ŠIBENSKA BOŽIĆNA KUVARICA

ZA PRSTE POLIZAT!

(BOŽIĆNA KUVARICA ŠIBENIKA I OKOLICE)

Ricete sakupili i priredili učenici 8.a i 8.c razreda OŠ Petra Krešimira IV. uz pomoć svoje meštrovice Nataše Jurić Stanković.

Ricete zapisali: Sara, Ema, Sandra, Ivan A., Andrijana, Srećka, Matea L., Branimir, Ante, Zrinka, Damir, Patricija, Luka, Lucija, Iva, Katarina D., Barbara,

Matea J., Veronika, Ivana Š., Nikolina, Mario, Šimun, Petra, Andrea i ostali

Grafički uređivali: Dora Boban,Josipa Tepić,Sara,Škugor,

KatarinaSvračak,Lucija Rupić,Barbara Lovrić, LukaŠkugor, Marlena Skelin s

a nastavnicom informatike Natašom Miškov

1

Šibenska kuvarica nastala je kao dio projektne nastave hrvatskog jezika, informatike i biologije.

Nastavne jedinice: Zavičajni govor u odnosu na književni

jezik (hrvatski jezik) Značenje mediteranske kuhinje (biologija)

Informatika: program za uređivanje teksta i slike –dodatna nastava

Glavna urednica: Sara Lea Čenić

Ruku jon dale:

Zrinka Matić, Iva Plavčić, Lucija Karega i Katarina Dujić

Govorile: matere, ćaće, babe i ostali koji se sićaju i kuvaju po starinsku

Fala in svima koji ne daju da se zaboravi.

Velika hvala oniman koje su me svitovale: profesoricama Zdenki Bilušić i Jeleni Buđanac

Rič urednice

BOŽIĆ ! Najlipše doba godine.Iako je u školi to najnapetije vrime kad smo svi teke nervozni zbog ocjena,

sve je nekako puno nekog lipog čekanja. Svaki dan užge se digdi po koja nova svićica,osvane pokoji novi božićni ures koji nas siti da nan je najdraži blagdan

sve bliži.

U kući se minjaju mirisi – najprije oni od najrazličitijih kemikalija kojima

2

naše matere pokušavaju dati kući nablistaviji mogući sjaj. Jer za Božić sve mora brilat. Mi smo u to vrime ‘’strašno

zauzeti’’ i nismo baš puno kući.Ali onda,17.prosinca zamrlišu prve fritule,one šta se frigaju za Proslavu ( sedmicu prije Božića),pa one za Badnji dan, pa, juva,

pašticada,rambašići, luganige... Uz ove delicije obavezno iđu i komentari naših

pesimističnih fetivih ćaća,matera,didova i baba koji ronzaju da sve ovo neće još dugo jer da je fast food ruvinja sve i da dica više neće da idu pravu spizu. Govoru da će još

do koju godinu sve bit zaboravjeno. A mi in ,eto,na ovi način oćemo reć da su u krivu. Znamo mi da nisu samo jezik i povist ono šta čini narod. To su i ovi lipi i stari običaji,ovi slatki mrliši naše šibenske spize

kojima slavimo Božić.Zato smo skupili ove stare ricete da ih ukrademo zaboravu,ali

i da potaknemo one koji nikad prije nisu,da upoznaju nas

i naš Šibenik kroz njegovu mirisnu i slasnu božićnu tradiciju..

Sritan vam i blagoslovljen Božić!

ŠTA SE ILO NA BADNJAK

Na Badnji dan ,iako je najboje ne ist ništa,ujutro bi se ilo posne pogačice i teke crne kafe.

Zdrobit korijandar i topit ga u mlaku vodu. Kvas pomišat s teke brašna i dilon one vode u kojoj se topija korijandar. Ostaviti da

uskisa i onda dodat ostatak brašna i ostale sastojke i toliko vode koliko triba da bi tisto bilo čvrsto. Umisit i napravit pogačice debele ki prst. Neka kisaju

na toplon. Metnit u nauljenu padelu i peć 20 – 30 minuta na sridnje jakoj vatri.

3

Još se je jedna posna spiza spremala na Badnji dan u pobožnin famijama.To je panada.

Kruv se natrlja lukon, stavi u teću, doda se uje, sol, papar i javor i sve se zalije vodon. Kuva se na laganoj vatri sve dok se na vrvu ne

stvori tanka korica. Triba paziti da se kruv ne zalipi za dno. Na Badnji dan ne ide se meso. Zato se sprema ribja spiza.

Bakalar je spiza koja se najčešće kuva na Badnji dan i oko toga postoju puste štorije jer opet svaka kuvarica misli da je bakalar koji je ona skuvala najboji. Bakalar se prije ija po težačkin kućama, a u

u gosposkim je bilo više toga.

BAKALAR

Bakalar triba najprije istuć drvenin baton,a onda ga topit bar jedan dan u ramini s vodon. Kad smekša, onda triba otribit drače i

narizat bakalar na fete široke pet centimetara. U teću triba stavit red narizane kapule i kumpira pa red bakalara i tako po redu.

Zadnji red pospe se sickanin lukon,polije maslinovin ujon , posoli i popapri. Ko voli, može dodat i sickane slane srdele i malo konšerve. Sve se zalije vodon tako da sve pokrije i kuva na laganoj vatri 2-3

ure. Bakalar je još lipši ako metnemo i koju šaku peneta. BAKALAR Kapulu,luk i petrusimen iskrižat.Bakalar prethodno močit u vodi

dan-dva.Skuvat ga i ogulit mu kožu.Slagat red kapule,luka, petrusimena,red kumpira iskrižanih na fete,red skuvanog

bakalara.Završit s kumpirima.Dolit vode da pokrije. Posolit,popaprit.Kuvat dok se kumpir ne skuva.Dok se kuva, teću

mrdati livo-desno,ali ne mišat.

4

BAKALAR

Kad se kupuje bakalar, triba pazit da je plosnat,bil i kod ušiju proziran te da su mu peraje okrenute prima gori.Manji su

slasniji.Suvi bakalar triba dan-dva prije namočit.Prvo se namoči pa protuče.Brzo se namota u vlažnu krpu i stavi u peć.Ostruže

se,opere i kuva se prima riceti. Bakalar se stavi u ladnu vodu i ostavi tako kratko vrime.Ocidi se iz

vode pa stavi na krpu.Triba se dobro pazit da se očisti svaka drača.Voda u kojoj se kuva bakalar stavi se sa strane.Očišćen

bakalar stavi se u zdilu,popapri,posoli,polije se po kvarta ulja i doda se malo luka i petrusimena.Zdila se poklopi i lupa među

rukama dok sok ne bude ka mliko.Zdila se stavi u kipuću vodu i pari na laganoj vatri.Mora se dikod dolivat malo vode.Tako se kuva jednu uru.Bakalar na ovaj način je jako guštož i sočan.

BAKALAR NA BILO

Pola kila bakalara skuvat u vodi i očistit. Posebno skuvat pola kila krumpira. Bakalar i kumpir usitnit i konču im začine: petrusimen, luk, sol, papar i malo maslinovog ulja i sve skupa dobro promišat.

Očistit sipe ili lignje. Ostaviti crnilo sa strane. Na maslinovon uju

šufigat kapulu,dodat sipe ili lignje (lignje triba manje kuvat) ,dodat riže i crnilo

5

razvodnjeno u kvasini i kuvat. Na kraju stavit petrusimen,papar i teke biloga vina. Ostaviti da upočine.

BRUDET

Uzmemo dvi-tri vrste ribe:ugora,škrpinu i tabinju.Ribe očistimo.Zatim uzmemo jednu teću u koju stavimo mišano ulje,malo

maslinova i malo bilog ulja.Zatim u ulje stavimo kapulu,luk,petrusimen,pomidoru,veliku žlicu kunšerve,crvene

paprike,papar i kvasinu.Vode dodamo po potribi.Teću sa sastojcima stavimo na špaker.Brudet se kuva do pola ure.

Badnji dan teško bi bilo zamisliti bez fritula. Svaka kuća ima neku svoju tajnu ricetu i svak misli da su njegove fritule najboje.

Fritule se u Šibeniku peču cili dvanajsti misec,još od Proslave iliti

Prvog čela Božića-osam dana prije Božića.Šibenske fritule su sa pinjolima.

Izmišat malo brašna,mlake vode, kvas i žlicu cukra. Pokrit i ostavit na toplo u visokoj teći da

uskisa.Onda lagano dodavat brašno,cukar, sol,rakiju,koru od naranče i limuna i mlaku vodu,te sve utuć u pulasto tisto.Tući 20 minuta drvenon kuvačon i onda dodat grožđice, arancine i pinjole. Pustit da opet uskisa. Kad se tisto udupla , frigat fritule u vrilon

uju tako da se žlicon umočenon u uje grabi tisto. Kad su fritule gotove pospu se cukron.

FRITULE

Stari su pravili bez jaja.Izgrata se limun i naranča.Uzme se kil brašna.U sredinu brašna se zamiša kvas s vodon i cukron (jedan

kućarin).Kad se digne kvas,sve se zamiša.Umišaju se i grožđice.Pusti se da kisa jednu uru,a onda se kućarinon meće u

vrilo ulje. PRIMOŠTENSKE FRITULE

1 kil brašna 6 žlica jogurta

3 jaja (samo žumanjci) 2 praška za pecivo

5 dag suvog grožđa (suvica) naribana kora limuna

malo soli 1 bićerin rakije lozovače

6

Priprema

Prosije se brašno i u njega se stave svi sastojci. Tisto se žlicom lupa dok ne počne praviti mijuriće i ostavi se jednu uru da se diže.

Nakon toga se u posudu zagrije litra ulja, tisto se stisne u livu šaku i pusti da izlazi između palca i kažiprsta, a žlicom u desnoj ruci

oblikuju se fritule od tista i stavljaju u vruće ulje da se prži dok se ne zarumeni. Iz ulja se dižu rešetkastom žlicom da se ulje što bolje ocidi. Čim su fritule isfrigane, pospu se vanilin cukrom i služe tople

jer kada se olade one ožilave.

ŠTO SE ILO NA BOŽIĆ

KRUV ISPO PEKE

Na Božić,ispo svake peke,možemo naći di se peče domaći kruv.

Od vode,soli,brašna i kvasa misi se tisto.Triba ga zamotat u krpu i stavit kvasat.Ka se tisto ukvasa, okine se bokunić,a ostalo se

oblikuje u krug.Od manjeg dila naprave se pletenice i poslože se po tistu,a između njih se stave cili bajami.Stavimo kruv peć. Takav kruv zovemo pisanica,a naše babe i didovi još ga zovu česnica.

Za Božić se ide juva s rižima i luganigama.Luganige su male

kobasice napravljene od friškoga mesa sa puno mirodija ( garofulani papar). Običaj da se one stavjaju u božićnu juhu postoji

još samo u nekin šibenskin famijama, ali je sve teže naći mesara koji ih zna spremiti po starin ricetama.

Onda iđe pečena tuka, rambašići,pašticada ...

JUVA S KAŠTRADINOM

JUVA SA MESON NA LEŠO U veću teću stavi se oprano meso,doda se mrkva i jedan ili dva

kumpira.Kad je meso gotovo,skuva se juva.U juvu dodamo maništru, a mogu se ukuvat i cancarele. Zadnjih kvarat ure mogu

se metnit i luganige, kobasice koje se idu baš na Božić. 7

RAMBAŠIĆI

Za ukusne rambašiće potriban je lipi domaći glavati kupus.Uzme se 60 dkg sočne govedine,15 dkg pancete,5-6 dkg loja od volovskog

bubrežnjaka i 20 dkg friške svinjetine.Sve se to dobro i sitno isicka nožen(sataron) jer je mnogo sočnije ako se isicka,nego samelje.U meso se doda jedna velika kapula isickana,par komada sitnog

isickanog luka,ostrugane limunove kore,soli,papra,malo cimeta,malo orasa.Sve triba po rukama dobro promišat.Uzme se glavica kupusa,stavi u listove. Izaberu se bolji listovi te im se

odriže korijen.U listove kiselog kupusa stavljaju se rambašići.Listove triba dobro zavit.Na kraju se slažu zbijeno

jedan uz drugog,između njih se može stavit samo meso ili pršut.Kuvaju se 3-4 ure na laganoj vatri.

PEČENA TUKA

Tuka se pekla s kunpirima u špakeru na drva, danas u električnon špakeru. Može se peć i ispo peke. Uz pečenu tuku servira se salata,

zelena i riga.

Poslin ručka popit čašu crnog vina, a dica soka.

I božićni ručak završija bi s terinon punon fritula. Ali bilo je i drugi lipi kolača, keksa i slatkoga. Uz nji odrasli popiju bićerin

domaćeg prošeka. Nije za dicu.

BIŠKETE(KEKSI)

20 deka masti,4 jaja,par žlica cukra, izgratani limun i naranču dobro izmišamo.Dodati brašna koliko popije Prave se keksi(na

mašinu)ili se razvalja i prave se kalupićima.

ĆUKTER

8

PISPALJI

Sastojci: - po kila brašna -jedno jaje -malo soli

-kocka friškog kvasa

U ćikaru stavimo izmrvljeni kvas i ulijemo jedan dec mlake vode.Kad se kvas digne, istresemo ga u prethodno pripremljenu teću

s brašnon. Dodamo malo soli i jedno jaje. Sve skupa misimo i dodajemo mlake vode dok nam tisto ne bude glatko ki za kruv. Kad

tisto uskvasa, razvaljamo ga u željeni oblik. Frigati ih u tavi na vrilom ulju. Nakon dvi-tri minute okrene se na drugu stranu sve

dok ne porumene.Kad su gotovi, posuti ih cukron.

PISPALJI

SASTOJCI : voda , brašno , sol

PRIPREMA : Umisi sastojke ka za kruv. Rukon okini bokun tista. Rukon ga malo spljošti i pofrigaj na vrućen ulju dok ne

porumeni. Pospi cukrom. Ide se dok je toplo.

KROŠTULE

PRIPREMA :

Sve sastojke pomišat i zamisit u tvrdo tisto. To tisto razvaljat lazanjuron na otprilike pola centimetra debljine i rizat ga na trake

dva centimetra široke i deset centimetara duge. Oblikovat ih u fjoke ili neki drugi oblik . Frigat ih na vrilon ulju.

Prije posluživanja posut ih cukron u prahu.

9

KOMOČIĆI

Pola kila masti,5 jaja,1 limunova kora,brašna kolko popije.Sve se to dobro izmiša,razvalja na tanko (po cm),pravu se kvadrati i unutra se metne marmelada.Kvadrat se priklopi pa se napravi trokut ili

pravokutnik.Kad su pečeni,uvaljaju se u cukar u prahu

NE DAJMO DA SE ZABORAVE I DRUGE STARE RICETE

Meso topit u kvasini i vodi baren 12 uri. Salamuri dodati kapulu,papar, javor i ružmarin. Onda meso nadit lukon i

komadićima pancete i frigat dok ne porumeni. Onda dodat soli, papra, vina,klinčića i ružmarina i suve šljive . Puštit da lagano

kuva. Servirat sutradan. Kad se odladi, narizat na fete,polit šugon. Šibenska pašticada ide se sa puron začinjenon kanelon i rastopjenin

maslon,a može i sa njokama.

Još malo o slatkon. Iako nije božićni slatkiš, vaja ga spomenit da ne nestane.To su favete koje na dan Svih svetih momci daruju curama.

FAVETE 15 deka mlivenih bajama, 15 deka cukra

2 bilanca,7,5 deka brašna,maraskino Alkermes i kakao

Zamisi se i podili na tri dila. U svaki dil dodati liker. Napraviti balotice i peći na sridnje jakoj vatri.

10

KAKO SU NAŠI STARI SLAVILI BOŽIĆ

Na Badnjak,uvečer, užežin Božića, oko ponoći cila se familja okupi oko komina pa se u slavu sveta tri kralja pale badnjaci.Badnjake

obično na komin stavljaju stariji članovi familje uz pozdrav:“Hvaljen Isus,na dobro van došla Badnja večer.“Nakon što se zapalu sva tri badnjaka familja počne moliti.Poslin molitve

najstariji član familije počne blagoslivljati ostale članove familje,kuću,polje,a neki koji imaju životinje blagoslivljaju i njih.Nakon blagoslova počnu se

pivat božićne pisme sve do ponoćke kada cila familja ide na misu.

Na Badnjak bi se frigale fritule.Stari bi sili u krug,a za dicu bi se na pod stavija kaban pa bi dica sidila na kabanu i pivale bi se

božićne pisme.Dica bi se igrala s orasima.Stavila bi se deka ukoso pa bi se niz nju bacali orasi.Čiji oras pogodi tuđi taj uzima orase.Za

ručkom bi glava kuće palila sviću,on bi molija ,a svi ostali za njim.Kad bi ručak bija gotov, glava kuće bi umočija kruv u vino,

kapa bi poviše sviće i vinon sviću ugasija.Dica su se tek onda

mogla dić i izać vanka.Ispod bora slagale bi se jaslice.Obavezno se kitija bor,stavlja bi se na pod,a na njega se stavljali cakleni

baluni.Kupili bi se i bomboni pa bi dica tepila kad će se rušit bor da se mogu pojist bomboni.Za Svetog Nikolu i za Svetu Lucu dobivali

su se slatkiši.Ko je ima, dobija bi za Svetog Nikolu, a ko nije za svetu Lucu.

Dragi čitatelju, uslast ti bilo! Sritan ti i berićetan ovi i svi Božići i nova dvi iljade

i deveta žele 8. a i 8.c

11