa košcicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izloţe zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene obicaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti. Pošto pripadnici ovog plemena inace jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to razlog. Ali nije tako. Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.

Četiri devedesetogodišnjaka iz plemena Hunza

Pripadnici plemena Hunza skupljaju koštice kajsije

Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje ukljucuje i divljac. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobicavim sezonskim vocem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike kolicine ţivotinjske masti.

Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajednicko je što koriste hranu tipicnu za njihovo prirodno okruţenje. Kada se paţljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrţe nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voce koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrţi velike kolicine vitamina B17.

Na ţalost, vecina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrţi nitriloside. Trava koju koriste domace ţivotinje za ispašu, sadrţi samo tragove nitrilosida. Imala bi ih moţda više, da covek nije poceo veštacki da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od "civilizovane" stoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu. Tako su coveku koji jede meso i tu uskracene mogucnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu 250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jeduci "civilizovanu" i "fast fud" hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbacene iz jelovnika. Laetril, Amigdalin, B17 zvanicno je prihvacen kao vitamin 1952.godine.

Ali onda su krenuli ţestoki napadi na njega.

FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE

Ako se uzme u obzir da se danas obrcu stotine milijardi dolara na istraţivanja uzroka nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj terapiji ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi ţivi nego što od nje umire.

Cak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši se na istraţivanja o nastanku raka, na lecenje uz pomoc citostatika i ostalih skupih medikamenata, zracenja, hirurške tretmane, itd. Americko "Društvo za borbu protiv raka" je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge ţrtve ove "opake bolesti" zaveštavale su, i dalje to cine, citavu imovinu ovoj organizaciji, verujuci u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konacno pronadje famozni lek. O naporima miliona obolelih širom sveta koji groznicavo pokušavaju da stignu u prestiţne i skupe americke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela za novcanom pomoci unesrecene dece i mladih ljudi.

Velelepne zgrade nekih centara za istraţivanje raka

Šta bi se sa citavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako moţe sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko moţe patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zracenja, citostatici, skupa genetska istraţivanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog

ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi nacin.

U nemogucnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zracenjem, krenule u ţestoku kampanju protiv ovog vitamina. Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na ţestoka osporavanja u SAD, o cemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko americke vlade, korumpiranih lekara i biohemicara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril (vitamin B17), prikaţu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je ţestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrţi otrov cijanid.

Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.

Na celu citave kampanje zapravo se nalazila americka FDA (drţavna sluţba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proci rigorozne procedure i ispitivanja koja se vrše nekoliko godina, sa eleboratima na hiljadama stranica Citava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara. Kompanija koja ovo moţe da plati ima mogucnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako skupo istraţivanje samo tako i isplati. Ako se ne moţe ekskluzivno prodavati, nema istraţivanja, nema leka. A ko moţe imati iskljucivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer?

Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi svaki milosrdan covek pomislio, vec elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne moţe ostvariti, istraţivanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno istinsko istraţivanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.

Dr. Ricard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada nece odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca, vec samo velike farmaceutske kuce sa neogranicenim finansijama.

Ulog za novi lek je prakticno najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slucaju "Laetrila", koji je Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraţivanje, a FDA je naloţila da se na "Laetril" stavi etiketa - otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima.

Pošto su farmaceutske kompanije znacajni finansijeri predizbornih kampanja americkih politicara, i drţavna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.

Kako su i mediji pod kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i prica koju su prenele sve americke novine i televizije o tome kako se jedan nesrecni par u San Francisku otrovao kampujuci u prirodi i jeduci sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjicavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.

Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i ostao ţiv. Umro je 1996. u devedesetoj godini.

***

Toboţnji napori da se lek protiv raka pronadje poticu još iz vremena Ricarda Niksona, koji je borbu protiv raka (1971.) proglasio za strateški cilj SAD. Odmah je iz drţavnog dudţeta odobrio ogromna sredstva za istraţivanja.

Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povecava. Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge ţivotinje, napravljena genska karta coveka, ucinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to moguce?

Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je cak javno izjavio: " Svako treba da zna da je vecina istraţivanja o raku obicna prevara."

Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišcenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne celije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom pocivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.

Terapija vitaminom B17, odnosno "Laetrilom", bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao "otrovan i opasan", baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao "šarlatanstvo i prevara".

Nacin kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog iskljucivo na profitu i lobijima. Naime sva istraţivanja koja su vršena na "Laetrilu", radjena su tako da dokaţu da je otrovan. Ni jedno istraţivanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.

Kako bi pred javnošcu bili još ubedljiviji, najpoznatija americka bolnica i institut za rak Sloan - Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odlucila da angaţuje vrhunske svetske strucnjake koji su se bavili proucavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja "Laetrila" bili ohrabrujuci, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zaduţen ispred bolnice za odnose sa javnošcu morao je da predstavi laţ. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.

Najveci donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su clanovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme (1954.), mogu se lako uociti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Americke komisije za atomska istraţivanja, mocnih hemijskih kompanija i drugi.

Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraţivanja raka i spravljanje novih lekova. Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Clanovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na celnim funkcijama u americkom Nacionalnom institutu za istraţivanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor mocne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Dţejms Robinson je clan upravnog odbora Sloan - Keteringa i direktor Bristol - Mejersa. Sve to je razlog zašto su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Americka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), ukljuceni u borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih ţivota nisu znacajni, koliko je znacajan profit.

O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin još 1974.

U Australiji su primenili slicnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Dţon Hauard podrţan upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja "Laeterila" je zvanicno zabranjena, ali ako neko baš ţeli da ga koristi, drţavna Sluţba za lekove (TGA) za svaki poseban slucaj moţe odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju ocišcene.

Ali slucaj izvesnog Dţejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je "komicni" vrhunac u radu kanceromafije.

Vejl (34) se od svoje 18 godine lecio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlucio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlecenje podeli sa drugim sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kajsije, propagirajuci teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tuţila što "medju bolesnima širi laţnu nadu" pricom o "laţnom leku" (Laetrilu), prodaje "visoko toksican" proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj nesreci(!)

Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaţe: "Nema naucne potvrde da Laetril nudi bilo šta osim laţne nade za obolele od raka, navodeci ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu što pre". FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:" Ovim šaljemo snaţnu poruku da necemo tolerisati marketing fals medicine". Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala "Hrišcanska Braca".

Ipak, Vejl se, dok sluţi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajuci se zašto se FDA toliko zalaţe za "konvencionalno lecenja" koje podrazumeva zapravo spaljivanje celija zracenjem i hirurgiju koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno lecenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada kanceromafija.

Da li se ovako društvo stvara i u zemljama bivše Jugoslavije?!

U CEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemicar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraţivaci postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grckog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula. Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini moţe naci podatak da je korišcen gorak badem koji sadrţi izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim kolicinama upravo prisutan u gorkom bademu. Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lecenje tumora na koţi. Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo procišcen iz "amigdalina" i to je 1952. godine ucinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skracenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforicne glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanicno je prihvaceno 1952.

KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze cak dva toksicna elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zakljucano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jaci otrov) aktivirali, molekul se mora "otkljucati".

U organizmu se kao nadleţni enzimi za "otkljucavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajuci otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u pocetku tvrdili, vec se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zaduţena pomenuta beta-glikozidaza.

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u citavom organizmu, ali najveca koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veca, nego u zdravim celijama. Tako se prakticno otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih celija.

Najzanimljivije je što, maligne celije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

Za ovaj efekat "otkljucavanja" molekula nitrilosida, koji sadrţi cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemicari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti ţivotinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jeduci ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je moţda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slucajno zahvatile. Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez znacajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksican. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne teţine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksicno da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaţivanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konacno, pred brojnim novinarima i naucnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka i nije se otrovao.

Ipak, strah od Laetrila je tako i u Australiji raširen.

Kada se knjiga "Svet bez raka", Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slucaj onoga ko ţeli da se podvrgne lecenju Laetrilom, odlucujuci da li da mu se omoguci uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teţi zadatak da pronadje lekara koji ce mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takodje je posebnim propisima oteţana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogucilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi ţeleli da ovaj lek sami prave.

U Americi je Laetril i danas raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu ("Oaza nade") koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvecih pobornika teorije doktora Krebsa.

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.

Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog coveka. Skoro sve koštice iz familije ruţa (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voca imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasicene masne kisline i razlicite minerale. Ipak, najveci izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.

KAKO IZGLEDA LECENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Najzad, svi koji ţele da primene ovu terapiju moraju znati da: LAETRIL NIJE NIKAKAV CUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizleciv, vec zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremecaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremecaja koja pocinje na jednom organu, a zatim se širi na citav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, cijim se unošenjem, rak ne povlaci automatski.

SAMO UZIMANJEM VITAMINA B17 NIŠTA SE NE MOŢE POSTICI, AKO SE ISTOVREMENO I DRUGI NEOPHODNI ELEMENTI U ORGANIZMU NE DOVEDU U METABOLICKI BALANS.

Ovo je u lecenju raka najvaţnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lucenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lucili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lancanu reakciju. Tako smo vec naveli da su u Australiji genetski modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.

Tako, ma kolike doze "Laetrila" se uzimale, on se nece korisno razgradjivati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi koji mogu da rastvore opnu maligne celije ili neki minerali. Posebno je vaţan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva. Kod davanja injekcija "Laetrila" za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike kolicine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.

U svojoj klinici »Laetrilom« doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporucuju da idealna enzimska kombinacija za delovanje »Laetrila« sadrţi: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg); Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov

koncentrat teleceg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg); Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedinica); L-Glutathione (10mg);

Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima medjuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima vaţna kako bi se maligna celija što bolje napala. Zato je vaţno da se terapija »Laetrilom« (iako je on sam potpuno netoksican i u slobodnoj je prodaji, osim u SAD i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.

U tretmanu raka "Laetrilom" u klinici "Oaza nade" u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bica na planeti. Imune su prakticno na sve bolesti koje covek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujuci vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire citav imuni sistem. Ovaj netoksicni element koristan je i kod lecenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišcenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnocom i dojenjem što, takodje, treba napomenuti.

Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najcešce se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujuci da što više pojedu koštica brţe ce se izleciti, neki doţive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znaci da nema vitamina B17 u sebi. "Latreil" je ipak manje toksican od šecera i cak 21 put manje toksican od aspirina. Sa druge strane, svi klasicni lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.

Evo kako cijanid iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše. Rak voli šecer, a cijanid u koštici kajsije je okruţen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako vaţno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati. To znaci ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šecer. U protivnom celije raka ce se slatko hraniti, ali se nece trovati. Naprotiv, još bolje ce napredovati.

Kod preventivnog uzimanja tableta "Laetrila" od 500 mg

efekat se pojacava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji ce se aktivirati i pomoci "Laetrilu" da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti citavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro saţvaketi. Ne gutati ceo.

Proteolitski enzimi vare proteinski omotac oko kancerozne celije i omogucavaju cijanidu da bude "svaren". Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan ţeludac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se pomoglo u svarivanju i redukciji toksicne nesvarene hrane.

Velj 7 2012

Sjemenke kajsije (marelice) ubijaju

stanice raka bez štetnih nuspojava

Prevela i uredila: Ivana Kali

Matrix World

Jesu li sjemenke kajsije prirodni izvor supstance koja ubija stanice raka bez uništavanja

zdravlja i udarca po džepu pacijenata? Esencijalni sastojak zove se l e a t r i l ili vitamin

B17. Ako u ovom ima istine, zašto se za tu informaciju ne zna? Zašto su izjave ljudi koji

su izliječeni ili koji su izliječili druge cenzurirane ili su oni čak i zatvarani. Možda ima

nešto u njihovim tvrdnjama?

Imajte na umu da industrija koja se bavi rakom, prema realnim procjenama, raspolaže

godišnje sa preko 200 bilijuna dolara širom svijeta. Postoji mnogo različito

pozicioniranih udruženja u sklopu te industrije koji bi ostali bez posla kad bi presušili

izvori novca zajedno sa objavom vijesti da su se pojavili jeftiniji, mnogo manje štetni i

mnogo efikasniji lijekovi koji su uz to i lako dostupni.

Velike farmacije jednostavno bi nestale.

Sjemnke plodova zrelih kajsija ili marelica, sve što vam treba je 2-3 dana sušenja na

Suncu, nakon toga ih tučete isto kao i bademe, u sredini sjemnke kajsije se nalazi

ukusna mesnata jezgra nalik pravom bademu.

Osušena mesnata jezgra kajsija, kao što smo rekli nalikuje na bademe. Jesti ih

možete koliko hoćete, ukusne su i zdrave i možete ih čuvati kao i bademe cijelu

godinu.

Što je zapravo leatril ili B17?

1952. biokemičar Dr Ernst Krebb Jr. iz San Franciska , zaključio je da je rak metabolička

reakcija tijela na lošu prehranu i da bi hranjive tvari koje nedostaju u modernoj

čovjekovoj prehrani mogle biti ključ za prevladavanje raka. Njegovo istraživanje dovelo

je do spoja pronaĎenog u preko 1200 jestivih biljaka koje nalazimo u prirodi. Taj spoj je

a m a g d y l i n .

Pripadnici plemena Hunza, spremaju i suše kajsije, ništa se ne baca, meso kajsije i

sjemenke se suše, sve se jede (osim tvrde kore sjemenke). Ovo je jedini narod na

svijetu koji nikada nije imao ni jedan slučaj raka!!!!

Amagdylin je naĎen u najvećim koncentracijama i zajedno sa neophodnim enzimima – u

jezgri sjemenke kajsije. Poznato je da primitivno pleme Hunza konzumira velike

količine jezgri iz sjemenki kajsija. Tvrda kora se razbije da bi se došlo do mekane jezgre.

Nije poznat nijedan slučaj raka meĎu pripadnicima tog plemena…ikada. I žive dugo i

zdravo. Leatril je proizveden jednostavnom ekstrakcijom amagdylina iz meke jezgre

sjemenke kajsije, pročišćen i koncentriran.

Amagdylin je nitrilosid. Nitrilosidi su teški za klasificiranje jer, nalaze se u hrani, a sami

po sebi nisu hrana. Kao i nitrilosid, amgdylin strukturom nalikuje grupi B vitamina pa ga

je dr. Krebb nazvao B17, s obzirom na to da je dotad bilo izolirano 16 vitamina iz B

grupe.

Dr Krebb je ubrizgao sebi leatril da bi bio siguran da nema toksične učinke. Proveo je

daljnja ispitivanja na životinjama i kulturama u laboratoriju te zaključio da leatril mora

biti učinkovit u liječenju raka. Usput, standard Američke agencije za lijekove i hranu

(FDA) za sigurnost lijekova poznat je i kao LD50, gdje LD predstavlja smrtonosnu dozu

(lethal dose), a 50 je postotak laboratorijskih životinja otrovanih testnim lijekovima do

te mjere da umiru.

Dok god je postotak ubijenih životinja ispod 50%, FDA će za takav lijek izdati

odobrenje!

Budući da se leatril dobiva direktno od hranjive supstance koju nalazimo u prirodi, a

nije proizveden kemijski u laboratoriju, nemoguće ga je patentirati. I naravno, nije

otrovan. Drugim riječima, kao što je slučaj sa svim prirodnim materijama koje iscjeljuju,

veliko farmaceutsko carstvo i AMA (American Medical Association) ne mogu

se obogatiti ni na račun ove supstance, ni na račun dugoročnih nuspojava nastalih

dugotrajnim korištenjem ovog lijeka.

Postoji više svjedočenja oboljelih od raka koji su se izliječili samo žvačući velike

količine sjemenki kajsije.

Sjemenke su konzumentima mnogo dostupnije od leatrila koji je FDA zabranila 1971.

godine. Leatril je teško, ali ne i nemoguće, proizvesti. Sjemenke su zapravo mekane,

bademaste jezgre gorkastog okusa smještene unutar tvrde koštice. Koriste se tako da se

mekane jezgre vade iz tvrde koštice. U svakom slučaju, dostupne su i nisu skupe.

Kako djeluju?

Amagdylin sadrži 4 tvari-dvije vrste glukoze , benzaldyhid i cijanid. Cijanid i

benzaldyhid su otrovi ako se naĎu otpušteni ili osloboĎeni kao čiste molekule ,nevezane

u druge molekularne formacije.Mnogo vrsta hrane sadrži cijanid ,ali je ta hrana sigurna,

jer je on vezan i zaštićen kao dio druge molekule i stoga ne može prouzročiti štetu.

U normalnim stanicama čak postoje enzimi koji hvataju slobodne molekule cijanida i

kombiniraju ih sa sumporom, čineći ih bezopasnima. Taj enzim je rodanaza koja djeluje

kao katalizator u reakciji povezivanja slobodnog cijanida i sumpora. Spajanjem cijanida

sa sumporom nastaju cianati, neutralna supstanca koja jednostavno prelazi u urin ne

oštećujući zdrave stanice.

Ali stanice raka nisu normalne stanice. One sadrže enzim koji druge stanice nemaju-

betaglukozidazu. Ovaj enzim, karakterističan samo za stanice raka, odgovoran je za

otključavanje enzima koji djeluje na molekulu amagdylina. Ona oslobobaĎa benzaldyhid

i cijanid koji zajedno stvaraju toksičan spoj. On djeluje na beta-glukozidazu koja

uzrokuje samodestrukciju stanica raka.

Amagdylin i leatril, zajedno sa zaštitnim enzimima iz zdravih stanica i osloboĎenim

enzimima iz stanica raka na taj su način sposobne uništiti stanice raka bez ugrožavanja

zdravih stanica.

Jesmo li mi ljudi postali toliko kratkovidni da ćemo odbaciti sve što nam je priroda

ponudila kako bi bili živi i zdravi??

Kemoterapija pak, uz neodreĎen broj stanica raka ubija mnoštvo drugih stanica i slabi

imunološki sustav. O čemu smo mi već pisali.

Stanice raka pri tom imaju tendenciju povratka bilo gdje u tijelu, jer je pacijentovo opće

stanje narušeno zbog prisutnosti kemo-toksina . Industrija raka smatra nekog izliječenim

ako se rak u roku 5 godina ne vrati.Procjenjuje se da od onih koji budu podvrgnuti

„velikom trojstvu“ u liječenju raka koju propagira AMA (American Medical

Association): operacije, zračenja i kemoterapiju, ne više od 3% pacijenata spada u

skupinu onih kod kojih 5 godina nisu naĎeni nikakvi znakovi povratka raka. Osim slabih

efekata koje ima, primjena ovog načina liječenja je i mnogo skuplja.

Za nekog tko ima rak, potrebno je značajno povećanje dnevnog unosa vitamina B17 da

bi se amgdylinu omogućilo da doĎe do stanica raka sa beta-glukozidazom. To je zbog

toga jer neke molekule amagdylina budu neutralizirane od strane normalnih stanica koje

sadrže rodanazu.

MeĎu onima koji su koristili leatril postotak izliječenja meĎu oboljelima koji nisu

podvrgavani standardnom: reži, zrači, truj – mainstream postupku liječenja, je 85%.

MeĎu onima koji su prešli na terapiju leatrilom nakon svega što konvencionalna medicina

nudi, postotak izliječenih je samo 15%.

U Meksiku je klinika koja tvrdi da im je postotak izliječenih leatrilom 100%!

Obuzdavanje medicinske mafije

Još od 1920. oni koji prakticiraju alterativne terapije i lijekove za liječenje raka i njihovi

glasnici, marginalizirani su, uznemirivani, zatvarani pa čak i ubijani. Federalne agencije

korištene su za montiranje izmišljenih optužbi ili nametanje poreza na hipoteke od strane

IRS-a (američke agencije nadležne za prikupljanje poreza) koje su provodili američki

šerifski uredi. Tako je dr. Gary Glum bio uznemiravan zbog pisanja knjige o proizvodu

pod imenom Essiac Tea (Čajna mješavina poznata u svijetu alternative, prodaje se pod

imenom Essiac Tea i upotrebljava za liječenje raka op.prev.) Više pogledajte ovdje.

Mladić iz Brooklyna, Jason Vale bio je u zatvoru jer je prekršio zabranu o prenošenja

drugima putem TV-a , svojih iskustava o tom kako se izliječio od raka koristeći te

zločeste koštice kajsija! Jason je najsvježiji primjer kako medicinska mafija ima moć nad

legalnim sistemom baš u slučaju B17.

Leatril koji je potpuno neotrovan zabranjen je od strane FDA 1971. godine.

Kratko nakon zabrane 1971. iskusni liječnik, dr. John Richardon koji je uspješno koristio

leatril u liječenju raka, došao je svom prijatelju Edwardu Griffinu, objavljivanom

novinaru-istraživaču i zamolio ga da napiše nešto kako bi njemu i drugima pomogao da

nastave s primjenom leatrila na njihovim pacijentima sa rakom.

Edward Griffin objavio je svoja istraživanja u knjizi pod nazivom Svijet bez raka. Ova

knjiga ne samo da objašnjava djelovanje leatrila i bilježi nekoliko vrsta liječenja raka,

nego je Griffina njegov istraživački nos odveo dalje u zečju rupu, u samo središte

nastojanja koje provodi industrija raka-da sva alternativna sredstva za liječenje raka drži

podalje od svjetlosti dana. Tako je otkrio da je Sloane-Kettering Institut za rak spalio svu

dokumentaciju iz znanstvenih istraživanja koja dokazuju da je leatril „vrlo učinkovit“ u

liječenju raka.

Griffin je ove dokumente dobio od dr Ralph Mossa kojem je bilo rečeno da dokaze

prikrije te da potvrdi da je leatril bezvrijedan. On je odbio pa je bio prisiljen napustiti

svoj položaj kao PR menadžer pri Sloan-Ketteringu. Od tog vremena- 1977. godine, dr

Ralph Moss nastavio je s pisanjem i objavljivanjem nekoliko knjiga o različitim

načinima liječenja raka. Uvijek je pravo ohrabrenje vidjeti insidera koji izlazi van s

informacijama! Neko drugi zauzeo je ispražnjeno mjesto dr Mossa u kompaniji i servirao

o leatrilu laži koje su kasnije punile stupce medicinskih časopisa.

Što je u stvari sa medicinskim časopisima? U posljednje vrijeme najprestižniji New

England Journal spustio je svoje standarde i prema njima ne objavljuje članke onih koji

su plaćeni od strane velikih farmaceutskih kompanija – osim ako iznos ne prelazi 10

tisuća dolara godišnje. Da nisu spustili standarde ne bi imali dovoljan broj članaka kojima

bi ispunili časopis! Naravno, većina medicinskih časopisa su ionako samo mjesto za

oglašavanje velikih farmaceutskih kompanija.

Edward Griffin sa svojom knjigom „Svijet bez raka“ i Phillip Day u svojoj „Rak: zašto

još uvijek umiremo da doznamo istinu“ rasvjetljavaju činjenicu da industriji raka ustvari

nije cilj izliječenje. Čak i neprofitne organizacije koje dobivaju milijune od ispranih

mozgova, okupljaju oko sebe mase ljudi zajedno sa sredstvima za promoviranje velikih

farmaceutskih kompanija. Uzgred, neprofitne organizacije uvijek mogu i imat će ključne

ljude koji rade za godišnje iznose koji premašuju šesteroznamenkaste cifre.

Liječnici uglavnom rade ono za šta su obučeni i što im je rečeno da rade;medicinski

časopisi sadrže namještena izvješća i laži. Fondacije za rak imaju „mjesec raka dojke“ i

slične akcije njihovih PR-ova, kojima pridobivaju ljude da što prije upadnu u žrvanj ove

industrije bolesti kojoj na vrhu stoje velike farmaceutske industrije. Tu se radi o onovcu i

karijerama, a ne o javnom zdravstvu i „ratu protiv raka“.

Trenutno je stanje takvo da mainstream medicina gubi bitku sa rakom kojeg ima više

nego ikad. U današnje vrijeme 1 od 3 osobe ima šansu da dobije rak, a sve više je onih

koji umiru nakon konvencionalnih tretmana. Moglo bi se reći da se radi o pandemiji! Ti

podaci i ogromna sredstva koja se daju u tom smjeru omogućuju jednoj grupaciji da živi

luksuznim životnim stilom, i da na račun našeg zdravlja uživaju u udobnim i sigurnim

radnim mjestima.

U meĎuvremenu veliki broj istinskih humanista, liječnika, poznavaoca biljaka, pisaca,

zabrinutih zbog zataškavanja istine, tretirani su poput kriminalaca, ludih čudaka, a ima i

onih kojima su životi totalno upropašteni. To je tragično.Jednako kao i činjenica da

milioni ljudi pate i umiru, dok ih se za to vrijeme ubjeĎuju da se protive korištenju

efektnijih i manje bolnih postupaka.

Jezgra sjemenke kajsije, prirodan lijek i prevencija protiv kancerogenih oboljenja.

Tretmani leatrilom

Postoji velik broj priča ljudi koji su u liječenju koristili leatril i koštice kajsija i pri

tom imali uspjeha. Uobičajena preporuka za prevenciju je 5-7 sjemenaka u toku

dana. Kod slučajeva raka 2-3 puta povećati dozu. Neki savjetuju 1 sjemenku na

svakih cca 4,5 kg tjelesne težine. Za održavanje, nakon terapije, vratiti se na 5-7

sjemenki dnevno.

Neki terapeuti leatrilom daju pacijentima tablete vitamina B15 i probavne enzime, kao

što je papain iz papaje te bromalin iz ananasa. Prevelika količina sjemenki kajsije ili

leatrila, može prouzročiti mučninu i vrtoglavicu. Nema zabilježenih smrtnih slučajeva ili

poremećaja uzrokovanih leatrilom ili sjemenkama kajsije, u svakom slučaju. Unatoč

nekim zabilježenim uspjesima u slučajevima kombiniranja konvencionalne terapije i

uzimanja letrila , ta kombinacija se ne preporučuje. Većina onih koji kombiniraju ova dva

načina liječenja, na kraju napušta kemoterapiju, ali svejedno umiru.

Mnogi praktikanti i pisci preporučuju terapiju letrilom i sjemenkama kombiniranu s

nekom drugom alternativnom metodom liječenja raka, pogotovo ako ste prepušteni sami

sebi i provodite liječenje kod kuće. Čitateljima Natural Newsa jasno je već da je zdrava

hrana i izbjegavanje stresa neophodno u liječenju. Temeljna promjena načina življenja,

dio je svake postojane terapije u liječenju raka. Osim toga ,mali mix alternativnih

terapija koje se meĎusobno podržavaju , čini se kao dobar pristup liječenju.

Na primjer , Gersonova terapija liječenja raka sokovima, s pravim sokovnikom, te

upotreba klistira s kavom, koji oslobadja jetru od otrova, mogu se pridodati terapiji

leatrilom. Tom zdravom kombinacijom, teško da možete pogriješiti.

Predlog da uzimanje 7 – 9 jezgara iz koštica kajsije ( 7 gr.) dnevno tokom celog života

može pomoći u prevenciji kancera zajedno sa zdravim životom i zdravom ishranom,

zaista je dobra vest.

Važno je da su koštice od kajsija prvoklasne, odgajane bez upotrebe hemikalija, testirane

laboratorijski prvo nakon odvajanja od voća a zatim i pre isporuke, na alfa toksin- plesan

na koji su manje kvalitetne koštice osetljive, da se suše odmah, obraĎuju i skladište pod

strogim uslovima.

Kao i većina oraha i semenja, koštice od kajsije su vrlo hranjive. Samo jedan od hranjivih

sastojaka koje sadrže je „Amigdalin“ (vitamin B17). Ima ga u preko stotinu vrsta hrane,

meĎutim ona hrana naročito bogata Amigdalinom je uglavnom iščezla iz ishrane zapadne

civilizacije. Ljudi koji još uvek jedu tradicionalnu, prirodnu hranu, većinom ne

oboljevaju od raka. Njihova ishrana sadrži velike količine hrane bogate nitrilosidima koja

sadrži Amigdalin- koštice od kajsije, gorki bademi, semenke jabuka, semenke grožĎa,

proso, domaći pasulj i još mnogo drugih semenki, pasulja i žitarica. Visoko hibridna

hrana sadrži malu količinu Amigdalina.

Hunzi, narod iz Pakistana su izuzetno zdravi, oni jedu i žive potpuno prirodno i poznati

su kao jedni od najzdravijih ljudi na svetu. Uobičajeno je da naĎete živahne, zdrave ljude

već u odmakloj 100-toj, a pojava raka je ekstremno retka. Jedan od ključnih faktora

njihovog zdravlja je voda koju piju i naravno njihova ishrana. Jedna od njihovih

najomiljenijih jela i važan deo njihove celokupne ishrane su Kajsije. Jedu ih sveže tokom

leta i sušene tokom zime. Koštice se vade, melj, prže, njihovo ulje se koristi za kuvanje,

kao preliv i losion za lice.

U proseku, Hunzi pojedu od 50 do 75 miligrama vitamina B17 na dan. ( G.Edward

Griffin,“Svet Bez Raka“ 1997) – na zapadu većina ljudi ne bi ovoliku količinu pojela u

toku cele godine.!!!

Eskimi su još jedan zanimljiv primer, iako nemaju pristup košticama od kajsija, njuhova

ishrana takoĎe sadrži hranu bogatu nitrilosidima i B17( uglavnom u sirovom stanju).

Knjiga – Kancer – i bolesti civilizacija- od Vilhjalmur Stephansson-a, opisuje

proučavanje Eskima krajem 1800-tih i početkom 1900-tih sa posebnim osvrtom na

kancer meĎu njima, i kako ni jedan slučaj nije zabeležen. Kancer je ekstremno redak

meĎu Eskimima koji se hrane na tradicionalan način, meĎutim pojavljuje se meĎu onima

koji su izloženi hrani sa zapada.

Isečak iz „ Smrt vozi spori autobus za Hunze“ od Jane Kinderlehrer

Možda se pitate : da li su Hunzi stvarno tako zdravi ? To pitanje je bilo na umu

kardiologa Dr. Paul D. i Edwarda G. Toomey, koji su prevalili dugi i težak put uz planinu

do Hunza, noseći sa sobom portabl elektrokardiograf na baterije. U časopisu American

Heart Journal , 1964god., doktori su opisivali kako su upotrebljavali ovaj aparat da bi

proučavali 25 muškaraca Hunza naroda od 90 do 110 godina starosti. TakoĎe su im

merili krvni pritisak i holesterol u krvi. U njihovom izveštaju se vidi da nijedan od ovih

ljudi nema nikakav problem sa srcem, krvnim pritiskom ili visokim holesterolom.

Oftamolog Dr. Allen E. Banik, takoĎe je posetio Hunze da bi se i sam uverio da li su ovi

ljudi stvarno tako zdravi kako se priča, i objavio u svom izveštaju u ( Whitetorn

Publishing Co. 1960) Zemlja Hunza „ Nije trebalo dugo da bih se i sam uverio da je sve

što sam čitao o njihovom večnom životu i zdravlju u ovoj majušnoj zemlji istina, „

Dr.Banik je izjavio: pregledao sam oči naj starijih pripadnika Hunza i njihove oči su bile

besprekorne.

Čak i iznad njihove osloboĎenosti od bolesti, mnoge posmatrače je još više iznenadila

pozitivna strana zdravlja Hunza. Dr.Blink na primer“ mnogi Hunzi su toliko jaki da u

sred zime kao vežbu golim rukama lome led na reci i plivaju ispod leda. „ ostali posetioci

navode neverovatne primere kako ljudi u svojim 80-tim i 90-tim pa čak i 100 godišnjaci

popravljaju svoje kamene puteve, podižu veliko kamenje da bi popravili zidove terasa

svojh bašta. Stariji učestvuju u odbojkaškim utakmicama protiv 50 godina mlaĎih

sunarodnika pa čak učestvuju u divljoj igri pola koja je toliko divlja da bi se naježio svaki

hokejaški navijač.

Citiramo Dr. Ernesta Krebsa „Priroda Kancera“

„ Dakle 1974 godine, neobavešteni, nemaštoviti, pa čak i neki od nepismenih su zabrinuti

jer smatraju besmislenom idejom jesti semenke ili jezgra nekog voća i tako sprečiti

bolest koja ima visoku stopu smrtnosti skoro kao nekad kobna Anemija.

Ali naučna istina ne zavisi od kredibiliteta ili manjka istog. Naučna realnost ili jeste ili

nije. A naučna realnost je da svo poznato voće( osim limuna ) sadrži B17, anti-kancer

vitamin.

Ukoliko uzimamo dovoljne količine ovih vitamina bilo u čistom obliku ili kroz hranu

koja sadrži nitriloiside imamo mogućnost da sprečimo ovu bolest isto kao što smo sigurni

da upotrebom C vitamina sprečavamo pojavu skorbuta ili kobne anemije korišćenjem

vitamina B12.“

Postoje mnogi načini da se borite protiv kancera na prirodan način, jedan od njih je da

izgradite snažan imuni sistem koji je dopunjen sa antioksidantima u stanju da se bori

protiv karcinogena u telu.

Kako se u ovo uklapaju jezgra koštica kajsije ?

Amigdalin koji se takoĎe zove vitamin B17, u njegovoj koncentrovanoj formi, poznat je

kao Laetril; upotrebljava se kao prirodna terapija za pacijente koji boluju od kancera u

nekim klinikam a uz podršku ostalih ne-toksičnih terapija i dobre ishrane. Leatril je

jednostavno rastvorljiviji i koncentrovaniji od Amigdalina, dodavanje jezgra kajsija u

vašu ishranu prirodan je način da unesete Amigdalin (B17) i da se zaštitite od kancera.

Amigdalin je prvi put izolovan i imenovan pre 100 godina, nalazio se i bio opisivan u

farmaceutskim rečnicima još tada kao ne-toksičan. Tvrditi da uzimanje jezgra od kajsije

preti zdravlju jednostavno je glupost, ali naravno farmaceutske kompanije ne mogu

polagati nikakvo pravo na ovu hranljivu materiju, i upravo tu i leži izvor tolikih

dezinformacija. Koštice od kajsija su sastavni deo ishrane mnogih ljudi, a na hiljade njih

po celom svetu odlučili su da uzimaju koštice od kajsija radi poboljšanja svog zdravlja;

bilo bi zanimljivo videti reakciju Hunza kada bi im se saopštila tvrdnja Zapadnog sveta u

vezi koštica od kajsija !

On naravno ima otrov zaključan u njemu- jedan od njegovih sastojaka je cijanid, ( takoĎe

se može naći u vitaminu B12, bademima, maniokama, trešnjama, jagodama ...), ali je

zaključan u jedinjenju Amigdalinu, hemijski je neaktivan i potpuno bezopasan za

normalne zdrave ćelije. Kad je u pitanju so, (natrijum hlorid)situacija je potpuno ista,

možete je slobodno jesti bez obzira što sadrži otrov hlorid; naravno ukoliko jedete previše

soli odjednom biće vam loše. Ovo se odnosi na bilo koju supstancu pa i na koštice od

kajsija. Amigdalin je, u stvari, manje toksičan od soli ili šećera.

Rečeno man je da naše telo neprestano stvara kancer ćelije. U normalnim okolnostima

imuni sistem ih uništava. MeĎutim u slučajevima velikog stresa, kod stanja iscrpljenosti i

pri sistematskom izlaganju karcenogenima, umnožavanje ćelija kancera previše je za

imuni sistem da ga savlada. Amigdalin staje na stranu imunog sistema i napada

kancerogene ćelije direktno. Kancerogene ćelije imaju u sebi jedan enzim, koji oslobaĎa

otrov iz amigdalina – koji uništava kancerogene ćelije. Normalne, zdrave ćelije imaju

drugačije enzime, koji oslobaĎaju amigdalin na drugi način oslobaĎajući hranjive

materije i neutralizujuće agense. Istraživači Imperial Koledž London

su eksperimentisali upotrebljavajući cijanid za uništenje ćelija kancera i izjavili su da je

bilo koji otrov koji bi pobegao u krvotok bio brzo neutralizovan od strane jetre.

Za prevenciju, Dr. Ernest T Krebs Jr. biohemičar koji je prvi proizveo laetril još 1950

godine, predlažući da ukoliko osoba jede dnevno od 7 do 10 jezgara koštica kajsije

dnevno celog života, neće oboleti od kancera.

Medicinski establišment često voli da citira čuvene studije o Laetrilu, ističući da od njega

nema koristi. Da bi dokazali svoju tvrdnju uraĎeno je petogodišnje istraživanje, u

najsavremenijem centru za istraživanje kancera na svetu „Sloan Memorial Kettering

Cancer Reserch (SMKR) Centar,“ možda još važnije je spomenuti čoveka koji je vodio

tim istraživača Dr. Kanematsu Sugiura, najuvaženiji istraživač u oblasti kancera na svetu,

poznat po svom besprekornom ugledu sa preko 60 godina iskustva u oblasti istraživanja

kancera.

Po završetku ispitivanja 1977 godine, Dr. Suguri nisu ukazali mogućnost da govori na

konferenciji za štampu, a izdata je sledeća izjava;

„Laetril ne poseduje preventivna svojstva niti utiče na povlačenje tumora, niti pokazuje

anti-metastatske mogućnosti, niti lekovite anti-kancer aktivnosti“.

Na žalost vodećih ličnosti iz Sloan Ketteringa na konferenciji za štampu jedan od

novinara je upitao:

„ Dr Sugiura – da li još uvek zastupate stav da laetril zaustavlja širenje kancera.“

Dr. Sugiura je odgovorio: „ Da „

Kada je posle upitan „ Zašto su oni toliko protiv „? Dr.Suigara je odgovorio:“ Ne znam.

Možda medicinska profesija ne voli Laetril jer je navikla da zaraĎuje previše novca. „

Ključni zaključci Sugiurinog rada …

1. Laetril sprečava razvoj tumora

2. Zaustavilo je širenje (metastazu) kancera kod miševa

3. OslobaĎa od bola

4. Deluje kao preventiva za kancer

5. Poboljšava zdravlje uopšte

Motivi Sloan-Ketteringa su razotkriveni kada je, izveštaj sa njihovog sastanka voĎenog

1974 god. uzet i objavljen od strane Johna Kelsey, predstavnika Michigen Kuće,

povodom zakona o slobodi informisanja;

„…Sloan-Kettering nisu baš oduševljeni oko proučavanja amigdalina ali bi želeli

proučavati lekove koji oslobaĎaju CN (cijanid).“

To je uglavnom slučaj, sa prirodnim supstancama koje se u većini slučajeva ne prikrivaju

ali se ignorišu, zato što se daleko više zaraĎuje od patentiranih hemikalija za razliku od

prirodne alternative.

Većina lekara sada predlažu koštice od kajsija, ( pre nego laetril ) pored još mnoštva

lekova u borbi protiv kancera.

Koštice od kajsije se trebaju žvakati, ili samleti pa posuti po hrani ili staviti u sok, pošto

su jezgra različitih veličina najbolja procena koliko je 7 – 10 gr.- jedna kafena kašičica je

7 grama a prepuna je 10 grama. Ukoliko uzimate više za lečenje uzimajte prepunu

kašikicu za kafu tri puta na dan, ujutro u podne i uveče. Najbolji način da se konzumiraju

koštice je da se stave u med. U teglu meda koja sadrži ¼ meda dodajte koštice do

polovine tegle i sve promešati. Potom možete te koštice dodavati voću, u musli ili

jednostavno uzmite kašikom direktno iz tegle.