Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 22. јул 2009. • Број 2526 • Цена 40 динара

Код Сремске Раче отворен реконструисан гранични прелаз

Скица за портрет: Синиша Филиповић, заменик председника општине Инђија

Након несреће у Египту у Беочину две породице завијене у црно

У посети Комп – кампу у Ердевику

странa 6.

странa 4.

странa 3.

у овом броју:

странa 18.

У кућици која може да служи за по-нос својим творцима, време као

да је стало. Тамо је детињство оно што је било некада, а рад је исто што и уживанција. Малишани Љубе, њих осморо, од трошне кућице на уласку у село направили су прави музеј старих предмета и ношњи – Етно кућу. Она је рај и за њих и за свакога ко је посети. Страна 5.

Мали градитељи

Дирекција за изградњу града Сремска Митровица најбоље ЈП по оцени Сремске привредне коморе Стране 16-17.

Полицијски службеник Саша М. (28) из Сремске Митровице убио се у

петак у просторијама Полицијске упра-ве у Сремској Митровици. Трагедија се догодила око 7.45 часова ујутро у просторијама саобраћајне полиције када је Саша М. искористио непажњу присут-них колега и убио се хицем из пиштоља једног од саобраћајних полицајаца.

Како је полиција саопштила, Саша М. је обављао административне послове и није имао оружје у личном задужењу. Међутим, сазнаје се да је овај радник полиције пре две године због разних испољених проблема остао без служ-беног оружја и премештен је у админи-стративце.

Самоубиство је извршио приликом дола-ска на посао. Ушао је у просторију коју ко-ристе екипе за увиђај саобраћајне полиције, са стола узео пиштољ једног од полицајаца и пуцао у себе. Према првим сазнањима, пре него је Саша М. извршио самоубиство, са једног од увиђаја се вратио тим од два саобраћајна полицајца. Да би комотније на-писали извештај са увиђаја, један од њих је скинуо опасач с пиштољем, а Саша М. је искористио одсуство осталих полицајаца, нашао се сам у просторији с остављеним пиштољем и себи окончао живот.

Увиђај на лицу места извршили су ис-тражни судија Окружног суда у Сремској Митровици, заменик окружног јавног тужи-оца и припадници полиције. Ж.Н.

Убио се полицајац

Среда, 22. јул 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише:Милијана Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Птичица!Идете на одмор, тамо треба да се сликате, пожељно

са осмехом, али како кад су вам зуби у лошем стању. Можда не баш сви али углавно јесу они за сликање. Слике дивних предела, сви срећни, смеју се, а ви? Стиснута уста. Зна се то одмах зашто. Никог нећете преварити. Покушавајте са чувеним: „Не би ја да се сликам, увек испаднем безвезе“, или увек држи-те ви апарат, као иде вам од руке фотографија.

Код деце је некако и слатко кад су крезави, ( мада уме и да не буде, али је пролазно), али код одраслих би запостављање оралне хигијене требало да буде кажњиво. Добро, не баш лишавањем слободе, али ба-рем да се направе неке поделе слично одељцима за пушаче и непушаче, или медијска кампања – здрави зуби –веће шансе до посла, до брака, ван брака...

Не зна се да ли је неукусније ако, иначе лепушка-ста особа, нема који предњи зуб (баш се ових дана спрема СВЕ да их поправи ) или ако је ненаочита па још осмех бабароге, а притом се смеје као да је све у реду.

Можете да имате лепе ноге, леђа, косу, кућу или звање, али ипак свако вам гледа у лице! Уствари баш у зубе. Да ли је могуће да је то толики страх (постоје анестезије), немаштина (четкица бар није скупа као ни државни стоматолаог), или недостатак времена (колико траје једна трач партија или или једна утак-мица), лењост, или примитивизам (изеш зубе, добро је да смо живи и здрави). Док не заболи. Онда насту-па стање акутне таблетоманије, изобличавања лица, гласа, тела, и породичних односа. Пропадне вам не-колико дана, можда чак и на неком летовању, које кошта као и неколико нових зуба, разуме се.

Додуше, јесте мало напорно подсећати децу свако вече : (ко је успео да их научи да перу зубе у трајању од 2-3 минута после сваког јела, углавном има после-дице у виду обољења нерава пропраћене тиковима) «Јесте опрали зубе и посисали бомбоницу Флуора», проналазити четкице из «Дизниленда» сваке друге недеље, јер им као досади једна те иста, сваки пут узимати други калодонт јер је овај кисео, љут, гадан, стајати поред лавабоа јер им је вода или хладна или врућа, или је млаз такав да ће се испрскати сви зи-дови купатила а ни мрва пасте неће остати на четки-ци, са обавезним развалачењем уста у „Видииии!“ на крају церемоније. Али тај је срећан родитељ, јер тако ређе виђа дечјег зубара али и радње са „ордењем“ за храброст ПОСЛЕ сваке њему посете.

Свугде у развијеном свету, на који мислимо да ли-чимо, или желимо да личимо, веома полажу на личну хигијену, јер су свесни бумеранга при непоштовању свога тела.

Дакле, који је изговор? У потпуно лудој ери све-га надограђеног у јадна им тела, уметнице, ове, оне, све до једне имају исту вилицу и онда ви кажете себи „Нисам ја show-girl па да дам штатијазнам колико евра за имплантанте“ и ходате тако около са „својим“ зубима. Да, може, ако су здрави и неговани, и сви на броју. Али ако нису- не бисте без нужде требали ваз-да да се шеткате. А још немате ни ваљано оправдање зашто нисте посећивали зубара. О да, имали сте вре-мена, а тај синдром жртве, «Купили смо сада сину нови....или „ Ћерка иде на екскурзију, ...“- провидан је. Или :“Имао сам трауму кад сам био мали“.. Добро, признали сте да сте кукавица, али кад тад се морате суочити са својим страхом.

И тако пролази време, ви се хвалите како сте некад имали леп осмех, одлажете, а касније је све теже.

...Кажу леп смо народ, још кад бисмо имали и лепе навике...

На протеклим локалним избо-рима у Инђији Демократска

странка је однела убедљиву по-беду што је потврда још већег поверења грађана у демократе који су носиоци реформи у нашој општини,који верују у европску Инђију и европску Србију, рекао је носилац листе демократа на ло-калним изборима Горан Јешић обраћајући се на свечаности про-шле среде новопримљеним члано-вима ДС.

- Наша обавеза је да посебно младим генерацијама обезбедимо бољи живот, да могу да се школују, да слободно путују по Европи али да се врате у своју земљу да овде остану. ДС је странка која не чека да неко други решава одређена питања, то је странка људи који узимају ствар у своје руке и сами решавају проблеме. То очекујем и

од вас да се укључите у све наше пројекте од образовања до поли-тике, незапослености, културе, спорта, да то заједно решава-мо, рекао је Јешић а потом чети-тао новопримљеним члановима ДС којих је било 310 и уручио им чланске карте ове партије. З.Г.С.

Пад индустријске производње, смањен обим извоза, али са

99,1 одсто покривеност увоза из-возом основне су карактеристи-ке привредних кретања у Срем-ском округу у прва четири месе-ца ове године. Овој теми биле су посвећене седнице одбора Срем-ске привредне коморе, на којима су се чуле различите углавно неповољне оцење привредника, чија је суштина да показатељи статистике сведоче да економска криза све јасније показује своје право лице. Јер, индустријска производња у Сремском округу је, у односу на исти период прет-ходне године, нижа чак за 26,7 одсто, а раст производње беле-же само две гране прерађивачке

индустрије - производња машина и уређаја и производа од неметал-них минерала. Пад производње је остварен у чак 12 грана, највећи је у производњи хемикалија и хемијских производа 64 одсто, а следе гране производње металних производа где је пад 50,5 одсто и дрвна индустрија где је пад 50 од-сто у односу на исти период лане.

- У области дрвне индустрије ситуација је посебно тешка, јер су поједина предузећа већ стала, а нека се спремају да обуставе производњу. Насупрот томе, има фирми из других области које раде у три смене, оних у којима влас-ници спремно улажу у опрему и надају се бољим данима од јесени - казао је Душко Стојковић, се-

кретар једног од коморских одбо-ра.

Истина, у марту је дошло до благог успоравања опадања индустријске производње, која је тог месеца била за 17,8 одсто мања од мартовске 2008. године.

Спољнотрговинска размена у периоду јануар април имала је обим од 188,4 милиона долара, половина суме је остварена од извоза, а спољнотрговински де-фицит износио је 824.900 дола-ра. У Сремској привредној комори су оценили су спољнотрговински резултати нешто бољи него у Војводини и Србији, пре свега због покривености увоза извозом са 99,1 одсто.

С.Ђ.

У СРЕМУ ОПАДА ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА

Криза показује право лицеОстварени обим производње током четири месеца ове године нижи 26,7 одсто од оствареног у истом периоду лане - Извоз вредан 93,8 милиона долара, а светла тачка покривеност увоза извозом

ОПШТИНСКИ ОДБОР ДС ИНЂИЈЕ

Примили 310 нових члановаДемократе су носиоци реформи у нашој општини, рекао Горан Јешић приликом уручивања чланских карти

Горан Јешић се обратио новим члановима Новопримљени чланови ДС

Среда, 22. јул 2009. 3

� ИДУ�ДАНИ

Пише:Вања�Продановић

Уметност�летовањаРад, рад и рад – током године. А онда лето и

годишњи одмори. И ту се крије кључно питање. Како га провести? Онако како можемо и морамо. Свако спрам својих могућности. А сложићемо се, нису свима могућности једнаке. Просечан грађанин Србије, тачније радник са такозваном просечном пла-том, док поплаћа све рачуне, кредите, нешто мало поједе и евентуално нешто ново обуче (али то само у случају ако цене нису скочиле, а та иста просечна плата ослабила, те постала недовољна и за основне потрепштине) неће му остати ни да уплати једну рату за летовање, а камоли да на њега и оде.

Али у Србији не постоје само просечни грђани. Постоје и они надпросечни, а свакако и они који су на самом рубу егзистенције тако да летовање за њих представља мисаону именицу. То је уствари К-К ле-ствица. Од Кариба до каде (ако и њу имамо). У једном тренутку слушамо како је неко остао без посла, како нема да прехрани децу, а у другом о егзотичним дестинацијама на које ће овог лета отпутовати по-знати (?). Иронично! Зар не?

Било би веома лепо када би свако од нас могао мало да се пробрчка у мору. Или да удахне севж ваздух (ако га има) на планини. Што да не, некоме је то веће задовољство. Па језера, реке, сеоски туризам. Много могућности, а мало новца. Али, сналажљив је наш народ (они који не могу лако себи да приуште луксуз, а летовање то и јесте у данашње време), покушаће он некако да се макне из свакодневице и мало промени климу. Прошла су времена, којима можда сада и враћамо дуг, када си за једну плату могао да одеш на летовање, тамо трошкариш, живиш остатак месеца, лагодно, и можда чак и купиш тв, у боји.

А сада то је права уметност. Постоји могућност да се сетимо неког дааалеког рођака или можда познаника који живи, или има викендицу, на неком погодном месту за одмор, па смо ето баш пожелели да га чујемо и још више видимо. Смештај и храну нећемо платити (јер ће то он као прави домаћин обезбедити). Требаће нам само за пут и евентуално који динар (евро) да поједемо по неки сладолед и седнемо у кафић. Друга варијанта је да узмемо кредит, и тако се још више задужимо. Али нека, бар ћемо тих десетак дана живети као богови, а о томе како ћемо плаћати рате и преживљавати остатак године, размишљаћемо касније. Једноставно неопходно нам је, морамо се ресетовати за нове радне победе.

Трећа опција важи само за оне са дубоким џепом. За оне којима лето не значи сналажење и умеће. Обићи туристичке агенције, изабрати неку мање или више атрактивну дестинацију, спаковати кофере и отпутовати. Боље одлетети. Брже је, удобније. Свака част и таквима. А зашто не би, када им се може.

Онда долазимо до оног крајњег К. Односно до каде. Па ко каже да се годишњи одмор мора провсти на летовању и да лето мора и нужно да значи боравак на мору, планини и сличном? Неко то вероватно и не воли. Представља му замор. Лежати на плажи док пржи сунце, купати се у хладној води са масом људи, или шетати по планинским брежуљцима – шта је ту лепо? Сматра неко (чисто сумњам). Можда је то одбрамбени механизам. Свесни смо ситуације, па себи олакшавамо, глумимо другима, а уствари себи. Напунимо водом своје мало море, можда доспемо и мало морске соли, ради угођаја, и расхлађујемо се. Ако сте у месту које има базен може и то да вам буде једна од могућности. Или да купите пластични, ставите га у двориште угрејете на сунцу и права уживанција, поготово ако имате ситне деце.

У сваком случају битно је да сте се одморили на годишњем нивоу. Био то хотел са безброј звездица или ваша кућа са две резултат је исти ако сте срећни и задовољни својим животом. А за летовање, ако на њему нисте били ове године, биће прилике, једном, некада.

Симболичним подизањем улаз-не рампе на граничном пре-

лазу код Сремске Раче мини-старка финансија у Влади Србије Дијана� Драгутиновић свечано је протењклог четвртка отвори-ла овај прелаз према Републи-ци Српској. Према њеним речима реконструкција граничног прела-за стајала је 180 милиона дина-ра, и то средствима Министарства финансија – Управе царина у из-носу од 160 милиона динара, док је 20 милиона динара донације Ев-ропске делегације.

-Радови су почели у августу прошле године и оконачани су за непуних годину дана а стављањем у функцију овог модерног прелаза значајно ће се поправити ситуација и омогућити бржи проток путника и роба јер постоје две улазне траке и три излазне траке, хоризонтална и вертикална сигнализација, као и видео надзор. С обзиром на вели-ку фреквентност теретног и пут-ничког саобраћаја реконструисани прелаз обезбедиће одговарајуће

услове за рад свих граничних служби у складу са интегрисаним управљањем границом, рекла је Дијана Драгутиновић, уз напоме-ну да смо овим показали како смо поуздан партнер у успостављању ефисаног промета путника и роба,

као и виског безбедносног нивоа.Према речима првог саветника

при Делегацији европске комије у Србији Жака� Стакенборга пре-кограничне активности се налазе у сржи Европске уније, а регионална сарадња земаља западног Балкана је од кључног значаја у ЕУ. Ово је један од укупно девет секундраних граничних прелаза који повезју Србију са БиХ, Хрватском, Црном Гором и Македонијом. Интегриса-ни систем управљања границом је један од врхунских приоритета стратегије интеграција у ЕУ и један од предуслова либерализације виз-ног режима, па је и стога отварање овог прелаза значајно.

Жак Стакенборг се осврснуо и на визну либерализацију и бели шен-ген и рекао да су велики напори учињени и са српске и са европске стране да се Србија ускоро нађе на белој шенген листи. Управо у кон-тексту интегрисаног управљања границом отварање оваквих пре-лаза је и у функцији веће контроле и безбедности и стварања мреже контроле границе, како би се спре-чило кријумчарење свих врста.

Ј.Зурковић� Ж.Неговановић

KОД�СРЕМСКЕ�РАЧЕ�ОТВОРЕН�РЕКОНСТРУИСАН�ГРАНИЧНИ�ПРЕЛАЗ

Интегрисани�гранични�прелаз�предуслов�визне�либерализације

Инвестиције�двадесет�милиона�евра

-Инвестиције ЕУ у региону Сремске Митровице су при-лично високе, с обзиром да је у току 18 пројеката из раз-личитих области од здрав-ста, образовања, оних који су усмерени на децу, а укуп-на вредност ових пројеката је преко 20 милиона евра, рекао је први секретар Делегације еврпске комисије Жак Стакен-борг.

Реконструисани прелаз ће обезбедити бржи проток роба и људи

Министарка Дијана Драгутиновић: Прелаз урађен

за непуних годину дана

Мотористи први прошли

Среда, 22. јул 2009.4

Од 2000. године на овамо у врху ло-калне власти у Инђији је актуелни

заменик председника општине Инђија Синиша Филиповић коме је ово други мандат на тој функцији. Пре тога је био председник Извршног одбора а за члан општинске владе биран је 2000. као не-страначка личност. По струци је дипло-мирани економиста. За оне који не знају скица за портрет Синише Филиповић изгледа овако.

Више воли да каже да је рођен у Са-сама 29. јула 1945. године него у Но-вим Карловцима, јер оно Сасан је краће и лепше звучи него Новокарловчанин. Не може се рећи да је имао срећно детињство јер је остао без оца када је имао само пет година. Растао је уз мајку, стрица који није имао деце, уз деду, бабу и полубрата. Били су веома скромног материјалног стања. У после-ратним годинама као већина сеоских домаћинстава радили су у задрузи, па 1952. године изашли из задруге, али породица Филиповић се држали бабине изреке да није сирома онај који нема већ онај ко је луд. Великим трудом, упорношћу и залагањем Филиповићи су изградили свако своје домаћинство и обезбедили пристојан живот.

Након завршене основне школе у Но-вим Карловцима, средње економске у Старој Пазови уписао је и завршио Еко-номски факултет у Суботици. Највећи део радног века провео је у ТП ''Укус'' почео је у комерцијали 1972. године, био на руководећим местима од ОУРА ''Гвожђар'', како се то тада звало, па до директора Радне заједнице. Као дечак нижих разреда основне школе, веро-ватно, под утицајем бабе и деде, редов-но је ишао у цркву, рецитовао и маштао да ће се једнога дана венчати у цркви. Вероватно је то био један од разлога што није ушао у Савез комуниста све док није ''морао'', јер то је био услов за постављење на место директора радне заједнице ''Укуса''. У момачким данима више је преферирао плавуше, судбина је хтела да љубав његовог живота, буде гаравуша, супруга Славица, такође из Нових Карловаца. Али чланство у партији прећутно није дозвољавало венчање у цркви... Синиша Филиповић данас има два одрасла сина, момке, Драгана и Петра. Веома много ради, када му се пружи прилика воли да слу-ша Звонка Богдана, мимо његовог репертоара једна му је посебно драга – Знаш ли драга ону шљиву ранку.

Бициклом до Саса

Од најраније младости бавио се спор-том. Од 1964. до 1975. године играо фудбал у ФК ''Полет'' у Новим Карловци-ма, касније био тренер и у управи клу-ба, играо са ветеранима. Пресељењем у Инђију није баталио спорт већ се окре-нуо трчању и вожњи бициклом. Док је радио у ''Укусу'' скоро сваког поподне-ва је бициклом ишао за Сасе да обиђе родбину или усеве на њиви. Синиша Филиповић у Инђији важи за хуманисту. Када је као младић присуствовао једном предавању др Здравковића и чуо да се крв не може купити и да само од до-бре воље људи зависи да ли ће нечији живот бити спашен, ушао је у велику

породицу добровољних давалаца крви и до сада 71 пут је добровољно дао крв, око 35 литара, каже да све до пре чети-ри године није имао картон код лекара. Осећај да си некоме спасао живот је не-што што се тешко речима може описати, изјављивао је Филиповић.

За секретара Општинског већа Син-диката изабран је 1977. године, то је на неки начин било прво политичко ангажовање Синише Филиповића и прво разочарење. Примењујући прописе о колективном раду и руковођењу инси-стирао је да се након истека мандата функционери враћају на радна места у фирме из којих су дошли. Међутим, нико од синдикалних руководилаца није желео то да испоштује, једино се Филиповић вратио у ''Укус'' из којег је дошао, у Синдикат. У делегатским из-борима 1986. године изабран је за де-легата у Скупштини Војводине и био је и председник Одбора за привредни си-стем и финансије у Већу општина, где је провео три и по године.

Залагање за чисте рачуне

У то време кренуло је прича око аутономаша иако, како тврди Сини-ша Филиповић, никоме од тадашње покрајинске структуре власти, нико ни официјелно ни неофицијелно није помињао одвајање Војводине из Србије. Али је истина да је у том перио-ду Војводина имала изузетна решења било да је реч о одбрани од поплава, пензија које су биле равне са слове-начким и хрватским па и боље, РТВ, ревносно је издвајала за неразвијену покрајину Косово и Метохију, има-ла свој фонд за неразвијене општине у Војводини, национални доходак по глави Војвођана је тада био у рангу развијенијих република. У свим прича-ма, па и у овој, Филиповић се залагао за чисте рачуне. Када је 1989. године дошло до промена дошло је до тоталне централизације свих функција на нивоу Републике. И онда и данас Филиповић се борио и бори против централизације, односно, за децентрализацију, јер сма-тра да централизација није добра, да је тај механизам спор и много одмакнут од грађана. А поред тога логично је да онај који више ради треба више и да има.

После промена 2000. године ушао је

у Извршни одбор као нестраначка лич-ност, тек неколико година касније по-стао је члан ДС.

Рецепт – тимски рад

Није лако бити заменик некоме који слови за најбољег председника општи-не у Србији, који је импулсиван и енер-гечан и који очекује да његова идеја од данас буде завршена ''јуче''. То свакако захтева ангажовање тима људи а десна рука у том тиму је заменик председника општине Синиша Филиповић који дува у једра председнику како би што пре стигли до зацртаног циља. По њему је добитна комбинација за успех у поли-тици - младост која са собом носи идеју, енергичност, експлозивност и памет која подразумева искуство, знање и зрелост. Филиповић слови за човека који држи реч и не воли бајке па се у разговору са људима често може чути да – ако је

Синиша нешто рекао и обећао он ће то испунити што је за већину данашњих политичара реткост. Он ништа не пре-пушта случају, а то значи ангажман од десет до петнаест сати дневно како ни једна идеја не би остала нереализо-вана. У посети Инђији је до сада било 130 делегација које су дошле по рецепт за успешност, пелцере су узимали али није било повратних информација да су од тога нешто и применили.

За некога ко је по природи оптими-ста и реалиста, и ко је скроман, скоро да нема неостварених жеља. Синиши Филиповићу циљ је био пристојан и нормалан живот а то има. А народна из-река каже - ни мудром теци, ни лудом остави, он се тога придржава и додаје да су родитељи увек ту као ослонац и подршка деци али их треба пустити да воде свој живот.

Зорица Гарашанин Стефановић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: СИНИША ФИЛИПОВИЋ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Човек који држи реч и не воли бајкеПо природи оптимиста, реалиста и хуманиста, воли чисте рачуне, борац за децентрализацију, по њему је добитна комбинација за успех у политици младост која са собом носи енергичност и средњовечност којој је својственa памет

Синиша Филиповић

И онда и данас Филиповић се борио и бори против централизације, односно, за децентрализацију, јер сматра да централизација није добра, да је тај меха-низам спор и много одмакнут од грађана. А поред тога логично је да онај који више ради треба више и да има.

Среда, 22. јул 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

РАСНИ СРЕМАЦ

Деда Боја Романовић из Брестача био је познат као веома тврдоглав човек.

С њим није вредело почињати. Његова је морала увек да буде последња. Рас-праве су обично почињале пред кућом на клупи. Ако би се неки комшија забо-равио, па прихватио надмудривање, на крају би морао да попусти, говорећи: - Нек буде тако, како ти кажеш. С тобом нико није изашао на крај.

Деда Боја би га погледао, забацио шешир на потиљак, отпљунуо, па од-говорио у свом стилу: - Е, сад нећу ни како ја хоћу.

ПРАВИ ТРЕНУТАКУ политици је најтеже знати:прави тренутаккад треба стати.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Док нисмо видели свог бога, били смо многобошци.• Кад смо постали сити свега, кренули смо у штрајк глађу.• Крај је неизбежан, питање је само којим темпом ћемо ићи.• Написао је узбудљиве мемоаре на ос-нову података из полицијског досијеа.• Да нису комунисти стекли, капиталис-ти не би имали шта да покраду.• Не куцајте се у чело, доушници ће открити да имате главу.• Памет и постоји, да се не би морала доказивати.• Наше друштво је хумано према ло-повима, признаће им и бенифицирани стаж.• Најбоље пролазе они, који стално остају.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Жено моја и твоја је пукла,оклагија којом си ме тукла.

Мала моја поштена ми буди,ко не тражи, а ти му понуди.

Мала моја прогутала жваку,па јој нешто расте у стомаку.

Из бор: Милић

Јовановић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Деца данашњег доба углавном се до-воде у везу са сваременим начином

живота. Клинци су стручњаци за комју-тере, видео игрице, мобилне телефоне, ај подове. Као да живе у виртуелном свету технологије. Нема више играња у прашини и блату, нема више гледањ тв програма само у одређено време и од-ређеним данима, нема детињства које се проводило разиграно и распевано по двориштима и ливадама. Сада, да би нешто домаштали не треба више да легнемо у кревет, или под дрво, да за-жмуримо и утонемо у тај чаробни свет. Довољно је да притиснемо једно дугме на компјутеру и све је ту. Или бар тако изгледа.

Бајковита кућица

У кућици која може да служи за по-нос својим творцима, време као да је стало. Тамо је детињство оно што је било некада, а рад је исто што и ужи-ванција. Малишани Љубе, њих осморо, од мале трошне кућице на уласку у село направили су прави музеј старих пред-мета и ношњи – Етно кућу. Она је рај и за њих и за свакога ко је посети. Мла-ди домаћини насмејаног лица, вредни и доброћудни, дочекали су нас на улазу, руковали се и повели у разгледање њи-ховог ремек-дела. И, као да смо кро-чили годинама уназад, у време наших бака и дека, па и даље. Бунар, разбој из прве половине деветнаестог века, вретено, дрвене виле и корита и још много тога у дворишту које се шарени од разноврсног и разнобојног цвећа и опија својим мирисом.

А тек када уђете у кућу, као да сте ушли у бајку. Три собе, три приче. Јед-на просторија је приказ старинске тр-пезе, са постављеним столом, уштир-каним стољњаком и цвећем, у којој се налазе и делови румунске националне ношње. У следећој соби налазе се пред-мети везани за хрватску културу, док је предња, уједно и највећа соба пос-већена словачкој традицији, а у скорије време како кажу треба да набаве и ср-пске ношње.

Жеље су оствариве

Идејни творац, па и реализатор све-га овога, је један четрнаестогодишњи дечак, Далибор Жјак који је уз помоћ својих другара направио овај етно му-зеј у свом селу. Идеја му се родила још у раном детињству и постепено сазре-вала да би пре четири месеца била и спроведена у дело.

- Волим да сакупљам старе ствари, предмете, ношње, књиге, новчиће. То радим од осме године. Једном приликом када сам се играо са другарима, и док смо копали наш мали ров, ја сам на-ишао на стари новчић из римског доба. То ме је заинтригирало, па сам почео са скупљањем и временом све више то за-волео. Помислио сам како би било лепо уредити неки простор и од њега напра-вити мали музеј ствари из давнина. То

ми се и остварило, уз помоћ мојих дру-гара и мештана села који су ми свесрд-но помгли – говори нам Далибор.

Власник куће чика Андрија Кмећ-ко, чије су две рођаке такође део овог малог тима, устпио им је неопходан, а прикладан простор који су они уредили и начинили онаквим какав је данас.

- Деца су ме питала да ли би могла да користе овај део куће као свој из-ложбени простор. Одмах сам, без раз-мишљања, прихватио њихову идеју. Ре-као сам им да имају пуну слободу, нека сакупљају, уређују и намештају како желе, а ја ћу их у томе срдачно подржа-ти. Па зар за тако лепу идеју и гест да одбијем одобрење – са смешком ће чика Андрија који је како каже одушевљен овим што су урадили.

Малишани већ четири месеца непре-стано раде на уређењу етно куће. И то је мали тим који побеђује. Њих осморо од којих је најстарији Далибор скоро се свакодневно брину да кућа и двориште изгледају лепо и уредно. Осим Дали-бора ту су и Бојан Жјак, Дарко По-ложај, Владимир Турчан, Дарија и Ивана Кмећко, Александар Малић и Данијел Добрик.

Девојчице су задужене за цвеће и одржавање чистоће у кући.

- Увек ми пронађемо неки посао, јер увек нешто треба склонити, обрисати, поспремати. Ја и сестра заливамо цвеће, бришемо прашину или чистимо двориш-те и улицу, да када нам дођу гости и по-сетиоци буде све лепо и уредно – каже нам деветогодишња Ивана.

Док оне спремају кућу дечаци су за-дужени за, како кажу, мушке послове.

- Највише радимо напољу. Косимо траву, окопавамо шта треба, уређујемо двориште. Или ако треба нешто прене-ти, донети или однети. Када ме је Дали-бор позвао да учествујем у овоме био сам помало сумњичав и мислио да не-ћемо успети баш овако лепо да уредимо нашу Етно кућу. Али ипак јесмо и много сам срећан због тога – искрено ће два-наестогодишњи Дарко.

Обострано задовољство

Ствари које се налазе у кући са-купљане су дуги низ година. Неке су добијене на поклон од сусретљивих мештана, док су неке позајмљене како би красиле и употпуниле овај амбијент. Све су сами уредили и дотерали, али признају да су имали понекад и малу помоћ старијих бака које су им сугери-сале шта и како треба и каква је тради-ција и обичаји.

- Много људи је било да види нашу кућу. Сви су одушевљени. Осим меш-тана, долазе и људи са стране. Били су чак и неки из Словачке, Чешке и Француске. Чули су за нас и ово што смо урадили јер је комшија ставио то на интернет. Сви они који нас посете су веома задовољни и пријатно изненађе-ни. Увек добијемо и неку помоћ. Свако још понешто дода, каже, како да то још боље урадимо. Било би лепо када би у будућности могли од овога да направи-мо прави туристички објекат у ком би људи могли и да преноће. Али, све у своје време – прича нам Далибор.

Вања Продановић

ЕТНО КУЋА У ЉУБИ

Домаштана жеља четранестогодишњака

Словачка ношња изложена у кућици

Малишани већ четири месеца непрестано раде на уређењу етно куће. И то је мали тим који побеђује. Њих осморо од којих је најстарији Далибор скоро се свакодневно брину да кућа и двориште изгледају лепо и уредно.

Власник кућице са малим градитељима

Разбој из 19 века

Среда, 22. јул 2009.6

У Беочину, у две куће, туга, бол, неверица, тишина коју

само повремено ремете јецаји. У Улици Светозара Марковића, у кући породице Јовицки, Сашин отац Живан неће да верује да ће се са одмора из Египта вратити само његов син Саша(42), а да никад више неће видети снаху Зденку(36), унучад Стефана(12) и Катари-ну(8). Бака Мара је у несвести од тренутка када се син Саша јавио телефоном и рекао: „Ја сам у реду, али моје Зденке и деце више нема“.

Мари је испала слушалица из руке, отео се болан крик из груди и од тада је у несвести.

На другом крају Беочина, у Карађорђевој улици, у кући попаљене свеће, Милица Раконцај, мајка покојне Зден-ке седи, више и не плаче, нема суза, још не може да схвати да се Стефан и Катарина више никад неће играти са баком, да је њена Зденка погинула у несрећи код Хургаде, а да јој је зет Саша Јовицки остао сам.

- Они су живели у Генсен-дорфу код Беча. Саша је тамо радио, био је менаџер немачке фирме ОБИ за Хрватску, Босну и Србију. Дошли су на одмор, овде боравили седам дана и преко Агенције „Перла“ отишли у Египат на 12 дана. Кад су по-лазили Саша је рекао да на тај излет до Луксора неће ићи, јер су у Египту путеви лоши, ауто-буси такође, несреће вребају, а њима је до одмора и купања. Зашто су променили одлуку то нико не зна, али знам да смо га цео дан звали на мобилни и није нам се јављао. Тек уве-че, преко силних веза Саша се јавио и потврдио нам оно што смо већ знали – да је он једини преживео – прича нам Ната-ша, Зденкина сестра у кући њене мајке Марије Раконцај.

Наташа још каже да су звали и из Агенције „Перла“, само пар сати после трагедије која се догодила у Египту, али да нису имали података о погинулим и рањеним, али да су нудили сву могућу помоћ да се сазна шта се догодило у Египту.

Марија Раконцај врти главом

и пита се зашто је баш она мо-рала све ово да доживи, зашто су све њене лепе жеље за уну-чад, кћерку и зета претворени у болне ране са којима ће мо-рати да живи:

- Чујем Стефана и Катарину како се играју, стално погледам на врата као у бунилу, узалуд, не верујем да се догодило...

У кући Живана Јовицког, бившег гастарбајтера у Аустрији мук и тишина. Живан сам тума-ра по кући, супруга Мара лежи, лекари јој помажу, а Живан каже да је све изгубио, да су он и његов син Саша, ваљда, најнесећнији људи на свету. Не може да прихвати да ће се син Саша вратити из Егита, а снаха Зденка и деца неће.

Породица Јовицки је пензију зарадила у Бечу Саша и млађи син Пера су тамо рођени, шко-ловали се, запослили, Саша је саградио и кућу, а отац Жи-ван и мајка Мара су се после пензионисања вратили да живе у Беочину.

- Кад је телевизија јавила да се догодила несрећа у Египту ми смо на телевизији познали нашег Сашу, поверовао сам да је Бог милостив, да су пре-живели, а онда, кад се Саша јавио, кад је рекао да ће се сам вратити, као да ми је неко за-

рио нож у груди, осетио сам те-жак бол и стално га носим. Не могу још да поверујем, знам, готово је, мој Саша је, као и ја, уништен човек. Остао је сам. Вратиће се, али, како ће он све то носити у души ја никако не могу да схватим. Па не могу да прихватим да се Стефан и Ка-тарина неће више појавити у овој кући, да је нестала моја снајка Зденка. Знате, живот је завршен, ја не знам како се ово зове што је остало од живота, после вести коју смо добили- говори Живан Јовицки.

Беочинци тихо, саучеству-јући у тузи и болу својих комшија, разговарају, ни деца се не играју у две улице, где живе уцвељене породице. Председник општине Богдна Цвејић посетио је породице Јовицки и Раконцај, изјавио саучешће и понудио помоћ.

Саша Јовицки се у недељу ујутро вратио из Египта, чартер летом који је ишао за Каиро, по Сашу је отишао брат Пера, који је на одмору у Беочину, а отац Живан је дочекао синове на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду.

Катарина, Стефан и Зденка сахрањени су јуче у Беочину.

Ј.Слатинац

Осигуравајућа кућа ДДОР, главна филијала у Сремској Ми-тровици, протекле недеље на челу са директором Миланом

Стојановићем и Браниславом Јуришићем, поклонила је два клима уређаја митровачкој болници. Постављањем две нове кли-ме, олакшаће се рад на најугроженијим просторијама болнице.

М.М.

Традиционалне награде Сремске привредне коморе,

поводом Дана коморе -17. јула, уручене су ове године у Руми најуспешнијим предузећима и појединцима у региону за остварене изузетне резултате у протеклој години. Поред лау-реата свечаности су присуство-вали и многобројни привред-ници из региона, представници сремских општина, председник војвођанске Коморе Никола Стојшић, начелник Сремског округа Сава Алишић, пред-седник општине Рума Горан Вуковић.

Председник СПК Владимир Малбашић је у свом обраћању рекао да је СПК пуне три и

по деценије пратила рад при-вредника у региону, али да данас у ова суморна време-на показатељи говоре да смо по остварењу индустријске производње далеко од ре-зултата од пре две деценије. Међутим, да се може бити успе-шан и у време кризе сведоче управо фирме и појединци до-битници награде.

У име награђених захвалио се Мирослав Саџаковић из инђијског Гас Теха, који је ра-као да упорност, квалитет и до-бар тим, на концу ипак морају да дају резултат и да је ово формула успешности.

Ј.З.-Ж.Н.

ОКОМ КАМЕРЕ

Климе за болницу

СРЕМСКА ПРИВРЕДНА КОМОРА ДОДЕЛИЛА НАГРАДЕ НАЈУСПЕШНИЈИМ ПРИВРЕДНИЦИМА У РЕГИОНУ

Успешних има и у кризним временима

ЛауреатиДобитници признања за остварене изузетне пословне резултате су:

Срем-Продукт из Лаћарка, фирма која се бави млинском делатнишћу, Шидпројект из Шида, Агропром БГ иу Старе Пазове, која се бави производњом основних ратарских култура, Срем Аграр из Ирига који имају сопствену ратарску и воћарску производњу, потом Yelmar doo за инжењеринг и пројектовање у Руми, Гас Тех из Инђије, СЗТР Ђурђевић из Суботишта. Најуспешније јавно предузеће у региону је сремско-митроавачко ЈП Дирекција за изградњу града, док је науспешнији предузетник Мирослав Ковачевић, директор и власник Винарије Ковачевић из Ирига, а најуспешнија задруга у прошлој години била је ЗЗ Агроном из Шида. Фирма L.A.B.B. GROUP Шид добила је награду за најуспешнију инвестицију, а предизећу Ин-Вет из Сремске Митровице припала је награда за најуспешнију иновацију.

Групни портрет награђених

У НЕСРЕЂИ У ЕГИПТУ СТРАДАЛО И ТРОЈЕ БЕОЧИНАЦА

Две породице завијене у црно

Зденка и Саша

Кад је телевизија јавила да се догодила несрећа у Египту ми смо на телевизији по-знали нашег Сашу, по-веровао сам да је Бог милостив, да су пре-живели, а онда, кад се Саша јавио, кад је рекао да ће се сам вра-тити, као да ми је неко зарио нож у груди, осетио сам тежак бол и стално га носим. Не могу још да поверујем, знам, готово је, мој Саша је, као и ја, униш-тен човек. Остао је сам.

Среда, 22. јул 2009. 7

СКЛОПИЛИ БРАК: Ковачић Стеван, полицајац и Живковић Ивана, васпи-тач; Павасовић Љубинко, трговац и Дудић Дамјанка, радник; Шандић Милутин, пољопривредни техничар и Тодоровић Драгана, хемијски техничар; Малешевић Радо-ван, правник унутрашњих послова и Дурсановић Слађана, студент ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Аничић Мирослав и Гордана - Срем-ска Митровица, Илић Ми-ленко и Сања, Мајсторовић Александар и Милена - Лаћарак, Кузминац Душан и Јелица - Шуљам, Јевтић Милан и Биљана - Салаш Ноћајски, Поповић Горан и Зорана, Добројевић Бра-нислав и Лидка - Шид, Радишић Горан и Весна- Пећинци, Богуновић Жарко и Данијела, Новаковић Ни-кола и Сандра - Рума, Динић Дејан и Снежана- Платичево, Руман Влатко и Златка - Љуба, Радошевић Горан и Сандра - КукујевциДОБИЛИ СИНА: Лончаревић Дражен и Гор-дана Милошевић Драган и Мирјана, Вучетић Саша и Ивана, Циндрић Зоран и Милица, Косановић Жарко и Драгана - Сремска Митрови-ца, Петковић Стевица и Дра-гана - Лаћарак, Ненадовић Жељко и Дијана - Велики Радинци, Топаловић Горан и Милица, Тополовић Срђан и Магдалена - Шашинци, Јездић Дејан и Марија - Раденковић, Павловић Бојан и Драгица - Мачванска Ми-тровица, Глишић Александар и Наташа - Инђија, Каралић Радован и Јелена, Грковић Милан и Кристина, Катић Срђан и Драгана, Ороз Ми-лан и Ивана, Тополић Горан и Гордана - Рума, Бобић Вла-димир и Радмила -Кукујевци, Босанчић Ненад и Ивана -Голубинци, Мектић Борјан и Наташа - Шид, Цибуља Игор и Јана - Ердевик, Кулић Синиша и Маја - Адашевци, Ђокић Синиша и Сока - ОгарУМРЛИ:Папа Фрања рођ. 1927., Мацко Ана рођ. 1933., Фирауновић Зорка рођ. 1927., Бошковић Не-венка рођ. 1931., Самарџић Радован рођ. 1939., Илић Делија рођ. 1926., Пељка Владимир рођ. 1934., Ранисављевић Илија рођ. 1941., Поје Марија рођ. 1936.,Милосављевић Анка рођ. 1920., Крстић Лазар рођ. 1938., Релић Драгиња рођ. 1934., Томић Светолик рођ. 1943., Поповић Милан рођ. 1949. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

Библиотека

Уторком и четвртком, од 9 и 10,30 сати - психолош-ко креативне радионице намењене деци узраста од пет до 13 година

Галерија

До 1. септембра - стал-на поставка слика Лазара Возаревића

Од среде до среде

Почетком августа требала би да почне реализација

пројекта санације дивље депоније у Лаћарку, у шта ће бити уложено 12 милио-на динара – рекао је Бошко Уметић, председник Савета Месне заједнице Лаћарак.

Према његовим речима де-сет милиона динара издвојило је ресорно министарство, а два је обезбедила локална самоу-права.

- Истовремено са санирањем депоније упослићемо и четири човека у оквиру пољочуварске службе, који ће бити наше очи на лицу места, што значи да ће пратити не само депонију, него и све остало што се у ата-ру села дешава током лета, од крађе усева, па до бацања био-лошког отпада. Пољочуварска служба имаће надлежност да све такве појаве евидентира и да их пријави комуналној инспекцији, која ће кажњавати несавесне грађане. Поред тога, у плану нам је да за одвожење биолошког отпада ангажујемо специјално возило за ту наме-ну, које би по позиву ишло до кућа и угинуле животиње одво-зило на кафилерију. Такође, у назнакама нам је и један пилот пројекат, који би подразумевао набавку хладњаче која би била нека врста збирне станице за биолошки отпад постављене на изласку из Лаћарка – рекао је председник Уметић.

Један од проблема који мучи све мештане Лаћарка, а који ће такође бити ускоро решен, је и депоновање осаке.

- Покушавамо да нађемо локацију на којој би село ко-лективно депоновало осаку, што би се уклопило у заврше-так канализационе мреже кроз

Лаћарак – објаснио је пресед-ник Савета МЗ Лаћарак, Бошко Уметић.

Уз помоћ сеоске борачке организације, у Лаћарку је недавно завршено уређење парка, покошена је тра-ва, посађене разне врсте цвећа и постављене су клу-пе. Уређена и окречена је фонтана, ових дана биће постављене и нове канте за смеће, а у наредних месец дана малишани ће у парку до-бити и нове љуљашке и клац-калице. На дан сеоске славе, 26. јула, биће отворена нова свечана сала урађена по највишим стандардима која ће се наменски користити за потребе Културно – умет-ничког друштва "Лаћарак", Удружења жена "Лаћаркуше" и друго.

С. М.

АКТУЕЛНО У ЛАЋАРКУ

Пoчиње санација депонијеСамо овај пројекат вредна 12 милиона динара, а уводе и пољочуварску службу

Традиционална комеморација

Бошко Уметић

Полагање венаца

На традиционалној ко-меморативној светковини, крај спомен-обележја стра-далим Лаћарцима у Другом светском рату, у суботу, 19. јула, председник Месног удружења СУБНОР-а Раде Корица – Бата, подсетио је да су први Лаћарци ступили су у Мачвански и Фрушко-горски одред већ 1941. годи-не, а 20. јула 1942. њих 36 отишло је у партизане. Учес-ницима скупа обратили су се председници Покрајинског одбора СУБНОР-а Војводине Светозар Атанацковић и Општинског одбора СУБНОР-а Сремска Митровица Бран-ко Лођиновић, аташе за

културу амбасаде Руске Федерације у Београду Олег Булдаков и потпредседни-ца Друштва српско-руског пријатељства професор Сне-жана Марковић.

Венце су положене делегације Месне заједнице Лаћарак, Града Сремска Ми-тровица, Амбасаде Руске Федерације, Покрајинског одбора СУБНОР-а, општин-ских одбора СУБНОР - а Срем-ске Митровице, Шеховића, Брчког, месних одбора СУБНОР-а Лаћарка, Мартина-ца, Јарка, као и Општинског одбора СПС и Месног одбора СПС Лаћарка.

С.Л.

АКЦИЈА

Путујмо у ЕвропуМеђу 200 најбољих студена-

та Србије који ће, у акцији "Путујмо у Европу", провести месец дана у некима од земаља Европске уније је и троје Ми-тровчана. То су студенти Вес-на Барзут, Зорица Рауш и

Огњен Недаковић. Ову акцију организују Европски покрет у Србији и Амбасада Аустрије за студенте завршних година студија и апсолвенте, а наш град је својим представницима обезбедио додатни џепарац.

У насељу "Матија Хуђи" чла-нови Покрета ''Митровица

- Европска регија'' скупили су већу количину пластичних фла-ша и одложили их у специјалне контејнере, намењене ре-циклажи. Својим примером покушавају да подигну ниво

свести код својих суграђана, а Золтан Хегедиш, члан Покре-та, апелује на друштвену одго-ворност и колективну солидар-ност чишћењем прво свог дво-ришта и насеља, јер само тако можемо допринети очувању човеове околине. Л. В.

МИСЛИ ГЛОБАЛНО, ДЕЛУЈ ЛОКАЛНО

Екологија и рециклажа

За здраву околину

Мотонаутички клуб "Сава", уз подршку локалне самоупра-

ве, организује од 6. до 9. авгу-ста, регату "Сава -2009", на којој се, по речима председника Клуба Златка Зрилића, очекује учешће стотину чамаца и бродића. Сем Митровчана ове године у регати ће учествовати и чланови Клуба "Еко Сава" из Обреновца и мото-наутичари из Шапца.

Регата стартује 6. августа, у 9 сати, из марине МНК "Сава", а релација је до ушћа Дрине. Првог дана боравка у петак, 7.августа, организатор обезбеђује заједнички ручак за све учеснике, током пре-поднева је планирано такмичење пецароша, а у вечерњим сатима провод уз тамбураше и логор-ску ватру. У суботу, 8.августа, је тамичење у справљање котлића без пропозиција и за највоље су обeзбеђене вредне награде.

Повратак регате је у недељу, 9. августа у преподневним сати-ма. Пријаве и уплата котизације могу се извршити у МНК "Сава", Стари мост бб у Сремској Митрови-ци, сваким даном до 16 сати. Цена је 500 динара по особи, а ближе информације могу се добити теле-фоном на број 063-537-620.

MОТОНАУТИЧКИ КЛУБ "САВА"

Савска регата

Среда, 22. јул 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Бачинци

У Месној заједници Бачин-ци биће спроведен Пројекат јавних радова за изградњу пе-шачке стазе у дужини од 400 метара и паркинга између два сеоска гробља. На радовима вредним 540 хиљада динара биће упослена три радника.

Поузданије снабдевање струјом

Електродистрибуција Срем-ска Митровица завршила је повезивање дела електро мреже на подручју општи-не Шид са трафостаницом у Кузмину и тиме обезбеди-ла високонапонско напајање на 20 киловати. Инвестиција вредна четири милиона ди-нара омогућиће поузданије снабдевање и бољи квалитет електричне енергије.

Беркасово

У Беркасову је недавно формирано Удружење жена „Извор“. Удружење тренут-но броји двадесет и пет чла-нова, а бавиће се, између осталог, очувањем животне средине, неговањем старих заната и народне традиције и промовисањем родне равно-правности.

Луткарско позориште

Шидско Луткарско по-зориште учествовало је на Међународном фестивалу уличног театра у Пули од 8-ог до 13-ог јула. Шиђани су међу четрдесет земаља учес-ника били једини представ-ници Србије, а наступили су са представом Змај у режији Цветина Аничића.

Моровић

Због угрожености верског споменика који датира из 11. века на цркви Свете Марије Терезије у Моровићу поче-ли су радови на реновирању објекта. Вредност инвестиције је 1,3 милиона евра, а сред-ства је обезбедило Министар-ство вера, уз подршку Месне заједнице и Жупног уреда ка-толичке цркве из Моровића. У току је постављање кровне конструкције, а до краја ове године планирана је санација влаге.

УКРАТ КО

Протекле недеље у Шиду је званично отворена

Канцеларија за младе која је формирана у сарадњи Мини-страства омладине и спорта и локалне самоуправе. Ово је 87 канцеларија те врсте у Србији која би требала да представља спону између младих, њихових потреба, иницијатива, сугестија и идеја са локалним, али и државним органима.

- Наша идеја је да млади заиста буду активни део друштва. Не само у одлучивању, него и спровођењу свих активности, посебно оних које су за њих врло важне. Тренутно смо у фази израде локалних акционих планова за канцеларије младих. Међутим, са радом на другим пољима се не чека. Обезбедили смо 350 хиљада динара и за ову канцеларију. Они су већ кренули са реализацијом одређених програма и активности. Позвала бих све младе Шида и поручила им да дођу. Ово је њихова канцеларија, отворена за све њихове идеје, предлоге и сугестије. Нека то користе обилато, нека буду активни – рекла је Ивана Ковачевић, државна секретарка Мини-старства омладине и спорта, додајући да је ово де-централизација на делу.

Шидска канцеларија за младе ради већ одређени период, међутим сада је и озваничено

њено деловање. Координаторка ове канцеларије, Наташа Скакун сматра да је ово веома значајан пројекат који ће допринети побољшању активирања младих у све сфере друштвеног живота.

- Ово је нешто сасвим ново, што је недостајало младима овог града. То је место на коме ће моћи да потраже подршку за своје идеје. Наш задатак биће да првенствено решавамо проблеме младих у сарадњи са надлежним институцијама. Кренули смо са израдом локалног акционог плана који се односи на период од 2009. до 2012. године. Сви су добродошли, како представници

неформалних група, невла-диних организација, ђачког парламента, тако и сви појединци – нагласила је Наташа Скакун.

До пре две године, када је Министарство и формирано, постојало је свега пет оваквих канцеларија у Србији. Пара-лелно са израдом националне стратегије за младе, у коју је било укључено 16 хи-љада младих, кренуло се са организовањем мреже институција које би се бринуле о спровођењу пла-нираних активности. За то им је, између осталог, била потребна подршка локалне власти, а коју су добили и у овој општини.

- Општинска управа препознала је огроман значај који млади људи имају и треба да имају на креирање друштвеног живота општине. Сваку иницијативу ћемо радо прихватити. Што се тиче финансијских средстава, трудићемо се да у наредној буџетској години обезбедимо значајна средства за несметан рад ове Канцеларије. То је заправо оно што је приоритет наше локалне власти. За сада смо обезбедили 500 хиљада динара. Захваљујем се Министарству на подршци која нам је указана и надам се да ће ова сарадња у наредном периоду бити још већа – истакла је Наташа Цвјетковић, председница Општине Шид.

На отварању је био и један од представника младих који су у сарадњи са Канцеларијом већ успешно реализовали неке од пројеката. Такав је био и „Тесла опен дејс“ , семинар о информационим технолигијама који је трајао претходна три месеца. Милош Јовановић, ученик Техничке школе „Никола Тесла“ који је иницирао наведени пројекат веома је задо-вољан досадашњим радом Канцеларијe и најављује нове пројекте који ће у сарадњи са њом бити спроведени у дело.

В. Продановић

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ

Подршка за идеје и пројектеМинистарство омладине и спорта у сарадњи са локалном самоуправом озваничило рад Канцеларије за младе и обезбедило 350 хиљада динара за реализацију одређених пројеката, док је Општина издвојила 500 хиљада динара за њен рад

Детаљ са отварања

Веома топло време, уз вели-ку влажност ваздуха, није

погодовало ни продавцима, ни малобројним муштеријама на шидском вашару. Тезги, ша-три, као и других продајних места на отвореном било је на-претек, са робом „од игле до локомотиве“. Међутим, због

сезоне годишњих одмора и непријатних врућина само рет-ки продавци су имали среће да пазаре. Цене свих артикала су знатно ниже него у продавни-цама, али чак ни то није било довољно да се више тргује.

М. М.

НА ШИДСКОМ ВАШАРУ

Понуда велика, а купаца мало

Сви углавном само разгледају

Услед могућности појаве епидемиолошке ситуације

и ризика да се у овој средини појаве случајеви грипа изаз-вани вирусом Х1Н1, такозва-ног свињског грипа, донета је одлука да се образује коор-динациони тим за планирање, спровођење и иницирање ак-тивности у сузбијању пандемије у Општини Шид. За чланове тог тима изабрани су: доктор Крсто Куреш, председавајући, члан Општинског већа, док-торка Снежана Медић, на-челница Центра за контролу и превенцију болести у Заводу за јавно здравље Сремска Ми-тровица, Предраг Сремчић, члан Општинског већа, Јована Лакић, шеф Кабинета пред-седника општине, доктор Све-тозар Манојловић, директор Дома здравља Шид, Љубица Фунштајн, директорка ОШ

„Сава Шумановић“ Ердевик, Мирјана Вечић, ВД дирек-торка Предшколске установе „Јелица Станивуковић-Шиља“ Шид, Тихомир Стаменковић, шеф Одсека за инспекцијске послове, Славко Цупер, шеф Одсека за друштвене делат-ности – просветни инспектор и доктор Срђан Стевановић, инфектолог Дома здравља Шид.

На састанку који је одржан недавно закључено је да стање није алармантно, али да у сва-ком случају треба бити опре-зан. У Шиду су до сада била два случаја која су разматрана, али није потврђено постојање овог вируса. Већи ризик постоји код деце и младих особа, док су људи старији од 50 година мање подложни вирусу.

В. П.

ФОРМИРАН ТИМ ЗА СУЗБИЈАЊЕ ПАНДЕМИЈЕ СВИЊСКОГ ГРИПА

Без панике, али опрезноУ Шиду су до сада била два случаја која су разматрана, али није потврђено постојање овог вируса

Среда, 22. јул 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Испирање филтера

Због високих температура дошло је до нагле потрошње воде, преко 110 литара у се-кунди, па је морла да се уради испирање филтера у фабрици воде у Инђији. Због тога грађани Инђије, Јарковаца и Љукова нису имали у петак два сата воде. Ако потрају овако висо-ке температуре, да би фабрика безбедно функционисала, фил-тери се морају редовно чистити, рекал је мр Борка Поповић, директорица ЈКП ''Водовод и канализација'' на последњем са-станку Система 48. Председник општине Горан Јешић обавезао је ''Водовод'' да дневно инфор-мише руководство општине о редовности снабдевања водом грађана и да се у циљу већег сте-пена безбедности санирају све ограде око бунара које експлоа-тише ''Водовод''. Поповићева је информисала присутне да је извршена провера квалитета во-доводне мреже у Чортановцима коју од приватне фирме треба да преузме ово јавно предузеће.

Више полазака

Одборници су на последњој седници Скупштине општине до-нели одлуку о измени одлуке о јавном превозу путника. Закон-ска процедура ће бити спрове-дена у августу како би се већ током септембра обезбедио већи број полазака из сеоских месних заједницака Инђији.

Брошура о ''Лесленду''

Гордана Пламе, директо-рица Туристичке организације Србије посетила је општину Инђија. Обишла је локалитет будућег Музеја ''Лесленда'' у Старом Сланкамену и догово-рила се са директорем ТО оп-штине Борисом Пашком о изради публикације о лесним профилима јединственим у све-ту која ће бити представљена на предстојећим сајмовина ту-ризма.

UKRAT KO

Постоји неколико разлога због којих морамо да до-

несемо Одлуку о допунском буџету општине Инђија за 2009. годину и одлуку о кре-дитном задуживању општине. На једној страни смањен је прилив новца из републичке касе за 100 милиона динара у односу на план, у последња два месеца уместо 16 милиона на месечном нивоу, стижу нам четири милиона, односно, 25 посто планираних прихода. За-тим, планирани приходи НИП-а и Фонда за капитална улагања остварени су са свега 13 про-цената. Имали смо срећу да су изворни приходи општине не-што већи у односу на план тако да у овом тренутку општинској каси недостаје 30 милиона ди-нара. На другој страни чекају нас преузете обавезе пре-ма инвеститорима, пре свега, према извођачима радова на новој спортској хали са којима је општина Инђија склопи-ла уговор, рекла је у уводном образложењу на седници Скуп-штине општине одржаној 13. јула, Гордана Тишма, начел-ница Одељења за финансије.

Подсетимо се, општина Инђија је прошле године у мају кренула у изградњу спорт-

ске дворане која је требала бити у функцији до почетка Универзијаде. Имала је обећање Републике и Покрајине да ће подржати овај пројекат са 200 милиона динара. Обећање нису испунили, хала није завршена у предвиђеном року а Инђија има обавезу да извођачима из-мири дуг од 200 милиона дина-ра. Да не би дошло у питање измиривање обавеза према

редовним буџетским корисни-цима, одборници су већином гласова на последњој седни-ци донели одлуке о допун-ском буџету и о кредитном задуживању општине Инђија у висини од 200 милиона ди-нара. Одборничка група СРС није гласала за ове одлуке. Образложење шефа радика-ла Миленка Винчића било је да се недостатак новца мо-

гао надоместити на неки дру-ги начин, на пример, продајом некретнина у власништву оп-штине. Одборник СПС Сретен Јовановић га је подсетио и на претходној седници да општи-на не располаже имовином јер је све власништво Републике Србије.

На захтев председни-ка општине Инђија Горана Јешића, без образложења, са дневног реда седнице ски-нута је тачка - доношење одлуке о радном времену угоститељских објеката и објеката за приређивање ига-ра за забаву. На истој седници донете су одлуке о комуналној инспекцији, измењена одлука о Општинској управи, одлу-ка о јавном превозу путни-ка којом се, између осталог, обезбеђује више полазака из сеоских месних заједница ка Инђији. Одборници су дали сагласност на програме рада и финансијског пословања Агенцији за економски развој општине и Агенцији за ИТ, ГИС и комуникације општине за период од 1.јула до 31. де-цембра ове године. Одлука о престанку мандата одборнику Сави Алишићу /ДС/ донета је на лични захтев одборника.

ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојен ребаланс буџетаОдлуком о допунском буџету општине и одлуком о кредитном задуживању премостиће се недостатак новца у општинској каси који у овом тренутку износи 30 милиона динара

На последњој седници Скупштине општине

Имајући у виду економску кризу и отежано пословање

привредних субјеката, на евиденцији Националне службе за запошљавање у Инђији није било неких драстичних проме-на што се тиче запошљавања и броја незапослених лица. Како сазнајемо од руководиоца по-менуте службе у Инђији Весне Васић број незапослених 1. јула у Инђији је био 5.484 лица а 1. јануара ове године 5.318, односно, 166 лица мање док је број новопријављених лица која траже посао у протеклих шест месеци био 320. У првих шест месеци ове године укуп-но се запослило 1.265 лица, од тога 635 жена. Срећу да се први пут запосли имало је 71 лице.

- У току је конкурс По-крајинског секретаријата за рад и запошљавање а одно-си се на нова запошљавања, самозапошљавање и регистро-вана пољопривредна газдин-ства. У току је и јавни позив за запошљавање приправника све док се не потроши новац за ове намне. Чак 80 послодаваца са подручја инђијске општине је поднело захтев за пријем приправника, 27 приправни-ка је до сада примељено, 25 послодаваца је исказало по-

требу за запошљавањем 44 лица, трећина их је почела да ради, било је девет захтева пољопривредних газдинстава, четири су реализована. У делу самозапошљавања 48 лица је поднело захтев а 23 је добило позитиван одговор. На конкур-су за јавне радове прошао је пројекат Месне заједнице Чор-тановци за уређење парка у селу. На овом послу три месеца ће бити ангажовано пет лица, каже Весна Васић.

Инђија има проблем са не-квалификованом и полуква-лификованом радном снагом. Њих је на бироу највише, близу 3.500. Пут до посла води преко дошколовавања и преквалификације на шта многи нису спремни, кажу у Националној служби. Ових дана у Инђији се траже грађевински инжењери, инжењери хидроградње, менаџери зашти-те на раду а на евиденцији не-запослених нема ни професора математике, енглеског језика и информатике.

- У међурегионалном посре-довању тражени су још тесари, зидари, армирачи као и лекари специјалисти. У овом тренутку на подручју инђијске општине има 1.304 слободна радна ме-ста, каже Весна Васић.

Журка за волонтере

Највећи део посла на протеклој ''Универзијади'', ''Сцена фесту'' и ''Нашем сокачету'' одрадили су волонтери. За већину њих

ово је било прво и незаборавно искуство те врсте и разлог да се прослави на великој журци која је прошле недеље уприличена у башти кафе Културног центра у Инђији. Као што и приличи мла-дима било је весело.

У оквиру реконструкције раскрснице, након радо-

ва у Улици Јована Поповића, у току су радови на проширењу саобраћајнице у Улици Краља Петра Првог у Инђији на домак бензинске пумпе. Због закрче-ности једне траке грађевинским машинама саобраћај се одвија отежано па се возачима препоручује додатна опрезност у вожњи.

О ЗАПОШЉАВАЊУ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЈЕ РЕЧ

Траже се грађевински инжењери и професориПосао у овој години добило 1.265 људи

Било је весело

Проширује се саобраћајница

ОКОМ КАМЕРЕ

Среда, 22. јул 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

У Старој Пазови у протек-ли чевртак на градском

тргу одржана је промоција програмама београдског Ра-дија С, као најслушаније ра-дио станице у Србији према најновијим истраживањима „Стратеџик маркетинга“ из маја 2009. године. Промоцију свог програма најслушанија радио станица одржаће у петнаестак градова у Србији,

емитујући програм дирек-но из тих места. У програм који је емитован с Трга „Др Зоран Ђинђић“ и који је ди-рекно преносила Радио Стара Пазова, укључио се и пред-седник старопазовачке оп-штине, Горан Јовић , који је говорио о развоју општине, инвеститорима и комуналним проблемима, као и о изградњи Српске куће фудбала.

Градска апотека у Старој Пазо-ви отворена је 1983. године и

тада је била једна од модернијих у окружењу. Међутим, после 23 године коришћења, било је неопходно реновирати апоте-ку која је при Дому здравља “Др Јован Јовановић Змај”, јер више није била у складу са амбијенталном целином свеже реновираног комплекса Дома здравља. Реновирање градске апотеке помогао је највећи са-радник и партнер Дома здравља, Компанија Велефарм, која се на тај корак одлучила, тим пре што се велики број производа из њиховог асортимана налази на полицама ове апотеке. За нешто више од месец дана апотекарни простор је реновиран и адапти-

ран. Директор Дома здравља др Милан Вуњак, је изјавио да је апотека коначно у естетском и функционалном смислу по мери општине која броји 72.000 ста-новника и времена у коме живи-мо. - Сарадња са Велефармом је изузетна, и надамо се да ће се у том правцу и наставити, а да ће се након Нове Пазове, прошле године, и Старе Пазове ове го-дине, и остали објекти у општини у скорије време осавременити, - рекао је др Вуњак. Осим господи-на Бадњара и директора Вуњака, свечаном отварању је прису-ствовала и Радмила Крстић, начелник апотекарске службе, као и већи број колега, лекара и медицинског особља из других служби.

Желим да кажем да сам убеђен да ће хронича-

ри 16. јул забележити као ва-жан датум у историји српског фудбала јер се заједнички реализује пројекат од 40 малих објеката који ће бити разуђени по целој Србији и који ће се изградити до краја годи-не и где ће млади наћи своје место – рекао је Томислав Караџић, председник Фудбал-ског савеза Србије у прошли четвртак у Палати Србије при-ликом потписивања уговора за изградњу мини пич терена за младе. Потписници су четрде-сетак председника општина, међу којима је и Стара Пазо-ва. Потписивању овог уговора поред представника и пред-седника локалних самоуправа, присуствовали су и минисатар омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић, Ха-кон Бланкенборг, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији и председник Фудбалског саве-за Србије, Томислав Караџић. Наиме, Министарство омладине и спорта и Фудбалски савез Србије јавним позивом 9. мар-та ове године позвали су оп-

штине и градове да конкуришу за средства за изградњу мини пич терена за младе у својим срединама. Од 137 прјава и на основу постојећег пројекта одабрали су четрдесетак оп-штина у којима ће се гради-ти ови објекти. Министарака омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић је, 16.

јула, на потписивању уговора са представницима локалних самоуправа истакла да је реч о значајном пројекту који ће се реализовати широм Србијие а што доказује да држава води рачуна о омладинском спор-ту. – Мини пич није само те-рен него и идеја да спорт није резрвисан само за Београд,

него да буде у сваком кутку Србије и да је доступан свима – рекла је Самарџић Марковић и додала да ће коришћење ових терена бити бесплатно за сву омладину. Истакавши да је циљ да ови терени ши-ром земље буду испуњени активностима, српска мини-старка се захвалила Влади Краљевине Норвешке на до-наторству, Фудбалском савезу Србије и свима који учествују у реализацији заједничког пројекта, „Изградња мини пич терена за младе“. Са њом се сложила и амбасадор Краљевине Норвешке Ха-кон Бланкенборг истакавши да му је част радити на овом заједничком пројекту јер је „ово истинско партнерство међу једнакима.

– Радујем се што ћу виде-ти ове објекте и сигуран сам да ће то бити обилан спорт у Србији и да ће доприносити здравој средини за младе – рекао је амбасадор Краљевине Норвешке.

У име Опшштине Стара Па-зова уговор је потписао пред-седник Горан Јовић.

СЕДНИЦА ВЕЋА ОПШТИНСКОГ СИНДИКАТА

Раде Ерцег, председник синдиката

Синдикални избори на јесен

Општинско веће Савеза само-сталних синдиката Општи-

не Стара Пазова на седнидни-ци од 14. јула, поред усвајања финансијског извештаја и извештаја о раду стручних служ-би између две седнице, разматра-ло је и извештаје о раду виших органа Савеза синдиката, изме-нама и допунама Статута, новој територијалној организацији и предстојећим изборима у синд-калним организацијама. Пред-седник општинског Синдиката у Старој Пазови Раде Ерцег је подсетио да се са измена-ма и допунама Статута уводи могућност колективног чланства што до сада није било у Ста-туту Војводине за разлику од републичког статутарног акта. Такође, он је додао да се по новој територијалној организацији, инђијски синдикат припаја старо-пазовачком, румском пећиначки и иришки, a сремскомитровачком шидски. Избори у синдикалним организацијама, по речима Ерцега одржаће се на јесен, те је Oпштинско веће донело одлуку о одржавању избора у синдикалним организацијама и Савезу само-сталних синдиката Општине Стара Пазова. По тој одлуци, припреме за изборе спровешће се од 1. до 30. септембра а избори у синдикалним организацијама од 1. октобра до 30. новембра 2009. године, док ће се све ове радње у Савезу самосталних синдиката општине обавити до 31. јануара 2010. године. На овој седници већа прихваћен је и извештај с протеста „Пробуди свест дођи на протест“, а под текућим питањима расправљало се о стању у синди-калним организацијама, Фонду солидарности и „синдикалном котлићу“ који ће се организовати у септембру.

У ПАЛАТИ СРБИЈЕ ПОТПИСАН УГОВОР О ИЗГРАДЊИ

Мини пич терена за младеСтара Пазова је једна од четрдесет општина у Србији у којој ће се до краја године изградити мини пич терен за мали фудабал као део заједничког пројекта Министараства омладине и спорта, Фудбалског савеза Србије и донације Краљевине Норвешке

Горан Јовић, Снажана Самарџић Марковић и Томислав Караџић

СВЕЧАНО ОТВОРЕНА РЕНОВИРАНА АПОТЕКА

Стара апотека у новом издању

На отварању апотеке

ПРОМОЦИЈА РАДИЈА „С“

Најслушанији у Србији

Горан Јовић у програму

Промоцију свог програма најслушанија радио станица одржаће у петнаестак градова у Србији

Седница Општинског већа, одржана 13. јула, којом је

председавао Горан Вуковић, обиловала је захтевима за финансијску помоћ: на го-тово све захтеве позитивно је одговорено, али у складу са тренутним финансијским могућностима.

Најпре су усвојени закључци о постављању саобраћајне сигнализације код Павловаца, у Руми и Кленку, о затварању за саобраћај Гробљанске улице сваког дана у периоду од 13 до 17 часова, одбијен је захтев за претварање Сремске улице у једносмерну.

Након краће дискусије, прихваћен је пројекат ФОКС телевизије под називом "Краљеви Аде": у овом спорт-ском такмичењу учествоваће 12 градова из Србије, како је то објаснио председник Вуковић, овде нема котизације, обавеза општине је да изабрану екипу опреми спортским реквизити-ма. Координатор акције биће Игор Садрија, члан Општин-ског већа задужен за спорт.

Прихваћен је захтев Храма Св. оца Николаја за финансијску

помоћ у износу од 535 хиљада, као и захтев за помоћ у лечењу трогодишњег детета, Ми-

ленке Гвозденовић, која болује од дистрофије у из-носу од сто хиљада динара.

Пољопривреднику из Добри-наца, Жељку Алексићу, који такође болује од дистрофије, уплатиће се 150 хиљада динара како би остварио пољопривредну пензију.

Дата је сагласност предузећу "Зрмања" Д.О.О. на пријаву пројекта "Увођење и приме-на нових технологија у пре-ради пужева", реч је о извоз-ном програму који финансира Покрајина.

За регресирање трошкова на основу судског поравнања, у седам предмета за накнаду штете од уједа паса луталица, одобрено је 753 хиљаде ди-нара, што је још један у низу доказа о оправданости градње азила за псе који је пред зва-ничним отварањем.

Среда, 22. јул 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

МАТИЧАР

Склопили брак: Предраг

Мишак и Марина Влајковић,

Ненад Стокановић и

Љиљана Илић

Добили сина: Јингли Занг

и Зунг Пинг Баи, Рајка и

Владимир Михајловић,

Марија и Владан Дедић

Умрли: Миља Миљешевић

- 1929, Ката Ненадовић -

1922, Небојша Покрајац

- 1961, Јованка Мауковић

- 1927, Душанка Батоз -

1921.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм"Поново 17" - од 20. до 26. јула"Луда ноћ у музеју 2" - 0д 27. јула до 2. августа

Културно летоПромоција: "Жакова пра-вила", Момир Васиљевић, Градска библиотека, 24. јул у 19,30 часоваЏез квартет "Оса" - 24. јул у 21 сатМодна ревија "Покривала за голо тело" - 25. јул у 21 сат"Либертанго", латино-џез-диско-фанки бенд - 26. јул у 21 сатКЦ бенд - Улични концерт - 28. јул у 21 сатДуо "Перформанс" 29. јул у 20,30 часова

Једна од најдужих жетви у последњих десетак година конач-

но је приведена крају: последњи откоси су пали у све три општи-не које покрива Пољопривредна станица "Рума", у Руми, Иригу и Инђији. Жетеоци готово не памте да је било жетви које су трајале више од месец дана, јер овогодишња је започела још 19. јуна. Када се мис-лило да ће се све завршити за десе-так дана, почеле су кише, а остатак приче на тему метеоролошких при-лика је мање-више познат.

Према информацији коју нам је дао самостални референт за биљну производњу у Пољопривредној ста-ници "Рума" Ђуро Паић, планира-ни приноси од пет тона по хектару нису се остварили: када су суми-рани завршни резултати, дошло се до просечног приноса од 3,9 тона по хектару. Али, то и није највећи проблем.

-Приноси ће бити мањи за 10 одсто, али је слабији и квалитет зрна: пре киша хектолитарска те-жина била је од 82 до 84 килограма, сада је она у просеку 76. Има пше-нице чији је хекторлитар испод 70 килограма и она није за пекарску производњу. Млинари често у так-вим ситуацијама врше миксирање, мешају ову са квалитетном пше-ницом да би добили неку средњу вредност. У сваком случају, киша је направила велику штету, не толико код смањења приноса, колико код квалитета овогодишње пшенице-каже Ђуро Паић.

Комбајни су, дакле, стали, али су цене жита , у покрету. На продуктној берзи је цена 11 динара по килогра-му, у "Житопромету" девет, у "Агра-ру" 10 динара. Стручњаци кажу да ће права трговина наступити када и последње зрно буде у амбару, или силосу: тада ће се цена зауставити на једној цифри, а колика ће она бити, за сада је тешко прогнози-рати.

У Градској кући у Руми је 14. јула организован први

састанак Комисије за израду Локалног акционог плана за младе Општине Рума: био је то увод у активности које ће, на-кон усвајања овог документа, прецизније дефинисати про-блеме и потребе младих у овој средини.

Поред чланова Комисије, са-станку су присуствовали држав-ни секретар за омладину и спорт Ивана Ковачевић, председник Општине Рума Горан Вуковић, консултант и менаџер ГТЗ Татјана Боројевић и Марија Радовановић, председник Са-вета за младе Јелена Арсе-новић, представници Центра за социјални рад и полиције.

Скуп на коме је кључна тема била презентација изра-де Локалног акционог плана за младе отворио је Бранис-лав Видаковић, координатор Канцеларије за младе.

-Локални акциони пла-нови постоје у 22 општине у Војводини, претходиле су им канцеларије за младе којих је сада 85. До сада је одржа-но 167 округлих столова у 166 општина, искључиво са темом

о младима. Према најновијим испитивањима, опао је број младих који желе да напусте Србију, што је свакако вест која треба да радује све нас. За отварање канцеларије за мла-де обезбеђено је 350 хиљада динара, како би се успело у реализацији будућих актив-ности око Локалног акционог плана, било би добро да се фор-мира буџет за младе при Оп-

штини Рума-истакла је Ивана Ковачевић.

У рад скупа укључио се и председник Горан Вуковић:

-Румска општина је и до сада издвајала значајна средства за младе, било да је реч о спорт-ским клубовима, о превозу уче-ника, стипендирању студена-та, културно-спортском лету. Решени смо да учествујемо на побољшању статуса младих, с

циљем да они постану корисни чланови друштва, да се на пра-ви начин оспособе за вођење општине, па и државе. Како је наглашено током састанка, Ло-кални акциони план се доноси на период од пет година, и тре-ба да садржи четири врсте по-датака: демографске, податке о буџетским издвајањима за мла-де, о врсти проблема младих и податке одређених иснституција о животу младих.

Крајем недеље, 17. јула, од-ржана је конститутивна седница Савета за младе којом је пред-седавала Јелена Арсеновић, на сскупу је члановима презен-тована информација о почет-ку израде Локалног акционог плана за младе румске опшри-не. Како нас је информисала Јелена Арсеновић, у Савету за младе је 11 чланова, седам је изабрано на предлог председ-ника општине и они су пред-ставници Дома здравља, Центра за социјални рад и Полицијске управе, по два члана су из не-владиних организација (Мала ватра и Градско позориште Рума) и ђачких парламена-та Гиманазије и ССС "Бранко Радичевић".

КОМБАЈНИ СТАЛИ, ЦЕНЕ У ПОКРЕТУ

Слабији квалитет зрна

СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Румљани у пројекту "Краљеви Аде"Накнада штете за седам уједа паса луталица 753 хиљаде динара

Са седнице Општинске владе

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА МЛАДЕ

За садржајнији живот омладинеИвана Ковачевић, државни секретар за омладину и спорт: Опао је број младих који желе да напусте Србију

Јелена Арсеновић

Среда, 22. јул 2009.12

Беочинска хроника

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

Након дуготрајних киша које су у великој мери успори-

ле радове, жетва у иришкој општини коначно је приведе-на крају. На иришком атару пали су и последњи откоси, а захваљујући неповољним кли-матским условима, приноси су мањи и за 30 одсто у односу на очекиване.

Како нас је информисао Ми-тар Бурсаћ, самостални струч-ни сарадник за пољопривреду, у иришкој општини под пшени-цом је било укупно 2.940 хек-тара: 2.070 на индивидуалном сектору и 870 код задруга. Под озимим јечмом налазило се 380, а под јарим 700 хектара. Жетва јечма је завршена не-што раније, озими јечам имао је просечни принод од 2,5 до три тоне, а јари 2,5 до 4,5 тоне по хектару.

Када је реч о пшеници, код задруга је забележен просеч-ни принос од пет тона, а на индивидуалном сектору нешто мање, три тоне по хектару.

-Комбајна је ове године било и више него што је по-требно - 12 у пољопривредним предузећима и 22 на индиви-дуалним газдинствима. Општи утисак је да су обилне кише

знатно отежале жетву, хекто-литарска тежина је мала, а при-носу су у просеку умањени до 30 одсто-каже Митар Бурсаћ.

Када је реч о воћњацима и виноградима, све до последњих двадесетак дана, они су изгле-дали сасвим добро и обећавали су одличан род. Воћари и вино-градари имали су једину бригу - како плодове заштитити од наступајућих болести. Међути, у првој недељи јула, иришку општину задесило је катастро-фално невреме - олујни ветар и киша са градом. На тему - како сада изгледају воћњаци и виногради, Митар Бурсаћ са

жаљењем констатује:-Када је реч о воћњацима

и виноградима, град је оште-тио плодове од 30 до 90 одсто. Највише су оштећени засади брескве, јабуке и шљиве, а ве-лика штета нанета је и вино-градима. Само мање површине воћњака и винограда остале су нетакнуте, највише су настра-дали потеси Ибрлонт, Ружаш, Кајновац и цео нерадински крај.

Неколико дана касније, 10. јула, иришку општину је по-сетио помоћник министра за пољопривреду Слободан Тео-фанов, он је обишао терене страдале од града, формирана је и комисија за процену ште-те, а какав ће резултат бити од свега овога, показаће време које долази.

Опште удружење предузет-ника Општине Ириг очи-

гледно је имало слуха када је Сремској привредној ко-мори упутило предлог за овогодишњег најуспешнијег предузетника. Како нас је информисала секретар овог удружења Весна Секулић, није било много размишљања када се за ову ласкаву титулу предложила иришка Винарија "Ковачевић", што је и уродило плодом: на свечаности у Руми, 17. јула, управо ова фирма добија титулу најуспешнијег предузетника.

Винарија "Ковачевић" је већ дужи низ година присутна на тржиштима Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Енглеске, са квалитетним ви-нима међу којима се издвајају шардоне, бели совињон и бер-мет. Стара рецептура породце Ковачевић усавршена је 2001. године када је произведено де-сет хиљада боца вина. Сваке

наредне године производња се повећавала за 50 одсто, у 2008. години произведено је две стотине хиљада боца. За 0ву 2009-ту породица Ковачевић планира рекордну производњу од три стотине хиљада боца вина.

Да је Винарија "Ковачевић" лидер у производњи вина у Србији, показују, поред оста-лог и значајне награде: на такмичењу у Београду, током прошле године, стигле су ди-пломе за за рајнски ризлинг и шардоне, али и признање - најбоље вино такмичења. За ризлинг су Ковачевићи, исте године, у Француској, земљи вина, добили сребрну медаљу.

У Винарији је у току увођење стандарда ИСО 9001, у на-редне две године планира се производња од 500 хиљада ли-тара вина годишње - тако ће, ускоро, стати раме уз раме, са винарима Француске и Италије, постати национални бренд.

ЖЕТВА КОНАЧНО ПРИВЕДЕНА КРАЈУ

Приноси мањи и до 30 проценатаГрад готово уништио иришке воћњаке и винограде

НАЈУСПЕШНИЈИ ПРЕДУЗЕТНИК У ИРИГУ

Лауреат Винарија "Ковачевић"Награду Сремске привредне коморе примило Д.О.О. "Срем-аграр" из Ирига

Митар Бурсаћ

Од 17. до 22. јула у Черевићу су одржани Дани светог

Прокопија, којима је тради-ционално обележена месна заветна слава. Првог дана манифестације, отворена је изложба радова новосадске сликарке Радмиле Војновић под називом "Фрушкогорски манастири и пејзажи". Сутра-дан су наступили хорови "Ми-ленко" из Черевића, "Розанов"

из Ђурђева и "Мокрањац", хор при храму Светог Саве у Београду. Учесницима смо-тре обратио се председник општине мр Богдан Цвејић, који им је уручио и пригод-на признања. На сам дан Св. великомученика Прокопија - 21. јула, одржана је света литургија, као и помен свим жртвама ослободилачких ра-това из села.

Беочинска општина је већ годинама у самом репу-

бличком врху када је реч о добровољном давању крви, по-што више од пет одсто њених житеља редовно дарује дра-гоцену течност. Крајем јуна, у Београду, по једанаести пут Беочинци су добили највише признање Црвеног крста Србије - плакету "Најхуманија среди-на". А част да ово признање прими лично из руку председ-ника Бориса Тадића имао је Иван Ижак (1954), актуелни рекордер који је, недавно, по 125. пут јуначки "засукао ру-кав".

Рођени Беочинац, Иван Ижак скоро 35 година ради у БФЦ (однедавно компанија "Ла-фарж"), где је сменски машин-бравар у производњи. Каже да је крв дао и више од званичних, јубиларних 125 пута, јер ту нису урачунате радне акције, посете другим републикама, "преко-редна" давања када не истекне прописана тромесечна пауза...

- Први пут сам крв дао са својим разредом, у Метало-прерађивачкој школи у Но-вом Саду. Када смо разредног старешину упитали како да најлепше обележимо пунолет-ство, он нам је одговорио: ура-дите нешто корисно, што ћете увек памтити. И сви смо отишли да дамо крв. То се наставило и

наредних година, нарочито то-ком служења војног рока. Ода-зивао сам се свим позивима, никада није било проблема, али када се, 1978, мој отац повре-дио у фабрици - нисам могао да дам за њега крв. Тада ми је било најтеже, међутим, чак 60 његових колега из цементаре је аутобусом кренуло у ново-садски Завод за трансфузију да му помогне - прича најхуманији Беочинац.

Док разговарамо у фабрич-ким просторијама, питамо Ива-на како то да баш радници најчешће дају крв. "Увек су нам засукани рукави!", каже у шали, а онда ће додати да су у цемен-

тари, посебно старији мајстори, добро знали да ће драгоцена течност некада баш њима за-требати и увек су исказивали велику солидарност. У јуну про-шле године, на пример, у оквиру редовног "Месеца безбедности", управо овде је организована ве-лика акција, а међу тридесетак давалаца крви био је и тадашњи генерални директор компаније "Лафарж БФЦ" Камил Бефа.

- Само једном сам знао за кога дајем крв, у сушти-ни то уопште није битно, јер најважније је сазнање да не-ком помажеш у невољи. Када би са давање крви, као у не-ким земљама плаћало, сигур-но више не бих био давалац. Једноставно, ту нема никаквог другог интереса осим жеље да помогнеш другима. А током ху-маних акција Црвеног крста, упознао сам велики број људи, стекао нове пријатеље. Када даш крв, једноставно се нека-ко боље осећаш, лакше ти је. Свако ко је здрав и може то да чини, нека много не размишља. Тиме помаже и себи, јер никада се не зна када ће и коме помоћ бити неопходна. Коначно, свако давање крви за мене је и нови здравствени преглед, тако да не морам код лекара - истиче Иван Ижак, актуелни беочински ре-кордер у добровољном давању крви. Д. П.

ИВАН ИЖАК, РЕКОРДЕР У ДАВАЊУ КРВИ

Помоћи себи и другимаНајхуманији Беочинац, машинбравар у компанији "Лафарж БФЦ", званично 125 пута "засукао рукав"

Иван Ижак

Пошто је, почетком јула, од-ржана јавна лицитација за

давање у закуп пољопривред-ног земљишта у државној сво-јини, током наредне две го-дине закупци ће обрађивати 153,5 хектара у катастарским општинама Беочин, Черевић, Баноштор и Сусек. За зе-мљиште у Свилошу и Лугу

није било заинтересованих, каже Јелена Ланг, стручни сарадник за пољопривреду у општини. Поједине парцеле у државној својини, иначе, издате су у закуп углавном по почетним ценама, а право учешћа на лицитацији има-ла су сва правна и физичка лица.

Више од 150 хектара дато у закуп

АКТУЕЛНЕ ВЕСТИ

Свети Прокопије- слава Черевића

Среда, 22. јул 2009. 13

Магареће млеко има ревитализујуће дејство на

цео организам. Веома је ефи-касно у отклањању проблема на кожи, као и за јачање иму-носистема, за опоравак и про-тив хроничног умора. Његови састојци су изузетно корисни за спортисте, труднице, бебе и астматичаре. Магареће мле-ко регенерише цревну флору. Оно је налик мајчином млеку и због тога га људски организам јако добро вари. Иако садржи упола мање масти од крављег, оно садржи знатну количину хранљивих састојакаи бога-то је витаминима Ц, Б и Д12. Изузетно је богато имуногло-булинима који га чине савр-шеним пићем за превенцију и борбу против вирусних и бак-териолошких агресора који се најчешће јављају зими: прехла-де, бронхитис, итд. Магареће млеко се пије без потребе за пастеризацијом, јер насупрот крављем магареће млеко не садржи никакве бактерије, беље је и лакше од крављег и садржи нижи проценат ма-сти. Магареће млеко садржи само 0,6гр масти у 100гр све-жег млека, што је знатно мање у односу на 3,7гр колико про-сечно садржи кравље млеко. Садржај протеина је оно што

чини значајну разлику у одно-су на кравље млеко. Просечан садржај протеина је 1,72гр и ка-рактерише га мало учешће ка-зеина. Чињеница да је магареће млеко толико слично људском, веома је значајна, јер својим саставом не изазива никакве алергије за разлику од крављег које код 4% новорођених беба изазива алергије, које се најчешће превазилазе тек у доби од 3 године.

Магареће млеко такође сад-ржи 60 пута више витамина Ц него кравље и будући да има витамина А, Д и Е и да је бо-гат извор калцијума и фос-фора може се третирати као нутриционистички златни руд-ник. Ово млеко такође садржи имуноглобулин - протеин који делује као антитело и ојачава имуносистем. Магареће мле-ко садржи велику количину ензима које га дефинише као одличан антибиотик. Магареће млеко је посебно добро за следеће категорије: децу која су алергична на протеине који се јављају код традиционал-них врста млека (коза, крава, итд.) децу уопште, јер појачава раст, старије особе са пробле-мом остеопорозе, брзи опора-вак оних који се хране здраво и природно.

Савремене анализе магарећег млека (I део)

Социјалисти Сремске Ми-тровице обележили су

18. годишњицу оснивања Социјалистичке партије Србије и том приликом партијске књижице добило је тридесетак углавном младих Митровчана.

На свечаној седници Град-ског одбора СПС-а Сремске

Митровице говорили су Васа Дамњановић, председник Градског одбора, Драган Кардаш, члан Извршног од-бора Главног одбора СПС-а и Радослав Стиковић, се-кретар Покрајинског обора Социјалистичке партије Србије. С.Н.

Учесници фестивала ''Ег-зит 09.'' њих 620 из де-

сетак европских земаља укључили су се кроз радио-нице у реализацију пројекта Саветовалишта за младе инђијског Дома здравља ''Ја сам фан, имам план, нећу алкохол дрогу и дуван'' које се представило на ''Егзиту''у оквиру штанда Грађанског пакта за Југоистоичну Евро-пу. Чак 3.000 лица је потпи-сало приступницу Покрету за Европу у превенцији болести зависности. З.Г.С.

До краја прошле седмице окончана је жетва пшенице

у Срему за коју се у мају мис-лило да ће бити кратка због тадашње суше, али се одужи-ла у бескрај због свакодневне јунско-јулске кише која је пре-кидала жетеоце. Ипак, прогно-зе о значајном смањењу прино-са нису се оствариле, јер је по подацима Сремске привредне коморе просечан род са 48.300 хектара око 4,7 тона.

- Временски услови нију били исти проблем свима у Срему, јер је западни део ре-гиона добијао мање кише, тако да је жетва ту раније заврше-на. Највише је заостала Рума и делу сремскомитровачке оп-штине али су комбајни чим су се стекли услови били у њивама и обавили жетву.

Просечан род убран са

48.300 хектара је 4,7 тоне по хектару и то ће бити од осам до 10 посто мањи род него лане - оценио је Владимир Влаовић, секретар Одбора удружења за аграр Сремске привредне ко-море.

Приноси су различити од парцеле до парцеле, а они сада показују ко су добри произвођачи који примењују агротехнику, јер су такви остварили добре приносе и ове године.

- Прве количине пожњевене пшенице имале су већу хекто-литарску тежину, а сада после кише она износи од 72 до 78 што указује на слабији квалитет зрна. Иначе, на берзи у Новом Саду формулисане су се две цене пшенице једна је 11,34 динара за килограм пшенице која је пожњевена пре киша, а

50 пара је нижа цена касније пожњевене пшенице. Надамо се да ће цена ипак бити боља, јер се сви још прерачунавају - додао је Влаовић.

Републичке робне резер-ве су откупиле 65.000 тона овогодишњег рода пшени-це, а у Сремској Митровици за ову дирекцију нико није откупљивао хлебно зрно, на-ставио је Владимир Влаовић. Према подацима са којима рас-полаже Сремска привредна ко-мора за робне резерве Србије у Срему је откупљено 5.086 тона пшенице. "Силос" из Пећинаца је откупио 1.500 тона, "Жи-топромет Млинпек" у Старој Пазови 500 тона, "Албатрос" - Шид 1.500 тона, "Житопромет" из Руме 1.586 тона.

С.Ђ.

СОЦИЈАЛИСТИ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ ОБЕЛЕЖИЛИ ГОДИШЊИЦУ ОСНИВАЊА СПС-а

Омасовљавање чланства

Свечана седница Градског одбора СПС у Сремској Митровици

САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МЛАДЕ ИНЂИЈЕ

Са пројектом били на ''Егзиту''''Ја сам фан, имам план, нећу алкохол дрогу и дуван''

На штанду Саветовалишта за младе

НА КРАЈУ ЖЕТВЕ У СРЕМУ

Киша поделила цену пшенице

Велико име хрватске култу-ре, рођени Шиђанин, Иси-

дор Исо Великановић (1869 – 1940) је био Сремац ''од гла-ве до пете'', и мада у Срему није провео најдужи период свога живота, овдашњи про-стор, људи, обичаји и ментали-тет били су стала инспирација његовог богатог књижевног рада и интересовања. Сремац рођењем и уверењем, неколи-ко година житељ Шида и Ми-тровице, чак и по пресељењу у хрватску престоницу знао је да напише: ''Данас живим у Загребу, али душа ми чезне за Винковцима, гдје сам завр-шио шокачку, граничарску гимназију, и за Митровицом, гдје сам провео најљепше дане живота.''

Вредело би навести шта је о овом књижевнику, преводиоцу и издавачу својевремено за-бележио Павао Павличић, такође угледно име хрватске литературе:

- Доиста, Великановић радо истиче да је Сријемац, а мно-го спомиње и сријемске лока-литете, па се на први поглед чини да интерес његових при-ча и не сеже изван регионал-них оквира. Али, онда читатељ запажа да Великановићеви Сријемци шаљу делегацију на небо у часу кад Бог дијели памет, и ондје одбијају узети свој дио. Исто тако, у причи Три науке казивач настоји побјећи из Сријема, али га његово сријемство прати и у Загребу, па му чак поквари и неке заводничке планове. А тако је и другдје гдје се о

Сријему говори: или се јавља нека асоцијација на класич-но насљеђе, или се уводи каква успоредба с нечим из литературе, или се Сријем успоређује с далеким земљама и крајевима. А увијек бива видљиво да је Сријем дио ве-ликога свијета, а да је оно што се ондје догађа заправо и свјетски проблем. Зато је Великановићева завичајност симпатична и широка, нема у себи ничега искључивог и лако придобива свакога читатеља.

Рођен у Шиду, 29. марта 1869. године, где је похађао пучку школу, Исо Великановић је гимназију завршио у Вин-ковцима, а медицину и филозофију студирао у Бечу. Обе науке је напустио да би

се посветио списатељском раду. Све до почетка Првог светског рата, 1914, живео је у Сремској Митровици, са се-стром Аницом, пошто се ника-да није женио.

За Великановићев митро-вачки период најзначајније су године 1904 - 1906, током којих је уређивао и издавао сатирично-хумористички лист Кнут. У импресуму стоји да из-лази полумесечно, сваког 15. и 30, али што је време прола-зило и финансијске тешкоће бивале све веће – излажење листа се проређивало. Прве године су штампане чак 384 странице, друге 240, а треће само 48, да би потом Кнут сас-вим престао да постоји.

Уредник и издавач Исо Великановић покренуо је у Митровици ово специ-фично гласило са великим амбицијама, улажући у њега све своје људске, књижевне и новчане потенцијале. Из провинцијског града у Сремској жупанији, усудио се да оцењује и кроз сати-ричну призму прелама по-литичке, друштвене и умет-ничке појаве унутар читавог тадашњег хрватског простора у саставу велике Хабзбурш-ке монархије. Објављивао је сопствене (најчешће под псеудонимима), али и туђе шаљиве и сатиричне пес-ме, пошалице, хумореске, лакрдије, сатире, енигматске прилоге... Странице Кнута биле су илустроване цртежи-ма, карикатурама, вињетама и другим сликовним прилозима.

У обимном лексикону Зна-мените личности Срема од I до XXI века (Музеј Срема, 2003), међу скоро хиљаду заступљених имена, нашло се места и за шездесетак срем-ских Хрвата. Прилог о Иси Великановићу написао је мр Живко Попов, поменувши да је међу девет митровачких штампарија, с почетка XX века, једна припадала управо изда-вачу Кнута. У њој је покренуо и едицију Свјетска књижница, објављујући своје преводе и оригиналне књижевно - публи-цистичке радове.

Тај знаменити Сремац, Иси-дор Исо Великановић, пошто се у Загреб преселио 1914. и све до смрти, 21. августа 1940, остао у њему, представљао је свестрану књижевну појаву. Писао је и објављивао песме и епове, приповетке и новеле, путописе и расправе, игрока-зе, комедије и лакрдије, афо-ризме, новинске фељтоне, за-писе и хронике. Из његове бо-гате библиографије издвајамо тек мањи део: Отмица (хумо-ристички еп), Зашто свијет није пропао (шаљиве припо-ветке), Пакао и друге хуморе-ске, Сријемске приче, Жена, враг и друге приче, Пјесме и

приповјести, и др. Поједини критичари, опет, сматрају да ће најпре остати запамћен као плодан прозни и драмски пре-водилац, и то са руског, немач-ког, енглеског, чешког, шпан-ског, француског, пољског и италијанског језика. Пре-вео је најважније књиге Сер-вантеса, Толстоја, Балзака, Достојевског, Гогоља, Пушки-на, Тургењева, Цвајга, Гетеа, Мопасана, Дикенса, Вајлда, Поа, Тагоре... укупно више од 300 дела!

А стигао је да се позабави и лексикографским радом, чак да објави и неколико сликов-ница за децу.

Својеврсно признање овом хрватско-сремском писцу ода-ла је књижевница Мара Швел-Гамиршек (1900 – 1975, рођена Митровчанка), која је Ису Великановића, Јулија Бенашића и Николу Андрића назвала ''елитном сријемском тројком'''. Њему у част је, 1999, одржан научни округли сто у Винковцима, а у Републици Хрватској, 2005, установљена награда ''Исо Великановић'' за најбоље преводе књижевних дела.

Душан Познановић

Среда, 22. јул 2009.14 КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Жика Јанковић: Погача и со за госте

Поводом одлуке шидских вла-сти да се Музеј наивне умет-

ности "Илијанум", због враћања досадашњих просторија Српској православној цркви, пресели у објекат Месне заједнице Шид, нашој редакцији стигло је крат-ко реаговање породице Илије Башичевића Босиља. Син чу-веног самоуког сликара, који је своја дела завештао родном граду, др Војин Башичевић и Ивана Башичевић, пред-седница Фонда "Илија & Ман-гелос", за "Сремске новине" кажу:

- Одлука о пресељењу "Илијанума" у просторије Мес-не заједнице је још један до-каз да општина Шид никада

није имала намеру да прихва-ти Илијино завештање и идеју. Илијино завештање је захтева-ло од примаоца да комплетно подржи његову идеју која се упорно не спроводи. Простор је још мање адекватан од прет-ходних решења, што не пру-жа нимало оптимизма да би се могла остварити Илијина идеја "Илијанума". Истовремено, до-нета је поновна одлука прво-степеног суда у Сремској Ми-тровици. Исте чињенице, које су претходног пута на овом суду говориле у нашу корист, сада без образложења говоре против нас. Тако да смо ми шо-кирани!

Д. П.

ПОВОДОМ ПРЕСЕЉЕЊА "ИЛИЈАНУМА"

Босиљеви потомци "шокирани"

УЗ 140-ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ИСЕ ВЕЛИКАНОВИЋА

Сремац рођењем и уверењемРођени Шиђанин, у Митровици уређивао и издавао сатирични лист ''Кнут'' – Богата књижевна, преводилачка, новинарска и издавачка биографија чувеног Хрвата из Срема

''Ја сам Шиђанин''Поводом 70-годишњице живота и пола века књижевног и

новинарског рада, Исо Великановић је духовито говорио о себи и свом шидском пореклу:

- Ја сам Шиђанин? Дабоме. Има нас из Шида доста зна-менитих људи: Милић гајдаш, бирташ Орешковић, Витомир Кораћ, Милан Костић, Исидор Цанкар, шидски Крањац, али најславнији је зацијело онај чувени шаров, којега су Шиђани изјели, па је одонда славом својом прекрило све њих. Но у Шиду немам никога свога, па ни далекога. Митровица ми је ближа, гдје сам дуље живио, па и Винковци, гдје сам био на нашој шокачкој гимназији – и ја и отац и дјед. У Загребу сам готово 25 година, али признајем, много ме хвата носталгија за завичајем.

Исо Великановић

Среда, 22. јул 2009. 15КУЛТУРА

Да ли је потребно говорити грађанима Сремске Митро-

вице о археолошким локалите-тима који су остали отворени после истраживања?

Да ли они, уопште, знају да се у баштама између Шећер со-кака и Улице краља Петра I на-лазе два изузетна локалитета, од којих је један популарно на-зван и познат као Лицинијеве терме (лок. 29).

Лициније је титулу августа добио 11. новембра 307. годи-не и постао господар Илирика заједно са Галеријем, отуда његова веза са Сирмијумом. После Галеријеве смрти, 311. године, Лициније добија на управу европски део источног дела Римске империје и по-бедом над Максимином Дајом улази у поделу власти са Кон-стантином Великим, чијом се полусестром Констанцијом оженио. Међутим, то није омогућило жељени мир и њих двојица је сукобљавају у бици код Цибала, данашњих Винко-ваца, одакле Лициније бежи у Сирмијум и крије се у њему, па опет бежи, рушећи један од градских мостова. Констан-тин Велики га, ипак, после још једног раздобља заједништва убија, 325. године.

Лициније терме откривене су у Сремској Митровици 1960. го-дине, уз северозападну границу претпостављеног форума. На темељу две старије грађевине, почетком IV века изграђено је монуметално купатило, а његов западни вестибил је имао мо-заички под и вероватно улогу аподитеријума (свлачионице). У купатило се улазило из улице са портиком. У северном делу,

у великој просторији, откри-вени су трагови два базена са хладном водом (фригидаријум), обложена мермерним плочи-цама у ружичастој, зеленој и белој боји. У јужном делу грађевине је било неколико просторија за купање и на-лазио се префурнијум (пећ). Просторије су имале мозаичке подове и фреске на зидовима, са мало очуваних фрагмената. Монументалност грађевине је видљива не само по делимич-но ископаном простору, који је димензија 58,5 х 72 м, већ и по дебљини зидова, која на појединим местима достиже чак четири метра, као и по луксузној каменој опреми. Вероватно је ова зграда представљала висо-ку грађевину са које су житељи Сирмијума, 582. године, осма-трали Аваре приликом опсаде града, о чему пише Менандар.

Друга зграда, која је не-ких педесетак метара јужније од Лицинијевих терми, јасно

потврђена као јавна градска житница (horreum publicum), димензија 44 х 22 м, датова-на је у време прелаза из III у IV век (лок. 30). Са северне и јужне стране грађевине пружа-ли су се засвођени портици, док је са истока објекат био окре-нут према улици. Унутрашњи простор житнице испуњавала су четири реда паралелно постављених зиданих стубаца, а спољни зидови грађевине били су ојачани масивним пи-ластрима са обе стране. За-падно од житнице откривени су трагови великих грађевина, вероватно стамбеног каракте-ра, са прекрасним мозаичким подовима и фрескама које се чувају у Музеју Срема.

Ова два локалитета се убрајају у изузетне објекте Сирмијума и као такви су кон-зервирани. Остављени су от-кривени да би посетиоци могли да осете величину једног по обиму незнатног римског гра-

да, који се уздигао до ранга царске престонице.

Нажалост, што све чешће постаје правило после деценија неодржавања, ова два просто-ра су данас непроходна, лока-литети су покривени коровом и дрвећем и на тај начин недо-ступни љубитељима старина. А оне би, наравно, могле да до-носе и одређену финансијску корист савременом граду.

Оно што је требало да буде понос града и покаже сву нашу бригу и љубав према старина-ма, које су саставни део Срем-ске Митровице, стоји, пропада и чека боља времена. Али, то се не дешава само са ова два значајна локалитета.

Да ли сте скоро били у Музеју Срема? Да ли сте ви-дели стару и оронулу зграду коју је такорећи појела влага, а која чува велико културно богатство и представља споме-

ник културе? Или да поменемо локалитет 4, код ОШ "Бошко Палковљевић Пинки", који је пре више година затрпан.

Да ли је било неопходно све ово жртвовати?

Јасмина Давидовић, кустос Музеја Срема

У оквиру културне размене два града, успостављене

пре три године, на овогодишњој Међународној ликовној колонији у Бањалуци сликарка Оља Дунђерски је представљала Сремску Митровицу.

Тридесетогодишња умет-ница, која је пре три године дипломирала на Факултету ли-

ковних уметности у Београду, у класи професора Слободана Роксандића, до сада је своја платна излагала на колектив-ним изложбама у Митровици, Београду и Смедереву, као и на две самосталне у Грацу и Кла-генфурту.

Да је реч о заиста тален-тованој сликарки, потврђује

и прва награда на Сремском салону, коју је Оља добила 2008. године.

- Први пут сам учествовала на некој ликовној колонији, тако да из Бањалуке заиста носим предивне утиске. Била је то прилика да се дружимо и да разменим искуства са својим колегама из других земаља: Италије, Словеније, Македоније, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, Босне и Херцеговине... На колонији је учествовало два-десетак сликара и домаћини су се потрудили да нам уприличе разноврстан садржај. Ишли смо на рафтинг, обилазили природ-не лепоте тог краја, посетили бројне галерије, а били смо и

на пријему код градоначелни-ка. На завршној изложби, пред крај колоније, учесници су из-ложили своја нова дела. Ја сам домаћинима поклонила три уља на платну инспирисана водом, јер је то и иначе тема којом се бавим. Реч је о сликама "Сла-пови", "Талас" и "Јато риба".

У току колоније сам доби-ла нову инспирацију, тако да сам наставила да интензивно сликам и након повратка кући. Сликајући, поигравам се са раз-ним стиловима и технологијама, комбинујем више материјала, као што су акрил, уље, пурпен пена, пигменти... Желим да на тај начин повежем реалне ства-ри са филозофијом и да преко

својих дела свету укажем на значај воде – каже млада ми-тровачка сликарка.

На колонији у Бањалуци Ољине слике су биле веома за-пажене, па је одмах уследио позив за дружење и наредне године.

Оља Дунђерски каже да јој је велика жеља да једног дана своје слике излаже у Њујорку, а као крајњу дестинацију свог уметничког пута види Јапан, јер сматра да је ова земља за сликаре данас оно што је не-када био Париз. Не припада ниједном ликовном удружењу, него настоји да негује сопстве-ни правац и да се искаже пот-пуно индивидуално. С.M.

Вода као инспирацијаЖелим да сликањем повежем реалне ствари са филозофијом и да преко својих дела свету укажем на значај воде, користећи разне стилове и технологије, комбинујући више материјала – каже ликовна уметница из Сремске Митровице

МЛАДИ ДОЛАЗЕ: ОЉА ДУНЂЕРСКИ, СЛИКАРКА

� Оља�Дунђерски

ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА

Судбина Лицинијевих терми и градске житницеЛокалитети 29 и 30 убрајају се у изузетне објекте Сирмијума, па су као такви конзервирани и остављени на отвореном - Данас се не виде од корова, дрвећа и наше опште небриге

� Јавна�градска�житница�(1964)

� Јасна�Давидовић:�Овде�је�некада�било�римско�купатило

� Лицинијеве�терме�(1964)

Јавно предузеће Дирекција за изградњу Града Сремска Митровица најуспешни-

је је јавно предузеће у Срему. Ово су од-лучили надлежни у Сремској привредној комори где традиционално, поводом 15. јула Дана регионалне коморе доде-љују признања заслужним колективи-ма и појединцима. Сремскомитровачка Дирекција је ово признање заслужила јер је у 2008. години остварила значајне по-словне резултате међу којима се посебно истиче реконструкција Улице краља Пе-тра Првог. Уз то урађени су бројни пла-нови детаљне регулације и реализован низ других инвестиција.

Прича о Jавном предузећу Дирекција за изградњу града најуспешнијем јавном предузећу у Срему за прошлу годину, почела је 2002. године, када је оно на-стало спајањем три тада постојећа јавна предузећа - ЈП за грађевинско земљиште и путеве, ЈП за урбанизам и ЈП за стамбе-не услуге. Основна делатност Дирекције за изградњу града Сремска Митрови-ца, по годинама постојања једног од млађих овдашњих јавних предузећа јесте израда просторних и урбанистич-ких планова, урбанистичких пројеката,

уређење грађевинског земљишта, струч-но - технички послови на обезбеђивању, одржавању, заштити и коришћењу објеката комуналне инфраструктуре за коју је надлежан Град. То су градске саобраћајнице и локални путеви, црпне станице, отворена и затворена атмос-ферска канализација, паркови, зелене и рекреативне површине, јавно осветљење у Сремској Митровици и Мачванској Ми-тровици и у свим насељима, градска пла-жа, изградња објеката за тржиште, тех-нички преглед објеката, стручни надзор над изградњом и одржавањем објеката комуналне инфраструктуре и других објеката.

У време основања, пре седам година, Дирекција је запошљавала 40 радника, а данас је ту запослен 51 радник.

Значајне инвестиције у Граду у чијом реализацији је учествовала и дала несе-бичан допринос Дирекција у минулом пе-риоду су : пешачка зона, деоница Улице краља Петра 1 од поште до СДК-а, ре-гионални пут Р -103 са две кружне рас-крснице на улазу у град и код Војарне. На листи инвестиција које су Сремској Митровици дале модернији изглед, а њеним грађанима виши стандард живота су и кружне раскрснице у "Камењару" и на укрштању улица Петра Прерадовића и Драгиње Никшић, комплетно комунално

опремање радне зоне "Језеро" и радне зоне "Север", асфалтирање многих град-ских улица и улица у насељеним мести-ма.

У Дирекцији подсећају на пројекте који су у току или при завршетку, а они су изградња фекалне канализацио-не мреже у Мачванској Митровици где је израђен пречистач отпадних вода, градња фекалне канализационе мреже у Лаћарку и градским улицама где то није постојало. Важне инвестиције су и глав-ни колектор и црпна станица на путу Р - 103, реконструкција водоводне мреже на истом регионалном путу и у многим дру-гим улицама у граду, као и изградња ка-нализационе меже у Засавици. Сем поме-нутог у Сремској Митровици је изграђен атлетски стадион, извршено комплет-но опремање нових стамбених насеља, урађени планови као што су План гене-ралне регулације, Просторни план Срем-ске Митровице и више планова детаљне регулације. Инвестиције ЈП Дирекција су финансиране из средстава буџета Града Сремска Митровица, покрајинских, репу-бличких фондова и других извора.

Страну припремила: С.Ђаковић Фотографије: М. Милеуснић и архива Дирекције

БOJAН ГАВРИЋ, ДИРЕКТОР ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА ПОВОДОМ НАГРАДЕ СПК

Потврда успешног радаЈП Дирекција за изградњу града као овогодишњи добитник награде Срем-

ске привредне коморе за најбоље јавно предузеће у региону изражава своје задовољство, јер је то само потврда нашег успешног вишегодишњег рада. Награ-да нас тим више обавезује да тако наставимо и у будућем периоду, јер грађани Сремске Митровице имају право да од нас очекују само најбоље, а ми имамо обавезу да им дамо најбоље.

Поправка путева

Око 40 домаћинстава Кудошке улице у Јарку решили су своје дугогодишње проблеме са несређеним коловозом. Асфалтирање у овој улици само је наставак радова на побољшању инфраструктуре у сеоским месним заједницама које је у току. После извршене припреме, асфалтирано је 700 метара пута у Јарку, чија је ширина сада 3,2 метра. Радове је извело АД „Путеви“, а вредност инвестиције у Јарку износи преко три милиона динара обезбеђених из буџета Града Сремска Митовица.

Ново игралиште

На иницијативу родитеља станара насеља "Пејтон", на једном од паркинга направљено је дечије игралиште, које ће деци овог дела града добро доћи за игру. Радови су изведени преко ЈП Дирекције за изградњу Града, а вредност им је 700.000 динара.

Туристичка сигнализација

Пројекат увођења туристичке сигнализације у Сремској Митровици обухвата постављање путоказа са информацијама о положаја туристички интересантног садржаја, локација и објеката. Систем обухвата табле које су намењене пешаци-ма и возачима.

Доскора у Сремској Митровици није било туристичке сигнализације овог типа. Дирекција за изградњу Града урадила је комплетан пројекат и дизајн табли поштујући важеће стандарде. Планира се постављање преко 100 табли на више од 30 кључних праваца и локација чиме ће бити задовољена потреба за бржом и лакшом орјентацијом у граду. Текст на таблама написан је на српском и енгле-ском језику.

Атарски путеви

Након успешно спроведене лицитације пољопривредног земљишта у државној својини у току је шљунчење атарских путева у 24 села. Средства у која су закупци до сада уплатили за закупљено пољопривредно земљиште враћају се пољопривреди. Ови радови су поверени Дирекције за изградњу Града, а спро-воде се по распореду : Бешеново - Шуљам - Гргуревци - Велики Радинци -Бе-шеновачки Прњавор - Лежимир - Манђелос -Шишатовац - Мачванска Митровица – Лаћарак - Кузмин - Мартинци - Рача - Дивош.

1716 Среда, 22. јул 2009.

Изградња игралишта у Пејтону

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА - НАЈУСПЕШНИЈЕ ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ У СРЕМУ

Допринос вишем стандарду живота грађана и лепшем градуПешачка зона, комплетна реконструкција дела Улице краља Петра Првог, канализационе мреже у граду и селима, модерне саобраћајнице и други вредни пројекти дају сасвим другачији изглед и стандард живота у граду на левој обали Саве и многим насељеним местима

Бојан Гаврић прима награду од Љиљане ЈанковићПлажа у новом руху

Типски угоститељско-прехрамбени објекти на савској плажи умногоме допринoсе лепшем и складнијем из-гледу ове веома посећене локације у Сремској Митровици. Из ЈП Дирекција за изградњу града поручују да је урађен и одобрен пројекат за водо-вод и канализацију са црпном ста-ницом и да је по први пут добијена сагласност ЈП "Воде Војводине" за канализацију која ту раније није постојала.

Поглед на реконструисану Улицу краља Петра Првог

Систем путоказа

Крпљење ударних рупа

Уређење атарских путева: РавњеПод тршчаним кровомНови објекти на плажи

Нови паркинг у граду

Среда, 22. јул 2009.18

Да је могуће бити иновативан, успешан и предњачити у некој

области или сегменту друштвених активности и образовања, доказ је „Комп-камп“ који се одржава у Ердевику од 1. јула до 20. августа. Оно што је важно нагласити јесте да је то једини компјутерски камп у Европи за децу од осам до петнаест година, који се бави програмирањем игрица и веб дизајном. На свету постоје још два те врсте и то у Америци и Канади.

Камп се одржава другу годину за редом. Обухвата пет смена са по 25 деце која у њему бораве по десет дана. Између осталих ту су деца из Сарајева, Канаде, Москве и Букурешта.

Дечја идеја – најбоља идеја

Оно што је занимљиво јесте како је камп настао, односно одакле је потекла идеја о његовом оснивању.

- Идејни творац овог кампа је мој дванаестогодишњи син Теодор. Он једва чека лето и распуст како би могао што више времена да проводи за компјутером. Због тога није желео ни да иде на летовање, јер тамо каже не може да има неограничен приступ компјутеру. Разговарала сам са његовим оцем који ми је предложио да га одведем на компјутерски камп. Али наметнуо се проблем, јер таквих кампова у Србији нема. Тако је Теодор дошао на идеју да ја, његова мама, направим такав камп. И ето. Сада смо ту где јесмо. Није било лако све осмислити и реализовати, али успела сам – говори Радослава Коњевић,

ауторка и ораганизаторка овог пројекта, иначе економисткиња и веб дизајнерка.

Сврха кампа, поред лепог дружења и размењивања иску-става, јесте да деца науче да програмирају игрице и дизајнирају веб странице, али уче и о хардверу. Због тога је прошлогодишњи мото био „Децо немојте само играти игрице. Научите и да их правите!“ Ове године уведен је још један сегмент на који ће се указивати пажња, а то је безбедност деце на интернету.

- Децу треба научити да паметно користе интернет. Тамо се може наћи много корисних и лепих ствари. Он јесте прозор у свет, али тај прозор може да има и опасности па децу треба упозорити и скренути им пажњу. Веома је битно да знају како и када смеју

или не да остављају своје податке на интернету, као и то какав бонтон да поштују на њему. Јер он се веома разликује од оног који важи у реалности. То је будућност деце, а родитељи некада не могу да им помогну, јер је то област у коју су деца већином упућенија од њих. Због тога смо ми ту, да помогнемо и упутимо како треба – истиче Радослава Коњевић.

Занимација од 0 до 36

Полазницима је цео дан испу-њен разним активностима. Ако нису на часовима баве се спортом, вежбају, иду на базен, а увече се друже на журкама које организују. Кажу требало би им 36 сати дневно да би испунили све што су планирали и да би се до краја изуживали у свему што ту воле да раде. И да уче и да се забаве. У склопу кампа су и радионице које деца могу да похађају сходно својим интересовањима. А она за коју влада највеће интересовање је филмска. На њој им професионални сниматељи објашњавају технике снимања камером, тако да после теоријског дела они сами покушају да направе филм. А када га сниме ту није крај, потребна је монтажа. И о томе су размишљали у кампу. За ту област задужен је стручњак из Мајкрософта који клинце учи како да раде у програму Виндовс муви мејкер у којем ће филм монтирати и тако финализовати свој посао. Или задовољство.

А какви су њихови утисци? Позитивни и пуни усхићења.

- Камп је супер. Пријавила сам се зато што волим компјутере, а овде проводимо много времена за њима, али имамо и много других занимљивих активности у којима

уживамо. Правимо своје сајтове, своје игрице, учимо корисне ствари, како на часовима тако и на креативним радионицама. Овде сам други пут и планирам да долазим и наредних година – каже нам дванаестогодишња Милица из Новог Сада.

Иако су нова сазнања оно због чега су превасходно ту, онај део без кога се никако не може и без кога то не би добило своју праву ноту јесте свакако дружење.

- Камп ми је деловао веома привлачно, па сам одлучио да се пријавим. Волим компјутере. Али највише сам ту како би наставио дружење са старим другарима које сам упознао прошле године, али и како би упознао нове – говори нам једанаестогодишњи Стефан, који је до пре две године живео у Швјцарској где је и рођен, а сада је у Србији, где му је ово још једна од прилика да нешто научи и стекне нова пријатељства.

Своје симпатије према овим малишанима не крије ни орга-низаторка. Каже да јој сви постану веома драги и да је време проведено са њима право уживање и једна врста релаксације.

- Деца су нешто најлепше са чим се може радити. И деца су нешто највредније у шта се може улагати. Зато ми је задовољство што баш са њима радим и преносим им своја знања и искуства – наглашава Радослава Коњевић.

Деца су украс света – каже песма. А када тој деци подаримо знање и на том истом месту им омогућимо да се друже, забаве и стекну добре другаре, онда је тај украс још блиставији у свом сјају. Дечје идеје су често генијеалније од идеја одраслих. Оне носе једну посебну вредност, јер дечија машта може да премости и највеће границе.

Вања Продановић

МЕЂУНАРОДНИ КОМПЈУТЕРСКИ КАМП У ЕРДЕВИКУ

Једини у ЕвропиСврха кампа, поред лепог дружења и размењивања искустава, јесте да деца науче да програмирају игрице и дизајнирају веб странице, али уче и о хардверу. Због тога је прошлогодишњи мото био „Децо немојте само играти игрице. Научите и да их правите!“ Ове године уведен је још један сегмент на који ће се указивати пажња, а то је безбедност деце на интернету.

Знањем до вештина

Међународни нивоПлан и пројекат за овај камп одобрио је покрајински Секретаријат

за образовање. А од ове године признат је и на међународном ни-воу. Такође, ове године регисторван је као удружење грађана како би били у могућности да добију донације за своје полазнике који не могу сами да се финансирају. Принцип је да две трећине деце не плате боравак у кампу. Као погодно место за његово одржавање, а на идеју организаторке Радославе Коњевић смештен је у њено род-но село Ердевик. Да би дете приступило „Комп - кампу“ потребно је да има макар минимално предзнање о компјутерима. Са полазни-цима раде стални предавачи, међу којима је и организаторка, као и предавачи гости и волонтери.

Радослава Коњевић, организатор кампа

Деца из кампа

Сатима уз комп

Среда, 22. јул 2009. 19

Затворио је врата са треском, и отишао. И поред свега успео сам да сазнам неке важне ствари: да могу изаћи у шетњу и да ће ме оптужити за кривично дело. А што је најважније, третирају ме као сваког другог затвореника, нема ништа посебно. Око подне врата се поново отворише и једна колица на два

нивоа се поставише пред врата. Био је то подневни оброк. Једна мала векна хлеба, једна порција поврћа, један кокошији батак и јабука. Био сам гладан али нисам могао да поједем ни залогај. У устима сам осећао јак бол, као да ми је вилица била ишчашена. Лице ми је било отечено, а једно око сасвим затворено. Прогутах једну пилулу и поново почех да шетам. После неколико минута осетих дремеж, лек је почео да делује. Опружих се на палачу на којој се налазио спужвасти сундјер без ћебета и чаршава. Права мизерија као у Мађарској

Под дејством те пилуле убрзо сам заспао. Не знам колико сам спавао, али кад сам се пробудио била је ноћ. Требало ми је времена да схватим где се налазим. Притиснух дугме и врата се отворише скоро одмах. Стражар се појави погледа ме и устукну. Видео сам одмах да је био преплашен мојим изгледом. Уста су ми била толико натечена да сам једва успео да нешто кажем. Рекао сам: "ватра".

- Где је ватра? - Показах му цигарету и он разумеде.- Ах, у реду, ево...- Хвала.- Можете ли ми рећи колико је сати?- 20 часова. Добро сте хркали...То није био онај стражар од пре подне. Овај је изгледао љубазан и добар. Имао

је плаве и размакнуте очи.- То није био прави сан. Пре тога сам прогутао једну таблету.- Да, да, и ја сам тако мислио.- Хоћете ли ми нешто рећи господине? - Само изволите.- Зашто сам ја овде?- Не знам и не морам да знам. Једино што знам је да имате режим изолације.- Зашто сам под тим режимом?- Зато што сте починили кривично дело које ће бити суђено у врховном суду. - Зашто пред врховним судом? Шта је то врховни суд? Никад у животу нисам

изашао пред неки суд.- То је суд који суди само тешка кривична дела.- Да ли могу да имам адвоката?- Тренутно не. Треба прво полиција да уради свој део посла, онда можете кон-

тактирати неког адвоката. Како је дошло до тога да се бијете са затворским стра-жарима?

- Не знам тачно, али знам да су ме они прво напали.- Али зашто сте ви, у ствари, били ухапшени?- Изгледа да сте били под јаким утицајем алкохола?- Нисам био ухапшен! Дошли смо из Париза, касно у ноћи и тражили смо један

хотел. Како сам се нашао у затвору не знам, то је права мистерија за мене.- Али, где су остали који су били са вама? - Отишли су. Неко време је ћутао и ваљда размишљао о ономе што сам му рекао,

а затим рече:- Слушајте господине, ја се ту ништа не разумем. Пробајте да се мало одмо-

рите а сутра ће се то све објаснити. Узмите ваш лек, хајде лаку ноћ.Повукао се као да хоће да се спаси од нечега. Мора да се плашио мене... Шта сам могао да урадим, све ме је већ болело, чак и ребра. Покушах да се прошетам по ћелији, али сам брзо одустао, чак су ме и ноге болеле. Смрад у тој ћелији који се ту увукао непрестано ме је терао на повраћање. У ваздуху је лебдео смрад старих затвора који ме је подсећао на смрт и задах устајалог и згорелог дувана. Где сам то ја? У Турској или у цивилизованој Европи која је измислила конвенцију о правима човека? Треба да се смирим. Нервирање је највећи непријатељ човека који се налази у тешкој ситуацији. До сада сам успевао да победим ситуације које су биле много теже од ове... Попих две пилуле од једном и испружих се на лежај. После неколико минута сам пао у дубок сан. Према тумачењу снова моје покојне бабе, сањати свињу значило је да ћеш имати посла са господом. Целу боговетну ноћ сам сањао свиње! Нисам могао да се сетим тачно у којим ситуацијама су биле те свиње. Пробудио сам се кад је једна велика крмача хтела да ми лизне лице својим огромним језиком. Дуго ми је требало да се привикнем на јаву. Нисам знао колико би могло бити сати. Иза стакала малог високог про-зора било је црно, али звукови који су долазили иза врата су значили да мора бити јутро. Било је хладно у ћелији. Мој сако није имао ниједно дугме, а један рукав беше скоро откинут, висио је на концу. Више нисам осећао тако страшне болове као јуче, чинило ми се да су као умањени. Имао сам жељу да попијем нешто топло и да попушим једну цигарету. Као да су знали да ми се пије нешто топло, врата се са буком отворише и стражар ми пружи шољу која се пушила и мирисала на пржени јечам. Приближих му се са цигаретом међу прстима ништа не говорећи. Он ми упали без речи и закључа врата са треском. Упркос свему, ова црна течност коју називају кафа, није чинила добро, јер је била врућа. Пијуцкао сам седећи, малим гутљајима, и пушио цигарету. Ни на шта нисам мислио јер све резерве мојих неурона су биле испражњене. Чекати, то је за сад било једино моје оружје. Али шта чекати? Нешто мора да се догоди. Понедељак је, што значи, радни дан. Важно је да се нешто деси. Напољу је светлео дан. Бука из ходника се појачавала. Затвор се будио као нека велика животиња.

Звоно оближње цркве откуца седам сати. Тешко пролази време када се ништа не ради, када се ништа не дешава. Покушах да начиним неколико склекова да бих загрејао мишиће, али одустадох брзо јер то ми је појачавало болове. Испод креве-та пронађох половину неких новина и покушах да их читам, али и то без успеха јер су ми слова играла испред очију. Десно око је још увек било затворено. Добро су ме средили они кретени. Проћи ће и то, и раније сам имао оваквих окршаја...

Неколико пари потпетица почеше, одједном, да одјекују ходником. Приближа-вали су се све више и више мојим вратима да би се на крају зауставили пред вратима. Рекох себи: припреми се, много их има... Врата се полако отворише без уобичајене буке. Повукох се према зиду пре него што се врата отворише. У оквиру врата се појавише три цивила веома добро обучена и са краватама и двојица у уни-форми. Цивил је имао наочаре за вид и чим се нашао у ћелији рече: "Добар дан"! Ништа му нисам одговорио, спремао сам се да скочим на њих чим покушају нешто што ми се не буде свиђало. Два остала цивила су ме гледала са запрепашћењем. Један од њих рече: "Ви сте луди у овом затвору... " Рекао је још нешто али га нисам добро чуо. Цивил који је био у ћелији рече:

- Како сте? Хтео је да каже још нешто, али није стигао, јер други цивил уђе нагло у ћелију

и одгурну га испред мене, тако снажно да се овај затетура и умало не паде. Затим се окрете према мени сав црвен и рече:

- Михајло, можете ли да корачате?- Сигурно, ја још нисам мртав.Затим се окрете према цивилу у наочарима и рече:- Шта сте му ово урадили?! - Па знате, он је повредио три наша...- Имали сте среће што вас није све побио. А требао је! Слушајте ме добро го-

сподине управниче: дајем вам десет минута да овога човека одведете у најбољу болницу коју имате у овом говнарском граду. Како сте могли да ставите у затвор једног поштеног човека и то без судског решења?! Ово је једно тешко кривично дело и ви ћете одговарати за то. А ја ћу се лично побринути да добијете пуну меру!

Значи овај с наочарима је био управник затвора, али ко је овај други? Могуће је да је ово опет нека игра високог стила. Директор се окрете према мени и рече:

- Хајдете господине, одвешћу вас у болницу.- Нећу да идем у болницу, нећу да мрдам одавде. Дајте ми само моје цигарете,

не могу да чекам до уторка. Имам неколико боксова цигарета у мојој путној торби. Већ два дана вас молим...

- Ма имаћете све што пожелите, али морате поћи са мном да вас одведем у болницу.

- Не, не, господине, ја не идем са вама нигде. Хоћу да ми се обезбеди један адвокат... Не идем нигде...

Поче да ми се мути у глави па зато седох на ивицу кревета. Мора да сам изгле-дао очајно: поцепан рукав, надувено лице са сасушеном крвљу, затворено око... Овај други цивил гурну поново управника и стави ми руку на раме.

- Ја сам први заменик пуковника Сантинија, само што сам стигао из Париза, до-шло је до ужасне грешке, они који су то проузроковали биће драстично кажњени, то вам гарантујем! Пођите са мном, ја ћу вас одвести у болницу.

- Знаш шта друшкане? Бежи ми испред очију, јер и поред свега имам довољно снаге за ти поцепам ту лажљиву њушку. А твом Сантинију поручи да се носи у пич-ку материну. Знаш ли ти, коњу један, да ме чека три године затвора?!

- Ко вам је то рекао?- Сви овде, само то и знају да кажу.- Ох, која су то говна! Ви, управниче, гадно ћете платити за ово. Патићете же-

стоко због овога. То је све ваша грешка!Директор ништа не рече, само је трептао иза својих наочара и одхукивао. Цивил

се окрете према мени и рече:- Молим вас Михајло, верујте ми, идемо. Склоните се са тих врата, идемо

Михајло. Ако не можете да ходате, помоћи ћемо вам.- Не, добро је, хајде идемо.Изиђосмо у ходник који је личио на затворе у америчким филмовима. Свуда, на

три нивоа, налазиле су се ћелијска врата као у кошници. Између спратова биле су затегнуте снажне челичне мреже. На крају смо ушли у један широк ходник где се налазио стаклени шалтер који сам одмах препознао. То је било место где је све по-чело да се компликује. Када смо се нашли на том месту, цивил који се представио као помоћник Сантинија се окрете према управнику и рече:

- Слушајте господине управниче! Овај човек мора да буде одмах окупан и да му се да цивилизован изглед. Скините са њега овај смрад како знате. Донесите најпре његове ствари и пазите да нешто не фали. Уколико буде фалио и најмањи предмет, ухапсићу вас за крађу!

- Имамо овде једно купатило, хајдете господине, донећу ваше ствари одмах. Било је то право купатило са кадом и једним великим огледалом. Видевши се у

огледалу, мислио сам да је то неко други, неки монструм, толико је мој изглед био деформисан. Десно око је било затворено и личило је на неку црну лопту на коју је био залепљен фластер. Горња усна је имала једну пукотину и толико је отекла да се спојила са носом. По целом лицу сам имао плаве модрице. Да би ме овако удеси-ли, сигурно су ме морали онесвестити ударцем с леђа. А на то је указивала велика чворуга на потиљку. Напуних каду са водом и зароних. Остао сам тако не мичући се, неколико минута, уживајући у топлини воде. Горња усна поче да крвари, као и аркада десног ока. Брзо почех да се сапуњам и перем, јер је требало зауставити крварење. Неко закуца на врата и рече:

- Ваше ствари су овде, где да их ставим? - Уђите. Један стражар уђе носећи моје ствари. Кад ме је угледао крвавог лица, он се

повуче према ходнику. Обрисах лице пешкиром, али крв настави да тече, нарочито из аркаде. Један човек у белом мантилу појави се у купатилу носећи у руци повећу дрвену кутију.

OperacijaFeQTON SreM SKiH NO Vi Na (42)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

eKS Klu ziV Na iS pO VeST ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO VaO u Naj Ve ]Oj [pi juN SKOj

aFe ri 20. Ve Ka

zlat no ru no

� (Наставиће�се) Забрањено копирање и прештампавање

КАД АЛАСИ ЖЕНЕ СИНА

Широк Дунав, широка срцаод песме, од мираза подунавке, што песму сватовскупреко, у рит носи. Причај, њих двојицаса новим шеширима, са циганским тамбурама, са скривеном жељом за кишом, са пољупцем младе. Од рита преко, до села, па назад, па опет исто. Свирај сремску, чисту као младина спрема, сремску што се певалакад је штала горела. Свирај, све птице дунавске сам нахранио, и све куршуме у зору сам слао. Свирај, њега женим. Еј Дунаве, то њих двојицаса циганским тамбурамапесму сремску, сватовску, на бела врата рита разапињу.

КАД АЛАСИ ДОБИЈАЈУ СИНА Ено руди моја жена. Расте некако чудно. Грли је, водо, сина ми купај. Хоћеш ли још рибу из мрежеу друге воде да водиш? Не веслај, жено, мали алас што га носишод извора сада плови... Жено, у чамцунебо и вода ће да крсте, па да певам: Широк Дунав... Ја, алас.Знаш ли ти, аласе,каква је водакад небо црвени?Не веслај, жено, мали алас што га носишод извора сада пловии као песма у селу, у твоме телу пролеће. Волим то пролећекад наша јесениза њега дође. Жено, не веслај.

ЕЈ, ДОЂИ НА ДУНАВ

Дођи да оставиш тугумеђ крошње нежних врба, да спаваш са песмом тишинеи да те буди рика говеда у риту. Да те Дунав грлии прича о јутру на Шварцвалду. Дођи да однесеш песмукад Дунав обалу умива.Дођи да видиш моје Сремце. И оне тихе Лалешто се једном годишњекупају на Дунавуа сваки дандолазе у рит по дрва. Дођи да јутромгледамо маглу у риту, да чекамо ветари песму што носииспраћамо погледом. Из чамца да крадемо дечје махањеса обале. Еј, дођида препознајемо Штраусау игри таласа. Да тражимо речишто се крију дубоко у срцу.

ПОДУНАВКА

Гледајте је, на обали раширила кошуље беле. У чамцу седи и плете, слушајте је кад пева, кад с водом поистовећује мужа, кад баца мреже, она, сама, како то ради. Она је јутро, рекоше једном. Она је моја бојао њој можете само да, само да сањате, некад низводно да слушате. Када се синоћ купалариба моруна у плићаку икру оплодила. Тврдим да су рибеу колони пливале, свака тело јој видела. Тврдим да су честице водепутовале брже и од небада би јој тело осетиле. Гледајте јекад излази из водекако изазива цветањепољског цвећа. Зашто се аласи сусрета са њом плаше.

КАД ЛАЂА ОДЛАЗИ

Одлазиш, лађару, јутросиз рибарског села. Одлазиша јесен тек дошла. Како изненадновео сећања некихна наше лице паде. Лађару, вратиће вода причуиспричану до краја. Одлазиш, лађару, са својом лађом, са водом дунавском, са нашом песмомшто весели обалекада их остављаш.

ПОВРАТАК

Погледај!Ветар милује расцветао Дунав. Осећамто долазеће јутроу игри две птицешто се упознају. Нека весела тишинакупа се преко у риту. Свирају реком чамци, а ми тражимо двери. Слушај, шири се девојачка песма. А ти питаш где речи траже снагукада пливају узводно. Дунав се пуши, пуши сеизморено и достојанствено. Еј, да ли Дунав носи нешто што сањиве врбе буди? Пси на бачкој обали где су? Певам с рекомпесму непознатуи тражим речи врбашто објашњавају немоћ.

ЉУБАВ

У пределе познате ми песми враћам се;звуком да осећамкако коњи побеснелиса водом се утркују, како се бојеуливају једна у другу,

зелене врбе у плаву воду, жуте вребе у беле санте. Да слушам аласке причео рибишто је ухватише кришом. Како их рекау неке планине води, и причада туга и водазаједно долазе, боју воде у гласове улива. О оној песми пијаног аласа. Одмотана змијокод сваке врбеуста ти осећами поздрављам те кад одлазиши причаш: на Калакачи побеснели коњи, зелено у плаво, туга у песму. Враћам се том кругусном виђеном јутруи причам: они знају све наше љубави, наше туге, они нас опходе. Сазнајемданас где вода одлази, та разиграна обалау мрежи аласкојзаробљена бива. Слушам те старе дунавске песме. Детињства моје реке! О Фрушкој горикако се од беле песме растаје, како се гудала циганска

воде дунавске и лађа белих зажеле. Туго моја, славим те у сваком пуцњукад будим дивљач ритску, када од јелена глас крадем.

ПРОЛЕЋНА ПЕСМА

Слушам: Дунав тече, аласи се хвале

и умире данпесмом из винограда. Гледам: Циганиодлазе из селајер пролеће јеа Дунав плави. Запупела песмарасцветава тужно јутро. Кад се топе горепокривачом белимколико то и кога боли.

Среда, 22. јул 2009.20

Рођен је 1952. године у Инђији. Школовао се и сту-дирао у Инђији, Београду и Новом Саду. Пише поезију и прозу и објављује у многим листовима и часописима, а поезијом је заступљен у више антологија и значајних зборника. Живи и ствара у Инђији. Објавио је књиге поезије: Јутро на Дуна-ву, Глеђ и Разлагање светлости. Савремени српски књижевни ства-ралац оставио је трага у нашој књижевности својим

препознатљивим исказом, а његова оданост поднебљу уочљива је у привржености "завичајној поезији". Дунав, као огромна географска метафора, је неизбежна инспирација песнику који би о овој реци, чини се, могао вечно да пева. (портрет песника мр. Милош Т. Војновић)

ЈОВАН ПЕТРОВИЋ ПОДУНАВСКИ

ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: ЈОВАН ПЕТРОВИЋ ПОДУНАВСКИ

Дођи да однесеш песму

Драган Каловић Кале: Дунавска сирена

Среда, 22. јул 2009. 23

Људи веома често нису задовољни оним што

имају и што могу, тачније што не могу да си приуште. Живот проводимо радећи послове које смо одабрали или оне који су стицајем разних околности одабрали нас. Циљ нашег рада донекле, или већином, јесте новац. Одређена занимања су привлачнија, популарнија. Она нам можда могу обезбедити лагоднији живот. Постоје нека коју су назовимо стандардна и просечна, али и она на које је савремено друштво заборави-ло и којима скоро па нико није рад да се бави. Међутим, она су преживела и њима се баве људи које је можда и мука натерала на то. А како преживљавају ти људи? Веома тешко, барем наш саговорник.

Четири деценијебриге о чистоћи села

Наш Рајко, односно Душан Николић, једини је у шидској општини, а и шире, који се бави сакупљањем угинулих животиња по селу и њиховим одлагањем на адекватно место. Овим, не толико необичним, колико несвакидашњим и непопуларним занимањем, бави се цео живот. Сада је у пензији, али с обзиром на то да му она није довољна ни за пуко преживљавање, приморан је да још зарађује, упркос годинама и болести. Дан када прими плату за њега је каже спасовдан.

- Пензија коју примам није довољна да супруга и ја преживимо. Морам се сналазити. Шта ћу!? Радим на уговор о делу, односно настављам оно чиме сам се бавио читав свој живот. Чекам сваког месеца спасовдан како би нахранио своју бабу и себе – искрен је Душан.

Иако се бавим овим необичним, чак можда и тешким занимањем, иако је у незавидној финансијској ситуацији и на рубу егзистенције, оно што му свакако не недостаје јесте оптимизам, поштење и искреност. Не стиди се тога што јесте и тога чиме се бави. Задовољан је и весео само док је како каже на ногама. Са својих 78 година и болестима које прате позније године, то је један вредан и причљив дека који не може а да вам не измами осмех својом простодушношћу и ведрином.

Помоћ је увек добродошла

- Некада, када сам био млад и здрав, и када ми је то био редован посао, ишао сам сваки дан кроз село. Сада идем сваки други. Зими и мало ређе, штеде ме ови моји да не идем по хладноћи и поледици. Ови људи већ знају да сам ја болестан па ми и помогну. Када чују да идем и звоним они изнесу то што треба бацити, још ако је нешто теже ставе они у приколицу, да не морам ја – захвалан је чика Рајко.

Он иначе живи у Кукујевцима са својом супругом, у малој трошној кући. Има сина, троје унучади и двоје праунучади, који су у Београду. Ретко их виђа и признаје да му то много недостаје. Али због финансијеске ситуације није у могућности ни да се честито прехрани.

- Некако се провлачим. Тешко је. Ако треба јести а ја немам три пута, па да једем и једном на дан нећу умрети. Добро је. Добијем понекада нешто и од људи из села и од оних код којих купим угинуле животиње. Дају ми нешто, посебно ако је свињокоља,

нешто спреме. И ја сам им веома захвалан на томе, али од тога се не може живети – говори Душан.

Чика који мами осмехе

Његов коњић му је најбољи пријатељ. Међутим, како се као по правилу невоља ниже на невољу тако је и недавно Душану угинуо коњ. Каже имао је среће па му је Месна заједница Бачинци помогла да купи новог, иначе не зна како би успео. Не тражи много, ниакаквог расног коња или нешто слично.

- Мени је добро и магаре, само нека иде, нека ме служи. Сваког свог коња сам волео, какав год да је био. Морам, он ми зарађује хлеб – признаје нам овај доброћудни и скромни човек.

Мештани су задовољни и захвални на томе што Душан ради. Село им је чисто и уредно, немају проблема са неконтролисаним и непланским бацањем угинулих животиња које може бити и извор заразе. Ту је чика Рајко да реши проблеме. Према њему гаје симпатије од деце до старијих људи. Са њима је четрдесетак година, познају га сви и радо проћаскају и помогну му ако могу. Деци је нарочито интересантан због свог изгледа и „аксесоара“ који га окружује. Чикица са великим шеширом, на свом коњићу са приколицом који иде кроз село оглашавајући се својим звоном. Некада је Душан био задужен и за послове сакупљања смећа, кошења траве и сличног. Сада су га растеретили тога и запослили човека који је задужен за то. Имају обзира, што и треба. Заслужио је.

В. Продановић

По други пута ове године сремскомитровачка друшт-

вена водопривредна пре-дузећа добијају из Агенције за приватизацију дописе о пре-киду процеса приватизације, а припајање ЈВП "Воде Вој-водине" никако да крене са мртве тачке. Очекивало се да овај процес буде окончан до краја 2008. године, па до сре-дине ове године, а сада се го-вори о пролонгирању за годину дана. Док чекају решавање ста-туса својих предузећа, начина финансирања и обезбеђења више посла око 150 радника "Регулација", "Саве" и "Хидрос-рема" су, како рекоше, ни на небу ни на земљи. У фирмама уводе редукције рада, неке су већ уведене, а то се осети на платама.

- Један дан један од нас купи доручак, други дан други. Ето, како нам је, а посла је све мање. Довољно је да се види стање насипа, канала и других објеката за које смо надлежни. Кажу да нема пара - казао је Васо Рајић из ВП "Сава"

ЈВП "Воде Војводине" не може без водопривредних предузећа као оперативе на терену, а колико им је стало види се по темпу припајања, иако то сада зависи од саглас-ности Скупштине Србије. Види се по томе што њихов синди-калац није сагласан са рад-ничким захтевима, што неће да учествује у најављеном протесту, порука је радника митровачких водопривредних предузећа.

У време овог разговора за Сремске новине још се није знало децидирано хоће ли бити протеста или неће, све је зависило од разговора над-лежних, али синдикалци и рад-ници ових фирми тврде да ће

истрајати. Јер, главни проблем је финансирање рада водопри-вредних предузећа, поручио је Јовица Крстонишић из ДВП „Регулације".

Одмах после најаве протеста надлежни су се скупили, био је присутан и директор ЈВП "Воде Војводине", причају нам наши саговорници, а прихваћено је и да се разматрају проблеми који муче све овакве организације у Војводини.

- Рекли су све ће се ре-шити, поспешиће се посту-пак трансформације, јер је Војводине дала сагласност, али је проблем финансирање. Суш-тина је да нема пара, рекли су да се не наплаћује довољно. За мелиорације се примају нека средства, а за одржавање на-сипа и сличног нема пара. Про-тест смо пролонгирали само да се нађу решења - додаје Васа Рајић.

Водопривредно предузеће "Сава" је надлежно за одр-жавање насипа, "Хидросрем“ за каналску мрежу и црпне стани-це, а "Регулације" за чишћење обале утврде и измуљивање. У "Регулацијама" је уведена редукција радна снага, али се очекује да почну да раде сви, јер се покушава посао да нађе и на тендерима, казала је Славка Станетић, а Миодраг Филиповић из „Хидросрема“ додаје да су посла имали до краја прошле године, да га је сада мање и то се осети на за-радама.

Заједнички циљ митровач-ких али и радника других во-допривредних предузећа је да се убрза поступак припајању "Водама Војводине", да се реши питање финансирања и обезбеде послови. Јер, по по-дацима који су се чули два трећине оваквих предузећа је пред стечајем.

С.Ђ.

РАДНИЦИ МИТРОВАЧКИХ ВОДОПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА НА МУЦИ

Мање посла и тање коверте Запослени са нестрпљењем чекају да се нађе решење око трансформације фирми, начина финансирања и обезбеђења посла, јер су то њихова егзистенцијална питања

Други одлучују

Обим и вредност уго-ворених радова за ову го-дину је за 14 одсто мањи од прошлогодишњег, а евентуално повећање по-сла без финансијског при-лива "Вода Војводине" довело би сва водопри-вредна предузећа и ово јавно предузеће у банкрот, стоји у допису из ЈВП "Воде Војводине" струковном синдикату Вјводине пово-дом најављеног протеста водопривредних предузећа и захтева радника.

Што се тиче припајања водопривредних предузећа каже се да док Влада Србије не одобри предло-жени модел ту одлуку није могуће спровести.

Славка Станетић

НЕСВАКИДАШЊЕ ЗАНИМАЊЕ ДУШАНА НИКОЛИЋА ИЗ КУКУЈЕВАЦА

Спасовдан за парче хлеба

Душан Николић на свакодневном послу

Среда, 22. јул 2009.24

ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а

“Млади као политички лидери у Србији„ - Шабац

Град Шабац, бивши индус-тријски гигант старе Југо-

славије, био је познат и у свету по Хемијској индустрији ,,Зорка“ која је запошљавала више од осам хиљада радни-ка. Данас, након преброђених санкција, ратова и актуелне транзиције, у граду дуге кул-турно – уметничке традиције, живи много младих незапосле-них људи. Шабац, тренутно, са приградским насељима има око 120.000 становника, а на евиденцији Националне служ-бе за запошљавање је 3.000 незапослених људи, старости до 30 година.

Прва варош Србије, не пру-жа велике могућности мла-дим Шапчанима. Овај проблем је присутан у већини наших градова, па млади људи, ге-нерално, не виде блиставу будућност. Много је оних, који и након тридесете године, живе од финансијске помоћи родитеља.

Политичке странке у Шапцу, попуњавају своје редове мла-дим људима који сматрају да је активно бављење политиком један од начина да се изборе за личну будућност.

Милутин Станковић, сту-

дент Ветеринарског факул-тета у Београду, за активно бављење политиком заинтере-совао се 2007. године и одабрао ЛДП као одговарајућу стран-ку. Он је координатор младих у странци која се, по његовом мишљењу, на најбољи начин бори за будућност младих.

,,Млади у Шапцу, који се баве политиком, нису довољно укључени у организовање дру-штвеног живота. Сматрам да се то што пре мора промени-ти јер нова времена носе нове генерације, а ми представљамо будућност нашег града. По-требна је равноправност, што у ЛДП постоји, али ми жели-мо такве релације и у другим странкама. Младе људе не тре-ба користити само за оператив-не ствари и доношење гласова, млади треба да буду цењени. У данашње време, ако ниси поли-тички активан, немаш никакве шансе да успеш у животу“, ис-тиче Станковић.

Национална стратегија

Још једна од странака која тежи да укључи што више мла-дих у процесе одлучивања и да

им обезбеди бољу будућност је Г17 плус. Немања Пајић, дипло-мирани инжењер технологије, председник је Омладинске мре-же Г17 плус, члан Главног одбо-ра странке и одборник у Скуп-штини града Шапца.

О политичком ангажовању и положају младих у граду, Пајић каже:

,,Омладинска мрежа Г17 плус Шабац, активно учествује у креирању и доношењу На-ционалне стратегије за младе.Иницирала је и активно уче-ствовала у отварању Локалне канцеларије за младе. Све ово је и даље недовољно да би задовољило потребе и утицало на решавање проблема младих Шапчана. Омладинска мрежа је осетила потребу и обавезу да у локалној самоуправи покрене иницијативу за оснивање Са-вета младих. Основна мисија Савета, била би да створи пар-тнерство између локалне вла-сти и омладинских и других организација које се баве про-блемима младих на територији нашег града. На овај начин, остварили би репрезентативну структуру која ће омогућити учешће младих у доношењу одлука“.

Омладинска мрежа Г17 плус, према Пајићевим речима, има аутономију у раду, али и помоћ и подршку Градског од-бора Шабац. Мрежа броји око 300 чланова који су активно учествовали у кампањама за изборе, како у Шапцу, тако и широм Србије. Омладинци су ангажовани и кроз многобројне тимове у оквиру странке (тим за здравство, спорт, социјални тим...) Странка редовно

организује едукативне семина-ре и екскурзије за чланове.

Пајић посебно истиче добру сарадњу са младима из других политичких организација на нивоу града, што представља корак напред ка већем утицају младих на доношење одлука у њиховом интересу.

Пуноправни партнер

Припадници омладине ДС у Шапцу имају помало другачији став по питању активности младих и друштвене бриге о њима. Подударност са припад-ницима омладинских структура других странака огледа се у констатацији да је младима по-требно дати још већи значај у политичком ангажовању.

Душан Костадиновић, председник Клуба демократске омладине Шабац, студент је Правног факултета за привре-ду и правосуђе у Новом Саду и агроменаџмента на Високој пољопривредној школи у Шап-цу. Члан је Главног одбора Де-мократске странке и одборник у Скупштини града.

,,Омладина има велику аутономију унутар ДС и утицај на доношење битних одлука. О томе говори и чињеница да 11 посланика Скупштине Репу-блике Србије долази из редова омладине ДС. У Шапцу, млади су дуго били на маргини поли-тичких и друштвених збивања, што је последица погрешне политике и небриге друштва. Међутим, направљен је позити-ван помак, што указује на већи степен спремности друштва да уважи младе и помогне им да се искажу и остваре. Не могу рећи

да је стање идеално, јер мла-ди људи не учествују довољно у процесу доношења одлука и и решавању друштвених и генерацијских проблема“, каже Костадиновић.

По његовим речима млади чланови Клуба ДС се труде да што више учествују у креирању политике која се тиче омлади-не. Успели су да са челницима Градског одбора створе до-говор, да у сваки Месни од-бор ДС, на територији Шапца, уђе најмање два омладинца. Такође, у свим другим органи-ма странке имају своје пред-ставнике.

,,Старије колеге нас до-живљавају као пуноправне партнере у спровођењу за-једничких идеја у дело. На предстојећој изборној скуп-штини Демократске омладине на нивоу Србије, ја сам кан-дидат за председника Западне регије и члана Председништва Демократске омладине. Са тих функција, добијам прилику да у осталим општинама за-падне Србије подстичем мла-де да узму активно учешће у доношењу одлука“, истиче Ду-шан Костадиновић, верујући у бољу будућност младих у Србији.

Генерално, шабачка омлади-на, која је упућена у друштвено и политички живот града, сма-тра да је Национална стратегија за младе, оснивање локалних канцеларија и савета за младе, веома позитивна ствар која ће допринети да омладина заузме место у друштву које јој при-пада.

Смиљка Јовановић

Нова генерација политичараУ последње време направљен је помак али омладина је и даље, у великој мери, на периферији друштвених и политичких збивања

Омладина на улици

Свега четири одборникаЗаступљеност младих у политичком животу Шапца и њихова

присутност у локалним институцијама је на веома ниском ни-воу. У градском парламенту, интересе младе популације за-ступа свега четири одборника, млађа од тридесет година. Један од битних циљева шабачке омладине је да се и овај податак промени.

Душан Костадиновић

Среда, 22. јул 2009.26

АТЛЕТИКА

МИНИ КАЈАК

ЛЕТО НА САВИ

ШАХ

На 10. Европском олимпијском фестивалу младих (ЕЈОФ), који

се од 18. до 25. јула држава у фин-ском граду Тампереу, Србију ће представљати 99 такмичара у де-вет спортова - атлетици, бициклиз-му, џудоу, гимнастици, кошарци, одбојци, пливању, рукомету и те-нису. Међу њима ће бити и сремски спортисти, а велике наде полажу се у атлетичаре и џудисте. У стручном штабу кадетске џудо репрезентације кажу да су сви такмичари спремни, што су и показали на недавном Ев-ропском првенству у Копру.

Боје џудо репрезентације браниће Јулијана Савић (44 кг), Дијана Станковић (48 кг), Јелена Дукић (57 кг), Дејана Марковић (63 кг), Ивана Јандрић (70 кг),

Милиа Жабић (преко 70 кг), Пред-раг Николајевић (55 кг), Кемал Зукорлић (60 кг), Илија Цигановић (66 кг), Исмет Мурина (73 кг), Лука Новаковић (81 кг) и Ристо Бабић (90 кг).

Џудо кадетска репрезентација Србије

Почео ЕЈОФ

Кајакашки клуб Марина – Про-гар у Прогару била је у суботу,

11. јула на Сави домаћин трећег, претпоследњег кола Купа Србије у мини кајаку за млађе пионире, на коме је наступило 17 екипа с 159 такмичара. Задње коло лиге је у Старом Бечеју на Тиси, 1. августа.

Митровачани су поново били најбољи. Ово је трећа узастоп-на победа Вала у Купу, који је на најбољем путу да поново освоји титулу. Такмичари овог угледног клуба, у Прогару су освојили 10 златних, 4 сребрне и једну бронза-ну медаљу. На програму је било 16 трка у једноседу и двоседу на 1000 и 500 метара.

Трка МК-1 на 1000 метара, за дечаке рођене 1998. године про-текла је у знаку потпуног тријумфа Вала. Први кроз циљ је прошао Јован Недељковић, испред Сло-бодана Јовановића, док је Влади Недељковићу припала бронзана медаља. Браћа Недељковић побе-дила су у дисциплини МК-2 на 500 метара, испред клупских другова Слободана Јовановића и Срђана Јеротијевића.

Велики успех Митровчани су остварили и у трци МК-1 на 1000

метара за дечаке рођене 1997. го-дине. Златну медаљу освојио је Милош Васић, а сребрну Алекса Турудић. Двоседу Васић-Турудић припало је најсјајније одличје у трци МК-2 на 500 метара.

Не мање успешне у трећем колу Купа биле су и такмичарке Вала.

У трци девојчица рођених 1997. године МК-1 на 1000 метасра прва је била Зорана Бугарски, испред Ане Милкови. Двоседу МК-2 на 500 ме-тара у саставу Ања Марковић - Зо-рана Бугарски припало је бронзано одличје. У конкуренцији девојчица рођених 1996. године у дисциплини МК-1 на 1000 метара Сандри Поло-вини припало је прво место. Митро-вачки двосед у саставу Сандра По-ловина и Ана Милковић освојио је златну медаљу у дисциплини МК-2 на 500 метра.

У трци дечака рођених 1996. го-дине у дисциплини МК-1 на 1000 метара, други кроз циљ прошао је Митровчанин Антоније Бировљев.

Након завршетка Купа, сле-де првенства Војводине и Србије у мини кајаку у екипној и појединачној конкуренцији, а Вал и на овим такмичењима важи за ве-ликог фаворита. С.Л.

Шампионски Вал

Поводом сеоске славе Прхова, организован је традиционал-

ни Меморијални брзопотезни тур-нир „Душан Бајић“, на којем је учествовало 19 шахиста из Срем-ских Михаљеваца, Прхова, Шима-

новаца, Војке и Београда. Након занимљивих партија, пласман је био следећи: 1. Никола Гајин 15, 2. Душан Милошевић 14,5 3. Божидар Јовановић 12,5 4. Мирослав Грујић 12,5 5. Слободан Зорић 12, 6. Мла-

ден Пештерац 11,5 7. Љубомир Лазић 11, 8. Душан Ерић 10,5 9.. Лазар Бабић 10,5 10. Дејан П. Јовановић 10,5 11. Славиша Спасић 10, 12. Милан Остојић 8, 13. Жи-вота Атанацковић 6,5 14. Владимир

Шарић 6, 15. Зоран Анић 5, 16. Лазар Пештерац 4,5 17. Андјелко Чавић 4, 18. Милош Богдановић 4 и 19. Дејан В. Јовановић 2,5 поена.

Ж. Радивојевић

МЕМОРИЈАЛ „ДУШАН БАЈИЋ“

Никола Гајин победник брзопотезног турнира

Тројица атлетичара сремскоми-тровачког Сирмијума и њихов

тренер Александар Спајић наћи ће се у репрезентацији Србије која ће од 23. до 27.јула учествовати на јуниорском Првенству Европе у Но-вом Саду.

Млади атлетичари Сирмијума ово право су изборили на основу остварених резултата у овој години и норми које је прописала европ-ска атлетска ведерација. У бацању копља Ведран Самац ће покушати да избори велико финале. Он је ове године просто „експлодирао“ ба-цивши државни рекорд за јуниоре 71,25 метара и овај резултат даје наду за повољан пласман у Новом Саду.

Национални рекордер за млађе јуниоре на 100 и 200 метара (10,67 и 21,64) Никола Милинковић, био је лане најбржи човек у земљи у апсолутној конкуренцији. Потпуно је спреман да се упусти у борбу са најбржим спринтерима Европе. Иако је ое године имао доста проблема с повредама, Никола је ипак спреман за ово велико такмичење. У истој ситуацији је и Бојан Уметић који је међу ретким атлетичарима који су испунили норму у две дисциплине – бацању диска и бацању кугле.

Форма му долази баш у право вре-ме и једва чека петак када почињу квалификације у бацању кугле.

Тренер Александар Спајић, са тројицом својих алтетичара на Првенству Еропе, убраја се у ред најуспешнијих спрских тре-нера чији пулени континуирано

учествују на великим међународним такмичењима. Зато директор Атлет-ског клуба Сирмијум Горан Павловић истиче да је и бројно учешће митро-вачких атлетичара на предстојећем Првенству Европе велика част за клуб и цео град, али и доказ квали-тетног и стручног рада.

Пионири сремскомитровачког Сирмијума били су успешно

на атлетском митингу „Опен Нови Сад“ који је протеклог викенда од-ржан на Стадиону „Карађорђе“ у Новом Саду.

Посебно се истакла Александра Максимовић која је освојила друго место и сребрну медаљу у трци на 300 метара чиме је потврдила да је изузетан потенцијал и да се у будућности од ње могу очекивати

одлични резултати.Запажене резултате има-

ли су и Исидора Бојовић, Петар Башчовановић, Жељка Тодорић и други. У трци на 100 метара, ван конкуренције, за јуниоре Ивана Ђулвезан је освојила друго ме-сто, Михајло Стевић је у истој дисциплини био трећи, а Срећко Ковиљац је лако победио у скоку у вис са прексочених 195 санти-метара.

У организацији Градске упра-ве за образовање,културу и

спорт и у сарадњи са удружењем професора физичког васпитања, у оквиру манифестације "Лето на Сави 2009.", од 13. до 18. јула од-ржано је такмичење у дисциплини фудбал на песку.

У категоријама млађи пионири, пионири и омладинци наступиле су 23 екипе са 120 учесника.

Резултати финалних утак-мица - Млађи пионири: Ватрена стрела - Два на трави три у песку 4-0; пионири: - Инвалиди - Сир-миум ренџерс 5-3; омладинци: 26.црно - Моја кравица 3-2.

Сви учесници финалних утак-мица добили су награде мајице и дипломе.

ПРЕД ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО ЗА ЈУНИОРЕ

Оптимизам Митровчана

Момци за Европу: Тренер Спајић са атлетичарима Сирмијума

„ОПЕН НОВИ САД“

Сребро за Сашку

Сашка Максимовић и тренер Горан Павловић

Победници у омладинској конкуренцији

Ревија 120 фудбалера

Среда, 22. јул 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

МАЛИ ФУДБАЛ

Претеча данашњег Срема је фуд-балски клуб Грађански, основан

1919. године. Играо је најпре у Бео-градском подсавезу, који је имао 13 клубова, док су 1923. године насту-пиле радикалне промене у систему такмичења. Тачније, покренуто је првенстство државе на принципу прве и лига нижег ранга.

Најпознатији играч Грађанског био је Јоже Гилер. Касније је по-стао члан загребачког Грађанског и београдске Југославије и државни репрезентативац.

Садашње име Срем је добио 1946. године, а најблиставији пе-риод у историји клуба је од 1958. до 1966. Митровчани су постали друголигаши 1958.године, када су у квалафикацијама у Бечеју славили победу од 1:0.

Срем је важио за једног од на-ших најугледнијих друголигаша, а на стадиону крај Саве окупљало се и више од пет хиљада љубитеља фудбала, што из данашње перспек-тиве делује готово нестварно.

Из читаве плејаде сајаних фуд-балара из тог периода издваја се Добривоје - Боба Тривић. Пони-као у Подрињу, серијом одличних партија у „црно-белом“ дресу, брзо се нашао на мети наших најбољих клубова, а приклонио се тада шам-пионском тиму Војводине и постао један од њених кључних играча. Посебно је заблистао као репре-зентативац на Европском првенству 1968. године у Риму, када је ушао и у идеални тим старог континента.

Наредних деценија клуб је с променњивим успехом играо у

Војвођанској лиги, али никада више није повратио стару славу.

Почетком ове деценије, када се клуб нашао у непремостивим финансијским тешкоћама и без икакве подршке градске власти, његово руководство нашло је из-лаз из кризе доношењем одлуке, коју и даље прате бројне контро-верзе, али је и данас на снази. Клуб је дат у петнаестогодишњи закуп Београђанину Вићентију Патровићу.

Срем се сада налази у Првој лиги, а почетком протекле пролећне сезо-не био је и у кругу клубова који су претендовали на улазак у највиши ранг. Од играча пониклих на ста-диону крај Саве у овој деценији, по ономе што је остварио у фудбалској каријери, је без премца Бранислав – Бане Ивановић, данас члан моћног Челзија и стандарди репрезентати-вац. Његов отац Раде, поникао у Јединству из Моровића, поузадани одбрамбени играч „црно-белих“, дуго је важио за једног од најбољих играча Војвођанске лиге. Мада је имао низ примамљивих понуда, остао је веран Срему.

У монографији поводом седам и по деценија постојања клуба, аутора Зорана Вељковића и Мио-мира Филиповића, дат је идеални тим Срема у овом саставу: Драган Мутибарић, Јован Бикар, Патар Рамљак, Бранко Херцег, Драган Огњановић, Никола Беднар, Раде Огњановић, Добривоје Тривић, Вили Шипош, Миодраг Кустудић, Јоже Гилер.

С.Ловчанин

ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА МИТРОВАЧКОГ СРЕМА

Клуб којим се град поноси

СВЕТКОВИНА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА

Срем – Војводина 1:1 (1:1)

На конференцији клубова новофор-миране Општинске лиге Пећинци од-

лучено је да сезона почне 23. августа. Клубови су извукли следеће такмичарске бројеве 1. Сремац (Деч), 2. Шумар (Огар), 3. ОФК Брестач, 4. Напредак (Попинци), 5. Витез (Суботиште), 6. Граничар (Об-реж), 7. Ловац (Карловчић), 8. Младост (Прхово), 9. Камени (Ашања), 10. Срем (Сремски Михаљевци), 11. Слобода (Доњи Товарник), 12. Словен (Сибач).

Прво коло: Сремац – Словен, Шумар – Слобода, ОФК Брестач – Срем, Напре-

дак – Камени, Витез – Младост и Грани-чар – Ловац.

Према првим коментарима, највећи кандидати за првака су Шумар и Слобода. Директор лиге је Синиша Ђокић. Шампи-он лиге ће у бараж са осталим првацима општинских лига у Срему, где ће се две најбоље екипе пласирати у Прву сремску лигу, а остали учесници баража у Другу. Такође, у Другу сремску лигу ће директно друга и трећа екипа из Општинске лиге Пећинци.

Ж.Р.

Дерби у Огару

Детаљ с утакмице Срем - Војводина

Бољи партнер није могао бити изабран. За утакмицу у чест девет деценија

постојања Срема, позван је вицешампион државе, новосадска Војводина. Утакмица је одиграна на стадиону крај Саве у субо-ту, 18. јула. Сусрет је, пред више од 700 љубитеља фудбала завршен нерешено 1:1. Повели су Митровчани у 18. минуту голом Рељића, кога је ефектно упослио Каизи. Гости су изједначили у 30. мину-ту поготком Ђуровског. У ствари, лопта је погодила у главу Татомировића и одсела у мрежи.

Митровчани су пружили снажан отпор реномираном противнику. Тренери обе екипе у наставку пружили су могућност

већем броју играча с клупе да покажу своје могућности.

Срем: Бајић, Петровић, Б. Николић, Татомировић, Совиљ, Пауновић, Вукмир, Каличанин, Каизи, Рељић, Јанковић. Играли су још: Марковић, С . Малешевић, Табаковић,Васиљевић, Пршич, Галић, М. Милошевић, Сладојевић, Ранковић, Станојевић.

Војводина: Бркић, Вулићевић, Гроз-даноски, Плећ, пековић, Ађуру, Тадић, Стојка, Мрђа, Ђуровски, Стјепановић. Још су играли : Ристић, Стевановић, Тумбасовић, Зоговић, Ловрић, Куцишви-ли, Митошевић, Максимовић, Каран.

Судио је Стефановић из Шапца.

ФК Инђија је протеклу сезону завршио на шестом месту Прве

лиге Србије. На крају сезоне Инђију је напустило десетак старијих игра-ча: Мирослав Блануша, Недељко Перовић, Христјан Туцаковић, Вла-димир Кашић, Љубиша Кекић, Дра-гомир Вукобратовић, Лазар Чуквас, Марко Прљевић и Тејери Ако. У еки-пу су најпре стигла два нова играча из тузланске Слободе - Аднан Јахић и Мухамед Омић, да би прошле недеље управа клуба промовисала још три нова фудбалера: Боривоја Филиповића који је имао позицију нападача у ''Спартаку'' из Трнаве, Марка Анђелковића, доскорашњег везног играча ''Вождовца'' и Бојана Бабића одбранбеног играча из бео-градског ''Хајдука.'' У потрази су за још једним нападачем.

- И у прошлој сезони смо нашој публици приредили одличну игру што је резултат осмомесечног рада. То је велики капитал у овом тре-нутку, са новим, младим али већ оформљеним играчима у које имам поверење, ниво игре ће бити још квалитетнији. Порадићемо више на ''стварању ситуације'' што је једна од најјачих ствари модерних тимо-ва. Мислим да смо сазрели за тај по-сао. Тема наше игре је поседовање лопте, на чему радимо од првог дана, и доследност што је елемн-тарни услов за напредак ка главном циљу, уласку у Супер лигу Србије - каже тренер и шеф стручног штаба ФК Инђије Милан Ђуричић.

У оквиру припрема које ће трајати две недеље у Ивањици, играли су са Јагодином, а затим сле-де сусрети са 'Слогом' из Краљева и 'Слободом' из Ужица.

Подсетимо се. Општина Инђија је овог пролећа уложила значајна средства у реконструкцију градског стадиона, како самог терена тако и у санитарне чворове и свлачионице и тиме створила готово иделане усло-ве за тренирање и игру фудбалера Инђије чије утакмице деценијама

уназад прати верна публика. И публика и играчи очекују да ће жељеним резултатима у наредној сезони, уз марљив рад, допринети и више спортске среће него што су је имали у претходном првенству.

З.Г.С.

ФК ИНЂИЈА ИЗМЕЂУ ДВЕ СЕЗОНЕ

Стигла нова појачањаПојачани са пет нових играча фудбалери Инђије отпутовали на припреме у Ивањицу где ће одиграти више утакмица са прволигашима како би у новој сезони што спремније нападали Супер лигу

Представљена још три појачања

ЈАГОДИНА-ИНЂИЈА 0:0

ИВАЊИЦА: Гледалаца 200. Судија: Милићевић (Ивањица).ЈАГОДИНА: Васковић, Милош Р. Живковић, Лукић, Михајловић,

Ђорђевић, Бојан Живаковић, Вусљанин, Марјановић, Ђилас, Новковић, Спасојевић. Играли су још: Зечевић, Чанчаревић, Никезић, Кенет, Милош В. Живковић, Димитријевић, Бењић, Стојаковић.

ИНЂИЈА: Полексић, Новаковић, Омић, Бабић, Јовановић, Јахић, Јанковић, Марјановић, Дубајић, Коџо, Наглић. Играли су још: Вујадиновић, Антунов, Стојисављевић, Томановић Радишић, Анђелковић, Димитров, Костић, Филиповић, Исидоровић, Јолачић.

Три недеље после завршетка првенства у Сремској лиги и

прославе титуле првака, фудба-лери Омладинца из Нових Бано-ваца поново су се окупили на по-четку припрема за нову сезону у Војвођанској лиги - Запад. Тренер Горан Драгољић окупио је играче на први тренинг прошлог четвртка готово исти тим који је освојио ти-тулу у Сремској лиги.

- Жугић је завршио играчку каријеру и то је за сада једини фудбалер који нас је напустио. Има наговештаја да ће нас напустити Сантрач и то би било све. Од нових играча једино нас је појачао Влади-мир Русмир доскорашњи играч Ду-нава из Старих Бановаца, а првом тиму смо прикључили већи број играча из омладинског погона. Тре-нирамо два пута дневно у Белеги-шу. На располагању тренутно имам 25 играча, с обзиром да се нису још сви вратили са одмора – каже први тренер Горан Драгољић

До почетка првенства Омла-динац ће одиграти и већи број

пријатељских утакмица.-Планирамо десетак утак-

мица ривали ће нам тимови од најнижег ранга. Неколико мечева одиграћемо и са тимовима из ви-ших лига како би проверили ствар-ну снагу тима, од кога у наредном првенству очекујем да оствари оп-

станак у Војвођанској лиги - Запад. С обзиром да смо новајлије и да је конкуренција изузетно јака то би за нас био велики успех - напомиње Драгољић

Упоредо са припремама фуд-балера за ново првенство теку и радови на побољшању услова за рад. Порушене су свлачионице, службене просторије и ресторан на игралишту и већ почели радове на изградњи нових.

- Због тога се тренира на игра-лишту Подунавца због чега смо за-хвални нашим пријатељима у Бе-легишу. Такође, на жребу за ново првенство тражићемо да у прва два кола гостујемо како би успели да завршимо радове до краја августа када би први пут требали да будемо домаћини у Новим Бановцима – на-води Драгољић и изражава захвал-ност Општини Стара Пазова која је у потпуности стала иза клуба и што ће омогућити да екипа коначно има услове за рад какве заслужује због ранга у коме се налаз.

Д. Бурсаћ

Омладинац у истом саставу

Горан Драгољић

У Раковцу је, средином јула, завршен други по реду тур-

нир у малом фудбалу који се играо поводом славе Месне заједнице Раковац "Свети врачи". Двадесет-четири екипе из Новог Сада, Бео-чина, Черевића, Ирига, Лединаца и Раковца бориле су се за наградни фонд од 100.000 динара.

Сасвим заслужено у фина-лу су се састале раковачке еки-пе, прошлогодишњи победници "Грађевинац плус" и "Монтер". По-сле равноправне борбе током 40

минута, утакмица је завршена не-решеним резултатом 1:1, да би по-сле бољег извођења пенала (5:4) екипа "Монтер" освојила прво место за шта су награђени пехаром, злат-ним медаљама и новчаном награ-дом од 50.000 динара. У борби за треће место екипа "Иветић монт" из Новог Сада победила је Полицијску станицу Беочин резултатом 5:3.

Најбољи стрелац турнира је Пав-ле Старчевић из екипе Полицијске станице Беочин, најбољи голман је Такач из победничке екипе, а за

најбољег играча проглашен је Горан Тривунџић из екипе "Грађевинац плус". У пионирској, односно у конкуренцији ветерана титулу најбољих понеле су раковачке еки-пе "Немањићи" и "Дунавац".

Турнир се играо у организацији МЗ Раковац, под покровитељством СО Беочин, а пехаре, медаље и статуе донирао је Спортски савез општине Беочин. Медијски спонзор била је РТВ Беочин.

Д. Јовичић

Победа „Монтера“ у Раковцу