UGROŽENOST I ZAŠTITA

LEKOVITIH BILJAKA

Biološka raznovrsnost • Za očuvanje biološke raznovrsnosti od prvorazrednog je značaja ne samo njegovo ukupno, već i pojedinačno vrednovanje. • Kategorije vrednovanja su bazirane po principu gradijenta ugroženosti i odgovornosti za tzv. neprocenjive gubitke. • Iz tih razloga, sve aktivnosti usmerene na očuvanje biološke raznovrsnoisti Srbije, moraju biti uporedive i na međunarodnom planu. • To će biti moguće jedino ukoliko se budu koristili međunarodno usaglašeni standardi i kriterijumi. KATEGORIJE ODGOVORNOSTI ZA OČUVANJE VRSTA • Osnovni kriterijumi za kategorizaciju značaja vrsta/podvrsta kao komponenata biodiverziteta proizilaze s jedne strane iz međunarodnih obaveza naše zemlje da se uključi u aktivnosti na zaštiti i očuvanju globalno, kontinentalno ili subkontinentalno realno ili potencijalno ugroženih vrsta, a sa druge, iz nacionalnih razloga, iz potrebe naše zemlje da zaštiti i očuva raznovrsnost svoje, nacionalne prirodne baštine, uključujući neponovljive delove populacije na tipskim lokalitetima.

Nove kategorije ugroženih vrsta u verziji međunarodne unije za

zaštitu prirode (IUCN) • EX IZUMRLI (EXTINCT): Takson je izumro kada nema osnovne sumnje da je poslednji primerak mrtav.

• EW IŠČEZLI u prirodi (EXTINCT IN THE WILD): Takson je iščezao u prirodnim uslovima kada je poznato da opstaje jedino u kulturi, znatno izvan granica prethodnog rasprostranjenja.

• CR KRAJNJE UGROŽEN (CRITICALLY ENDANGERED): Takson je krajnje ugrožen kada je suočen sa izgledom najviše verovatnoće da u neposrednoj budućnosti iščezne u prirodi, što se utvrđuje određenim kriterijumima.

• EN UGROŽENI (ENDANGERED): Takson je ugrožen ako nije krajnje ugrožen, ali se suočava sa vrlo visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti, što se utvrđuje određenim kriterijumima.

• VU RANJIVI (VULNERABLE): Takson je ranjiv kada nije ni krajnje ugrožen ni ugrožen, ali se suočava sa visokom verovatnoćom da iščezne u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti, što se utvrđuje određenim kriterijumima.

• LR NISKA VEROVATNOĆA OPASNOSTI (LOWER RISK): Takson je izložen niskom verovetnoćom opasnosti (niskom riziku-manjem izgledu) da bude ugrožen, kada se odredi da ne zadovoljava kriterijume za bilo koju od ugroženih kategorija (krajnje ugrožen, ugrožen ili ranjiv).

• DD BEZ DOVOLJNO PODATAKA (DATA DEFICIENT): Takson je bez dovoljno podataka kada nedostaju adekvatne informacije u pogledu njegovog rasprostranjenja i/ili stanja populacije, a za utvrđivanje verovatnoće posredne ili neposredne opasnosti (rizika) da iščezne.

• NE NEOPREDELJIVAN (NOT EVALUATED): Takson je neopredeljivan kada još nije bio podvrgnut ovim kriterijumima.

Eryngium planum (EX) Drosera rotundifolia (EN) Adonis vernalis (VU)

EX IZUMRLI taksoni Eryngii herba- nadzemni deo ravnolisnog kotrljana

(ekspektorans)

Eryngium planum L., Apiaceae Biljka: višegodišnja biljka sa belim rizomom repastog oblika. Stablo visine do 1m. Listovi kruti, prizemni celi na dugim drškama, donji listovi na stabljici na kraćim drškama, dok su gornji listovi sedeći. Krunični listići jajasto izduženi, slabo maljavi, najčešće plavi. Stanište: sušna mesta, peščani nanosi, stepe, pored puteva. Nalazište: ugalavnom u Vojvodini i severnoj Srbiji. Koristi se: nadzemni deo biljke (Eryngii herba). Stepen ugroženosti: pretpostavlja se da je iščezla vrsta. Uzroci iščezavanja: uništavanje stepskih, ali i mezofilnih livada stepseke zone. Preduzete mere zaštite: vrsta nije bila zaštićena u Srbiji, ali ako se dokaže da vrsta još uvek živi u Srbiji, takva staništa i vrstu treba zaštiti. Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: zbog upadljive ljubičaste boje cvasti, biljka bi se mogla gajiti u dekorativne svrhe.

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoni Ptermicii herba- nadzemni deo močvarne hajdučice (gorko-

aromatična droga)

Achillea ptarmica L., Asteraceae

Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Rizom snažan, puzeći. Stabljika uglavnom negranata. Listovi naizmenični, sedeći, lancetasti, nedeljeni. Cvast gronja. Plod je ahenija bez papusa. Stanište: močvarne livade i planinske tresave. Nalazište: pominje se da možda raste na vlažnim livadama Fruške gore. Koristi se: nadzemni deo biljke (Ptarmicii herba). Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta. Uzroci iščezavanja: isušivanje vlažnih i močvarnih livada pored reka, izgradnja nasipa. Preduzete mere zaštite: vrsta nije bila zakonom zaštićena u Srbiji. Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: biljka bi se mogla gajiti u dekorativne svrhe. Zbog posedovanja lekovitih svojstava, moze imati veliki znacaj u farmaciji.

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoni Alni fructus, cortex, folium- plod, kora, ređe listovi zelene

jove (antidijaroik)

Alnus viridis (Chaix) DC. subsp. viridis, Betulaceae

Biljka: listopadni žbun, visine oko 3 m, gusto razgranat, glatke kore. Listovi jajasti, dvostruko testerasto nazubljeni. Muške rese formiraju se s jeseni. Ženske rese u vidu šišarice prezimljuju u pupoljcima, javljaju se sa listanjem u maju. Plod je dvokrilna orašica. Stanište: visoke planine, vlažne doline. Nalazište: Stara planina. Koristi se: plod, kora, listovi (Alni fructus, cortex, folium). Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta. Uzroci iščezavanja: u blizini pašnjaka izložena je brstu domaćih životinja. Drvo se koristi kao dobar gorivo. Često je sečena i krčena. Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodna retkost u Srbiji zaštićen Zakonom. Lokaliteti na kojima je konstatovana ova biljka nalazi se u okviru Parka prirode Stara planian. Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: biljku traba zaštititi od seče i krčenja jer ima dragocenu zaštitnu ulogu protiv erozije.

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoni Peoniae flos- cvet božura (antispazmolitik)

Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Rochel) Soó,

Paeoniaceae

Biljka: višegodišnja, zeljasta biljka. Koren se krtolastim zadebljanjima. Listovi naizmenični, uzano jajoliki. Cvetovi krupni, pojedinačni. Plod se sastoji od više dlakavih meškova. Stanište: granični pojas između šuma i livada, peskovi, šikare. Nalazište: Deliblatska peščara, Fruška gora. Koristi se: cvet (Paeoniae flos). Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta. Uzroci iščezavanja: prirodna sukcesija žbunaste vegetacije i seča šuma. Sakupljanje zbog dekorativnosti i lekovitosti, kao i za zbirke. Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodna retkost u Srbiji zaštićen Zakonom, a nalazi se i na spisku zaštićenih biljaka Vojvodine. Kao mere predostrožnosti biljku treba staviti pod strogi režim zaštite staništa. Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: lekovita biljka, sadrži alkaloid peonin koji se koristio za oslobađanje od grčeva kod epilepsije. Srodnik je ukrasnih i lekovitih božura.

CR KRAJNJE UGROŽENI taksoni Laurocerasi folium recens- list zeleničeta (antitusik)

Prunus laurocerasus L., Rosaceae

Biljka: zimzeleni žbun ili nisko drvo. Kora stabla hrapava, siva. Listovi eliptični, zašiljeni pri vrhu, kožasti, sjajni. Cvast je grozdasta. Plod koštunica. Stanište: prirodno stanište ovog terciranog relikta zahvata površinu od nekoliko hektara. Raste u gustoj bukovoj šumi, samo pored izvora i na mestima koje stalno kvasi izvorska voda. Nalazište: Ostrozub. Koristi se: svež list (Laurocerasi folium recens). Stepen ugroženosti: krajnje ugrožena vrsta. Uzroci iščezavanja: seča šume dovela bi do poremećaja u režimu vlažnosti i svetlosti staništa. Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodna retkost u Srbiji zaštićen Zakonom, a nalazi se i na spisku zaštićenih biljaka Vojvodine. Kao mere predostrožnosti, treba očuvati neizmenjene ekološke uslove. Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: veoma dekorativni večnozeleni žbun, posebno atraktivan za vreme cvetanja. Uspešno se koristi u hortikulturi. Gaji se po parkovima i vrtovima.

EN UGROŽENI taksoni Betulae folium, gemmae- list i lisni pupoljak maljave breze (diuretik)

Betula pubescens Ehrh. subsp. carpatica (Willd.) A & G,

Betulaceae

Biljka: žbun ili drvo. Kora debela, do osnove bela. Grane nisu viseće. Listovi jajasti, sa zupcima prvog reda. Zaštitne ljuspe u ženskim cvetovima sa dva uglasta i nagore usmerena bočna krilca. Plod sa 2 krila. Stanište: otporna na niske temperature i prilagodjena na nedostatak kiseonika na močvarno-tresetnoj podloz. Nalazište: Kopaonik, Niš, Vlasina. Koristi se: list i lisni pupoljak (Betulae folium, gemmae). Stepen ugroženosti: ugroženi takson. Uzroci iščezavanja: uništavanje šibljaka sa vrbama i maljavom brezom započelo je još dok je postojala velika tresava na Vlasini. Preduzete mere zaštite: takson je kao prirodna retkost u Srbiji zaštićen Zakonom, a neophodna je stroga zaštita tresetnih ostrva na Vlasinskom jezeru. Stvarne ili potencijalne vrednosti taksona: ima male potrebe za azotom, uspeva na kiselom zemljištu ali i na neutralnom. Iz tog razloga mogla bi da se sadi kao pretkultura, gde se stelja slabo razlaže.

VU RANJIVI taksoni Droga Biološki izvor Kategorija ugroženosti

Adonidis vernalis herba

Zeljasti nadzemni deo

Adonis vernalis, Ranunculaceae

Ranjivi taksoni

Allii victorialis bulbus recens

Sveža lukovica

Allium victorialis, Alliaceae

Ranjivi taksoni

Uvae ursi folium

List medveđeg grožđa

Arctostaphylos uva-ursi, Ericaceae

Ranjivi taksoni

Castaneae folium List pitomog kestena

Castanea sativa, Fagaceae

Ranjivi taksoni

Coryli colurnae semen

Seme mečje leske

Corylus colurna, Corylaceae

Ranjivi taksoni

Baccae aquifoliae

Bobice zelenike

Ilex aquifolium, Aquifoliaceae

Ranjivi taksoni

Trifolii fibrini folium List gorke deteline

Menyanthes trifoliata, Menyanthaceae

Ranjivi taksoni

VU RANJIVI taksoni

Adonis vernalis Allium victorialis Arctostaphylos uva-ursi

Menyanthes trifoliata Ilex aquifolium Castanea sativa

LR NISKA VEROVATNOĆA OPASNOSTI taksona

1. Zavisni od zaštite (Conservation Dependent-cd). Taksoni koji su u žiži programa očuvanja specifičnih za taj takson ili njegovo stanište i čiji je cilj očuvanje tog taksona, a čiji bi prestanak imao za posledicu uvršćivanje taksona u jednu od gore pomenutih kategorija ugroženosti u okviru pet godina.

2. Skoro ugroženi (Near Threatened-nt). Taksoni koji nisu određeni kao zavisni od zaštite, ali se nalaze blizu kategorije osetljivih.

3. Poslednja briga (Last Concern-lc). Taksoni koji nisu određeni kao zavisni od zaštite ni kao skoro ugroženi.

NT SKORO UGROŽENI taksoni

Satureja subspicata

Platanthera bifolia Agrimonia eupatoria

ENDEMIČNOST I RELIKTNOST

LEKOVITIH BILJAKA

ENDEMIČNOST LEKOVITIH BILJAKA

• Prema analizi TURILLA (1929) na Balkanskom poluostrvu ima 1754 endemičnih biljaka, što čini 27% ukupne balkanske flore. • DIKLIĆ (1987) je u flori Srbije utvrdio 197 endemičnih vrsta i podvrsta. • Uzroci endemizma mogu biti veoma heterogeni. • Većina biogeografa se slaže da su geografska, genetička i ekološka izolovanost populacija, kao i trajanje te izolovanosti, od presudnog značaja za formiranje endemičnih biljaka i flore u celini. • Visoke i masivne planine naše zemlje na kojima su izraženi razni klimatski uticaji odlikuju se najvećim brojem endemičnih vrsta, od kojih su neke i lekovite. • U našoj zemlji zapažen je i endemizam vezan za određeni, specifični tip podloge. Tu se izdvajaju serpentinitska staništa sa velikim brojem endemita.

LOKALNI ENDEMITI

Picea omorika Pančić, Pinaceae

Biljka: pančićeva omorika je vitko, tanko, do 50 m visoko, piramidalno drvo. Nalazište: raste jedino u jugozapadnoj Srbiji. Koristi se: mladi izdanci i listovi. Berba: rano u proleće. Upotreba: od izdanaka se pravi melem za lečenje rana, čaj protiv kašlja, katara organa za disanje, reumatizma, a u listu ima vitamina C, pa se u toku zime u vidu čaja pije protiv skorbuta. List može da se stavlja u kupke zbog prijatnog mirisa i za draženje kože.

BALKANSKI ENDEMITI

Pinus heldreichii Crist, Pinaceae

Biljka: munika je drvo do 30 m visine, sa piramidalnom loptastom krunom. Kora je debela i duboko ispucala. Donje grane nisko stojeće, na bočnim granama smenjju se bezlisna sa lisnom zonom, a na vrhu izdanka su četkasto sakupljeni igličasti listovi. Stanište: južne, krečnjačke padine. Nalazište: raste na Šar-planini, Prokletijama, Koritniku, Ošljaku i dr. Koristi se: mladi pupoljci, iglice, kora. Upotreba: iz listova se dobija etarsko ulje koje sardži pinen i koristi se inhalaciju, kao dezodirajuće i ozonozirajuće sredstvo. Listići, kao i pupoljci, glavni su izvori vitamina C.

RELIKTNOST LEKOVITIH BILJAKA

• Relikti su biljke velike starosti koje su, često, sporadično rasprostranjene u Mediteranu ili različitim delovima Evrope. • U Srbiji naseljavaju specifična staništa, pre svega kanjonske doline reka i planinske vrhove, kao i neke delove u Vojvodini. • Prema starosti, odnosno geološkom periodu iz koga potiču mogu se svrstati u: • tercijarne (šumske biljke kanjona i klisura), • glacijalne (biljke refugijalnih i hladnih staništa, a predstavljaju ostatak flore ledenog doba), • borealne (predstavljaju ostatak flore tamnih četinarskih šuma i tresetišta iz perioda glacijacije i određenih faza interglacijacije), • kserotermne (predstavljaju ostatke stepske flore) ili • stepske relikte.

TERCIJARNI RELIKTI

Ilex aquifolium L., Aquifoliaceae

Biljka: zelenika je zimzeleni žbun ili drvo, visine do 10 m. Listovi prosti, naizmenično postavljeni, kožasti, nazubljeni, zupci se završavaju trnovima. Cvetovi grupisani u štitastim cvastima. Plod je okruglasta crvena i sjajna koštunica. Stanište: bukovo-jelove šume. Nalazište: zapadna Srbija. Koristi se: listovi, bobice. Upotreba: lišće je gorkog, oporog i neprijatnog ukusa. U staroj medicini je korišćeno protiv zapaljenja organa za disanje, protiv reumatizma, boginja. Bobice ove biljke jako draže organe za varenje. Tucakov navodi da je ova biljka otrov za srce i da je ne treba upotrebljavati za lek.

TERCIJARNI RELIKTI

Juglans regia L., Juglandaceae

Biljka: orah je visoko listopadno drvo. Listovi spiralno raspoređeni, neparno perasto deljeni. Cvetovi jednopolni, biljka jednodoma. Muški cvetovi su sakupljeni u krupne rese. Ženski cvetovi sakupljeni u dihazijume. Plod je koštunica. Stanište: raste na toplim, rastresitim, bogatim zemljištima. Nalazište: retki su samonikli primerci (Đerdap). Uglavnom gajena. Koristi se: osušeni list (Juglandis folium). Upotreba: naftohinoni deluju antimikrobno, tanini su adstrigensi, flavonoidi deluju vazoprotektivno i antiedematozno.

TERCIJARNI RELIKTI

Corylus colurna L., Corylaceae

Biljka: mečja leska je drvo do 25 m visine sa široko zaobljenom krunom. Jednogodišnji izdanci dlakavi, žućkaste boje, dvogodišnji svetlosivi. Listovi široko jajoliki do okruglasti. Lisna drška je mnogo duža nego kod obične leske. Muške rese duge do 12 cm, po dve ili tri zajedno. Plodovi-lešnici u grupi od 3 do 8 i sitniji od obične leske. Zeljasti omotač je končasto razdeljen. Stanište: široko rasprostranjena. Nalazište: na svim većim planinama: Kopaonik, Stara planina. Suva planina i dr. Koristi se: listovi, kora, lešnik. Upotreba: list i kora su sličnog hemijskog sastava pa se pretpostavlja da se mogu koristiti za lečenje upale vena i hemoroida.

TERCIJARNI RELIKTI

Buxus sempervirens L., Buxaceae

Biljka: šimšir je žbun ili nisko drvo. Koren dosta snažan. U početku su grane dlakave, kasnije ogolele, a listovi su naspramno gusto raspoređeni. Listovi su jajoliki do uzdužnoeliptični, kožasti. Cvetovi sakupljeni u grupice, u pazuhu listova, jednopolni. Plod je čaura. Stanište: suva i dosta topla mesta i mešovite šume. Nalazište: kao samonikla se javlja u Makedoniji i hrvatskom primorju, a kod nas se gaji kao dekorativna. Koristi se: listovi i kora. Upotreba: list i kora se koriste kao narodni lek. Izazivaju lučenje znoja i koriste se pri lečenju reumatizma, sifilisa, hronične bolesti kože. Neki lekari su ga preporučivali protiv zubobolje.

KSEROTERMNI RELIKTI

Paeonia tenuifolia L., Paeoniaceae

Biljka: stepski božur je višegodišnja zeljasta biljka sa izraženim krtolastim zadebljanjima. Stabljika je negranata, pri osnovi ljubičasta. Listovi izdeljeni na linearne listiće. Cvetovi krupni, pojedinačni, crvene boje. Plod je mešak. Stanište: suva travnata i peskovita mesta. Nalazište: Deliblatska peščara i Podunavlje. Koristi se: cvet, ređe krtola i seme. Upotreba: u narodnoj medicini koristi se za lečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanje nervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr. Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinički.

KSEROTERMNI RELIKTI

Adonis vernalis L., Ranunculaceae

Biljka: gorocvet je višegodišnja zeljasta biljka sa snažnim rizomom. Stabljika je uspravna, negranata, gola. Listovi 2-4 puta perasto deljeni. Cvetovi pojedinačni. Plodovi međusobno zbijeni, pokriveni dlakama. Stanište: peskovita mesta, sušne livade. Nalazište: Deliblatska peščara i okolina Niša. Koristi se: zeljasti, nadzemni deo biljke u cvetu. Upotreba: koristi se kao kardiotonik i diuretik. Droga je otrovna i kao takva u određenoj dozi se sme koristiti samo pod kontrolom lekara.

HVALA NA PAŽNJI