Пољопривредна и медицинска школа,Бијељина

МАТУРСКИ РАД

ТЕМА: АГРОТЕХНИКА И ПОМОТЕХНИКА КАЈСИЈЕ

ПРЕДМЕТ: Воћарство

Ментор : Ученик:Проф. Миливоје Илић Драган Танасић IV-2

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Бијељина, мај 2014.године

САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................................................... 3

1. ПРОГРАМПРОИЗВОДЊЕКАЈСИЈЕ.....................................................................4

1.1. Природни услови и технологија гајења кајсије..............................................................4

2. ОБЛИЦИКРУНЕЗАКАЈСИЈУ................................................................................... 7

3. ЂУБРЕЊЕКАЈСИЈЕ........................................................................................................... 9

4. РЕЗИДБАКАЈСИЈЕ.......................................................................................................... 12

5. ЧУВАЊЕПЛОДОВАКАЈСИЈЕ................................................................................14

ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................................... 17

2

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

УВОД

У народу је позната изрека: „ Како посејеш, тако ћеш жњети“, што свjедочи да се од давнина придавао велики значај сјетви и садњи биљака.

Прије самог подизања воћњака морамо сагледати природне и економске показатеље.

Од природних показатеља битно је поменути следеће,а то су:

Вода,

Земља,и

Клима.

Од економских показатеља то су:

Близина тржишта,

Близина саобраћајница,и

Прерађивачки капацитети.

Након испитивања ових показатеља приступамо избору сорти, величини засада и односу појединих врста у засаду. Ако су ови услови испуњени, приступа се припреми земљишта за садњу.

Кајсија спада у групу коштуничавих воћних врста која потиче из средње Азије и Кине. Стабло расте и до шест метара висине. Биљка формира врло јак коријен који се простире четири до пет метара дубоко у земљиште. Резидба је обавезна агротехничка мјера у савременој воћарској производњи. Први моменат резидбе кајсије је скраћивање саднице након садње на висину од 60 до 80 цм (у зависности од планираног узгојног облика). Када говоримо о резидби кајсије, постоје различита мишљења.

3

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

1. ПРОГРАМПРОИЗВОДЊЕКАЈСИЈЕ

1.1. Природни услови и технологија гајења кајсије

Кајсија се код нас гаји у доста узаној амплитуди природних услова. Климатски јој одговарају подручја умјерено континенталне климе, а лоше резултате постиже на положајима угроженим од касних мразева, вјетровитим и подручјима угрожених градом. Највише јој одговарају благо до умјерено нагнути терени уз греде на висинама 200-600 м.

Кајсија најбоље резултате постиже на земљиштима неутралне, слабо киселе или слабо алкалне реакције, бескарбонатним или слабо карбонатним. Присуство карбоната веће од 5-6 % може да изазове хлорозу. Такве особине у централној Србији највише испуњавају смонице и гајњаче, а у Војводини чернозем и земљишта на песковима.

Кајсија се најчешће калеми на вегетативне подлоге (бјелошљиве), или сејанац xенарике, а у зависности од циља који се жели постићи користе се и друге подлоге.

На претходно поораном земљишту копају се јаме димензија 70-90 цм ширине и 30-50 цм дубине. Размак садње код садница произведених на бјелошљиви ( које се не орезују или нередовно орезују) је 6*6 м или 7*6 м, а код садница калемљених на сејанцу xенарике које се орезују је 5*6 м. Засади се редовно (просјечно 2 пута годишње) ротофрезирају. У млађим засадима нужне су мјере окопавања и заливања у сушним годинама. Ђубрење засада се врши почетком вегетације (после топљења снијега) примјеном око 600 кг НПК (15:15:15) ђубрива по 1ха одраслог засада, или око 2 кг ђубрива по одраслом стаблу, које се растура у периметру круне.

Заштита засада подразумијева мјере које се примјењују у предвегетационом периоду, односно у току вегетације. Прије фенофазе цвјетања третирање се врши креозаном и бакарним кречом. У фази прецвјетавања врши се сузбијање шљивине осе, дефолијатора и смотаваца препаратима Фосфамид, Системин и др.

У току вегетације врши се једно до два третирања препаратом Цинеб. На 3-4 недеље прије зрења обавља се заштита плодова од трулежи (Беномил и слични препарати).

Оптимална родност засада наступа после 8-9 године старости, када се уз благовремену његу и заштиту могу очекивати приноси у родној години око 15 т/ха (учесталост рађања доста варира).

4

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Трошкови подизања и његе засада

Сума €

Орање земљишта (1 ха) 200

Копање јама (70´40´240) 100

Садни материјал (240´10) 240

Ђубриво 300

Сађење 100

Трошкови подизања засада 940

Трошкови његе од 1 - 5 година

Сума €

Заштита (заштитна средства и рад)

300

Орезивање 60

Фрезирање и окопавање 240

Трошкови неге 600

Трошкови бербе амбалаже и транспорта

Сума €

Трошкови бербе 1000

Амбалажа 300

Tрошкови пласмана 350

Tрошкови бербе 1650

Принос и приход

4.година 3000 kг ´ 0.5 € 1500 €

5.година 5000 kг ´ 0.5 € 2500 €

5

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

6.година 9000 kг ´ 0.5 € 4500 €

7.година 12000 kг ´ 0.5 € 6000 €

8.година 15000 kг ´ 0.5 € 7500 €

Вријеме поврата уложених средстава

Година Tрошкови (€) Принос/Приход Kум.губитак / добит

0. 940 � -940

1. 600 � -1540

2. 600 � -2140

3. 600 � -2740

4. 1500 1500 -2740

5. 1750 2500 -1990

6. 2050 4500 +460

7. 2250 6000 +4210

8. 22500 75000 +94600

Уложена срадства се у потпуности враћају у седмој години животног вијека засада или у трећој години полодоношења. У четвртој години плодоношења остварује се одговарајућа и задовољавајућа добит која се дијели сразмерно учешћу кооперанта у подизању и организовању засада.1

1 http://www.oglasi.vocnesadnice.net - Vladan Trandafilović, dipl.ing., spec.ampelografije

6

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

2. ОБЛИЦИКРУНЕЗАКАЈСИЈУ

Приликом формирања облика круне веома је важно изабрати квалитетне саднице и прекратити их на одређеној висини, и извршити повијање младара у августу и септембру. Форме узгојних облика код кајсије су: побољшана пирамидална круна, коса палмета, ваза и вретенаст жбун.

Побољшана пирамида

Облик пирамиде се користи код кајсије и шљиве, саднице се скраћују на 120 cm рано у прољеће, прати се пораст једногодишњих младара када младари у прољеће достигну 10-15 cm одстрањују се сви који избијају на деблу. Младари који су конкуренција водилици се одстрањују или пинсирају. У другој години скелетне гранесе скраћују за 1/3, а водилица 30-40 cm изнад нивоа грана. Леторасти који загађују круну се режу од основе. На скелетним гранама се формирају секундарне гране на 70 cm. На секундарним гранама се остављају носачи. Број примарних грана је 6-7. На примарним гранама може бити 3-4 секундарне гране на којима су родне гранчице.

Коса палмета

Коса палмета представља пљоснате узгојне облике код којих се основне гране пружају. Овај узгојни облик прије појаве вретенастог жбуна и витког вретена био је водећи код јабуке, крушке, па и брескве. Круна се састоји од дебла и 3-4 спрата бочних скелетних грана, које се пружају у правцу редова лијево и десно. Код јабука на генеративној подлози растојање између I и II спрата је 120 cm ,II и III спрата је 110 cm, и IV спрата је 100 cm. Док на вегетативној подлози можемо имати и 5 и 6 спратова са растојањем од 65 cm између првих етажних грана до 45 cm између последњих. Угао скелетних грана се од основе ка врху повећава од 55 ْ на 70 ْ. На скелетним гранама се формирају секундарне гране на којима се налазе носиоци родности. За формирање косе палмете треба користити умјерено бујне једногодишње саднице са нормално развијеним вегетативним пупољцима. Једногодишње саднице се крајем зиме скраћују.

7

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Котласт – чашаст (ваза), редукована ваза

Редукована ваза се доста користи код брескве, а данас у аматерским засадима код брескве, јабуке, шљива стенлеј. Саднице се скраћују на 50-95cm, оставља се прва на висини од 60 cm, друга на 6-8 cm од прве, трећа на 2-3 cm и испод пресјека. Остале се режу у основи, а ове три на по 2 видна пупољка. Једногодишњи младари се скраћују да би се на њима створиле секундарне гране и на њима се јављају мјешовите гранчице. По завршетку формирања узгојног облика продужница се скраћује за 1/3 или ¼ од њихове висине како би се спријечило огољавање скелетних грана.

8

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Вретенаст жбун

Вретенаст жбун се користи код јабуке на средње бујним подлогама (ММ106). Вретенаст жбун је у ствари кржљава модификација пирамиде, али се од ње разликује по распореду грана и по бујности. Вретенаст жбун се састоји од скелетних грана које су спирално распоређене дуж централне продужнице и које се налазе у хоризонталном положају.

3. ЂУБРЕЊЕКАЈСИЈЕ

Од ђубрења зависи раст и родност воћака. Потребни макроелементи су: N (азот), P (фосфор), К (калијум), Cа (калцијум), Mg (магнезијум) и др. Недостатак бора, цинка, бакра, гвожђа, мангана утиче на физиолошке поремећаје у биљкама. Ђубрењем се уносе ови елементи како би се одржали у оптималним количинама.

Азот (N)Важан је за вегетативни развој воћака, као и за образовање генеративних органа. Превише и касно ђубрење азотом доводи до бујнијег пораста младара и плодова, такви младари не одрвене до јесени, те измрзавају док се плодови слабије чувају. Недостатак азота – леторасти су слабијег пораста и мање се образују цвјетни пупољци.

Фосфор (P)Утиче на образовање цвјетних пупољака, заметање, нормалан развој плода, присуство боје и ароматичних материја, код воћака које су обезбеђене сафосфором на време долази до одрвењавања летораста. Ђубрењем фосфора имамо појачан раст коријена. Приносом се износи сразмјерно мала количина фосфора из земљишта око 2,2 kg са 10 t. Свако прекомјерно ђубрење доводи до појаве хлорозе, недостатака цинка (Zn) и томе слично, док недостатак доводи до појаве црвенила врха летораста. Услед преобилне снабдјевености азотом може доћи до мањка фосфора.

9

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Калијум (К)Утиче на родност воћака и он се нарочито налази у родним гранчицама, лишћу, плодовима. Калијум утиче на боју и квалитет плода, регулише садржај воде и дјелује на стварање шећера и скроба, као и на развијање ароме, утичена на регулисање отпорности биљке према ниским температурама и суши (више К већа отпорност). Вишак калијума омета усвајање калцијума и магнезијума и самим тим провоцира појаву горких пега, складишних болести, пријевремено опадање лишћа и др.

Магнезијум (Mg)Саставни је део хлорофила и има значајну улогу у функционисању ензима. Недостатак се прво јавља на доњим и старијим листовима летораста. Типични симптоми су просвјетљивање између нерава, који касније некротирају односно изумиру. Такође може да дође до ранијег опадања листова. Калијум је антагонист за усвајање магнезијума. При преобилном садржају калијума у земљишту магнезијум не може да се усвоји у довољној мјери иако га у ствари има довољно. У земљишту треба да влада однос К:Mg = 5:1. у пракси се показују добра фолијарна третирања Mg, јер спречавају пријевремено опадање лишћа.

Калцијум (Cа)Служи биљци за појачање ћелијских зидова. Ова хранљива материја неутралише такође уобичајено кисели ћелијски сок. Потреба плода за калцијумом је веома мала, 10 t плодова садрже око 0,75 kg CаО. Ипак ова количина је врло важна, јер је пресудна за физиолошку стабилност плода. Плодови са мало калцијума лако развијају горке пјеге, брашњаве су и посмеђује им се месо. У недостатку калцијума сви процеси старења у плоду протичу много брже, због чега имају кратко вријеме складиштења. Највише га има у дрвенастим дјеловима и лишћу због чега плодови нису довољно снабдјевени. Уколико су стабла бујнија, заметање плодова је неуједначено, утолико је слабије снабдјевање плодова калцијумом. Ово се може ублажити осмишљеним прскањем калцијумом у другој половини вегетације. Прије самог ђубрења неопходно је извршити фолијарну и све друге земљишне анализе, на основу којих се даје препорука за ђубрење. Основно ђубрење се ради у јесен или рано прољеће са 7:14:21 или са 10:20:30 NPК на 30-40cm дубине, јер је утврђено да су P и К слабо покретљиви и споро се преносе, па се ђубрење врши депозиторима. Код прихрањивања се иде у 2 наврата. Анализа лишћа даје добар увид у стање исхрањености биљке, али такође и вишак хранљивих материја, као и недостатак истих.

МикроелементиПотребне су само мале количине, али када недостају онда се примјети њихов значај. При недостатку микроелемената смањује се виталност биљке, а тиме и отпорност према болестима.

10

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Бор Преко половине проба земљишта и листа указују на недостатак бора. Овај микроелемент се на лаким земљиштима брзо испира. Ако је земљиште оптимално снабдјевено (класа C),довољно је годишње ђубрење са 0,5-0,7 kg бора, што одговара са око 5-7 kg Bora/xa. Једно од рјешења је и прскање засада бором са 2-3x око периода цвјетања.

Манган Недостаје често код осјетљивих сорти нпр. златног делишеса, пошто се Манкозеб (16% мангана) ријетко употребљава због тога што уништава предаторске паукове. Засаде са недостатком мангана треба ђубрити већ прије цвјетања манганом. Када у љето листови постану свијетли довољна су 1-2 третирања манганом. Приписује му се позитивно дејство у спречавању опадања листа златног делишеса. Манган сулфат прскан одвојен од Мg сулфата се лакше усваја.

Гвожђе Недостатак изазива хлорозу младих листова односно врха младара. Земљишта богата кречом или збијена земљишта са недостатком азота или сувише влажна спречавају усвајање гвожђа из земљишта. Код јаке хлорозе потребно је правовремено, прије цвјетања примјенити хелате гвожђа (EDDHA helati), најбоље под условима високе влажности или увече. Кратко након третмана потребно је кишење ако је време суво. Доза хелата се одређује према старости, величини стабла и интензитету хлорозе (нормална доза по стаблу 10-15 g Fе EDDHA на подлози М9), самим тим већа стабла требају веће количине гвожђа. Прскање лишћа DTPA гвожђевим хелатима само је ријетко потребно ако се у кратком времену треба сузбити већ развијена хлороза. Код сорти осјетљивих на рђасту превлаку ово се може препоручити само прије цвјетања, пошто једињења гвожђа изазивају појаву исте.

11

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

4. РЕЗИДБАКАЈСИЈЕ

Иако се обично не мисли, у пракси се показало да уз остале мјере, резидба може бити једна од најважнијих услова гајења кајсије. За разлику од многих других воћних врста, искуство последњих година показује да кајсију треба резати пред сам почетак вегетације, па чак и онда када је она почела. На овај начин се у великој мјери може избјећи опасност од апоплексије. Кајсија рађа на мјешовитим, типичним родним гранама, на којима су и цвјетни и лисни пупољци. Мјешовите родне гране, дужине 30-50 цм, образују се у условима продужене вегетације и зависно од дужине, цвјетни пупољци су на целој грани или само у доњем дијелу. Ако су густо избиле, ове гране се само прореде, али се не скраћују.

Кратке, танке једногодишње гране се уклањају из основе.

Кратке родне гране на прошлогодишњим мјесовитим гранама и на старијем дрвету, дужине око 10 цм, такође се не орезују.

Превремено родне гране образују се на врховима мјесовитих родних грана у другој половини љета. Оне се у наредној резидби такође не уклањају.

12

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Резидба се изводи у циљу образовања круне, регулисања родности и подмлађивања воћки. Резидба може бити љетна и зимска. Зимска резидба се врши у вријеме биолошког мировања, од опадања лишћа до кретања пупољака. Каснија резидба дјелује депресивно на биљку и оправдана је код бујних и неродних воћки којима треба самањити бујност. Циљ резидбе је да се на свакој воћки успостави равнотежа између родности и вегетативног пораста. Дуга резидба повећава родност, а краћа резидба повећава бујност. Млада стабла су бујнија и таква стабла треба мање орезивати док воћке које не рађају треба минимално орезати. Воћкама на почетку родности прорјеђују се само леторасти а остављају се све потенцијалне родне гранчице. Слабија резидба убрзава и повећава родност, док оштрија повећава бујност и успорава родност.2

Кајсија се треба резати како би смањила транспирацију, и реже се у три наврата. 3

1. Пролећна резидба - у периоду кретања вегетације до почетка цвјетања. Избацујемо скелетне гране које се укрштају, загушују круну, поломљене. Реже се 15% грана.

2. Љетна резидба – од краја маја до почетка јуна. Зависи од кретања вегетације у тој години, климатских услова, сорте, подлоге и сличних фактора. Врши се прекраћивање избилих младара за 1/3 или ½, на тако прекраћеним младарима са стране избије неколико мјешовитих превремених младара. Љетном резидбом добијамо већи број цвјетних пупољака у круни, њихова већа отпорност на ниске температуре и одлагање фено фазе цвјетања за 3-7 дана.

2 http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Vocarstvo/445-Podizanje-vocnjaka-.php

3

13

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

3. Резидба после бербе - у другој половини јула и првој половини августа. С овом резидбом не треба каснити како би зарасле ране прије завршетка вегетације.

Дакле приликом резидбе радимо следеће:

Просветљавање круне,

Избацивање грана које се укрштају, додирују и сл.,

Избацивање грана које се засењују,и

Избацивање приземних грана.

5. ЧУВАЊЕПЛОДОВАКАЈСИЈЕ

Услови релативне влажности у којима се чува ова врста воћа – коштуничаво воће- су од 90 до 95%, при температури од 0 до 50С. Садржај О2 и СО2 зависи првенствено од врсте биљке, а затим и од сорте. Кајсија се чува само интервентно, до прераде или испоруке, и то од 1 до 6 недеља. Чувају се потпуно здрави плодови који још нису омекшали, али су скоро зрели.

Најповољнија температура варира од сорте до сорте и креће се у интервалу од 0° до 3° С. Релативна влажност ваздуха треба да буде око 85%. На температури близу - °1̊ 1̊� С може доћи до појаве физиолошких обољења или измрзавања.

Предхлађивањем плодова кајсије период чувања се значајно продужава, истовремено се смањује појава гљивичних обољења, смањују губици масе, смекшавање плодова и њихово презријевање.

Најповољнија температура у већини случајева је око +1° С, уз одређене корекције према сортним особинама. Послије завршеног чувања плодови дозријевају на 10-15° С.

14

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

Плодове берите сасвим зреле и када се лако скидају с петељке. Одмах их искористите, јер свјеже кајсије не могу добро да се очувају. Можете да их замрзнете, скувате или осушите (бреба и складиштење).

Кајсије су укусне, сочне, специфичног су мириса и велике биолошке вриједности. Хранљиве су и љековите, па се у исхрани користе и свјежи и прерађени плодови. Од њих се може припремити сок, џем, пекмез, мармелада, компот, слатко или нека друга посластица. Погодне су за сушење, производњу ликера и ракије, а може се користити и њено језгро.

Округли, овални или јајасти плодови кајсије су у основи наранџасти, прошарани руменилом на осунчаној страни. Садрже релативно висок проценат воде, а од сувих материја шећере, бјеланчевине, органске киселине, пектине, танине и др. Али, ипак су најпознатији по количини бета каротина, односно провитамина А. У 100 г јестивог дијела плода има око 1,2 мг бета каротина. Посебно је висок проценат јодида, којих у осталом воћу има само у траговима. Значајан је и садржај минералних материја, витамина Ц, Б групе и других корисних састојака.

Зато су свјеже кајсије одличне за јело, посебно када су зреле. Пошто се зрењем повећава присуство шећера, не препоручују се у исхрани дијабетичара, а конзумацију је пожељно да смање и особе које имају проблема са јетром.

Као сезонско воће, кајсије у свјежем стању не могу дуго да се одрже. Да би се сачувале за зимске мјесеце, прерађују се у сокове и разне посластице, али се и суше. Сушењем се одстрањује вода из плода, док се истовремено повећава концентрација суве материје.

СУШЕНЕ КАЈСИЈЕЗа ову намјену погодни су ситнији плодови из којих се одстране коштице и у једном слоју се суше на сунцу. Поступак се може наставити у рерни, у почетку на 55°С, а пред крај на 70°С. Добро осушене кајсије се пакују у врећице и чувају на хладном и сувом мјесту. Да би се спријечила промјена боје, могу се прије паковања око пет секунди потопити у једнопроцентни раствор соли.

15

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

СИРУП БЕЗ КУВАЊАПотпуно зрели плодови очисте се од коштица, ољуште и изгњече. Сваки добијени литар сока разблажи се са два литра воде, поклопи и остави 24 сата. Каша се затим пропасира. На литар сирупа дода се 1,5 кг шећера и сок од једног или два лимуна. Након неколико дана сируп се разлива у флаше и затвори газом, која се после дан-два замени плутом.

СОКЗреле кајсије ољуштити, одстранити коштице и пропасирати. На литар сока додати пола литре шећерног сирупа и кувати двадесет минута на умјереној температури, уз стално мјешање. Топао сок сипати у загрејане флаше, које затим треба затворити и оставити неколико дана умотане у дебљу тканину. Чувати на хладном и тамном мјесту.

ЗАМРЗНУТИ ПЛОДОВИДесет кајсија на минут спустити у литар кључале воде, а затим их ољуштити и одстранити коштице. У међувремену припремити сируп од четвртине литре воде и пола килограма шећера, додати полутке кајсија и оставити да одстоје пет минута. Затим их осушти на плеху, ређати у посуду и одложити у замрзивач.

ЗАКЉУЧАК

Кајсије су укусне, сочне, специфичног су мириса и велике биолошке вриједности. Хранљиве су и љековите, па се у исхрани користе и свјежи и прерађени плодови. Од њих се може припремити сок, џем, пекмез, мармелада, компот, слатко или нека друга посластица. Погодне су за сушење, производњу ликера и ракије, а може се користити и њено језгро.

Кајсија спада у групу коштуничавих воћних врста која потиче из средње Азије и Кине. Стабло расте и до шест метара висине. Биљка формира врло јак коријен који се простире четири до пет метара дубоко у земљиште. Резидба је обавезна агротехничка мјера у савременој воћарској производњи. Први моменат резидбе кајсије је скраћивање саднице након садње на висину од 60 до 80 цм (у зависности од планираног узгојног облика).

Као сезонско воће, кајсије у свјежем стању не могу дуго да се одрже. Да би се сачувале за зимске мјесеце, прерађују се у сокове и разне посластице, али се и суше. Сушењем се одстрањује вода из плода, док се истовремено повећава концентрација суве материје.

16

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

ЛИТЕРАТУРА

1. Савјетодавна служба у биљној производњи, Биотехнички институт Подгорица

2. www.deltaagrar.rs

3. www.polj.uns.ac.rs

4. www.agroprofil.rs

5. www.agroinfotel.net

6. www.danisrpskekajsije.rs

7. www.dobrojutro.co.rs

8. www.agrotrade.rs

9. www.oglasi.vocnesadnice.net

10. www.zdravasrbija.com

11. www.mojaskola.me

17

АГРОТЕХНИКАИПОМОТЕХНИКАКАЈСИЈЕ

18