U OVOM BROJUVODOSNABDEVANJE STANOVNIKA SRBIJE

Za srpsku vodu – srpska medicina Strana 6.

LAĆARCI O ODUZETIM PRIVATNIM PAŠNJACIMA

Pokušaj vraćanja, za sada, bez uspeha Strana 7. SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 93 • 14. oktobar 2016. • cena 40 dinara

od 3.10. do 7.10. 2016.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Ovo ne delj ne ki še pre ki nu le su srem ske ra ta re u ber bi 114.117 hek-ta ra mer kan til nog ku ku ru za i se tvi pše ni ce na pe de se tak hi lja da hek ta ra ko li ko u re gi o nu tre ba da se za se je ovom kul tu rom.

Utvr đe ni su pa ri te ti za me ne se men ske pše ni ce za mer kan til nu, ali srem ski ra ta ri i po ljo pri vred ni struč nja ci tvr de da će, i po red to ga, po no vo zna čaj ne po vr ši ne bi ti za se ja ne ži tom sa ta va na.

Ka ko is ti ču ra ta ri, sa da je naj va žni je da se vre men ske pri li ke sta bi li zu-ju i se tva za vr ši u op šti mal nom ro ku.

GRGUREVCIVLADMIR ŠERFEZI, O PAULOVNIJI

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

SETVA

Strana 8.

Pad ce ne ku ku ru za

De ša va nja na svet skim ber za ma

Pet puta niče iz panja

RAZNA ZANIMANJA PORODICE BUKVIĆ

od 3.10. do 7.10. 2016.

Pad ce ne ku ku ru za

Od začinskog bilja do ikona

Strana 20.

2 14. oktobar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Se tva pše ni ce je po če la, a ne-po sred no uoči tog va žnog po-sla Mi ni star stvo po ljo pri vre de

da lo je sa gla snost Di rek ci ji za rob-ne re zer ve o raz me ni se men ske za mer kan til nu pše ni cu ro da 2016. i 2017. ka ko bi po ljo pri vred ni ci ko ri-sti li ser ti fi ko va no se me.

U ata ru srem skog se la Mar tin-ci za te kli smo po ljo pri vred ni ka ko ji je kre nuo sa se tvom pše ni ce u op-ti mal nom agro ro ku ko ji je po čeo 5. ok to bra. Ne ma nja Me đe do vić po zdra vlja od lu ku Mi ni star stva po-ljo pri vre de ko je se ti če za me ne se-men ske pše ni ce za mer kan til nu, jer ka ko ka že ta ko se sma nju ju tro ško-vi pro iz vod nje a i po ve ća se upo tre-ba ser ti fi ko va nog se me na u pro iz-vod nji te ži ta ri ce.

- To je od li čan pa ri tet, ali sa mo da se sve to is po štu je, a ne da po-ljo pri vred ni ci osta nu ošte će ni - ka-že Me đe do vić po ljo pri vred nik.

Od lu ku po zi tiv no oce nju ju i agro-no mi ko ji ipak ni su si gur ni da će to od vra ti ti ra ta re da se ju se me sa ta-va na.

- To je u sva kom slu ča ju do bra me ra ali upr kos to me je dan deo se-me na će bi ti po se ja no sa ta va na jer ne mo gu svi da ku pe ser ti fi ko va no se me - ve li Đu ro Pa ić sa ve to da vac u po ljo pri vred noj struč noj slu žbi Ru-ma.

Po mi šlje nju di rek to ra Pro dukt ne ber ze "No vi Sad" Žar ka Ga le ti na, ti pa ri te ti do bro će do ći po ljo pri-vred ni ci ma ko ji pri li kom se tve že le da pri me ne ozbilj ni je agro teh nič ke me re.

- Mi slim da je ovaj pa ri tet dat da se po mi re in te re si dr ža ve i po-ljo pri vred ni ka ali i oni ma ko ji ni su u fi nan sij skoj mo guć no sti da uđu u ozbilj ni ju pro iz vod nju pše ni ce - ob-ja šnja va Ga le tin.

U sva kom slu ča ju po ru ka agro-no ma je da se u pro iz vod nji ko ri sti ser ti fi ko va no se me kao va žan in put ko ji ina če ve o ma sim bo lič no uče-stvu je u ukup nim tro ško vi ma pro-iz vod nje pše ni ce sa sve ga pet pro-ce na ta.

S. Gvo zde nac (RTV)

Ni ska ot kup na ce na ži ve sto ke, ali i neo r ga ni zo van ot kup, još uvek su naj ve ći pro blem sto-

ča ri ma sa se ve ra Ba na ta.Po ljo pri vred ni ci ka žu da se ma-

la ga zdin stva ga se jer ni su u sta nju da fi nan sij ski pra te ve li ke far me re, za to ni ne ču di po da tak da je sa-mo u ovoj go di ni ve li ki broj sto ča ra pre stao da se ba vi svo jim pri mar-nim za ni ma njem.

Na pod ruč ju se ver nog Ba na ta po sto ji vr lo ma lo ve li kih far me ra ko-ji se ba ve pro iz vod njom svi nja jer je go di na ma una zad, usled te ške si tu-a ci je, broj to vlje ni ka znat no opao, a ve li ke svi njo goj ske far me pre tvo re-ne su u ma nja do ma ćin stva. Te ško je uop šte pro na ći one ko ji se ozbilj-ni je ba ve uz go jem to vlje ni ka.

- Lo še je, da bu dem iskren, za-to što se ni ka da ne zna ce na to-vlje ni ka. U zad nje vre me ce na to vlje ni ka je 140 di na ra i to ni je za do vo lja va ju će. Nad le žni mo ra-ju da uskla de ce nu ži ve va ge, da bi po ljo pri vred nik pro sto imao ra-ču na i da bi mo gao da se ba vi sa tim - ka že Lju bo mir Po pov, sto čar iz Ki kin de.

Ni je si tu a ci ja bo lja ni kod od-ga ji va ča ko za. Po vu če ni is ku stvom iz pret hod nih go di na, mno gi ma nji sto ča ri opre de li li su se na dru gi po-sao, i to is klju či vo po vr tar stvo.

- Skep ti ci smo, mo ra mo opre zno da ula zi mo u po sao, a ra ni ja is ku-stva Ki kin đa na ko ji su ga ji li ko ze po ka zu ju da ni je sve ta ko sjaj no jer je ot kup vr lo br zo pro pao - is-ti če Vla di mir Kr sto no šić, sto čar iz Ki kin de.

Pre ma re či ma pa o ra, naj ve ću ulo gu sva ka ko ima dr ža va, pa se od nje tra ži i re še nje za ovaj ve li-ki pro blem u si ste mu ko ji tra je već de ce ni ju.

- Su zbi ja ju se ma li pro iz vo đa-či, pod sti ču se ve li ki, ko ji će da pro iz vo de si ro vi nu za njih, a ne kao što je bi lo osam de se tih go-di na, ka da su se is klju či vo pro iz-vo di li go to vi pro iz vo di za lo kal no tr ži šte, a bi lo je i za iz voz - do da-je Kr sto no šić.

- Tre ba da se ure di da svi pro-iz vo đa či, pa i kup ci bu du za do volj-ni. Da sto čar mo že da ži vi od svog pro iz vo da, a da gra đa ni ma to ni je sku po. Da nas naj bo lje pro đu i naj-vi še za ra de pre pro dav ci'', ob ja šnja-va Po pov.

Mo guć nost da po pra vi si tu a ci ju ima Ve te ri nar ska sta ni ca Ki kin da, gde se ot pri li ke de set pu ta me seč no oba vi uto var i ot kup sto ke. Po jed-nom uto va ru, ot ku pi se oko sto svi-nja i 30 ju na di. B. Ugri nov (RTV)

Izvoz me sa iz Sr bi je u Ru si ju go-to vo je ob u sta vljen. Po tra žnja uglav nom po sto ji za smr znu tom

svi nje ti nom iz do ma ćih kla ni ca. U pr vih osam me se ci ove go di ne na ru sko tr ži šte is po ru če no je sve ga 1.598 to na me sa – za 2,4 mi li o na evra, što je za čak 90 od sto ma nje ne go u istom pe ri o du 2015. go di-ne.

U istom pe ri o du, pot pu no neo če-ki va no, sko čio je uvoz me sa iz Ru-si je (za tri pu ta) i to onog naj lo ši je ka te go ri je, sa zna je „Po li ti ka”. Pre-ma po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, za oko 200.000 evra na ru skom tr ži štu ku plje no je oko 80 to na me sa i je sti vih ot pa da ka od ži vi ne ko ja se ko ri sti u pre ra di za pro iz vod nju sa la me, ba re nih ko-ba si ca i vir šli. Iako je, isti na, reč o re la tiv no ma lim ko li či na ma ovo bi mo žda mo gao da bu de na go ve štaj

ko jim sme rom bi mo gla da kre ne rob na raz me na iz me đu Sr bi je i Ru-si je u ko joj je, po sve mu su de ći, sve ma nje me sta za do ma će pro iz vo đa-če me sa.

Ka ko ob ja šnja va De jan De lić, iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je, osnov ni raz log ova kvog pa da je vi so ka ce na me sa. Na ši pro iz vo đa či, uz ogrom-ne tro ško ve tran spor ta, ne mo gu da bu du kon ku rent ni na tom tr ži štu. Do 2014. ni smo bi li iz vo znik me sa i pre ra đe vi na u Ru sku Fe de ra ci ju, a naj bo lja pri li ka otvo ri la se sre di nom te go di ne i po tra ja la je do no vem-bra 2015., jer je ru blja ta da po če la da osci li ra i pa da i na ma se uka za la šan sa da po sta ne mo ce nov no kon-ku rent ni. Na lo ši ji iz voz uti ca lo je i to što je ru ska do ma ća pro iz vod nja do dat no oja ča la. Ali, ni sa smi ri va-njem kur sa i tr ži šta ni smo se vra ti li do brim re zul ta ti ma.

– Ovo je na ža lost tač no. Me so vi-še ni je pri o ri te tan pro iz vod u ka te go ri ji pre hra ne u iz vo zu za Ru sku Fe de ra ci ju. Ta kve osci la ci je, sa pa dom ili ja ča njem ru blje, ni smo ima li, re ci mo, sa si rom, ko ji je i da lje tra žen i in te re san tan sa ta mo šnje kup ce – ka že De lić.

Iako ni pro šla go di na ni je bi la po-seb no uspe šna za do ma ću me snu in-du stri ju – okon ča na je sa pri ho dom od iz vo za od 22,9 mi li o na evra u ovom tre nut ku to je vi še ne go ne do sti žno. In for ma ci ja sa saj ta „Ro selj ho znad zo-ra”, fe de ral ne slu žbe za ve te ri nar ski i sa ni tar ni nad zor, po ka zu ju da do zvo le za pla sman svinj skog me sa i pre ra-đe vi na na tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je (i to bez ogra ni če nja) i da lje ima vi še od de set naj ve ćih do ma ćih kom pa-ni ja. Me đu nji ma su: „Ju hor”, „Kar-neks”, „Neo plan ta”, „Đur đe vić”, „To-po la”, „Big-bul”, „Zla ti bo rac”, „Ko teks”, „Agro-Pa puk”...

Ve ći na njih već stan dard no ne ra-do jav no go vo ri o pro pa lim po slo vi-ma sa ve li kim ru skim kup ci ma ali je ja sno da je su no vrat sno va o osva-ja nju bar de la mo skov skog i san-ktpe ter bur škog tr ži šta po čeo upra-vo 2015. ka da su kla ni ča ri od iz vo za ostva ri li upo la ma nje pri ho de ne go go di nu da na ra ni je. Ta da je već po-sta lo oči gled no da smo pro pu sti li da tr go vin ski em bar go iz me đu Ru si je i EU uspe šni je pre o kre ne mo u svo-ju ko rist i bo lje se po zi ci o ni ra mo u ru skim rad nja ma. To me je naj vi še do pri ne la či nje ni ca da su kon tej ne ri sa me som iz Sr bi je do od re di šta pu-to va li i dve ne de lje i pre la zi li vi še od se dam hi lja da ki lo me ta ra. Zbog ne-mo guć no sti da se svi nje ti na (zbog vak ci na ci je pro tiv svinj ske ku ge) pre ve ze pre ko te ri to ri je Evrop ske uni je kon tin gen ti se i da lje ša lju pr-vo ka mi o ni ma do Lu ke Bar, a po tom

mor skom tra som oko Evro pe do lu-ke u Sankt Pe ter bur gu.

Na ru ku nam ni su išle ni in for-ma ci je da se sve če šće u nji ho vim rad nja ma mo že vi de ti ro ba po re-klom iz EU iako su sank ci je zva nič-no na sna zi. Me di ji su čak ob ja vi li da se po čet kom go di ne ki lo gram svinj skog „ka rea” u pro dav ni ca ma na se ve ru Ru si je pro da vao po ce ni od 450 di na ra, ko li ko je u to vre me ko štao i u Sr bi ji što uka zu je ko li ko je ova vr sta po sla po sta la ne is pla ti-va za do ma će pro iz vo đa če. Pre ma ne zva nič nim in for ma ci ja ma, iako u ma njem obi mu ne go pre, sa Ru si-jom tre nut no po slu je sa mo ne ko li ko pro iz vo đa ča. Mo žda se naj u spe šni-jim mo že sma tra ti „Zla ti bo rac” ko ji je na ovom tr ži štu osno vao pred-stav ni štvo i po ku ša va na taj na čin da do pre do ta mo šnjih ku pa ca.

i. ali bu no vić

(NE)OČE KI VA NO

uvo zi mo me so iz ru si jeiz voz me sa u ru sku fe de ra ci ju pao za 90 od sto u od no su na 2015. go di nu, ali nam je za to po ras tao uvoz i to me sa i ot pa da ka od ži vi ne za pro iz vod nju vir šli, sa la ma i ko ba si ca...

MAR TIN CI • sa ra ta ri Ma u vre Me se tve

ko li ko će se se ja ti se me sa ta va na?

Se tva na srem skim po lji ma

DE ŠA VA NJA NA TR ŽI ŠTU TO VLJE NI KA

su zbi ja ju se ma li pro iz vo đa či?

� Ho�će�li�tov�bi�ti�is�pla�tiv?

314. oktobar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ako se igde pra vi do dat na vred­nost u po ljo pri vre di i ako se igde pra­vi­vred­nost­za­ovu­dr­ža­vu­to­

je u sek to ru mli nar stva i pe kar stva i to je ono na šta tre ba da bu de mo po­no sni i šta tre ba da raz vi ja mo. Ovo je is ta kao mi ni star po ljo pri vre de Bra­ni­slav­ Ne­di­mo­vić­ je­ na­ ce­re­mo­ni­ji­otva ra nja Saj ma mli nar stva ipe kar­stva gde je pod se tio da i sam do la zi iz­po­ro­di­ce­u­ko­joj­ su­ svi­ ra­di­li­ ili­ u­pe ka ri ili u mli nu, da je to ne ka sim­bo li ka ko ja po ka zu je da smo, ka ko je re­kao,­svi­mi­na­ne­ki­na­čin­po­ve­za­ni­sa mli nar stvom i pe kar stvom, jer se ono na la zi svu da oko nas.

­ U pred hod nih 50 i vi še da na sa­mo­pri­čam­o­stva­ra­nju­do­dat­ne­vred­no­sti­ i­ pre­ra­đi­vač­kim­ ka­pa­ci­te­ti­ma­i­ to­ je­ono­što­ovu­dr­ža­vu­ tre­ba­da­no si u po ljo pri vre di – na gla sio je mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de­i­ži­vot­ne­sre­di­ne­u­ Vla­di­ Sr­bi­je­ Bra­ni­slav­ Ne­di­mo­vić,­pri li kom otva ra nja Pr vog saj ma mli­nar stva i pe kar stva i 21 mli nar skih da­na,­ ko­ji­ su­ odr­ža­ni­ na­ No­vo­sad­skom saj mu.

On je is ta kao da ne tre ba sa mo da pro da je mo pri mar ne po ljo pri vred­ne­pro­iz­vo­de,­već­da­tre­ba­stal­no­da­ih­obo­ga­ću­je­mo­ i­da­stal­no­pra­vi­mo­do dat nu vred nost, ali da se pri to me mo­ra­vo­di­ti­ra­ču­na­o­kva­li­te­tu.­­­Što­se­ti­če­ži­ta­da­nas­ima­mo­si­

tu­a­ci­ju­da­je­sve­ga­20­od­sto­se­me­na­uklju­če­no­ u­ si­stem­ko­ji­ ima­ vi­so­ko­pro te in sku vred nost, sve osta lo je na ne­koj­ dru­goj­ stra­ni.­ Mi­ kao­ dr­ža­va­mo­ra­mo­da­po­ve­de­mo­ra­ču­na­da­taj­pro­ce­nat­stal­no­po­ve­ća­va­mo­ka­ko­bi­smo­ima­li­ve­ći­kva­li­tet­ i­ka­ko­bi­smo­bi­li­što­kon­ku­rent­ni­ji­na­tr­ži­štu",­is­ta­kao­je­Ne­di­mo­vić.On­ je­ po­ru­čio­ da­ ni­je­ va­žno­ sa­

mo­pro­iz­ve­sti­ što­ve­ću­ko­li­či­nu,­ već­je­va­žno­pro­iz­ve­sti­kva­kli­tet­da­bi­se­mo­glo­bi­ti­kon­ku­rent­no­na­tr­ži­stu­i­to­je­ono­na­če­mu­će­dr­ža­va­po­ma­ga­ti,­ali­će,­ka­zao­je,­po­ma­ga­ti­i­u­ot­vra­nju­ne­kih­no­vih­tr­ži­šta,­jer­po­sled­njih­

da­na­ima­raz­go­vo­ra­o­tr­ži­šti­ma­ko­ja­do sa da ni su bi la u pla nu u obla sti ži­ta­ri­ca.Go­vo­re­ći­o­saj­mu­mli­nar­stva­i­pe­

kar­stva,­ Ne­di­mo­vić­ je­ ka­zao­ da­ ne­tre­ba­ tro­ši­ti­ re­či­ oko­ to­ga­ ko­li­ko­ na­tom saj mu ima vred no sti ka ko u zna­nju ta ko i u ma te ri jal noj vred no sti, is­ta­kav­ši­da­je­sa­mo­po­treb­na­po­moć­dr­ža­ve­da­lju­di­iz­te­obla­sti­na­naj­bo­lji­na­čin­po­ka­žu­šta­zna­ju­i­mo­gu.

Po sta je tra di ci ja

Član­ Grad­skog­ ve­ća­ No­vog­ Sa­da­za­du­žen­za­pri­vre­du­Mi lo rad Ra do­je­vić je is ta kao da je No vi Sad pred­o­dre­đen­da­bu­de­do­ma­ćin­ta­kve­sa­jam ske pri red be iz vi še raz lo ga, pre sve­ga­jer­je­cen­tar­žit­ni­ce­kao­što­je­Voj vo di na i što se u nje mu na la zi jed­na­ta­ko­ce­nje­na­sa­jam­ska­in­sti­tu­ci­ja­kao­ što­ je­ No­vo­sad­ski­ sa­jam."Grad­

No­vi­Sad­će­uvek­mak­si­mal­no­po­dr­ža­va­ti­ova­kve­ma­ni­fe­sta­ci­je,­a­na­dam­se­ da­ će­ sa­jam­ pe­kar­stva­ i­ mli­nar­stva­po­sta­ti­ tra­di­ci­o­nal­na­pri­red­ba­u­No­vom­sa­du",­re­kao­je­Ra­do­je­vić.

Di rek tor Za vo da MLIN PEK Mi lan Sken­džić, ko ji je i or ga ni za tor po me­nu tog sku pa mli na ra i pe ka ra, re kao je­da­se­21.­put­odr­ža­va­ju­mli­nar­sko­pe kar ski da ni, ali da je pr vi put da se ta­ma­ni­fe­sta­ci­ja­odr­ža­va­kao­sa­jam­ska pri red ba, od no sno da se ra di o pr vom Saj mu mli nar stva i pe kar stva na Bal ka nu. Di rek tor No vo sad skog saj­ma­ Slo­bo­dan­ Cvet­ko­vić­ je­ re­kao­da je no vo ru ko vod stvo te sa jam ske ku­će­uvi­de­lo­da­ka­pa­ci­te­ti­No­vo­sad­skog­ saj­ma­ ni­su­ do­volj­no­ is­ko­ri­šće­ni, a da sa dru ge stra ne po sto ji ve li ki broj­udru­že­nja­svo­je­ak­ci­je­or­ga­ni­zu­ju u ne a de kvat nim pro sto ri ma, što je da­lo­pri­li­ku­za­me­đu­sob­nu­sa­rad­nju.­

­ Mi smo im po nu di li da svo ju ma­ni­fe­sta­ci­ju­mli­nar­sko­ pe­kar­ske­ da­ne­or ga ni zu ju u na šem pro sto ru i to je re zul to va lo ovom le pom sa jam skom pri­red­bom,­ko­ja­će­na­dam­se­u­bu­duć­no­sti­po­sta­ti­tra­di­ci­o­nal­na­sa­sve­ve­ćim­i­ve­ćim­bro­jem­uče­sni­ka­­­na­gla­sio­je­Cvet­ko­vić.

Ne­ula­že­mo

Go­vo­re­ći­ o­ kon­ku­rent­no­sti­ po­ljo­pri­vre­de­Sr­bi­je,­agro­a­na­li­ti­čar­Mi lan Pro stran­je­pod­vu­kao­da­dr­ža­va­tre­ba da stvo ri si stem ske uslo ve, pa tek on­da­da­se­ tra­ži­od­agra­ra­da­bu­de­kon ku ren tan. On je is ta kao da je 95 od sto ob ra di vog po ljo pri vred nog ze­mlji šta u Sr bi ji u vla sni štvu pri vat nih po sed ni ka, a pet od sto u vla sni štvu pred­u­ze­ća­i­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga.­Sa­či­nje­ni­ca­ma­i­po­da­ci­ma­on­je­do­ka zao da srp ska po ljo pri vre da gu bi tr ku sa svo jim kon ku ren ti ma.­­ Agrar­ Sr­bi­je­ je­ pre­ tri­ de­ce­ni­je­

go di šnje tro šio bli zu 1,5 mi li o a na to­na­­mi­ne­ral­nih­đu­bri­va,­a­da­nas­sa­mo­650.000­to­na.­Slič­no­je­i­sa­sred­stvi­ma­ za­ za­šti­tu­ bi­lja.­ Pre­ tri­ de­ce­ni­je­je po tro šnja je bi la 15.500 to na, a u 2014. go di ni sa mo 3.000 to na. Ka­da­je­reč­o­na­vod­nja­va­nju,­vo­da­sti­že­sa­mo­na­2,9­od­sto­ko­ri­šće­nog­po­ljo­pri vred nog ze mlji šta. Ta ko je 2012. go di ne na vod nja va no sa mo 99.773 hek ta ra. To je tek 1,9 od sto od ukup­nog po ljo pri vred nog ze mlji šta Sr bi je od 5,2 mi li o na hek ta ra. Ni me ha ni­za­ci­ja­ni­je­na­za­vid­nom­ni­vou.­Zbog­to ga do bar deo pro iz vod nje osta ne na nji va ma. Ima mo 410.000 trak to ra

i 25.000 kom baj na ko ji su pu no let­ni.­Sub­ven­ci­je­u­po­ljo­pri­vre­di­u­EU­su­10­pu­ta­ve­će­ne­go­u­Sr­bi­ji’’,­na­veo­je­Pro stran.Da­bi­se­po­čel­ki­re­ša­va­ti­pro­blem­

u srp skoj po ljo pri vre di po treb no je da Agrar­ni­bu­džet­do­2020.­go­di­ne­bu­de­10­ od­sto­ ukup­nog­ bu­dže­ta­ ze­mlje.­Po treb no je stvo ri ti uslo ve za po ve­ća­nje­pro­seč­ne­ve­li­či­ne­ far­mi­na­20­hek­ta­ra.­ Zna­či­ tre­ba­ ure­di­ti­ ze­mlji­šnu i kre dit nu po li ti ku kao i po li ti ku sub­ven­ci­ja.­ Ka­ma­te­ na­ krat­ko­roč­ne­kre di te tre ba da bu du je dan od sto, ka­ma­te­na­ in­ve­sti­ci­o­ne­kre­di­te­0,15­od­sto,­a­sub­ven­ci­je­za­se­me,­đu­bri­vo,­go­ri­vo,­sad­ni­ce,­mle­ko,­osnov­no­sta do pri hva tlji ve za se lja ke.

Ne­ma­ot­ku­pa­po­kva­li­a­te­tuDi­rek­tor­ „Ži­to­Sr­bi­je’’­ Vu­ko­sav­

Sa­ko­vić­ is­ti­če­ da­ je­ že­tva­ pše­ni­ce­ u­Sr­bi­ji­ 2016.­ go­di­ne­ oba­vlje­na­na oko 595.000 hek ta ra, da do bi­je ni rod iz no si bli zu 2,8 mi li o na to­na. Sa pro šlo go di šnjim za li ha ma od bez ma lo 300.000 to na, Sr bi ja je u no vu eko nom sku go di nu ušla sa 3,1­ mi­li­oan­ to­na­ pše­ni­ce.­ Ova­kav­rod­pše­ni­ce­će­pod­mi­rit­do­ma­će­po­tre be (po tro šnja u mli no vi ma bli zu 1,3­ mi­li­o­na­ to­na,­ za­ stoč­nu­ hra­nu­oko­200.000­to­na,­a­sle­de­ću­že­tvu­će­mo­ do­če­ak­ti­ sa­ oko­ 200.000­ to­na).­Uz­sve­to­za­ iz­voz­će­mo­ima­ti­iz­me­đu­mil­lion­do­1,5­mi­li­o­na­ to­na­zr­na.­Rod­pše­ni­ce­u­2016.­go­di­ni­je­bio do brog kval ti e ta jer hek to li tar­ska­te­ži­na­iz­no­si­78­–­84­ki­lo­gra­ma­hek to li tar ske ma se.

I ove go di ne ot kup se ni je oba­vljao­po­kva­li­te­tu,­pa­su­pro­iz­vo­đa­či­ne­za­do­volj­ni­ce­nom.­Jer,­ne­ka­da,­po sled njih put 1996. Go di ne, pše ni­ca­je­ot­ku­plji­va­na­u­tri­kla­se,­a­sad­sve­ide­u­jed­nu­kla­su,­i­to­ni­žu,­pa­je­ma­nja­ i­ ce­na.­ Sa­vet­ je­ da­ se­ u­no­voj­se­tvi,­ko­ja­je­već­po­če­la­i­op­ti ma lan rok je da se oba vi do kra ja ok­to­bra,­ ko­ri­sti­ ser­ti­fi­ko­va­no­ se­me­te­da­se­sle­de­će­že­tve­ne­go­di­ne­ot­kup oba vlja po kla sa ma. Na taj na­čin­ bio­ bi­ mo­guć­ iz­voz­ vi­ško­va­ na­da­le­ka­ tr­ži­šta,­ kao­ što­ je­Ki­na,­ jer­ima in te re so va nja, da se u na red­ne­ dve­ de­ce­e­ni­je,­ ku­pu­ju­ svi­ tr­žni­vi­ško­vi­ pše­ni­ce­ u­ Sr­bi­ji,­ is­ti­če­ Ne­nad­Bu­di­mo­vić­iz­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr bi je.Pro­ce­nje­ni­ po­da­ci­ po­ka­zu­ju­ da­

po­sto­ji­iz­ve­stan­me­seč­ni­rast­i­pro­iz­vod­nje­i­za­li­ha­pše­ni­ce.­Po­sled­nja­pro­ce­na­ pro­iz­vod­nje­ pše­ni­ce­ pred­sta­vlja­naj­ve­ću­svet­sku­pro­iz­vod­nju­pše­ni­ce­ od­ 1993.­ go­di­ne­ (od­ ko­je­go­di­ne­ ras­po­la­že­mo­ sa­ po­da­ci­ma),­a­ ista­ oce­na­ se­ od­no­si­ i­ na­ za­vr­šne­za­li­he­pše­ni­ce.­Ovi­po­da­ci­ni­su­ohra­bru­ju­ći­ni­za­pro­iz­vo­đa­če­i­vla­sni­ke­pše­ni­ce,­a­ni­ti­za­pro­iz­vo­đa­če­bra šna, što se sva ko dnev no na tr­ži­štu­pše­ni­ce­ i­bra­šna­ i­ose­ti­ jer­ je­

po­nu­da­kon­stant­no­ve­ća­od­tra­žnje.­To­ po­naj­vi­še­ i­ uti­če­ na­ for­mi­ra­nje­ce­na­na­tr­ži­štu.­

Bri ge

Ove­ go­di­ne­ ra­ču­na­ se­ na­ re­kor­dan pri nos ku ku ru za – oko osam to­na­po­hek­ta­ru.­Oče­ku­je­se­ i­ zdrav­ i­kva li te tan rod, a ono što bri ne ra ta­re­ je­ste­ ce­na­ ko­ja­ je­ na­ še­sto­go­di­šnjem mi ni mu mu. Ve li ka po nu da na svet­skom­ tr­ži­štu­ sma­nju­je­ i­ za­ra­du,­što je do ve lo do re kord no ma log pro­me ta na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du. Ipak, kva li te tan rod srp skog ku ku ru za otva ra nam vra ta za iz voz vi­ško­va­na­tr­ži­šta­Ju­žne­Ko­re­je,­Afri­ke, Bli skog i Sred njeg is to ka, Evrop­ske uni je.Red­ sun­ca,­ red­ ki­še­ po­go­do­va­li­

su ku ku ru zu za se ja nom na oko mi­lion­hek­ta­ra.­Za­to­se­i­oče­ku­je­da­će­u 2016. Go di ni bi ti ob ra no oko osam mi li o na to na. Ce na zlat nog zr na je, me­đu­tim,­ is­pod­ sva­kog­ oče­ki­va­nja.­"Tre­nut­na­ce­na­ku­ku­ru­za­kre­će­se­na­ni­vou­iz­me­đu­13,80­i­14,20­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­ bez­ PDV­a­ sa­ čak­ ne­kim­na zna ka ma da bi u ne kom na red nom pe­ri­o­du­ i­ ta­ ce­na­ mo­gla­ da­ skli­zne­ne­što­is­pod­tih­ni­voa",­ka­že­di­rek­tor­Pro­dukt­ne­ber­ze­No­vi­Sad­Žar­ko­Ga­le tin. On sma tra da je je di na do bra pre po ru ka po ljo pri vred nim pro iz vo­đa­či­ma­da­ku­ku­ruz­be­ru­u­kli­pu,­da­ga ne kom baj ni ra ju od mah i da ga ne kru­ne.­"Pre­po­ru­ka­je­i­da­ga­la­ge­ru­ju­u­sop­stve­na­skla­di­šta,­u­čar­da­ke,­da­sa­če­ka­ju­ne­ki­bo­lji­pe­riod",­na­po­mi­nje­Ga­le­tin.­I­po­red­lo­še­ce­ne­do­bar­ pri­nos­mo­gao­ bi­ da­ uti­če­ na­ to­da­se­ku­ku­ruz­sle­de­će­go­di­ne­po­se­je­na vi še hek ta ra.Do bar roid ku ku ru za pred sa vlja i šan su za Sr bi ju da kre ne u­ob­no­vu­sto­čar­stva­ko­je­se­na­la­zi­na­ni skim gra na ma.

Ta prog no za naj vi še bri ne one ko ji su­ naj­vi­še­ i­ ulo­ži­li.­ Mi­lan­ Ka­le­no­vić,­pro­iz­vo­đač­ iz­ se­la­ To­ma­še­vac­ kod­Zre nja ni na, za do vo ljan je ro dom ku­ku­ru­za­na­11­hek­ta­ra.­"Ce­nom­je­di­no­ni­smo­za­do­volj­ni­jer­je­po­če­la­da­pa da pred ber bu. Sad se ne što spo­mi nje 13 di na ra po ki lo gra mu, što je ja­ko­ma­la­ce­na",­is­ti­če­Mi­lan­Ka­le­no­vić.­Kva­li­tet­ovo­go­di­šnjeg­ro­da­je­oče­

ki­va­no­ do­bar.­ "Što­ se­ ti­če­ pri­su­stva­pa­to­ge­na­ i­ afla­tok­si­na,­ ni­je­ pri­me­će­no­nje­go­vo­pri­su­stvo­ i­oče­ku­je­mo­da­ će­ ovo­go­di­šnji­ rod­ ku­ku­u­za­ bi­ti­sa­svim­za­do­vo­lja­va­ju­ći­što­je­ga­ran­ci­ja­za­uspe­šno­hra­nje­nje­sto­ke­ov­de­u­Sr­bi­ji­i­za­od­re­đe­ne­ko­li­či­ne­ko­je­su­na­me­nje­ne­za­ iz­voz",­na­po­mi­nje­Ži­vo­ta­ Jo­va­no­vić­ iz­ In­sti­tu­ta­ za­ku­ku­ruz iz Ze mun po lja.

A za iz voz bi tre ba lo da osta ne oko tri­ mi­li­o­na­ to­na.­ Pi­ta­nje­ je­ da­ li­ će­svet­sko­ tr­ži­šte,­ko­je­ je­već­pre­tr­pa­no,­mo­ći­da­ot­ku­pi­i­srp­ski­ku­ku­ruz.

B. Gu lan

NO VI SAD­•­ODR­ŽAN­SA­JAM­MLI­NAR­STVA­I­PE­KAR­STVA­U­NO­VOM­SA­DU­

Sek tor ko ji do no si do dat nu vred nostBra­ni­slav­Ne­di­mo­vić:­Ne­tre­ba­sa­mo­da­pro­da­je­mo­pri­mar­ne­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­de,­već­tre­ba­stal­no­da­ih­obo­ga­ću­je­mo­i­da­stal­no­pra­vi­mo­do­dat­nu­vred­nost,­ali­se­pri­to­me­mo­ra­vo­di­ti­ra­ču­na­o­kva­li­te­tu

Otva ra nje saj ma

Sr bi ji je po treb na i pro me na se­tve­ne­struk­tu­re.Ta­ko­se­tvu­pše­ni­ce­tre ba oba vlja ti na 400.000 hek­ta ra, ku ku ruz na mi lion hek ta ra, sun­co­kret­na­200.000­hek­ta­ra,­so­ju­na­200.000­hek­ta­ra,­po­vr­će­na­150.000­ hek­ta­ra,­ vo­će­ tre­ba­ ga­ji ti na 200.000 hek ta ra, vi no gra di tre ba da do stig nu 30.000 hek ta ra.

Uz sve to po treb no je da ko no plja za u zme 10.000 hek ta ra, lan 1.000 hek­ta­ra,­hmelj­1.000­hek­ta­ra,­ri­ci­nus 500 hek ta ra, si rak tre ba ga ji ti na 4.000 hek ta ra, bun de vu za ulje na­10.000­hek­ta­ra,­raž­na­20.000­hek ta ra, ovas na 100.000 hek ta­ra,­ulja­na­re­pi­ca­tre­ba­da­za­u­zme­50.000 hek ta ra…

Je­dan­ po­ljo­pri­vred­nik­ u­ Sr­bi­ji, a ima mo 631.000 ga zdin sta va, pro­iz­vo­di­hra­ne­da­mo­že­da­hra­ni­tek 15. Sta nov ni ka. Evro pa ko joj te­ži­mo­ je­ da­le­ko­ od­ma­kla­ od­ Sr­bi je. Ta ko je dan po ljo pri vred nik u Ne­mač­koj­pro­iz­vo­di­hra­ne­za­156­sta­nov­ni­ka,­u­Če­škoj­za­81,­Fran­cu­skoj­za­77,­Austri­ji­za­56,­Ita­li­ji­za 52, Slo ve ni ji za 25, Bu gar skoj za

2,­Ru­mu­ni­ji­za­10…­Na­100­hek­ta­ra­ob ra di vih po vr ši na Sr bi ja ima tek 11,9 kra va mu za ra. Dan ska ima 22,9­gr­la,­Ne­mač­ka­25,5,­Fran­cu­ska 14,6… U Sr bi ji se po kra vi do­bi ja 2.950 li ta ra mle ka, dok je to u osta lim evrop skim ze mlja ma bli zu 8.000 li ta ra. Po treb na je i no va po­li­ti­ka­za­ raz­voj­sto­čar­stva­ko­je­se­na la zi na ni vou 1910. go di ne

Sr­bi­ja­i­svet

De talj sa saj ma

Se tve na struk tu ra

4 14. oktobar 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (30)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za dru gar stvo Sr bi je, s tra di ci­jom du gom oko 160 go di na, po sle dru štve no­eko nom skih

pro me na u ze mlji, po no vo se na­la zi na ras kr sni ci. Od na stan ka za­dru­gar­stva­u­Sr­bi­ji,­dr­ža­va­je­stal­no­na sto ja la da kon tro li še zbi va nja u nje mu. Re zul ta ti te kon tro le bi­li­ su­ raz­li­či­ti.­ Naj­ja­či­ uti­caj­ dr­ža­va­je ostva ri la u vre me nu so ci ja li zma u Ju go sla vi ji, ka da su za dru ge bi le pod nje nom kon tro lom.

Svo jim me ra ma uvek je vo di­la­ra­ču­na­da­ iz­za­dru­gar­stva­uzme­mno go vi še ne go što mu je da va la. Kao re zul tat ta kve po li ti ke su pu sta i sta ra se la, a po ljo pri vre da ni je bi la atrak tiv no za ni ma nje. U Sr bi ji da­nas po sto ji oko 1.300 za dru ga (to je broj­re­gi­stro­va­nih­fir­mi­u­su­do­vi­ma,­ali­ve­ći­na­se­ne­ba­vi­ovom­de­lat­no­šću).­Sa­mo­ma­nji­broj­njih­su­fir­me­s du gom za dru gar skom isto ri jom.

Do sa da šnja is ku stva u raz vo ju po ljo pri vre de go vo re da je za dru ga i da lje naj po god ni ji ob lik or ga ni zo va­nja­sit­nih­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča.­Po­zna­to­je­da­da­nas­u­Sr­bi­ji­ima­778.000 po ljo pri vred nih ga zdin sta­va­ i­ ukup­no­ če­ti­ri­ mi­li­o­na­ hek­ta­ra­ob ra di vih nji va. Te nji ve, 95 od sto njih,­za­tim­95­od­sto­stoč­nog­fon­da­(ima mo oko 600 hi lja da go ve da i oko­tri­mi­li­o­na­to­vlje­ni­ka)­i­95­od­sto­vo­ćar­stva­na­la­zi­se­u­vla­sni­štvu­se­lja ka. Bli zu 1,8 mi li o na sta nov ni ka Sr­bi­je­ži­vi­od­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod nje. Deo di rekt no kao po ljo pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či,­ a­ deo,­ ra­dom­

na se lu, ima do dat nu de lat nost ko ja slu­ži­za­pre­ži­vlja­va­nje.­Ka­da­je­reč­o­ za­dru­gar­stvu,­ tre­ba­ is­ta­ći­ da­ se­ono u sve tu raz vi ja, a da u Sr bi ji i na za du je. Broj za dru ga ra u sve tu je­ve­ći­od­800­mi­li­o­na­čla­no­va.­Je­di­no­kraj­nje­re­ak­ci­o­nar­ni­re­ži­mi,­ ili­za bra nju ju za dru gar stvo ili ga sta­vlja­ju­ pod­ kon­tro­lu­ dr­žav­ne­ ad­mi­ni­stra­ci­je.­Na­ža­lost,­ono­ni­u­Sr­bi­ji­da nas ne ma po dr šku za raz voj, pa ima mo eks ten ziv nu po ljo pri vre du i pro iz vod nju hra ne!

Iz­dr­ža­li­is­pit­vre­me­na

Biv­ši­ pred­sed­nik­ Za­dru­žnog­ sa­ve za Ju go sla vi je, za tim Sr bi je i Cr­ne­ Go­re,­ Vo­ji­slav­ Kne­že­vić,­ uvek­je­ is­ti­cao­da­za­dru­ge­ni­su­kla­sič­na­pred­u­ze­ća,­već­udru­že­nja­gra­đa­na,­a nji ma se upra vlja na de mo krat­skim prin ci pi ma.Ve­o­ma­su­flek­si­bil­ne­or­ga­ni­za­ci­je­

i­ta­ko­s­la­ko­ćom­iz­dr­ža­va­ju­kon­ku­ren­ci­ju­ i­ is­pi­te­ vre­me­na.­ On­ is­ti­če­da za dru gar stvo kod nas ta vo ri jer dru štvo de ce ni ja ma ni je ima lo slu­ha za njih. „Tek sad se na zi re iz la­zak iz tu ne la, na rav no, uko li ko im se­ vra­ti­ ­ za­dru­žna­ imo­vi­na.­ Ali­ po­onom­što­se­či­ni,­sva­ka­vlast­na­po­čet­ku­to­obe­ća­va,­ali­i­odu­iz­fo­te­lja­i­sa­mi­ni­star­skih­funk­ci­ja,­a­da­osim­obe­ća­nja­ ni­šta­ ni­su­ ura­di­li”,­ ka­že­Kne­že­vić.Biv­ši­ se­kre­tar­ u­ Za­dru­žnom­ sa­

ve zu Ju go sla vi je, za tim Sr bi je i Cr­ne­Go­re,­Gor­da­na­To­ma­še­vić­na­vo­

di da su pre ko za dru gar stva Sr bi ja i­Cr­na­Go­ra,­za­jed­nič­ki­ili­odvo­je­ne,­mo­gle­ naj­br­že­ da­ se­ vra­te­ u­ svet.­Po­nje­nim­re­či­ma,­u­sve­tu­za­dru­žne­aso ci ja ci je oku plja ju vi še od 200 na­ci­o­nal­nih­ za­dru­žnih­ or­ga­ni­za­ci­ja­iz sto ze ma lja sa oko 800 mi li o na čla­no­va.­„Ju­go­sla­vi­ja­ je­ bi­la­ ze­mlja­ čla­

ni­ca­ Me­đu­na­rod­nog­ za­dru­žnog­ sa­ve za od 1919. go di ne i ta sa rad nja ni je pre ki da na, ni ti smo bi li bi li is­klju­če­ni­iz­te­or­ga­ni­za­ci­je,­čak­ni­za­vre­me­ naj­že­šćih­ sank­ci­ja!­ Za­dru­gar stvo je po kret ko ji se u sve tu sve vi še ši ri. Ka da za dru ga ne bi po sto­ja la u raz vi je nim ze mlja ma, ona bi se­mo­ra­la­iz­mi­sli­ti”,­na­vo­di­Gor­da­na­To­ma­še­vić.­U­raz­vi­je­nom­sve­tu­pre­ko za dru gar stva se ostva ru je pe ti na na ci o nal nog do hot ka.Pro­me­nom­si­ste­ma­u­Sr­bi­ji­i­do­

la skom de mo krat skih vla sti na kon 5.­ok­to­bra­2000.­go­di­ne,­po­če­le­su­da­kru­že­pri­če­o­oži­vlja­va­nju­za­dru­gar stva, pa je po sle šest de ce ni ja po­čet­kom­ 2002.­ go­di­ne­ odr­žan­ i­Kon gres za dru ga ra. Ta da je kon sta­to­va­no­da­na­pu­tu­re­for­mi­i­bo­ljit­ka­Sr bi je i Cr ne Go re ve li ku ulo gu mo­ra ju da ima ju se lja ci i za dru ga ri.Po­koj­ni­pre­mi­jer­Sr­bi­je­dr­Zo­ran­

Đin­đić­ za­ ži­vo­ta­ je­ is­ti­cao­ da­ smo­is­klju­či­vo­ za­hva­lju­ju­ći­ ži­la­vo­sti­ za­dru­gar­stva­ pre­ži­ve­li­ te­ško­će­ ko­je­su Sr bi ju za hva ti le to kom po sled nje de ce ni je XX ve ka.

„U vre me glo ba li za ci je za dru gar­stvo­pred­sta­vlja­udru­ži­va­nje­ve­li­kog­

bro­ja­ma­lih­pro­iz­vo­đa­ča.­Cilj­nji­ho­vog­ udru­ži­va­nja,­ u­ ovom­ slu­ča­ju,­u­po­ljo­pri­vre­di­ je­ve­ća­pro­iz­vod­nja­hra­ne,­ali­ i­ da­udru­že­ni­bu­du­sna­žni­ji­ u­ bor­bi­ pro­tiv­ ve­li­kih.­ Na­ taj­na­čin,­ ve­li­ki­ broj­ ma­lih­ pro­iz­vo­đa­ča­po­sta­ju­kre­a­to­ri­svo­je­sud­bi­ne.­U­vre me ka da bi za dru gar stvo tre ba lo da kre ne no vim pu te vi ma, sve što je bi lo do bro u pro šlo sti tre ba za­dr­ža­ti,­ ali­ i­ pri­hva­ti­ti­ no­va­ po­zi­tiv­na svet ska is ku stva u ovoj obla sti. Da kle, za dru gar stvo da nas mo ra da pred­sta­vlja­udru­ži­va­nje­ma­lih­ igra­ča­na­glo­bal­nom­tr­ži­štu”,­is­ta­kao­je­dr­Zo­ran­Đin­đić­u­raz­go­vo­ru­sa­za­dru ga ri ma ko ji ma je pri su stvo vao i autor ove knji ge.

Se­ljak,­kon­tro­lor­vla­sti­ma

Po­re­či­ma­ko­je­je­iz­go­va­rao,­dok­je bio na vla sti, mi ni star za po ljo­pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo u Vla di Sr bi je dr Dra gan Ve se li nov, za dru gar stvo se mo ra vra ti ti svo jim iz­vor­nim­prin­ci­pi­ma.­To­obe­ća­nje­je­iz go vo rio i ne po sred no pred pod no­še­nje­ostav­ke­na­ tu­ funk­ci­ju,­ ju­na­2003. go di ne. Ta kvu, sa mo mo der­ni zo va nu agrar nu po li ti ku, na sta vio je i nje gov na sled nik dr Sto jan Jev­tić.­Cilj­mu­ je­bio­da­ re­či­ i­ obe­ća­nja­pre­tvo­ri­u­de­la!­Čak­je­po­stao­i­pred­sed­nik­za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je,­ali­ka­da­je­vi­deo­da­u­dr­žav­noj­ad­mi­ni­stra­ci­ji­ ne­ma­ po­li­tič­ke­ vo­lje­za­oži­vlja­va­nje­za­dru­gar­stva,­do­no­še­nje­ za­ko­na­ ko­ji­ se­ če­ka­ već­ de­ce ni ju i po, i on je od u stao od tog po sla i pod neo neo po zi vu ostav ku na­tu­funk­ci­ju­(2009.­go­di­ne)!

Ta ko su srp ske agrar ne vla sti kao i biv ši mi ni star po ljo pri vre de dr­ Iva­na­ Du­lić­ Mar­ko­vić,­ na­ kra­ju­2004.­go­di­ne­obe­ća­va­li­da­će­se­do ne ti no vi za kon o za dru gar stvu ko­ji­ će­ is­pra­vi­ti­ sve­ ne­prav­de­ uči­nje­ne­ u­ po­sled­njih­ po­la­ ve­ka.­ Ali,­kao i kod nje nih pret hod ni ka, to su sa­mo­ osta­la­ obe­ća­nja­ jer­ je­ i­ ona­oti­šla­ s­ te­ funk­ci­je­ a­ da­ su­ osta­la­sa­mo­obe­ća­nja.Na­sle­dio­ ju­ je­njen­za­me­nik­Go­ran­Živ­kov­s­istim­obe­ća­nji­ma­ biv­šim­ vla­sni­ci­ma.­ To­ ni­je­ne gi rao ni mi ni star po ljo pri vre de dr Slo­bo­dan­Mi­lo­sa­vlje­vić,­ a­ pre­ćut­no­je pri hva tio i ta da šnji mi ni star po­ljo­pri­vre­de­ dr­ Sa­ša­ Dra­gin.­ Me­đu­tim,­u­ži­vo­tu­i­prak­si­se­go­to­vo­ni­šta­ni je pro me ni lo. I da lje se pre o sta le za­dru­ge­pre­tva­ra­ju­u­pred­u­ze­ća,­je­di­ni­„za­dru­ga­ri”­su­za­po­sle­ni­u­nji­ma,­pa­se­pri­va­ti­zu­je­već­pri­va­ti­zo­va na imo vi na.„Za­dru­ge­ mo­ra­ju­ bi­ti­ or­tač­ka­

dru štva, da kle u vre me nu ko je do­la­zi­ ne­ sme­ op­sta­ti­ ni­jed­na­ la­žna­

za dru ga. Ka da go vo ri mo o no voj ulo­zi­za­dru­ga,­to­zna­či­da­ona­mo­ra­po­sta­ti­ ak­ti­van­ pre­go­va­rač­ iz­me­đu­pro­iz­vo­đa­ča­i­pre­ra­đi­va­ča.­Za­dru­ge­kroz svoj kon takt sa se lja ci ma mo­ra ju da im ga ran tu ju uslo ve i ce ne pro iz vod nje. Kroz stva ra nje si gur­no­sti­ srp­skim­ se­lja­ci­ma,­ ne­će­ vi­še­bi­ti­ pro­iz­vod­nje­ za­ dr­žav­ne­ma­ga­ci­ne­već­za­slo­bod­no­tr­ži­šte.­To­ne­će­bi­ti­lak­za­da­tak,­a­pred­sta­vlja­će­i­ve li ku od go vor nost za za dru ge. Mo­ra ju se is pra vi ti i do sa da šnje gre ške pre ma za dru ga ri ma, a to u pr vom re­du­zna­či­da­im­se­mo­ra­vra­ti­ti­od­u­ze­ta­ imo­vi­na.­ Iz­me­đu­ osta­log,­ to­je­po­sed­ve­ći­od­200.000­hek­ta­ra,­za tim na de se ti ne zgra da i po go na. Da­kle,­u­bu­duć­no­sti­te­melj­na­pret­ka i pro spe ri te ta ze mlje mo ra bi ti se­ljak,­ ko­ji­ će­ bi­ti­ i­ naj­bo­lji­ kon­tro lor vla sti ma (u ze mlji ima bli zu 800.000­ga­zdin­sta­va)”,­go­vo­rio­je­i­obe­ća­vao­pa­o­ri­ma­pre­ i­dok­ je­bio­na vla sti mi ni star u Vla di Sr bi je pok. dr­Zo­ra­na­Đin­đi­ća­ i­ sve­do­pod­no­še nja ostav ke biv šeg pre mi je ra Zo­ra­na­Živ­ko­vi­ća,­a­od­ta­kvih­obe­ća­nja ni je od u sta jao ni biv ši mi ni star, a­ sad­ pro­fe­sor­ Fa­kul­te­ta­ po­li­tič­kih­na u ka u Be o gra du dr Dra gan Ve se­li nov.Dr­ža­va­ ko­ja­ ne­ raz­vi­ja­ za­dru­gu­

ne­ma­bu­duć­nost.­Po­re­či­ma­biv­šeg­se­kre­ta­ra­u­Za­dru­žnom­sa­ve­zu­Ju­go­sla­vi­je­Mi­lu­ti­na­Ti­ja­ni­ća,­iz­za­dru­ga­su­do­sa­da­be­ža­li­i­struč­nja­ci,­a­naj bo lja po tvr da je ste da je u 1.300 ovih or ga ni za ci ja, pred kraj 2003. go­di­ne­ ra­di­lo­ sa­mo­ 840­ in­že­nje­ra­po­ljo­pri­vre­de.­Po­nje­go­vim­re­či­ma,­za­dru­ge­ ras­po­la­žu­ i­ s­ broj­nim­ re­sur si ma. Sa mo u cen tral nom de lu Sr bi je one ima ju oko 92 mle ka re, 26­mli­no­va,­13­si­lo­sa,­11­hlad­nja­ča­i pre ko 1.500 pro dav ni ca me šo vi te ro be. U za dru gar stvu Sr bi je da nas ima i oko 100.000 za dru ga ra i vi še sto ti na hi lja da ko o pe ra na ta. Bi lo ih je de set pu ta vi še, ali su zbog uni­šta va nja za dru ga na pu sti li ove aso­ci­ja­ci­je.­Ap­surd­je­da­da­nas­u­Sr­bi­ji­po­sto­ji­i­fir­ma­Za­dru­žni­sa­vez­Ju­go­sla vi je. Ka da je ne sta ja la Ju go sla­vi­ja,­pri­me­ra­ra­di,­imo­vi­nu­Pri­vred­ne ko mo re Ju go sla vi je na sle di la je ve­ćin­skim­de­lom­Pri­vred­na­ko­mo­ra­Sr­bi­je.­To­je­bi­lo­lo­gič­no­i­da­se­do­go­di,­pa­da­Za­dru­žni­sa­vez­na­sle­di­ogrom­nu­imo­vi­nu­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Ju­go­sla­vi­je.­Ali­to­se­ni­je­do­go­di­lo.­Za­dru­žni­sa­vez­Ju­go­sla­vi­je­pre­re­gi­stro­van­je­u­pred­u­ze­će,­pa­ta­ko­funk­ci­o­ni­še­i­na­kra­ju­2013.­go­di­ne.­Ne­ko­li­ko­za­po­sle­nih­u­nje­mu­ži­vi­od­iz da va nja u za kup imo vi ne u cen tru Be o gra da!

(Na­sta­vi­će­se)

Za­dru­gar­stvo,­re­cept­za­op­sta­nakZa­hva­lju­ju­ći­ži­la­vo­sti­za­dru­gar­stva,­pre­ži­ve­li­smo­te­ško­će­ko­je­su­za­hva­ti­le­Sr­bi­ju­po­sled­nje­de­ce­ni­je­pro­šlog­ve­ka.­Mo­ra­se­stvo­ri­ti­si­gur­na­bu­duć­nost­srp­skom­se­lja­ku.­Za­dru­gar­stvo­se­mo­ra­vra­ti­ti­svo­jim­iz­vor­nim­prin­ci­pi­ma.­Kroz­nje­gov­raz­voj­otva­ra­ju­se­i­per­spek­ti­ve­za­na­pre­dak­ce­le­Sr­bi­je

Prav­da­ je­ spo­ra,­ ali­ do­sti­žna.­Po­ni­šta­va­nje­ lo­ših­ pri­va­ti­za­ci­ja­ u­po ljo pri vre di sad je uze lo ma ha pa je sa mo u ja nu a ru 2010. go di ne po ni šte no de set ta kvih pri va ti za ci­ja. Do sa da je u vo du pa la bez ma­lo pe ti na pri va ti za ci o nih ugo vo ra o po ljo pri vre di. Da je taj trend uzeo ma ha u po sled njih ne ko li ko me se­ci go vo ri i po da tak da smo od po­lo vi ne 2004. go di ne, ka da je ras ki­nut pr vi, do ok to bra 2009. go di ne, za­be­le­ži­li­ ukup­no­ 27­ po­ni­šte­nih­ugo vo ra. Sa da ih je, po sle pr ve kon­tro­le,­pre­ma­po­da­ci­ma­Agen­ci­je­za­pri­va­ti­za­ci­ju­–­46!­Ina­če,­i­u­agra­ru­je­po­ni­šte­na­sva­ka­če­tvr­ta­pri va ti za ci ja!

Od 2002. do kra ja 2009. go di­ne u Sr bi ji je, ma hom na auk ci­ja ma, pro da to 260 agrar nih pred­

u­ze­ća.­ U­ Agen­ci­ji­ za­ pri­va­ti­za­ci­ju­na vo de da su osnov ni raz lo zi za ras­kid­ugo­vo­ra­u­ovim­pred­u­ze­ći­ma­to­što­no­vi­vla­sni­ci­ni­su­pla­ća­li­ra te, ni su po što va li rad no­prav ne pro pi se, ras po la ga li su imo vi nom su prot no od red ba ma ugo vo ra, ni­su­ odr­ža­va­li­ kon­ti­nu­i­tet­ po­slo­va nja... Od pro šle je se ni do sa da bez­ po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­ je­osta­lo­19­no­vih­vla­sni­ka.­Naj­sku­plja­pri­va­ti­za­ci­ja­me­đu­ras­ki­nu­tim­u tom pe ri o du je ona u Ri bar skom ga zdin stvu Be o grad, vred na pre­ko 10,1 mi li o na evra. Od mah iza nje po vred no sti je ras ki nu ta pri­va­ti­za­ci­ja­ Bač­ke­ iz­ Ku­le,­ vred­no­sti 14,5 mi li o na evra. Isti vla snik je iz gu bio i po ljo pri vred no do bro Son­tu­u­Son­ti,­Agro­bač­ku­iz­Ba­ča,­Alek­su­Šan­ti­ća­ iz­ isto­i­me­nog­me­

sta... U po ni šte ne pri va ti za ci je u agra­ru­ tre­ba­ po­me­nu­ti­ i­ Agro­živ,­ko ji je po se do vao 11.000 hek ta­ra, za tim do dat nih 15.000 hek ta­ra ko je su bi le u po ljo pri vred nom do­bru­Ja­bu­ka,­pred­u­ze­ću­Na­pre­dak­kao­i­Pe­šča­ra­i­No­vi­Ko­zjak­u­ali­bu­nar­skoj­op­šti­ni.­Agen­ci­ja­za­pri­va­ti­za­ci­ju­po­ni­šti­la­je­sva­če­ti­ri­ugo vo ra o ku po pro da ji. Ti me je i­ top­li­sta­ do­ma­ćih­ ve­le­po­sed­ni­ka­iz­me­nje­na­pa­Đor­đi­je­Ni­co­vić,­Mi­lo­rad­Mi­ško­vić,­Mi­o­drag­Ko­stić­i­Pe­tar­Ma­ti­je­vić­vi­še­ne­ma­ju­ozbilj­ne­tak ma ce.

Do sep tem bra 2011. go di ne ras­ki­nu­ta­je­sva­ka­če­tvr­ta­pri­va­ti­za ci ja u agro kom plek su Sr bi je. U pro ce su pri va ti za ci je po ljo pri vre­de,­po­ni­šte­na­je­sva­ka­če­tvr­ta­pri­va ti za ci ja ili njih oko 80!

Ga­zda­ma­iz­ma­klo­46­pred­u­ze­ća

514. oktobar 2016.

AKTUELNOSTI IZ MI NI STARSTVA PO LJO PRI VRE DE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti­te ži vot ne sre di ne, Bra ni­slav Ne di mo vić, u dru štvu

po kra jin skog po sla ni ka Du ša na Ko ra ća i po moć ni ka pred sed ni ka Op šti ne Apa tin Đor đa Vig nje vi­ća i Jev te Mi lo je vi ća, po se tio je 10. ok to bra jed nog od naj u gled ni jih apa tin skih po ljo pri vred ni ka, Vla di­mi ra Pin ći ra.

Po ljo pri vred no ga zdin stvo Pin ćir ima tra di ci ju du gu 40 go di na pro iz­vod nje po vr ća i cve ća. Pro iz vod nja se od vi ja na 2 hek ta ra za šti će nog pro sto ra i 5 hek ta ra otvo re nog pro­sto ra.

Zbog spe ci fič no sti tr ži šta, ra di se ra na pro iz vod nja ši ro kog asor ti ma­na po vr ća od glav nih kul tu ra kao što su pa ra dajz, kra sta vac, pa pri­ka, ku pus pre ko mla dog krom pi ra, kar fi o la, bro ko le, ze le ne sa la te do ti kvi ca, bo sta na, bo ra ni je, ja go­da, spa na ća, ke le ra be, kor ni šo na... Ga zdin stvo pra ti svet ske tren do ve u teh no lo gi ji, pa se ta ko pro iz vod­nja od vi ja hi dro pon ski u vre ća ma

sa sup stra tom. Ko ri ste se is klju či vo hi brid na se me na stra nih se men skih kom pa ni ja. Is hra na i na vod nja va nje bi lja ka se iz vo di i kon tro li še uz po­moć ra ču na ra.

Po red po vr ća, ga zdin stvo pro iz­vo di ve li ki broj sob nog sak sij skog cve ća. I u ovom slu ča ju se ko ri sti sa mo kva li te tan sad ni ma te ri jal iz Ho lan di je.

Ga zdin stvo se u to ku zim skog pe ri o da ba vi i pre ra dom po vr ća, ta­ko da u svom pro daj nom asor ti ma­nu ima i do ma ći ki se li ku pus, tur ši ju i sa la tu od me ša nog po vr ća. Sve se pro iz vo di na pri rod noj ba zi uz po­moć po vr ća, vo de i za či na i pa ku je u va kum vre ći ce.

To kom po se te, Pin ći ri su mi ni­stru i go sti ma po ka za li pla ste ni ke i pred sta vi li svo ju pro iz vod nju, a raz go va ra lo se i o ak tu el ni ma te­ma ma iz obla sti po ljo pri vre de, kao i pro ble mi ma ko je lo kal na sa mo u­pra va i mi ni star stvo po ljo pri vre de mo gu da re še.

S. P.

Iz gle da da će do sto tog da na pro­ve de nog na me stu mi ni stra po ljo­pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne

Bra ni slav Ne di mo vić sva ki dan na i ći na ne po zna te pri li ke u ovom de lu dr­žav ne ad mi ni stra ci je. Pri mo pre da ja sek to ra je bi la pu ka for mal nost, ko ja čak ne do ti če ni ma te ri jal ne stav ke u na men skom de lu bu dže ta.

Zbog ta kvih obi ča ja mi ni star Ne di­mo vić je ostao i bez pra vih in for ma­ci ja o re al no sti i na me ni iz ra đe nog IPARD pro gra ma za Sr bi ju, pre pre­ka ma ili ne či nje nju za ula ga nja u raz­voj ga zdin sta va. Nje ga ni je do če ka la ni jed na pot pu ni ja ana li za o sta nju u sek to ri ma – od mleč nog go ve dar stva do vo do pri vre de. Šta će u ot kla nja­nju ovih pro pu sta po nu di ti eks per ti

svet ske ban ke, ko ji će an ga žo va ti na­še do ma će „pi sce”, valj da spo sob ni je od onih ko ji su pi sa li pro pa li za kon o pred se tve nom fi nan si ra nju – osta je da se vi di i do bro je što, ne če ka ju ći te od go vo re, mi ni star Ne di mo vić vu če po te ze.

Nje go va ini ci ja ti va da se u fi nan­si ra nje ula ga nja u obla sti pri mar ne i pre ra đi vač ke in du stri je uklju či i Raz­voj ni fond Sr bi je je no vi na, ko ja će si­gur no pred vi de ti i udru ži va nje nov ca sa još ne kih iz vo ra – ban ke, po kra jin­ski fon do vi, do na ci je, lo kal ne sa mo u­pra ve... Mi ni star Ne di mo vić ima ve li ko is ku stvo u pla ni ra nju raz vo ja (pri hva­tio vi še od 30 in ve sti to ra kao gra do na­čel nik Srem ske Mi tro vi ce) i do bro zna šta su odr ži ve in ve sti ci je. Otu da, ka ko

je na ja vio, oče ku je od op šti na i re gi o­na da sa vi še ar gu me na ta i upor no sti do pu ne svo je raz voj ne pro gra me.

­ Na sto ja će mo da na ša ga zdin stva u skla du sa po sto je ćim za ko ni ma uve­de mo u pri vred ni si stem dr ža ve i da bu du jed na ki u pra vi ma i oba ve za ma kao kom pa ni je – re kao je za „Ga zdin­stvo” Ne di mo vić. ­ Ovu ak tiv nost će­mo lak še ostva ri ti ako se osnu ju no ve i pre ma ga zdin stvi ma otvo re po sto je će za dru ge. Va lja lo bi de talj ni je sa gle da ti šta se to do ga đa u za dru ga ma ka da u član stvu ima ju tri de se tak do ma ći na, a po slov no sa ra đu ju sa vi še sto ti na? Bez ove pro me ne, te ško će mo iz gra di ti pri­vred nu mre žu sa uče šćem re gi stro va­nih ga zdin sta va. Ako u pr voj fa zi ovog po slov nog po ve zi va nja sa mo 40.000 ga zdin sta va pri hva ti ini ci ja ti vu i for­mal no, oni će bi ti naj ve će pred u ze će u ze mlji – sma tra Ne di mo vić. ­ Sva po­slov na do go va ra nja, pro ve re pla no va i mar ke tin ške po nu de mo že mo ima ti u ko mor skom si ste mu, na istom me stu pri mar ne pro iz vo đa če i pre ra đi vač ku in du stri ju – ka že on.

Za ve ći agrar ni bu džet Ne di mo vić ima još iz vo ra. Pre ma nje go vim re či­ma, dr ža va u ovom tre nut ku u za kup da je oko 460.000 hek ta ra po ljo pri­vred nog ze mlji šta, što je, ka ko ka že, mno go vi še, od no sno za 120.000 hek­ta ra ne go što je bi lo pret hod ne go di­ne, a u bu džet će se di rekt no po tom osno vu sli ti 25,7 mi li o na evra vi še ne­go pro šle go di ne i to su sred stva ko ja su na men ski opre de lje na za po ljo pri­vre du.

­ Me đu tim, tu ni je kraj, mi mo ra­mo da ide mo da lje, jer sam pot pu no ube đen da još 100.000 do 150.000 hek ta ra ze mlji šta mo že mo da na đe mo u obi mu kom plet nog po ljo pri vred nog ze mlji šta ko je sto ji na ras po la ga nju na pro sto ru Sr bi je i da nje ga uba ci mo u či tav si stem na raz li či te na či ne, bi lo kroz da va nje na li ci ta ci ja ma, bi lo po pra vu pre čeg za ku pa, bi lo po osno vu in ve sti ci ja. Va žno je da taj fond pro­ši ri mo, jer smo ima li si tu a ci ju da se po ljo pri vred no ze mlji šte ni je uop šte pla ća lo, a ra di la se. Ima li smo kla sič­nu uzur pa ci ju i zbog to ga nam je cilj da po ja ča ma ka pa ci te te mi ni star stva sa aspek ta po ljo pri vred ne in spek ci je ­ re kao je Ne di mo vić.

Iz vor: List Ga zdin stvo

Mi ni star po ljo pri vre de Bra ni slav Ne di mo vić iz ja vio je, go stu ju­ći u No vom da nu Te le vi zi je N1,

da su pre go vo ri s ne mač kom kom pa­ni jom me sne in du stri je Te nis in ten zi­vi ra ni pro te klih ne de lja i da se na red­nih da na mo že oče ki va ti do go vor oko tač ne lo ka ci je nji ho ve far me u Sr bi ji.

Ka ko ka že, polj pri vre da je bi la jed­na od cen tral nih te ma u eks po zeu pre­mi je ra Alek san dra Vu či ća i sma tra da to da je na du za bo lji tak srp skog agra­ra.

"Ko li ko god da iz dvo ji te, to ni kad ni je do volj no ula ga nja u agrar. Tre ba stre mi ti stan dar di ma Evrop ske uni je (EU). Že lim da do bi je mo do bru upra vu ko ja će bi ti ser vis po ljo pri vred nim pro­iz vo đa či ma, da ima mo si ste me sub­ven ci ja ko ji su la ki i da na ši pro iz vo­đa či bu du kon ku rent ni i iz dr že tr ži šne utak mi ce", ob ja snio je Ne di mo vić.

Cilj je, ka že Ne di mo vić, da se iz­dvo ji vi še sred sta va u 2017. i 2018. i to u opre mu, me ha ni za ci ju, po di za nje vi še go di šnjih za sa da i u sve ono što

mo že da pra vi do dat nu vred nost u po­ljo pri vred noj pro iz vod nji.

"Sred stva za po ljo pri vre du će bi ti obez be đe na iz na ci o nal nog bu dže ta, tu je za tim EBRD gde že li mo da pr vi put uve de mo pri ču o start up­ovi ma, kao i sred stva iz EU gde mo ra mo da iz gra di mo na še unu tra šnje ka pa ci te te ka ko bi smo poč ne li da ih ko ri sti mo", ka že Ne di mo vić.

Kad je reč o tr ži šti ma na ko ji ma su kon ku rent ni spr ski pro iz vo di, Ne di mo­vić na pr vom me stu is ti če ze mlje CEF­TA, za tim ze mlje EU i do da je da tre ba vi še is ko ri sti ne što što je na ras po la­ga nju go di na ma, a to je spo ra zum sa ze mlja ma Evro a zij ske uni je.

"Ono gde se po seb no pru ža pri li ka, a na če mu će ova Vla da ra di ti, je pri ča sa Ki nom, gde ima mno go per spek ti­va, a ma lo se is ko ri sti lo po ten ci ja la", ob ja šnja va mi ni star po ljo pri vre de.

Mi ni star stvo je na ja vi lo po kre ta nje call cen tra za po ljo pri vred ni ke i Ne di­mo vić tvr di da će pro je kat bi ti re a li o­zo van u pr vih 100 da na Vla de.

"Obi la skom te re na shva tio sam da za mno ga sred stva ko ja im sto je na ras po la ga nju po ljo pri vred ni pro iz vo­đa či ni su ni zna li da po sto je, kao ni na či ne ka ko da do đu do njih. Call cen­tar će bi ti je dan od ala ta da se upo­zna ju s tim u ve zi", ka že mi ni star Ne­di mo vić.

Mi ni star po ljo pri vre de je na ja vio otva ra nje na ci o nal ne la bo ra to ri je za kon tro lu kva li te ta mle ka.

"Ide ja je da do kra ja go di ne kre­ne mo sa is pi ti va njem kva li te ta mle ka ka ko bi smo ubud će mo gli da da je mo sub ven ci je na osno vu kva li te ta", ka že Ne di mo vić.

Kad je reč o kva li te tu me sa ko je je du gra đa ni Sr bi je, Ne di mo vić ob ja­šnja va da Upra va za ve te ri nu vr ši kon­tro lu na ula zu u ze mlju.

"Dru gi ni vo pro ve re je u sa mim tr­go vin skim lan ci ma, ali ono što mo ra­mo da po bolj ša mo je kon tro la kva li te­ta me sa na li ni ja ma kla nja", ob ja šnja­va mi ni star po ljo pri vre de.

S. P.

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti­te ži vot ne sre di ne Bra ni slav Ne di mo vić po ru čio je pro šle

su bo te u To po li da će Vla da RS po­dr ža ti lo kal ne sa mo u pra ve u raz vo­ju vo ćar stva i vi no gra dar stva, a na­ro či to pre ra đi vač kog sek to ra.

­ Kao vla da da će mo sve od se­be da u na red nom pe ri o du ova kva me sta, kao što je vaš kraj, bu du pre po zna ti kao sim bo li za raz voj vi­no gra dar stva i vo ćar stva i sve ga što je po ve za no sa pre ra đi vač kim sek­to rom ko ji mo že da obez be di no vu vred nost ­ re kao je mi ni star Ne di­

mo vić na otva ra nju Sa bo ra iz vor nog na rod nog stva ra la štva u To po li.

Otva ra ju ći Sa bor, ko ji je or ga ni­zo van u okvi ru 53. Ople nač ke ber­be, mi ni star Ne di mo vić je re kao da ni je slu čaj no to što je da nas le po vre me i da pri ro da uvek na đe na či­na da ob ra du je one ko ji su vred no ra di li.

­ U na šoj tra di ci ji je da se raz vi je pe sma ka da se za vr ša va ne ki po sao ­ do dao je mi ni star Ne di mo vić.

Na ovo go di šnjoj Ople nač koj ber­bi svo je pro iz vo de je iz lo ži lo oko 270 iz la ga ča. S. P.

APA TIN

Po se ta ga zdin stvu Pin ćir

� Po�se�ta�PG�“Pin�ćir“�

TO PO LA • SA BOR IZ VOR NOG NA ROD NOG STVA RA LA ŠTVA

Po moć za raz voj vo ćar stva i vi no gra dar stva

Otva ra nje Sa bo ra u To po li

IN TER VJU MI NI STRA NE DI MO VI ĆA ZA TV N1

Pre go vo ri s Te ni som, ubr zo lo ka ci ja far meCilj je da se u 2017. i 2018. go di ni iz dvo ji vi še sred sta va i to u opre mu, me ha ni za ci ju i po di za nje vi še go di šnjih za sa da

IN TER VJU MI NI STRA BRA NI SLA VA NE DI MO VI ĆA ZA LIST „GA ZDIN STVO”

Po ljo pri vred ni ci usko ro u pri vred nom si ste mu

No vi mi ni star ne ma pu no pro sto­ra za fi nan sij ski ma ne var, ali je već do bro ako se tro še nje po sto je ćeg bu dže ta ne od la že zbog fi nan sij ske kon so li da ci je, a ako se iz bo ri za no­vih de set mi li jar di di na ra za 2017. go di nu, to bi zna či lo mno go, jer smo sa iz dva ja njem za po ljo pri vre­du pri dnu le stvi ce u re gi o nu, a po­

go to vo u Evro pi. Kao do bar me na­džer ve ro vat no će u ar gu men te za ve ći agrar ni bu džet upo tre bi ti i pri liv nov ca ko ji se pu tem raz li či tih upla ta iz sek to ra po ljo pri vre de vra ća u dr­žav nu ka su – za kup ze mlji šta, uslu­ge ra znih slu žbi... Gru ba ra ču ni ca po ka zu je da se ovim pu te vi ma sli je vi še od de set mi li jar di di na ra.

Sa ve to va nje na Po ljo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du

Iz dva ja nja

6 14. oktobar 2016.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­SKUP

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi smo 70 od sto vo da, a mi­ni­stru­ fi­nan­si­ja­ mo­ram­ da­ka­žem­da­će­Evrop­ska­uni­ja,­

kad­otvo­ri­mo­Po­gla­vlje­27,­ od­nas­zah­te­va­ti­ da­ u­ za­šti­tu­ i­ po­pra­vlja­nje­kva­li­te­ta­pi­ja­će­vo­de­ulo­ži­mo­10­mi­li­jar­di­evra.­Ovim­re­či­ma­dr­Mi­lan­Dim­kić,­di­rek­tor­ In­sti­tu­ta­„Ja­ro­slav­Čer­ni”,­ pro­šlog­ ju­na­ je­ u­ Srp­skoj­aka­de­mi­ji­na­u­ka­i­umet­no­sti­po­čeo­svo­je­iz­la­ga­nje­o­sta­nju­na­ših­vo­da.­O­to­me­ka­ko­upra­vlja­mo­ovim­ele­men­tom­od­ko­jeg­ je­ sa­zdan­svet­ i­šta­nam­va­lja­či­ni­ti­da­bi­smo­ ima­li­vi­še­pi­ja­će­vo­de­i­bo­lju­vo­du,­ta­mo­gde­je­ne­ma­mo,­po­no­vo­je­bi­lo­re­či­u­hra­mu­srp­ske­na­u­ke,­na­ne­dav­no­odr­ža­nom­ dvo­dnev­nom­ me­đu­na­rod­nom­sku­pu.­Ta­da­je­bi­lo­re­či­i­o­na­cr­tu­Stra­te­gi­je­upra­vlja­nja­vo­da­ma­ na­ te­ri­to­ri­ji­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­ u­pe­ri­o­du­2016–2034.­go­di­na,­ko­ja­je­pro­šla­jav­nu­ras­pra­vu,­ali­zbog­pro­me­ne­vla­de­mo­ra­da­pro­đe­me­đu­mi­ni­star­sko­usa­gla­ša­va­nje.Aka­de­mij­ski­od­bor­za­se­lo­Srp­ske­

Aka­de­mi­je­ na­u­ka­ i­ umet­no­sti­ po­stao­je­brend­ove­na­uč­ne­in­sti­tu­ci­je­SA­NU.­Po­ono­me­šta­ i­ka­ko­ra­di,­on­je­pri­mer­svim­u­ovoj­na­uč­noj­in­sti­tu­ci­ji.­Da­kle,­on­pred­sta­vlja­i­re­cept­ka­ko­će­se­usme­ra­va­ti­rad­kom­plet­ne­aka­de­mi­je.­Ovo­je­ iz­me­đu­ ostal­go­ is­ta­kao­ aka­de­mik­dr­Vla­di­mir­Ko­stić­pri­li­kom­otva­ra­nja­ Na­uč­no­ –­ struč­nog­ sku­pa­na­ te­mu­ ,,Vo­do­snab­de­va­nje­ sta­nov­ni­ka­ Sr­bi­je’’,­ ko­ji­ je­ 4.­ ok­to­bra­ 2016.­ go­di­ne,­ or­ga­ni­zo­vao­Aka­de­mij­ski­od­bor­za­se­lo­SA­NU.­O­zna­ča­ju­sku­pa­na­ko­me­je­pod­ne­to­osam­re­fe­ra­ta­na­ovu­te­mu,­go­vo­rio­ je­ i­ pred­sed­nik­ Aka­de­mij­skog­od­bo­ra­za­se­lo­aka­de­mik­dr­Dra­gan­Ško­rić.

­­ Sta­bil­nost,­mir­ i­ op­sta­nak­ dr­ža­va­i­ove­pla­ne­te­po­či­va­ju­na­vo­di,­hra­ni­ i­ ener­gi­ji­ –­ uka­zu­je­ pro­fe­sor­Dim­kić,­ u­ sve­tu­ pri­zna­ti­ struč­njak­za­ vo­de.­ Do­stup­nost­ vo­de­ po­ sta­nov­ni­ku­u­sve­tu­u­pret­hod­nih­50–60­go­di­na­dra­ma­tič­no­je­opa­da­la.­Zbog­vo­de­se­već­ra­tu­je.Dim­kić­ u­ go­vo­ru­ ras­pr­šu­je­

mno­ge­ ilu­zi­je.­ Sr­bi­ja­ ni­je­ pre­bo­ga­ta­ vo­da­ma,­ ni­ti­ vo­da­mo­že­ bi­ti­jef­ti­na­kao­do­sa­da.­Sa­oko­6.000­do­la­ra­ bru­to­ do­ma­ćeg­ pro­iz­vo­da­po­sta­nov­ni­ku,­Sr­bi­ja­ima­pro­seč­nu­do­stup­nost­ vo­di.­Ali,­ na­ša­vo­da­ je­ ve­ći­nom­ pro­toč­na,­ po­ti­če­ s­te­ri­to­ri­ja­ dru­gih­ dr­ža­va,­ a­ sa­mo­osam­ od­sto­ na­sta­je­ na­ na­šoj­ te­ri­to­ri­ji,­ uka­zu­je­ Dim­kić.­ On­ tvr­di­da­ su­ se­dam­de­se­te­ go­di­ne­ pro­šlog­ ve­ka­ za­ na­šu­ vo­do­pri­vre­du­bi­le­ zlat­no­ do­ba.­ Pret­ho­di­lo­ mu­je­ vi­še­ od­dve­de­ce­ni­je­ si­ste­mat­skog­ula­ga­nja­i­iz­grad­nje,­ka­da­su­sta­sa­li­na­ši­struč­nja­ci­i­u­sve­tu­ču­ve­na­ spe­ci­ja­li­zo­va­na­ gra­đe­vin­ska­pred­u­ze­ća:­„Ener­go­pro­jekt”,­„Ivan­Mi­lu­ti­no­vić”,­ „Hi­dro­teh­ni­ka”,­ „Hi­dro­grad­nja”...­ Po­li­tič­ka­ i­ eko­nom­ska­kri­za­biv­še­ za­jed­nič­ke­dr­ža­ve­i­sve­ne­sre­će­ko­je­su­po­tom­do­šle­s­nje­nim­ne­sta­ja­njem,­uklju­ču­ju­ći­i­ na­ka­rad­nu­ tran­zi­ci­ju,­ „za­mu­ti­le­su”­na­še­vo­de.­­Već­ tri­de­set­go­di­na­Sr­bi­ja­ne­

do­volj­no­ula­že­u­vo­do­pri­vre­du.­Sa­da­šnja­go­di­šnja­ula­ga­nja­su­iz­me­đu­50­i­100­mi­li­o­na­evra,­a­po­tre­be­su­vi­še­stru­ko­ ve­će.­Do­ 1985.­ pro­seč­na­ ce­na­ vo­de­ za­ pi­će­ u­ Sr­bi­ji­ bi­la­je­bli­zu­eko­nom­ske,­a­od­ta­da­opa­da.­Od­2001.­ na­o­va­mo­do­sti­gla­ je­40­ od­sto­ eko­nom­ske­ ce­ne,­ neo­p­hod­ne­da­po­kri­je­odr­ža­va­nje­i­no­va­ula­ga­nja.­ Sa­da­šnja­ pro­seč­na­ ce­na­

je­0,62­evra­po­ku­bi­ku,­ko­li­ka­je­u­Be­o­gra­du.­ Kad­ bi­smo­ ima­li­ re­al­nu­ce­nu­od­1,4­evra,­me­seč­ni­ra­čun­za­vo­du­če­tvo­ro­čla­ne­po­ro­di­ce­ iz­no­sio­bi­ oko­ 2.000­ di­na­ra.­ Ali,­ do­ to­ga­tre­ba­ do­ći­ po­ste­pe­nim­ po­di­za­njem­ce­ne­u­pe­ri­o­du­od­vi­še­go­di­na,­ka­ko­je­pred­vi­đe­no­Stra­te­gi­jom­­­­upo­zo­ra­va­Dim­kić.

Pro­ble­ma­tič­ne­vo­de­Voj­vo­di­ne

Tre­ći­na­vo­do­vod­ske­vo­de­u­Voj­vo­di­ni­ je,­ naj­bla­že­ re­če­no,­ pro­ble­ma­tič­na,­jer­sa­dr­ži­or­gan­ske­ma­te­ri­je­i­me­ta­le,­uklju­ču­ju­ći­i­ar­sen.­Vo­do­vo­di­u­do­njem­sli­vu­Ve­li­ke­Mo­ra­ve­bo­re­se­s­ni­tra­ti­ma.­Ju­žna­Sr­bi­ja­i­Šu­ma­di­ja­če­sto­pa­te­od­ne­sta­ši­ca.­U­odr­ža­va­nje­po­sto­je­ćih­vo­do­vo­da,­ka­na­la­ za­ na­vod­nja­va­nje­ i­ od­vod­nja­va­nje,­za­šti­tu­vo­da­od­za­ga­đi­va­ča,­od­bra­nu­od­po­pla­va­u­pro­te­klih­tri­de­se­tak­go­di­na­ma­lo­ se­ula­ga­lo.­Još­ma­nje­ u­ iz­grad­nju­ no­vog.­ Ne­mar­ni­smo­pre­ma­re­ka­ma,­ iz­ko­jih­se­vo­da­ne­kad­pi­la­kao­s­iz­vo­ra.­U­ne­ke­od­njih­da­nas­čo­vek­ni­no­žni­pa­lac­ne­po­že­li­da­umo­či.­Po­sle­di­ce­su­po­gub­ne­za­ma­le­vo­do­to­ke,­kao­što­ su,­ na­ pri­mer,­ Le­pe­ni­ca­ i­ Bor­ska­re­ka.­Pro­ble­ma­ima­i­na­sve­tri­Mo­ra­ve,­a­u­Voj­vo­di­ni­na­ka­na­lu­ko­ji­ pro­ti­če­ kroz­Vr­bas,­Ku­lu,­Cr­ven­ku...Ne­ki­ gra­do­vi­ ima­ju­ ure­đa­je­ za­

pre­či­šća­va­nje­vo­da,­ali­sa­mo­po­lo­vi­na­ ka­ko­ta­ko­ ra­di,­ jer­ je­ nji­hov­rad­pre­skup­za­sa­da­šnje­ce­ne­vo­de­i­ka­na­li­za­ci­je.­Ot­pad­ne­vo­de­ugro­ža­va­ju­i­ne­ke­aku­mu­la­ci­je,­kao­što­je­ve­štač­ko­ je­ze­ro­ Će­li­je,­ iz­ ko­jeg­ se­snab­de­va­Kru­še­vac.­Za­za­šti­tu­vo­da­od­za­ga­đi­va­ča­Sr­bi­ji­tre­ba­pet­mi­li­jar­di­evra.­Za­po­če­tak­le­če­nja­na­ših­vo­da­i­vo­do­vo­da,­već­je­pro­šlo­dva­na­est­sa­ti,­upo­zo­ra­va­Dim­kić.

Stra­te­gi­ja

U­bu­du­ćoj­ Stra­te­gi­ji­ upra­vlja­nja­vo­da­ma­ sve­ pi­še.­ U­ njoj­ je­ kom­plet­na­di­jag­no­za­srp­skih­vo­da,­neo­p­hod­na­te­ra­pi­ja,­ko­jim­re­do­sle­dom­

tre­ba­ pri­me­nji­va­ti­ od­re­đe­nu­me­di­ci­nu,­ko­li­ko­sve­to­ko­šta­i­ka­ko­do­ći­do­po­treb­nih­pa­ra.Hit­no­mo­ra­da­se­obez­be­di­zdra­

va­vo­da­za­tre­ći­nu­sta­nov­ni­ka­u­na­šoj­se­ver­noj­po­kra­ji­ni,­kao­i­za­ži­te­lje­gra­do­va­u­do­njem­to­ku­Ve­li­ke­Mo­ra­ve,­­uka­zu­je­Dim­kić.­Isto­vre­me­no,­mo­ra­se­obez­be­di­ti­do­volj­no­ vo­de­ za­ na­se­lja­ či­ji­ vo­do­vo­di­le­ti­ pre­su­šu­ju.­Za­to­ tre­ba­ za­vr­ši­ti­za­po­če­te­ aku­mu­la­ci­je.­ Ceo­ po­sao­po­bolj­ša­nja­ vo­do­snab­de­va­nja­ ko­štao­bi­oko­dve­mi­li­jar­de­evra.­Još­mi­li­jar­du­ evra­ po­treb­no­ je­ za­ za­šti­tu­od­po­pla­va­ i­ iz­grad­nju­si­ste­ma­za­na­vod­nja­va­nje.Pi­ta­nje­svih­pi­ta­nja­gla­si­–­ka­ko­

do­ći­do­neo­p­hod­nog­nov­ca?­Dim­kić­sma­tra­da­je­ne­iz­be­žno­po­ste­pe­no­po­ve­ća­va­ti­ ce­nu­ vo­de,­ sra­zmer­no­po­ve­ća­nju­ pri­ma­nja­ sta­nov­ni­štva,­uz­isto­vre­me­no­sma­nji­va­nje­gu­bi­ta­ka­u­vo­do­vod­noj­mre­ži.­Pred­la­že­se­i­da­se­vra­ti­Fond­za­vo­de.­Ra­ču­na­se­na­uče­šće­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va,­ jav­no­pri­vat­no­part­ner­stvo­i­po­dr­šku­dr­ža­ve­u­ra­znim­vi­do­vi­ma.­ Pre­ sve­ga,­ u­ pri­pre­mi­ pro­je­ka­ta­ ko­ji­ma­bi­smo­ se­ kan­di­do­va­li­za­do­bi­ja­nje­bes­po­vrat­nih­sred­sta­va­iz­fon­do­va­Evrop­ske­uni­je,­ko­ja­je­do­sa­da­već­fi­nan­si­ra­la­ne­ko­li­ko­po­du­hva­ta.­ Sva­ka­ po­moć­ će­ bi­ti­dra­go­ce­na,­ ali­ bi­ naj­bo­lje­ bi­lo­ da­gra­di­mo­sop­stve­nim­nov­cem,­zna­njem­i­ume­ćem.­Da­po­sao­po­ve­ra­va­mo­do­ma­ćim­pred­u­ze­ći­ma,­ko­ja­bi­za­po­šlja­va­la­na­še­lju­de,­ka­ko­bi­sti­ca­li­ is­ku­stvo­ neo­p­hod­no­ za­ na­stu­pa­nje­na­stra­nim­tr­ži­šti­ma.­Naj­ma­nje­se­mo­že­ra­ču­na­ti­na­do­dat­no­za­du­ži­va­nje­ već­ vi­so­ko­ za­du­že­ne­ze­mlje.

­ B.­Gu­lan

VO­DO­SNAB­DE­VA­NJE­STA­NOV­NI­KA­SR­BI­JE

Za­srp­sku­vo­du­–­srp­ska­me­di­ci­naZa­po­če­tak­le­če­nja­na­ših­vo­da­i­vo­do­vo­da,­već­je­pro­šlo­dva­na­est­sa­ti.­–­„Ob­no­va­i­iz­grad­nja”­sop­stve­nim­nov­cem,­zna­njem­i­ume­ćem.­Do­stup­nost­vo­de­po­sta­nov­ni­ku­u­sve­tu­u­pret­hod­nih­50–­60­go­di­na­dra­ma­tič­no­je­opa­da­la.­Zbog­vo­de­se­već­ra­tu­je.­Sa­oko­6.000­do­la­ra­bru­to­do­ma­ćeg­pro­iz­vo­da­po­sta­nov­ni­ku,­Sr­bi­ja­ima­pro­seč­nu­do­stup­nost­vo­di.­­Ali,­na­ša­vo­da­je­ve­ći­nom­pro­toč­na,­po­ti­če­s­te­ri­to­ri­ja­dru­gih­dr­ža­va,­a­sa­mo­osam­od­sto­na­sta­je­na­na­šoj­te­ri­to­ri­ji

Zbog vo de se već ra tu je

Pre­ma­po­da­ci­ma­In­sti­tu­ta­za­jav­no­zdra­vlje­„Ba­tut”,­oko­44­od­sto­od­155­kon­tro­li­sa­nih­vo­do­vo­da­ne­obez­be­đu­je­ he­mij­ski­ i­ mi­kro­bi­o­lo­ški­ is­prav­nu­vo­du­za­pi­će.­Vo­da­iz­vo­do­vo­da­u­voj­vo­đan­skim­okru­zi­ma­sa­dr­ži­ar­sen,­hu­

min­ske­sup­stan­ce,­gvo­žđe,­amo­ni­jak,­man­gan,­ni­tri­te­i­ni­tra­te,­dok­vo­do­vo­di­u­Šu­ma­dij­skom­okru­gu­u­do­li­ni­Mo­ra­ve­sa­dr­že­ve­će­kon­cen­tra­ci­je­ni­tra­ta.­U­Voj­vo­di­ni­ je­ is­prav­no­sa­mo­se­dam­od­42­vo­do­vo­da,­a­u­Cen­tral­noj­Sr­bi­

ji­80­od­113­kon­tro­li­sa­nih.­Naj­go­re­je­u­ Sred­njo­ba­nat­skom­ okru­gu,­ gde­ je­vo­da­96,4­od­sto­fi­zič­ko­he­mij­ski­ne­is­prav­na.­Sle­di­Se­ver­no­ba­nat­ski­okrug,­gde­ je­ vo­da­ ne­is­prav­na­ u­ 84­ od­sto­slu­ča­je­va.

Vo­da­naj­lo­ši­ja­u­Ba­na­tu

Ge­ne­ral­na­ skup­šti­na­ Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­ usvo­ji­la­ je­ 2010.­ go­di­ne­ Re­zo­lu­ci­ju­ 64/292­ ko­jom­ se­ eks­pli­cit­no­pre­po­zna­je­da­ je­pra­vo­na­vo­du­i­ sa­ni­ta­ci­ju­ osnov­no­ ljud­sko­ pra­vo­i­ is­ka­zu­je­ da­ je­ obez­be­đi­va­nje­ vo­de­ za­ pi­će­ od­ su­štin­skog­ zna­ča­ja­u­ ostva­ri­va­nju­ svih­ ljud­skih­ pra­va.­Ovom­re­zo­lu­ci­jom­se­oba­ve­zu­ju­ze­mlje­čla­ni­ce­ i­me­đu­na­rod­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ da­ obez­be­de­fi­nan­sij­ka­ sred­stva,­ljud­ske­re­sur­se­i­teh­no­lo­gi­ju­u­obez­be­đi­va­nju­is­prav­ne­vo­de­za­pi­će­svim­ze­mlja­ma,­a­na­ro­či­to­oni­ma­u­raz­vo­ju.­ Usta­vom­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­je­ovo­ljud­sko­pra­vo­ta­ko­đe­im­pli­cit­no­pre­po­zna­to,­kao­pra­vo­na­zdra­vu­ži­vot­nu­ sre­di­nu­ i­ na­ bla­go­vre­me­no­i­ pot­pu­no­ oba­ve­šta­va­nje­ o­ nje­nom­sta­nju.­Za­to­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­ po­dr­ža­va,­uče­stvu­je­i­spro­vo­di­za­jed­nič­ke­ini­ci­ja­ti­ve­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­ i­Svet­ske­zdrav­stve­ne­or­ga­ni­za­ci­je­u­obla­sti­ma­vo­do­snab­de­va­nja,­ka­na­li­sa­nja­i­pro­mo­ci­je­hi­gi­je­ne­i­za­šti­te­zdra­vlja­sta­nov­ni­štva­u­ve­zi­sa­vo­do­snab­de­va­njem.­Po­red­to­ga,­sve­ze­mlje­čla­ni­ce­Uje­di­nje­nih­ na­ci­ja­ po­ku­ša­le­ su­da­ do­ 2015.­ go­di­ne­ ostva­re­ osam­„Mi­le­ni­jum­skih­ ci­lje­va­ raz­vo­ja“,­ od­ko­jih­se­sed­mi­cilj­od­no­si­na­obez­be­đi­va­nje­eko­lo­ške­odr­ži­vo­sti,­ te­ob­u­hva­ta­spro­vo­đe­nje­neo­p­hod­nih­me­ra­

za­sma­nje­nje­bro­ja­lju­di­bez­stal­nog­pri­stu­pa­ pi­ja­ćoj­ vo­di­ i­ ka­na­li­za­ci­ji.­Glo­bal­no­ gle­da­no,­ sed­mi­ cilj­ je­ de­lom­ is­pu­njen,­ od­no­sno,­ pro­ce­nat­sta­nov­ni­štva­ bez­ odr­ži­vog­ pri­stu­pa­bez­bed­nim­ iz­vo­ri­ma­ pi­ja­će­ vo­de­ je­pre­po­lo­vljen,­ me­đu­tim­ deo­ ko­ji­ se­od­no­si­na­sma­nje­nje­pro­por­ci­je­onih­ko­ji­ne­ma­ju­pri­stup­osnov­nim­sa­ni­tar­nim­uslo­vi­ma­ni­je­ do­stig­nut,­ ka­že­član­Aka­de­mij­skog­od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­pro­fe­sor­dr­Pe­tar­Bu­lat.Pra­vo­na­vo­du­za­pi­će,­pre­ma­pre­

po­ru­ka­ma­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­pod­ra­zu­me­va­ ne­ko­li­ko­ aspe­ka­ta:­ pr­vo,­vo­do­snab­de­va­nje­ tre­ba­da­ kon­ti­nu­i­ra­no­obez­be­di­do­volj­nu­ko­li­či­nu­vo­de­po­sta­nov­ni­ku,­i­to­ne­sa­mo­vo­du­za­pi­će,­već­i­vo­du­za­sta­le­po­tre­be­u­do­ma­ćin­stvu,­uklju­ču­ju­ći­pri­pre­mu­hra­ne,­pra­nje­ve­ša­i­odr­ža­va­nje­lič­ne­hi­gi­je­ne,­što­pred­sta­vlja­ko­li­či­nu­ iz­me­đu­50­i­100­li­ta­ra­po­oso­bi­dnev­no.­Dru­go,­pra­vo­na­vo­du­pod­ra­zu­me­va­pra­vo­na­hi­gi­jen­ski­is­prav­nu­vo­du­za­pi­će,­što­zna­či­da­vo­da­mo­ra­da­is­pu­nja­va­na­ci­o­nal­ne­ili­dru­ge­pro­pi­sa­ne­stan­dar­de­u­po­gle­du­mi­kro­bi­o­lo­ških,­fi­zič­kih,­he­mij­skih­i­ra­di­o­lo­ških­oso­bi­na­ka­ko­bi­mo­gla­da­se­ko­ri­sti­za­ pi­će.­ U­ ne­do­stat­ku­ na­ci­o­nal­nih­stan­dar­da­mo­gu­se­ko­ri­sti­ti­smer­ni­ce­ Svet­ske­ zdrav­stve­ne­ or­ga­ni­za­ci­

je,­a­u­Sr­bi­ji­ je­na­sna­zi­Pra­vil­nik­o­hi­gi­jen­skoj­ is­prav­no­sti­vo­de­za­pi­će­ko­ji­ja­sno­de­fi­ni­še­kri­te­ri­ju­me­nje­ne­hi­gi­jen­ske­is­prav­no­sti.­U­ve­zi­sa­tim,­vo­da­ mo­ra­ da­ bu­de­ pri­hva­tlji­va­ za­ko­ri­sni­ka­ u­ po­gle­du­ or­ga­no­lep­tič­kih­oso­bi­na­(mi­ri­sa,­uku­sa­i­bo­je),­a­i­svi­objek­ti­ za­ vo­do­snab­de­va­nje­ (od­ iz­vo­ra,­pre­ko­ce­vo­vo­da,­ci­ster­ni­i­slič­no)­mo­ra­ju­bi­ti­pri­hva­tlji­vi­u­po­gle­du­iz­gle­da­ka­ko­bi­se­ko­ri­sni­ci­ohra­bri­li­da­ko­ri­ste­vo­du­sa­njih.­Da­lje,­vo­da­mo­ra­bi­ti­fi­zič­ki­la­ko­do­stup­na­po­tro­ša­či­ma,­od­no­sno­mo­ra­bi­ti­do­stup­na­u­ ne­po­sred­noj­ oko­li­ni,­ u­ do­ma­ćin­stvu,­na­rad­nom­me­stu,­u­obra­zov­nim,­zdrav­stve­nim­i­dru­gim­usta­no­va­ma,­pri­če­mu­se­ta­ko­đe­mo­ra­vo­di­ti­ra­ču­na­o­do­stup­no­sti­oso­ba­ma­sa­po­seb­nim­po­tre­ba­ma,­de­ci,­sta­ri­ma­ili­že­na­ma.­U­tom­smi­slu­se­pre­po­ru­ču­je­da­iz­vor­vo­de­za­pi­će­ne­sme­bi­ti­na­uda­lje­no­sti­ve­ćoj­od­1000­me­ta­ra­od­ku­će­ili­da­vre­me­do­pre­ma­nja­vo­de­do­ku­će­bu­de­du­že­od­30­mi­nu­ta.­Ko­nač­no,­pra­vo­na­vo­du­pod­ra­zu­me­va­i­pra­vo­na­pri­u­šti­vost,­što­zna­či­da­tro­ško­vi­vo­do­snad­be­va­nja­mo­ra­ju­bi­ti­ta­kvi­da­ omo­gu­ća­va­ju­ do­stup­nost­ vo­de­ i­naj­si­ro­ma­šni­jem­sta­nov­ni­štvu,­kao­i­da­ni­kom­ne­sme­bi­ti­us­kra­ćen­pri­stup­vo­di­za­pi­će­čak­i­ako­ne­po­se­du­je­sred­stva­da­je­pla­ti.

Pra­vo­na­vo­du

714. oktobar 2016.

AK TU EL NO STI

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

I ove go di ne is pla ti vi je je bi­lo se ja ti du van ne go vo će, po ru ču je du go go di šnji po­

ljo pri vred nik iz No vog Slan ka me­na Dra gan Kri vo ši ja. U raz go vo­ru za „Srem sku po ljo pri vre du“ on na vo di da je vo ćar ska pro iz vod nja i da lje ne si gur na, iako je rod vi­še ne go od li čan. Vre men ske pri li ke su po go do va le bre skvi i ja bu ci, ali je ce na ne za do vo lja va ju ća.

­ Kao što je po zna to bra nje bre­skve je za vr še no pre ot pri li ke me­sec da na i mo gu da ka žem da smo za do volj ni kva li te tom ro da. Što se ti če ja bu ke, ber ba je u to ku, jer se be ru ka sni je sor te po put gre ni smi ta. Ki ša nam je ma lo na pra vi la pro blem i us po ri la po sao, ali po la­ko i to pri vo di mo kra ju i si gur no će mo do kra ja me se ca sve za vr­ši ti. Što se ti če po vr ši na ko je ra­di mo, to je oko šest ju ta ra ja bu­ka i tri ju tra bre skve. Go vo re ći o bre skvi ce na će iz no si ti u pro se ku od 50 do 60 di na ra i mo gu re ći da smo svi za do volj ni ­ na vo di ovaj po ljo pri vred nik.

­ Ka da je reč o ja bu ci, mo gu re­ći da je ove go di ne ja ko do bro ro­di la i ima je do volj no. Ima li smo u Slan ka me nu ne ke po vr ši ne ko je su stra da le od gra da i to do bar deo, jer ne ma mo svu da pro tiv grad ne mre že. Ko li ko imam in for ma ci je,

ne ki voć nja ci su uni šte ni i pre ko 50 od sto, ta ko da će do sta ro da ići za in du strij sku pro iz vod nju a je­dan deo za kon zum nu pro da ju.

Ka ko is ti če, ot kup na ce na je ve­o ma ni ska, pro šle go di ne je bi la oko de se tak di na ra a ove go di ne je dva da će bi ti šest di na ra za ki lo gram.

­ To je ba ga tel na ce na ko ju mo­ra mo da da mo jer ne zna mo šta će mo sa njom a to ot ku plji va či ma ide na ru ku. U su šti ni smo pri nu­đe ni da da mo, iako je i de set di na­ra ma la ce na ne ma mo pu no iz bo ra tvr di on i ka že da su svi za do volj ni osim pro iz vo đa ča.

No vi Slan ka men je po zna ti vo­ćar ski kraj i go di na ma una zad se vo će iz vo zi lo na ru sko tr ži šte, a ka ko Kri vo ši ja ka že, ove go di ne je znat no ma nje in te re so va nje ku pa­ca iz Ru si je i ni ko me ni je pot pu no ja sno zbog če ga se si tu a ci ja pro­me ni la.

­ Ot ku plji va či su uglav nom uzi­ma li vo će iz hlad nja ča u na šem se­lu, ali ka ko ka žu ove go di ne se du­go če ka na ot kup. Kva li tet ne ro be si gur no da ima, ali ku pa ca je sve ma nje i ose te se po sle di ce eko­nom ske kri ze u sve tu ­ is ti če on.

Kri vo ši ja se po red vo ćar ske pro iz vod nje go di na ma ba vi i uz­go jem du va na ko ji ga ji na po vr ši ni od 12 hek ta ra. Ka ko na vo di, du van je da le ko is pla ti vi ja po ljo pri vred na kul tu ra od ja bu ke ili bre skve.

­ Za i sta se mo gu po hva li ti da smo ove go di ne ima li ve o ma uspe­šnu se zo nu u du va nu jer je bi lo do volj no i ki še i sun ca. Kva li tet je vi še ne go do bar, mo gu re ći od li čan ­ po ru ču je Dra gan ali pod se ća da

je i nje go va ot kup na ce na pri lič­no ma la.

­ Ne ka pro seč na ce na je oko dva evra, ali to je ma lo u od no­su na sa ma ula ga nja u du van sku pro iz vod nju. Ne dav no smo za vr ši li ber bu i sa da pra vi mo ra ču ni cu da zna mo šta mo že mo da oče ku je mo. I da lje je ne ve ro vat no da se du van vi še tra ži ne go ja bu ka. Ta ko je to u

po ljo pri vre di. Jed ni tvr de da je du­van za tro van, a dru gi ka žu ja bu ka, pa ako na pra vi mo po re đe nje mo gu da ka žem da se du van naj ma nje pr ska, mo žda dva do tri pu ta, dok se ja bu ka tre ti ra vi še od 20 pu ta.

Što se ti če su še nja du va na, on se su ši na kon sva ke ber be od ju­la do no vem bra i sam pro ces tra je pet da na.

­ Su še nje je vr lo jed no sta van pro ces, pa uko li ko ima te kva li tet li sta, od no sno ako je du van lep ši u po lju, bi će lep ši i na kon pro ce sa su še nja ­ ka že ovaj du van dži ja.

Što se ti če pro ce na o sa mom ro du, ka že da će bi ti oko 1.500 ki­lo gra ma su še nog du va na po hek­ta ru, što je od li čan pri nos.

­ Na rav no sve za vi si na ko joj je par ce li du van, ni je svu da isti kva­li tet ze mlje pa u skla du sa tim se i raz li ku ju pri no si i kla sa du va na. Iako ra dim i dru ge po ljo pri vred ne kul tu re po put sun co kre ta i ku ku­ru za, mo gu re ći da sam naj za do­volj ni ji du va nom ko ji ima si gu ran pla sman. Ce na uvek mo že da va­ri ra, ali ka da pre da te ro bu mo že te bi ti si gur ni da će te je i na pla ti ti i to je ono što je po treb no u svim gra na ma po ljo pri vre de ­ za ga ran­to va na ce na ­ po ru ču je na kra ju Kri vo ši ja.� M.�Ba�la�ba�no�vić

Do no še nje za ko na o vra ća nju bes prav no od u ze te pri vat­ne imo vi ne i po stup ci ko ji su

pre ne ko li ko go di na po kre nu ti u na­šoj dr ža vi i ko ji su još u to ku, une li su na du vla sni ci ma i na sled ni ci ma vla sni ka od u ze tih se o skih pa šnja­ka i utri na u Sre mu. Une li su na du da će i ta dav na ne prav da ve za na za od u zi ma nje nji ho ve imo vi ne bi ti is pra vlje na ko nač no is pra vlje na, ali su de ći po is ku stvu Vla di mi ra Vla o­vi�ća, iz La ćar ka, jed nog od mno go­broj nih pod no si la ca zah te va za po­vra ćaj po ro dič ne imo vi ne ove vr ste, sve je još na du gom šta pu, jer su zah te vi od bi je ni kao neo sno va ni.

Pri ča o na sto ja nju da mu se vra ti od u ze ti pa šnjak od 2,7 ka ta star skih ju ta ra sa Vla o vi ćem bi la je i pri ča o na stan ku i ne stan ku ova kvog ze­mlji šta u nje go vom se lu. Jer, se o ski pa šnja ci su na sta ja li i ne sta ja li na raz ne na či ne, oba ve zno na osno vu ne kih dr žav nih pro pi sa, ali ka da su ta kve par ce le ko nač no po sta le pri­vat no vla sni štvo po je din ca ili po ro­di ce što se u La ćar ku do go di lo pre vi še de ce ni ja, lo gič no je da je i ta imo vi na, kao i sve osta le, ne pri ko­sno ve na.

Isto su mi sli le i mno ge la ća rač ke po ro di ce ko ji ma su svo je vre me no od u ze ti pri vat ni pa šnja ci u se o skom ata ru. Ka da je stu pio na sna gu Za­ko na vra ća nju pa šnja ka svi oni su mi sli li da je do volj no pod ne ti zah­

tev uz prav no va lja nu do ku­men ta ci ju i da će se pi ta nje re ši ti.

Po sa zna nji ma do ko jih je do šao Vla di mir Vla o vi ća, u La ćar ku je bi lo ne ko li ko vr­sta pa šnja ka.

– Po sto ja li su se o ski pa­šnja ci ili ka ko smo ih mi zva li Če tvo ro šo rač ke le di ne, na ziv su do bi le po 4. šo ru od no sno da nas Par tiznskoj uli ci. Po­sto ja le su i Srem ske le di ne na dru goj stra ni ata ra. Ove pr ve su raz o ra ne i pre tvo re­ne su u ob ra di vo ze mlji šte, to je bi lo dr žav no i on da je po stup ku po vra ća nja da­to pri vat ni ci ma po va že ćim za ko ni ma. Eko no mi ja je te pa šnja ke raz o ra la ot pri li ke 1995. ili 1996. go di ne. Ove dru ge Srem­ske le di ne, ka ko smo ih zva li, su uzur pi ra li i to je sa da jed no se o sko na se lje. Dr ža va je tu da la par ce­le u po vra ća ju, sa gra dje ne su ku će i na sta lo je na se lje kod ben zin ske pum pe pre ko pu ta va ša ri šta – ob ja­šnja va Vla o vić.

Bi lo je u La ćar ku i pri vat nih pa­šnja ka i upra vo su oni pred met pod­no še nja zah te va za po vra ćaj. Na i­me, još 1935. go di ne dr ža va je da la La ćar ci ma, po ne kom ta da šnjem za ko nu ili po agrar noj re for mi, pa­šnja ke. Ne ki me šta ni su ih do bi li na pro sto ru pre ko pu ta pru ge ka Sa vi.

To su bi le ora ni ce i me šta ni ih sa da ima ju u svom po se du, pri ča Vla o vić. Dru gi deo pri vat nih se o skih pa šnja­ka se od no si na Ve li ki za bran – pro­stor iz me dju pu ta ka Mar tin ci ma i že le znič ke pru ge gde je bio pa šnjak od oko 146 hek ta ra ili 268 ka ta star­skih ju ta ra i 268 kva drat nih hva ti.

­ Lju di su ta da hte li da ima ju pa šnjak, a ne ora ni ce. Zbog sto ke ko ju su dr ža li bi ra li su pa šnjak. Ve li ki za bran su po de li li na pra­va ta ko da je do bi je no 429 pra va. Po po se dov nom li stu do bi je nom iz mi tro vač kog ka ta stra bi lo je ukup no 405 po ro di ca sa tim pra­vom. Ne ko je ka sni je ku po vao, ne ko pro da vao svo ja pra va na

pa šnjak. Po pra vi ma se od re dji va lo ko li ko sto ke mo žeš da is te raš na pa­šnjak. Po sle Dru gog svet­skog ra ta to ze mlji šte je svim po ro di ca ma iz gle da bi lo vi šak iz nad pro pi sa­nih 17 ju ta ra pa su le di ne raz o ra ne i pre tvo re ne u dr žav nu svo ji nu – mi šlje­nja je Vla o vić.

Pra te ći da lje tok do ga­dja ja oko tran sfor ma ci je vla sni štva nad ovim pa­šnja ci ma i po ku ša ji ma nji ho vog vra ća nja po je­din ci ma zna ča jan da tum je 31. de cem bra 1957. go di ne, ka da je na osno­vu čla na 1. i 2. Za ko na o

op šte na rod noj imo vi ni, do šlo do uknji žnja pra va svo ji ne na te na kret ni ne u k.o. La ća rak u op­šte na rod nu imo vi nu. To re še nje je do neo or gan upra ve ta da šnje mi tro vač ke op šti ne.

­ Mno gi ko ji su ima li pra va na pa šnja ci ma sad tra že po vra ćaj. Vi­še nas iz se la pod ne li smo zah te ve nad le žni ma, a neo p hod nu do ku­men ta ci ju smo obez be di li po pro­sto re če no pri vat noj li ni ji. Ka da je ni smo do bi li u Ar hi vu Sre ma sa zna li da do ku men ta ci ju ima je dan me šta­nin, pa smo je ko pi ra li i na osno vu to ga smo tra ži li po vra ćaj – na sta­vlja Vla o vić.

Ina če, na re še nju o od u zi ma nju se o skih le di na pi še da se to ra di na osno vu Za ko na o pro knji že nju op­šte na rod ne imo vi ne, se o skih utri na, pa šnja ka, šu ma i voj no ze mlji šnih ur ba ni jal nih i nji ma slič nih za jed­ni ca, kao i kra ji ških gra ni čar skih imov nih op šti na, a u ve zi čla na 1. i 2. ko ji ma se do zvo lja va uknji žba pra va svih 406 po ro di ca te se upi­su je kao dru štve na svo ji na or ga na upra vlja nja na rod nog.

Ka da su sa ku pi li do ku men ta ci ju Vla o vi ći su zah tev po sla li Agen ci ji u No vi Sad i do bi li od bi je ni cu. Ima li su ro či šte, a od bi je ni com se zah­tev u ce lo sti od bi ja kao neo sno van po osno vu Za ko na o vra ća nju od u­ze te imo vi ne i obe šte će nja.

­ Po istom za ko nu je pro pi san prav ni lek da se na kon od bi je ni ce Agen ci je za re sti tu ci ju zal ba ula že Mi ni star stvu fi nan si ja u pro pi sa nom ro ku. U od bi je ni ci pi še da prav ni osnov po kom smo tra ži li vra ća nje pa šnja ka ni je na spi sku pro pi sa po ko ji ma se to mo že tra ži ti – ve li Va­di mir Vla o vić.

Po ro di ci Vla di mi ra Vla o vi ća je od u ze to 2, 7 ju ta ra pa šnja ka, oni su se po zva li na prav ni lek iz od­bi je ni ce i u za ko ni tom ro ku pod ne li žal bu na re še nje Mi ni star stvu fi nan­si ja. Kao i mno gi dru gi iz se la sa da če ka ju od go vor. � S.�Đa�ko�vić

NO VI SLAN KA MEN •�DRA�GAN�KRI�VO�ŠI�JA,�VO�ĆAR�I�DU�VAN�DŽI�JA

Du�van�is�pla�ti�vi�ji�od�bre�sa�ka�i�ja�bu�ka

Du van - naj i spla ti vi ja kul tu ra za uz goj

� Pro�je�kat�„Bo�lje�zna�nje�za�bo�lje�ima�nje�–�či�taj�da�bi�znao“�re�a�li�zo�van�uz�su�fi�nan�si�ra�nje�Op�šti�ne�In�đi�ja

Dra gan Kri vo ši ja, po ljo pri vred nik iz No vog Slan ka me na

LA ĆA RAK�•�VLA�DI�MIR�VLA�O�VIĆ�O��OD�U�ZE�TIM�PRI�VAT�NIM�PA�ŠNJA�CI�MA�

Po�ku�šaj�vra�ća�nja�za�sa�da�bez�uspe�haMno�gi�vla�sni�ci�ili�na�sled�ni�ci�vla�sni�ka,�pod�ne�li�su�zah�te�ve�za�vra�ća�nje�pa�šnja�ka�ko�ji�su�bi�li�pri�vat�na�svo�ji�na,�a��pro�gla�še�ni�su�za�op�šte�na�rod�no�do�bro�pre�bli�zu�60�go�di�na

Spi sak biv ših vla sni ka

Vla­di­mir­Vla­o­vić­sa­lič­nom­do ku men ta ci jom o pa šnja ci ma

8 14. oktobar 2016.

AK TU EL NO STI

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka­ko­ ka­žu­ u­ Ze­mljo­rad­nič­koj­za­dru­zi­ “Srem”­ u­ In­đi­ji,­ ovih­da­na­se­pri­vo­de­kra­ju­je­se­nji­

po­slo­vi.­ Se­tva­ je­ de­lom­ za­vr­še­na,­pre­o­sta­lo­je­još­ne­što­ma­lo­po­vr­ši­na­ko­je­tre­ba­se­ja­ti.­Pre­ma­re­či­ma­di­rek­to­ri­ce­Ane Ne be sni­svi­po­slo­vi­ su­ura­đe­ni­na­vre­me,­ali­ i­ da­lje­ima­ju­ sli­čan­ pro­blem­ a­ ra­di­ se­ u­oknji­žbi­imo­vi­ne­za­dru­ge,­ko­ja­je­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni.­­Ono­što­je­ovih­da­na­ak­tu­el­no­u­

sa­moj­za­dru­zi­ je­ste­se­tva­pše­ni­ce­ko­ju­će­mo­po­se­ja­ti­na­oko­150­hek­ta­ra­ze­mlji­šta,­od­če­ga­je­već­po­se­ja­no­ sto­ti­nak­ hek­ta­ra.­ Upo­re­do­sa­ovim­po­slom­za­vr­ši­li­smo­ski­da­nje­ ku­ku­ru­za­ sa­ oko­ 200­hek­ta­ra­a­pre­o­sta­lo­je­još­oko­70­hek­ta­ra­­­ka­že­Ana­i­na­vo­di­da­u­za­dru­zi­vr­še­uslu­žno­su­še­nje­ku­

ku­ru­za­za­nji­ho­ve­ko­o­pe­ran­te.­­­ Us­pe­li­ smo­ sve­ pred­vi­đe­ne­

po­slo­ve­ da­ za­vr­ši­no­ u­ op­ti­mal­nom­ro­ku­ta­ko­da­mo­že­mo­re­ći­da­­smo­za­do­volj­ni.­Sa­dru­ge­ stra­ne­

bez­ob­zi­ra­na­vi­so­ke­pri­no­se­ko­je­smo­ostva­ri­li­ce­na­je­ve­o­ma­lo­ša­ka­ko­ za­ pše­ni­cu­ ta­ko­ i­ za­ ku­ku­ruz.­ To­ zna­či­ da­ ima­mo­ ce­ne­ na­ni­vou­od­pre­de­set­go­di­na­što­je­za­i­sta­te­ško­za­sve­po­ljo­pri­vred­ni­ke­ ­­ ka­že­ ona­ i­ is­ti­če­ da­ je­ to­naj­če­šći­ raz­log­ lo­šeg­ po­slo­va­nja­za­dru­ge.­­Mo­ram­da­pod­se­tim­da­ima­mo­

sta­do­od­oko­180­uma­ti­če­nih­ova­ca,­a­sa­da­je­u­to­ku­jag­nje­nje­ta­ko­da­uvek­ima­mo­ne­kog­po­sla­ne­zve­za­no­za­ra­do­ve­na­nji­vi­­­ka­že­di­rek­to­ri­ca­i­is­ti­če:­­ U­ pi­ta­nju­ su­ tov­na­ jag­dnjad­

ko­ja­ su­ na­me­nje­na­ za­me­snu­ in­du­stri­ju,­ a­ s­ ob­zi­rom­ da­ dr­ža­va­da­je­sub­ven­ci­je­za­uma­ti­če­ne­ov­ce­ tru­di­mo­se­da­što­vi­še­pro­ši­ri­mo­sta­do.

Što­ se­ ti­če­ pla­sma­na­ pro­iz­vo­da­na­tr­ži­šte­po­put­pše­ni­ce,­ku­ku­ru­za­i­sun­co­kre­ta,­ka­že­da­za­i­sta­ne­ma­ju­pro­blem­ sa­ tim­ ali­ ono­ što­ ote­ža­va­ po­sao­ kao­ i­ kod­mno­gih­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­je­ste­ne­za­do­vo­lja­va­ju­ća­ce­na.Ona­is­ti­če­da­za­dru­ga­stal­no­pra­

ti­ no­va­ kre­ta­nja­ i­ tren­do­ve­ pa­ se­opre­de­lju­ju­ za­ no­ve­ hi­brid­ne­ vr­ste­pše­ni­ce­i­ku­kur­za­ko­je­da­ju­od­lič­ne­pri­no­se­i­do­bar­rod.­­­No­ve­vr­ste­vi­še­is­pu­šta­ju­vla­gu­

i­na­taj­na­čin­znat­no­sma­nju­ju­tro­ško­ve­ ga­sa,­ od­no­sno­ su­še­nja.­ Što­se­ti­če­vre­men­skih­pri­li­ka­mo­že­mo­re­ći­da­nam­za­i­sta­idu­na­ru­ku­­­tvr­di­ona.Pred­kraj­raz­go­vo­ra­ona­se­osvr­će­

i­ na­ pro­blem­ sa­ ko­ji­ma­ se­ za­dru­ga­su­sre­će­a­reč­o­uknji­žbi­imo­vi­ne.­

­­ Mi­ smo­ tip­ sta­re­ za­dru­ge­ ko­ja­ni­je­pri­vat­na­ i­ bez­ob­zi­ra­ što­ je­do­net­ no­vi­ za­kon­ o­ za­dru­ga­ma­stal­no­ ima­mo­ isti­ pro­blem.­ To­kom­svih­ ovih­ go­di­na­ ima­li­ smo­ broj­ne­po­te­ško­će­ da­ op­sta­ne­mo­ ali­ smo­ipak­ pre­ži­ve­li­ i­ do­če­ka­li­ ko­nač­no­da­ se­ kra­jem­ de­cem­bra­ 2015.­ za­kon­usvo­ji­ i­stu­pi­na­sna­gu.­Me­đu­tim,­ Ustav­ ne­ po­zna­je­ dru­štve­nu­svo­ji­nu,­ta­ko­da­sve­ono­što­za­kon­pred­vi­đa­u­prak­si­je­ma­lo­pri­men­lji­vo.­Gde­god­se­obra­ti­mo­na­i­la­zi­mo­na­ne­ra­zu­me­va­nje­poj­ma­dr­žav­ne­i­dru­štve­ne­svo­ji­ne,­ ta­ko­da­nam­to­stva­ra­po­te­ško­će.­Na­da­mo­se­da­će­se­si­tu­a­ci­ja­pro­me­ni­ti­ idu­će­go­di­ne­i­da­će­mo­re­ši­ti­si­tu­a­ci­ju­ko­je­ima­ju­broj­ne­za­dru­ge­u­Sr­bi­ji­­­ka­že­na­kra­ju­di­rek­to­ri­ca.� M.�Ba�la�ba�no�vić

Ka­da­ je­ pre­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­od­lu­čio­ da­ pro­ši­ri­ svo­ju­ de­lat­nost­ i­ da­ ne­kim­ do­dat­nim­

po­slom­po­ku­ša­da­uve­ća­kuć­ni­bu­džet,­ po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ Er­de­vi­ka­Vla di mir Šer fe zi sa­svim­ slu­čaj­no­se­od­lu­čio­da­za­sa­di­pa­u­lov­ni­ju.­­Ob­ra­đu­jem­12­hek­ta­ra­ze­mlje,­

od­ če­ga­ sam­ pet­ hek­ta­ra­ uzeo­ u­aren­du,­što­je­ne­ka­da­bi­lo­do­volj­no­da­se­od­to­ga­mo­že­pri­stoj­no­ži­ve­ti.­Me­đu­tim,­da­nas­su­vre­me­na­dru­ga­či­ja,­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ je­ po­sta­lo­sve­ te­že,­ ta­ko­ da­ sam­ od­lu­čio­ da­se­pre­or­jen­ti­šem­na­ne­što­dru­go,­a­

što­bi­opet­bi­lo­slič­no­ovo­me­u­če­mu­sam­bio­do­sa­da.­Naj­pre­sam­po­čeo­da­se­ba­vim­ba­što­van­stvom,­sa­dio­sam­pa­ra­dajz,­ku­pus,­luk­i­krom­pir.­Su­pru­ga­i­ja­smo­ra­di­li­sve­to­sa­mi,­išli­ smo­ i­ na­ pi­ja­cu­ da­ pro­da­je­mo­ro­bu,­ali­ni­smo­uspe­va­li­da­sve­po­stig­ne­mo,­ s­ ob­zi­rom­ da­ ni­je­ imao­ko­da­nam­po­mog­ne.­Obo­je­de­ce­su­nam­ u­ Slo­vač­koj,­ ta­mo­ su­ za­vr­ši­li­fa­kul­te­te­i­ima­ju­svo­je­po­ro­di­ce,­pa­nas­dvo­je­mo­ra­mo­da­se­osla­nja­mo­na­sop­stve­ne­sna­ge.­Mo­ja­po­koj­na­tet­ka­me­je­još­ra­ni­je­na­go­va­ra­la­da­po­ku­šam­da­sa­dim­pa­u­lov­ni­ju,­ali­ja­

ni­sam­imao­vre­me­na­da­se­bak­ćem­s­ti­me.­I­on­da,­pre­ne­kih­pet­go­di­na,­sam­na­i­šao­na­čla­nak­o­toj­vr­sti­i­ zbog­ od­lič­nih­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ ko­je­pa­u­lov­ni­ja­ ima,­ od­lu­čio­ sam­da­ se­oku­šam­i­sam­u­tom­po­slu,­te­sam­je­ za­sa­dio­na­po­vr­ši­ni­ od­pet­hek­ta­ra.­ Se­me­ sam­ na­ba­vio­ sa­ jed­ne­plan­ta­že­u­Ni­šu,­a­sva­zna­nja­o­to­me­sa­ku­pljao­sam­pre­ko­in­ter­ne­ta.­Me­đu­tim,­ taj­moj­ pr­vi­ po­ku­šaj­ ni­je­dao­oče­ki­va­ni­re­zul­tat,­jer­ni­sam­nig­de­na­šao­de­ta­lje­o­to­me­ka­ko­se­ona­se­je,­po­što­ni­ko­tu­taj­nu­ne­će­da­ot­kri­va.­Svi­kre­ću­svo­ja­is­ku­stva­da­de­le­od­sad­ni­ca,­a­ ja­sam­hteo­baš­da­je­po­se­jem.­Pr­ve­go­di­ne­mi­ni­je­us­pe­lo­uop­šte,­jer­je­ima­lo­sla­bu­kli­ja­vost.­Tek­dru­ge­go­di­ne­ušao­sam­du­blje­u­pro­blem,­ali­je­ta­ko­đe­80­od­sto­za­sa­da­"iz­go­re­lo"­na­sun­cu­za­sa­mo­je­dan­dan.­Su­šti­na­je­u­

to­me­da­se­sve­mo­ra­str­plji­vo­ra­di­ti­i­gra­di­ti­ i­bilj­ku­po­ste­pe­no­pri­vi­ka­va­ti­na­no­ve­uslo­ve.­Već­za­go­di­nu­da­na­sta­blo­je­po­če­lo­da­ra­ste­u­vi­si­nu­dva­tri­­­me­tra,­ta­ko­da­sam­u­svom­na­u­mu­us­peo­tek­tre­će­go­di­ne.­Učio­sam­svo­vre­me­na­vla­sti­tim­gre­ška­ma,­ što­ je­ uvek­ naj­sku­plje,­ta­ko­ ­ da­ da­nas,­ pet­ go­di­na­ na­kon­što­sam­kre­nuo­u­taj­po­sao,­ imam­sta­bla­na­po­vr­ši­ni­od­de­set­hek­ta­ra­–­pri­ča­o­po­če­ci­ma­ba­vlje­nja­ovim­po­slom­polj­pri­vred­nik­Vla­di­mir­Šer­fe­zi­iz­Er­de­vi­ka.On­ za­ pa­u­lov­ni­ju­ ima­ sa­mo­ re­

či­hva­le.­Ka­že­da­ovo­dr­vo­ iz­u­zet­no­br­zo­ ra­ste­ i­ da­ je­ ve­o­ma­kva­li­tet­no­za­drv­nu­gra­đu.­Pre­ma­nje­go­voj­ra­ču­ni­ci,­od­pro­iz­vod­nje­pa­u­lov­ni­je­za­sa­đe­ne­na­dva­hek­ta­ra­mo­že­da­se­ži­vi­ i­do­volj­no­je­ ima­ti­200­sad­ni­ca.­U­pr­voj­go­di­ni­po­treb­no­je­ski­da­ti­za­

per­ke,­za­li­va­ti,­ne­go­va­ti,­a­po­sle­tre­će­če­tvr­te­go­di­ne­se­se­če­ i­ iz­pa­nja­ni­če­no­vo­sta­blo,­ ta­ko­đe­ve­o­ma­br­zo­i­ta­ko­pet­šest­pu­ta.­Za­ovu­bilj­ku­ ni­su­ po­treb­na­ ni­ka­kva­ he­mij­ska­sred­stva,­ni­pr­ska­nje,­ona­tra­ži­sa­mo­fi­zič­ki­rad.­Mo­ra­se­oko­pa­va­ti­kao­ku­ku­ruz,­a­ne­tr­pi­su­šu­ni­ko­rov.­­Imam­oko­600­sta­ba­la­za­sa­đe­

nih­na­Fru­škoj­go­ri.­Od­100­sta­ba­la,­do­bi­ja­se­50­ku­bi­ka­ogrev­nog­dr­ve­ta­sva­ke­pe­te­go­di­ne,­a­go­di­šnja­po­tro­šnja­je­oko­10­ku­bi­ka.­To­zna­či­da­u­na­red­nih­30­go­di­na­ne­ću­raz­mi­šlja­ti­o­ ogre­vu.­ Pro­iz­vo­dim­ sad­ni­ce­ ­ ko­je­pro­da­jem­po­ce­ni­ od­200­di­na­ra­ za­ko­mad,­uglav­nom­po­va­ša­ri­ma­u­Ši­du­i­u­Ru­mi.­Od­ovog­po­sla­ne­mo­že­da­se­ži­vi,­ali­mo­že­da­po­slu­ži­kao­do­dat­ni­iz­vor­pri­ho­da­­­ka­že­Šer­fe­zi.­� S.�Mi�haj�lo�vić fo­to:­M.�Mi�le�u�snić

IN­ĐI­JA�•�AK�TU�EL�NO�IZ�ZE�MLJO�RAD�NIČ�KE�ZA�DRU�GE�„SREM”

Za vr še ni je se nji po slo vi

� Pro�je�kat�„Bo�lje�zna�nje�za�bo�lje�ima�nje�–�či�taj�da�bi�znao“�re�a�li�zo�van�uz�su�fi�nan�si�ra�nje�Op�šti�ne�In�đi�ja

Ana Ne be sni

ER­DE­VIK�•�VLAD�MIR�ŠER�FE�ZI,�VLA�SNIK�RA�SAD�NI�KA�PA�U�LOV�NI�JE

Dr�vo�ko�je�pet�pu�ta�ni�če�iz�pa�nja-�U�pr�voj�go�di�ni�po�treb�no�je�ski�da�ti�za�per�ke,�za�li�va�ti,�ne�go�va�ti,�a�po�sle�tre�će-če�tvr�te�go�di�ne�se�se�če�i�iz�pa�nja�ni�če�no�vo�sta�blo,�ta�ko�đe�ve�o�ma�br�zo�i�ta�ko�pet-šest�pu�ta.�Slu�ži�za�ogrev,�ima�ka�lo�ri�ja�kao�ugalj,�a�od�nje�ga�se�pra�ve�i�bri�ke�ti.�Ja�imam�oko�600�sta�ba�la�za�sa�đe�nih�na�Fru�škoj�go�ri,�a�od�100�sta�ba�la,�do�bi�ja�se�50�ku�bi�ka�ogrev�nog�dr�ve�ta�sva�ke�pe�te�go�di�ne�–�ka�že�Vla�di�mir�Šer�fe�zi�

Ovo­dr­vo­ je­po­re­klom­ iz­Ki­ne,­iz­u­zet­no­br­zo­ra­ste­i­ve­o­ma­je­ kva­li­tet­no­ za­ drv­nu­ gra­đu.­Pa­u­lov­ni­ju­ ka­rak­te­ri­šu­ ogrom­no­li­šće­i­le­pi­cve­to­vi,­a­za­sva­ko­do­ma­ćin­stvo­ima­vi­še­stru­ku­na­me­nu.­ Slu­ži­ za­ ogrev,­ ima­ka­lo­ri­ja­ kao­ ugalj,­ a­ od­ nje­ga­se­pra­ve­i­bri­ke­ti.­Za­in­du­strij­

sku­gra­đu­se­se­če­po­sle­se­dam­go­di­na,­la­ko­se­su­ši­i­ne­pri­ma­vla­gu.­Od­ovog­dr­ve­ta­se­pra­ve­na­me­štaj,­mu­zič­ki­in­stru­men­ti,­brod­ski­ po­do­vi...Zbog­ pre­le­pih­cve­to­va­ima­pri­me­nu­i­u­pče­lar­stvu,­a­što­ je­naj­va­žni­je,­ka­da­se­ ise­če­do­pa­nja­po­no­vo­br­zo­nik­ne.

O pa u lov ni ji

Vla di mir Šer fe zi, po ljo pri vred nik iz Er de vi ka

Sta blo ra ste u vi si nu dva do tri me tra

914. oktobar 2016.

GA ZDIN STVA

TRA DI CI JA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Kao i sva ki ozbi ljan po sao, a pe­če­nje­ra­ki­je­to­sva­ka­ko­je­ste,­ovaj­po­sao­tre­ba­oba­vlja­

ti­u­dru­štvu.­Ovo­mno­gi­pre­po­ru­ču­ju.­Kom­ši­luk­će­uvek­ra­do­po­mo­ći,­svra­ti­ti,­pa­na­kra­ju­ i­pro­ba­ti­no­vu­ra­ki­ju.­ De­gu­sta­to­ra,­ is­ku­stva­ i­ sa­ve­ta­ni­ka­da­do­sta,­ali­jed­no­je­ja­sno:­ne­tre­ba­pre­te­ri­va­ti,­jer­se­mo­že­do­go­di­ti­ da­ bu­de­ po­kva­re­no­ pi­će­ ko­je­se­pe­če.­­Na­sve­to­ka­da­pe­če­ra­ki­ju­mi­sli­Vla­di­mir­Sa­vić­iz­La­ćar­ka­ko­ji­već­bli­zu­če­ti­ri­de­ce­ni­je­ra­di­ovaj­po­sao­ kra­jem­ sep­tem­bra­ ili­ po­čet­kom­ok­to­bra.­Pe­če­ra­ki­ju­od­svog­vo­ća­uz­do­ku­plji­va­njem,­za­vi­sno­od­­go­di­ne­i­rod­no­sti­šlji­va,­a­po­sled­nje­dve­ili­tri­go­di­ne­to­ra­di­sa­kom­ši­ja­ma­po­ro­di­com­ Dro bac­ko­ji­ima­ju­svoj­šlji­vik.­­Ka­žu­da­ja­znam­pe­ći­ra­ki­ju­pa­

smo­po­če­li­za­jed­no­i­do­bro­nam­ide.­Za­jed­no­ ra­di­mo,­ de­li­mo­ tro­ško­ve.­Od­ ka­za­na­ ima­mo­ 10­ do­ 14­ li­ta­ra­ra­ki­je­ ja­či­ne­20­gra­di.­ Ja­ do­da­jem­dva­pro­cen­ta­še­će­ra­to­stal­no­ra­dim­od­ ka­ko­ sam­ re­čem.Ni­sam­ teh­no­log,­ali­ma­lo­sam­či­tao­ i­slu­šao­da­to­ ni­je­ lo­še.­ Ka­da­ bih­ imao­ ve­li­ku­ko­li­či­nu­ šlji­va­ ne­ bih­ ni­ to­li­ko­ sta­

vljao­še­će­ra,­ali­še­ćer­tre­ba­da­ubi­je­opo­rost­u­ra­ki­ji­i­do­da­slast­ko­ću­ko­ju­je­vo­će­iz­gu­bi­lo­do­pe­če­nja­ra­ki­je­–­ob­ja­šnja­va­Vla­di­mir.

Sa­vić­ima­na­svom­pla­cu­voć­njak­sa­­60­sta­ba­la­ra­znog­vo­ća,­me­dju­nji­ma­ naj­vi­še­ šlji­va,­ a­ kom­šij­ska­po­ro­di­ca­Dro­bac­ ima­ sa­mo­ šlji­vu­ i­to­pre­ko­50­sta­ba­la.­Sve­što­is­pe­ku­osta­vlja­ju­se­bi,­po­kla­nja­ju,­ni­kad­ni­li­tru­ni­su­pro­da­li.­Ka­zan­ su­ lo­ži­li­ u­dvo­ri­štu­kod­kom­ši­ja­ko­ji­su­po­ma­ga­li­oko­dr­va,­do­no­si­li­kom,­od­no­si­li­ostat­ke­dok­je­o­ra­ki­ji­pri­čao­sa­mo­Vla­di­mir.­­­Sve­stan­ je­ Sa­vić­ da­ pri­dru­ži­va­

nje­Evrop­skoj­uni­ji­do­no­si­pro­me­ne­i­u­obla­sti­pro­iz­vod­nje­pi­ća­u­Sr­bi­ji,­ali­ne­ha­je­što­ne­će­mo­ći­pe­ći­ra­ki­ju­ona­ko­ka­ko­je­na­vi­kao.­­ Znam­ sve­ šta­ nam­ do­no­se­ ti­

nji­ho­vi­pro­pi­si,­mi­smo­ih­već­usvo­ji­li­ sa­mo­ još­ ne­ pri­me­nju­je­mo.­ Ja­sam­pri­sta­li­ca­re­da­i­ra­da­i­to­mi­ne­sme­ta.­Do­bro­je­što­smo­kan­di­da­ti­za­EU,­ali­ ja­bih­bio­za­do­vo­ljan­da­mi­sa­da­pri­hva­ti­mo­nji­ho­ve­pro­pi­se,­jer­su­oni­za­red­ i­ ta­rad.­Kad­sve­sa­be­rem­mi­slim­da­bi­nam­i­to­do­ne­lo­sa­da­mno­go­u­po­na­ša­nju­pre­ma­ra­du­uop­šte­–­ka­že­Vla­di­mir.Ovaj­La­ća­rac­sma­tra­da­je­nje­go­

va­ra­ki­ja­naj­bo­lja.­U­svom­po­dru­mu­

Sa­vić­vi­še­bu­ra­di­ra­ki­je,­ima­ih­ne­ko­li­ko­vr­sta.Vo­li­sa­mo­ra­ki­ju­od­svih­že­sto­kih­pi­ća,­a­pi­je­ je­pred­ ru­čak­is­klju­či­vo­ i­ to­ po­ ča­ši­cu.­ Pi­ti­ ume­re­no­ni­je­greh.­Vla­di­mir­ne­kri­je­da­nje­go­vi­uku­ća­ni­su­pru­ga­i­dve­ćer­ke­

sma­tra­ju­da­ne­tre­ba­da­pe­če­to­li­ko­ra­ki­je­ko­li­ko­go­di­šnje­is­pe­če,­ali­on­zna­svo­je.­Ne­sme­ta­ne­ka­sto­ji­u­ po­dru­mu­ jer­ što­ vi­še­ sto­ji­ to­ je­pi­će­bo­lje.

S.Đ.-­M.M.

Ša­šin­ci­ su­ ne­ka­da­ bi­li­ po­zna­ti­kao­ se­lo­ gde­ vred­ni­ do­ma­ći­ni­uto­ve­od­10.000­do­20.000­

to­vlje­ni­ka,­a­sa­da­ih­ima­oko­2.000.­U­tur­nu­su­ je­bi­lo­ i­do­1.000­go­ve­da,­ dok­ ih­ je­ da­nas­naj­vi­še­ 150­u­ce­lom­se­lu.­Da­nas­je­sli­ka­pot­pu­no­dru­ga­či­ja.­Po­ro­di­ca­uzor­nog­55­go­di­šnjeg­po­ljo­pri­vred­ni­ka­iz­ovog­se­la, Ži­ke­Že­gar­ca,­ba­vi­la­se­ne­ka­da­i­ sto­čar­sta­vom,­ a­ sa­da­ is­klju­či­vo­ra­tar­skom­ pro­iz­vod­njom­ i­ svi­njar­stvom.­U­svom­to­vu­uz­ga­ja­ju­svi­nje­ra­se­jork­šir,­lan­dras­i­du­rok,­a­pla­sman­ je­ obez­be­đen­ i­ osi­gu­ran­ za­hva­lju­ju­ći­kla­ni­ci­„Ne­delj­ko­vić“­ko­ja­je­sme­šte­na­u­Ša­šin­ci­ma.­Tre­nut­no­je­u­obo­ru­30­ko­ma­da­svi­nja,­a­je­dan­ broj­ je­ ne­dav­no­ pro­dao.­ Upr­kos­svim­pro­ble­mi­ma­ko­ji­pra­te­ovu­gra­nu­ sto­čar­stva,­ ku­pu­je­ pra­si­ce­ka­ko­bi­za­po­čeo­no­vu­pro­iz­vod­nju.–­U­prin­ci­pu,­sa­da­su­sve­svi­nje­

do­bre.­Na­te­ri­to­ri­ji­Voj­vo­di­ne­je­ten­den­ci­ja­ da­ se­ma­nje­ uz­ga­ja­ju­ one­sta­re­ra­se­svi­nja­ko­je­su­ima­le­ve­li­ke­ ko­li­či­ne­ma­sti.­ Osnov­no­ sta­do­se­pro­me­ni­lo,­lju­di­ko­ji­uz­ga­ja­ju­kr­ma­če­ima­ju­vr­lo­kva­li­te­tan­pri­plod­ni­ma­te­ri­jal,­ta­ko­da­gde­god­da­ku­pu­je­mo,­ ku­pi­mo­do­bro­pra­se.­Mno­go­

ve­ći­ pro­blem­ pred­sta­vlja­ju­ stal­ne­osci­la­ci­je­ ce­ne­ na­ tr­ži­štu.­ Ce­na­ je­na­po­čet­ku­go­di­ne­bi­la­105­di­na­ra,­pa­je­u­av­gu­stu­sko­či­la­na­200­di­na­ra,­a­on­da­ je­kra­jem­sep­tem­bra­pa­la­na­140­di­na­ra,­ka­že­Ži­ka.Pro­iz­vod­ni­krug,­ka­da­je­reč­o­is­

hra­ni­i­to­vu­svi­nja,­za­tva­ra­sa­ra­tar­skim­kul­tu­ra­ma.­Uglav­nom,­sve­što­se­na­nji­vi­pro­iz­ve­de,­po­tro­ši­se­za­is­hra­nu­sto­ke,­a­je­dan­deo­pla­si­ra­se­i­na­tr­ži­šte.­Sa­si­nom­Đor­đem,­ko­ji­je­od­lu­čio­da­se­ba­vi­po­ljo­pri­vre­dom­i­osta­ne­na­svom­po­ro­dič­nom­ima­nju,­ob­ra­đu­je­60­ju­ta­ra­ze­mlje,­od­če­ga­je­40­ju­ta­ra­u­sop­stve­nom­vla­sni­štvu,­a­20­ju­ta­ra­ze­mlje­je­u­za­ku­pu.­ Od­ ra­tar­skih­ kul­tu­ra­ se­ju­so­ju,­ku­ku­ruz,­pše­ni­cu,­sun­co­kret.–­Ova­go­di­na­je­bi­la­vr­lo­po­volj­

na­ i­ do­zvo­li­la­ je­ da­ se­ raz­vi­ju­ sve­kul­tu­re.­Ima­li­smo­do­bar­rod­pše­ni­ce,­za­so­ju­je­ovo­ta­ko­đe­bi­la­go­di­na­ iz­van­ pro­se­ka,­ ima­će­mo­ re­kor­dan­pri­nos­ku­ku­ru­za.­Da­bi­po­sti­gli­vr­hun­ske­pri­no­se,­ulo­ži­li­smo­u­po­treb­nu­agro­teh­ni­ku,­po­čev­ši­od­ je­se­njeg­pri­hra­nji­va­nja­đu­bre­tom,­pa­do­ svih­ onih­ neo­p­hod­nih­ pro­leć­nih­me­ra,­ go­vo­ri­ Že­ga­rac,­ ali­ i­ iz­no­si­pro­blem­ko­ji­go­di­na­ma­una­zad­mu­

či­po­ljo­pri­vred­ni­ke:­­Sve­je­ro­di­lo­ali­je­opet­pi­ta­nje­

ka­ko­će­mo­na­kra­ju­fi­nan­sij­ski­pro­ći.­U­po­sled­njih­10­go­di­na­ je­uvek­isto.­Ka­da­je­slab­rod,­ce­ne­su­ve­će,­ka­da­ro­di,­ce­ne­se­oba­ra­ju,­i­se­ljak­ne­ka­ko­osta­ne­na­istom.­Ima­mo­ta­kav­ ose­ćaj­ da­ kao­ da­ ne­ko­ tač­no­zna­ ko­li­ko­ je­ se­lja­ku­ do­volj­no,­ ta­man­da­bi­ op­stao,­pre­ži­veo,­ i­mo­gao­ da­ po­kre­ne­ no­vu­ pro­iz­vod­nju.­Mo­že­se­za­ra­di­ti­ je­di­no­po­si­ste­mu­ve­li­kih­broj­ki.­Uko­li­ko­ne­ko­ob­ra­đu­je­ve­li­ki­po­sed,­pri­mer,­200­ju­ta­ra,­ta­da­se­ne­što­da­za­ra­di­ti.­Ovi­ma­li­ pro­iz­vo­đa­či­ ko­ji­ ob­ra­đu­ju­ 50­ ju­ta­ra,­oni­se­ne­ka­ko­po­kri­va­ju,­vr­te­se,­da­baš­ne­bu­du­na­gu­bit­ku.­Opet­se­ljak­ne­mo­že­da­gle­da­da­mu­ je­ze­mlja­u­ko­ro­vu,­da­je­osta­vi­neo­bra­đe­nu,­a­to­či­ni­mi­se­do­bro­zna­i­dr­ža­va,­i­to­ta­ko­ide.­Mi­slim­da­u­Sr­bi­ji­ da­nas­ ipak­ ima­mno­go­ onih­ko­ji­se­ba­ve­po­ljo­pri­vre­dom,­i­da­je­ten­de­ci­ja,­ kao­ u­ ne­kim­ za­pad­nim­ze­mlja­ma,­ da­ taj­ broj­mo­ra­ da­ se­sma­nji.­ Na­i­šao­ sam­ na­ je­dan­ po­da­tak­ da­ se­ oko­ 37­ od­sto­ sta­nov­ni­štva­kod­nas­ba­vi­po­ljo­pri­vre­dom.­Taj­broj­se­mo­ra­sve­sti­na­ne­kih­10­pro­ce­na­ta,­mo­ra­do­ći­do­ukrup­nja­va­nja­ po­se­da,­ i­ jed­nog­ dru­ga­či­jeg­na­či­na­ i­ or­ga­ni­za­ci­je­ ba­vlje­nja­ po­ljo­pri­vred­nom­ pro­iz­vod­njom,­ kao­ i­sa­mog­ži­vo­ta­na­se­lu.­Do­ma­ćin­stvo­ Ži­ke­ Že­gar­ca­ vo­di­

ra­ču­na­o­sa­vre­me­noj­pro­iz­vod­nji,­i­u­dvo­ri­štu­je­sme­šte­na­broj­na­me­ha­ni­za­ci­ja,­kom­bajn,­tri­trak­to­ra,­se­ja­li­ce,­pri­ko­li­ce,­i­sve­dru­ge­pri­ključ­ne­ma­ši­ne­ko­je­su­u­mo­der­noj­po­ljo­ri­vred­noj­pro­iz­vod­nji­po­treb­ne.­–­Ži­vot­na­se­lu­se­mno­go­pro­

me­nio,­ i­ stal­no­ se­ me­nja.­ Naj­pre­da­nas­ po­ljo­pri­vred­nik,­ ako­ že­li­ da­bu­de­ us­pe­šan,­ mo­ra­ da­ pra­ti­ sva­kre­ta­nja­u­sfe­ri­po­ljo­pri­vre­de.­Stal­no­se­una­pre­đu­ju­i­po­ja­vlju­ju­no­ve­sor­te,­ no­ve­ agro­teh­nič­ke­ me­re,­ i­mi­ to­me­mo­ra­mo­da­se­pri­la­go­đa­va­mo.­ Ta­ko­đe,­ svi­ smo­ mi­ ra­ni­je­

bi­lo­okre­nu­ti­na­na­še,­do­ma­će­tr­ži­šte,­ ali­ sa­da­na­ sva­kre­ta­nja­uti­če­ber­za.­ Uvek­ ka­da­ nam­ se­ go­vo­re­ce­ne,­ pa­ri­te­ti,­ po­mi­nju­ se­ mno­ge­ino­stra­ne­ber­ze,­i­mi­smo­ne­mi­nov­no­ve­za­ni­za­de­ša­va­nja­na­tr­ži­štu­u­sve­tu.­Pri­la­go­đa­va­mo­se­evrop­skim­ce­nov­nim­kre­ta­nji­ma­i­pra­ti­mo­si­tu­a­ci­ju,­po­ku­ša­va­ju­ći­da­se­u­sve­mu­pro­na­đe­mo.­Na­ža­lost,­mi­po­pri­lič­no­ka­ska­mo­za­Evro­pom.­Ta­mo­se­se­ljak,­ far­mer,­ sti­mu­li­še­da­ostva­ri­što­ve­će­pri­no­se­i­da­ima­kva­li­tet­nu­pro­iz­vod­nju.­Kod­nas­vla­da­ne­si­gur­nost­u­pro­iz­vod­nji,­ne­sta­bil­nost­ce­na,­sub­ven­ci­je­ni­su­na­onom­ni­vou­ko­ji­je­se­lja­ku­po­tre­ban.Že­ga­rac­ka­že­da­bi­vo­leo­da­vi­di­

ne­ke­no­ve­mla­de­lju­de­ko­ji­že­le­da­na­ se­lu­ osta­nu­ i­ ba­ve­ se­ po­ljo­pri­vre­dom.–­ Ba­vlje­nje­ po­ljo­pri­vre­dom­ da­

nas­u­od­no­su­na­pre­ne­kih­dva­de­set­ go­di­na­ je­ ne­u­po­re­di­vo­ lak­še,­ i­po­sao­vi­še­ni­je­to­li­ko­te­žak.­Da­nas­je­dan­mlad­po­ljo­pri­vred­nik­ko­ji­že­li­da­se­ba­vi­ra­tar­skom­pro­iz­vod­njom,­u­ to­ku­ go­di­ne­ ima­ oko­ 100­ da­na­po­sla.­Pro­blem­je­u­to­me­što­zbog­ne­de­fi­ni­sa­nih­od­no­sa­u­po­ljo­pri­vre­di,­mlad­čo­vek­ne­mo­že­da­sa­gle­da­

ne­ku­ per­spek­ti­vu,­ jer­ jed­no­stav­no­ne­zna­šta­ga­če­ka­su­tra.­Mla­di­lju­di­su­ne­str­plji­vi­i­že­le­da­re­zul­ta­ti­bu­du­od­mah­vi­dlji­vi.­Po­što­to­ni­je­mo­gu­će,­do­la­zi­ do­ raz­o­ča­re­nja­ i­ ka­da­na­kon­3­­4­­go­di­ne­ti­mla­di­lju­di­sa­gle­da­ju­da­tap­ka­ju­u­jed­nom­me­stu­i­da­nig­de­ne­ma­bi­lo­ka­kvog­na­pret­ka,­di­žu­ru­ke­od­ze­mlje,­i­tra­že­bi­lo­ka­kav­dru­gi­po­sao.Nje­gov­sin­Đor­đe­je­ipak­od­lu­čio­

da­mu­osnov­no­za­ni­ma­nje­bu­de­po­ljo­pri­vre­da­i­da­ne­na­pu­šta­po­ro­dič­no­ ima­nje­ i­ svo­je­ se­lo.­ I­ ne­ sa­mo­to,­Đor­đe­ je­ i­za­lju­blje­nik­u­ko­nje,­pa­ta­ko­dvo­ri­štem­pa­ra­di­ra­ju­6­gr­la­ li­pi­ca­ner­ske­ ra­se,­ če­ti­ri­ ko­bi­le­ i­dva­mu­ška­ome­ta.­Dr­ža­nje­ko­nja­je­lič­no­za­do­volj­stvo,­skup­ho­bi,­ve­li­ka­lju­bav­i­ve­li­ka­oba­ve­za.­Ali­ka­že­Ži­ka,­lju­bav­ne­ma­ce­nu,­pa­se­za­to­to­li­ko­vo­li­i­ze­mlja,­i­ko­nji­upreg­nu­ti­u­ ka­ru­ce.­ Po­što­ je­ još­ to­ga­ osta­lo­što­ za­ da­na­ tre­ba­ po­ra­di­ti,­ dr­že­ći­se­ na­vi­ke­ da­ što­ mo­že­ da­nas,­ ne­tre­ba­ osta­vlja­ti­ za­ su­tra,­ do­ma­ćin­Že­ga­rac­vi­še­vre­me­na­za­ raz­go­vor­ne­ma,­uz­osmeh­i­po­ru­ku­da­se­na­da­da­će­ipak­do­ći­ne­ki­bo­lji­da­ni­za­sve­nas.­ M.­Nin­ko­vić

LA­ĆA­RAK­•­KOD­VLA­DI­MI­RA­SA­VI­ĆA­U­SE­ZO­NI­DOK­PE­ČE­RA­KI­JU

Naj­bo­lja­je­ra­ki­ja­ko­ja­se­pe­če­u­dru­štvu

Nje mu je nje go vo naj bo lje

Vla­di­mir­Sa­vić­kod­ka­za­na

ŠA­ŠIN­CI­•­ZE­MLjO­RAD­NIČ­KA­PO­RO­DI­CA­ŽI­KE­ŽE­GAR­CA

Lju­bav­pre­ma­ze­mlji­ja­ča­je­od­sve­ga-­U­od­no­su­na­pre­ne­kih­dva­de­set­go­di­na,­po­sao­vi­še­ni­je­to­li­ko­te­žak.­Da­nas­je­dan­mlad­po­ljo­pri­vred­nik­ko­ji­že­li­da­se­ba­vi­ra­tar­skom­pro­iz­vod­njom,­u­to­ku­go­di­ne­ima­oko­100­da­na­po­sla.­Pro­blem­je­u­to­me­što­zbog­ne­de­fi-ni­sa­nih­od­no­sa­u­po­ljo­pri­vre­di,­mlad­čo­vek­ne­mo­že­da­sa­gle­da­ne­ku­per­spek­ti­vu,­jer­jed­no­stav­no­ne­zna­šta­ga­če­ka­su­tra­–­ka­že­Ži­ka­Že­ga­rac

Po­ljo­pri­vred­nik­Ži­ka­Že­ga­rac­

Či­sta­lju­bav­

Sta kle ni ci/pla ste ni ci su slo­že­ni­ objek­ti,­ a­ svi­ oni­ ko­ji­ su­ po­ ve­li­či­ni­ iz­nad­ ho­bi­

pro­gra­ma,­ tj.­ na­me­nje­ni­ za­ pro­iz­vod­nju­i­sti­ca­nje­do­hot­ka,­pred­sta­vlja­ju­ ma­nje­ ili­ vi­še­ slo­že­nu­ze­le­nu­ fa­bri­ku.­ Za­ nje­no­ for­mi­ra­nje­ po­treb­na­ su­ ve­li­ka­ ula­ga­nja,­ali­se­ i­pri­hod­pri­uspe­šnom­po­slo­va­nju­me­ri­ve­li­kim­su­ma­ma.­Ob­ra­ču­na­va­se­ne­po­ju­tru­ili­hek­ta­ru,­ već­ po­ kva­drat­nom­ me­tru.­Pre­ ula­ska­ u­ pro­iz­vod­nju­ u­ za­šti­će­noj­ sre­di­ni­ tre­ba­ do­bro­ raz­mi­sli­ti­i­oba­vi­ti­sa­mo­o­ce­nji­va­nje.­Na­ sa­mom­ po­čet­ku­ tre­ba­ sa­

gle­da­ti­ da­ li­ vla­sti­to­ po­ro­dič­no­ima­nje­ ili­ udru­že­na­ po­ro­dič­na­ima­nja­ is­pu­na­va­ju­pred­u­slo­ve­za­ostva­re­nje­ uspe­šne­ pro­iz­vod­nje­u­za­šti­će­nom­pro­sto­ru.­Na­ve­de­ni­pred­u­slo­vi­ mo­gu­ se­ još­ pro­ši­ri­va­ti­ i­ me­nja­ti­ nji­hov­ zna­čaj,­ re­do­sled,­ pre­ sve­ga­ sa­ sta­no­vi­šta­spe­ci­fič­no­sti­ po­je­di­nog­ re­gi­o­na,­bilj­ne­vr­ste­pa­i­gru­pe­pro­iz­vo­đa­ča.­Naj­va­zni­ji­či­ni­o­ci­ko­ji­uti­ču­na­opre­de­lji­va­nje­ za­ ovaj­ vid­ pro­iz­vod­nje­su:­­iz­ve­snost­pla­sma­na­–­po­zna­

va­nje­ tr­ži­šta,­ o­ pret­hod­no­ po­zna­va­nje­i­is­ku­stvo­u­pro­iz­vod­nji­istih­ili­slič­nih­bilj­nih­vr­sta,

­­ ras­po­la­ga­nje­ po­volj­nom­ lo­ka­ci­jom­ i­ mi­kro­lo­ka­ci­jom­ za­ po­sta­vlja­nje­­objek­ta,­­ mo­guć­nost­ obez­be­đe­nja­ do­

volj­ne­ko­li­či­ne­vo­de­po­treb­nog­kva­li­te­ta­po­pri­hva­tlji­voj­ce­ni,­­ mo­guć­nost­ obez­be­đe­nja­ po­

treb­nih­in­ve­sti­ci­o­nih­sred­sta­va,­­nat­pro­seč­no­zna­nje­i­od­go­vor­

nost,­­bri­ga­o­kva­li­te­tu­pro­iz­vo­da­i­za­

šti­ti­ži­vot­ne­sre­di­ne,­­ sprem­nost­ za­ stal­nu­ bri­gu­ o­

use­vu,­­spo­sob­nost­do­vo­đe­nja­po­sla­do­

kra­ja,­­sprem­nost­na­fi­zič­ki­rad­–­lič­no­

ili­an­ga­žo­va­njem­ob­u­če­nih­rad­ni­ka,­­ po­zna­va­nje­ teh­ni­ke­ kon­tro­le­ i­

upra­vlja­nja­ i­ stal­no­ una­pre­đi­va­nje­pri me neTr­ži­šte­ je,­ na­rav­no,­ naj­va­žni­

je.­Po­zna­va­nje­tr­ži­šta,­ali­ i­ose­ćaj­za­nje­gov­raz­voj­i­na­sta­nak­no­vih­mo­guć­no­sti­ pro­iz­vod­nje,­ od­ naj­ve­ćeg­je­zna­ča­ja.­Sma­tra­se­da­u­ne­koj­ dr­ža­vi­ ili­ re­gi­o­nu­ zna­čaj­ne­ko­li­či­ne­po­vr­ća­mo­gu­da­se­pla­si­ra­ju­ to­kom­ce­le­go­di­ne­uko­li­ko­ je­pri­hod­po­do­ma­ćin­stvu­600­do­800­evra­me­seč­no.­Da­kle,­ta­da­po­sto­ji­ re­al­no­ tr­ži­šte.­ Na­rav­no­ da­ ima­onih­ko­ji­ ima­ju­ i­znat­no­ve­ća­pri­

ma­nja,­ ali,­ uko­li­ko­ je,­ kao­ što­ je­kod­nas­slu­čaj,­nji­hov­broj­ma­li­ne­po­sto­ji­zna­čaj­no­tr­ži­šte.­Tre­ba­bi­ti­vi­zi­o­nar,­pred­vi­de­ti­dalj­ni­raz­voj­i­ po­ve­ća­nje­pri­ho­da­sta­nov­ni­štva.­Uko­li­ko­stan­dard­bu­de­na­sta­vio­da­ra­ste,­ a­ pri­bli­ža­va­njem­ Evrop­skoj­uni­ji­ to­će­se,­kao­ i­u­dru­gim­dr­ža­va­ma­do­go­di­ti,­br­zo­će­ra­sti­broj­ku­pa­ca­i­tr­ži­šte.

Uvek­ osta­je­ kao­ re­zer­va­ pro­iz­vod­nja­van­glav­ne­se­zo­ne,­pre­sve­ga­u­ pred­se­zo­ni,­ pri­ če­mu­ je­ ta­da­ce­na­pro­iz­vo­da­ni­ža,­a­broj­po­ten­ci­jal­nih­ku­pa­ca­znat­no­ve­ći.­U­ce­lom­pri­stu­pu­tre­ba­ima­ti­ide­ju­o­za­cr­ta­noj­vi­zi­ji­raz­vo­ja­pro­iz­vod­nje­i­ra­sta­ko­rak­po­ko­rak.­Pri­ta­kvoj­kon­cep­ci­ji­već­na­sa­mom­po­čet­ku­tre­ba­ne­ke­od­ ele­me­na­ta­ i­ sklo­po­va­ sa­gle­da­ti­pa­ i­ pri­ba­vi­ti­ u­ skla­du­ sa­ oče­ki­va­nim­ra­stom.Šta­ da­ se­ pro­iz­vo­di­ po­seb­no­ je­

pi­ta­nje.­ Tu­ tre­ba­ bi­ti­ flek­si­bi­lan­ i­otvo­ren­za­po­ne­kad­i­zna­čaj­ne­za­o­kre­te.­ Ta­ko,­ na­ pri­mer,­ mo­že­ u­bu­duć­no­sti­ da­ se­ oče­ku­je­ pro­iz­vod­nja­no­vih­vr­sta­po­vr­ća­ i­vo­ća,­ali­će­se­si­gur­no­po­ve­ća­va­ti­pro­iz­vod­nja­bi­lja­iz­obla­sti­hor­ti­kul­tu­re,­za­ure­đe­nje­pro­sto­ra.­Pro­iz­vod­nja­mo­že­ da­ bu­de­ na­me­nje­na­ za­ po­seb­ne­pri­go­de,­na­pri­mer­jel­ke­za­Bo­žić­ i­ No­vu­ go­di­nu,­ ili­ cve­će­ za­8.­mart.Ka­ko­pro­da­va­ti?­Ide­al­no­bi­bi­lo­da­

po­sto­ji­pro­iz­vod­nja­po­ugo­vo­ru,­ali­to­je­go­to­vo­neo­stva­ri­vo.­Po­ten­ci­jal­ni­kup­ci­bi­li­bi­lan­ci­su­per­mar­ke­ta­i/ili­ho­te­la.­Iz­voz­je­ne­iz­ve­stan,kon­ku­ren­ci­ja­ve­li­ka,­pa­se­na­to­

mo­že­ra­ču­na­ti­tek­ka­da­se­„sta­sa“­i­„po­hva­ta­ju­kon­ci“.

Šta­ je­ re­al­nost?­ Pro­iz­vod­nja­ za­ve­le­tr­gov­ce­ i­ za­ ma­le­ di­stri­bu­te­re.­Uko­li­ko­po­sto­je­uslo­vi,­a­lo­ka­ci­ja­sta­kle­ni­ka/pla­ste­ni­ka­je­po­volj­na,­mo­že­da­se­pro­da­je­di­rekt­no­iz­nje­ga.­Mo­gu­će­ je­ i­ kom­bi­no­va­nje­ vi­še­ na­či­na­pro­da­je.­Do­bra­mo­guć­nost­bi­lo­bi­po­ve­zi­va­nje­sa­dru­gimpro­iz­vo­đa­či­ma­ u­ in­te­re­sno­ udru­

že­nje­sa­ci­ljem­da­se­re­gu­li­še­–­usa­gla­si­po­nu­da­i­po­tra­žnja­i­sta­bi­li­zi­ra­ju­ce­ne.­Sto­ga­do­bar­pro­iz­vo­đač­mo­ra­da­bu­de­ko­o­pe­ra­ti­van­ i­spre­man­na­fer­ sa­rad­nju.­ Na­ ža­lost,­ ne­ po­sto­ji­uni­ver­zal­na­„še­ma“­osva­ja­nja­tr­ži­šta,­ko­ja­bi­sva­kom­pro­iz­vo­đa­ču­po­mo­gla­da­de­fi­ni­še­mo­guć­nost­pla­sma­na.

Agro­nom­ iz­ In­đi­je­ Bran ko Sto­kić,­u­svom­po­ljo­pri­vred­nom­ga­zdin­stvu­u­po­ro­dič­noj­

ku­ći­vi­še­od­15­go­di­na­se­uspe­šno­ba­vi­ pro­iz­vod­njom­ po­vr­ća­ i­ cve­ća,­a­ to­kom­ let­nje­ se­zo­ne­ pro­iz­vo­de­ i­ku­va­ni­ pa­ra­dajz.­ Ka­ko­ ka­že,­ se­zo­na­pa­ra­daj­za­ je­za­vr­še­na,­pa­sa­da­pre­la­ze­u­pla­ste­nik,­gde­ih­oče­ku­je­pu­no­po­sla­to­kom­zim­skog­pe­ri­o­da.­­ Ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­ pa­ra­daj­zu,­

mo­gu­ da­ ka­žem­ da­ je­ se­zo­na­ bi­la­vi­še­ ne­go­ do­bra.­ Re­zul­tat­ ove­ go­di­ne­ je­ kva­li­tet­ ko­ji­ smo­ po­nu­di­lii­ pret­hod­nih­ go­di­na,­ pa­ su­ i­ ove­se­zo­ne­ re­dov­ne­ mu­šte­ri­je­ pa­za­ri­le­ce­đe­ni­ pa­ra­dajz­ ko­ji­ pro­iz­vo­di­mo­­­po­či­nje­pri­ču­Bran­ko­i­ka­že­da­je­

ce­đe­ni­pa­ra­dajz­ko­štao­50­di­na­ra,­a­ku­va­ni­u­sta­kle­noj­am­ba­la­ži­110­di­na­ra.­­­Lju­di­ma­hom­zna­ju­za­na­šu­pro­iz­vod­nju,­a­se­zo­na­je­tra­ja­la­od­15.­av­gu­sta­do­05.­ok­to­bra.Ka­da­se­za­vr­ši­ovaj­po­sao­Bran­

ko­se­okre­će­sta­kle­nič­ko­­­pla­ste­nič­koj­ pro­iz­vod­nji,­ a­ ka­ko­ ka­že­,ima­ju­ne­ko­li­ko­seg­me­na­ta­u­okvi­ru­ra­sad­ni­ka.­­Ba­vi­mo­se­ra­sad­ni­čar­skom­pro­

iz­vod­njom­ što­ pod­ra­zu­me­va­ ra­sad­po­vr­ća­ i­cve­ća.­Što­se­ti­če­po­sla­u­sta­kle­ni­ku,­ ovih­ da­na­ ra­di­mo­ pri­pre­mu,­od­no­sno­dez­in­fek­ci­ju­obje­ka­ta­ i­ za­me­nu­naj­lo­na.­Ove­ je­se­ni­pla­ni­ra­mo­da­po­sta­vi­mo­no­vi­si­stem­za­na­vod­nja­va­nje­i­na­taj­na­čin­una­

pre­di­mo­uslo­ve­za­pro­iz­vod­nju­­­ka­že­ovaj­agro­nom.­­ Sa­da­ ima­mo­ ukup­no­ se­dam­

obje­ka­ta­ ko­ji­ su­ do­bro­ opre­mlje­ni,­gre­ju­se­sva­ko­dnev­no,­u­pe­ri­o­du­ od­ no­vem­bra­ do­ apri­la­ u­ za­vi­sno­sti­od­vre­men­skih­pri­li­ka.­Da­bi­bilj­ke­ do­bro­ na­pre­do­va­la­ po­treb­na­je­op­ti­mal­na­tem­pe­ra­tu­ra­od­10­do­20­ ste­pe­ni.­ Ima­mo­ deo­ sta­kle­ni­ka­gde­smo­po­sta­vi­li­elek­trič­ne­ ter­mo­će­ba­di­ i­ tu­ je­ tem­pe­ra­tu­ra­ oko­ 25­ste­pe­ni.­U­za­vi­sno­sti­od­vi­si­ne­i­po­lo­ža­ja­bi­lja­ka­tem­pe­ra­tu­ra­se­po­de­ša­va­­­is­ti­če­on­i­ka­že­da­je­kao­i­u­sva­koj­pro­iz­vod­nji­neo­p­hod­no­kon­stant­no­ula­ga­nje.­­Ka­da­je­reč­o­po­vr­ću,­pret­hod­

nih­go­di­na­smo­ima­li­u­po­nu­di­ra­sad­pa­ra­daj­za,­ kra­sta­va­ca,­ pa­pri­ke,­ ti­kvi­ca,­a­na­pro­le­će­na­me­ra­va­mo­da­se­okre­ne­mo­sa­mo­sa­la­ti.U­svom­ra­sad­ni­ku­Bran­ko­Sto­kić­

ima­pre­ko­200­vr­sta­bilj­ki,­a­uko­li­ko­se­gle­da­po­sor­ta­ma­ima­ih­vi­še­od­1.000.­­Sva­ke­go­di­ne­na­ba­vi­mo­po­de­

se­tak­no­vih­bilj­ki,­evo­baš­smo­ne­dav­no­ na­ba­vi­li­ no­vu­ vr­stu­ „vred­ne­Li­ze”­ko­ja­ je­ za­ni­mlji­va­ jer­uspe­va­na­ sun­cu.­ Ina­če,­ ovo­ cve­će­ je­po­zna­to­po­to­me­što­se­uz­ga­ja­u­hla­do­vi­ni,­ ali­ ovo­ je­ spe­ci­ja­lan­ hi­brid­ko­ji­mo­že­da­pod­no­se­vi­so­ke­ tem­pe­ra­tu­re.­Što­se­ti­če­svet­nih­sad­ni­ca­naj­tra­že­ni­je­ su­mu­ška­tle­ a­ ima­mo­46­sor­ti,­za­tim­pu­no­sor­ti­sur­fi­ni­je,­vr­be­ne,­ukra­sni­ku­pus,­dan­ i­noć­ i­hri­zan­te­me,­ to­ je­ ono­ što­ naj­vi­še­ide­­­is­ti­če­on.

­­ Pre­ko­ zi­me­ ima­mo­ vi­še­ po­sla­ ne­go­ u­ pro­le­će,­ jer­ je­ bilj­ka­ma­ neo­p­hod­na­ ne­ga,­ po­čev­ši­ od­od­re­đe­ne­ tem­pe­ra­tu­re,­ vla­žno­sti­do­ pra­će­nja­ zdrav­stve­nog­ sta­nja.­U­objek­tu­ne­sme­ju­da­po­sto­je­in­sek­ti­i­ve­o­ma­je­va­žno­oba­vi­ti­sve­pri­prem­ne­rad­nje­pred­zim­sku­se­zo­nu­­­ka­že­Bran­ko.U­pla­ste­nič­ku­pro­iz­vod­nju­uklju­

če­na­je­ce­la­po­ro­di­ca,­a­po­po­tre­bi­se­an­ga­žu­ju­i­do­dat­ni­rad­ni­ci.­Ka­ko­is­te­če­Bran­ko,­sko­ro­90­po­sto­pro­da­je­se­oba­vlja­od­ku­će,­a­po­ne­kad­se­bilj­ke­pro­da­ju­na­iz­lo­žba­ma­i­ne­što­ma­nje­na­pi­ja­ca­ma.­­ To­ je­ re­zul­tat­ na­šeg­ še­sna­e­

sto­go­di­šnjeg­ ra­da­­­po­ru­ču­je­on­ i­ka­že­da­je­u­po­slu­naj­bit­ni­ji­kva­li­tet­i­tr­ži­šte.­

­­Na­rav­no­da­ni­smo­mo­gli­sve­da­po­stig­ne­mo­ za­ jed­nu­ go­di­nu,­ već­je­ ula­ga­nje­ išlo­ suk­ce­siv­no,­ stro­go­plan­ski­ i­na­men­ski.­Sva­ki­di­nar­ko­ji­ je­ išao­ za­ ula­ga­nja,­ ulo­žen­ je­ta­mo­gde­ tre­ba.­Da­bi­do­bro­ra­di­li­mo­ra­mo­po­di­za­ti­kva­li­tet­­­na­gla­ša­va­Bran­ko­i­ka­že­da­će­tek­bi­ti­ve­ćih­ula­ga­nja,­od­no­sno­da­bi­tre­ba­lo­ulo­ži­ti­u­si­stem­hla­đe­nja,­ali­o­tom­po­tom.Na­kra­ju­raz­go­vo­ra­Bran­ko­na­vo­

di­da­je­sva­ke­go­di­ne­kon­ku­ren­ci­ja­sve­ ve­ća­ jer­ se­ lju­di­ sve­ vi­še­ od­lu­ču­ju­ na­ po­kre­ta­nje­ pla­ste­nič­ke­ i­sta­kle­nič­ke­ pro­iz­vod­nje.­ Me­đu­tim,­ono­na­če­mu­on­in­si­sti­ra,­je­ste­kon­stant­no­ula­ga­nje,­pra­će­nje­po­tre­ba­tr­ži­šta­i,­iz­nad­sve­ga,­kva­li­tet.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

10 14. oktobar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

NA U KA U PRAK SI

Pred u slo vi za uspe šnu pro iz vod nju u­za­šti­će­nom­pro­sto­ruPi­še:­Bra­ni­slav­Ogri­zo­vić,­PSS­Som­bor

Šta da se pro iz vo di po seb no je pi ta nje

IN­ĐI­JA­•­STA­KLE­NIČ­KO­-­PLA­STE­NIČ­KA­PRO­IZ­VOD­NJA­BRAN­KA­STO­KI­ĆA

Kva­li­tet­je­neo­p­ho­dan­u­sva­kom­po­sluBa­vi­mo­se­ra­sad­ni­čar­skom­pro­iz­vod­njom­što­pod­ra­zu­me­va­ra­sad­po­vr­ća­i­cve­ća.­Što­se­ti­če­po­sla­u­sta­kle­ni­ku,­ovih­da­na­ra­di­mo­dez­in­fek­ci­ju­obje­ka­ta­i­za­me­nu­naj­lo­na.­Pla­ni­ra­mo­da­po­sta­vi­mo­no­vi­si­stem­za­na­vod­nja­va­nje­i­na­taj­na­čin­una­pre­di­mo­uslo­ve­za­pro­iz­vod­nju­-­ka­že­Bran­ko­Sto­kić

­ Pro­je­kat­„Bo­lje­zna­nje­za­bo­lje­ima­nje­–­či­taj­da­bi­znao“­re­a­li­zo­van­uz­su­fi­nan­si­ra­nje­Op­šti­ne­In­đi­ja

Bran­ko­Sto­kić,­agro­nom

U ra sad ni ku pre ko 1.000 bi lja ka

1114. oktobar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

NA U KA U PRAK SI

Simp to mi cr ve ni la ku ku ru za su pr vi put opi sa ni u Ba na tu 1957. go di ne, i po ja vlji va li se

spo­ra­dič­no,­ sve­ do­ 2002.­ i­ 2003.­go­di­ne­ka­da­je­do­šlo­do­epi­fi­to­tič­ne­po ja ve ko je je re zul ti ra lo sma nje­njem­pri­no­sa­ku­ku­ruz­od­40­do­90­pro ce na ta. Iako, cr ve ni lo ku ku ru za mo­gu­iza­zva­ti­raz­li­či­ti­pa­to­ge­ni,­kao­i ne po volj ni vre men ski uslo vi ili ne­do stat ci mi kro i ma kro ele me na ta, do ka za no je da je glav ni pro u zro­ko­vač­cr­ve­ni­la­ku­ku­ru­za­stol­bur­fi­to pla zma (Can di da tus Phyto pla sma so la ni), a ci ka da Rep ta lus pan ze ri vek tor pre no si oc. Po red ku ku ru za, ova­ fi­to­pla­zma­ par­zi­ti­ra­ i­ du­van,­krom pir, pa ra dajz, pa pri ku, pa tli­džan,­ ci­ko­ri­ja,­ gra­šak,­ ­ pše­ni­ca,­ a­od­ko­rov­skih­bi­lja­ka­naj­če­šće­di­vlji­si rak, po po nac, ko pri vu i ta tu lu.

Kod ku ku ru za, pr vi simp to mi se pri­me­ću­ju­ ­kra­jem­ju­la­ i­po­čet­kom­av gu sta, ka da do la zi do po ja ve cr­ven­ka­sto­lju­bi­ča­ste­ bo­je­ na­ glav­nom li snom ner vu u zo ni kli pa, za­tim se cr ve ni lo ši ri na list, ru kavc li­sta­ i­ sta­blo.­Za­ra­že­ne­bilj­ke­ zbog­pre ki da do vo da iz spro vod ni sno­pi­ća­ ra­ni­je­ sa­zre­va­ju,­ sma­nju­je­ se­na li va nje zr na te su zr na sve nu la, ne­na­li­ve­na­i­sme­žu­ra­na.

Cr ve ni lo ku ku ru za pre no si ci ka­da Rep ta lus pan ze ri, ko ja ima jed nu ge ne ra ci ju go di šnje, ima go je pri­stan sa mo od sre di ne ju na, pa sve do kra ja ju la me se ca. Od ra sli in se kat se hra ni li sto vi ma ku ku ru za i vr ši za­ra­zu.­Kra­jem­ju­la­i­po­čet­kom­av­gu­sta­žen­ke­po­la­žu­ja­ja­u­zo­ni­ko­re­na­ku­ku­ru­za,­ kra­jem­av­gu­sta­ i­ po­čet­kom­sep­tem­bra­ do­la­zi­ do­ pi­je­nja­ ja­ja­ i­

po ja ve lar vi ko je se hra ne ko re nom ku­ku­ru­za­do­po­lo­vi­ne­ok­to­bra.­Na­kon­se tve pše ni ce lar ve ci ka de na sta vlja­ju svoj raz voj, na ko re nu pše ni ce, od sre di ne ju na do la zi do eklo zi je ima ga no ve ge ne ra ci je. Da­ bi­ se­ spre­či­la­ po­ja­va­ cr­ve­

ni­la­ ku­kur­za,­ po­treb­no­ je­ su­zbi­ja­ti ko ro ve ka ko u par ce li, ta ko i na uvra ti na ma, ka na li ma, polj skim pu­te vi ma, jer po je di ne ko rov ske vr­

ste pred sta vlja ju pri rod ni re zer vo ar ove­ fi­to­pla­zme.­ Ta­ko­đe,­ iz­be­ga­va­ti­dvo­po­lje,­ a­po­seb­no­ se­tvu­pše­ni­ce­

po sle ku ku ru za. He mij ske me re su­zbi­ja­nja­vek­to­ra­ni­su­do­sa­da­po­tvr­di le oprav da nost pri me ne.

Ne ma ju ne ko ve li ko ga zdin­stvo,­ali­pri­stoj­no­ži­ve­od­po­ljo­pri­vre­de­ kom­bi­nu­ju­ći­ ra­

tar­stvo­ i­ sto­čar­stvo.­ Ob­ra­đu­ju­ oko­18 hek ta ra ze mlje, vi še iz aren de, ne go svo je, i sve što pro iz ve du na­đe­svog­kup­ca,­od­per­na­te­ži­vi­ne­do­to vlje ni ka i ju na di. Oni su Zden ka i Mi­ro­slav­Fol­ćan iz Sta re Pa zo ve. Mi ro slav je po pro fe si ji ve te ri nar ski teh­ni­čar,­ ali­ se­ tim­ po­slom­ krat­ko­ba­vio.­Okre­nuo­se­ze­mljo­rad­nji,­od­no­sno­sto­čar­stvu­i­is­klju­či­vo­ži­ve­od­to ga, do dat nog po sla ne ma ju.

– Sa mim tim što sam se opre de­lio­za­ve­te­ri­nu,­zna­či­da­vo­lim­ži­vo­ti­nje.­I­su­pru­ga­uži­va­u­to­me,­kao­i­de ca. Je ste da je sve to sva šta re nje, ali­ži­vi­mo­is­klju­či­vo­od­to­ga.­Ne­ma­mo ni ka kvo do pun sko za ni ma nje. Dr­ži­mo­ svi­nje,­ ju­nad,­ ra­ni­je­ smo­ima­li­ov­ce­i­ko­ze,­a­sa­da­per­na­tu­ži­vi­nu,­gu­ske,­pat­ke,­ko­ko­ške,­ćur­ke.­Pro­da­je­mo­me­so,­ ja­ja...­ Ne­ ide­mo­na pi ja cu jer ima mo svo je mu šte ri je ko je zna ju da je sve to na še, do ma­će­i­do­la­ze­kod­nas­ku­ći­da­pa­za­re.­

Ima­mo­ ku­pa­ca­ iz­ Be­o­gra­da,­ No­ve­Pa zo ve i naj vi še iz Sta re Pa zo ve. Da­ne­ka­žem,­ne­ki­brend­je­na­pra­

vljen, u ma lim raz me ra ma, ali je pre po zna tviv po kva li te tu, ta ko da sva ke go di ne ima mo sve vi še i vi še ku­pa­ca.­Shod­no­to­me,­po­ve­ća­va­mo­pro iz vod nju. U to vu uvek ima mo po 10­11­bi­ko­va,­20­30­to­vlje­ni­ka,­ka­ko­u­kom­tur­nu­su,­ali­dr­ži­mo­kon­ti nu i tet pro zvod nje. Ra tar ske kul­tu­re,­ku­ku­ruz,­so­ja,­tri­ti­kal,­je­čam,­sun­co­kret,­uglav­nom­nam­slu­že­za­is­hra­nu­ sto­ke,­pa­ za­to­ i­ ka­žem­da­sam­vi­še­sto­čar­ne­go­ra­tar­­­ob­ja­šnja­va­Mi­ro­slav­Fol­ćan.­A­ka­ko­te­že­or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji­hra­ne,­Fol­ća­ni­ svo­ po­vr­će­ pro­iz­ve­du­ u­ svo­jim­ba­šta­ma,­pr­ven­stve­no­za­se­be.­Što­pre tek ne, pro da ju. U pro dav ni cu, ve­le­ idu­sa­mo­po­hleb­ i­mle­ko­po­što­kra­ve­ne­dr­že,­sve­osta­lo­ima­ju­svo­je.­ Do­go­di­ne­ pla­ni­ra­ju­ po­ve­ća­nje­ja­ta­pa­ta­ka­jer­se­do­bro­pro­da­ju,­bo­lje­od­gu­sa­ka.­–­ Gu­ske­ su­pru­ga­ vo­li­ zbog­ gu­

šči­je­ma­sti,­dok­de­ca­vo­le­te­sit­ni­je­ ži­vo­ti­nje.­ Sin­ Fi lip (10)­ vo­li­ da­hra­ni­ze­če­ve,­a­kćer­ka Ma ri ja­(13)­ži­vi­nu.­Zna­te,­ u­ sve­ tre­ba­ugra­di­ti­lju­bav,­a­po­što­i­de­ca­vo­le­sa­na­ma­

da­ ra­de,­ ni­šta­ nam­ ni­je­ te­ško.­ To­je deo da na ka da smo svi za jed no i­is­pu­nje­ni­kroz­rad­–­po­no­sno­pri­ča­naš­do­ma­ćin.Zna­nje­ ve­te­ri­nar­skog­ teh­ni­ča­ra­

pri me nju je sa mo na svo joj sto ci, ova­ko,­ ka­že­ ne­ ra­di.­ Sa­ ko­le­ga­ma­se­kon­sul­tu­je­ka­da­je­po­treb­no­i­to­je­ sve­ što­ se­ ti­če­ pro­fe­si­je­ ve­te­ri­nar­skog­ teh­ni­ča­ra.­ Za­ se­be­ uvek­ka­že­ da­ je­ se­ljak­ i­ to,­ si­tan.­ Ima­svo ju me ha ni za ci ju i po slo ve oko ob­ra­de­ ze­mlje,­ uglav­nom­ oba­vlja­sam. Se zon sske rad nke uzi ma sa­mo­za­iz­vo­že­nje­staj­skog­đu­bi­va­na­nji­ve­ i­ ža­li­ se­ da­ ih­ je­ te­ško­ na­ći.­Ni­je­pro­blem­ni­pla­ća­nje,­ne­go,­ni­ko­te­po­slo­ve­ne­će­da­ra­di.

– Ima ona iz re ka, use i u svo je klju­se,­ako­tre­ba­du­že­ću­da­ra­dim,­i­ura­dim­ka­ko­tre­ba.­Za­sto­ku­mo­ram da pro iz ve dem hra nu pa i to što se­ ba­vim­ ra­tar­stvom,­ to­ je­ pod­re­đe­no­is­hra­ni­sto­ke.­Za­to­ja­za­se­be­

ka­žem­­da­sam­pre­vas­hod­no­sto­čar.­Ne­ po­ljo­pri­vred­nik,­ to­ je­ za­ me­ne­ši rok po jam. Se ljak, to je mo je za­ni­ma­nje­–­is­klju­čiv­je­Mi­ro­slav.Su­pru­ga­Zden­ka­po­ma­že­u­svim­

po­slo­vi­ma­oko­sto­ke,­ba­šta­je­nje­no­za­du­že­nje­i­ni­šta­joj­ne­pa­da­te­ško.­Na­vi­kla­ je­ od­ma­le­na­ sve­ da­ ra­di,­još­ kod­ ro­di­te­lja­ ko­ji­ su­ isto­dr­ža­li­sto­ku­i­ob­ra­đi­va­li­ze­mlju.–­Vo­lim­taj­po­sao.­Ni­je­mi­ni­šta­

te­ško.­Je­ste,­da­si­ce­le­go­di­ne­zbog­sto­ke­ ve­zan­ za­ ku­ću,­ ali­ isto­ vam­do­đe­i­da­ne­ge­ra­di­te,­oba­ve­zni­ste.­Ni­je­ to­ to­li­ko­ uno­sno,­ ali­ za­ na­še­po­tre­be­i­pri­to­jan­ži­vot­ima­mo.­Čo­vek mo ra da se tru di i da ra di – ka­že­Zden­ka­i­do­da­je­da,­uz­do­bru­or­ga ni za ci ju, stig nu da odu i na go di­šnji od mor i da su za do volj ni svo jim skrom­nim­i­sklad­nim­ži­vo­tom.­Ni­su­od­onih­lju­di­ko­ji­že­le­pre­vi­še.

­ G.­Maj­sto­ro­vić

Can di da tus Phyto pla sma so la ni -­pro­u­zro­ko­vač­cr­ve­ni­la­ku­ku­ru­zaDa­bi­se­spre­či­la­po­ja­va­cr­ve­ni­la­ku­kur­za,­po­treb­no­je­su­zbi­ja­ti­ko­ro­ve­ka­ko­u­par­ce­li,­ta­ko­i­na­uvra­ti­na­ma,­ka­na­li­ma,­polj­skim­pu­te­vi­ma,­jer­po­je­di­ne­ko­rov­ske­vr­ste­pred­sta­vlja­ju­pri­rod­ni­re­zer­vo­ar­ove­fi­to­pla­zme

Pi še:­Dipl.­ing­Sen­ka­Mi­ško­vić­

Cr ve ni lo ku ku ru za

Ci ka da Rep ta lus pan ze ri

STA­RA­PA­ZO­VA­•­MI­RO­SLAV­I­ZDEN­KA­FOL­ĆAN­O­ZE­MLjO­RAD­NjI­I­STO­ČAR­STVU

Uvek­ka­žem­da­sam­se­ljakDo­ma­ćom­pro­iz­vod­njom­na­pra­vljen­svo­je­vr­stan­brend­u­ma­lim­raz­me­ra­ma,­pre­po­zna­tljiv­po­kva­li­te­tu­pro­iz­vo­da,­te­Fol­ća­ni­ima­ju­sve­vi­še­mu­šte­ri­ja

Mi­ro­slav­i­Zden­ka­Fol­ćan

Ima ju svo ju pra sad

Gu ske i pat ke se le po pro da ju

12 14. oktobar 2016.

ŠTA DO BRO USPE VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Smo kva – Kod svih sta rih na ro da sup­trop­skih­kra­je­va,­sve­ži­i­Su­vi­plod smo kve bio je iz vor mno­

gih­bla­go­da­ti­ljud­skog­ži­vlje­nja.­Broj­ne­su­i­vr­lo­za­ni­mlji­ve­le­gen­de­o­mo­ći­i­ sna­zi­ na­dah­nu­toj­ dr­ve­tom­ smo­kve.­Kao­hran­lji­vo­i­le­ko­vi­to­vo­će,­smo­kva­je bi la po zna ta pre 4000 go di na u Me­so­po­ta­mi­ji.­ U­ ori­jen­tal­nim­ ze­mlja­ma­sma tra se sim bo lom plod no sti i raz­mno­ža­va­nja.­ Smo­kvi­ni­ plo­do­vi,­ sve­ži­ili su še ni, hran lji vi su i ener get ski vr lo vred­ni.­ Smo­kva­ ob­na­vlja­ or­ga­ni­zam­na­kon­ du­že­ bo­le­sti­ i­ te­lu­ pru­ža­ no­vi­elan­ i­ sna­gu.­ Smo­kva­ sa­dr­ži­ va­žne­vi­ta­mi­ne­ B­ gru­pe,­ vi­ta­mi­ne­ C­ i­ be­ta­ka­ro­ten.­Od­mi­ne­ra­la­sa­dr­ži­kal­ci­jum,­ka­li­jum,­ mag­ne­zi­jum,­ fos­for,­ gvo­žđe­i­ ba­kar.­ Ko­li­či­na­ mag­ne­zi­ju­ma­ u­ su­vim­plo­do­vi­ma­ je­ tri­ pu­ta­ ve­ća­ne­go­u­ sve­žim.­ Za­to­ su­ su­ve­ smo­kve­ va­žan­ iz­vor­vvog­mi­ne­ra­la­neo­p­hod­nog­za­mi­ši­će,krv­ne­ su­do­ve­ i­ ner­vne­ će­li­je.­Raz­mak­sad­nje­iz­me­đu­bi­lja­ka­je­2­me­tra.

Dud­ ­­ Zre­le,­ vr­lo­ slat­ke­ i­ aro­ma­tič­ne,­be­le­ili­tam­no­lju­bi­ča­ste­du­di­nje­je­du­se­sve­že,­pre­ra­đe­ne­ili­osu­še­ne.­Osu­še­ne­du­di­nje­mo­gu­da­za­me­ne­še­ćer­i­zbog­to­ga­ih­me­lju­i­do­da­ju­te­stu­pri­iz­ra­di­slat­ki­ša.­Od­du­di­nja­iz­ra­đu­ju­so­ko­ve,­kom­po­te,­slat­ka,­že­le,­si­ru­pe­i­ dru­go.­ Ra­ki­ja­ od­ du­di­nja­ ve­ko­vi­ma­je­jed­no­od­obe­lež­ja­Voj­vo­đan­ske­rav­ni­ce.

Mu šmu le ­ Ja pan ska mu šmu la ­ je zim­ze­le­na­voć­ka,­a­srod­nik­ joj­ je­ ja­bu­ka.­Uvr­šte­na­ je­ u­ sup­trop­sko­vo­će,­ali bez pro ble ma pod no si tem pe ra tu ru va­zdu­ha­i­do­­10°C.­Uz­to­do­bro­pod­no­si­ su­šu,­ a­ ne­što­ sla­bi­je­ ja­ki­ ve­tar.­Na­ra­ste­ 50­10m­ u­ vi­si­nu,­ naj­če­šće­3­4m.­ Li­sto­vi­ su­ na­iz­me­nič­ni,­ jed­no­stav­ni.­Du­gi­su­10­25cm­i­tam­no­ze­le­ne­bo­je.­Cve­ta­nje­za­po­či­nje­u­ok­tob­bru,­a­za­vr­ša­va­u­de­cem­bru,­u­pe­ri­o­du­ka­da­je­ve­ći­na­vo­ća­ka­u­fa­zi­mi­ro­va­nja­i­bez­li­šća.­Cve­to­vi­se­for­mi­ra­ju­u­pi­ra­mi­dal­nim­gro­zdo­vi­ma­(me­tli­ca­ma)­na­vr­hu­jed­no­go­di­šnjih­iz­bo­ja.­Be­le­su­bo­je,­a­preč­nik­im­je­2cm.­Ima­ju­pet­la­ti­ca.­Ima­ju­pri­ja­tan,­sla­dak­mi­ris­ko­ji­se­mo­že­ose­ti­ti­sa­ve­li­ke­da­lji­ne.­Plo­do­vi­su zre li u ka snu zi mu ili ra no pro le­će.­Ve­li­ki­ su­3­5cm.­Plo­do­vi­ su­oval­nog,­za­o­blje­nog­ili­kru­ško­li­kog­ob­li­ka.­Bo­ja­im­je­žu­ta,­na­ran­dža­sta,­ili­re­đe­cr­ven­ka­sta.­Naj­sla­đi­su­kad­su­me­ka­ni­ i­žu­ti.­30%­plo­da­sa­dr­ži­se­men­ka.­Plo­do­vi­joj­se­ko­ri­ste­u­pri­pre­mi­že­lea,­mar­me­la­de,­si­ru­pa,­li­ke­ra,­itd­Ta­ko­đe­se­če­sto­ko­ri­ste­iu­pri­pre­mi­voć­nih­sa­la­ta.­Mla­di­plo­do­vi­ se­ko­ri­ste­za­pra­vlje­nje­pi­ta.­Si­rup­­ja­pan­ske­mu­šmu­le­se­ u­ tra­di­ci­o­nal­noj­ ki­ne­skoj­ me­di­ci­ni­ko­ri­sti­za­ubla­ža­va­nje­ka­šlja.­U­Ja­pa­nu­se­je­de­sve­ža­ili­ne­kad­kon­zer­vi­ra­na,­jer­joj­plod­zna­bi­ti­pre­sla­dak.Do­ma­ća­mu­šmu­la­– ima vr lo kru­

pan­plod,­okru­gla­stog­ob­li­ka.­U­vre­me­je­sti­ve­zre­lo­sti­ukus­ je­slat­ko­na­ki­seo.­Ve­o­ma­je­ot­por­na­vr­sta­i­mo­že­se­ga­ji­ti­bez­he­mij­ske­za­šti­te.Gro­ždje­–­Lja­na­-­stvo re na mol­

dav ska sto na sor ta ra nog sa zre va nja (po­če­tak­ sep­tem­bra),­ sred­nje­ rod­no­

sti.­Ot­por­na­ je­na­pe­ro­no­spo­ru,­oidi­um­ i­si­vu­ tru­lež­gro­žđa.­ Ima­sred­nje­krup ne, ras tre si te gro zdo ve, krup ne, iz­du­že­ne,­be­lo­žu­te­bo­bi­ce­fi­nog­uku­sa.­Ta­ko­đe­mo­že­du­go­da­se­ču­va­na­čo­ko­tu­bez­pro­me­ne­kva­li­te­ta­gro­žđa.Stra­šen­ski ­ mol dov ska sor ta ve­

li­ke­buj­no­sti­i­rod­no­sti­Ve­li­ke.­In­te­re­sant­na­je­Zbog­Vr­lo­krup­nih,­atrak­tiv­nih­ gro­zdo­va­ i­ krup­nih­ cr­nih­ Ve­o­ma­Bo­bi­ca.­Po­god­na­je­za­čar­da­kli­je­sam­per­go­le.­ Sa­zre­va­ ra­no­ (po­če­tak­ sep­tem­bra).­ Opor­na­ je­ na­pe­ro­no­spo­ru,­ose­tlji­va­ na­ pe­pel­ni­cu,­ si­vu­ ple­san­ i­ni­ske­tem­pe­ra­tu­re.La­sta­ ­­ Pr­va­ ju­go­slo­ven­ska­ sto­na­

sor­ta­ot­por­na­na­pla­me­nja­ču.­Stvo­re­na­je­u­Srem­skim­Kar­lov­ci­ma,­pri­zna­ta­1991.­go­di­ne.­­Sa­zre­va­pri­bli­žno­u­isto­vre­me­ kad­ i­ Mu­skat­ Ham­burg.­Do­bre­ je­ rod­no­sti,­ ot­por­na­ na­ tru­lež­gro­žđa,­ali­ose­tlji­va­na­oidi­um.­Grozd­je sred nje kru pan, le pe struk tu re, ras­tre­sit,­ bo­bi­ce­ su­ krup­ne,­ ujed­na­če­ne­po­ve­li­či­ni,­ iz­du­že­ne,­ be­lo­žu­te­ bo­je,­hr­ska­ve­ kon­zi­sten­ci­je.­ Ukus­ je­ pri­ja­tan,­ bla­go­mu­ska­tan.­ Zre­lo­ gro­žđe­mo­že­da­se­ču­va­na­čo­ko­tu­do­pr­vih­mra­ze­va­pri­če­mu­za­dr­ža­va­sve­ži­nu.

Du­nje­ -­ šam­pion­ du­nja­ ­­ Ima­krup­ne­ plo­do­ve­ pro­seč­ne­ ma­se­ oko­360g.­Ob­lik­plo­da­kru­škast,­po­ko­ži­ca­li­mun­ žu­te­bo­je.­Me­so­ume­re­ne­ soč­no­sti­slat­ko­na­ki­se­lo­i­mi­ri­šlja­vo.­Sa­zre­va­ u­ ok­tom­bru.­ Sta­blo­ je­ buj­nog­ra­sta.­Ose­tlji­va­je­ne­smo­tav­ca­plo­do­va.­Ra­đa­re­dov­no­i­obil­no,­opra­šu­ju­je­Le­sko­vač­ka­i­Pa­zar­džij­ska.Vranj­ski­ du­njac­ ­­ Plo­do­vi­ su­ vr­

lo­krup­ni,­od­500­1000g.­kru­ško­li­kog­ob­li­ka,­ma­lja­va­zlat­no­žu­te­bo­je.­Me­so­žu­to­ki­sel­ka­sto­slat­ko,­sun­dje­ra­sto­sla­bi­jeg­kva­li­te­ta­od­le­sko­vač­ke.­Sa­zre­va­u­ok­tob­bru.­Sta­blo­buj­no­krup­nog­ li­šća,­ de­ko­ra­tiv­no.­Ose­tlji­va­ na­ štet­ne­in­sek­te­smo­tav­ca­plo­do­va­a­plod­ose­tljiv­na­ubo­je.­Opra­ši­vač­joj­je­Le­sko­vač­ka­du­nja.Le­sko­vač­ka­du­nja­­­Plo­do­vi­krup­

ni­ od­ 300­500g.­ Ja­bu­ča­stog­ ob­li­ka,­okru­gla­sti,­ glat­ke­ po­ko­ži­ce,­ sla­bo­ iz­ra­že­nih­ re­ba­ra,­ bez­ ma­lja.­ Po­ko­ži­ca­

plo­da­sve­tlo­žu­ta­mi­ri­šlja­va,­me­so­be­lo,­ čvr­sto,­ soč­no,­aro­ma­tič­no.­Sa­zre­va­u­ok­tob­bru.Sta­blo­je­sred­nje­buj­no­okru­gla­ste­kru­ne.­Ose­tlji­va­je­na­štet­ne­in­sek­te­smo­tav­ca­plo­do­va,­ot­por­na­na­mraz.­Le­sko­vač­ka­ ­du­nja­spa­da­u­red­naj­bo­ljih­sor­ti­na­sve­tu.­Do­bra­je­za in du strij sku pre ra du, od nje se pra­vi­ voć­ni­ si­rup.­Ka­sno­ cve­ta,­ ra­đa­ re­dov­no.­Opra­šu­je­je­vranj­ska­du­nja.

Ora­si­ –­ Orah­ Ti­sa­ ­­ Ve­ge­ta­ci­ju­po­či­nje­ sred­nje­ ra­no,­a­ za­vr­ša­va­ne­što­ka­sni­je.­U­cva­sti­ima­i­do­20­žen­skih­cve­to­va,­ali­mak­si­mal­no­za­me­će­7­8plo do va, sa ve li kim ge net skim po­ti­ci­ja­lom­rod­no­sti,­s­ve­li­kim­ge­net­skim­po­ten­ci­ja­lom­rod­no­sti.­Prak­tič­no­je­ot­por­na­ pre­ma­ Gno­mo­nia­ Jun­glan­dis.­Ra­đa­do­bro­i­re­dov­no.­Ima­krup­ne­plo­do­ve­(15­g),­okru­gla­stog­ob­li­ka.­Lju­ska je tan ka, a rand man je zgre vi sok i po red to ga što ne is pu nja va lju sku naj­bo­lje.­ Je­zgra­ ni­je­ do­volj­no­ sve­tla­što­joj­se­mo­že­uze­ti­kao­ne­do­sta­tak.­­Cve­ta­sko­ro­ho­mo­gam­no.Orah­Ju­pi­ter­­­Od­li­ku­je­se­kra­ćom­

ve­ge­ta­ci­jom.­Dr­vo­ je­sred­nje­ rod­no­ i­buj­no.­Ve­ge­ta­ci­o­ni­pe­riod­je­re­la­tiv­no­kra­tak.­Ra­no­ro­ro­di­i­do­bro­ra­đa.­Plod­je le pog ob li ka, sred nje kru pan (oko 12g).­Je­zgro­je­ma­nje­sve­tlo­što­joj­se­uzi­ma­kao­ne­do­sta­tak.Orah­ ka­sni­ rod­ni­ ­­ Od­li­ku­je­ se­

krat­kom­ve­ge­ta­ci­jom­ko­ja­po­či­nje­oko­15 da na po sle šam pi o na, a 10 da na ka­sni­je­ je­ za­vr­ša­va.­ Re­dov­no­ iz­be­ga­va­po­zne­pro­leć­ne­mra­ze­ve.­Cve­ta­sko­ro­ ho­mo­gam­no.­ Ve­o­ma­ je­ rod­na­se­lek­ci­ja­ma­nje­buj­no­sti.­Rod­ni­su­joj­i­ la­te­ral­ni­ pu­polj­ci­ ko­ji­ do­no­se­ ve­li­ki­deo­ ro­da.­ Plo­do­vi­ su­ sred­nje­ krup­ni­(oko­12g),­ma­lo­ku­pa­sti.­Je­zgro­je­le­pe­sve­tle­bo­je.­Rand­man­je­zgre­je­ne­što­ni­ži­(oko­46%),­što­je­je­di­na­ma­na­ove­se­lek­ci­je.Orah­Srem­­­ ima­ve­ge­ta­ci­ju­sko­

ro­iden­tič­nu­sa­sor­tom­Šej­no­vo,­sred­nje­ra­no­za­po­či­nje­ve­ge­ta­ci­ju,­a­ne­što­ka­sni­je­ je­ za­vr­ša­va.­ Dr­vo­ je­ sred­nje­buj­no­i­vr­lo­rod­no.­Plod­je­vr­lo­kru­pan­(oko­ 15g),­ le­pog­ iz­gle­da,­ sve­tlo­žut­ i­kva­li­te­tan.­Lju­ska­je­tan­ka­i­vr­lo­glat­ka­(rand­man­je­zgre­je­oko­57%).­Ve­o­ma­je­rod­na­i­kva­li­tet­na­sor­ta­ora­ha.Orah­Šej­no­vo ­ je naj bo lja i naj­

ra­spro­stra­nje­ni­ja­bu­gar­ska­sor­ta.­Ve­ge­ta­ci­ju­ po­či­nje­ ne­ko­li­ko­ da­na­ pre­šam pi o na, a za vr ša va de se tak da na ka­sni­je.­Dr­vo­je­sred­nje­buj­no­i­rod­no,­ako­ se­obez­be­de­do­bri­ opra­ši­va­či­ jer­je­ovo­iz­ra­zi­to­pro­tan­drič­na­sor­ta.­Ima­sred­nje­kru­pan­plod­(oko­12g),­le­pog­ob­li­ka.­ Lju­ska­ je­ tan­ka­ i­ do­bro­ is­pu­nje na je zgrom, ko je ni je do volj no sve­tlo­što­je­jed­na­od­ma­na­ove­sor­te.Orah­ ra­sna­ ­­ se­ od­li­ku­je­ kra­ćom­

ve­ge­ta­ci­jom.­ Ve­ge­ta­ci­ju­ po­či­nje­ 2­3­da na po sle šam pi o na, a za vr ša va oko 7­da­na­ka­sni­je.­Ve­o­ma­rod­na­se­lek­ci­ja­ma­nje­buj­no­sti.­Po­či­nje­ra­đa­ti­još­u­ra­sad­ni­ku.­ Cve­ta­ sko­ro­ ho­mo­gam­no.­Ima­ krup­ne­ plo­do­ve­ (oko­ 14g),­ma­lo­ku­pa­ste.­Rand­man­ je­zgre­ je­52%.­Pre­po­ru­ču­je­se­za­ma­sov­no­ga­je­nje­u­kon ti nen tal nim kli mat skim uslo vi ma

kao­ pra­te­ća­ sor­ta­ šam­pi­o­nu.­ Za­ obe­sor­te­od­li­čan­opra­ši­vač­je­Ju­pi­ter.Orah­­šam­pion­­­­Plod­je­lep,­kru­

pan­ pro­seč­ne­ ma­se­ oko­ 14­ gra­ma.­Lju­ska­do­bro­ za­tva­ra­ le­pu­ isve­tlu­ je­zgru.­ Rand­man­ je­zgre­ je­ oko­ 58%.­Dr­vo­ je­buj­no­krat­ke­ve­ge­ta­ci­je­ ko­ja­po­či­nje­ 2­3­ da­na­ po­sle­Šej­na,­ od­no­sno­od­20­25.­apri­la­a­za­vr­ša­va­se­10­ak­da­na­pre­Šej­na.­Na­si­vu­pe­ga­vost­i­osta­le­bo­le­sti­ora­ha­je­do­sta­ot­por­na.­Zbog­ krat­kog­ ve­ge­ta­ci­o­nog­ pe­ri­o­da­mo­že­se­ga­ji­ti­u­hlad­ni­jim­obla­sti­ma.Tre­šnje­–­Bur­lat­­Fran­cu­ska­sor­

ta, sa zre va kra jem dru ge ne de lje zre­nja­ tre­šnje.­ Sred­nje­ ra­nog­ cve­ta­nja,­do­bro­pod­no­si­ tran­sport.­Plod­ je­sna­žan,­ tam­no­cr­ve­ne­ bo­je,­ sred­nje­ve­li­či­ne­ ili­ ve­li­ki,­ ve­o­ma­ sla­dak­ i­ so­čan,­sa­čvr­stim­me­sna­tim­de­lom.­Kao­ra na tre šnja u vre me zre nja ni je pod­lo­žan­na­pa­du­tre­šnji­ne­mu­ve.­Sor­ta­je­de­li­mič­no­sa­mo­plo­da­na­ i­opra­šu­je­se­ta­ko­đe­sa­dru­gim­ra­nim­sor­ta­ma­tre­ša­nja.­Do­brio­pra­ši­va­či­su­Van,­Ste­la,­Li­on­ska­ra­na­i­Su­ve­nir.­Mo­že­se­uz­ga­ja­ti­na­bla­go­ki­se­lim­ze­mlji­šti­ma.Vi­ga­red­­­Vi­gred­je­sor­ta­vr­lo­ot­

por­na­na­uobi­ča­je­ne­bo­le­sti,­a­u­po­re­đe­nju­s­osta­lim­sor­ta­ma­ni­je­ose­tlji­va­na­mraz.­Plo­do­vi­su­ot­por­ni­na­pu­ca­nje­i­do­bro­se­skla­di­šte.Rast­no­ve­sor­te jest sred nje bu jan, do ne kle ra ši ren, gra­ne­ le­po­ ob­ra­sta­ju.­ Cve­ta­ sred­nje­ka sno i obil no, au ne po volj nim vre­men­skim­uslo­vi­ma­cvet­nja­ka­sni.­Cvet­je­ve­lik,­a­ta­kav­je­i­list.­Ima­od­lič­nu­

rod­nost,­ a­ do­zo­re­ u­ tre­ćoj­ tre­šnji­noj­ne­de­lji.­ Plod­ je­ ve­lik,­ sr­co­lik,­ te­žak­7­10­gra­ma.­Plod­je­sle­de­ćih­di­men­zi­ja: vi si na 24 mm, ši ri na 22 mm i de­bli­na­26­mm.­Ko­ži­ca­plo­da­je­žar­ko­do­tam­no­cr­ve­ne­bo­je,­bli­sta­se,­a­me­so­je­čvr­sto­i­ le­po­se­odva­ja­od­ko­šti­ce,­ko­ja­ je­ sit­na.­ Plod­ ima­ sred­nje­ du­gu­pe­telj­ku.­ Pri­li­kom­ vi­še­go­di­šnjeg­ uza­stop­nog­oce­nji­va­nja­plo­da,­ova­sor­ta­do­bi­la­je­od­lič­ne­oce­ne.Ra­na­­Bi­gi­­­Pro­iz­veo­ju­je­se­lek­

ci­o­ner­P.­Ar­got­u­Fran­cu­skoj.­U­pro­iz­vod­nju­je­pu­šte­na­1.­put­1998.­go­di­ne.­Vr­lo­je­ra­na­sor­ta,­a­pre­po­ru­ču­je­mo­se­gde po sto je uslo vi za vr lo ra no sa zre­va­nja.­Ova­vr­lo­ra­na­sor­ta­do­zre­va­2­do­5­da­na­pre,­pre­ce­nje­ne­vr­lo­ra­ne­sor­te­Bur­lat­i­klo­na­Bur­lat­C1,­a­to­bi­bi­lo­oko­20.­ma­ja.­Sor­ta­raz­vi­ja­ve­o­ma buj na sta bla sa ši ro kim kro šnja­ma,­ s­ ve­li­kom­ob­ra­sta­ju­ćom­ rod­nom­po­vr­ši­nom.­ Osim­ ve­li­ke­ buj­no­sti,­ ra­no ula zi u pro duk tiv no do ba i da je re­dov­ne­ i­vi­so­ke­pri­no­se.­Cve­ta­ka­sno.­Sor­ta­se­ne­mo­že­oplo­di­ti­sop­stve­nim­po­le­nom,­tj.­ni­je­sa­mo­o­plod­na­već­se­oplo­đu­je­po­le­nom­sor­ti­Bur­lat,­La­pinš­i­Sve­evt­he­art.Plod­je­ve­li­ki,­pro­seč­na­ma­sa­plo­da­iz­no­si­od­9­do­10­gra­ma.­Ob­lik­je­okru­gla­sto­pljo­sna­tog­a­ko­ži­ca­mu­ je­ cr­ve­na.­ Me­so­ je­ čvr­sto,­ cr­ve­ne bo je, slat kog do slat ko­ki sel ka stog uku­sa.­Plo­do­vi­do­zre­va­ju­vr­lo­ra­no­ali­ne­ jed­no­lič­no,­ pa­ ber­bu­ tre­ba­ spro­ve­sti­ u­ tri­ na­vra­ta.­ Ina­če­ su­ plo­do­vi­sred­nje­ osje­tlji­vi­ na­ pu­ca­nje­ ko­ži­ce­ i­me sa, ako u vre me do zre va nja, od no­sno­ bu­bre­nja­ će­li­ja­ uče­sta­li­je­ pa­da­ju­ki­še.Vi­snja­ –­ Šu­ma­din­ka, Sor ta ko­

ja ima nej krup ni je plo do ve me dju vi­šnja­ma.­ Plod­ kru­pan­ do­ ve­o­ma­ kru­pan,­ma­se­oko­6,5g.­za­tu­pa­sta­sr­ca­sti,­po­ko­ži­ca­cr­ve­ne­do­tam­no­cr­ve­ne­bo­je,­me­so­po­lu­čvr­sto,­soč­no­uku­sno­sok­ obo­jen.­ Vre­me­ zre­nja­ kraj­ pr­ve­de­ka­de­ ju­la­ me­se­ca.Sta­blo­ po­lu­pa­tu lja sto ši ro ke kro šnje, po god no za ber­bu.­ Ot­por­na­ na­mraz­ i­ su­šu,­ ni­je­mno­go­ose­tlji­va­na­bo­le­sti­i­šte­to­či­ne.­Po­či­nje­da­ra­dja­pr­ve­go­di­ne­pri­sad­nji­i­re­dov­no­ra­đa,­ima­obil­nu­rod­nost.­Sa mo o plod na je, ima le po de ko ra tiv no sta­blo.­Po­god­na­je­za­in­du­strij­sku­pre­ra­du­i­ima­ma­lu­ko­šti­cu.­­ S.P.

Ove­voć­ke­je­naj­bo­lje­po­sa­di­ti­u­je­sen

Šam pion du nja

Vi šnja Šu ma din ka

Orah ka sni, rod ni

Tre šnje bur lat

1314. oktobar 2016.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na lo kla i te tu Fu tog use vi ku pu­sa se na la ze u fa zi od gla vi ce do­sti­gle­50%­kraj­nje­ve­li­či­ne­

do gla vi ce sprem ne za ber bu (BBCH 45­49).

Vi zu el nim pre gle dom bi lja ka ku­pu sa re gi stro va no je pri su stvo lar vi ku pu snog molj ca (Plu tel la ma cu li­pen nis) na 8% bi lja ka i lar ve ku pu­sne so vi ce (Ma me stra bras si cae) na 4% bi lja ka.Pre­po­ru­ču­je­ se­ pro­iz­vo­đa­či­ma­

ku pu sa pre gled bi lja ka na pri su stvo lar­vi­na­ve­de­nih­šte­to­či­na.­Uko­li­ko­se­re gi stru je nji ho vo pri su stvo, a ra di spre­ča­va­nja­ubu­ši­va­nja­lar­vi­u­gla­vi­ce­pre­o­ru­ču­je­se­he­mij­ski­tret­man­in­sek­ti­ci­dom­Ma­vrik­(tau­flu­va­li­nat)­0,3­l/ha.­S­ob­zi­rom­da­po­či­nje­ber­ba­ku­pu­sa­oba­ve­zno­obra­ti­ti­pa­žnju­na ka ren cu in sek ti ci da ko ja za pre­po­ru­če­ni­pre­pa­rat­iz­no­si­7­da­na.

Azij­ska­voć­na­mu­ši­ca

Na te ri to ri ji ko ju po kri va RC Vr­šac, na lo ka li te tu Ma lo Sre di šte, u za­sa­du­vi­no­ve­lo­ze­je­po­čet­kom­sep­tem bra re gi stro van pr vi pri me rak azij­ske­ voć­ne­mu­ši­ce­ ­­ Dro­sop­hi­la­su­zu­kii.­U­to­ku­da­ljeg­mo­ni­to­rin­ga,­to kom sep tem bra, usta no vlje no je pri su stvo ima ga i na osta lim vi no­gra dar skim lo ka li te ti ma: Gu du ri ca, Ve li ko Sre di šte, Vr šac­po tez pre ma Me­si­ću.­

Na lo ka li te ti ma Ta raš, Or lo vat, Ara dac, Me len ci, Per lez i Zre nja nin oba­vlja­ se­mo­ni­to­ring­ ove­ šte­to­či­ne pu tem lov nih klop ki u za sa di ma vi no ve lo ze.Ova­šte­to­či­na­pri­pa­da­gru­pi­po­li­

fag­nih­šte­to­či­na,­što­zna­či­da­na­pa­da ve li ki broj bilj nih vr sta. Naj u gro­že­ni­je­su­vr­ste­tan­ke­po­ko­ži­ce­plo­da:ma li na, ku pi na, ja go da, tre šnja, vi­šnja,­vi­no­va­lo­za.­Žen­ka­­čvr­stom­te ste ra stom le ga li com za se ca plo­do ve ko ji su u fa zi sa zre va nja i uba­cu je ja ja unu tar njih. Raz voj lar ve se od vi ja unu tar plo da a si gu ran simp tom pri su stva je po ja va tru le­ži­pre­sa­zre­va­nja.­Do­dat­ni­pro­blem­u­ su­zbi­ja­nju­ ove­ šte­to­či­ne­ je­ br­za­re­pro­duk­ci­ja­­­za­7­da­na­u­ide­al­nim­uslo vi ma za vr ša va ci klus od ja je ta do ima ga.U­na­šem­re­gi­o­nu­u­je­se­njem­pe­

ri­o­du­su­naj­u­gro­že­ni­ji­za­sa­di­vi­no­ve­lo­ze.­ Ove­ go­di­ne­ je­ ber­ba­ gro­žđa­uve li ko tra ja la u mo men tu re gi stro­va nja pr vih ima ga, ali se pro ble ma­ti ka nje nog su zbi ja nja tre ba ozbilj no shva­ti­ti­s­ob­zi­rom­da­će­ova­šte­to­či­na­bi­ti­pri­sut­na­od­sle­de­će­go­di­ne­od­po­čet­ka­ve­ge­ta­ci­je.U­na­šoj­ze­mlji­ne­ma­re­gi­stro­va­

nih in sek ti ci da za su zbi ja nje azij ske voć­ne­mu­ši­ce.­Kao­me­re­bor­be­pre­

po­ru­ču­je­se: ­ po sta vlja nje ve li kog bro ja klop­

ki za iz lo vlja va nje ima ga. Na pla­stič­nim­ bo­ca­ma­ pro­bu­ši­ti­ ne­ko­li­ko­ru pa a ve li ki otvor pre kri ti ga zom. Fla še se pu ne ras tvo rom 1,5 dl cr­nog­ vi­na+1,5­ dl­ ja­bu­ko­vog­ sir­će­ta­ko­ji­slu­ži­kao­atrak­tant,

­ uklo ni ti sve plo do ve ko ji za o­sta­ju­ po­sle­ ber­be­ da­ bi­ se­ spre­čio­da­lji­raz­voj­voć­ne­mu­ši­ce­u­nji­ma,­­­za­ra­že­ne­plo­do­ve­spa­li­ti, ­ uklo ni ti sta bla zo ve, di vljih ku­

pi­na­oko­za­sa­da­ko­ji­su­ta­ko­đe­do­ma­ći­ni­ove­šte­to­či­ne,­­­vr­ši­ti­kon­tro­lu­am­ba­la­že­i­opre­

me­za­ber­bu­da­bi­se­spre­či­lo­ši­re­nje tran spor tom.

I na te ri to ri ji de lo va nja RC Niš u za sa du vi no ve lo ze i ku pi ne re gi stro­va­no­je­po­ve­ća­no­pri­su­stvo­azij­ske­voć­ne­mu­ši­ce­­(Dro­sop­hi­la­su­zu­kii).­­Pr­vi­ulov­ima­ga­azij­ske­voć­ne­mu­ši­ce re gi stro van je 13.09.2016. u za­sa du ku pi ne i vi no ve lo ze. Pri su stvo azij­ske­ voć­ne­ mu­ši­ce­ re­gi­stro­va­no­je i na te ri to ri ji de lo va nja RC Zre­nja nin.

Šte­to­či­ne­ulja­ne­re­pi­ce

Na­pod­ruč­ju­de­lo­va­nja­RC­Som­bor ulja na re pi ca se na la zi u fe no fa zi od­2­7­li­sto­va­raz­vi­je­no­(­po­BBCH­ska­li­ 12­17).­ ­ Vi­zel­nim­ pre­gle­dom­use va ulja nih re pi ca na punk to vi ma Ka­ra­vu­ko­vo,­Apa­tin­ i­Som­bor­ re­gi­stro va li smo pri su stvo :­­ pa­gu­se­ni­ca­ re­pi­či­ne­ li­sne­ ose­

(At ha lia ro sae) na 15­55 % bi lja ka­ima­ga­bu­va­ča­(Phyllo­tre­ta­spp)­

na 5 % bi lja kaOve­šte­to­či­ne­naj­ve­će­šte­te­na­

no se ulja noj re pi ci u ra ni jim fa za­ma.­Iz­gri­za­ju­li­šće­a­u­slu­ča­je­vi­ma­in­ten­ziv­ni­jeg­na­pa­da­mo­že­do­ći­do­pot pu nog uni šta va nja li sne ma se.Po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­

se­ pre­po­ru­ču­je­ obi­la­zak­ par­ce­la­ u­ci­lju­ utvr­đi­va­nja­ pri­su­stva­ i­ re­pi­či­ne­ li­sne­ ose­ i­ bu­va­ča­ kao­ i­ nji­ho­ve­broj­no­sti.­Uko­li­ko­se­u­use­vi­ma­utvr di pri su stvo­­ jed­na­ pa­gu­se­ni­ca­ ­ re­pi­či­ne­ li­

sne ose /bilj ci ili 50 pa gu se ni ca /m² ili­10%­ ošte­će­ne­ li­sne­ ma­se­ od­

bu­va­čaPo treb no je pri me ni ti ne ki od na­

ve de nih in sek ti ci da:­­Pyri­nex­su­per­(a.m.­hlor­pi­ri­fos­

+ bi fen trin) 0,4 – 0,5 l/ha­ Tal star 10 EC, Fo bos EC (a.m.

bi fen trin) 0,15 l/ha­ Fa stac 10 EC (a.m. al fa­ci per­

me trin) 0,1 l/ha­ Grom (a.m. lamb da­ci ha lo trin)

0,25 l/ha

Cr­na­pe­ga­vost­na­kar­fi­o­lu­i­bro­ko­li­ju

Vi zu el nim pre gle dom pro iz vod­nje­ kar­fi­o­la­ i­ bro­ko­li­ja­ na­ lo­ka­li­te­tu­Lu­ki­će­vo­(sor­te­kar­fi­o­la:­Ma­la­ga,­

Ca­di­lac,­Ka­stor;­sor­te­bro­ko­li­ja:­Mo­no­po­li,­ Par­te­non,­ Mo­na­ko);­ da­tum­ra­sa­đi­va­nja­ od­ 06.do­ 19.07,­ fa­za­raz­vo­ja­po­BBCH­ska­li­41­(po­če­tak­for mi ra nja gla vi ce) re gi stro va no je pri su stvo simp to ma cr ne pe ga vo­sti­ li­sta­­ pro­u­zro­ko­vač­ Al­ter­na­ria­

spp. na 48% bi lja ka, na do njem i sred­njem­li­stu­gla­vi­ce­kod­kar­fi­o­la­i­26% bi lja ka bro ko li ja ima simp to me sa mo na do njem li stu.

S ob zi rom na na ja vlje ne pa da vi­ne neo p hod no je pred u ze ti fun gi cid­ni tret man.U­ na­šoj­ ze­mlji­ za­ za­šti­tu­ ku­pu­

sa po sto je re gi stro va ni fun gi ci di sa­mo­ za­ za­šti­tu­ od­ pro­u­zro­ko­va­ča­pla­me­nja­če­ ku­pu­sa­ (pre­pa­ra­ti­ na­ba zi ba kra). Pre ma EP PO stan dar­du­PP2/7(1),­za­su­zbi­ja­nje­pro­u­zro­ko­va­ča­ cr­ne­ pe­ga­vo­sti­ ku­pu­snja­ča­mo gu se ko ri sti ti fun gi ci di na ba zi hlo ro ta lo ni la, man ko ze ba, di fe no­ko na zo la. Pri li kom oda bi ra pre pa ra­ta­vo­di­ti­ra­ču­na­o­ka­ren­ci­u­od­no­su­na rok ber be.

Sta­nje­vo­ćar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Ima­ga­bu­va­ča

Lar­va­azij­ske­voć­ne­mu­ši­ce­u­plo­du­ma­li­ne

Lar­va­azij­ske­voć­ne­mu­ši­ce­u­plo­du­ku­pi­ne Gusenica­repičine­lisne­ose

Lar­va­ku­pu­snog­molj­ca

14 14. oktobar 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Te ri to ri ju Sr bi je na se li la je no va in va ziv na vr sta ste­ni ce, Halyomorp ha halys

(He tre rop te ra: Pen ta to mi dae) ko ja pred sta vlja opa snost za ve­li ki broj ga je nih bi lja ka (Sli ka 1). Na kon što je 2004. go di ne pr­vi­ put­ za­be­le­že­na­ na­ te­ri­to­ri­ji­Evro pe, braon mra mo ra sta ste­ni ca ra ši ri la se u ve li kom bro ju ze­ma­lja,­ i­ prak­tič­no­ na­se­li­la­ ve­li ki deo ovog kon ti nen ta. U na šoj ze mlji H. halys re gi stro va na je u ok­to­bru­2015.­go­di­ne­na­gra­nič­nom pre la zu Va tin (Vr šac) na bi­lja ka ma spon ta ne flo re i pla ta na, kao i u oko li ni Be o gra da. To kom 2016. go di ne mra mo ra sta ste ni ca ra­ši­ri­la­ se­u­ ju­žno­ba­nat­skom­re­gion, te ri to ri ja op šti na Vr šac, Be­la Cr kva, Zre nja nin, i sa bi lja ka spon ta ne flo re pre šla u use ve so­je i pa ra daj za na ko ji ma, za sa da ni­su­re­gi­stro­va­ne­zna­čaj­ni­je­šte­te.­ Me­đu­tim,­ pre­ma­ is­ku­stvi­ma­dru gih ze ma lja, u go di na ma ko je sle­de­ eko­nom­ski­ zna­čaj­ne­ šte­te mo gle bi na sta ti u na ve de nim kul tu ra ma ali i u mno gim dru gim, po­put­ja­bu­ča­stog­i­ko­šti­ča­vog­vo­ća,­vi­no­ve­lo­ze,­ku­ku­ru­za­i­sl.

Braon mra mo ra sta ste ni ca je in va ziv na vr sta, po re klom iz Azi­je, sa iz u zet no vi so kim po ten ci­ja lom da po sta ne eko nom ski zna­čaj­na­ štet­na­ vr­sta­ ve­li­kog­ bro­ja­ga je nih kul tu ra. Spa da u gru pu in se ka ta sa ne pot pu nim pre o bra­ža­jem­ ko­ji­ u­ to­ku­ raz­vi­ća­ pro­la­ze kroz tri fa ze: ja je, lar va/nim fa i adult tj. od ra stao in sekt. Šte­te na no se i lar ve i ima ga si sa­njem­ bilj­nih­ so­ko­va­ iz­ prak­tič­no­svih nad zem nih de lo va bi lja ka. Simp­tom­na­pa­da­ su­ sit­ni­ be­li­ča­sti okru gli ubo di, ko ji ka sni je mo­gu­pre­ra­sti­u­ne­kro­tič­ne­pe­ge.­Na­na­pad­nu­tim­ plo­do­vi­ma­ če­sto­ se,­osim­ ne­kro­tič­nih­ pe­ga,­ uoča­va­ i­po ja va de for ma ci ja što uma nju je tr­ži­šnu­ vred­nost­ plo­do­va.­ U­ slu­ča­ju­ ja­kog­ na­pa­da­mo­že­ do­ve­sti­do opa da nja plo do va i pot pu nog gu bit ka pri no sa. U ku ku ru zu i so­ji, kao po sle di ca na pa da braon mra­mo­ra­ste­ ste­ni­ce,­ mo­že­ do­ći­do po ja ve neo bra zo va nja se me­na. Vr sta je sklo na gru pi sa nju te se­ če­sto­ grup­no­ i­ se­li­ sa­ jed­nog­use­va­na­dru­gi,­ zbog­če­ga­ je­na­par­ce­la­ma­iz­ra­žen­tzv.­ivič­ni­efe­kat,­od­no­sno­ve­ća­broj­nost­je­din­

ki,­ pa­ i­ pro­ce­nat­ šte­te­ iz­ra­že­ni­ji­po ivi ca ma po lja ne go u sre di ni.

Mor fo lo ški iz gled ove ste ni ce naj­vi­še­pod­se­ća­na­če­stu­vr­stu­u­na šim uslo vi ma, Rap hi ga ster ne­bu­lo­sa,­me­đu­tim­od­nje­se­pr­ven­stve no raz li ku je po iz gle du pi pa­ka i iz gle du mem bra no znog de la kri la tj. he mi e li tri. Kod vr ste H. halys­vr­šni­deo­če­tvr­tog­ i­ba­zal­ni­deo­pe­tog­član­ka­pi­pa­ka­ima­ju­be li pr sten na cr noj osno vi (Sli ka 2), dok je kod vr ste Rh. ne bu lo­sa be li pr sten pri su tan sa mo u osno­vi­IV­i­V­član­ka­pi­pa­ka.­Gla­va mra mo ra ste ste ni ce je go to vo če­tvr­ta­sta­na­vr­hu.­Sa­ven­tral­ne­stra ne kod mra mo ra ste ste ni ce ne­ma­iz­ra­šta­ja­iz­me­đu­no­gu,­dok­se­kod­Rh.­ne­bu­lo­sa­uoča­va­ab­do­mi nal ni trn ko ji do pi re do uzglo­blje nja pr vog pa ra no gu. Lar ve H. halys su vr lo upa dlji ve i ka rak te­ri šu ih be li pr ste no vi na ti bi ja ma sva tri pa ra no gu, be li pr ste no vi na­pip­ci­ma,­ali­i­boč­ne­ivi­ce­pro­to rak sa ko je ima ju iz ra šta je na lik na bo dlje (Sli ka 3).

Od ra sle je din ke ši re se ak tiv­nim le tom, dok su lar ve, upr kos ne­do­stat­ku­ kri­la,­ vr­lo­ ži­vah­ne­ i­u­ sta­nju­ da­ se­ ho­da­ju­ći­ ak­tiv­no­se le sa bilj ke na bilj ku. U Evro­pi­je­za­be­le­že­na­jed­na­ge­ne­ra­ci­ja­go di šnje, dok u ne kim de lo vi ma Azi je ima 4­6 ge ne ra ci ja u to ku jed ne go di ne. Pre zi mlja va ima­go, a sta di jum lar ve zav ša va se

na kon pet lar ve nih stup nje va. Pre ma li te ra tur nim na vo di ma do­nji tem pe ra tur ni prag evrop ske po pu la ci je iz no si 12,2 ⁰C. Na kon bu­đe­nja­u­pro­le­će­ i­do­sta­du­gog­pe ri o da do pun ske is hra ne do la zi do pa re nja i ovi po zi ci je. Pe riod po­la­ga­nja­ja­ja­je­ta­ko­đe­dug,­od­ju­na­ do­ kra­ja­ av­gu­sta,­ pri­ če­mu­naj­ve­ći­broj­ja­ja­bi­va­po­lo­žen­na­na­lič­je­ li­sto­va,­ u­ gru­pi­ca­ma­ od­20­30 ja ja, po ne kad i vi še. Mla­de,­ tek­ is­pi­lje­ne­ lar­ve­ dr­že­ se­na oku pu, da bi tek na kon pr vog pre­svla­če­nja­ kre­nu­le­ u­ ak­tiv­nu­po tra gu za hra nom. Šte te na no se to kom ce le ve ge ta ci je. Po oso bi­na­ma­i­štet­no­sti­ve­o­ma­je­slič­na,­ta­ko­đe­ in­va­ziv­noj,­ vr­sti­ Ne­za­ra­vi ri du la, ze le noj po vrt noj ste ni ci (Sli­ka­4),­ či­ja­ je­ma­sov­na­po­ja­va­u­na­šoj­ze­mlji­pr­vi­put­za­be­le­že­na­2011. go di ne u so ji, i od tad pred­sta­vlja­ re­dov­nog­ čla­na­en­to­mo­fa­u­ne­ u­ mno­gim­ kul­tu­ra­ma,­ če­sto­sa­ eko­nom­ski­ iz­ra­že­nim­ štet­nim­efek­tom.­ Po­put­ ve­ći­ne­ ste­ni­ca,­ i­mra­mo­ra­sta­ste­ni­ca­lu­či­ne­pri­ja­tan­mi ris ko ji je za pra vo od bram be ni me ha ni zam od pri rod nih ne pri ja­te­lja,­zbog­če­ga­ih­pti­ce­uglav­nom­iz be ga va ju. Od pri rod nih ne pri ja­te lja mra mo ra stu ste ni cu naj vi še ugro­ža­va­ju­pa­ra­zi­to­i­di­ja­ja­iz­re­da­op no kri la ca (Hyme nop te ra), ali i pre da tor ske vr ste ste ni ca, gra blji­vih mu va i gri nja.

Za na šu ze mlju na ve de na ste­ni ca je no va vr sta, te ne ma re gi­stro va nih pre pa ra ta za nje no su­zbi ja nje. Sa dru ge stra ne, spa da u fa mi li ju Pen ta to mi dae ko ja se uglav nom su zbi ja pre pa ra ti ma na ba zi pi re tro i da (bi fen trin, per me­trin, fen pro pa trin), neo ni ko ti no i­da i ace fa ta. U zo na ma gde ima jaj nih pa ra zi to i da po ljo pri vred nim pro­iz­vo­đa­či­ma­se­ne­pre­po­ru­ču­je­upo tre ba pe sti ci da iz gru pe pi re­tro i da, jer su oni ne se lek tiv ni i uti­ču­ na­ re­duk­ci­ju­ broj­no­sti­ pri­rod nih ne pri ja te lja. Pri su stvo pa­ra­zi­ta­naj­lak­še­se­uoča­va­pre­gle­dom­ ja­ja­ pri­ če­mu­ pa­ra­zi­ti­ra­na­ja­ja­ima­ju­lju­bi­ča­stu­bo­ju.

Na­stu­pa­ju­ći­ pe­riod­ go­di­ne­ je­pe riod ka da je din ke mra mo ra ste ste ni ce po la ze u po tra gu za me­sti ma po volj nim za pre zi mlja va­nje.­To­mo­že­bi­ti­u­bli­zi­ni­dr­ve­na­stih­bi­lja­ka,­pri­če­mu­je­ve­ći­broj­je­din­ki­za­be­le­žen­pod­ko­rom­pla­ta na. Sa dru ge stra ne, ovo je ste­ni­ca,­ ko­ja,­ če­šće­ od­ svih­ dru­gih­vr sta fa mi li je Pen ta to mi dae, u je­sen­na­se­lja­va­ku­će,­sta­no­ve,­ te­ra­se,­šu­pe­i­slič­na­me­sta­u­čo­ve­ko­vom­ ne­po­sred­nom­ okru­že­nju.­Ima­ga­se­ za­vla­če­kroz­pu­ko­ti­ne,­pro zo re i vra ta i pro na la ze mir no me sto na ko me, u fa zi hi ber na­ci­je,­ osta­ju­ do­pro­le­ća.­Sto­ga­ je­pe riod je se ni do ba to kom ko ga H. halys iza zi va uz ne mi re nost, a po­ne­kad­i­pa­ni­ku­me­đu­sta­nov­ni­štvom.­Za­čo­ve­ka­je­mra­mo­ra­sta­ste ni ca bez o pa san or ga ni zam, ma­da­su,­u­slu­ča­ju­pre­nam­no­že­no sti je din ki, u za tvo re nom pro­sto­ru­mo­gu­će­aler­gij­ske­ re­ak­ci­je­kod ose tlji vih oso ba.

Pre­ven­tiv­ne­me­re­spre­ča­va­nja­uz­ne­mi­ra­va­ju­ćeg­ efek­ta­ kod­ lju­di­po da zu me va ju za tva ra nje ru pa i otvo ra na objek ti ma, po sta vlja nje mre­ža­na­vra­ti­ma­i­pro­zo­ri­ma,­ka­ko­ bi­ se­ spre­čio­ ula­zak­ je­din­ki­ u­za­tvo­re­ne­ pro­sto­re.­ U­ slu­ča­ju­ iz­u zet no vi so ke broj no sti ste ni ca na spo­lja­šnjim­zi­do­vi­ma­ku­ća­mo­gu­ća­je­ upo­tre­ba­ sin­te­tič­kih­ pi­re­tro­i­da,­ali je krat kog efek ta. Osim me ha­nič­kih­pre­ven­tiv­nih­me­ra,­u­za­tvo­re­nim­ pro­sto­ri­ma­ ne­ pre­po­ru­ču­je­se upo tre ba in sek ti ci da.Zbog­ zna­ča­ja­ na­ve­de­ne­ in­

va ziv ne vr ste za po ljo pri vred nu pro iz vod nju i ukra sno bi lje, uko li­ko se pri me te je din ke braon mra­mo­ra­ste­ste­ni­ce­u­ve­ćem­bro­ju­u­ne koj ga je noj kul tu ri, ili ur ba nim i se mi ur ba nim me sti ma, po ja vu bi­tre­ba­lo­pri­ja­vi­ti­naj­bli­žoj­po­ljo­pri vred noj sta ni ci ili o to me oba­ve sti ti La bo ra to ri ju za en to mo lo­gi ju, Po ljo pri vred nog fa kul te ta, Uni ver zi te ta u No vom Sa du.

PO JA VA NO VE IN VA ZIV NE VR STE STE NI CE U SR BI JI

Halyomorp ha halys, braon mra mo ra sta ste ni caPi­še:­Dr­Alek­san­dra­Ko­nje­vić,De­part­man­za­fi­to­me­di­ci­nu­i­za­šti­tu­ži­vot­ne­sre­di­ne,Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet,­Uni­ver­zi­tet­u­No­vom­Sa­du

Sli ka 1: Iz gled ima ga (fo­to:­Z.­Ga­vri­lo­vić)

Sli­ka­4:­Lar­va­H.­halys­(le­vo)­i­lar­ve­Ne­za­ra­vi­ri­du­la­(de­sno)­(fo­to:­A.­Ko­nje­vić)

Sli­ka­2:­Gla­va­i­pi­pak­H.­halys­(fo­to:­A.­Ko­nje­vić)

Sli­ka­3:­Lar­va­H.­halys,­de­ta­lji­gla­ve­i­pro­to­rak­sa­(fo­to:­A.­Ko­nje­vić)

Ame rič ka is tra ži va nja su po ka za la da kod 30 od sto obo le lih od ra ka de be log cre va uzrok je na sled ni

fak tor.Iz ra sli ne na de be lom cre vu če sto

po sta ju kan ce ro ge ne. Ali kom bi na ci ja ma lih do za dva le ka, sta rog – „Su lin-dac“ i no vog „Eki-569“, mo gla bi jed-nog da na da spre či rast po li pa i pot-pu no eli mi ni še stra šnu bo lest. Nju jor-ški na uč ni ci na či ni li su re vo lu ci o nar ni po mak po me šav ši ove le ko ve. Uze li su po 25 od sto od nji ho ve stan dard ne do ze i shva ti li da je to 95 od sto efi -ka sni je od po je di nač ne upo tre be tih me di ka me na ta. Osim to ga, sma nje nu do zu „Su lin dac-a“ pra ti i ma nje ne že-lje nih efe ka ta, pa je pa ci jen ti lak še pod no se.

Kli nič ko is pi ti va nje, po svo joj pri li ci spa so no sne kom bi na ci je, tre ba usko ro da poč ne.

Estro gen kao pre ven ti va

Kod že na ko je pri ma ju hor mon-sku te ra pi ju na kon me no pa u ze, zna-čaj no se sma nju je opa snost od ra ka de be log cre va, po ka za la su naj no vi ja is tra ži va nja ame rič kih le ka ra. U član-ku ob ja vlje nom u ča so pi su Na ci o nal-nog in sti tu ta za rak, na vo di se da se upo re đi va njem po da ta ka do bi je nih od 694 že ne obo le le od ra ka de be log cre va i 1.622 že ne iz kon trol ne gru pe, do šlo do za ključ ka da se uzi ma njem estro ge na ili kom bi na ci jom estro ge na i pro ge stro ge na za po o lo vi nu sma nju-je ri zik obo lje va nja od ra ka na pro bav-nom trak tu.

Lu če nje iz ve sne ki se li ne iz žu či, ko-ja uti če na po ja vu ra ka de be log cre va, pod uti ca jem hor mo na se sma nju je, sma tra ju auto ri stu di je ko ja po tvr đu je bla go tvor no dej stvo te ra pi je na zdra-vlje že na na kon me no pa u ze.

Za sa da je utvr đe no da hor mon ska te ra pi ja sma nju je opa snost od oste o po-ro ze i sr ča nih obo le nja, a po sto ji sum-nja da pod sti če po ja vu ra ka doj ke.

Aspi rin pro tiv ra ka de be log cre va?

U sto de se toj go di ni od ro đe nja, aspi rin je do ži veo no vi pro cvat. Kod le ka odo ma će nog na ce loj pla ne ti po no vo su ot kri ve ne no ve ne slu će-ne mo guć no sti. I to sve za hva lju ju ći, u pr vom re du, pri zna tom en gle skom na uč ni ku ser Džo nu Vej nu ko ji je, svo-je vre me no, za do pri nos u obla sti far-ma ko lo gi je do bio naj ve će pri zna nje – No be lo vu na gra du.

Ser Džon Vejn do šao je do ot kri ća. Po red do ta da u or ga ni zmu po zna tog en zi ma „ci klo o ki ge na ze 1“ (KOKS 1) ko ji ima za štit nu ulo gu u že lu cu, bu-bre zi ma i trom bo ci ti ma (krv ne plo či-ce), ovaj na uč nik ot kri va i „ci klo ok si-ge na zu 2“ (KOKS 2) ko ja se upra vo stva ra to kom za pa lji vog pro ce sa i de-lu je su prot no svom sa bra tu.

Od no sno, ako pa ci jent po pi je ne-se lek tiv ni lek po put aspi ri na, po vu-ći će se cr ve ni lo, bol, otok i po vi še na tem pe ra tu ra, ali se za to mo gu po ja-vi ti kr va re nja že lu ca ili ne ki dru gih ne pri jat ni simp to mi. Sto ga je tre ba lo pro na ći se lek tiv ni lek ko ji će tač no cilj no de lo va ti sa mo na en zim ko ji se stva ra to kom za pa lje nja (KOKS 2). Za pet go di na je i to ura đe no, ta ko da da nas ima ve ći iz bor se lek tiv nih le ko va.

Pot pu na no vi na dej stva aspi ri na ko ja pra vi re vo lu ci o nar ni za o kret je Vej no vo ot kri će da ovaj lek de lu je uspe šno na ma lig ne će li je ra ka de-be log cre va, jer se no vo ot kri ve ni en-zim stva ra i to kom ma lig nog pro ce sa de be log cre va.

Da se raz u me mo, ov de se ne ra di o uzroč noj već simp to mat skoj te ra-pi ji; on da kad se bo lest ot kri je. To za pa ci jen ta ima ma nji zna čaj ako se zna da ovaj lek ra ni je iza zi va smrt ma lig ne će li je i bit no pro du ža va ži-vot obo le lom. Me đu tim, i ov de je pro blem što aspi rin ni je se lek ti van, od no sno de lu je na oba en zi ma, zna či i na ovaj ko ji ima za štit nu funk ci ju na pred na ve de nih or ga na. Far ma ko-lo zi su se i za to po bri nu li i tr ži štu po-nu di li se lek tiv ne le ko ve ko ji se mo gu na ći i kod nas, po put „ni mu li da“ ko ji po sti že že lje ni efe kat, a da le ko su jef-ti ni ji od ci to sta ti ka.

Ob ja šnje njem ove dve bo le sti ni-su is cr plje ne mo guć no sti aspi ri na ni ti sta nja u ko ji ma se stva ra ne po želj ni en zim KOKS . Nje go vo stva ra nje dr Vejn je ot krio i u ma te ri ci za vre me trud no će, što mo že bi ti opa snost za pre vre me ni po ro đaj. U toj si tu a ci ji trud ni ca mo že da uzi ma aspi rin, ali ni-ka ko pred po ro đaj uko li ko je trud no ća nor mal na, jer će se pro du ži ti.

Al chaj me ro va bo lest je još jed na u ni zu či ju po ja vu spre ča va aspi rin ma-da još ne ma pra vog od go vo ra na ko ji na čin ova be la ta ble ta de lu je.

(Na sta vi će se)

14. oktobar 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja oktobra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

Po treb no je za ko re: 3 ja je ta, 190 gr še će ra , 4,5 ka ši ke vre le vo de, 4,5 ka ši ke ulja, 120 gr bra šna,

150 gr mle ve nog ora ha, 1 ka ši či ca pra ška za pe ci vo;

Po treb no je za ka ra mel krem: 500 ml mle ka, 8 ka ši ka oštrog bra šna, 340 gr še će ra, 30 gr pu te ra, 30 - 50 gr čo ko la de

Pri pre ma: ja ja do bro umu ti ti sa še će rom da po sve tle i bu du pe na sta (de se tak mi nu ta). Uli ti ulje i vre lu vo-du i još ma lo mu ti ti. Do da ti bra šno po me ša no sa ora si ma i pra škom za pe ci vo i sje di ni ti sa ja ji ma bla gim pre-vr ta njem.

Ma su si pa ti u pod ma zan i po bra-šnjen ka lup preč ni ka 20 cm i pe ći 40 mi nu ta na 180°C. Go to vo te sto ohla-di ti na re šet ki i pre se ći po pre ko na 3 de la.

Tor tu sam pe kla u okru glom obru-ču sa po de si vim stra ni ca ma ko ji ni sam pod ma za la, a od o zdo sam sta vi la fo li-ju ko ju sam gu žva njem pri čvr sti la za obruč i po lo ži la ga u pleh ko ji je glu-mio dno. Na ovaj na čin te sto ne spla-sne po sle pe če nja i po vr ši na bi skvi ta (pa ti špa nja) je rav na, sa mo se no žem ob ru bi pe če no te sto, pre vr ne i pa žlji vo se uklo ni fo li ja.

Ko re mo gu i odvo je no da se pe ku. Za krem uze ti od pred vi đe nog mle ka

ono li ko ko li ko je po treb no da se raz mu ti bra sno i sje di ni ti da bu de glat ko.

Pre o sta lo mle ko sta vi ti da pro vri i do da ti raz mu će no bra šno. Me šaj te ži-com oko 5 mi nu ta, da se krem le po zgu sne. Mo že se od mah mik se rom da mu ti ti, a mo že i ka da se krem sklo ni sa rin gle.

Kad je krem upo la ku van, sta vi ti u dru gom su du še ćer da se to pi na la ga-noj va tri. U oto pljen i ka ra me li san še-

ćer si pa ti spre mlje ni krem sa mle kom i sve za jed no na ti hoj va tri me ša ti da se sve le po iz jed na či i ka ra me li sa ni še ćer skroz oto pi. Na kra ju do da ti pu-ter i čo ko la du i pro me ša ti.

Ko re fi lo va ti ohla đe nim ka ra mel kre mom, pre ma za ti ce lu tor tu od o zgo i sa stra ne i de ko ri sa ti po že lji. Ja sam je ukra si la po sta rin ski, mle ve nim ora-si ma i je zgri ma ora ha.

Sta rin ska ka ra mel tor ta

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Rak de be log cre vaU član ku ob ja vlje nom u ča so pi su Na ci o nal nog in sti tu ta za rak, na vo di se da se upo re đi va njem po da ta ka do bi je-nih od 694 že ne obo le le od ra ka de be log cre va i 1.622 že ne iz kon trol ne gru pe, do šlo do za ključ ka da se uzi ma-njem estro ge na ili kom bi na ci jom estro ge na i pro ge stro ge na za p o lo vi nu sma nju je ri zik obo lje va nja od ra ka na pro bav nom trak tu

Aspi rin je do ži veo no vi pro cvat

Zbog do bro po zna te is ta nje no sti i pro pu stlji vo sti ozon sko

omo ta ča u stra tos fe ri, in te ziv no ul tra vi o let no (UV) zra če nje pro di re ta ko re ći neo me ta no do ze mlje, gde smo mu iz lo že ni na mi lost i ne mi lost. Sto ga pi ta nje za šti te po sta je sve ak-tu el ni je..

Od UB-A i UB-B zra ka na ro či to su ra za ra ju ći ovi dru gi, ener gi jom iz u zet no bo ga ti. UB-B zra ci, ma da za stu plje ni u sun če voj sve tlo sti sa sve ga 0,5 od sto, mo gu po gub no da de lu ju na će li je na še ko že. Po go de li“mo le kul na sle đa“ u unu tra šnjo sti će li je, is hod na li ku je na pu sto še nje

– zbog ak tiv no sti ge na ra ka ili blo ki-ra nja en zi ma či ji je za da tak oba vlja-nja ra znih „po prav ki“.

Fa tal ne po sle di ce su, za sa da naj-i zra že ni je u Austra li ji, gde su me di-ci na ri za po sled njih de set go di na za-be le ži li dra sti čan po rast po ja ve ra ka ko že, za tri de set od če tr de set od sto.

Rak ko že

Mo že se slo bod no re ći da se pro šlo ne delj na kon sta ta ci ja o

od stu stvu rob no-ber zan skog pro-me ta, pre sli ka la i na ovu ne de lju. Sta ti stič ki po da tak da je ipak do šlo do ra sta pro me ta, pot pu no je ire-le van tan, sob zi rom da je u ne de lji za na ma pro me to va no sve ga 125 to na ro be, u di nar skoj vred no sti od 1.925.000,00 di na ra.

Po me nu ti pro met re gi stro van je na tr ži štu ku ku ru za, či ja ce na i da lje pa da u od no su na pret hod nu ne de-lju. Oba ber zan ska ugo vo ra ku po-pro da je ku ku ru za, u ukup noj ko li-či ni od 125 to na, re a li zo va na su po ce ni od 15,40 din/kg, sa PDV-om

(14,00 din/kg, bez PDV-a), što je za či ta vih 6,67% ni že ne go pret hod ne ne de lje. Ka ko je po ovoj ce ni ku-po vao sa mo onaj ko mo ra, sti če se uti sak da po me nu ta ce na ne pred-sta vlja sa mo pro sek, ne go i mak si-mal nu ce nu ko ja se u ovom tre nut-ku mo že po sti ći za ovo go di šnji rod ku ku ru za.

Pro daj ne ce nov ne ko ta ci je za so ju no vog ro da, kre ta le su se na ni vou od oko 38,50 din/kg, bez PDV-a, ko li ko se za so ju pla ća lo pre 3-4 ne de lje, ali za in te re so va nih ku-pa ca ni je bi lo.

Ne pre mo sti vi ce nov ni “spred” po nu de i tra žnje, slič no tr ži štu

so je i da lje je pri su tan i na tr ži-štu pše ni ce. Bez za do vo lja va ju će ino-tra žnje, do ma ći kup ci-iz vo-zni ci ni su za in te re so va ni da kre-ću u ozbilj ni ju ku po vi nu pše ni ce iz vo znog kva li te ta. Isto vre me no ni do ma ći tr gov ci ni pre ra đi va či za stan dard ni SRPS kva li tet, pro-seč nih pa ra me ta ra, ni su sprem-ni da pla te vi še od 14,50 din/kg, bez PDV-a, što je za po ten ci jal ne pro dav ce i da lje ma lo. Po sve mu su de ći “pat” po zi ci ja će po tra ja ti dok se na ino-tr ži štu ne de si ne-što dra ma tič ni je u kon tek stu ra-sta svet ske ce ne pše ni ce, ili dok iz nu re ni ne li kvid no šću, do ma-ći pro iz vo đa či-pro dav ci ne bu du pri nu đe ni da još vi še spu ste svo-je pro daj ne ce nov ne ko ta ci je.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 14. oktobar 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 3. 10. do 7. 10. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, DECEMBARSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 147,71 $/t 145,29 $/t 145,29 $/t 148,81 $/t 145,36 $/t

Ku ku ruz 132,51 $/t 136,22 $/t 137,08 $/t 136,85 $/t 134,01 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, nov. 16 350,54 $/t 357,52 $/t 354,00 $/t 351,50 $/t 352,16 $/t

So ji na sač ma, okt. 16 297,90 $/t 305,90 $/t 304,50 $/t 303,80 $/t 154,44 $/t

• Pad ce ne ku ku ru za• De ša va nja na svet skim ber za ma

Ovo ne delj ni pad ce ne ku ku ru-za, do veo je do no vog pa da in dek-sne vred no sti PRO DEX-a, na ne-delj nom ni vou. Ak tu el na vred nost ovog ber zan skog in dek sa iz no si 191,48 in dek snih po e na, što je za 3,34 in dek snih po e na ma nje ne go pro šlog pet ka. Ovo je ina če še sta

ne de lja za re dom ka ko ovaj po ka-za telj be le ži pad in dek sne vred no-sti. U od no su na sam kraj av gu sta, vred nost PRO DEX-a je pa la za či-ta vih 22,07 in dek snih po e na, što do volj no go vo ri o ak tu el nom ce no-vom su no vra tu na do ma ćem tr ži-štu ra tar skih kul tu ra.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2016. 425 15,40 125 15,40 -6,67%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

134,93 €/t (fju čers dec 16)

128,35 €/t (fju čers nov 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

158,25 €/t (fju čers dec 16)

159,50 €/t (fju čers nov 16)

Po sled nji iz ve štaj US DA-a, gde se pro ce nju je da je

do šlo do pa da za li ha ku ku-ru za, je po zi tiv no uti cao na trend kre ta nja ce ne fju čer sa

ove ro be na či ka škoj ber zi po čet kom ne de lje. Me đu tim, pri ti sak že tve i po tvr đe ni do bri pri no si sa po žnje ve nih po vr ši na su kra jem ne de lje

do ve li do pa da ce na. Ce na ku ku ru za je u Ame ri ci u od no su na pro šlu ne de lju vi ša za 3,40%, dok je ce na pše ni ce pa la za 0,85%.

No vem bar ski fju čers na so ju je u po sled njih ne-de lju da na po sku peo za 0,86%, a na so ji nu

sač mu za 1,21%.

Na Euro nek stu je na sta vljen ne ga tiv-ni ce nov ni trend. Pše ni ca je jef ti ni ja za

2,16%, a ku ku ruz za 0,62%. U Bu dim pe-šti su, u evri ma po sma tra no, ce ne vi še za 1,65% za pše ni cu i 2,71% za ku ku ruz.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 3.10.2016. - 10.10.2016.

POVrĆE 3.10.2016. - 10.10.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Beograd klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

14. oktobar 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 19.00 24.00 22.00 - dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 18.00 23.00 21.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 22.00 24.00 23.00 - dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene dobra

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 70.00 65.00 bez promene dobra

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 19.00 23.00 22.00 pad dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 10.00 13.00 13.00 pad dobra

2 Boranija (olovka) Domaće kg 60.00 80.00 80.00 - vrlo slaba

3 Boranija (šarena) Domaće kg 80.00 80.00 80.00 bez promene vrlo slaba

4 Boranija (žuta) Domaće kg 80.00 100.00 100.00 rast vrlo slaba

5 Brokola (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 100.00 rast vrlo slaba

6 Celer (sve sorte) Domaće kg 50.00 60.00 50.00 rast prosečna

7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 20.00 30.00 25.00 bez promene dobra

8 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 pad dobra

9 Kelj (sve sorte) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 - vrlo slaba

10 Krastavac (Kornišon) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 pad prosečna

11 Krastavac (salatar) Domaće kg 45.00 65.00 60.00 rast dobra

12 Krompir (beli) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

13 Krompir (crveni) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

14 Kupus (sve sorte) Domaće kg 15.00 20.00 20.00 bez promene dobra

15 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 350.00 350.00 350.00 bez promene dobra

16 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 20.00 20.00 pad slaba

17 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 20.00 25.00 25.00 bez promene dobra

18 Paprika (Babura) Domaće kg 90.00 105.00 100.00 rast prosečna

19 Paprika (ljuta) Domaće kg 70.00 100.00 80.00 rast dobra

20 Paprika (ostala) Domaće kg 65.00 100.00 75.00 rast dobra

21 Paprika (šilja) Domaće kg 80.00 95.00 85.00 rast vrlo slaba

22 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 250.00 260.00 260.00 pad vrlo slaba

23 Paradajz (chery) Domaće kg 150.00 150.00 150.00 - vrlo slaba

24 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 95.00 95.00 95.00 - vrlo slaba

25 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 65.00 80.00 75.00 rast dobra

26 Paradajz (zeleni) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 200.00 170.00 pad slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 125.00 125.00 pad dobra

3 Breskva (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 120.00 120.00 bez promene vrlo slaba

4 Dunja (sve sorte) Domaće kg 100.00 110.00 100.00 pad vrlo slaba

5 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 150.00 pad prosečna

6 Grožđe (belo Afuz Ali) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 80.00 rast prosečna

7 Grožđe (belo Italija) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 100.00 rast slaba

8 Grožđe (belo Smederevka) Domaće kg 50.00 50.00 50.00 - vrlo slaba

9 Grožđe (belo ostale) Domaće kg 80.00 110.00 80.00 pad prosečna

10 Grožđe (crno Hamburg) Domaće kg 80.00 85.00 85.00 rast dobra

11 Grožđe (crno ostale) Domaće kg 70.00 95.00 80.00 bez promene dobra

12 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

13 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 35.00 50.00 45.00 bez promene prosečna

14 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 35.00 50.00 40.00 bez promene dobra

15 Jabuka (Gloster) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 - vrlo slaba

16 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 35.00 45.00 40.00 pad dobra

17 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 pad dobra

18 Jabuka (Mucu) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

19 Jabuka (ostale) Domaće kg 40.00 60.00 40.00 rast prosečna

20 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 80.00 85.00 85.00 - vrlo slaba

21 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 125.00 120.00 pad slaba

22 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 90.00 95.00 90.00 rast prosečna

23 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 100.00 110.00 100.00 - slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 250.00 300.00 280.00 bez promene 11-15

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 130.00 115.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 1740.00 150.00 bez promene 6-10

6 Prasad 16-25kg sve rase 160.00 190.00 170.00 pad 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 180.00 200.00 190.00 bez promene 16-20

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 180.00 160.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 200.00 220.00 215.00 bez promene prosečna

2 Bikovi >500kg SM 230.00 240.00 230.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 180.00 185.00 182.00 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 18.00 24.00 23.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 pad prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 rast slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 35.00 50.00 40.00 pad slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Kom bajn Đu ro Đa ko vić za ku ku ruz i pše ni cu. Tel: 063/200-483.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed-nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da-jem se tvo spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap te rom. Tel :064/0 63-24-3 4 .

• Prodajem traktor Ma sej Ferg us on 8160 od 200k s i kombajn N ow holand 8070 sa kukuruznim adapterom. Tel:062/4 51-25 2.

• Komb aj n Zmaj 142 Sečka Heder na pr-od aju. Tel : 063/20 0-483.

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. Tel: 0 60 /067-01- 45.

• IMT 560 bez ulaga nja u odlič no m st-anju. G um e skoro n ove, r egist ro van, gar ažiran. Ra dio sam o lagane po sl ove - pr sk an je , seja nje , bali ra nje, razba civanje veštaka, košenje i tran sp ort. Te: 069/5-57-00-41.

• Pr odaje m traktor U r sus 3 55C i dvobrazdni plug. Veoma pov oljno. Tel: 06 4/97 6-01-93.

• Ursus C335, registr ov an. Tel: 064/37-0-23-12.

• Torpe do RX 170. T rakto r u d ob rom s tanju, za ostale in forma ci je poziv na broj tel. Može zamena za manji tr ak tor. Tel : 063/776-7828.

• Prod ajem tr aktor IMT57 7 uz priklj uc ne mas ine , 19 83 go diste -5 brzina, hidraul-icni vo la n. u voznom stanju. Cena traktora 4000 eura. Tel: 069/162 -52-45.

• Ko mbaj n za be rbu. Komb ajn je u ispravnom stanju. Spreman je odmah z a rad.Tel: 0 22/584 -7 15.

• Pr oda jem IMT trak tor go dina proiz vod-nje 200 2, prvi vla snik, u odličnom stanju, komp resor. Tel: 06 4/216-61-94.

• Zetor 4911, odličan. Tel: 0 22 /432- 237.

• IMT 539, 2010. godina fabričko st an je. Tel: 069/161-77- 38.

• Pr odajem trakt or IMT u dobrom stanj u,-prvi vlasnik,1982 god,moze dogo vor. T el: 022/246-41 -78.

• Traktor Ursus 904B, prednja vuča, 90 konja. Tel: 064 /33 5-46-89 .

• MTZ traktor, u odličnom stanj u. Tel: 064 /2 56-24-15.

Pogon mot ora Lombar dini 12KS d izel , u odličnom stanju, sve ispravn o. Tel: 062 /9-73 -00-12 .

• Na prodaju tri Rakovice. Rako vi ca 60, 1975. god. 2500 EUR,Rakovic a 65 , 1987. god, 3.500 EUR i Rakovica 65, 1989. god. 4.200 EUR. Tel: 0 63/531 -15 5.

OPREMA

• Pr odajem polovne delo ve sa trak tor a IMT 533 sta r 9 godin a i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 022 /3 12-314 i 06-2/112-7 0-90.

• Prodajem traktorsku frezu I MT. Te l: 0 64/161-5 5- 09.

• Pr od ajem se jalic u za k uk uruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/80-0 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel : 064/289-77 -8 4.

• P rodajem tifon fi 110dužina creva 3 00m. T el: 063/ 21 2-399.

• Prodajem polov ne delove IMT 539 star osa m godi na i dvoredni Oltov špartač kukur uz a. Tel: 062/112 -70 -90 .

• Prod aj em pum pu za na vo dn javanje Vilager dizer u delov im a. Tel: 060/584- 01 -83.

• Prikolica Zmaj na pr od aju. Te l: 063 /200-483.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj u. T el : 06 4/516- 97- 10 .

• Pol jo mehaniz ac ij a- pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek tor . Tel: 0 62/848- 81 -08.

• Kardansko Izlazno vratilo MTZ 820, 920, 1221.Tel: 0 64/232-18-80 .

• Presa John De er e 33 6A u odličn om stanju, g aražira na . Bez ulaganj a. P roletos u rađ en i komp le t petljaci. Sa tanji rim a, nosačima (s ve n ovo) i rem on to van kli p stavlj en i novi ležajevi i šine za vođenje kl ip a. Tel : 064/136-20-90.

• Prodajem b era č Zmaj 22 2 i li menjam za balirku, uz dop lat u. Tel: 06 3/825-65-1 4.

• Šestore dni adapter za suncokret za Deutz F har. Tel: 066 /4 55- 540.

• Prodajem IM T četvoro redni šp ar tač za k uku ruz sa nov im kuti jama za đubrivo.U odličnom s ta nju. T el: 066/312-736.

• Prodajem berač Zmaj 223 19 8 8g .Te l: 063 /1 62 -06-46.

• Samoutova rn a prikolica za seno . 1991 godiste ima kardan i no zeve. T el: 063 /8-82 -51-04 .

• Dobro oču van ra st urivač veštač kog đ ub-riva. Korišćen samo jednu se zo nu. Tel: 0 63 /5 75-040.

• Kosačica sa g nječili com, S IP 165G, 20 03 godište. Prvi vlas nik . Korišć ena za sops-tvene potrebe. U ispravnom stan ju . Tel: 0 65 /514- 20-5 5.

• Prik ol ica pot pun o ispra vn a 5.5t nosivos t met alne s tranice i pa tos nigd e nije trula i ma rinfuzu s a lev e strane i ispust na patosu tubele s gume . Tel:065/517- 92- 95

• Si lo komb ajn S ip . U odličnom stanju, malo ko ri šćen. Tel:0 63/54 4-390.

• Prodajem IMT dvobrazdni pl ug. Tel :0 66 /312-7 36 .

• Trak to rs ka prikoli ca. Nosivost prikolice do 3 to ne. Tel:063 /714- 98 -5 9.

• Set vo spremač marke P an onija 3m š irine s a 30 kom veli kih s o pr uga ve či nom s u s ve n ove i pač ij i m nogam a samo oš trečim iz radi on ice Hu đi k Tem erin im a dva ro tora uba čeni novi lež ajevi z nači setvospremač u ekstra st anju. Tel:061/200- 32 -17.

• D vobraz dni plug – Slavonac. Stanje od-li čno. Tel :0 63/88 2- 51-04.

• Vuč ena tanjirača Ferokop 40 di skova. T el: 066/455 -540.

• Rotori za drljaču u dobr om s tanju, mož-da 2-3 lež aj a za menuti. Kupljen i zbog nadogradnje i tako o stali. Te l:064/249 -1-7-02.

• Tešk a dr lja ča 5. 5 m etara. Nova, ne-korišćena dr ljača 2016 go d, menj am z a traktor 70-100 konja. Hidra ul ika. T el:065/250-6625.

• Prodajem b era č Zmaj 22 2 i li menjam za balirku, uz dop lat u. T el : 063/ 82 5-65-14.

• Setvospremači prodaja. Tel: 063/83 2- 8373 , 022/301 -7 51.

• N a p ro daju vučene i noševe V tanjirače. Tel: 069/771 -6 51, 0 22 /2 30-17-51.

• Na prodaj u prikoli ca 5.5t, m etalne s tranice i pat os, rinfuz a sa lev e strane , ispust na patosu, tubeles gume . Tel: 06-5/5 17 -9 2-95.

• Na proda ju M otokult ivator IMT 506 u ispravnom stan ju . Tel : 063/ 370-150.

• Na p rodaj u alko farmer 2002 god malo radi al . Tel: 06 2/364-442.

• N a prodaju Dvobrazni plug – Slavona c. Tel: 063/882-5104.

• Na prodaju B era č SI P EKO 3 500. Berač u besprekor on om stanju, kao nov! 1991. godište . Tel: 0 63/882-51- 04 .

• Na p ro daju krunja č za ku ku ruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400 mm . Tel : 022/476-092.

• N a pro daju Vi ki ng mb 400 kosil ica n ov a kosilica, samo dva puta košeno . Tel: 064 /56 7-36-63 .

• Na pro da ju šestore dni adapter za suncokret za Deutz Fh ar . Tel: 0 66 / 455-5-40 .

• Na p rodaj u rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr , radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično očuvana. T el: 06 3/886- 97-17 .

• Na prodaju presa marke internacional . Tel: 0 64/ 214-92-15.

• Na pro daju Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos-na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registrovana . TeL: 0 22/ 265-61-1 1.

• Na pro daju Prek rup ač, pro izvođač Osijek, u solidnom stanju . Tel: 06 2/8 19 -0 4-39.

• Na p rodaju Motokulti vator M io sta nd ard 4KS, s a pr iključcim a (veći na je sa mo-gradnj a), b en zin, gumeni točkovi, cena dogo vo r. Tel: 062 /819-04 -39.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 e vra.Tel :060/67 0- 36-60 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še-purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel. 064/516 -97 -10.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193-97 -07 .

• Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl jaču, branu sve za Salaše i Etno k uće. Te l063/193- 97- 07.

• Pro dajem krunj ač , pre krupač Odžački, vagu Lib ela Cel je, mer i 3 00 kg u odli čnom sta nju, po ljoprivr ed nu etno i dr ugu antiku za salaše i etno kuće. Tel : 063/19 -39-707 .

ZEML JA , PLACEVI , KUĆE, STANOVI, LOKAL I

• Prodajem kuću u S taroj Paz ov i od 150m 2 sa pratećim obje ktima na pla-cu od 18 ari. S truj a, voda, tel efon, pli n. Povo ljno za bav ljenje p oljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/ 31 2-914 i 062/ 11 2-70- 90.

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikin cima. Te l: 063/766- 43-20.

• Da jem Jarku k od S remsk e Mitrovi ce 4,5 ha obradive zemlje u komadu. Tel:0 61 /1-65-89-98.

• Prodajem b aš tu površ ine 0 ,75 jutara kod Va šarišta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 02 2/684- 607 i 060/505-19-99.

• Pro dajem ze mlju od 8 i 6 ar i blizu sel a pogodno za voce, vinograd il i baštu. Tel: 063/19- 39 -707.

• P ro dajem kuć u 100m2 u Rivici s a pratećim objektima na 10 ar i placa. Tel: 022/21-00-369.

• Prod ajem dve njiv e od 8 i od 6 ari blizu se la u K raljevc im a p ogodne za sve vrste voća i vi no grada. Tel: 0 63/ 19 3-97-0 7.

• P ro dajem kuće u Ša šincim a, S ave Z de-la ra 38, druga kuća Svetoza ra Mil etića 9 2a , 28 a ri bašt e i ju tro zemlje .Zain-tereso va ni doći lič no na adr es u Save Zd-elara 38 Ša ši nc i.

• Prodajem dvor išni st an po luname št en 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. T el : 627- 92 6 i 0 64/400 -2 3-9 6.

• P roda jem neiz gr ađeno g ra đe vinsk o zemljiš te, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26 ,3 4 ara. Te l: 063 /8 53-25-70.

• Pro dajem u jednoj celini dve njive po re d glavn og puta u B restaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23 -16.

• P rod aj em 1. 20.98 ha zemlje u Šašincima pored puta kod vaš ar a. Tel : 063/72- 98-463.

• Prod ajem kuću u S re mskoj Rači. Kom-pletno renov iran a. Lokal. Ogroman plac. Povo lj no. Tel:065/3 91-19-14.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/248 -0 11.

• P rodajem kuć u ( tri celi ne ukupno 200m2 le gal no)sa dvo ri štem 10 ari , pom-oćn im objek ti ma, uži c ent ar Mitrovi ce. Lok aci jska doz vola z a g radnju. Po go dna za malu privredu i stanovanje. Tel: 063 /7-793-17 2 i 02 2/62 5-380 .

• Prodajem pol jo privr ed no zemlji štlj u B ačincim a povr šin e 4 jutr a i frta lj potes C ig lana uknjižena, cena po dogovo ru . Tel: 069/12 8-44-20.

• Prodajem 75 ari zemlje u No ćaju. Tel: 063/248 -01 1

• Proda jem kuću 165m2, severno od Plani ns ke. Te l: 062/8 69 -98-43

• Prodaje m kuću na Cr ve noj česmi u Sremsk oj Mitr ov ic ici, 180m2 d ve stambene jedinice plus ga ra ža. Te l: 06-4/173-9 7- 16

• P ro dajem kuću v ike nd na se lje Ležimir 220 m2 infrastr uktura sva, plus pomoćni objekt i 60m2. Tel: 0 69/617- 72 2

• P rodaj em 54ara zemlje B eš enovački Prnjavor atar Horvat ov ac. Te l: 063/ 152 -50-00

• Proda jem kuću u Laćarku 9 5m2 ili me-nj am za stan u

Sremskoj Mitro vi ci. Te l: 064/5 63-92-06

• Pr odajem k uć u u centru kod Bolnice - za mena. T el: 064/03 9- 18-65

• Hi tn o i po voljno prodajem ili izd aj em kuću na s prat 90m2 sa loka lom 50m2 u Hesn i, CG na gas, kaljev a pe ć. Prodaja 36.5 00 evra, izdavanje 150 evra mes eč-no. Te l: 064/ 70 0-5 9-46

• P rodaj em kuću u M ariborskoj ulici Despota Ste fa na . T el: 063 /3 21 -2-55

• P rodajem kuću u Šalabari Planinska ulica. 36.000 e vra. Tel: 0 63/32-12-55

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 ari blizu sela u Kral jevcima o god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 0 63/193 -9 7-07.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 ev ra. Tel:-064/430-23- 16.

• Pro da jem Jarku k od S remsk e Mitrovi ce 4,5 ha obradive zemlje u ko ma du. Te-l:061/ 16 5- 89-98.

• P ro dajem baš tu p ovršine 0,7 5 jutara kod Vaš ari šta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 022/ 68 4-607 i 060/505-19-99.

• Pr odaje m zem lju od 8 i 6 ari bl izu sela po godno za voce, vinograd ili ba št u. Tel : 063/19-39-707.

• Prodajem kuć u oko 200m 2 na placu 6 ari , delim ič no nameštena, CG , pa rk-et, sanit ar n i čvor, au to mehaniča rsk a radionica sa komorom u Laćar ku . Tel: 00436606 888249.

• Pr odaje m kuću na p la cu 5 ari ulica Petra Preradovića 108. Tel: 064/ 41 8-04-46 i 022 /487-606.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. Te l: 063/2 48-01 1.

• P rodajem u se ljivu kuć u zona cen ta r do bonice u Sre mskoj Mi tr ovici i dva katasta-rski odv oj en a placa 5 a ri 4 sobe, 3 kup-atila i 2 kuhi nj e, 2 dnevne sobe, cena po dogovoru. Tel: 62 8-130 i 063 / 894-83 -3 6.

• Prodaje m kuću s eosko d omaćin stvo u dobrom stanju, Donji Petrovci. Tel: 02 2/ 627-80 5 i 022 /6 28 -850.

• Prod aje m kuću u Ležimiru odmah useljiv a na 11,5ha pl ac a, bašta – voće cena po dogovoru. Tel: 064/08 2- 71-40 i 064/479-25-26 .

• Prodajem p lac 1 3,5 ar i, izlaz na dve ulice Šećer So ka k. Tel: 061/ 635-05 -18.

• Pro da jem jedno ju tro ze mlje n a i zl asku iz L aćarka prema Martincima na dr um u. Tel : 062/87 7-83-80 .

• P ro dajem kuću u centru, može zamena za s ta n. Tel : 064/ 24 0-62- 54.

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikinc im a. Tel : 063/766-43- 20 .

• Proda je m kuću 10 0m 2 u Rivici sa pr-atećim objektima na 10 ari pl ac a. Tel: 0 22/21-00-36 9.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 6 27-926 i 06 4/400- 23 -96 .

• Izda je m nameš te nu garsonjeru u priz-eml ju naselje Orao, Sremska M itr ovica. Te l: 022/624-765 .

vIzdaj em dvo sob an stan u cent ru Srems-ke Mitrovice sa daljinskim gre jan jem. Te l: 06 4/011-3 2-25.

• Izdajem garson jer u u Novo m Sadu u ulici Kraljevića Marka 53 /25 . Te l:022/ 61 3- 429.

P OL JOPRIV RE DNI P RO IZVODI

• P rodaje m do maću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 66 1-312 i 0 69/388 -83 -99.

• Prodajem sad nice, r ez nice š vedskog energetsko g drveta, seče se posle tri godine, Go jk o. Tel: 063 /109- 88-99.

• Prodajem mak ručno rad je n. Tel: 062/13 5-79-16.

• P ro dajem o čišćen lešnik 1.00 dinara kil-og ram. Tel: 0 62/466-220 .

• Pro dajem či st hum us od ovaca i koza urađena analiza. Tel: 060/ 44 3-20-6 6 i 022/4 43 -2 06.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 14. oktobar 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem rakiju šljiv ov icu. T el : 022/ 661-312.

• P rod ajem ko zije mle ko, sir i surutku, kućna dostava. T el:661 -312.

• Pr oda jem kozije mleko sir i sur ut ku. Te l. 02 2/ 66 1-312 .

• Kupujem s em e lubenice Mauzerke 100 kom ad a. Tel : 06 2/514 -0 05 .

• Pr od aje m bal iranu d etelinu sladištena ispod krov a. Tel: 063/73 3 -8 8-55.

• Prodaj e m seme graorice, mešan a grao-ri ca i zob, stočni grašak Angel a. Tel: 06-3/808- 61-79.

• Prodajem stočno brašno, 6 to na.Tel : 069/6 40-7 85.

• Pr od aj em jabuke kupljenu i gradiran u. Te l: 063/ 139-19 -7 5.

• Sve ža rukom brana aron ij a u rinfuzi . Rod 20 16 . P roizve den a u Sr bi ji . Neprskana. Organski uzga ja na . 200 d in/kg. Za veće količine dogo vo r. Tel : 063/313-691.

• Prodajem soju rod 2015. go d. Tel : 06-3/581 -8 12 .

• Prodajem baliranu detelinu oko 350 k om. Te l: 0 22/661-004.

• Kukur u z veštačk i suv rod 2 016. izuze-tan kv al itet sa j ako malo l om a, s ušenje na niskim temperaturama. Te l: 064 /84-0-63-51.

USL UGE, POSLOVI

• Pot reb an r adnik z a rad na poljoprivre-dnom i man ju. O zbil jan, da nije kr iv ič no kažnj ava n i da zna ru ko va ti sa po ljopr-ivre dnim maš ina ma. T akođe p otr ebna i slobodn a žena. Besplat an s tan i hrana. Plata po dogovoru . Tel: 0 65 /3 00-39- 57.

• U sl uge fi lterisanja vina i raki je. Tel: 0 64 /29-86-25 3.

• Potrebn a radni ca za ob uku i rad Fo rt-un i foto za duži peri od za vršena sr ednja š ko la poznavanje e ng leskog j ez ika, rad na računaru. Ostaviti SV u radnji. Tel:063/ 779 3- 17 2 i 0 22 /6 25 -380.

• Dip lo mirani mat em ati čar daj e č asove s vi m uzrast im a, pripre mam učen ike za za vršni i prijemni ispit. Dolazim kod Vas. Tel: 022 /611 -622 i 062 2/617 -525

• Potr eb na odgov orna ž ena do 55 go din a za pom oć pokre tn oj bolesn ici 24 s at a i doži vo tnu brigu u zamenu za konforan stan blizu centra. Tel: 064/490- 45-81 i 06 4/490-46-22.

• S li kam port rete u svim tehnikam a (olovka , pastel, ulje) prodajem s like (ul ja na pl atnu, akvareli i druge tehnik e). Tel: 06 2/ 971 -37-5 2.

• Potreb na nezapos le na žena d o 55 godi-na za d oži votnu br ig u pokre tn e bolesn ice 62 go dine u zamen u za s uper konforan stan blizu centra. Tel: 064/490 -4 5-81 i 06 4/ 490-46-22.

• Časovi mat emat ike za os novce i srednjoškolce. Nebo jš a. Te l: 0 65/39-11-9 14 .

DOMA ĆE ŽI VOTIN JE

• Prodajem k r avu crno beli holštajn, ste-on a. Tel : 0 69/66 8- 206.

• Prodajem četvoro jarić a. Tel: 064/ 030-2 9- 96.

• Prodajem dva bela pulin a. Tel: 060/5-84-01-83.

• Prodajem dv a jarca. Tel: 661-3 12 .

• Prod ajem t ri krave umat ičene friške muzare idu u pašu, Su se k. Tel: 0 21/878-0- 25.

• Prodaje m 13 ko za starost i od 1- 3 godine daju do 3 litre mlek a. Tel: 064 /1 23-96- 41.

• Proda jem 20 jarića stare mesec dan a. Tel: 0 64/12 3-96-4 1.

• Proda jem krave r ase hol štajn, fa rm a od 35 grla, krave su umaticen e. Tel: 0 64 /0-69-13- 62 .

• Pr odajem manguli cu drugopraskinju sa pet prasića. Tel:064/239-46-62.

• 5 s vinja , od 1 00 do 200 k il a žive va ge star e o ko 8 meseci , o rga nski h ra njene, be z konce ntr ata a dit iva i he mije. Hr anjene ko pr ivom, jec mo m, ovasom, kukuruzom i tritikalo m. Tel : 062/177- 32-37 .

• Hitno prodaj em sjarne koze, 5 s jarnih koza i 1 Jarca z a priplod od 1 5 mes ec i. Ukupno 500 EUR. Može dogovo r. Tel: 061/ 299-11 -2 5.

• Prodajem dva mu ška t ele ta z a 900 EU R. Za više informacija pozvati. Te l: 060 /316-5 8-90.

• N a prodaju tovne svinje, težine 100-17-0k g. Tel: 0 62/767-090.

• Proda jem prasiće od 20- 25kg i jaganjce od 25-30k g. Tel: 06 4/183-70 -22.

• Pr oda jem ko bilu žd rebnu lipicanerku, može zamena za auto do 1600 EU R. Tel: 06 2/194- 73 -65.

• Prodaje m 2 ovce (Cigaje) sta re 3 godine (cca 60kg) po c eni od 100 ,00 rs d/ kg i 3 ženska ja gnjeta (Cigaje) sta ra 3 meseca (cca 30kg) po ceni od 300,00 rsd/ kg. Tel: 0 64/871-1 0- 59.

• Jar ac st ar osti 6 mesec i, odlič n og p orekla. Rasa alpina. Neumatiče n. Tel: 064/198 -7 6-15.

• Prodaje m ovce, najvi še texel. Od texe la ima 2 ovna, 8 ženk i, 2 šilj-ež anke, 3 m uška jag nj eta. Tako dje prodajem i šarole , od k ojih im am 2 o vc e i jedn o jagnje. Pore d šaro lea , prodaje m i d ve ovce vinterb erg , j edna ov ca je melez vi nte rbe rga i ša rolea i d ve šiljež anke, melezi vinterberg i texel. Te l: 06 0/72 0-06-08.

• Na prodaju jaganjci za klanje, od 25 do 35 k g. Tel: 0 65/254-04 -32.

• Pr odajem kravu sa ž enskim teletom 2 5 do 30 l itera m leka, i 6 meseci steonu junic u. Tel: 064/ 140-12- 26 .

• Pr od ajem tri ko ze fra nc uska al pina, dva j arca, četi ri jare ta, ko ze daju 10 l mle ka dnevno, j arac o d jedne godine, fr ancus ka alpina od dve, nemačka alpi-na.Tel: 065/85 3- 43-17 .

• DU LEX TIM d oo vrš imo ot ku p svinj a u klasi ov aca, j unadi i tel adi – n ajpov ol jn ije cene. Informacije tel efo no m: 069/ 773 -7 84.

P LA STENIC I, ST AK LENICI

• Prodajem pocinkovani plastenik 30x5 m. Tel:066/ 312 -736.

• Na pro daju dve du vanske sušare s va-ka po 6 0 rama n a gas, sa dilica 4 red a za d uv an (obična) i plastenik dužine 30m x 8m .Tel: 0 63 /8 32-35-70.

• Pr odajem pri kolicu sa 40 ko šnica AŽ Standar d, 8 00 ožičenih ramova, 4 nukleus a.. Tel: 061/1 74 -21-46.

P ČE LARSTVO

• Prodajem 18 pčeli nj ih društav a na po 10 LR ramova i 5 p če li njih druš tava na po 2 Fa rarov a nastavka . P če le se mogu videti i pregle da ti.Tel: 0 22/ 673-44 7.

• Prodajem 15 k ošnica Rodna Voja sa dr uštvima, n a tri nastavka. Cena po dogo vo ru. Tel: 0 22 /487-049 .

• Podajem 10 pčelinj ih dr uštava UAŽ - standa rd ko šnicam a, smešten ih u dem-on ta žni paviljon. Cena po dogovo ru. Te l:0 64/227-28-71 . KUĆ NI LJU BIMCI

• Na pr odaju čist ok rvni hajk om kun ići svih uz ra sta od m es ec dana pa do odr-aslih mužjaka i ženki za priplod . Tel: 0 63/ 56 4- 166.

• Na pr odaju prošlogodišnje kokinkin e. Tel: 061/215-45 -94.

• Leghorn. Petao i 4 kok e. Tel: 064/12-8-10- 72 .

• Haj ko m i pa non be li kun ići, staros-ti mesec d ana, cena je po mesecu starosti. Tel: 064/12 8-1 0-72 i 061/623-9 0- 24.

MOTORN A VOZIL A

• Pro da jem Ford Fiestu go din a proiz-vodnje 20 04, oc ar inj ena i Reno 5 godina proizvodnje 199 5. Tel: 064/370- 45 -93.

• P rod ajem Jugo IN go dina proizv od nje 20 08 sa plinom p lus četiri zi msk e gume, registrovan u odličnom stanj u. Tel: 06 9/ 13 -32-1 32.

• Kup uj em a utomo bi le i spravne, neispravne havarisane do 2.000 evr a. Tel: 069/1 33 -2 1-32.

• Pr odaj em lad u limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/55 3- 570 i 060/5-53-35-70.

• Pr od ajem R en o S enik 1,9 TD, godina proizvodnje 200 5. Tel: 063/80 0-32- 75 .

• Pr od aje m Fiat Punto go dina proizvod-nje 200 2, benzin ac 4-oro v rata , rađen za Nemačko tržište. Tel: 063/52 9- 672.

• BM W be nzin 2004. godišt e, re gi strovan 3 .8 00 evra može zamena za jefti ni ji. Tel: 0 63 /531- 620.

• Kup uj em a utomo bi le i spravne, neispravne havarisane do 2.000 evr a. Tel: 069/1 33-21-32.

• P rodaje m Jug o Koral In , god ina pro-izvodnje 2007, sa plinom, cena 900 ev ra. Tel: 0 60 /080 -53-31 .

R AZ NO

• Otk upljuj em vunu Cig aje, Pr amenke, Vitenberg, Ilde france. Tel: 022/4 43 -206 i 060/ 44-32-066

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661- 21-81.

• Prodajem tuje za živu ogradu. Tel: 022/5 57-63 0 i 063/703- 44-54.

• S ilo ćelije 45t, v ag a, pakerica 5-50 kg na prodaju. Tel:063/200-483.

• Prodajem dva ručno rađena inkubatora kapaciteta 60 i 120 jaja, vrlo povoljno. Tel:064/214-64-59.

• Prodajem krunjač, prekrupač Odžački, vagu Libela Celje, meri 300 kg u odličnom stanju, poljoprivrednu etno i drugu antiku za salaše i etno kuće. Tel: 063/19-39-707.

• Prodajem hladnjaču za mleko od 13 -1600 litar, prikolicu Dojčfar sa 23 noža i sejačicu za žito od 2,5 metra. Tel: 00/385-915-105-461.

• Prodajem krunjač sa 4 rupe, velikog kapaciteta 6t na sat.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

- Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/193-97-07.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mesacem loziste skoro novo. Tel: 063/816-4750.

• Mašina za krunjenje i mlevenje kukuruza "Odžaci" u odličnom stanju. Tel: 064/987-13-06.

• Na prodaju krunjač prekrupač Odžaci u jako dobrom stanju. Tel: 064/573-04-47.

• Krunjač/prekrupač Lifam u ispravnom i veoma dobrom stanju. Tel: 064/573-04-47.

• Bosch pumpa za traktor Rikard Bencic Rijeka. Neispitana. Mislim da je ispravna. Tel: 064/810-72-58

• Nova muzilica diva garancija godinu dana, saljemo na kucnu adresu. Tel:022/555-178.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mesacem loziste skoro novo. v063/816-4750.

• Krunjač za kukuruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm. Tel:022/476-092.

• Prodajem krunjač sa 4 rupe, velikog kapaciteta 6t na sat. Pogon motora Lombardini 12KS dizel, u odličnom stanju, sve ispravno. Spreman za rad. Tel: 062/973-00-12.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356.

• Prodajem gramofonske ploče longlej, singlice narodna, zabavna i strana muzika. Tel: 063/80-70-116.

• Izdajem garažu u naselju Matije Huđi u Sremskoj Mitrovici. Tel: 022/622-355.

• Prodajem peć na čvrsto gorivo i manju peć na plin. Tel: 627-761.

• Prodajem balkonska vrata 210dž80 vakum staklo, Slovenijales. Tel: 060/325-24-77 i 022/568.

• OSB ploče za podaščavanje krovova. Cena296din/m2. Prevoz na adresu kupca. Tel: 062/437-236.

• Prodajem parket jasen 600h70, i hrast 500h62. Tel: 065/81-50-865.

• Na prodaju Motor za Zetor 3 cilindra, kompletan , novije generacije. Zetor 4711, 5011...Tel: 063/858-66-80, 063/879-73-35.

• Proizvodimo i prodajemo kontejnere za rasad povrća i cveća, sa 35 rupa, 60, 66, 73, 104 i uskoro sa 240. Tel: 062/200-678.

• Prodajem Moravin rotacioni inkubator kapaciteta 16.000 jajeta. Tel: 060/619-11-60.

• Na prodaju Bosch pumpa za traktor Rikard Bencic Rijeka. Neispitana. Mislim da je ispravna. Šaljem kurirskom službom ili lično preuzimanje. Tel: 064/810-7258.

• Prodajem plasticne cisterne od 1000l. cena 75 eura, za vece kolicine dogovor. Tel: 062/851-8899.

• Na prodaju Cisterna za skladištenje nafte od 2000l. Tel: 069/119-5703

• Na prodaju ispravna muzilica, stara godinu dana. Tel: 064/466-5090

• Na prodaju nova kanadska prskalica za cveće, travu, metalna sa ventilom za regulisanje protoka vode. Tel: 063/557-477.

• Na prodaju nova muzilica Diva, pod garancijom od 18 meseci, providna kanta 20 litara. Tel: 022/555-178, 062/555-178.

• Na prodaju nove muzne gume, pakovanje od četiri komada.Tel: 022/555-178, 062/555-178.

• Na prodaju nov razvodnik mleka, niklovani, odgovara za više proizvođača muzilica. Tel: 022/555-178 , 062/555-178.

• Na prodaju Tomas pumpa za navodnjavane, 350 l/min. Tel: 062/819-0439.

• Prodajem staklenu nategu za vino, kao novo. Dužina je 80 cm. Koristi se za degustaciju pića. Tel: 064/198-7615.

• Prodajem kazan za rakiju. Tel: 064/888-60-92.

• Na prodaju stočne vage. Tel: 022/461-662.

• Na prodaju plastične rezervoare-bazene, u dve dimenzije 5x2 metra od 10.000 litara i 2x2 metra od 4.000 litara, dubina bazena je 1.2 metra. Materijal izrade je stakloplastika. U gornjem delu su potpuno otvoreni. Tel: 064/115-36-05.

LIČNI OGLASI

• Momak 47/178/73, crn, zgodan, traži iskrenu, zgodnu devojku do 37 godina za ozbiljnu vezu, brak, koja ume da voli i da želi da bude voljena. Tel: 063/355-653.

• Udovac, 49 godina, želi upoznati žensku osobu od 45 do 50 godina radi druženja, eventualno braka. Tel: 066/421-739.

• Penzioner bez obaveza 58 godina antialkoholičar, materijalno i stambeno obezbeđen traži ženu radi braka do 60 godina.Tel: 065/455-10-98.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Muškarac 49 godina sam, bez roditelja traži ženuod 33-40 godina radi braka i porodice. Tel: 064/36-55-896

• Fakultetski obrazovan muškarac, situiran sa imanjem, nepušač iz Sremske Mitrovice, traži ženu koja može da ima porodicu. Tel: 064/542-12-77.

• Tražim ozbiljnu ženu za brak od 25 do 40 godina. Pekar. Tel: 064/41-386-43

• Tražim ženu za pomoć u kući ili za udaju do 70 godina. Tel: 064/55-19-159.

• Tražim ženu za ženidbu koja može da ima porodicu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Situiran slobodan muškarac traži slobodnu ženu do 45 godina za druženje i eventualni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1914. oktobar 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

MARKETING 063/8526-021

Po sle pre gle da isto rij skog raz vo-ja i na stan ka ko nja kao vr ste, tre ba lo bi se upo zna ti sa ne kim

me đu sob nim ve za ma iz me đu ge ne-ti ke, upo tre be ko nja i pri me nje ne se lek ci je i raz vo ja po je di nih ti po va ili ra sa. Po sto je od re đe ne raz li ke u gra đi te la, za vi sno od ra se ko joj ži vo-ti nja pri pa da. Me đu sob ni od no si, du-ži na i pro por ci je po je di nih ko sti ju te la su fak to ri ko ji uslo vlja va ju naj bit ni je raz li ke u ti pu ko nja. Struk tu ra ko-stu ra je pri mar ni bi o lo ški fak tor ko ji uslo vlja va da sva ka ra sa iz gle da dru-ga či je. Od no si iz me đu ko sti ju ske le-ta,kao i krak te ri sti ka ra se na sta li su u du gom pro ce su se lek ci je bi lo pod uti ca jem pri rod nih uslo va ili pod uti-ca jem smi šlje nih uz ga ji vač kih me ra čo ve ka.

No ni us je ra sa ko nja ko ja je do bi la ime po nje nom osni va ču tj. po osni-va ču ra se an glo nor man skog pa stu va či je je ime bi lo No ni us. Ovaj pa stuv oždre bljen je u Nor man di ji 1810. go-di ne od oca Ori o na, en gle skog pu no-

krv nja ka i maj ke (ko bi le) iz Nor man-di je. Ovog pa stu va u vre me na po le-o no vih ra to va 1815. go di ne za ro bi li su austrij ski voj ni ci kod Laj pci ga i sme sti li ga u ma đar sku er ge lu Me zo-he đeš. Na ovoj er ge li bio je pri pu štan na ko bi le raz li či tih ra sa (arap ske, li-pi can ske, en gle ske i dru ge) i da vao je vr lo do bro po tom stvo. Zbog do brih na sled nih oso bi na ovaj pa stuv bio je u pri plo du pu ne dva de set i dve go di ne.

Si no vi ovog pa stu va ta ko đe su do-bi ja li ime No ni us stim što se sva kom ime nu do da vao i rim ski broj ko ji je ozna ča vao red ždre blje nja pod mlat ka (No ni us I, No ni us II, No ni us III itd.) a za čet nik ove ra se je imao ime No-ni us Se ni or.

Po sto ja lo je ukup no če ti ri li ni je No ni u sa od ko jih su tri li ni je bi le na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je i jed na li-ni ja u Ma đar skoj. U Sr bi ji u da na šnje vre me li ni je No ni u sa po sto je na er ge-li Ka ra đor đe vo kod Bač ke Pa lan ke.

Po sle I svet skog ra ta rad na uz go-ju ove ra se u Ju go sla vi ji od vi jao se u

pri vat nim er ge la ma od ko jih je naj ve-ća bi la er ge la gro fa Elt za u Gra bo vu kod Vu ko va ra. Pr va dr žav na er ge la no ni u sa osno va na je 1920. go di ne u Ka ra đor đe vu. Ta ko đe er ge le Stan čić 1927. go di ne a ka sni je i er ge la Li pik, ko je su uz ga ja le li pi ca ne re uvo de i uz goj no ni u sa.

U po gle du te le sne gra đe no ni us je sve do po lo vi ne dva de se tog ve ka bio pra vi po ljo pri vred ni konj. Gla va mu je ma lo gru blja sa bla gom kon vek-sno šću no sne li ni je, vrat sred nje dug, sna žan i mu sku lo zan sa do brim pre-la zom na trup na ko ji je sred nje vi-so ko na sa đen. Gre ben je vi sok i dug, dok su mu le đa ši ro ka i rav na,spoj kra tak i zbi jen. Sa pi su rav ne ili ma lo ko se.Stav no gu je pra vi lan sa do bro

iz ra že nim zglo bo vi ma i krat kim i čvr-stim ce va ni ca ma i ve li kim ko pi ta ma, a ho do vi su ni ski i ve o ma iz da šni. Pr-sa su du bo ka i ši ro ka.

Do raz do blja iz me đu dva svet ska ra ta raz li ko va la su se dva ti pa no ni u sa i to ma li i ve li ki no ni us. Ma li no ni us je na gre be nu bio vi sok 155 – 165 cm. Ovaj tip no ni ju sa imao je vi še kr vi en-gle skog pu no krv nja ka i bio je ži vljeg tem pe ra men ta, dok je ve li ki no ni us bio vi si ne 165-175 cm imao je vi še kr vi an glo nor man skog ko nja i bio je ma nje tem pe ra men tan. Od sre di ne dva de se-tog ve ka u Ma đar skoj se uz ga ja sa mo je dan tip no ni u sa sa ten den ci jom da se stvo ri do bar sport ski tip ko nja.

Bo je kod no ni u sa su is klju či vo tam ne. Vi še do ra ta i vra na, a ma nje

ala ta. Zbog čvr sto će ko stu ra, sna žnih mi ši ća, do brih ho do va i do bre ću di bio je ce njen kao naj pri klad ni ji konj za ar mi ju i po ljo pri vre du. Rad je oba-vljao na me kom te re nu, uglav nom u ko ra ku.S na pret kom me ha ni za ci je u voj sci i po ljo pri vre di upo tre ba za ove svr he se znat no sma nji la.

No ni us ko nji su po zna ti po svo-joj ve li koj spo sob no sti i sprem no sti za rad, ka ko u za pre zi ta ko i pod se-dlom. Po red to ga su ve o ma iz dr žlji vi pa se zbog to ga ko ri ste u en dju rans tak mi če nju i za pre žnom spor tu. No-ni us je do sta spo ri ji od lak ših ko nja pa se sto ga ne ko ri sti u dre sur nom ja ha nju i ska ka nju pre ko pre po na.

Da nas ih ima naj vi še u Ma đar skoj, ali se mo gu na ći i po ce loj is toč noj Evro pi ,a kod nas u Voj vo di ni (je di na er ge la ko ja ga ima je Ka ra đor đe vo).

20 14. oktobar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

TRE BA SE SE TI TI

Kse ni ju i Go ra na Bu kvi ća iz Gr gu re va ca upo zna li smo u La ćar ku, na ma ni fe sta ci ji Ša-

re ni sa jam „Kuj ni ca na šo ru“, ko ja je oku pi la mno go broj ne pro iz vo dja-če hra ne, kuć nih po trep šti na, zim-ni ce, ukra sa i na ki ta i pro iz vo dja če et no - ro be iz Sre ma, Voj vo di ne i Sr bi je. Me đu be lim ša to ri ma u cen-tru se la oni su bi li, ako ne je di ni, on da jed ni od ret kih, ko ji su do ne li u La ća rak sak si je sa za čin skim bi-ljem. Do ne li su i još ne što na pro-da ju – iko ne na dr ve tu iz ra dje ne pi-ro gra fi jom ko je pra vi gla va po ro di ce Go ran Bu kvić.

Ali, pred nost da je mo za čin skom bi lju. Bu kvi ći se tom pro iz vod njom ba ve u svo joj ba šti već dve go di ne, a pro da ju bi lje na pi ja ca ma, va ša ri ma i

na ma ni fe sta ci ja ma po put ove u La-ćar ku. Za ra da im i ni je to li ko bit na jer je još va žni je da upo zna ju dru ge lju de slič nih sklo no sti i raz me nju ju is ku stva.

Kse ni ja i Go ran pri ča ju ka ko su se na pro iz vod nju za čin skog bi lja od lu či li po ugle du na jed nog svog pri ja te lja ko ji ga ga ji mno go du že. Od lu či li su se za za čin sko bi lje jer to ni je zah te van po sao, a pri me ti li su da to bi lje do ma će pro iz vod nje na rod sve vi še ku pu je.

- Ide mo na va ša re, pro da je mo na še pro iz vo de, ni je nam na por no ka da se or ga ni zu je mo, ali ne se di-mo kod ku će. Bilj ke ga ji mo ve ći-nom u sak si ja ma, ima mo 15 vr sta za či na i to su: ru zma rin, la van da,

smi lje, žal fi ja, maj či na du ši ca, na-na, bo si ljak i ne ko li ko vr sta pe li na – ob ja šnja va Kse ni ja.

Kad god ima ju pri li ku Bu kvi ći ko-ri ste svo je bi lje za ča je ve, ima ju u svom asor ti ma nu i li me tu ko ja ima mi ris li mu na, a tu je još ma tič njak, ko ji je vi še go di šnja bilj ka.

- Ima mo u pro iz vod nji i ne ko li ko vr sta sit nih pa pri ka, se zon skih. Ne-ko ih ku pu je za ukras, ne ko za je lo. Kad me pi ta ju šta pre po ru ču jem za ku po vi nu, od go va ram da ku pe od sve ga po ma lo. Ce ne ni su vi so ke. Evo, sak si ja ru zma ri na je od 150 do 250 di na ra, za vi si od ve li či ne – hva li svo ju ro bu Kse ni ja i do da je ka ko su la van da i smi lje iste ce ne, a vla šac, maj či na du ši ca i ori ga no još jeft ini ji .

Dok se su pru ga uglav nom ba vi pro iz vod njim i pro da jom za čin skog bi lja su prug Go ran ob ra dju je dr vo. Do neo je na sa jam u La ćar ku dva-de se tak iko na ura dje nih pi ro gra-fi jom. Dok ra di, ka že, od ma ra se, opu šta se, do bi ja vo lju za stva ra-njem i ra dom

- Moj ho bi je pi ro gra fi ja i u tom sti lu ra dim iko ne. To je stil ra da pa-le njem dr ve ta. Taj rad je me ni od-mor, od ma ra nje ne ra va. Od to ga ne ži vi mo, ali ne ma mo ni sta lan po sao, a za op sta nak se bo ri mo ka ko zna-mo i ume mo – ka že Go ran.

Od ku ka nja ne ma ni šta, već se tre ba uzda ti u rad i stva ra la štvo, pri ča ju Bu kvi ći. Oni idu na va ša re kad god mo gu, ne ma ju ne ka po-seb na pra vi la, već im fi nan sij ske mo guć no sti opre de lju ju gde će pro da va ti svo je pro iz vo de. Za ra-da je za ra da, ako ne cu ri – ka plja-će, po ru ču je Go ran Bu kvić i hva ta se svo jih iko ni ca i na dr ve tu ob-ja šnja va ju ći slu čaj nim i na mer nim pro la zni ci ma šta cr tež zna či i ka ko se iz ra dju je.

S. Đa ko vić

GR GU REV CI • PO RO DI CA BU KVIĆ PRO IZ VO DI ZA ČIN SKO BI LJE I BA VI SE PI RO GRA FI JOM

Od za čin skog bi lja do iko naNa kon vi še go di na „sva šta re nja“, Bu kvi ći ga je za čin sko bi lje i opre de li li su se za ovaj po sao jer ni je zah te van, a bi lje je ve o ma tra žen pro iz vod - Nji hov ho bi je cr ta nje na dr ve tu me to dom pi ro gra fi je

Go ran i Kse ni ja Bu kvić iz Gr gu re va ca

Za čin sko bi lje u sak si ja ma

Iko ne ra dje ne pi ro gra fi jom

NA U KA U PRAK SI

An glo nor man ski pa stuv No ni usPo sto ja lo je ukup no če ti ri li ni je No ni u sa od ko jih su tri li ni je bi le na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je i jed na li ni ja u Ma đar skoj. U Sr bi ji u da na šnje vre me li ni je No ni u sa po sto je na er ge li Ka ra đor đe vo kod Bač ke Pa lan ke

Pi še: Prof.dr Mi ro ljub Mi lić

Te le sne me re na šeg no ni u sa u pro se ku su:

ko bi le pa stu vi

vi si na gre be na 160 cm 168 cm

obim gu di 185 cm 195 cm

du bi na gru di 74 cm 77 cm

obim ce va ni ce 20,5 cm 22 cm

No ni us ko nji su po zna ti po svo joj ve li koj spo sob no sti

i sprem no sti za rad, ka ko u za pre zi ta ko

i pod se dlom