SJEDNICA ODBORA UDRUŽENJA TURIZMA I UGOSTITELJSTVA o reformi...vodi dnevnik. Potrebno je da dnevnik bude iscrpniji; ... procesu praktične nastave i/ili profesionalne prakse odnosno,

Podgorica, 29.11.2016.

Istraživačka metodologija koja je korišćena tokom izradeInformacije uključila je tri istraživačke metode: U prvoj fazise prije svega radilo na prikupljanju, pregledu i istraživanjupostojećih studija, strategija, politika, izvještaja i analiza kojesu sprovedene u ovoj oblasti.

Desk analiza predstavlja inicijalnu fazu istraživanja čiji jeprimarni cilj bio da omogući uvid u postojanje, nivorazvijenosti, zakonsko-pravno okruženje, te glavne procesestručnog obrazovanja u Crnoj Gori.

Podaci i informacije koji su prikupljeni tokom prve fazeistraživanja dali su osnovu za dalje istraživanje, sakupljanjenovih informacija i njihovu dalju obradu, kao i organizacijufokus grupa.

Istraživanje Privredne komore Crne Gore opercepciji reforme stručnog obrazovanja uCrnoj Gori

U drugoj fazi su organizovane fokus grupe.

Fokus grupe su odabrane zato što omogućavaju interaktivnookruženje u kome se percepcije, mišljenja i stavovi dobijajuod grupe ljudi.

Dinamika fokus grupe i interakcija između učesnikaomogućila je širi uvid u oblast stručnog obrazovanja i dalarazličita mišljenja, ideje i iskustva vezano za ovo pitanje.

Istraživanje Privredne komore CrneGore o percepciji reforme stručnogobrazovanja u Crnoj Gori

U trećoj fazi istraživanja obavljeni su dubinski intervjui sapredstavnicima relevantnih predstavnika privrednog sektora.

Intervjui su obavljeni s ciljem dobijanja direktnih i ažuriranihinformacija, te ispitivanja znanja, stavova i mišljenja ciljnihispitanika.

U te svrhe kreiran je polustruktuirani upitnik.


Ključni nalazi istraživanja fokus grupa:

Tokom oktobra 2016. realizovano je istraživanje putem fokusgrupa. Homogenost je obezbijeđena na osnovu obiležja:privredna grana, rad sa zaposlenima koji su završili srednjustručnu školu

Istraživačka pitanja - Tokom sprovođenja fokus grupe,ispitanici su imali priliku da iznesu svoje mišljenje opitanjima koja su bila sastavni dio polustruktuiranogupitnika.


Na prvo pitanje: Da li ste zadovoljni rezultatima reformesistema stručnog obrazovanja u Crnoj Gori većina ispitanikaje odgovor vezivala za širi privredni kontekst i nerazvijenostprivrede uopšte. Većina je dala odgovor da polaznicimastručnog obrazovanja nedostaje praktična primjena znanja.


Svršeni srednjoškolci, što se tiče praktičnog znanja, počinjuod početka, tj. nemaju predznanja, ali se u praksi sreću i saslabim teorijskim znanjem kod istih;

Reforma nije donijela povećanje znanja svršenihsrednjoškolaca;

Reforma je ponudila veliki broj informacija, ali učenici nisunaučeni kako da iskoriste te informacije i primijene znanje;

Preduzeća iskazuju potrebu za osobama koje suzainteresovane da uče. Treba napraviti program koji podstičeradoznalost mladih ljudi;

Istraživanje Privredne komore CrneGore o percepciji reforme stručnogobrazovanja u Crnoj Gori –karakteristične izjave

Nedostatak je praktični dio obuke u školama, teorijskoznanje nije ujednačeno, ima ih i sa visokim i sa niskimteorijskim znanjem;

Primjer koji ukazuje na sistem vrijednosti mladih:privredniku su iz škole preporučili da uzme na praksu izaposli tri kandidata – učenika usmjerenja instalateratermotehničkih instalacija, koji su najbolji od grupe od 15učenika – oni su odmah pitali za platu;

Prinuđeni su da angažuju radnu snagu iz okruženja jer je onasa iskustvom;

Treba napomenuti da i pored svih izrečenih negativnihstrana sreću se i učenici koji su dobri i spremni na učenje izalaganje ali ih je u manjem broju;


Treba navesti i drugu stranu da naša firma ima 40 izuzetnihelektričara koji znaju svoj posao;

Mnogo je manje ozbiljnosti, odgovornosti i redovnosti negonekad;

Roditelji pravdaju časove i kad za to nemaju opravdan razlog;

Važno je osim obrazovne i vaspitna uloga srednjegobrazovanja da se formira kvalitetna ličnost;

Učenici i kad završe stručnu školu ne žele da rade u privredi;

Nastavu treba osavremeniti. Ponuditi prenošenje znanjaputem igara;

Za 21 vijek ovaj vid nastave je dosadan i zastareo;

Informatika je najbolja investicija.


Slijedeća tema se odnosila na problem reforme stručnog obrazovanja, povodom kojeg su se učesnici složili da se ovo pitanje mora sistemski rješavati, i da je glavni problem način implementacije.


Istaknuto je:

Djeci je ponuđeno puno toga ali je nizak kriterijum. Trebapodići kriterijume za upis, kriterijume u provjeri znanja;

Srednje obrazovanje završavaju oni koji ne bi trebalo dazavrše ni osnovnu školu, jer ne znaju osnove ni matematikeni maternjeg jezika;

Podići kriterijume za prolaznost i za srednju i za osnovnu;

Svi idu na fakultet, srednja škola im ništa ne znači jer ne želeto da rade, ni da nauče;

Svi iz srednje škole znaju isto i gimnazije i stručne škole bezobzira na smjer, svi imaju jednak nivo znanja – nizak;


Problem stručnog obrazovanja su, između ostalog i finansije.Mi smo siromašna zemlja koja nema para da ulaže kolikotreba u obrazovanje i da kvalitetno implementira ono štoidejno zamisli;

Postoji praktična nastava reda radi, dosta se izdajeneopravdanih potvrda o obavljenoj praksi;

Djeca danas najčešće žele da uče preko interneta, društvenihmreža, tableta;


Kada je riječ o glavnim akterima ili nosiocima aktivnosti zarazvoj i čija je uloga presudna za uspjeh reforme učesnicismatraju da je najveća odgovornost države jer je sistempogrešno postavljen, zatim roditelja i mentaliteta, kolektivnesvijesti.


Istaknuto je: Naš sistem vrijednosti je u pitanju;

Nisu učenici ništa odgovorni. Kako su djeca u drugim državamazainteresovana?

Važno je pitanje kontrole da li se obavlja praksa u preduzećima – da li sevodi dnevnik. Potrebno je da dnevnik bude iscrpniji;

Najveća odgovornost je državnih organa;

Ministarstvo je najodgovornije. Njihove analize su... Kad anketa nijeanonimna, kod nas kad se realizuje, onda nije ni tačna. Mi smo malazemlja i svako poznaje nekog pa se ustručavamo da iskreno odgovorimo,pa hvalimo i kad nije za hvalu;


Kad se govori da li je privreda zainteresovana da budedirektno uključena u aktivnosti srednjih stručnih škola,učesnici smatraju da je privreda zainteresovana da učestvujeali joj je teško jer nailaze na prepreke u administraciji, teškodolaze do osobe koja bi mogla pomoći u realizaciji projekta.


Navedeno je:

Voditi više računa o zainteresovanosti učenika da li žele da obavljajupraksu kako treba;

Škole treba da pokažu više inicijative da zovu neposredno privrednike daim pomognu, da drže predavanja, praktičnu obuku itd.;

Svaki vid aktivnosti koji nema povrat (novac) je težak, jer se borimo daopstanemo;

Stalno smo u krizama i teško se odlučiti na društveno odgovoran rad;

Postojalo bi interesovanje da se i privreda uključi, ali sve jecentralizovano od Ministarstva. Škole za svaku sitnicu treba da pitajuMinistarstvo.


Slijedeća tema se odnosila na to da li preduzeća učestvuju uprocesu praktične nastave i/ili profesionalne prakseodnosno, da li su zainteresovani za učešće u modeluObrazovanje u privredi - dualni sistem. Učesnici su naveli dapo njihovom iskustvu ovako organizovano praktična nastavaje formalno organizovana. Šire posmatrano to može da budei balast, nije lako odvojiti ljude i zadužiti ih aktivnostima kojene donose profit.


Da je potrebno da se:

Podstiču firme (naći motive, kadar, finansijske stimulanse...);

Odaberu učenike koji su zainteresovani da stiču praktičnaznanja, one koji su zainteresovani a ne sve formalnosti radi;

Povede računa o poslovnoj kulturi;

Uvidi da se previše se vodi računa o formalnosti – formalnose završava a učenici to ne žele i ima dosta je primjera da sepraksa odrađuje reda radi;

Povede računa o zainteresovanosti učenika.

Uspostavi veća kontrola nad svim projektima koji se rade;

Učestvuje zbog društvene odgovornosti;


Kada govorimo o tome da li privreda u dovoljnoj mjeri dajesponzorstvo / donacije srednjim stručnim školama i u ciljuosavremenjavanja, laboratorija, radionica, nastavnihsredstava i aktivnosti, navedeno je da ima prostora daprivreda više učestvuje.


I kad privreda pokušava da pomogne teško je identifikovatiodgovornu osobu u sistemu;

Imaju iskustvo saradnje sa školama;

Naveden je primjer da je banka htjela da donira PC školi, i daje uslov bio da škola samo pošalje dopis za pomoć. Dopisnikad nije stigao;

Tu privreda može mnogo više;

Primaju učenike i daju im honorare iz humanih razloga;

Bilo bi poželjno da privreda više učestvuje;


Primjer: Direktorka jedne škole je u potpunosti renoviralaškolu od donacija privrednika;

Privrednici izdvaju novčana sredstva, u vidu plaćanja poreza;

Mi brinemo, a koliko država brine o nama. Država daje velikeprojekte inostranim firmama, a samim tim domaće firmenemaju mogućnost ostvarivanja dodatnog profita koji bi semogao iskoristiti za finansiranje škola u ciljuosavremenjavanja nastavnih sredstava i aktivnosti;

Država daje projekte stranim firmama, koje odnose novacodavde a mi imamo domaći intelektualni kapital, koji moguto uraditi. A od nas se očekuje da pomažemo.


Kada se govori o tome da li privreda kompanija imaproblema da nađe odgovarajuću radnu snagu odnosnoprofil radnika srednje stručne spreme ispitanici navode daje problem naći radnu snagu. Njih (radnika) i kad ima uevidenciji ZZZ (primjer vodoinstalatera i trgovaca), ne možese do njih doći jer neće da se regularno zaposle jer rade nacrno.


Navedeno je:

Imamo problema;

Prinuđeni smo da zapošljavamo ljude sa strane;

Konkurs za prodavce kod nas je otvoren već godinu dana, a ne prijavljuju se;

Kad zaposlimo ljude iz Crne Gore onda zapošljavamo ljude iz regiona;

IT kompanije nemaju problema da nađu odgovarajuću radnu snagu srednje stručne spreme.


Kada se govori o tome da li postoji profil zanimanja koji bibio potreban privedi a da ga nema u našem formalnomsistemu srednjeg stručnog obrazovanja ispitanici su navelida određena zanimanja koja su potrebna na tržištu, uformalnom obrazovanju ne postoje, konkretno,elektroinstalater-električar fotonaponskih sistema ifototermalnih sistema. Ne postoje ni standardi MNE iz ovihoblasti i ne poštuju se norme ovih standarda.


Istaknuto je:

Ne postoje nova zanimanja u registru.;

Mi smo u zaostatku sedam godina za Evropom što se tičeregulative u oblasti novih zanimanja;

U obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje za zanimanjebariste (majstor za pripremanje toplih napitaka)


Kada se govori o iskustvu prilikom odabira kandidata zaradna mesta koja zahtijevaju srednje stručno obrazovanje,koje dodatne osobine i vještine privrednici smatrajuvažnim za izvršenje radnih zadataka navedeno je:


Radoznalost;

Želja da se uči;

Svestranost- majstori treba da budu snalažljivi na terenu jerto nisu idealni uslovi za rad;

Teško je naći kandidata za zanimanje trgovac - osobu kojazadovoljava kriterijume: komunikativnost, osnovnuinformatičku pismenost i poznavanje engleskog jezika;

Radna etika;

Zainteresovanost za posao;

Samodisciplina;

Poznavanje robe;


Na pitanje da kad su u potrazi za zaposlenicima da li seobraćaju školama da preporuče završene učenike navedenje primjer da su tražili od direktora jedne škole da impredloži učenike za posao, koji im je poslije par mjesecipredložio tri učenika. Na razgovoru sa učenicima njima jeprvo pitanje bilo kolika će im biti plata kad počnu. Ništadrugo nisu pitali. Istaknuto je da je preporuka veoma bitna.


Kako učesnici vide ulogu privrednika u stručnomobrazovanju je bila tema u kojoj je istaknuto:

Škola pruža teorijsko znanje i to je dobro a praksa bi trebalada se obavlja kod privrednika;

U pisanju udžbenika da učestvuju privrednici sa iskustvomkao i da učestvuju u nastavi –gostujuća predavanja;

Djeca da posjećuju preduzeća;


Privrednici mogu da budu gostujući predavači u školama;

Primjer: Učenik je posjetio firmu i oduševio se radnimuslovima. Želi da radi za njih i ostao je stalnom kontaktu sanjima jer kad završi školu želi da radi tamo;

Uvesti obrazovni program trgovina – na kraju se svi neštoprodajemo;


Na kraju se govorilo o prijedlozima kako privrednici mogupomoći učenicima u postizanju većih znanja, vještina ikompetencija. Predloženo je:

Objasniti djeci da je rad u privredi lijep i kreativan;

Koristiti društvene mreže za komunikaciju poslodavaca iučenika;

Da poslodavac ne čeka da učenik dođe do njega već i da onizađe učeniku u susret putem društvenih mreža;

Da se, u saradnji sa Ministarsvom prosvjete, formira/justručna/e komisija/e u čiji sastav će ući privrednici zapostavljanje kriterijuma za ocjenjivanje učenika u školama,za upis u škole, za dobijanje prakse, za upis na fakultete;


Potrebno je biti više on-line i komunicirati putem internetasa učenicima;

Ukloniti administarativne barijere za donacije i pomoćiškolama;

Više decentralizacije, za sve se pita Ministarstvo;

Moraju se pratiti trendovi u IT struci i prema njimakoncipirati obrazovni programi. Programiranje, kao predmet,potrebno je uvesti u što ranijem periodu obrazovanjaučenika.


Kod svih fokus grupa se izdvojilo mišljenje da je neophodnosagledati mogućnosti reforme gdje bi se akcenat stavio napovećanje praktičnog obrazovanja i podizanje kriteriuma zaprolazak u više razrede. Učesnici smatraju da je potrebnoorganizovati program stručno osposobljavanje lica sastečenim stručnim obrazovanjem.


U trećoj fazi istraživanja obavljeni su dubinski intervjui sapredstavnicima relevantnih predstavnika privrednog sektorakojim su dalje razrađena pitanja stručnog obrazovanja.Mišljenja se podudaraju sa iznijetim stavovima učesnikafokus grupa.

Navodimo neke od karakterističnih odgovora i predloga:


Sistem obrazovanja se može poboljšati i u osnovnom isrednjem obrazovanju (počev od godina trajanja završavanja,do oblasti koje uče).

Mislim da privrednici nisu dovoljno upoznati sa reformomstručnog obrazovanja, iako je bila organizovana kampanja„Stručno je ključno“. To je koliko znam jedina kampanja kojuje i Ministarstvo vodilo vezano za reformu

Privrednici su više na „priču“ zainteresovani da sarađuju saškolama nego u praksi.


Privrednici ne vide interes u primanju učenika na praksu iprofesionalnu nastavu jer, u tome ne vide interes već teretkoji im uzima značajne resurse, počev od vremena, prekoljudi, a direktno ne donosi zaradu.

Treba razmisliti o poreskim olakšicama za firme kojeprihvataju učenike.

Treba ojačati saradnju sa privredom kroz partnerstva koja,između ostalog, imaju za cilj realizaciju zajedničkih projekatana nacionalnom nivou.

Potrebno je organizovati češće posjete učenika privredi.


Iako posle škole dođu bez dovoljnog znanja i stručnosti, želeda su odmah menadžeri.

Žele da rade, ali biraju posao.

Trebalo bi jasnije postaviti zakonsku regulativu i koncipirati jei prema potrebama privrednika npr. Zakon o zaštiti na radunas ograničava da nekog pošaljemo na gradilište i sl.


Angažovanje učenika za pružanje praktične nastave za nekaradna mjesta nosi određene rizike.

Imamo problem da nađemo određene struke, kao što suarmirači, varioci i neki profili građevinske struke, kao i zanajednostavnije fizičke poslove.

Resursi nisu ispratili zahtjeve reforme.

Reforma može biti teorijski dobro postavljena ali, ako nijeadekvatno ispraćena sa finansijama i drugim resursima ondato nije dobro.


Već u školi učenici treba da planiraju svoju karijeru.

Ne primjećujem da su nove generacije išta bolje ili lošije odstarijih ali odnos prema radu novih generacija jeneadekvatan (ne želim to da radim, ja sam završio za ovo isamo bih to da radim ...).

Jako je važno naučiti mlade ljude stvarnosti rada u realnomsektoru. Oni pojma nemaju kako poslovni život funcioniše iimaju sasvim druga očekivanja.


Dobro sarađujemo sa školama i kad primimo učenike napraksu pratimo ko je dobar, da bi mu nakon završetkaškolovanja ponudili posao.

Država bi trebalo da finasira obavljanje praktične nastave(nešto slično kao u procesu stručnog osposobljavanjavisokoškolaca). Pogotovo za ona zanimanja koja sudeficitarna. Naravno morao bi da postoji i neki mehanizamkontrole kvaliteta obavljanja takve praktične nastave.


Reformu stručnog obrazovanja treba nastaviti sa naglaskomna povećanje udjela praktičnog rada u obrazovnimprogramima, kao i povećavanje standarda i kriterijuma zadobijanje diplome.

Takođe je potrebno da se svi više uključe u obrazovanjeučenika i potreban je veći angažman privrede kao iinicijative škole za to.

Zaključni stavovi i analize

Potrebno je osavremeniti proces učenja i na što bolji načiniskoristiti mogućnosti koje pružaju nove digitalnetehnologije. Samim tim bi obrazovanje bilo bolje, praktičnijei jeftinije a kod učenika bi se podstakla kreativnost,inovativnost i podigla informatička pismenost na jedan većinivo što je u današnjem vremenu neophodno.

Treba ojačati saradnju sa privredom kroz partnerstva koja,između ostalog, imaju za cilj realizaciju zajedničkihprojekata na nacionalnom nivou.

Stručnom obrazovanju treba vratiti ugled i promocijomkvalifikacija uticati na društvenu atraktivnost stručnihobrazovnih programa.


Utičući na izgradnju savremenog obrazovnogsistema i na razvoj ljudskih resursa u zemljiutičemo na bolju budućnost.


PRIVREDNA KOMORA CRNE GORE

ul. Novaka Miloševa 29/II,

81000 Podgorica,

tel: +382 20 230 714

fax: +382 20 230 493

www.pkcg.org; [email protected]

Zahvaljujem na pažnji!

Documents

SJEDNICA ODBORA UDRUŽENJA TURIZMA I UGOSTITELJSTVA o reformi...vodi dnevnik. Potrebno je da dnevnik bude iscrpniji; ... procesu praktične nastave i/ili profesionalne prakse odnosno,