SISTEMATIKA I EKOLOGIJA LEKOVITIH BILJAKA

SISTEMATSKA BOTANIKA Sistematika biljaka je nauna disciplina koja se bavi svrstavanjem

poznatih biljaka u odreene sisteme. Kriterijumi na osnovu kojih se biljke svrstavaju u sisteme mogu biti

razliiti, pa se na osnovu toga razlikuju dati sistemi. Sistemi koji se baziraju na meusobnim srodnikim odnosima

izmeu pojedinih ivih bia, nazivaju se prirodni ili filogenetski sistemi.

Nauna disciplina koja se bavi prouavanjem meusobnih srodnikih ili filogenetskih odnosa izmeu ivih bia naziva se filogenija, sistematika koja se zasniva na filogeniji je filogenetska sistematika.

Najvanije metode filogenetske sistematike su: paleobotanika, komparativno-morfoloka, ontogenetska, geografska, citogenetska, seroloka, molekularno-bioloka i biohemijska.

Pr. Familije Papaveraceae (alkaloide) i Brassicaceae (glikozide).Red Papaverales Red Capparidales

Nunici Tahtadjan (SSSR), Cronquist (Kanada) i Zimmerman (SR Nemaka), 1966. godine ustanovili su univerzalnu nomenklaturu koja se danas koristi.

HIJERARHIJSKI SISTEMI (logiki ureeni sistemi)

Carstvo (Regnum)Razdeo (Divisio) -phytaKlasa (Klassis) class. -psidaRed (Ordo) -alesPorodica (Familia) fam. -aceaeRod (Genus) gen.Vrsta (Species) sp.

Klasina klasifikacija Danas su sva iva bia podeljena u est carstva:

Carstvo Poznato Pretpostavljena gornja granicaPretpostavljena

donja granicaVirusi 4000 1000000 50000Monera 4000 3000000 50000Protista 80000 1200000 210000Fungi 72000 2700000 200000Plantae 270000 500000 300000Animalia 1300000 10320000 2725000Ukupno 1730000 18720000 3535000

Prema savremenom sistemu klasifikacije biljak, zasnovanom na njihovom filogenetskom poreklu, carstvo biljaka (Plantae) se uslovno deli na dva podcarstva: nie biljke (Thallophyta) i vie biljke (Cormophyta, Embriophyta).

U flori nae zemlje zvanino je registrovano oko 400 vrsta sa lekovitim svojstvima, to je u proseku oko 10% u odnosu na ukupnu floru Jugoslavije od oko 4280 vrsta.

Nadrazdeo Bryophyta (mahovine) Viegodinje zeljaste biljke. Ne razlikuju se tipina tkiva i organi (parenhimatinu grau). Funkciju korena-rizoidi. Vegetativno telo-taloidno ili diferencirano na kauloid i listie filoide.

Nadrazdeo Bryophyta obuhvata tri razdela embriofita (Anthocerotophyta, Marchantiophyta i Bryophyta).

Klasifikacija razdela Marchantiophyta (Goffinet, Shaw, 2008)Haplomitriopsida

TreubialesHaplomitriales

MarchantiopsidaBlasialesSphaerocarpalesMarchantiales

JungermaniopsidaPellialesFossombrionalesMetzgerialesPleurozialesPorellalesJungermaniales

Klasifikacija razdela Anthocerotophyta (Duff et al., 2007)Leiosporocerotopsida

LeiosporocerotalesAnthocerotopsida

AnthocerotalesNotophyladalesPhymatoceralesDendrocerotales

Klasifikacija razdela Bryophyta (Goffinet, Shaw, ed., 2008)TakakiopsidaSphagnopsidaAndraeopsidaAndraeobryopsidaOedipodiopsidaPolytrichopsidaTetraphidopsidaBryopsida

Marchantia polymorpha Raste na vlanom zemljitu ili vlanim stenama. Ranije su je upotrebljavali prilikom oboljenja jetre (jetrenjaa), kao i za leenje organa za disanje. Izaziva mokrenje.

Svi pretstavnici roda Sphagnum ive na vlanim mestima i formiraju treset.

Koristi se pri leenju gnojnih rana.

U biljci se nalazi materija-sfagnol, koja ima antiseptiko dejstvo.

Marchantia polymorpha

Sphagnum sp.

Nadrazdeo Pteridophyta (papratnice)

Obuhvata etri razdela: preice (Lycopodiophyta), koje ine zasebnu granu filogenetskog drveta, rastavii (Equisetophyta), primitivne papratnice (Psilotophyta) i prave paprati (Polypodiophyta).

Lycopodium clavatum

Equisetum arvense

Dryopteris filix-mas

Razdeo Lycopodiophyta (preice) Viegodinje zeljaste (u paleozoiku su iveli i drvenasti oblici), esto zimzelene biljke. Korenovi su prisutni, dihotomo granati, adventivni, sa endarhnim protoksilemom. Stabla najee kratka, retko, kod viseih epifitskih formi, dostiu 1 m. Kod veine vrsta stabla uspravna i polaze sa puzeih stolona ili podzemnog izdanka, koji podsea na rizom. Stabla su sa egzarhnim protoksilemom. Listovi (likofili) su jednostavni, uglavnom mali (mikrofili), sa sredinjim negranatim (retko slabo granatim) nervom. Raspored listova na stablu je spiralan, ree prljenast ili naspraman. Sporangije su unilokularne, pojedinane u pazusima listova (sporofili), uglavnom grupisane u strobiluse. Meu preicama ima izospornih i heterospornih oblika. Gametofit je mikorizian. Preice mogu biti terestrine, akvatine ili epifitske.

Sistematski pregled preica Classis LycopodiopsidaOrdo Lycopodiales

Familia LycopodiaceaeClassis IsoetopsidaClassis SelaginellopsidaOrdo Selaginellales

Familia SelaginellaceaeSelaginella

Lycopodium clavatum Dodatak deijem puderu i za posipanje zguljene ili raspucale koe.

U narodnoj medicini se koristi nadzemni deo biljke kao diuretik i kod oboljenja bubrega.

U nekim zemljama kao lek protiv alkoholizma.

Razdeo Equisetophyta (restavii) Rastavii su zeljaste, viegodinje biljke, ponekad visoke i do 1 m. Rizom je lankovit, veoma razgranat, sa adventivnim korenovima. Stablo je lankovito, sa tankim, lankovitim granama rasporeenim u prljenove. Na vorovima stabla su prljenasto rasporeeni listovi, koji grade rukavac. Sporangije rastavia nalaze se na posebnim tvorevinama sporangioforima, koji su sakupljeni na vrhu stabla, gde formiraju sporofilni klas.

Classis EquisetopsidaOrdo EquisetalesFamilia Equisetaceae

Rod Equisetum

Equisetum arvense L.

Koristi se nadzemni de biljke. Deluje kao diuretik, protiv upale mokrane beike. Arterioskleroze i hipertonije. Za bolje varenje.

Equisetum palustre sadri toksine alkaloide (palustrin i druge), pa se ne koristi kao lekovita.

Ostale vrste su nedovoljno prouene.

Equisetum arvense

Razdeo Polypodiophytae (paprati) Mogu se nai kako patuljaste, tako i drvenaste forme. Korenovi su adventivni na podzemnom izdanku rizomu. Stablo uglavnom monopodijalno. Laminarni oblik listova. Najee perasto deljen, kod nekih predstavnika i viestruko, ali moe biti i ravan, renjevit, dihotom. Kod sporotrofofila, na naliju lista se nalaze sorusi.

Divisio PolypodiophytaSubdiv. EusporangiataeClassis MarattiopsidaSubcl. Marattiidae

Subdiv. LeptosporangiataeClassis PolypodiopsidaSubcl. MarsileidaeSubcl. SalviniidaeSubcl. Polypodiidae

Adiantum capillus-veneris L.

Koristi se zeljasti deo biljke. Upotrebljava se kao slab ekspektorans, diuretuk, adstrigens. U narodu je poznat u leenju organa za disanje, mokranih puteva i ureivanje menstruacije.

Dryopteris filix-mas (L.) Schott

Koristi se rizom (Filicis maris rhizoma). Upotreba: antihelmintik (protiv pantljiare).

Polypodium vulgare L.

Koristi se rizom (Polypodii rhizoma). Upotreba: ekspektorans, antiasmatik i diuretik. Narodni lek protiv kalja i astme.

Ceterach officinarum DC.(Asplenium ceterach L.)

Koristi se list (Ceterach folium). Upotreba: narodni lek protiv proliva, katara plua i beike.

Scolopendrium vulgare Sm.(Asplenium scolopendrium L.)

Koristi se: list (Scolopendrii folium). Upotreba: narodni lek, diuretik, adstrigens.

Polypodium vulgare

Asplenium ceterach

Asplenium scolopendrium

Nadrazdeo Spermatophyta (semenice)

Za semenice je karakteristina heterosporna smena generacije. Dobro su razvijeni svi delovi biljke (koren, stablo i listovi). Glavni koren je nastao od korenka klice. Poseduju bono grananje. Prisutna je eustela. Sekundarno rastu u debljinu. Poseduju cvet, plod i seme.

Razdeo (Divisio) Klasa (Classis)Cycadophytina

Pinophyta(Gymnospermae)golosemenice

ConiferophytinaMagnoliophyta(Angiospermae)skrivenosemenice

LiginopteridopsidaCycadopsidaBennetitopsidaGnetopsida

GinkgopsidaPinopsida

MagnoliopsidaLiliopsida

Razdeo Pinophyta (golosemnice) Dominira sporofit, gametofit nesamostalan, redukovan. Mikrosporofili su sa polenovim kesicama mikrosporangijama, u kojima se nalaze polenova zrna. Megasporofili su sa semenim zamecima, koji predstavljaju megasporangije obavijene integumentom.

Gnetum gnemon

Welwitschia myrabilis

Cycas revoluta

Rod Ephedra obuhvata vie manje kserofilne i polukserofilne biljke koje rastu u pustinjama, polupustinjama, stepama, kamenjarima Obuhvata vei broj vrsta koje sadre alkaloid EFEDRIN. Ovaj alkaloid se danas vetaki sintetie. Efedrin se koristi za regulaciju krvnog pritiska, reumatizam i dizenteriju.

Rod Ginkgo je nekada bio iroko rasprostranjen, a danas se u prirodi moe nai samo u Kini. Lekovi od ginka zaustavljaju arteriosklerotine promene na sudovima, trombozu dubinskih vena, Alchajmerove bolesti, astme, odstranjuje nesanicu, dobar je antioksidans itd.

Ephedra

Ginkgo

Klasa Pinopsida (etinari)

Cordaitales Pinales

PinaceaeCupressaceae

TaxalesTaxaceae

Veinom drvee, ree bunje sa monopodijalnim grananjem. Listovi igliasti ili ljuspiasti, spiralno, naspramno, a vrlo retko prljenasto rasporeeni. Na poprenom preseku se razlikuju kora i masivno drvo u kojem je sr. Mikro i makrosporofili su grupisani u iarke, jednopolne i jednodome, ree dvodome. Razlikuju se muka i enska iarka. Oploenje se obavlja pomou vetra. Razvie semenog zametka je sporo (traje ak i godinu dana). Javlja se poliembrionija.

CordaitesTaxus

baccata

Abies alba Mill.

Koristi se etarsko ulje etina (Abietis albae aetheroleum) i etarsko ulje iarica (Abietis fructum aetheroleum). Ulja se dobijaju destilacijom pomou vodene pare. Upotreba: etarsko ulje je sastojak mirisnih esencija, sredstava za inhaliranje kod oboljenja organa za disanje, lekova za utrljavanje kod reumatizma, iijasa, nekih konih bole