Upload
others
View
33
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
Година L • Сремска Митровица • Среда 28. јул 2010. • Број 2579 • Цена 40 динара
1960 2010
BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA
022069 / 636-999
Sremska Mitrovica, Kuzminska 9
Стратешка сарадња Демократске странке и Покрета Митровица европска регија
Покварено месо више не прети Митровици
Пола мандата локалне власти у Старој Пазови: Вратили добар имиџ општине
Шта каже суд о стечајној маси „Матроза“?
странa 10.
странa 13.
странa 3.
странa 2.
странa 26.
у овом броју: Шидскелутке
Одржана крчединска ликовна и песничка колонија
Где су „црне тачке“ на путевима Срема
странa 14.
странe 16-17.
Лут кар ско по зо ри ште из Ши да пред-ста ви ло се не дав но на ме ђу на род ном
Фе сти ва лу улич ног те тра у Пу ли. На овом фе сти ва лу уче ство ва ли су про фе си о нал ни умет ни ци и по зо ри шне тру пе из Аустри-је, Ита ли је, Шпа ни је, Чи леа, Фран цу ске, Аме ри ке... По ред пред ста ве Ши ђа ни су то ком Фе сти ва ла ор га ни зо ва ли и из ло жбу сво јих лу та ка у цен тру Пу ле, а глум ци и ре ди тељ Цве тин Ани чић су одр жа ли лут кар ску ра ди о ни цу на ко јој су при ка-за ли свој рад. Та ко ђе, ве ли ку па жњу то-ком кар не ва ла иза зва ла је шид ска лут ка ви со ка пет ме та ра. С.М.
РеПоРТеР "СРеМСКИХ НоВИНА"СА САобРАћАјНоМ ПАТРоЛоМ:
БожидарАнтуновић други на свету
Среда, 28. јул 2010.2
CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad
32+659.3(497.113)
SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm
Ne deq no.ISSN 0561-7294
CO BISS.SR-ID 35321351
Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИРЕКТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВНИИОДГОВОРНИУРЕДНИК Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОРМАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕДАКЦИЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић, Живан НеговановићТЕХНИЧКИУРЕДНИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail:[email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТПЛАТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.
ЖИВОТНАШ
Пише:МилијанаБарјактаревић
Апарт хејдШто се др жа ва од јед ном бри не за на ша плу ћа, то је
чу до јед но. Што о плу ћи ма ак тив них што па сив них пу ша ча. Што се ре ци мо не по за ба ви (по лу на пу ње ним) же лу ци ма гра ђа на, или (на че том) пси хом, или (јед но лич-ном ис хра ном) на ру ше ним про бав ним трак том гра ђа на, (стре сом ослaбљеним) ср ци ма гра ђа на. Све је за дла ку иде ал но са мо још да рас те ра мо дим, то јест да пре ста не-мо да пу ши мо.
Не би сме ли пре ви ше да про па ги ра ју здра вље, по што то ко шта, али да јед но став но уда ре за бра ну то ни шта не ко шта, да па че мо же и да се за ра ди. Ср би, по зна то је не во ле да им не ко не што не да, па овај по ку шај утр па ва ња Европ ској уни ји мо жда не ће про ћи без по бу не. Ни је ис-кљу че но да ни ко од не ко ли ко ми ли о на дис кри ми ни са них ак тив них за ви сни ка не ће на пра ви ти SMO KE па ра ду.
Хај де да се ује ди ни мо про тив пу ша ча, док ули ца ма не-за па же но про ла зе ал ко хо ли ча ри, осу ђе ни и осум њи че ни рат ни зло чин ци, си ле џи је, нар ко ди ле ри и њи хо ве му ште-ри је. Као да ни је би ло за кле тих не пу ша ча ко ји су се из хо би ја ба ви ли ма са кри ма (ме ру то тал не за бра не ове „ко-му ни стич ке на ви ке“ пр ви је увео, у мла до сти стра стве ни пу шач, ка сни је, гле иро ни је, за кле ти не пу шач, чи сту нац и то та ли та ри ста Адолф Хи тлер. Тад, у на ци стич кој Не мач-кој је и на стао тер мин „па сив но пу ше ње“ ко је је као те о-ри ја да нас глав ни ар гу мент ни ко тин ске про хи би ци је).
Кључ ни игра чи ове ак ци је су на рав но ле ка ри-по ли ти-ча ри ко ји ће да се игра ју ста ти сти ком (ко би про ве ра вао све те сил не број ке) ка ко год то др жа ви од го ва ра ло, при-том не бри ну ћи пре те ра но о не до стат ку ле ко ва, опре ме, и оста лих по треп шти на по бол ни ца ма. Бри га за здра вље ста нов ни штва! Ко јег ста нов ни штва? Оног за по сле ног што има за ту ру пи ћа у ка фа ни, или оног не за по сле ног ко јем ваљ да је ди но још пре о ста је да ме ра чи ду ван. Мо жда прет-ход но ипак по ну ди ти не ку дру гу вр сту уте хе или под сти ца ја гре шној по пу ла ци ји, па он да уда ри ти ре стрик ци ју.
Ово ли це мер је – за бра ни ти пу ше ње али ува ли ти сред-ства уз ко ја се лак ше оста вља ју ци га ре те, мно го но вих пра ви ла и њи ма сход них ка зни ко је из вла че но вац од гра-ђа на, мо же да не при ме ти са мо онај са из у зет но ни ским ко е фи ци јен том ин те ли ген ци је. А бу ду ћи да ни смо глуп, не го прост на род, мо жда бо ље да су за и гра ли на не ку дру гу кар ту, на при мер на по ди за ње кул ту ре и ни воа то-ле ран ци је гра ђа на. Као да ни смо до вољ но на пе ти и по-сва ђа ни, сад још и гра ђан ски рат.
Не би нас за чу ди ла иро ни ја да ову кам па њу про тив пу ше ња др жа ва спро во ди од нов ца ску пље ним од ак ци за на ду ван.
Кад смо код ли це мер ја, кре а тор ка бу дућ но сти Аме ри-ка, је за са да шам пи он за бра не пу ше ња због на вод не бри ге о здра вљу љу ди, по го то во де це, а исто вре ме но ди-рект но је од го вор на за уби ства не ко ли ко ми ли о на љу ди ши ром све та (са мо у Ира ку ми ли он љу ди).
Ко ли ко ће овим ре ше њем би ти оште ће ни уго сти те љи, ко но ба ри и шан ке ри ако им бу ду до ла зи ли са мо не пу-ша чи то је опет њи хов про блем (да ју др жа ви то ли ке да-жби не он да му она од ре ђу је ко ће у објек ту да пу ши а ко не ће).
Не ма, на рав но, ди ле ме да је пу ше ње за мно ге љу-де штет но. Да је мно го пр ља ва на ви ка, тро шак, по рок, страст, хир, нео д го вор ност, ман гуп ски ма нир, по сле ди ца мла да лач ке ра до зна ло сти (или глу по сти), али то је при-ват на ствар. Ствар лич ног из бо ра. Али зар ни је он да ре-ше ње за тво ри ти фа бри ке ду ва на, сма њи ти број ме ста где се мо гу ку пи ти ци га ре те, дра стич но им по ве ћа ти це ну, да ва ти на гра ду они ма ко ји пре ста ну ...па нек љу ди са ми схва те, и по тру де се да оста ве ду ван, а не пра ви ти ово ли-ку хи сте ри ју иза ко је се ко зна шта кри је.
И шта је сле де ће у си сте му кон тро ли са ног дру штва? Шта ако ве ге те ри јан ци ма поч не да сме та ми рис ро шти-ља у ре сто ра ну, а ме ђу за по сле ни ма по фир ма ма па сив-но уди са ње бе лог лу ка, ал ко хо ла и дру гих не при јат них за да ха те ла, при нуд но слу ша ње пре гла сног сме ха, или прав да ња због пре ду гач ких па у за?
Али до бро, ако ће од овог за ко на би ти сви ма бо ље, ње-го ва ко нач на при ме на је за сва ку по хва лу.
По крет "Ми тро ви ца – европ ска ре-ги ја" и Де мо крат ска стран ка пот-
пи са ли су Спо ра зум о стра те шком парт нер ству. Пот пис на овај до ку мент ста ви ли су БраниславНедимовић, ми тро вач ки гра до на чел ник и др Бо-јан Пајтић, пот пред сед ник ДС-а и пред сед ник По кра јин ске вла де. Том при ли ком је ре че но да нај ја ча по ли-тич ка пар ти ја у Вој во ди ни и Ср би ји и нај ја ча гру пе гра ђа на у По кра ји ни де ле иста иде о ло шка опре де ље ња и да има ју обо стра ни ин те рес за за-кљу че ње спо ра зу ма.
Пот пи си ва њу Спо ра зу ма о стра-те шком парт нер ству у По кра јин-ском од бо ру де мо кра та у Но вом Са ду 21. ју ла при су ство ва ли су Александар Продановић и др ГоранИвић,ис пред Град ског од-бо ра ДС-а Срем ске Ми тро ви це као и пред став ни ци По кре та "Ми тро-ви ца европ ска ре ги ја" ВладимирПетковић и ЉиљанаЈанковић.
Делеидеолошкаопредељења
- Ми већ ду же вре ме има мо успе шну са рад њу са гра дом Срем-ска Ми тро ви ца ко ја је ре зул ти ра ла ни зом про је ка та. У ин фра струк ту-ру је уло же но ви ше од 1,6 ми ли-јар ди ди на ра, а за по след њу го ди-ну и по да на за по сли ли смо ви ше од 800 љу ди. Ова са рад ња је по ка-за ла из у зет но ле пе пло до ве, а де-ли мо и оно што је наш иде о ло шки при ступ за бу дућ но сти ове зе мље. По тре бу да Ср би ја по ста не део ЕУ
до жи вља ва мо као им пе ра тив, де-ли мо опре де ље ње да де мо кра тиз-ци ја и де цен тра ли за ци ја дру штва тре ба да бу ду пут ко јим ће мо ићи и не ма ни шта ло гич ни је од то га је да ДС и "Ми тро ви це европ ска ре ги ја" ус по ста ве стра те шко парт нер ство - ре као је др Бо јан Пај тић.
Ово парт нер ство, сем за јед нич-ког на сту па у на ред ним из бо ри ма на свим ни во и ма, под ра зу ме ва и ор га ни за ци о но је дин ство, а од да-на пот пи си ва ња спо ра зу ма ство ре-на је и мо гућ ност да не ки од 700 чла но ва "Ми тро ви це европ ске ре-ги је" по ста ну и чла но ви ДС-а.
Стратешкидокумент
Гра до на чел ник Срем ске Ми тро-ви це Бра ни слав Не ди мо вић сма тра да ће са рад ња, ко ја је са да ус по-ста вље на на по ли тич ком ни воу, до при не ти бр жем и све у куп ном раз во ју овог под руч ја.
- За нас је спо ра зум стра те шки до ку мент, јер се ра ди о нај ве ћој по ли тич кој стран ци у Вој во ди ни и Ср би ји ко ја у ве ли кој ме ри мо же да ути че на мно ге ства ри ко је се де-ша ва ју у овој др жа ви. По крет "Ми-тро ви ца европ ска ре ги ја" је осно-ван због Срем ске Ми тро ви це, њен раз вој нам је на пр вом ме сту, а то зна чи но ве ин ве сти ци је, но ва рад-на ме ста што ће мо, ми слим, на овај на чин још бр же оства ри ти - ре као је гра до на чел ник Не ди мо вић.
Ак ту ел ни спо ра зум је и до каз ста бил но сти на ло кал ном ни воу, а ста бил ност уз ин фра струк тур ни раз вој мно го зна чи у опре де ље њу ин ве сти то ра за до ла зак у од ре ђе-ну сре ди ну. То по твр ђу ју и ми тро-вач ки при ме ри. Већ пр вих да на сеп тем бра, ка ко је ре че но, ов де се оче ку је за вр ше так то пи о ни це "Сир ми јум сти ла" ко ју гра ди ита-ли јан ски парт нер, а ко ја је ин ве-сти ци ја од 42 ми ли о на евра.
У "Сир ми јум сти лу" ће се за по-сли ти 300 љу ди. У овом гра ду се, на вео је гра до на чел ник Не ди мо-вић ре а ли зу ју и про јек ти у обла сти за шти те жи вот не сре ди не. Реч је ре ги о нал ној де по ни ји Срем ска Ми-тро ви ца - Ша бац чи ја ре а ли за ци ја тре ба уско ро да поч не. С об зи ром на успе шну са рад њу са По кра јин-ском вла дом ко ја је до не ла ве ли-ки на пре дак у ин фра струк тор ном раз во ју, ин фра струк ту ра ни је про-блем а вра та овог гра да отво ре на су за но ве ин ве сти то ре.
С.Ђ.
МИ ТРО ВИ ЦА ЕВРОП СКА РЕ ГИ ЈА И ДЕ МО КРАТ СКА СТРАН КА УС ПО СТА ВИ ЛИ СТРА ТЕ ШКО ПАРТ НЕР СТВО
СарадњазабржинапредакМитровицеСтратешкопартнерствоподразумевазаједничкенаступеунареднимизбориманасвимнивоимаиорганизационојединствонајјачепартијеиграђанскогпокретауВојводини
Потписивањеспоразума
Среда, 28. јул 2010. 3
У при су ству ве те ри нар ских ин спек то ра, из хлад ња че
бив шег „Ми тро са“ у Срем ској Ми тро ви ци про те кле сед ми це је из ме ште но ви ше ва го на изну три ца, ме са и ма сно ће који ма је ис те као рок упо тре бе. Ак ци ја је из ве де на у са рад њи са град ским струк ту ра ма јер ни је би ло вре ме на за че ка ње по што је, на ви со ким тем пе рату ра ма, у ко мо ра ма за ду бо ко за мр за ва ње ко је су без стру је и амо ни ја ка, по че ло ота па ње ускла ди ште не ро бе. При ли ком уто ва ра из ну три ца и ма сно ће у ка ми о не, ко ји су по ква ре ну ро бу од ве зли у ка фи ле ри ју у Бач кој То по ли, кру гом кла нице ши рио се не при ја тан ми рис по ква ре ног ме са и на ли цу ме ста се ви де ло да су ин спекци ја и Град пра во вре ме но реа го ва ли. То не по ква ре не ро бе
рад ни ци су руч но уба ци ва ли у кон теј не ре, па жљи во одва јају ћи фо ли ју са укуп но сто ти ну па ле та, ка ко би у ка фи ле ри ју оти шао са мо от пад жи во тињског по ре кла.
На чел ник Град ске упра ве за по љо при вре ду и за шти ту живот не сре ди не у Срем ској Митро ви ци Горан Чекеринац из ја вио је да Град по тре ћи пут ин тер ве ни ше у по го ни ма не ка да шњег „Ми тро са“. Пр во су чи сти ли за о ста ли жи во тињски от пад у ка фи ле ри ји ко ја је оста ла без га са, по том ис та кали шест то на амо ни ја ка ко ји је за пре тио гра ду, јер је хлад њача оста ла без стру је због експло зи је тра фоста ни це, а на кра ју из исте хлад ња че, да би спре чи ли еко ло шку ка та строфу, укла ња ју ви ше де се ти на то на ро бе ко ја се ква ри.
Нај ва жни је је да ви ше не ма бо ја зни да ће до ћи до за га ђе ња жи вот не сре ди не јер се по кваре на ро ба укла ња на без бе дан на чин. Део тро шко ва уто ва ра у ка ми о не, од око 20.000 ди на ра, пла ти ће Град, а за тран спорт и уни шта ва ње у ка фи ле ри ји, који ће ко шта ти ви ше од 150.000 ди на ра, Град не ће сно си ти трошко ве – из ја вио је Че ке ри нац.
Шеф Ве те ри нар ске ин спек ције у Сре му ЕминаМилакара каже да је реч о 30 до 40 то на ро бе на па ле та ма. У тре нут ку уто ва ра у ка ми о не, ни је се зна ла тач на ко ли чи на ро бе по што не по сто је ла гер ли сте, не ма стру је у ко мора ма, а не ма ни од го вор них лица чи ја је ро ба.
Пре ци зна ко ли чи на ће се зна ти тек ка да се ро ба из ме ри у ка фи ле ри ји – ка же Еми на Мила ка ра.
На мо гу ће опа сно сти са робом у хлад ња чи ин спек ци ја је ре а го ва ла још кра јем ју на када је на ло жи ла да се из хладња ча хит но из ме сти сва ро ба, ис прав на и не ис прав на, што је де ли мич но учи ње но. У ко мо ри број 7 оста ло је си ро ви на, ме са и от па да дру ге вр сте, за ко ју и да ље ни ко не ће да сно си од говор ност.
Наш по сао ни је да утврђу је мо вла снич ку струк ту ру. Ка ко је пр вог мар та ис те као за куп „Та ко во агра ра“ на хладња чи, ин спек ци ја је за пи сник по ку ша ла да до ста ви сте чај ном управ ни ку „СЛ Ми тро са“. Ми смо мо ра ли ре а го ва ти да не дође до рас па да ве ли ке ко ли чи не ро бе. О све му су оба ве ште ни и гра до на чел ник, По ли циј ска
упра ва и Штаб за ван ред не ситу а ци је – по ја шња ва на чел ница ве те ри нар ске ин спек ци је.
Сте чај ни управ ник „СЛ Митро са“ Милорад Срдановић твр ди да се ра чун тро шко ва непра вед но ис по ста вља „СЛ Митро су“ у сте ча ју иако су у то ку спо ре ња о то ме чи ја је уоп ште хлад ња ча, по ква ре на ро ба не при па да овом пред у зе ћу, ни ти је оно скла па ло уго во ре о склади ште њу.
Кла ни ца „Ко са но вић“ из Мар ти на ца и Кон церн „Свисла јон Та ко во“ су пот пи са ли уго вор о скла ди ште њу ро бе у овој хлад ња чи. У ме ђу вре ме ну су они по ве ли суд ске спо ро ве. „Ко са но ви ћи“ су „Та ко во“ тужи ли због нео ба ве шта ва ња о ис ти ца њу ро ка ро би, а кон трату жба је би ла због не пла ћања. По од ла ску „СЛ Ми тро са“ у сте чај, та ро ба је за те че на у хлад ња чи, а суд ски спор се и да ље во ди – об ја шња ва Срда но вић и до да је да као стечај ни управ ник, не ма прав ни основ за фи нан си ра ње из ноше ња и уни шта ва ња ро бе ко ја ни је при па да ла „СЛ Ми тро су“ и за чи је скла ди ште ње су уговор пот пи са ла дру га прав на ли ца. Ипак, Ср да но вић је градо на чел ни ку Срем ске Ми трови це Браниславу Недимовићу пре нео да ни је спор но да и „СЛ Ми трос“ у сте ча ју, чим до ђе до пр вих сред ста ва про да јом имо ви не, уче ству је у тро шко ви ма ко је би Град сносио да не до ђе до еко ло шког про бле ма.
Сте чај ни управ ник „СЛ Митро са“ ни при ли ком пре то ва ра ро бе ни је хтео да пот пи ше запи сник о по чет ку из ме шта ња ро бе из ко мо ра за ду бо ко за мрза ва ње.
Ни ко не ће или не сме да јури ни „Сви сла јон груп“, ни Клани цу „Ко са но вић“ чи ја је ро ба, па се за све ово, као сте чај ни упрв ник, ни нај ма ње не осе ћам од го вор ним. Ни ти је ро ба „СЛ Ми тро са“, ни ти смо скла па ли уго вор о скла ди ште њу. За то не мо гу ни да при мим за пи сник. Ни су мо гли да га уру че „Та ково груп“, ни су га уру чи ли ни Кла ни ци „Ко са но вић“, па са да га уру чу ју на ма – об ја шња ва Ср да но вић свој по сту пак. У При вред ном су ду у Бе о гра ду, где се во ди сте чај „СЛ Ми троса“, ре че но ми је да би за би ло ка кво по сту па ње са овом робом, мо ра ли има ти са гла сност Кла ни це „Ко са но вић“ јер је то њи хо во вла сни штво, без обзи ра што је реч о ро би ко ја се ква ри. Те о рет ски, ова кла ни ца мо же су тра да се по ја ви и затра жи на зад оно што је њи хово. Али, раз у мем и ин спек ци ју ко ја же ли да от кло ни еко ло шку прет њу и не ула зи у имо винскоправ не од но се.
У ве те ри на тр ској ин спек ци ји нам је ре че но да ће по укла њању ви ше ва го на ме са, ко жу рица, ма сно ће, па па ка, из ну трица, са ла и от па да, на ре ди ти пра ње и дез ин фек ци ју ко мо ре хлад ња че у ко јој је би ла смеште на ова ро ба. Ж.Неговановић
ЕЛИ МИ НИ СА НА ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ОПА СНОСТ ИЗ „МИ ТРО СО ВЕ“ ХЛАД ЊА ЧЕ
ПоквареномесовишенепретиМитровициИзмештеновишевагонаизнутрица,месаимасноћакојимајеистекаороктрајања–ИнспекцијаиГрадправовременореаговали,пајеотклоњенаеколошкапретња
Хоћекланицу,нећетрошкове По сто је и не ра шчи шће ни имо вин скоправ ни од но си из
ме ђу Кон цер на „Сви сла јон“ и бив ших фир ми кћер ки „Та ко во аграр“ и „СЛ Ми трос“, ко је су са да у сте ча ју. По ен та је да су „СЛ Ми тро су“ у сте ча ју сти гли зах те ви да се из сте ча ја „из лу че“ по је ди ни по го ни, па са да мно ги твр де да су дру ги вла сни ци ско ро 80 од сто свих по го на „Ми тро са“. Чак је и стечај на управ ни ца „Та ко во агра ра“ под не ла зах те ва за из лу чењем обје ка та, па и ове хлад ња че у ко јој се на ла зи по ква ре на ро баи. Сад смо ми у си ту а ци ји да на ма ин спек ци ја на ла же изме шта ње ро бе из хлад ња че, а сви дру ги твр де да је хлад ња ча њи хо ва, али не же ле ни ка кве тро шко ве, ни од го ворнст – наво ди стеч ја ни управ ник „СЛ Ми тро са“ Ми ло рад Ср да но вић.
Тонепокваренихизнутрицарадницисуручноутоваралиуконтејнере
МилорадСрдановић:Несносимоодговорност
Околиномсеширионепријатанмирис
Среда, 28. јул 2010.4
Оп штин ски од бор СПС Ин ђије је у са рад њи са со ци ја
ли сти ма из Те ме ри на за по чео обу ку гру пе мла дих љу ди за инте ре со ва них за из ра ду про јека та. Еду ка ци ју ко ја је кре ну ла у су бо ту во де МирјанаРаденковићиз Ин ђи је и ЗоранПегезиз Те ме ри на.
Циљ нам је да што ви ше гра ђа на оспо со би мо, пре свега, мла дих љу ди из не вла ди ног
сек то ра, да се у вре ме ну економ ске кри зе оспо со бе за из раду про је ка та са ко ји ма мо гу да кон ку ри шу за сред ства и кре ну са не ким по слом. Од сеп тем бра ће мо ор га ни зо ва ти бес плат ну шко лу ра чу на ра и бес плат ни курс ен гле ског је зи ка у просто ри ја ма Оп штин ског од бо ра СПС, ка же АлександарКовачевић,пот пред сед ник ОО СПС Ин ђи је. З.Г.С
У Срем ској Ми тро ви ци је про те клог пет ка, 23. ју ла
осно ван Град ски од бор Је динстве не Ср би је чи ји је ли дер Драган Марковић Палма. Уз при су ство мно го чла нова, сим па ти зе ра и го сти ју за пред сед ни ка је јед но гла сно иза бра на Зоран Веселиновић из Јар ка. Иза бра ни председ ник је по ру чио да му је
циљ да са љу ди ма око се бе на на ред ним из бо ри ма, кроз учешће у вла сти, на исти на чин ре ши на го ми ла не со ци јал ноеко ном ске про бле ме на шег Гра да као што је то учи нио Дра ган Мар ко вић у Ја го ди ни, ко ја је по раз ви је но сти тренут но во де ћа у Ср би ји.
Но во фор ми ра ни од бор ће 8. ав гу ста по сла ти два од лич
на уче ни ка на мо ре у Цр ну Гору, као део гру пе од око 200 осно ва ца, а све у скло пу акци је ко ју Је дин стве на Ср би ја спро во ди сва ке го ди не, чи ме их на гра ђу је за по стиг ну те резул та те у прет ход ној школ ској го ди ни, са оп шти ла је Ин форма тив на слу жба Је дин стве не Ср би је .
С.Н.
За кон о пла ни ра њу и из градњи, ко ји је сту пио на сна гу
сеп тем бра про шле го ди не, у жи жи је ин те ре со ва ња јав ности пре све га због ле га ли за ције бес прав но из гра ђе них објека та. Ме ђу тим, за кон је до нео и дру ге но ви не у овој обла сти, а оне се од но се на нео п ход ност ин ве сти то ра да обез бе де раз не до зво ле и при ли ком ин ве стици о ног одр жа ва ња ста но ва и обје ка та. Да ли због не до ре чено сти де фи ни ци је шта се пора зу ме ва под ин ве сти ци о ним одр жа ва њем или не чег дру гог мно ги су ове за кон ске од ред бе про ту ма чи ли по тре бом обезбе ђе ња до зво ла ка да се кре чи стан, за ста кљу ју те ра се, ме њају до тра ја ли по до ви, цре по ви, олу ци, са ни та ри је и слич но.
У Упра ви за ур ба ни зам и стам бе но ко му нал не по сло ве Гра да Срем ска Ми тро ви це, када је у пи та њу област ин ве стици о ног одр жа ва ња пра ве разли ку из ме ђу оног што је те ку ће одр жа ва ње а шта са на ци ја и ре кон струк ци ја обје ка та. ЗоранБережни, на чел ник Управе ка же да ни је оба ве зно ис ходо ва ти до зво ле за ра до ве ко ји су те ку ће одр жа ва ње, али је сте за ре кон струк ци је и са на ци је обје ка та.
За ма ње по сло ве на пла ну ин ве сти ци о ног одр жа ва ња, оне ко је спа да ју у те ку ће одр жа вање до зво ле ни су по треб не. То се од но си кон крет но на раз не
уну тра шње ра до ве у ку ћа ма. До зво ле су не за о би ла зне за адап та ци је, са на ци је и про мене на ме не објек та ис ти че Зоран Бе ре жни.
То ком де сет ме се ци од приме не За ко на о пла ни ра њу и из град њи за по сле ни у овој митро вач кој упра ви ни су има ли слу ча је ве да гра ђа ни при јављу ју дру ге због то га што без до зво ла ме ња ју цре по ве, по дове, про зо ре или кре че. Са мим тим ни гра ђе вин ски ин спек тори ни су мо ра ли да на том пла ну ре а гу ју. Ме ђу тим, са мо стал ни струч ни са рад ник у Упра ви за ур ба ни зам СнежанаМилутиновић до да је да Ми тров ча ни је су до ла зи ли ра ди по твр да веза них за ин ве сти ци о но одр жава ње сво јих обје ка та, али само за то што су им оне по требне као је дан од до ку ме на та за одо бре ње бан кар ских кре ди та.
Ако се ра ди ре кон струкци ја објек та ко ја под ра зу ме ва ме ња ње спољ ног из гле да, конструк ци о них еле ме на та, бро ја функ ци о нал них јед ни ца објекта мо ра да се иде ре дов ном про це ду ром. Ова про це ду ра зна чи да се све иде од по четка, за то та кав ин ве сти тор треба да има до зво ле. Да би их до био тре ба да има по се дов ни лист да је зе мљи ште ње го во, да до не се про је кат ка да до бије ло ка циј ску до зво лу и дру го. Те ку ће одр жа ва ње се не мо ра при ја вљи ва ти об ја сни ла је
Сне жа на Ми лу ти но вић.Ка да се ра ди о адап та ци ји
и са на ци ји, а ка да о те ку ћем одр жа ва њу про це њу ју стручне слу жбе. У овој Упра ви су се ор га ни зо ва ли да и ре до ван посту пак из да ва ња гра ђе вин ских до зво ла, по себ но ка да ин вести тор обез бе ди све по треб не до ку мен те, не тра је пре ду го.
С.Ђ.
Са рад ња два гра да, пре свега на по љу кул ту ре, фран цу
ског Не ве ра и Срем ске Ми тро вице тра је ско ро пу ну де це ни ју. У по се ти срем ским при ја те љи ма ових да на бо ра ви де ле га ци ја Не ве ра и пре ма оце ни фран цуских и ми тро вач ких зва нич ни ка за све ове го ди не ре а ли зо ва но је ви ше про јек та.
По ред лич ног за до вољ ства што је по но во у Ср би ји за меник гра до на чел ни ка Не ве ра за ме ђу на род ну са рад њу АленФремон ка же да је са рад ња за по че ла не по сред но по сле де мо крат ских про ме на у Ср бији, ко јој је та да би ла по треб на по др шка на пу ту де мо крат ских про це са.Та ко је је дан фран цуски град сред ње ве ли чи не одлу чио да ус по ста ви са рад њу са слич ним у Ср би ји, јер је та да би ло по треб но по мо ћи срп ским оп шти на ма да про на ђу пут ка де мо кра ти ји.Од та да смо спро ве ли низ про је ка та у Музе ју Сре ма, до про јек та уче ња фран цу ског је зи ка у Срем ској Ми тро ви ци. И да ље је на ша при ја тељ ска по др шка ва шем гра ду, уз по ма га ње ин те гра ција у ЕУ, ка же Фре мон.
Пре ма на во ди ма за ме ни ка гра до на чел ни ка Срем ске Митро ви це др Срђана Козлине за оче ки ва ти је да на кон не пуне де це ни је успе шне са рад ње она бу де и убуд ће и кроз подр шку у ре а ли за ци ји стра тешких ци ље ва при сту па ње ЕУ, а и кроз за јед нич ке на сту пе код европ ских прет при ступ них фон до ва.
Са рад ња Не ве ра и Ми трови це је и прак тич но по че ла кроз са рад њу Му зе ја Сре ма и Не ве ра. У не ко ли ко про јек та Не вер је по мо гао Му зе ју Срема у из ра ди стал не му зеј ске по став ке, на ре кон струк ци ји згра де му зе ја и мо за и ка у музе ју, а и у про јек ту ве за ном за пла ву ли ни ју, ко ји је ра ђен и са За во дом за за шти ту спо мени ка кул ту ре, а во ди сва ког тури сту и пут ни ка на мер ни ка до кул тур ноисто риј ских зна мени то сти овог гра да. Са рад ња је из у зет но успе шна и оче ку је мо да бу де та ква и убу ду ће. Посеб но у обла сти ко ја се од но си на исто ри ју Сир ми ју ма, ре као је ди рек тор Му зе ја Сре ма НиколаСтокановић.
Ј.З.Ж.Н.
У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ ФОР МИ РАН ОД БОР ЈЕ ДИН СТВЕ НЕ СР БИ ЈЕ
ПредседникЗоранВеселиновић
ЗА КОН О ПЛА НИ РА ЊУ И ИЗ ГРАД ЊИ У ПРАК СИ
НијесвецрнокаоштоизгледаТекућеодржавањеобјекатанеподлежеобавезидобијањадозвола,алисезатоонеморајуиматизареконструкцијеисанације,кажуумитровачкојресорнојуправи
Информатор
У ци љу бо ље ин фор миса ност Ми тров ча на о но вина ма ве за ним за при ме ну За ко на о пла ни ра њу и изград њи Упра ва за ур ба низам и стам бе но ко му налне по сло ве је на на сај ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца www. sremskamitrovica.org. rsоб ја ви ла по себан ин фор ма тор о ко ра цима ко је тре ба пред у зе ти за до би ја ње ра зних до зво ла и до ку мен та ци ји ко ја је за шта по треб на. Ту се мо гу на ћи сви по треб ни по да ци о до ку мен та ци ји и уста нови где се она мо же до бити, ви си ни на кна де ко ја се пла ћа, бро је ви ма жиро ра чу на за упла те, као и име на са кон такт те ле фони ма над ле жних струч них са рад ни ка.
За кре че ње не тре ба до зво ла
СА РАД ЊА СО ЦИ ЈА ЛИ СТA ИН ЂИ ЈЕ И ТЕ МЕ РИ НА
Бесплатникурсевизаграђане
По ла зни ци кур са за из ра ду про је ка та
ПО СЕ ТА ДЕ ЛА ГА ЦИ ЈЕ ФРАН ЦУ СКОГ НЕ ВЕ РА СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ
Са рад ња ду га де це ни ју
Де ле га ци ја Не ве ра у Му зе ју Сре ма
Среда, 28. јул 2010. PETA STRANA SVETA 5
Пишекостигне,уређујекомора
Бећарино моја стара лоло,кад си бећар, ко те не би вол`о.
Лажеш лоло да ме ниси вол`о,лажеш гаде, волеш ме и саде.
Ала волем, како не би вол`о,да не волем ја би се разбол`о.
Ала волем гараво чељаде,па још кад се пољубити даде.
Бећарскибисерисремскихтамбураша
КАрт: ЖаркоГаћеша
Написао:ВидакГ.Петровић
ИЗВИНИТЕМОЛИМ
Ви та мо го ре
бли жи сте Бо гу.
Да ли да се
и ми ус пра ви мо?
те рет је го лем.
Ни је људ ски,
али ла га ти ви ше
не смем и не мо гу.
Гле дам вас од о зго
све сте нам да љи.
Бо же си ђи
или не ко га по ша љи.
НЕПРАВДА
Ка ме њем да сам се на те бе ба цао
бо ље би у жи во ту, Го спо де, про шао.
Стал но гле дам све око се бе
па по ми слим је су ли и они
пи та ли те бе
за све оно што им жи вот да је.
Да ли и они у се би по не кад ка жу
да за њих ни ко не ха је,
ни ви го ре, а још ма ње ови до ле.
Ду ша чо ве ка хо ће да и њој не ко
искре но ка же да ср це нас обич них
смрт ни ка уме да за бо ле
ми сле ћи ка ко смо од ба че ни
и од вас го ре и од ових до ле.
• Због њи хо ве по пу лар но сти, мно гим
ро ди те љи ма су џе по ви пра зни.
• Да ли се уоп ште тре ба бу ди ти, ка да
се не зна шта се мо же про бу ди ти.
• тре ба што ду же спа ва ти, јер оно што
чо век мо же са ња ти ма ње је стра шно од
оног шта му се мо же де си ти.
• Не ка да се зна ло чи ји је пас пу штен са
лан ца. Авли је су има ле сво га га зду.
Из бор: ЂураЛукс
И ове го ди не Лут кар ско по зо ри ште из Ши да уче сто во ва ло је на Ме ђу на
род ном фе сти ва лу улич ног те а тра у Пули, са пред ста вом „Ча роб њак из Оза“. На овом фе сти ва лу уче ство ва ли су про фе си о нал ни умет ни ци и по зо ри шне тру пе из Аустри је, Ита ли је, Шпа ни је, Чи леа, Фран цу ске, Аме ри ке... По ред пред ста ве Ши ђа ни су то ком Фе сти ва ла ор га ни зо ва ли и из ло жбу сво јих лу така у цен тру Пу ле, а глум ци и ре ди тељ Цветин Аничић су одр жа ли лут кар
ску ра ди о ни цу на ко јој су при ка за ли свој рад.
Фе сти вал је отво рен ве ли ким уличним кар не ва лом на чи јем се че лу по јави ла и лут ка на шег по зо ри шта, ви си не пет ме та ра ко ја је ка ко за уче сни ке тако и за ту ри сте, би ла пра ва атрак ци ја. Оно што је нај ва жни је и за глум це и за ме не је сте бо га то ис ку ство ко је смо стекли бо ра ве ћи са ко ле га ма, ши ре ње сарад ње са дру гим свет ским по зо ри шти ма и сти ца ње зна ња и но вих по гле да на по зо ри шно ства ра ла штво. Ина че, више днев но ку тур ноумет нич ко до га ђање при ка за ло је са вре ме не при сту пе улич ном по зо ри шту, осла ња ју ћи се на свет ски тренд ко ји сле ди ком би но вање му зи ке, пле са, лут кар ства и жонгли ра ња са зах тев ним цир ку ским вешти на ма, као што су хо да ње по жи ци и ко ноп цу, акро ба ци је, рад с тра пе зом
и сви лом – ре као је ре ди тељ из Ши да Цве тин Ани чић.
Ина че, ово је већ тре ћи пут да једно ма ло Лут кар ско по зо ри ште ко је ра ди при Кул тур но обра зов ном цен тру у Шиду уче ству је на овом Фе сти ва лу. У плану им је да свој рад уско ро пред ста ве и на фе сти ва лу „Шпан цир фест“ у Ва ражди ну, као и на Фе сти ва лу ал тер на тивног ка за ли шта у За гре бу. С.Михајловић
ЛУт КАр СКО ПО ЗО рИ ШтЕ ИЗ ШИ ДА НА МЕ ЂУ НА рОД НОМ ФЕ СтИ ВА ЛУ УЛИЧ НОГ тЕ трА У Хр ВАт СКОЈ
ШидскелуткенапулскојсцениНаовомфестивалуучествовалисупрофесионалниуметнициипозоришнетрупеизАустрије,Италије,Шпаније,Чилеа,Француске,Америке...ПоредпредставеШиђанисутокомФестивалаорганизовалииизложбусвојихлутакауцентруПуле,аглумцииредитељЦветинАничићсуодржалилуткарскурадионицунакојојсуприказалисвојрад
Витешкаборба
ДетаљизпредставеКарневал
Среда, 28. јул 2010.6
И по ред ви со ких тем пе ра тура, ра до ви на шљун че њу
атар ских пу те ва у срем ско митро вач кој оп шти ни се на ставља ју. Ово га пу та за по че ти су ра до ву у МЗ ''Ман ђе лос'', на по те зу ''Ба ри це''. Горан Матић, по моћ ник
Гра до на чел ни ка из обла сти инфра струк ту ре за се ло ка же да Град Срем ска Ми тро ви ца наста вља са ула га њем у се о ску ин фра струк ту ру. Шљун че њем атар ског пу та на по те зу ''Ба рице'', ми прак тич но за вр ша ва мо ра до ве на под руч ју Фру шкогор ја и на кон то га по чи ње мо са ра до ви ма у Ма чви, као и у се ли ма за пад но од Срем ске Ми тро ви це. Уло жи ли смо до ста сред ста ва и на да мо се да мешта ни ма ових се ла то зна чи и
тру ди ће мо се да и у на ред ном пе ри о ду уло жи мо што ви ше у се ло, ис та као је Ма тић.
Шљу не ње се вр ши из средста ва при до би је них ли ци та цијом по љо при вред ног зе мљи шта упи са ног у ка та стар МЗ ''Манђе лос'' и, пре ма ре чи ма по моћни ка Гра до на чел ни ка БошкаУметића, на тај на чин ло кал не вла сти вра ћа ју овом се лу део до би је них сред ста ва.
На да мо се да ће, на кон завр шет ка ра до ва, ста нов ни ци Ман ђе ло са бр же и лак ше стиза ти до сво јих њи ва, те да ће сво је усе ве, на тај на чин прику пи ти на вре ме. Ми ће мо и у бу ду ће нај ве ћи део нов ца од ли ци та ци је зе мљи шта ула га ти у шљун че ње и од вод ња ва ње, ка ко би смо по мо гли на шим по
љо при вред ни ци ма, ис та као је Уме тић при ли ком оби ла ска радо ва.
Да пот се ти мо, у то ку ове годи не, МЗ ''Ман ђе лос'' до би ла је укуп но 800 ме та ра куб них шљун ка, ко ји је утро шен за пове зи ва ње већ по сто је ћих атарских пу те ва, као и за отре сишта на глав ном ма ги страл ном пу ту.
Пред сед ник са ве та МЗ ''Манђе лос'' Драго Кусић, ис та као је за до вољ ство до са да ура ђеним из ра зив ши на ду да ће но ви пу те ви не са мо по мо ћи по љопри вред ни ци ма, не го и да ће, у ки шним усло ви ма, ути ца ти на сма ње ње бро ја са о бра ћај них не зго да ко је су на ста ја ле услед из но ше ња бла та на вла жан кокло воз. С.Л.
ШИДЖенапогинула,децанеповређена
Кан це ла ри ја за ин клу зи ју Рома у јед ној од сво јих ак тив
но сти, ка да је у пи та њу образо ва ње, из бо ри ла се да на конкур су Ми ни стар ства про све те ко ји је ве зан за уво ђе ње пе да
го шких аси сте на та у на ста ви у основ ним шко ла ма и пред школским уста но ва ма ста ро па зо вачке оп шти не. Пред школ ски асистен ти су при ме ље ну у основ не шко ле у Ста рој Па зо ви, Ста рим
Ба нов ци ма, Бе ле ги шу, Вој ки и пред школ ским уста но ва ма у Ста рој Па зо ви и Ста рим Ба новци ма, а са ра дом ће по че ти 1. сеп тем бра. З.Г.С.
ХРОНИКА
У СЛИ ЦИ И РЕ ЧИ
ОбразовањеРома
Активистиромскеканцеларије
ШЉУН ЧЕ ЊЕ АТАР СКИХ ПУ ТЕ ВА У ФРУ ШКО ГОР ЈУ
Ближисекрајрадова
ОбилазакрадовауМанђелосу
По ли ци ја је у ири шком “Подру му ви на” то ком про ва ле
за те кла Бранка Ј. (31), Ђорђа И. (51), Данијелу А. (23) и јед ног 17го ди шња ка, сви из Ру ме. На ли цу ме ста пу но лет ни про вал ни ци су ухап ше ни и одре ђе но им је за др жа ва ње до 48 ча со ва.
Они су осум њи че ни да су, помо ћу ала та за се че ње ме та ла, де мон ти ра ли два про хром ска уре ђа ја на ма ши ни за мле вење гро жђа и ме тал ну огра ду од це ви, при чи нив ши ма те ри јал ну ште ту од око 100.000 ди на ра.
Због осно ва не сум ње да су извр ши ли кри вич но де ло те шке крађе, Бран ко Ј, Ђор ђе И. и Да ни је ла А. при ве де ни су ис тра жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Ми трови ци, ко ји им је на кон са слу ша ња од ре дио при твор до 30 да на. За нимљи во је да су они ра ни је већ били осу ђи ва ни за из вр ше ње истих кри вич них де ла.
Ка ко је са оп шти ла по ли ци ја, про тив 17го ди шњег ма ло лет ни ка, у ре дов ном по ступ ку, би ће под не та кри вич на при ја ва Ви шем јав ном тужи ла штву у Срем ској Ми тро ви ци. Ж.Н.
Про тив СашеМ. (19) Ве ли ких Ра ди на ца, по ли ци ја је Основ
ном јав ном ту жи ла штву у Срем ској Ми тро ви ци, у ре дов ном по ступ ку, под не ла кри вич ну при ја ва због осно ва не сум ње да је из вр шио про ду же но кри вич но де ло уни штење и оште ће ње јав них уре ђа ја и про ду же но кри вич но де ло те шке кра ђе.
Ка ко је са оп шти ла По ли цијска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци, осно ва но се сум ња да је Са ша М. од де цем бра 2009. до ју ла 2010. го ди не, кра ђом те ле фон ских кабло ва, ба кар них и пред ме та од гво жђа, оште тио ви ше прав них и фи зич ких ли ца на под руч ју сремско ми тро вач ке и ири шке оп шти не.
Се че њем те ле фон ских ка бло ва и ски да њем ба кра са ре пе ти тора мо бил не те ле фо ни је Са ша М. је оште тио АД "Те ле ком Ср би ја" и иза звао пре ки де те ле фон ског са о бра ћа ја. Из пред у зе ћа "Ју готрејд" и "Фрак си нус" украо је кабло ве и елек тро мо то ре, са по родич не гроб ни це у се лу Бе ше но во код Срем ске Ми тро ви це ба кар не пред ме те, а са има ња у Не ра ди ну код Ири га де ло ве по љо при вредних ма ши на.
Укра де не пред ме те осум њи чени је про дао от па ду се кун дар них си ро ви на, а но вац по тро шио на лич не по тре бе. Укуп на ма те ријал на ште та из но си око 830.000 ди на ра.
ИРИГДемонтиралиподрумвина
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАКраобакарсрепетитораигробница
Због осно ва не сум ње да је извр шио кри вич но де ло те шке
кра ђе, по ли ци ја је ухап си ла и од ре ди ла за др жа ва ње ПетруС. (48) из Срем ске Ми тро ви це. Он је осум њи чен да је то ком но ћи, на сил но отво рио бал кон ска врата при ват не ку ће у Срем ској Ми
тро ви ци, из вр шио пре ме та чи ну и од нео око 50.000 ди на ра.
Пе тар С. је, уз кри вич ну прија ву, при ве ден ис тра жном суди ји Основ ног су да у Срем ској Ми тро ви ци, ко ји му је на кон саслу ша ња од ре дио при твор до 30 да на.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАКрозбалкондо50.000
Због осно ва не сум ње да је извр шио кри вич но де ло на сил
нич ког по на ша ња, ухап шен је Вукашин Х. (21) из Ру ме. Ка ко са оп шта ва по ли ци ја, Ву ка шин Х. те ре ти се да је на школ ском играли шту у Ру ми ви ше пу та уда рио 17го ди шњег ма ло лет ни ка у главу и те ло на нев ши му ла ке те лесне по вре де уз прет њу да се не
обра ћа по ли ци ји, ни Слу жби хитне по мо ћи.
Ма ло лет ни ку је ука за на лекар ска по моћ у Оп штој бол ни ци у Срем ској Ми тро ви ци.
Ву ка шин Х. је на кон хап шења при ве ден је ис тра жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Ми трови ци, ко ји му је на кон са слу ша ња од ре дио при твор до осам да на.
РУ МАТукаоипретио
Због осно ва не сум ње да је из вршио кра ђу, про тив Бојана С.
(26) из Но вих Кар ло ва ца код Инђи је, по ли ци ја је, у ре дов ном поступ ку, под не ла кри вич ну при јаву Основ ном јав ном ту жи ла штву у Срем ској Ми тро ви ци.
Бо јан С. (26) те ре ти се да је у но ћи из ме ђу пе тог и ше стог ју ла, из ДОО "Срем аграр" у Ша трин цима код Ири га, украо при кључ ну ма ши ну за пр ска ње во ћа, „ато мизер“, у вред но сти око 362.000 дина ра.
ША ТРИН ЦИУкрао„атомизер“
Због осно ва не сум ње да је из врши ла кри вич но де ло те шка де ла
про тив без бед но сти јав ног са о браћа ја, по ли ци ја је при ве ла ЗлатуА. (57) из Бач ке Па лан ке. Она је упра вља ла во зи лом „ре но твин го“ ко је је у бли зи ни Гра нич ног прела за Сот у оп шти ни Шид, на ле те ло на пе ша ка ВлаткуК. (32) из Шида. Услед те шких те ле сних по вреда опа сних по жи вот, Влат ка К. је у то ку да на пре ми ну ла у Оп штој бол ни ци у Срем ској Ми тро ви ци. У
тре нут ку не зго де по ред ње се нала зи ло тро је де це уз ра ста од 5, 12 и 15 го ди на, ко ја су оста ла не повре ђе на.
Уви ђај на ли цу ме ста из вр шио је ис тра жни су ди ја Основ ног су да у Срем ској Ми тро ви ци, у при су ству по ли циј ских слу жбе ни ка По ли цијске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци.
Зла та А. је, на кон по ли цијског за др жа ва ња, при ве де на истра жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Ми тро ви ци.
Среда, 28. јул 2010. 7
БибилотекаОд20.јуладо20.августа,утор ком и че тврт ком од 9 до 12 са ти, ра ди о ни це за де цу
Галерија
До31.августаиз ло жба стал не по став ке де ла Ла за ра Во за ре ви ћа
Позориште
28.јулу21сат,ма ла сце на филм "Гла сај те за ме не"
Одсредедосреде
СКЛОПИЛИБРАК: Мо шић Мар ко, сто лар и Ку зми нац Сла ђа на, екон.тех ни чар; Вар ме ђа Вла ди мир, тр го вац и Син ђић Ма ри ја, сту дент; Бе га но вић Мир сад, хем.израђ.па пи ра и це лул. и Ма шке Та тја на до ма ћи ца; Гој ко вић Дра ган, ве те ри нар и Ска кун Је ле на, де фек то лог; Је ли савац Жељ ко, му зи чар и Урман ко вић Алек сан дра, мед. се стра
ДОБИЛИЋЕРКУ:Са ли тре жић Игор и Ма ја – Срем ска Ми тро ви ца, Мар ја новић Зо ран и Сла ви ца – Ви тојев ци, Бур саћ Бо јан и Јо си па – Љу ко во, Ива но вић Зо ран и Ми ла на Шид
ДОБИЛИСИНА: Пет ко вић Бран ко и Са не ла, Хан Пе тар и Ма ри ја – Срем ска Ми тро вица, Илић Ми ло рад и Ива на, Но ва ко вић Бра ни слав и Слађа на – Ла ћа рак, Осто јић Драган и Сне жа на – Ша шин ци, Ћи рић Ми лош и Го спо јин ка – Бе ше но во, Ма сла рић Ми лан и Сло бо дан ка – Ман ђе лос, Пе тро вић Јо ван и Кри сти на – Са лаш Но ћај ски, Ша по ња Зоран и На та ша, Ни ко лић Ми лан и Ми ли ца, Ба шић Пре драг и На та ли ја, Ви дић Да ни ел и Јеле на – Шид, Ве че ри нац Са ва и Сла ђа на – Ста ри Ба нов ци, То мић Ни ко ла и Жељ ка Плати че во
УМРЛИ:Ма рин ко вић Фе дор рођ.1933., Не на до вић Живка рођ.1921., Ку рел Ва не са рођ.1978., Ша шић Ђор ђе рођ. 1928., Гер гељ Иштван рођ.1929., Ран ђе ло вић Милан ка рођ.1937., Јо вић Жив ка рођ.1941., Ба ја ло вић Бра нислав рођ.1938., Фи да нов ски Ду шан ка рођ.1942., Ко мле нац Вељ ко рођ.1949., Ан дрић Мара рођ.1925., Бу ко са Јо жеф рођ.1957., Ла зић Ми лан ка рођ.1923., Фи ли по вић Душан ка рођ.1949., Дан чуо Ду шан рођ.1952., Ди вљак Ми лен ко рођ.1958., Цу кић Ми лен ко рођ.1933., Јо ва новић Бран ко рођ.1950., Бе лић Са ва рођ.1938., Па вли ша Ми ле на рођ.1931., Но ва ковић Ју ли шка рођ.1933., Сушић Жив ка рођ.1931., Да кић Ма не рођ.1932.,Ра јак Или ја рођ.1931., Ве се ли но вић Томи слав рођ.1933., Ко цић Ва са рођ.1958., Ју ри шић Жи ван рођ.1948. го ди не. Ма ти чар: Ж.Јанковић
Изматичарскогзвања
ФЕ СТИ ВАЛ ДО КУ МЕН ТАР НОГ РОК ФИЛ МА
Индустријасликеимузике
Срем ска Ми тро ви ца је од 23. до 25. ју ла би ла до ма ћин Фе сти
ва ла до ку мен тар ног рок фил ма ДОРФ 2010, ко ји је ор га ни зо ва ла Не фор мал на гру па гра ђа на "Фабри ка за ак ци ју" (ФА ЗА) у са радњи са Кан це ла ри јом за мла де, а про је кат фи нан си ра Ме ђу на родна ор га ни за ци ја за ми гра ци је.
Фе сти вал је на ма лој сцени По зо ри шта отво рио ди рек тор ДОРФа Тони Шарић, ко ји је ис та као да се већ че ти ри го дине при ка зу јуфил мо ви ве за ни за раз ли чи те му зич ке жан ро ве и да је Срем ска Ми тро ви ца 35. град у ком се овај фе сти вал одр жа ва.
Сем фил мо ва ДОРФ су обе лежи ле и кре а тив не ак тив но сти. Ор га ни зо ва на је из ло жба те то важа и илу стра ци ја у Му зе ју Сре ма, на ко јој су по се ти о ци и љу би те љи те то ва жа мо гли да ви де нај бо ље ра до ве и тех ни ке те то ви ра ња, илу стро ва ну еп ску фан та сти ку и ди зај нер ске ра до ве.
С.З.
ЦР ВЕ НИ КРСТ
Ланчпакети
Цр ве ни крст је по де лио око 440 ланч па ке та град ским
и се о ским ко ри сни ци ма на род не ку хи ње. Ланч па ке ти су дво месеч на сле до ва ња хра не бу ду ћи да, то ком ју ла и ав гу ста, због вру ћи на и мо гућ но сти ква ре ња хра не, не ће ра ди ти ку хи ња у којој се при пре ма ју ку ва ни обро ци, ка же Татјана Средојевић, секре тар Цр ве ног кр ста.
Ку ва не обро ке ће ко ри сни ци на род не ку хи ње мо ћи ће да преу зи ма ју од 1. сеп тем бра на че тири пунк та у Срем ској Ми тро ви ци и јед ном у Ла ћар ку.
Волонтерскикамп
Че ти ри во лон те ра ми тро вач ког Цр ве ног кр ста уче сни ци су
Ме ђу на род ног омла дин ског кампа у Бач ком Мо но што ру ко ји се одр жа ва на те му "Ко му ни ка ци јом и кул тур ним раз у ме ва њем до толе ран ци је и ме ђу соб ног по штова ња". Одр жа ва ње де се то дневног кам па фи нан си ра Швај цар ска ху ма ни тар на ор га ци за ци ја.
У Цр ве ном кр сту ис ти чу да ће има ти два уче сни ка кам па о међу на род ном ху ма ни тар ном праву ко ји се одр жа ва на Ми тро вом по љу. То су нај бо љи по ла зни ци исто и ме ног се ми на ра одр жа ног кра јем про шле го ди не у Срем ској Ми тро ви ци.
Фа са да Срп ског до ма, јед не од нај леп ших и нај ре пре зен та
тив ни јих згра да у Срем ској Митро ви ци, за бли ста ће пу ним сјајем ка да уско ро бу де окон ча на ре кон струк ци ја ње не се вер не и за пад не стра не. За про је кат, који се ре а ли зу је у окви ру уре ђе ња пе шач ке зо не, обез бе ђе но је 40 ми ли о на ди на ра из град ског само до при но са.
Иако је фа са да нај пре по знатљи ви је згра де у Срем ској Митро ви ци би ла де ли мич но об навља на 1993. го ди не и у пе ри о ду од 2002. до 2003. го ди не, по стоја ла је по тре ба да се пре ду зму обим ни ји ра до ви.
Опре де ли ли смо се за ре конструк ци ју фа са де још пре не коли ко го ди на и да део тих по сло ва ура ди мо сред стви ма са мо до прино са. Ре кон струк ци ја те че по плану, у то су се уве ри ли и чла но ви Од бо ра за ре а ли за ци ју град ског са мо до при но са при ли ком не давног оби ла ска ра до ва. То зна чи да из во ђа чи, Ди рек ци ја и За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре од лич но оба вља ју сво је по слове оце нио је НенадЛемајић, пред сед ник Од бо ра за ре а ли заци ју град ског са мо до при но са. Љубиша Шулаја, ди рек тор
За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре ко ји је и над зор ни орган у овом про јек ту, под се ћа да је Срп ски дом де ло ар хи тек те Владимира Николића, јед ног од нај по зна ти јих ар хи те ка та ко ји је оста вио иза се бе мно го по знатих гра ђе ви на у Вој во ди ни, а ме
ђу њи ма и Па три јар шиј ски двор у Срем ским Кар лов ци ма.
Ду ги низ го ди на Срп ски дом је био у ве о ма ло шем ста њу. За то се са да вр ши ре кон струк ци ја фаса де. За вод за за шти ту спо ме ника кул ту ре је ура дио про је кат и вр ши кон зер ва тор ски над зор који је вр ло би тан за очу ва ње све га што је из вор но на овој фа са ди. Ар хи тек тон ско ре мек де ло гра да за бли ста ће пу ним сја јем и ја сам за до во љан оним што је ура ђе но ис та као је Шу ла ја.
Се вер на фа са да Срп ског дома је нај де ко ра тив ни ја, на њој
се на ла зи бал кон, та ко да тре ба ура ди ти низ де ко ра тив них елеме на та и гип сар ских ра до ва. За то је би ло ва жно иза бра ти из во ђа че ко ји ће то ква ли тет но да ура де.Овај по сао је по ве рен кон зор ци јуму из во ђа ча Ли неа, а МирославКнежевић, њи хов пред став ник, оце њу је да се ди на ми ка по шту је и да ра до ви те ку по пла ну. Сада из во ђа чи мал те ри шу до њи део објек та спе ци јал ним мал те ри ма са са на ци ју вла ге и мон ти рају сто ла ри ју на се вер ној стра ни згра де. До са да је за вр ше но 70 од сто нео п ход них по сло ва.
Ми тров ча ни пи ју ис прав ну во ду по свим па ра ме три ма
про пи са ним Пра вил ни ком о хи гијен ској ис прав но сти во де за пиће, твр де у ЈКП "Во до вод". Ово по твр ђу ју број не ана ли зе ко је се сва ко днев но оба вља ју у ин тер ној ла бо ра то ри ји јав ног ко му нал ног пред у зе ћа, где се го ди шње анали зи ра бли зу 4.000 узо ра ка воде. Ла бо ра то ри ја је опре мље на са вре ме ном апа ра ту ром за од ређи ва ње фи зич кохе миј ских и микро би о ло шких па ра ме та ра. Прати се ква ли тет си ро ве во де, во де у по ступ ку тех но ло шког трет мана, али и при ли ком ди стри бу ције во де за пи ће до крај њих ко рисни ка.
Ис пи ти ва ње здрав стве не исправ но сти во де "Во до вод" ра ди и у дру гим овла шће ним ин сти туци ја ма као што је За вод за јав но здра вље у Срем ској Ми тро ви ци где се из вр ши ви ше од 300 анали за го ди шње и Ин сти тут "Ба тут" у Бе о гра ду где се из вр ши око 50 ана ли за.
У По стро је њу за пре ра ду во де обез бе ђе не су све фа зе тех но лошког про це са, а на уна пре ђе њу тог про це са се кон стант но ра ди. Ква ли тет во де за ви си и од ста ња ди стри бу тив не мре же, на по ми њу струч ња ци. На жа лост, ова мре жа је ве о ма ста ра и под ло жна оштеће њи ма це во во да, али се у ци љу за шти те во де ре дов но ор га ни зу је план ско ис пи ра ње.
На ви ше ло ка ци ја у гра ду, у Ди во шу, Јар ку, Ле жи ми ру, Чал
ми, Ша шин ци ма, Ку зми ну, Сремској Ра чи, у про те клом пе ри о ду по ста вље ни су муљ ни ис пу сти, ка ко би се по сти гло пра вил но сек циј ско ис пи ра ње мре же. Овај по сао се оба вља на кра је ви ма дистри бу тив не мре же, јер је пи ја ћа во да у том де лу це во во да по себно под ло жна за му ће њу.
Срем ска Ра ча, Бо сут, Чал ма, Ја рак, Ди вош, Бе ше но вач ки Прња вор и Ши ша то вац су на се ље на ме ста ко ја има ју ло кал не си сте ме во до снаб де ва ња. Да би ста нов ници ових се ла има ли до вољ не ко
ли чи не во де укљу че ни су сви распо ло жи ви ка па ци те ти. Ме ђу тим, ка па ци те ти ло кал них си сте ма су ли ми ти ра ни из да шно шћу бу на ра и кап та жа за то из "Во до во да" апе лују на ра ци о нал ну по тро шњу во де.
И у се ли ма ко ја ни су на јав ном си сте му во до снаб де ва ња квали тет во де за пи ће за до во ља ва про пи са не кри те ри ју ме. Дез инфек ци ја во де у Јар ку, Ле жи миру и Срем ској Ра чи оба вља се уз по мо ћу уре ђа ја "хло ро ген", а и у оста лим се ли ма то се ра ди по моћу ауто мат ских хло ри на то ра.
МИ ТРОВ ЧА НИ КО РИ СТЕ ХИ ГИ ЈЕН СКИ ИС ПРАВ НУ ВО ДУ ЗА ПИ ЋЕ
ВодаподсталномконтроломСамоуинтернојлабораторијиЈКП"Водовод"годишњесеанализираоко4.000узоракаводе
Постојењезапрерадуводе-филтерскапоља
РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА ФА СА ДЕ СРП СКОГ ДО МА
НовисјајстарогздањаЗапројекатвредан40милионадинарасредстваобезбеђенаодградскогсамодоприноса
Реконструкцијапремапланиранојдинамици
Кључна тачка седнице Општинског већа, одржа
не 22. јула, односила се нареализацију буџета у првихшест месеци ове године. Нешто слабије пуњење буџетаразлог је за рационализацијупотрошње,једанјеодзакључакаповодомоветеме.Упериодуод1.јануарадо
30. јунаове године,остварено јеубуџету450,8милионадинара,односно35проценатаодплана,докусубрутоизвршени издаци 403,1 милиона,
штојеизвршењеод31одсто.Остварени приходи и примањабуџетауовомпериодуизносе 394,8милиона, у структуритихприходаукљученасуи пренета средства из 2009.године у износу од 40 милиона динара. Ако се посматраостварењепојединихприходауодносунањиховплан,највеће остварење имају новчанеказнеиодузетаимовинскакорист.Приходнастранасеспори
јеостварујеуодносунапрошлу годину. Прошле годинесмоималиприход одпродаје''Агроруме'', ове године тоганема,аевидентнојеисмањењетрансфернихсредставаоддругих нивоа власти. Обавестилисмобуџетскекориснике
осмањењусредстава,засадаодржавамонеопходнуликвидностбуџетаивећихпроблеманема. Инсистирамо на враћање трансферних средставау оном износу како је то законом прописаноистакао јепредседник општине ГоранВуковић.НачелникОдељењазапри
вреду и буџет Нада Бегојевићобјаснилаједајеприливубуџетмањиза50акмилионадинара,шестмилионадинаранедостајенамесечномнивоу,иистакладајеовајбуџетсоцијални највећи део средстава јеотишаонасоцијалнадавања. Она је додала да супостигнуте уштеде на многимпозицијама,идаћетакобитииунаредномпериоду.
Среда,28.јул2010.8
Priprema: Katica Kuzmanovi}
RUMA
Упросторијама Међуопштинске организације слепих ислабовидихлица,саседиштемуРуми, 20. јула је организованамала свечаност промовисан јепрограмразменесредњошколацанашеземљеиАмерике:члановеорганизације,изкатегоријеслабовидихлица,НиколаСарић(15година),путемоверазмене,23.јулаотпутоваојеуКолорадоСпринсгдећепохађатинекуодамеричкихшколазаслабовидудецу.Секретар ове организације
ДраганаСавићнијекрилазадовољствозбоговогуспехаинијепропустилаприликудасезахвалисвимакојисупомоглиовоНиколино путовање то су, поредорганизације слепих и слабовидих, општина Рума, Ротари клубизРумекојијеНиколиовомприликом уручио лап топ, савезислепих Војводине и Србије, Оптика''Пашћан''којајепоклониласпецијалне наочаре за потребеучења.А будући путник, Никола Са
рић, био је пре свега срећан,ипакјеизјавио:Завршиосампрвугодинуби
ротехничке школе за слабовидеу Земуну, у Америци ће се текодредити коју ћу сродну школудаље похађати.Одлазим на годинуданаимислимдаћемитомногопомоћиуживоту,усмислуструке, језика,паиупознавањамладих из целог света. Америчка влада је расписала конкурс,она и финансира овај програм,од две хиљаде пријављених, изСрбије и Црне Горе изабрано јенас66.Њиховслоганје''Вратимодециосмех'',пасенадамдаћеовобитикористанипријатанборавакудалекојАмерици.Крајем прошле недеље, 23.
јула, уЦентру за социјалнирадодвијаосесличандогађај:председник румског Ротари клубаПетар Димитријевић уручо јелап топ Дејану Благојевићу,студентудругегодинеФакултета
техничкихнаука,одсекелектротехника.Дејанјепрепетгодинаостаобезмајке, од тадаживиусродничкој хранитељској породици, код Данке Јовић у Гробљанскојулици.ПросекоценауДејановоминдексујеосам,кажедаћемукомпјутермногозначитиу даљем школовању, тренутно,више од свега му значиљудскапажњаихуманост.
УГрадскојкућиуРуми,предесетак дана потписан јеуговоркојићеувеликојмеридопринетипобољшањуинфраструктуре,уовомслучајуелектромреже, у индустријскојзони. Уговор између румскеопштине и ЕлектровојводинепотписалисупрвичовекРумеГоран Вуковић и генералнидиректорЕлектровојводинеТомиславПапић.Наконференцијизановина
ре директор ЕлектровојводинеПапић је нагласио да је овајуговор у складу са политикомовогпредузећа,аречјеопомоћилокалнимсамоуправамауВојводини, посебно оним којекрећууновеинвестиције:Овојеуговорозаједничкој
инвестицији, о стварању инфраструктурнихуслова урумскојиндустријскојзони.Уговорје вредан 60милиона динара,40 милиона обезбедиће ло
кална самоуправа, а 20 неповратнодајеЕлектровојводина.Радовићесеодвијатиуовоји2011.години,уплануједасепостави девет километара кабла,адаљипословизависићеодпотребаиинтересовањаинвеститора.Наовајначин,кроз
сарадњу са локалним самоуправама, јачамо и наш електросистем.Новинарима се обратио и
председникопштинеГоранВуковић:Овим чином практично от
почињемо стварање услова задолазак инвеститора у румскуопштину. Електрична енергијаје основни предуслов, подразумева више времена за реализацију. Радове ће изводитирадници ЕлектродистрибуцијеуРуми.Када јеречосамојиндустријској зони, очекујемовећибројинвеститора,некисувећнавидику,ањиховимдоласкомиповећањезапослености јер је незапосленост нашкључнипроблем.Директор Електродистри
буцијеЖиван Равић је истакао да постоји могућностза постављање два кабла, инове трафостанице, ако тобудепотребно.Почетакрадова предвиђен је одмах наконзавршетка сезоне годишњиходмора.
САСЕДНИЦЕОПШТИНСКОГВЕЋА
Приливубуџетумањизаоко50милионаЗасадасеодржаванеопходнабуџетскаликвидностсмањењесредставазабуџетскекориснике
Са сед ни це Оп штин ског ве ћа
МАТИЧАР
Склопилибрак:НиколаОстојићиРужаРистић,ОгњанМиовчићиДуњаГрубјешић,ИгорХренекиСветланаСтанковић,ДраганИвановиРужицаКоломпарУмрли:СаваВеселиновић1921,ЈелицаАнтић1936,МиркоЂапић1926,ДимитријеШућин1922,БранкоЖивковић1930,ДесанкаВукеља1933,НадаРакић1926.
КУЛТУРНИЦЕНТАР
Филмскипрограм
''Сексиград''од26.јуладо1.августа
(Биоскопнерадиод2.до29.августа)
''Ноћзапамћење''од30.августадо5.септембра
ПОТПИСАНУГОВОРИЗМЕЂУОПШТИНЕИЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ
ОпремањеиндустријскезонеУговорје''тежак''60милионадинара:40милионаобезбедићелокалнасамоуправа,а20неповратнодајеЕлектровојводина
Са ску па у Град ској ку ћи
ХУМАНЕАКЦИЈЕ
ДвакомпјутеразамладеРумљане
Де јан Бла го је вић и Пе тар Ди ми три је вић
Ни ко ла Са рић и Дра га на Са вић
Среда, 28. јул 2010. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}
Припремезагрејнусезону
Рад ни ци ЈП ''Ин гас'' су у окви ру при пре ма за пред стоје ћу греј ну се зо ну пре гле дали 4.760 кућ них ин ста ла ци ја, за ме ни ли 307 ме ра ча, у овој го ди ни је ура ђе но и 119 нових при кљу ча ка, ин фор ми сао је Марјан Милаковић, рефе рент за од но се с јав но шћуна по след њем са стан ку Систе ма 48 одр жа ном у пе так. На гра ђа ни ма и фир ма ма је да до по чет ка на ред не греј не сезо не из ми ре сво је оба ве зе по ра чу ни ма за гас ко је у овом тре нут ку из но се 134 ми ли о на ди на ра.
Псилуталице
Стал ну опа сност у гра ду пред ста вља ју пси лу та ли це ко ји се све че шће у чо по ри ма ви ђа ју у са мом цен тру гра да. Ви ше пу та је ''Ко му на лац'' пози вао гра ђа не на са рад њу што и са да чи ни са по ру ком да ако ви ше не же ле свог кућ ног љубим ца по зо ву слу жбу овог јавног пред у зе ћа ко ја ће их преу зе ти и збри ну ти. Не ки су се одaзвали на са рад њу а не ки, на жа лост, ни су не раз ми шљају ћи до ка квих по сле ди ца може да до ђе. ''Шта ће би ти када ви кен да ши кре ну ку ћа ма, има ће мо по пла ву па са, упо зорио је СинишаФилиповић,за ме ник пред сед ни ка оп штине и на го ве стио низ ме ра ко је ће се пред у зи ма ти да се број па са лу та ли ца сма њи.
Кантезасмеће
Што не па жњом рад ни ка ''Ко му нал ца'', што не па жњом до ма ћи на, све је ве ћи број оште ће них кан ти за сме ће у ко је је оп шти на уло жи ла значај на сред ства и бес плат но их по де ли ла гра ђа ни ма. Због баха тог по на ша ња је дан број их ви ше ни је у упо тре би. За ме ник пред сед ни ка оп шти не Синиша Филиповић за тра жио је од ру ко вод ства ''Ко му нал ца'' да у пи са ној фор ми ин фор мише о бро ју за ме ње них кан ти за сме ће и да пред ло же мере ка ко би се спре чи ло да ље уни шта ва ње кан ти за сме ће.
УКРАТКО
Ра ци о нал ном по тро шњом и сма ње њем тех нич ких гу би
та ка во де мо же се обез бе ди ти со ли дан при ти сак у во до вод ној мре жи и спре чи ти евен ту ал не ре стрик ци је, ка жу у ЈКП „Во довод и ка на ли за ци ја“. А ме ста за штед њу има.
У функ ци ју су сви бу нари, њих 24 ко ји у Ин ђи ји да ју 105 ли та ра во де у се кун ди што у овом тре нут ку ни је до вољ но да би се гра ђа ни ко мот но пона ша ли. Ту пре све га ми слим на за ли ва ње ба шта, че ста пуње ња и пра жње ња кућ них базе на, не ис пар вне во до ко тли ће. По тро шња је би ла ових да на енорм но ве ли ка ка ко од стране гра ђа на та ко и у фа бри ци за про из вод њу и пу ње ње со ко ва ко ји се ле ти нај ви ше тра же. Вели ки по тро шач во де је и градски ба зен ко ји ко ри сти во ду из
град ске мре же, ка же БоривојеБожић,ди рек тор „Во до во да и ка на ли за ци је“.
Да би гра ђа ни Ин ђи је имали до вољ но во де за пи ће и за
нео п ход не тех нич ке по тре бе, фа бри ка во де ни је у функ цији јер су за њен рад по треб не ве ли ке ко ли чи не во де на ме њене за ис пи ра ње фил те ра, што би у овом тре нут ку би ло не раци о нал но, ка жу у „Во до во ду“. Пред у зе те су још не ке до дат не ме ре ка ко би Ин ђи ја и на темпе ра ту ри пре ко 35 има ла довољ но во де.
При вре ме но је обуствљена ис по ру ка во де Но вим Карлов ци ма ко ји су по ве зним цево во дом спо је ни са ин ђиј ском мре жом. Во до вод у Са са ма се са да снаб де ва из соп стве них из во ри шта, док се до дат не коли чи не из Ста рог Слан ка ме на це во во дом до пре ма ју у Но ви Слан ка мен ка ко би Но во сланка мен ци ма би ле обез бе ђе не до вољ не ко ли чи не во де. У другим на се ље ним ме сти ма снаб
де ва ње во дом је ре дов но, ка же Бо жић.
Гра ђа ни су при ме ти ли да је но ћу и у ју тар њим са ти ма сма њен при ти сак у мре жи, „Во до вод“ на тај на чин ути че на сма ње ње тех нич ких гу бита ка ко ји се кре ћу од 28 до 30 од сто. Под тех нич ким губит ком тре ти ра се во да ко ја се ко ри сти за ис пи ра ње мреже, цу ре ња на мре жи ко ја је при лич но ста ра, нео вла шћено при кљу чи ва ње и кра ђа во де. Из овог јав ног пред у зећа су на ја ви ли оштри ју контро лу по тро ша ча.
Ако се сви бу де мо ра цио нал но по на ша ли има ће мо довољ но во де и на ви со ким темпе ра ту ра ма, си гу ран сам да о ре стрик ци ја ма та да не ће би ти ни го во ра, ре као је Бо ри во је Бо жић, ди рек тор „Во до во да“.
Оног тре нут ка ка да су обна ра до ва ни до бит ни ци
пла ке та ''аут'' за ма ње ква литет ну услу гу, вла сни ци ма продав ни ца, ме сни ца, драг сто ра и ка блов ских услу га, ни је било при јат но што су их гра ђани та ко оце ни ли. Од та да је про шло 100 да на и по ре чи ма Славице Родић, ру ко во ди оца Цен тра за за шти ту по троша ча еви дент но је по бољ шање ка ко ква ли те та услу га ко ји се огле да у ве ћем сте пе ну хиги јен ског ру ко ва ња хле бом и оста лим на мир ни ца ма, чи стијим ви три на ма та ко и ве ћом љу ба зно шћу, ква ли тет ни јом ка блов ском те ле ви зи јом.
Еви дент но је да смо напра ви ли пр ве ко ра ке на побољ ша њу ква ли те та услу га и од но са из ме ђу по тро ша ча и тр го ва ца. На то ме, на рав но, не ће мо ста ти. На ши ин ког ни то по тро ша чи су по но во кре ну ли да оби ла зе про дај не објек те а по тро ша чи ма смо упу ти ли по зив да нам се ја вља ју би ло лич но, те ле фо ном или електрон ском по штом, да из но се сво ја ми шље ња и за па жа ња, да хва ле и кри ти ку ју. Ми ће мо на про ле ће по но во уру чи ва ти
пла ке те ''ин'' за оне ко је оцени мо као нај бо ље и ''аут'' за оне ма ње до бре, ка же Сла вица Ро дић.
Фер и по ште на утак ми ца на тр жи шту се на ста вља. Потро ша чи за свој но вац мо гу да зах те ва ју ква ли тет ну услу гу и да би ра ју про дав ни цу у ко јој ће па за ри ти а на тр гов ци ма је да се бо ре за по тро ша че јер од њи хо вог ди на ра жи ве.
За са мо се дам го ди на по стоја ња јед на од нај мла ђих
кул тур них це на та ра у Сре му и Вој во ди ни из бо рио се за сво је ме сто на кул тур ној ма пи Срби је. За рад су би ли по треб ни усло ви и ка дар. За хва љу ју ћи сме ло сти и од ва жно сти та дашње ло кал не вла сти, уз подр шку USAID, ре кон стру и сан је не ка да шњи Со кол ски дом и ма ја 2003. га пре да ли на кори шће ње. Кул тур ни цен тар је по чео да оку пља мла де стручне ка дро ве жељ не до ка зи ва ња. Ни су им не до ста ја ле иде је и про јек ти. По стиг ну ти ре зул та ти ни су мо гли да про ђу не за па жено, сти за ла су при зна ња. Јед но од по след њих уру че но им је недав но а до де ли ла га је Срем ска при вред на ко мо ра за про јек те из обла сти кул ту ре оства ре не у 2009. го ди ни.
По зо ри шном пред ста вом „Гил де стерн и Ро зен кранц су мр тви“ Кул тур ни цен тар се лане на шао на „Сте ри ји ном по
зор ју“, са ''Хи пер тен зи о јом'' Све ти сла ва Ба са ре на ''Јо а ким фе сту'' у Кра гу јев цу. Про је кат Ми ни стар ства кул ту ре ''Ср би ја у Ср би ји'' у ци љу успе шне децен тра ли за ци је кул ту ре по чео је упра во у на шем Кул тур ном цен тру кон цер том Бе о град ске фил хар мо ни је. Бе о град ски џез фе сти вал стал ни је са рад ник ове уста но ве као и мно ге дру ге углед не уста но ве кул ту ре и поје дин ци из све та кул ту ре, ка же СашаМиливојевић,Ди рек тор Кул тур ног цен тра ко ји је у име сво је уста но ве не да во при мио при зна ње ''Ка пе тан Ми ша Анаста си је вић'' баш у Кул тур ном цен тру у Ин ђи ји.
Кул тур ни цен тар је ла не био у при ли ци да по ма же мла ди ма ко ји се ба ве кре и ра њем и промо ци јом кул тур них са др жа ја а ко ји су се оку пи ли око Про јек та ''Ле тан дур'', по др шка су Омладин ском кул тур ном цен тру а на ђу се и при ру ци Глу мач кој дру жи ни „По зо ри штан це“.
ЗА БЕ ЛЕ ЖЕ НО У „ВО ДО ВО ДУ И КА НА ЛИ ЗА ЦИ ЈИ“
РационалномпотрошњомспречитирестрикцијеБунаридају105литараводеусекундиштоуовомтренуткуниједовољнодабисеграђаникомотнопонашали,кажеБоривојеБожић,директор„Водовода“
БоривојеБожић
ПО ВО ДИ
Примердецентрализацијекултуре
СашиМиливојевићуурученопризнањеСремскепривреднекоморе
ЗА БЕ ЛЕ ЖЕ НО У ЦЕН ТРУ ЗА ЗА ШТИ ТУ ПО ТРО ША ЧА
ПоновокрећусаоцењивањемтрговацаИнкогнитопотрошачиобилазепродавнице,грађанисупозванинасарадњукакодапохвалеонештодоброрадетакоидапријављујуонештосенедоличнопокашају,кажеСлавицаРодић,руководилацЦентра
СлавицаРодић
Да ли је и шта од обе ћа ња да тих у из бор ној кам па њи
ис пу ни ла ло кал на власт у Старој Па зо ви у про те кле две годи не и на шта ће би ти ста вљен ак це нат у пе ри о ду ко ји сле ди, би ла је око сни ца раз го во ра који смо во ди ли са ГораномЈовићем,пред сед ни ком оп шти не Ста ра Па зо ва.
Шта се наметнуло каоприоритет са доласком актуелнелокалневласти?
Наш основ ни за да так је био да вра ти мо по љу ља ни углед Ста рој Па зо ви ко ји је дефи ни тив но из гу би ла у пе ри о ду од 2004. до 2008. го ди не. Мислим да смо то за ве о ма крат ко вре ме по сти гли јер у на шу општи ну све ви ше до ла зе до ма ћи и стра ни ин ве сти то ри. Па зо ва је по но во за у зе ла зна чај но место на при вред ној, спорт ској и кул тур ној ма пи Ср би је. Раз вија мо и ме ђу гра нич ну са рад њу а знат но смо по спе ши ли са рад њу са Ре пу бли ком Сло вач ком, каже Јо вић.Којајетонајважнијаин
вестицијакојустеобезбедилиупротекледвегодине?
Обич но се на кра ју манда та ре а ли зу ју ве ли ке ин ве
сти ци је. Код нас се то до го дило на са мом по чет ку. Реч је о Спорт ском цен тру Фуд бал ског са ве за Ср би је, по пу лар ној ''Наци о нал ној ку ћи фуд ба ла'' ко ја је од зна ча ја за на шу др жа ву а ми слим да је то и нај ве ћа инве сти ци ја у исто ри ји оп шти не. Ста ра Па зо ва је парт нер Фудбал ском са ве зу Ср би је /ФСС/, Вла ди Ре пу бли ке Ср би је, Светској фуд бал ској фе де ра ци ји /ФИ ФА/, Европ ској фуд бал ској фе де ра ци ји /УЕФА/. Оче ку је мо да ће до кра ја го ди не Спорт ски цен тар би ти зва нич но отво рен. Са мо овом ин ве сти ци јом ус пели смо да скре не мо па жњу српске и ме ђу на род не јав но сти.У општини Стара Пазова
упркос светској економскојкризиготоводасенијеповећаобројнезапослених.Учемујетајна?
Ни је се сма њио број ин вести ци ја, све што је уго во ре но ре а ли зу је се, до ду ше спо ри је, јер је ду жи пут од иде је до реа ли за ци је због про бле ма изазва них фи нан сиј ском кри зом. Не ка жем да ни је би ло от пушта ња рад ни ка али би ло је и но вих за по шља ва ња, та ко да се број не за по сле них у проте кле две го ди не ни је бит ни је ме њао. За оне ко ји су оста ли без по сла, за осо бе са ин ва лиди те том, де цу без ро ди тељ ског ста ра ња обез бе ди ли смо со цијал не про гра ме.Којесутонајважнијеин
фраструктурне инвестиције?
Убр за на је из град ња фекал не и ат мос фер ске ка на ли
за ци је у Ста рој и Но вој Па зо ви, за вр шен је та ко зва ни ''па кет 4'' вре дан пре ко че ти ри ми ли о на евра. За вр ше на је ам бу лан та у Но вим Ба нов ци ма ко ја са да пред ста вља јед ну са вре ме ну здрав стве ну уста но ву с об зиром да се у овој и су сед ним месним за јед ни ца ма стал но по већа ва број ста нов ни ка. У Го лубин ци ма је за вр ше на из град ња вр ти ћа ко ји на је сен тре ба да поч не са ра дом, а још пре го дину и по да на за вр шен је вр тић у Но вој Па зо ви. У то ку је из ра да про јект не до ку мен та ци је за изград њу вр ти ћа у Но вим Ба новци ма и за про ши ре ње у Ста рој Па зо ви. У Вој ки је за вр ше на из град ња спорт ске ха ле ко ја је са да у фа зи опре ма ња и би ће да та на ко ри шће ње 1.сеп тем
бра. У истом се лу за вр ше на је из град ња ка пе ле, гра ди се капе ла и у Ста рим Ба нов ци ма и Сур ду ку, при пре ма се до ку мента ци је за из град њу ка пе ле у Кр ње шев ци ма, ти ме би сва насе ље на ме ста у оп шти ни има ла ка пе ле што ће, из ме ђу оста лог, ре ши ти про бле ме у са о бра ћа ју, ка же па зо вач ки пред сед ник Јовић.Којићетобитиприорите
тиунареднедвегодине? На пу ту смо да оства ри мо
ви ше де це ниј ски сан Па зов чана и из гра ди мо ба зен за ку пање. Пот пи си ва њем уго во ра са ''Уни Кре дит Бан ком'' за фи нанси ра ње от ку па зе мљи шта начи ни ли смо пр ви ко рак, у то ку је из ра да про јект не до ку мен таци је. Оче ку је мо да до на ред ног ле та овај обје кат бу де за вршен. У са рад њи са Фон дом за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не
ове и на ред не го ди не у по бољша ње пут не ин фра струк ту ре ин ве сти ра ће мо 70 ми ли о на дина ра. Ин те зи ви ра ће мо ра до ве на из град њи ка на ли за ци је и на ста ви ти да ула же мо у спорт и кул ту ру где нај ви ше мла дих на ла зи сво ју за ни ма ци ју ко ја ка сни је ре зул ти ра вр хун ским ре зул та ти ма о че му го во ре пода ци да има мо клу бо ве у пр вој и су пер ли ги, да има мо ви ше др жав них пр ва ка. У обла сти кул ту ре ини ци ра ли смо да се Су сре ти ама тер ских по зо ришних дру шта ва Вој во ди не промо ви шу у фе сти вал јер смо орга ни за ци ју ове ма ни фе ста ци је до ве ли на је дан вр хун ски ниво. Исто ва жи и за Па зо вач ко кул тур но ле то ко је има ква лите тан про грам прот кан ни зом за ни мљи вих са др жа ја, ре као је пред сед ник оп шти не Ста ра Пазо ва Го ран Јо вић.
Среда, 28. јул 2010.10
PAZOVA^KA HRONIKA
Припремила:ЗорицаГарашанин
Стефановић
Ра дио Ста ра Па зо ва је про шлог че тврт ка обе ле жи ла 43 го ди не
по сто ја ња што је био по вод за разго вор са но во и ме но ва ним ди рек тором ове уста но ве МилошемЛазићем из Вој ке ода кле је и по те кло ово јав но пред у зе ће, на ка да шња Ра дио Вој ка.
Ако не ра чу на мо ре ги о нал ну Ра дио Су бо ти цу, Ра дио Вој ка, да нас, Ра дио Ста ра Па зо ва је нај ста ри ји ло кал ни ра дио у Ср би ји. Осно ва ла га је еки па ло кал них ен ту зи ја ста на че лу са Пе тром Ра ди во је ви ћам који је био ду го го ди на на че лу ове ин фор ма тив не ку ће. Струч ња ци за ра дио ди фу зи ју ка жу да се ло кал ни ра дио на ла зи на по чет ку и на крају лан ца раз во ја ра ди ја што је група Вој ча на схва ти ла још сре ди ном ше зде се тих го ди на про шлог ве ка, ка же Ми лош Ла зић, ди рек тор Ра дио Ста ре Па зо ве.
Ра дио Вој ка, де се так го ди на касни је Ра дио Ста ра Па зо ва је увек
за по шља ва ла пет на е стак љу ди и има ла још то ли ко са рад ни ка. Да нас Ра дио Ста ра Па зо ва има 20 рад ни ка и се дам стал них са рад ни ка.
Од сре ди не осам де се тих го дина еми ту је се про грам на срп ском и сло вач ком је зи ку. До сту па ња на сна гу но вог за ко на о ра дио ди фу зији има ли су две фре квен ци је, са да
јед ну што је, ка жу, оте жа ло ко мерци јал ну на пла ту про гра ма. Са да се до 18 ча со ва еми ту је про грам на срп ском а по сле 18 ча со ва на словач ком је зи ку, ка же Ла зић и до да је да се ра дио са мо де лом фи нан си ра из оп штин ских сред ста ва.
Већ ду же вре ме на у окви ру развој не ви зи је Ра дио Ста ре Па зо ве по ми ње се те ле ви зи ја о то ме Ла зић ка же:
У вре ме ну ко је сле ди на сто јаће мо да бу де мо оно што смо би ли и про те кле 43 го ди не, јав ни сер вис гра ђа на оп шти не Ста ра Па зо ва. Поку ша ће мо да про ши ри мо сво ју делат ност на но ви ме диј ко ји се зо ве те ле ви зи ја с тим што ће мо во ди ти ра чу на да та ''мла ђа се стра'' те леви зи ја не упро па сти ''ста ри јег брата'' ко ји по сто ји 43 го ди не и зо ве се ра дио, ре као је Ми лош Ла зић уз на по ме ну да ће се за два ме се ца не што кон крет ни је зна ти о бу ду ћој ло кал ној те ле ви зи ји.
Пред сед ник оп шти не Ста ра Пазо ва ГоранЈовићса са рад ни
ци ма кре нуо је у оби ла зак се о ских ме сних за јед ни ца. Сре ди ном ју ла по се тио је Вој ку, а у на ред на два
ме се ца оби ћи ће и дру га ме ста са на ме ром да се лич но уве ри шта је од пла ни ра них ин ве сти ци ја ура ђено а шта је из ве сно да ће би ти урађе но до кра ја го ди не. У Вој ки су
из гра ђе не пе шач ке ста зе, пар кинг про стор, ка на ли, из гра ђе на је ка пела, пред сто ји огра ђи ва ње се о ског гро бља. За ове на ме не из бу џе та је из дво је но три ми ли о на ди на ра.
ПО ЛА МАН ДА ТА ЛО КАЛ НЕ ВЛА СТИ У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ
ВратилидобаримиџопштиниПоновосмозаузелизначајноместонапривредној,спортскојикултурнојмапиСрбијеочемусведочебројнапризнањакојадобијамоовихдана,кажеГоранЈовић,председникстаропазовачкеопштине
ПризнањаИз гле да да све ово на че му је ра ди ла ло кал на власт у Ста
рој Па зо ви ни је про шло не за па же но, па су сти за ла и од ређе на при зна ња за ко ја Јо вић ка же да ни су ње го ва лич на већ да при па да ју ти му ко ји је ан га жо ван на раз во ју и про мо ци ји ста ро па зо вач ке оп шти не. Срем ска при вред на ко мо ра, ових да на, му је до де ли ла при зна ње за нај у спе шни ју ин ве сти ци ју у 2009. го ди ни ко ја се од но си на Спорт ски цен тар ФСС, са мо де се так да на ра ни је Јо ви ћу је до де ље но при зна ње ''Ка пе тан Ми ша Ана ста си је вић'' за оства ре не ре зул та те у афир ма ци ји пред у зет нич ке кул ту ре и ства ра ла штва на под руч ју Сре ма. Го ран Јо вић је иза бран за пот пред сед ни ка На ци о нал не алијан се за ло кал ни еко ном ски раз вој, за чла на Пред сед ни штва Стал не кон фе рен ци је гра до ва и оп шти на Ср би је и за чла на Из вр шног од бо ра ФСС.
ГоранЈовић
ОКОМ КА МЕ РЕ
Посетаградилишту
РуководствоФССуПазови
Чла но ви Из вр шног од бо ра Фуд бал ског са ве за Ср би је
про шле сре де су об и шли гради ли ште Спорт ског цен тра, буду ћу ''На ци о нал ну ку ћу фуд бала''. Мо гли су да се уве ре да су че ти ри фуд бал ска игра ли шта
са при род ном тра вом упот пуно сти за вр ше на, до отва ра ња би ће још два за вр ше на са вештач ком тра вом, ра ди се те ниски те рен и за тво ре ни објек ти ко ји су у по од ма клој фа зи изград ње...
ОБИ ЛА ЗАК МЕ СНИХ ЗА ЈЕД НИ ЦА
Какосереализујуприоритети?
ДАН РА ДИО СТА РЕ ПА ЗО ВЕ
Планирајулокалнутелевизију
МилошЛазић,директорРадиoСтареПазове
Среда, 28. јул 2010. 11
ШИДПрипрема: С. Михајловић
Обе ћа ње о бо љем во доснаб де ва њу, ко је су чел
ни ци ло кал не са мо у пра ве да ли гра ђа ни ма шид ске општи не, би ће ис пу ње но ових да на. На и ме, ка ко са зна је мо од Ми ла ди на Пи ни ћа, дирек то ра ЈКП „Во до вод“, током пред сто је ћег ви кен да би ће за вр ше но при кљу че ње два но ва бу на ра на во до водну мре жу у Ба тров ци ма.
На тај на чин про ток воде ће се по ве ћа ти за до датних 35 ли та ра у се кун ди, што ће сва ка ко до при не ти бо љем и си гур ни јем во до снаб де ва њу, с об зи ром да ће са тим ка па ците том „Во до вод“ мо ћи да подми ри по тре бе свих по тро шча.
Ина че, да не ма не ра ци о нал ног тро ше ња во де, ко је је ка рак тери стич но за лет ње да не, из дашност по сто је ћих бу на ра би ла би са свим до вољ на. Ме ђу тим, чим тем пе ра ту ра ва зду ха пређе три де се ти по де љак, гра ђа ни во ду тро ше за за ли ва ње ба шти, зе ле них по вр ши на или пу ње ње ба зе на, та ко да по сто је ћи буна ри не мо гу да за до во ље толи ко по ве ћа ну по тро шњу. Из тог раз ло га би ли смо при мора ни да по вре ме но то ком лета уво ди мо ноћ не ре стрик ци је во де. На сре ћу, са да ће та кви план ски пре ки ди во до снаб дева ња по ста ти про шлост, јер ће пу шта њем у рад два но ва буна ра би ти ре шен ду го го ди шњи
про бле ми у во до снаб де ва њу – ка же ди рек тор ЈКП „Во до вод“ Ми ла дин Пи нић.
Ка ко ка же, у на ред них неко ли ко да на би ће са ни ра но и цу ре ње це ви ис под ауто пу та, чи ме ће се уште де ти још до датних се дам ли та ра во де у се кунди. То зна чи да ће ка па ци тет во де би ти од 125 до 130 ли та ра у се кун ди, чи ме ће мо ћи да се под ми ри чак и не ра ци о нал на по тро шња то ком ле та.
Ина че, у ова два по сла који ма се омо гу ћи ло по бољ ша ње во до снаб де ва ња оп шти на је уло жи ла 13 ми ли о на ди на ра, док су део сред ста ва за ту инве сти ци ју обез бе ди ли По кра јина и „Во до вод“.
У НЕ ДЕ ЉУ, 1. АВ ГУ СТА
По чи ње Шид ско кул тур но ле то
На сту пом пе ва ча Га ле та из гру пе „Кер бер“ и Над је из
гру пе „Смак“, у не де љу, 1. авгу ста, на пла тоу ис пред КОЦа у 21 сат, по чи ње ово го ди шња ма ни фе ста ци ја Шид ско кул турно ле то.
По не де љак, 2. ав густ је Дан књи ге по све ћен Ме ши Се лимо ви ћу. У 21 сат је по зо ри шна пред ста ва под на зи вом „Пе ва пе то у шу пи“, у из во ђе њу Аматер ског по зо ри шта „Бра ни слав Ну шић“ из Ши да, а у 22 са та ма скем бал у Лут кар ском по зори шту. У уто рак, 3. ав гу ста у 21 сат по чи ње кон церт гру пе „Про па ла фир ма“, а дан по сле то га, у сре ду, та ко ђе у 21 сат, на сту пи ће фи на ли сти ма ни феста ци је „Пе смом про тив пу шења, дро ге, си де и ал ко хо ла – Бо јан Ба бић.“
Сред стви ма ме сног са мо до при но са по че ла је из град ња пе шачких ста за ду жи не 300 ме та ра у Ули ци Мај ке Је вро си ме, у на
се љу Ис ток. На кон ове ло ка ци је би ће из гра ђе но још сто ме та ра ста за у Тол сто је вој ули ци, као и у ули ца ма Алек се Шан ти ћа и Мак си ма Гор ког, у ду жи ни од сто, од но сно 450 ме та ра.
Ми ни стар за шти те жи вот не сре ди не и про стор ног пла
ни ра ња Оли вер Ду лић са сарад ни ци ма, по се тио је не дав но шид ску оп шти ну. Са ста нак који је за циљ имао про мо ви сање но вог за ко на о под сти ца њу гра ђе вин ске ин ду стри је у услови ма еко ном ске кри зе, одр жан је на ини ци ја ти ву ло кал не са мо у пра ве. На кон са стан ка са чел ним љу ди ма Оп шти не, ми ни стар је раз го ва рао и са пред став ни ци ма гра ђе вин ских и про јек тант ских фир ми са тери то ри је шид ске оп шти не, те се упо знао са нај ва жни јим пројек ти ма на овом под руч ју. Иначе, Шид је пр ва оп шти на у ко јој је ми ни стар Ду лић пред ста вио пред но сти но вог за ко на.
Пре ма ње го вим ре чи ма, ово Ми ни стар ство ће обез бе ди ти
50 ми ли о на ди на ра ло кал ним са мо у пра ва ма за до но ше ње по треб них ур ба ни стич ких аката, а ко је оп шти не ће до би ти та сред ства од ре ди ће по кра јин ски Се кре та ри јат за ур ба ни зам.
Пред сед ни ца Оп шти не Ната ша Цвјет ко вић на гла си ла је да шид ска оп шти на ни је кредит но за ду же на, а то ће би ти од ве ли ког зна ча ја при ли ком од лу чи ва ња о кан ди до ва ним про јек ти ма.
Пла но ви су нам да уради мо нај зна чај ни је про јек те у Ши ду и по мо гућ но сти у свакој ме сној за јед ни ци на на шој те ри то ри ји, да ли ће то би ти до мо ви кул ту ре или ам бу ланте, вр ти ћи или шко ле, од лу ку о то ме до не ће мо за ко ји дан – ре кла је пред сед ни ца Цвјетко вић.
Су сре том пен зи о не ра из Брчког, Би је љи не, Ву ко ва ра,
Срем ске Ми тро ви це и до ма ћина, про те кле не де ље по че ла је тра ди ци о нал на ма ни фе стаци ја „Мо ро вић ки лет њи да ни“. По ред спорт ских ак тив но сти, то ком пред сто је ћих да на по сети о ци ће мо ћи да ужи ва ју у вожњи бро дом, до ма ћим спе ци ја
ли те ти ма, шет њи при ро дом... За не де љу, 31. јул, пред ви
ђе но је так ми че ње у спра вљању ко тли ћа, док ће 8. ав гу ста би ти одр жа на кул тур на ма нифе ста ци ја „Ет но ку так“. Тог дана Мо ро вић ће би ти до ма ћин број ним удру же њи ма же на из шид ске, али и из дру гих сремских оп шти на.
НА ПО ЉИ МА ШИД СКЕ ОП ШТИ НЕ
За вр ше на же тва
Про се чан при нос пше ни це 5,1 то ну по хек та ру
Же тве ни ра до ви на под руч ју оп шти не Шид за вр ше ни су
про те кле не де ље. Пре ма по даци ма Оп штин ског оде ље ња за при вре ду оства рен је про се чан при нос од 5,1 то ну хлеб ног зрна по хек та ру, док је при нос јеч ма не што сла би ји. Нај ве ћи део ски ну тих ко ли чи на пшени це сме штен је у скла ди шне про сто ре и че ка бо љу це ну на тр жи шту, а нај ма ње је про да то Ди рек ци ји за роб не ре зер ве.
Ина че, по љо при вред ни струч ња ци упо зо ра ва ју да је спа љи ва ње стр ни шта за ко ном стро го за бра ње но и до во ди до уни шта ва ња фло ре, за га ђења ва зду ха и гу бит ка ор ган ске ма те ри је у зе мљи шту. Из тих раз ло га упо зо ра ва ју се зе мљорад ни ци ко ји при ме њу ју ту меру да због то га мо гу би ти избри са ни из ре ги стра ак тив них по љо при вред них га здин ста ва и та ко оста ти без свих суб вен ција, кре ди та и ре гре са ко је да је др жа ва. С об зи ром да нај ве ћи број по жа ра у лет њем пе ри оду на ста је упра во због не контро ли са ног па ље ња же тве них оста та ка, је ди ни це про тив пожар не за шти те МУПа Ср би је на ла зе се на стал ном де журству.
ОКОМ КА МЕ РЕ
Но ве пе шач ке ста зе у гра ду
ПО ЧЕ ЛИ „МО РО ВИЋ КИ ЛЕТ ЊИ ДА НИ“
Дру же ње крај Бо су та и Сту две
МИ НИ СТАР ОЛИ ВЕР ДУ ЛИЋ НЕ ДАВ НО ПО СЕ ТИО ШИД
Про мо ви сан но ви за кон о гра ђе ви ни
ОД НА РЕД НОГ ВИ КЕН ДА
Пре ста ју ре стрик ци је во деПри кљу че њем два но ва бу на ра про ток во де би ће по ве ћан за до дат них 35 ли та ра во де у се кун ди, та ко да ће до са да шњи план ски пре ки ди у во до снаб де ва њу по ста ти про шлост – ка же Ми ла дин Пи нић, ди рек тор „Во до во да“
МиладинПинићдиректорЈКП„Водовода“
Уго вор о до на ци ји за по диза ње спо ме ни ка Фи ли пу
Ви шњи ћу у Ви шњи ће ву, потпи сан је про те клог пет ка у Шиду. Овај до ку мент пот пи са ли су про фе сор ка Рад ми ла Ми ленти је вић, до на тор ка, пред седни ца шид ске Оп шти не На та ша Цвјет ко вић и ака дем ски ва јар Са ва Ха лу гин, ко ји ће би ти
аутор спо ме ни ка. За овај про је кат про фе сор ка
Рад ми ла Ми лен ти је вић, ко ја живи у Аме ри ци и по ма же срп ском на ро ду у ви ду до на ци ја у области кул ту ре, из дво ји ла је 22 хиља де до ла ра. Спо ме ник би требао да бу де за вр шен до ок то бра, ка да се одр жа ва ју тра ди ци о нални „Ви шњи ће ви да ни“.
ЗА ПО ДИ ЗА ЊЕ СПО МЕ НИ КА ФИ ЛИ ПУ ВИ ШЊИ ЋУ
До на ци ја Рад ми ле Ми лен ти је вић
У окви ру обе ле жа ва ња 21. ју ла - Све тог ве ли ко му че-
ни ка Про ко пи ја, за вет не сла-ве се ла и Да на МЗ Че ре вић, у овом по ду нав ском ме сту је, сре ди ном ју ла, одр жа но ви ше зна чај них умет нич ких, ду хов-них, ко ме мо ра тив них и дру гих ма ни фе ста ци ја.
У ода ја ма За ви чај ног му зе-ја, 18. ју ла, отво ре на је из ло-жба два на ест вр хун ских сли ка зна ме ни тог ли ков ног умет ни ка из Сом бо ра Павла Блесића (1924), под на зи вом Иконографски записи. По став ку ин спи ри са ну ви зан тиј ским ико на ма и тра ди ци о нал ним пра во слав ним вред но сти ма при сут ни ма је пред ста ви ла но во сад ска сли кар ка и пе да-гог ЉиљанаСтојаРудић, уз оце ну да се до а јен вој во ђан-ског ли ков ног ства ра ла штва, са свим ло гич но, на шао у дру-штву чу ве них че ре вић ких ко-ле га и при ја те ља, Ми лен ка Шер ба на и Јо ва на Сол да то ви-ћа. Го сте је по здра вио пред-сед ник Са ве та МЗ Че ре вић ГоранМитровић, ре кав ши да је за жи те ље овог се ла ве ли ка част што мо гу да ужи во ви де сли ке је ног од нај ве ћих вој во-ђан ских ауто ра.
Дан ра ни је, у Че ре ви ћу је одр жа на дру га по ре ду смо-тра хо ро ва ду хов не му зи ке, са же љом до ма ћи на да ова ма ни фе ста ци ја убу ду ће по-при ми ме ђу на род ни ка рак тер. Уче ство ва ла су три ан сам бла - му шки ок тет "Све ти Са ва" из
Бе о гра да, са ди ри ген том Предрагом Марићем, хор Срп-ског пра во слав ног пе вач ког дру штва из Бор че, под упра вом је ре ја МиодрагаЈешића и ме-сни хор "Ми лен ко", на че лу са Георгијем Максимовићем. Из ве де но је укуп но 16 пе са ма, а по том ма е стру Мак си мо ви ћу уру че на спе ци јал на по хва ла ме ђу на род ног фе сти ва ла "Хор ме ђу фре ска ма" по во дом шест де це ни ја успе шног ра да.
На сам Дан св. ве ли ко му че-ни ка Про ко пи ја, 21. ју ла, у че-ре вић ком пра во слав ном хра му, по све ће ном Све том Са ви, одр-жа на је Све та ар хи је реј ска ли-
тур ги ја, ко ју је слу жио епи скоп срем ски, г. Василије. По том је ис пред спо мен-обе леж ја, у цен-тру се ла, да ван по мен свим ме-шта ни ма ко ји су то ком ми ну лих ра то ва да ли жи вот за сло бо ду. Го сти су об и шли За ви чај ни му-зеј, са из ло жбом сли ка Па вла Бле си ћа, стал ним по став ка ма Шер ба но вих и Сол да то ви ће вих де ла, ре дов ном му зеј ским фун-ду сом и ра до ви ма Удру же ња же на "Мо је се лан це".
У Че ре ви ћу, ина че тра је и ви ше днев ни ноћ ни тур нир у ма лом фуд ба лу, уз уче шће два-де се так еки па. Д.П.
Среда, 28. јул 2010.12
Иришка хроника
Припрема: КатицаКузмановић
Беочинскахроника
Оп шти ну Ириг по се ти ла је 20. ју ла ам ба са дор Сло ве ни је у
Бе о гра ду ЈадранкаШтурмКоцијанса сво јим са рад ни ци ма, по-ред спо на ко је ве зу ју ову ва ро ши-цу у под нож ју Фру шке го ре, и бив-шу ре пу бли ку СФРЈ, би ло је ре чи и о мо гућ но сти ма бу ду ће кул тур но-ту ри стич ке и при вред не са рад ње.
За јед но са ама са дор ком Ко-ци јан у Ири гу су у крат ку по се ту сти ги и дру ги се кре тар ам ба са де Саша Иванц као и пред сед ник дру штва ''Емо на'' са се ди штем у Ру ми ЗоранЈовичић.У име до-ма ћи на го сте су при ми ли и по-здра ви ли пред сед ник оп шти не и Скуп шти не оп шти не ВладимирПетровићи ВладиславИлкић,по моћ ник пред сед ни ка оп шти не Горан Анђелковић, по кра јин-ски по сла ник МаријаРадојчић,на чел ник Оде ље ња за оп шту упра ву Оливера Филиповић Протићи ди рек тор Срп ске чи та-о ни це ВераНовковић.
По сто је усло ви за ши ру са-рад њу из ме ђу ири шке оп шти не и Сло ве ни је, та мо су Го ри шка бр да, ми има мо Ири шки по друм и две ви на ри је, у Врд ни ку жи ви до ста сло ве нач ких по ро ди ца, ту је Фру-шка го ра, ту су ма на сти ри, за вр-шет ком ин ду стриј ске зо не ство-ри ће се усло ви на до ла зак но вих ин ве сти то ра, ту је Ба ња Врд ник. На дам се да ће мо ин тен зи ви ра ти са рад њу, због тра ди ци је и исто-ри је, бу ду ћи раз вој ба зи ра мо на ту ри зму, по љо при вре ди, во ћар-ству и ви но гра дар ству. Ин ве сти-то ри из Сло ве ни је су се по ка за ли као нај о збиљ ни ји, за то су до каз не ко ли ко успе шних при ва ти за ци-ја-ре као је Вла ди мир Пе тро вић.
Ам ба са дор ка Ко ци јан, ма да је на са мом кра ју ман да та, по твр ди-ла је же љу за бу ду ћом са рад њом, и ис та кла ши ро ке мо гућ но сти за бу ду ће ве зе. На кон раз го во ра, го сти су у прат њи до ма ћи на об и-шли Срп ску чи та о ни цу, Ви на ри ју
''Ко ва че вић'', ма на стир Хо по во и Ба њу Врд ник.
Ири жа ни су на ред ног да на, 21. ју ла, у истом са ста ву, уго сти-ли ам ба са до ра Ја па на у Бе о гра ду и том при ли ком су та ко ђе раз ма-тра не мо гућ но сти бу ду ће са рад-ње. Ам ба са дор Тошио Цунозакиис та као је да му је ово пр ва зва нич на по се та Ири гу, да је до са да до ла зио ту ри стич ки, углав-ном у оби ла зак ма на сти ра.
-По зна то ми је да је у ва шој бли зи ни Фру шка го ра, да је ту и ба ња, а ба ње су у тра ди ци ји на-ро да Ја па на. Прет по ста вљам да је ово цен тра ту ри зма у овом де-лу Ср би је. Ка да је реч о при вре-ди, чуо сам да су не ке вр сте пе-чур ки до бре за из воз, по зна то је да по је ди не ја пан ске фир ме уво-зе смр зну то во ће са ових про сто-ра, углав ном ку пи не и ма ли не, во ће из Ср би је ве о ма је це ње но у Ја па ну, нај ве ћи про блем је уда-ље ност ове две зе мље-на гла сио је ам ба са дор Цу но за ки.
Две кључ не тач ке на сед ни ци Скуп шти не оп шти не Ириг, одр-
жа ној 22. ју ла, од но си ле су се на Цен тар за со ци јал ни рад и ЈП ''Ко-му на лац'' - док су код Цен тра за со ци јал ни рад усво је не из ме не од-лу ке о осни ва њу ове уста но ве, у слу ча ју ''Ко му нал ца'' би ло је ре чи о те шко ћа ма у по сло ва њу и кре дит-ном за ду же њу.
Од бор ни ци су ве ћи ном гла со ва да ли са гла сност ЈП ''Ко му на лац'' на од лу ку о кре дит ном за ду же њу код Раз вој не бан ке Вој во ди не, у ви си-ни од пет ми ли о на ди на ра, са ро ком вра ћа ња од пет го ди на.
Зах тев је обра зло жио рех нич ки ди рек тор ''Ко му нал ца'' АлександарМанојловићово јав но пред у зе ће већ ду же вре ме има про бле ма са опе ра тив ним фи нан си ра њем, осни-вач ни је у мо гућ но сти да му пу тем те ку ћих суб вен ци ја по мог не, пре-о ста је као из лаз ди рект но за ду же-ње код ове бан ке, што је и усво је но то ком овог скуп штин ског за се да ња. Ка ко је об ја снио ди рек тор Ма ној-ло вић, сред ства од кре ди та би ће упо тре бље на за ис пла ту за о ста лих лич них до хо да ка, над град њу ка ми-о на сме ћа ра и на бав ку трак то ра за ко ше ње.
СА СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ
Сагласностзакредит''Комуналцу''
ДетаљсаскупштинскогзаседањауИригу
АМ БА СА ДО РИ СЛО ВЕ НИ ЈЕ И ЈА ПА НА У ИРИ ГУ
Путевибудућесарадње
ИрижанисагостимаизСловеније
АмбасадорЈапанауИригу
ОБЕ ЛЕ ЖЕН СВЕТИ ПРО КО ПИ ЈЕ И ДАН МЗ ЧЕ РЕ ВИЋ
СликеПавлаБлесићаумузеју
СликеПавлаБлесићау"друштву"СолдатовићевихскулптураПризнањедиригентуГеоргијуМаксимовићу
Смотрахоровадуховнемузике
Среда, 28. јул 2010.14 КУЛТУРА
Умет нич ка ели та из зе мље и ино стран ства уче ство ва ла је
на тре ћој Ме ђу на род ној ли ковној и пе снич кој ко ло ни ји ко ја се три да на одр жа ва ла у по родич ној ку ћи ЉубицеиЗоранаЈакшића у Кр че ди ну. Про дефи ло ва ло је на де се ти не слика ра, књи жев ни ка, му зи ча ра, глу ма ца и но ви на ра из Ср би је, али и Ру му ни је, Бу гар ске, Хрват ске, Сло ве ни је, Ма ђар ске. Све њих је по тре ћи пут ус пео да оку пи Кр че ди нац МиодрагМића Јакшић, де чи ји пи сац икул тур ни пре га лац,др жав ни се кре тар у Ми ни стар ству за дија спо ру. Зва нич ном по чет ку рада ко ло ни је, 22. ју ла, прет ходи ло је све ча но отва ра ње "Гале ри је Јак шић", што су учи ни ли нај мла ђи чла но ви ове по ро ди це, МихајлоиЈана,уз по моћ оца Ми ће и де де Зо ра на. У Га ле ри
ји су из ло же ни ра до ви са претход не две ко ло ни је, а по ре чи ма Ми о дра га Јак ши ћа по став ка ће се ме ња ти јед ном ме сеч но.
Ли ков ни сег мент ко ло ни је отво рио је вр сни сли кар НиколаМирков, Сре мац из Беле ги ша, ди рек тор Те ле ви зи је Бе о град, док се у име пе сни ка пу бли ци пр ви обра тио ДраганЈовановићДанилов.Све честит ке за успе шну ор га ни за цију умет нич ке ко ло ни је у јед ној та ко ма лој сре ди ни Јак ши ћи ма је упу тио ам ба са дор Ру му ни је у Бе о гра ду ЈонАкавеји,ко ји је, ка ко ре че, до шао као при ја тељ и из по што ва ња пре ма умет ници ма при спе лим из Те ми шва ра. За тим су по је ди нач но пред ставље ни сли ка ри и књи жев ни ци уче сни ци ко ло ни је. Не ки су ту по тре ћи пут, не ки пр ви, а о ути сци ма при ча ју:
До ла зим из Ни ша, тре ћи пут сам ов де, што са мо по се би до вољ но го во ри о ор га ни за цији и све му што пра ти ко ло ни ју, ко ја има ква ли те те да по ста не пре сти жна умет нич ка ко ло ни ја у Ср би ји ка же ВладимирКепић,чи ја је пре о ку па ци ја ет но сли кар ство.Дана Петков и Божица
Чоботин Илић до шле су из Те ми шва ра, а уче ство ва ле су и на мно гим дру гим ли ков ним ко ло ни ја ма. Ова у Кр че ди ну је спе ци фич на, јер оку пља уметни ке раз ли чи тих про фи ла и ин те ре со ва ња.СлавицаЕрдељановићЦуркје Вој во ђан ка,
ко ја са су пру гом Фран цом жи ви у Ни шу, та мо сли ка ју и пре да ју на Фа кул те ту умет но сти. Сла вица ка же да је за њу вој во ђан ска рав ни ца не пре су шни из вор инспи ра ци је. Пр ви пут су у Кр чеди ну, као и њи хов су гра ђа нин, ва јар Звонимир Костић Палански,ко јег је фа сци ни ра ла иде ја да љу ди у јед ном ма лом ме сту оку пе то ли ко умет ни ка не због не ког пре сти жа, већ да би у кре а тив ној ат мос фе ри ства ра ли умет нич ка де ла. Жеља му је да ви ди Ду нав у Кр чеди ну, ко ји је од из во ра до ушћа ов де нај леп ши.
Пре три го ди не уста но вље но
је и сво је вр сно при зна ње ове умет нич ке ко ло ни је, ти ту ла "Ја Кр че ди нац", ко ја се до де љује за слу жним по је дин ци ма из раз ли чи тих сфе ра умет но сти. Ово го ди шњи до бит ни ци су БанеКрстићиз гру пе "Га ра ви сокак", за нај леп ше пе сме ко је је на пи сао и ком по но вао, глу мацМиркоБабић, за лик Дра гој ла у се ри ји "Се ло го ри а ба ба се че шља" и књи жев ник БраниславБранаЦрнчевић, за све пе сме, афо ри зме и при че ко је је на пи сао.
Му зич ки про грам је био важан део ове умет нич ке ко лони је, а на сту пи ли су "Ба нат ски ки цо ши" из Пан че ва, умет ни ца на хар фи СараВлајић,"Шидски тру ба чи", умет ни це на гита ри и ви о ли ни Адријана иЕлеонора Ранковић. За пажен је био и на ступ глу ми це Андријане Виденовић, која је го во ри ла бе се ду Вла ди ке Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа, као и уче шће афо ри сти ча ра и са тири ча ра АлександраЧотрића.
Ор га ни за то ри ко ло ни је и овог пу та су би ли Удру же ње гра ђа на "Мој Срем" из Кр чеди на и по ро ди ца Јак шић, а покро ви тељ Оп шти на Ин ђи ја, у чи је име је, у су бо ту уве че, на за тва ра њу ко ло ни је за ме ник пред сед ни ка Синиша Филиповић обе ћао да ће оп шти на и да ље по ма га ти ова кве ма ни феста ци је. З.Г.Стефановић
Нај но ви ји ви број шид ског ча со пи са за кул ту ру "Ши
ди на" (11/2009), у из да њу На род не би бли о те ке "Си ме он Пи шче вић" и Срп ског књи жевног клу ба "Ми лош Цр њан ски", по сле Ши да пред ста вљен је, 16. ју ла, и у За во ду за кул ту ру Вој во ди не у Но вом Са ду. Свеску по све ће ну зна ме ни том русин ском пи сцу и све ште ни ку Силвестеру Саламону (1912 1988), ро ђе ном у Бер ка со ву, про мо ви са ли су уред ник часо пи са Радивој Лазић, гост
уред ник Ксенија Саламон, за тим др Стеван Константиновић, Мирослав Цирба, Анђелко Ердељанин, про тоје рејста вро фор Хаџи ЂорђеЉ. Воларевић и дру ги учесни ци. До ма ћин ску па би ла је Ирина Папуга, пред сед ни ца Скуп шти не Дру штва за ру сински је зик, књи жев ност и кул туру, ко ја је шид ској би бли о те ци том при ли ком пре да ла на поклон ве ћи број књи га у из да њу Дру штва и За во да за кул ту ру Вој во ди не. Д.П.
Ро дио се у Ле дин ци ма, школо вао у Срем ској Ка ме ни ци
и Но вом Са ду, ме ди ци ну сту дирао у Бе чу, ра дио као ле кар у Че шкој, Гац ком, Не ве си њу, Трсту, Мил ни на Бра чу, Ли пи ку у Сла во ни ји... У Сом бор је до шао 1896. го ди не, ваљ да га је, срећом, за ча ра ла не ка ра ван градска шпе ци ја, па је ту и остао. Др Ра ди вој Си мо но вић (1858 1950).
У тих сом бор ских по ла ве ка и ко ју го ди ну ви ше са ве то вао је здра ве, ле чио бо ле сне, пома гао си ро ма си ма, пи сао књи ге из ме ди ци не, исто ри је, пла нинар ства, баш мно го се раз у мео у ге о мор фо ло ги ју и ет но ло ги ју, фи ло ло ги ју, пра вио на хи ља де
фо то са... Реч ју Јо ва на Скер лића сом бор ски Ру со.
Био је оми ље ни ле кар једног дру гог док то ра (пра ва и пе ра) Ла зе Ко сти ћа. Под у чавао је Ла зу здра вљу, ал' ни је се то при ма ло... При ја те ље вали су све до по след ње пе снико ве зо ре у беч ком Са на то ри јуму. Обо ји цу су Ра ван гра ђа ни с љу ба вљу сво ја та ли, Чи та о ни цу и Бол ни цу по њи ма на зва ли, па и да нас у те ку ће свр ћу да чита ју и да се ле че од жи во та и успо ме на.
(НиколаС.Маширевић: � Ра�ван�град�ски�спо�ме�нар, Сомбор2009)
ПРЕД СТА ВЉЕН ШИД СКИ ЧА СО ПИС ЗА КУЛ ТУ РУ
"Шидина"уНовомСаду
Учесниципромоције"Шидине"уНовомСаду
СРЕ МАЦ И СОМ БО РАЦ
ДрРадивојСимоновић
ОДР ЖА НА 3. МЕ ЂУ НА РОД НА ЛИ КОВ НА И ПЕ СНИЧ КА КО ЛО НИ ЈА У КР ЧЕ ДИ НУ
ДружењеуметникаудомуЈакшићаУновоотворенојгалеријиизложениликовнирадовисапретходнихколонија–Титула"ЈаКрчединац"додељенаМиркуБабићу,БанетуКрстићуиБраниЦрнчевићу
"Сремскеновине"гостиколоније
Дру ге ве че ри Тре ће ме ђу на род не ли ков не и пе снич ке коло ни је "Кр че дин 2010", 23. ју ла, у окви ру обе ле жа ва ња 50 го ди на по сто ја ња и из ла же ња "Срем ских но ви на" про мо виса на је књи га Седмипечат, на шег уред ни ка и ауто ра ДушанаПознановића.О књи зи ко ја пред ста вља из бор из об јавље них раз го во ра, се ћа ња и за пи са о зна ме ни тим Срем ци ма и при ја те љи ма овог под не бља, по вре ме ним дра гим го сти ма и дру гим углед ним ства ра о ци ма из све та кул ту ре, на у ке и умет но сти бе се ди ли су књи жев ник РатомирРалеДамјановићи др ДаркоТанасковић,ди пло ма та и уни вер зи тет скипро фе сор. Ди рек тор мар ке тин га "Срем ских но ви на" ЗлаткоЗрилић го во рио је о по лу ве ков ном ју би ле ју је ди не ре ги онал не ме диј ске ку ће у Сре му, ње ним ус пе си ма, пла но ви ма и успе шној при ва ти за ци ји. На кра ју, за хва ли ли смо по ро ди ци Јак шић на по зи ву на уче ству је мо на овом је дин стве ном међу на род ном кул тур ном ску пу и бу де мо свр ста ни ме ђу број не при ја те ље ко ло ни је.
Добродошлицаглумцимаизсерије"Селогориабабасечешља"
ПредстављањекњигеДушанаПознановића"Седмипечат"
ДрДаркоТанасковићиРалеДамјановић
Иако штам па на пре че ти ри го ди не, мо но гра фи ја проф.
ЂураРајковића(1937), по знатог пи ја ни сте, му зич ког пи сца и пе да го га из Пе тро ва ра ди на, посве ће на жи во ту и де лу Станислава Препрека (1900 1982), по но во по ста је ак ту ел на у вре ме ка да кул тур на јав ност Вој во ди не обе ле жа ва 110го ди шњи цу рође ња ове све стра не, рас ко шне ства ра лач ке лич но сти. Ро ђе ни Ши ђа нин, по ре клом из Мо равске, а Хр ват по по ро дич ном опреде ље њу, Пре прек је сво јим жи вотом и ра дом углав ном био ве зан за Срем Шид, Илок, Че ре вић, Гра бов це, Срем ску Ми тро ви цу, Пе тро ва ра дин, Ма ра дик... Био је ком по зи тор, ор гу љаш и пи ја ниста, хо ро во ђа, ме ло граф, нај пре учи тељ, по том пе сник, сли кар и би бли о те кар, по ли гло та и књижев ни пре во ди лац.
За проф. Ђу ра Рај ко ви ћа, са ко јим смо раз го ва ра ли у ње говом пе тро ва ра дин ском до му, Ста ни слав Пре прек је за у век остао му зич ки узор, учи тељ и са рад ник, пре све га при ја тељ и исто ми шље ник. Упо зна ли су се и по че ли да му зич ки са ра ђу ју 1949. го ди не, од 1953. ме ђу собни од нос је пре ра стао у "из нимно успје лу гла збе нокул тур ну су рад њу", ко ја ће по тра ја ти до по след њих Пре пре ко вих да на. Да кле, ду же од три де це ни је.
Већ 1957. по ста ло ми је јасно да Пре прек због све сла бијег ви да не ће мо ћи да оства ри сво је му зич ке за ми сли без музич котех нич ке по мо ћи. Због вели ке љу ба ви пре ма ње го вој музи ци и ње му лич но, са ра до шћу сам по стао ње гов до жи вот ни сарад ник и при ја тељ. Ве ли ки део свог сло бод ног вре ме на про вео сам бе ле же ћи, при пре ма ју ћи за штам пу и из во де ћи Пре пре кове ком по зи ци је. Слу же ћи та ко го ди на ма Пре пре ко вој му зи ци, ни сам ни слу тио да се по сте пено и сам угра ђу јем у на шу музич ку исто ри ју. Пре прек је сво је огром но прак тич но и те о рет ско зна ње не се бич но пре но сио на ме не. Ње го ва обу ка из му зич ке
те о ри је, хар мо ни је, есте ти ке и му зич ких об ли ка би ла је да ле ко из над оне ко ју сам до би јао у музич кој шко ли и на Ака де ми ји испри чао нам је проф. Рај ко вић.
Не се бич на ода ност ком по зито ра Ђу ра Рај ко ви ћа, као и госпо ђи це Штефаније Грегец, ко ји су ско ро сва ко днев но би ли уз сле пог Пре пре ка, за пи си ва ли ње го ве но те и сти хо ве, учи ни ла је да ве ли ки, ма да још увек недо вољ но при зна ти умет ник, послед њом во љом, сва сво ја ауторска пра ва оста ви упра во њи ма. Та ко ће вре ме ном би ти об ја вљене мно ге ком по зи ци је Ста ни слава Пре пре ка, али и ње го ва пое зи ја, пре во ди ис точ њач ког епа Гилгамеш и дру гих књи жев них де ла. Та ко ће на ста ти и Рај ко виће ва ва жна мо но граф ска сту дија СтаниславПрепрек-Животидјело, у из да њу Хр ват ског дру
штва цр кве них гла збе ни ка (Загреб 2006).
У раз го во ру са љу ба зним дома ћи ном и из ње го ве књи ге, са зна је мо за мно ге за ни мљи ве де та ље из жи во та и ра да једне, без сум ње, ре не сан сне лично сти, ка кав је био Ста ни слав Пре прек. По себ но су нас ин тере со ва ли ње го ви срем ски "траго ви", по чев од ро ђе ња у Ши ду, 16. апри ла 1900, од оца МатејаПрепрека (1856 1940), ко ји је та ко ђе сви рао кла вир и ор гу ље, и мај ке Каролине (рођ. Exler), оче вим по ре клом из Че шке. Мајка Ка ро ли на се ро ди ла, 1863, у Че ре ви ћу, а за оца Ста ни сла ва Пре пре ка, фи нан сиј ског службе ни ка Ма те ја, уда ла се 1897. го ди не. Обо је су пе ва ли у хо ру и за ни ма ли за књи жев ност, што ће пре не ти и на сво га си на једин ца. Пре прек је у че ре вић ку
основ ну шко лу кре нуо 1906, а као за ни мљи вост на во ди мо да му је пр ви ве ро у чи тељ био ка пелан МатијаВидиновић, ду ховник би ску па Јо си па Штро сма је ра шест ме се ци пред ње го ву смрт.
По сле крат ког бо рав ка у Илоку (за три де це ни је слу жбо ва ња, Ма теј је око 30 пу та био пре мештан?!), Пре пре ко ви су у Че реви ћу жи ве ли од 1905. до 1909. го ди не. Ста ни слав је че твр ти раз ред основ не (не мач ке) шко ле за вр шио у Гра бов ци ма, крај Саве. Ре ал ни смер ни же гим на зи је, од 1910. до 1914, по ха ђао је у Срем ској Ми тро ви ци, где је учио фран цу ски и не мач ки, при ват но ита ли јан ски, а за "сво ју ду шу" још и ла тин ски и грч ки је зик. У гра ду на Са ви је озбиљ ни је по чео да се за ни ма за му зи ку, по нај више за хва љу ју ћи Петру Стрниши, ор гу ља шу у жуп ној цр кви и гим на зиј ском на став ни ку му зич ке те о ри је и хор ског пе ва ња. Наш са го вор ник на во ди да је Пре прек,
већ та да, 1914, у Ми тро ви ци напи сао сво ју пр ву ком по зи ци ју за глас и кла вир, Лакуноћ.
За хва љу ју ћи пи ја ни сти, профе со ру кла ви ра и му зич ком писцу, проф. Ђу ри Рај ко ви ћу, у при ли ци смо да пр ви пут об јави мо "ма ло ма тур ску" фо то графи ју Ста ни сла ва Пре пре ка из гим на зи је у Срем ској Ми тро ви ци (1914), као и пор трет 21го дишњег мла ди ћа (те го ди не је де ловао у Пе тро ва ра ди ну, по том преме штен у Ма ра дик). У че твр том ме шо ви том раз ре ду Кра љев ске ма ле ре ал не гим на зи је у Ми трови ци са ђа ци ма се сли као на ставник фран цу ског Никола Марачић (Ба шка, Крк, 1884), ко ји је убр зо за тим оти шао у Бје ло вар. Мно го го ди на ка сни је, Пре прек ће ис при ча ти свом при ја те љу и би о гра фу Рај ко ви ћу да су да ни про ве де ни у основ ној шко ли у Ма ра ди ку (1921 1926) за ње га би ли "нај пло до но сни је раз до бље у жи во ту и ства ра ла штву".
Ста ни слав Пре прек и ње гова су пру га Катица (рођ. Голубић) има ли су си на Казимира, ко ји је не стао у вр тло гу Дру гог свет ског ра та (1943), па се та ко уга си ла по ро дич на ло за Пре преко вих. Из гу бље ном је дин цу, вели ком сли кар ском та лен ту, отац је по све тио ве ћи број дир љи вих ком по зи ци ја и сти хо ва. ДушанПознановић
Среда, 28. јул 2010. 15КУЛТУРА
FOTO GALERIJA
ДушанМаринковић:Реклама за шеширџију
ПијанистаиписацЂуроРајковић
Пи ја ни ста, про фе сор кла вира и му зич ки пи сац, ЂуроРајковић је ро ђен 23. фе бру а ра 1937. го ди не, у Но вом Вр ба су, а од 1941. жи ви у Пе тро ва ради ну. Од 1948. до 1956. го дине је по ха ђао кла вир ски од сек у но во сад ској Му зич кој шко ли "Иси дор Ба јић", где је за вр шио и те о рет скона став нич ки одсек. На му зич кој ака де ми ји у Бе о гра ду ди пло ми рао је 1964. го ди не. Био је нај пре за по слен у шко ли "Иси дор Ба јић", а потом и на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду. Нај ви ше струч но зва ње са мо стал ни умет нич ки са рад ник ко ре пе ти тор сте као је 1992. го ди не.
Као хо ро во ђа, проф. Рај ко вић је во дио Пе вач ко дру штво "Невен" у Пе тро ва ра ди ну (1955 1957). Са ком по зи то ром Ста нисла вом Пре пре ком са ра ђи вао је око три де це ни је, на му зич ком и кул тур ном по љу, исто вре ме но за пи су ју ћи и из во де ћи ње го ва де ла. Ђу ро Рај ко вић је на сту пао ши ром бив ше Ју го сла ви је као ка мер ни со ли ста и кон церт ни пра ти лац, сви ра ју ћи са мно гим до ма ћим и стра ним му зи ча ри ма. Од 1975. до 1985. успе шно је де ло вао у кла вир ском ду е ту са Ђу лом Га лом. Сни мао је ка мер ну и со ли стич ку му зи ку за РТВ Но ви Сад, об ја вио ве ћи број при лога о му зич ким ства ра о ци ма, нај ви ше о Ста ни сла ву Пре пре ку.
КОД ПРОФ. ЂУ РА РАЈ КО ВИ ЋА, У ПЕ ТРО ВА РА ДИ НУ
СтаниславПрепрек,музичкиучитељиузор
МаламатурауМитровачкојгимназији,1914-СтаниславПрепрекстоји,четвртиздесна
СтаниславПрепрек(1921)
Иако је по след њи де цем барски број про да ван по це ни
од 400 ди на ра, це на пр вог јану ар ског бо ја 1993. го ди не изно си ла је 600 ди на ра, а оних 40.000.000 ди на ра, ко ли ка би би ла це на да прет ход не го ди не ни је укло ње но пет нула, ствар но је пре ма ше на 22. сеп тем бра. Тај број чи та о ци су мо гли ку пи ти по це ни од 50.000.000 ди на ра. До та да, рас ту ћи тем пом од 1.000 ди нара не дељ но, це на „Срем ских“ је 28. апри ла до сти гла 10.000 ди на ра. О пра те ћим илу стратив ним при ме ри ма аго ни је на по љу еко но ми је, кул ту ре и со ци јал них при ли ка кроз ко ју као све док и жр тва про ла зе и „Срем ске но ви не“, још ће на овој стра ни би ти ре чи. Ме ђутим, не до пу сти вим про пу стом би би ло не под се ти ти чи та о ца на тај, до та да не за бе ле же ни све о бу хват ни раст це на. Злослут ни плес број ки кроз призму це не ових но ви на до годио се 1993. го ди не, а то је про у зро ко ва ло и пр во от ка зива ње прет пла те јед ног чи та оца. Де се тог фе бру а ра (при цени од „са мо“ 1.500 ди на ра) је об ја вље но ту жно (опро штајно) пи смо Стеве Весића из Бе о гра да: ...Са „Срем ским“ сам увек имао уз се бе и део свог род ног кра ја и села Срем ских Ми ха ље ва ца ма где да сам се на ла зио... Али до шло је вре ме ка да мо рам, на жа лост, да от кажем Срем ске но ви не јер су за ме не са да пре ску пе. Шаљем вам ду го ва ње за ја нуар ове го ди не и на дам се да ће уско ро до ћи бо љи да ни ка да ћу по но во мо ћи да купу јем и чи там мо је оми љене Срем ске но ви не...
Захуктавањеинфлације
Већ 19. ма ја це на „Сремских“ је из но си ла 20.000, а 26. ма ја 40.000 ди на ра. Дру гог јуна це на им је би ла 50.000, 9. ју на 80.000, 16. ју на 100.000, а 23. ју на 200.000 ди на ра. Че тр на е стог ју ла це на „Сремских“ је из но си ла 300.000, 21. ју ла 500.000, а 28. ју ла 1.000.000 ди на ра. Че твр тог ав гу ста за је дан при ме рак је тре ба ло из дво ји ти 2.000.000, 11. ав гу ста 5.000.000, а 18. ав гу ста, ка да се по јавио ју би лар ни 1.700ти број, 15.000.000 ди на ра. Два де сет пе тог ав гу ста „Срем ске“ су „ко шта ле“ 20.000.000, али су 8. сеп тем бра по јеф ти ни ле за 5.000.000 ди на ра. У том броју, у ко ме је у скло пу на ја вљених вла ди них ме ра об ја вљен
текст под на сло вом: Спас наро да или на ци о нал на траге ди ја..., по ме ну та је днев на иннфла ци ја од 20 од сто. Петна е стог сеп тем бра еви ден тира мо да љи раст це не но ви на, ко ја са да из но си 30.000.000, 22. сеп тем бра 50.000.000, а 29. сеп тем бра 100.000.000 дина ра. Ше стог ок то бра са „ампу ти ра них“ шест ну ла, це на „Срем ских“ је 300 ди на ра, чиме су ство ре ни усло ви за даље до да ва ње ну ла са знат ном уште дом про сто ра. Та ко је већ 13. ок то бра це на „Срем ских“ 500, 27. ок то бра 5.000, 3. новем бра 20.000, 10. но вем бра 40.000, 17. но вем бра 100.000, 24. но вем бра 500.000, а 8. де цем бра, ка да се по ја вио и на слов: Уми ра ње но ви на..., при ме рак јед ног бро ја је изно сио 20.000.000 ди на ра. Петна е стог де цем бра је на док нађе но оних шест ну ла не ста лих 6. ок то бра, па су то га да на „Срем ске“ мо гле да се ку пе за 300.000.000 ди на ра уз за нимљи ву „мо зга ли цу“ ко ли ка би це на би ла ка да би се до пи сало још и тих шест ну ла. Најзад, 22. де цем бра у за гла вљу је пи са ло 2.000.000.000динара, а 29. де цем бра, чи та о цу за иш чи та ва ње при сту пач ни ја гра фи ка: Цена 20 милијардидинара...
Криминализацијадруштва
У те ми о но вим бо га та ши ма, али и пре и спи ти ва њи ма о учешћу у ра ту, „Срем ске“ 6. ја нуа ра под на сло вом Ма фи ја до ла зи на власт?, све о бухват но, па и од ва жно ана лизи ра ју при сут не ак ту ел но сти: Ко ли ки је ути цај на род не из ре ке „Не ком рат не ком брат“ на фор ми ра ње но вог дру штве ног сло ја у де мократ ској Ср би ји? Ко су буду ћи власнци Сре ма? Званич на са оп ште ња и не званич не при че, или ко сто ји иза за го нет них уби ста ва? Ко нас чу ва од чу ва ра?... У при ло гу те ми, а о кри ми на лу и по ли ти ци ци ти ра ју др ВладанаВасилијевића, на уч ног са вет ни ка у Ин сти ту ту за крими но ло шка и со ци о ло шка ис
пи ти ва ња: До ла зи до ду боке кри ми на ли за ци је дневне по ли ти ке, укљу чи ва ња љу ди из са мог др жав ног вр ха, а то зна чи ин сти туци о на ли зо ва но и са ме држа ве у мно ге по сло ве који су с онe стра нe за ко на. Опа сни об ли ци кри ми на лаца по на ло гу вла сти оста ју пот пу но ван до ма ша ја неса мо стал ног су да, не са мостал ног ту жи ла штва и испо ли ти зо ва не по ли ци је. То је спре га ка рак те ри стич на за ши ре ње ор га ни зо ва ног кри ми на ла...
Као ча ши ца ду хов ног еликси ра учи ни се ме ђу овим сумор ним на сло ви ма, ка ква нео бич на при ча из обла сти спор та или кул ту ре, упра во као она об ја вље на 3. фе бруа ра о Св. АрсенијуСремцу, на след ни ку ар хи е пи скоп ског тро на по из бо ру са мог Св.Саве на цр кве ном са бо ру у ма на сти ру Жи чи 1233. го дине: ...На по ло жа ју ар хи епи ско па Ар се ни је Сре мац је остао 30 го ди на, све до сво је смр ти 1263. го ди не Све ти Ар се ни је Сре мац напи сао би о гра фи ју Све тог Са ве... Да нас се мо шти Св. Ар се ни ја на ла зе у ма на стиру Ждре ба о ник у Цр ној Гори, а Бо го сло ви ја у Сремским Кар лов ци ма но си име овог све ца...
Кра так пре сек са др жа ја тек ста об ја вље ног 17. фе бру ара под на сло вом Ди ги трон за под гла ву, гла си: За го дину да на хра на је по ску пе ла ско ро 200 пу та Не ста ши це и це не у мар ка ма Шверц на ју но сни ја ра бо та... У истом бро ју под на сло вом Учесник и све док рум ске про
шло сти чи та о ци ма је пред стављен БожидарПауковић:У књи гу „Ру ма до ку мен ти и ка зи ва ња“ ауто ра Бо жи дара Па у ко ви ћа утка но триде сет го ди на ис тра жи ва ња и при ку пља ња ма те ри ја ла о жи во ту Ру ме...
Паникакодштедиша
О ста ро па зо вач кој „бер зи“ под на сло вом Бан ка штам па Аца ме ња, „Срем ске“ 24. фебру а ра из ме ђу оста лог о уличним ме ња чи ма пи шу: ...А шта ка жу они, ко ји по сле Је зде и Да фи не, по нај ви ше брину о бан кар ским кре та њима у Ср би ји? Је сте, ме њам де ви зе, а од те тран сак ци је за ра дим за јед но „уну че“, два бу ре ка и ку ти ју ци га ра. Ма то су при че да за ра ђу јемо... Ми сте ри о зна ева ку а ција „Ју го скан ди ко ве“ бан ке из Срем ске Ми тро ви це иза зва ла је пра ву па ни ку код ште диша. О то ме чи та мо 17. мар та: Јед ни су очај ни, дру ги прете, тре ћи са ми се бе те ше, а сви ма им је у ми сли ма са мо јед но пи та ње: шта ће су тра од лу чи ти га зда Је зда?
Де ве тог ју на под на сло вом Скок због сли ка ња, об јавље на је при ча о пр вом скака чу са но вог пе шач ког моста: ...У не де љу 30. ма ја, са ви си не од 30 ме та ра у Са ву је ско чио Дра ган Јокић, 26го ди шњи рад ник срем ско ми тро вач ког „Инста ла те ра“. Том при ли ком уда ром о во ду озбиљ но је по вре дио гру ди и плу ћа. На сре ћу остао је жив...
О па ни ци због Бор ко вач ког је зе ра 18. ав гу ста је об ја вљен текст под на сло вом Хо ће ли
Ру ма оста ти без је зе ра За суд би ну ве штач ког је зера „Бор ко вац“ у Ру ми забри ну ти су гра ђа ни, ри болов ци, во ћа ри, спор ти сти сва ко из сво јих раз ло га, а во да из је зе ра по ла ко неста је...
По во дом смр ти СтеванаКовачевића из Ја са ка, твор ца фрушкогорског пенушавца„Срем ске“ су о овом нео бичном фру шко гор цу пи са ле 17. но вем бра под на сло вом: Живот но де ло фру шко гор ски пе ну ша вац Свет ски путник „тр бу хом за кру хом“, Сте ван Ко ва че вић ви ше од шест де це ни ја екс пе римен ти сао ви ни ма и сор тама док ни је до био са вр шен шам па њац...
О от ку пу (не)постојећихстанова „Срем ске“ су пи са ле 29. де цем бра: Зву чи не ве роват но, али је исти ни то: гото во две тре ћи не ста но ва у срем ско ми тро вач кој оп штини, пре ма не пот пу ним по даци ма ни је упи са но у зе мљишне књи ге. Чи та во на се ље као што је „Ка ме њар“ укњиже но је као шу ма, не ки ста но ви се во де као ле ди не, тр сти ци или њи ве. Мно ги, у по след ње две го ди не от купље ни дру штве ни ста но ви, су пре про да ни, а ни ко се све до ско ра ни је за пи тао: ко ли ко су та кви уго во ри прав но ва ља ни...
Два де сет де ве тог де цембра је об ја вље но да је СузанаЋирић, атле ти чар ка ин ђијског „Же ле зни ча ра“ по шестипут по не ла ти ту лу нај бо љег спор ти сте Сре ма. (Наставићесе)
Среда, 28. јул 2010. 19
Пише:МиленкоБобић
Че ти ри пу не де це ни је ше зде се тих, се дам десе тих, осам де се тих и де ве де сетих го ди на 20. ве ка Срем ске но ви не су би ле је ди ни ин фор мати ви лист у Сре му. Из не пре ки ну тог пе де се того ди шњег кон ти ну и тета, то ком 2010. го ди не, на овој стра ни по све ћеној ве ли ком ју би ле ју, са же тим из бо ром те ма уко ри че них го ди шњака про те клих де це ни ја, под се ћа мо чи та о це на нај за ни мљи ви је до гађа је ве о ма ди на мич не и све о бу хват не, нај но ви је по лу вековне исто ри је Сре ма
1993.година
ПОЛА ВЕКА СРЕМСКИХ НОВИНА (34)За све ове године
Злослутниплесбројки 501960 - 2010
Игра Кон ту ра: Шид ски си лос у из град њи - Врд нич ка ку ла
Среда, 28. јул 2010.22
ПРО ЈЕ КАТ ЛО КАЛ ПРЕ СА ПО ДР ЖАН ОД НЕД-а
„СР БИ ЈА, ДЕ СЕТ ГО ДИ НА НА КОН ПРО МЕ НЕ“:
КРу шЕ вАц
Де сет го ди на је, сма тра ју Кру ше вља ни, пре дуг пе ри-
од да би се чи ни ле гре шке из ко јих ће мо ка сни је учи ти. Ста-ти сти ку ко ја не у мо љи во ука зу је на озби љан про блем уру ша ва-ња при вре де, гу би та ка рад них ме ста и све ло ши ји со ци јал ни по ло жај гра ђа на, нај че шће ко-ри сте ов да шње син ди кал не ор га ни за ци је, али и по ли тич-ке пар ти је - он да ка да ни су на вла сти. Кру ше вља ни у чи јем ко лек тив ном пам ће њу до ми-ни ра ју дав на шња исто риј ска се ћа ња на до ба "цар ског Ла-за ре вог гра да" и, мно го но ви ја на до ба "при вред не до ми на ци-је", те шко се ми ре са, по не кад не из бе жном, а по не кад и не-по треб ном про па шћу при вред-них ги га на та, па дом стан дар да и стра хом од си ро ма штва. Ни чи ње ни ца да је и Кру ше вац, као и мно ге дру ге ло кал не са-мо у пра ве у ме ђу вре ме ну до био ста тус гра да, ни је до не ла оче-ки ва ни на пре дак.
Најлошијаприватизацијаинајдужистечај
- Иако не ми но ван, про цес тран зи ци је за рад ни ке у Кру-шев цу је био ко бан. Сте чај ни ви хор ко ји је 2002. го ди не за-хва тио овај град и се ри ја ло-ших при ва ти за ци ја без по сла је оста ви ла ви ше од 11.000 љу ди. Чи ње ни цу да се до бре при ва-ти за ци је на пр сте мо гу пре бро-ја ти, по твр ђу је и по да так да је ви ше од 20 од сто ку по про-дај них уго во ра у ме ђу вре ме ну рас ки ну то, а да је пет ве ли ких пред у зе ћа кроз сте чај ни по сту-пак из бри са но са при вред не ма пе - ка же Ми лен ко Ми хај ло-вић, пред сед ник Ме ђу оп штин-ског ве ћа Са мо стал них син ди-ка та у Кру шев цу.
Исто вре ме но, под се ћа он, Кру ше вац ће оста ти упам ћен и по нај ло ши јој при ва ти за ци ји,а то је про да ја Хе миј ске ин ду-стри је "Жу па" ко ја се од то га ни да нас ни је опо ра ви ла, али и по нај ду жем сте ча ју, уве де-ном у гра ђе вин ско пред у зе-ће "Ја стре бац", ко ји ни да нас, по сле осам го ди на, ни је окон-чан. Ина че, на ли сти пред у зе ћа ко ји ма по но вом за ко ну пре ти сте чај ни по сту пак, а ко ју је пре не ко ли ко ме се ци об ја ви ла На-род на бан ка Ср би је, на ла зи се и 35 кру ше вач ких фир ми, на-во ди наш са го вор ник, до да ју-ћи да за тва ра ње рад них ме ста, на жа лост, ни је пра ће но отва ра-њем но вих пред у зе ћа и но вих рад них ме ста. На пи та ње ка-ко се у про те клих де сет го ди на кре та ла по зи ци ја син ди ка та, Ми хај ло вић оце њу је да је по-че так при ва ти за ци је обе ле жен уки да њем син ди кал них ор га-ни за ци ја под при ти ском но вих по сло да ва ца, али да је да нас си ту а ци ја мно го бо ља. Ипак, сма тра он, ма ло је учи ње но да за жи ви пра ви со ци јал ни ди ја-лог и то би, кроз ожи вља ва ње
со ци јал но-еко ном ских са ве та, тре ба ло да бу де пр ви по сао и др жа ве и Гра да.
Привредавене-политизацијацвета
- Оче ки ва ња и при вред ни-ка и нас по ли ти ча ра од про ме-на до ко јих је до шло 2000.-те го ди не су, чи ни ми се, би ла мно го ве ћа - оце на је Дра га-на Аздеј ко ви ћа, пр вог чо ве ка ДСС-а и до пре го ди ну да на гра до на чел ни ка Кру шев ца, а да нас опо зи ци о ног стра нач ког ли де ра. Ло ша при вред на си-ту а ци ја и пре ве ли ка по ли ти за-ци ја су, по ње го вом ми шље њу, основ ни про бле ми кру ше вач ке ва ро ши.
- Ми слим да Кру ше вац нај-пре, ни је имао сре ћу у по ступ-ци ма при ва ти за ци је, да не при чам о "фа мо зној" од лу ци да од про да ја фир ми ло кал ним са мо у пра ва ма оста је са мо пет од сто сред ста ва и сви про бле-ми ло ших при ва ти за ци ја. Оно што ме нај ви ше пла ши је при-вред ни ам би јент. цен тра ли за-ци ја вла сти је ја чане го што је би ла ра ни је, а у Кру шев цу се ни су ство ри ли усло ви за ве-ли ке ин ве сти ци је. Де лом за
то од го вор ност сно си Ре пу бли-ка јер, и по ред обе ћа ња, ни-је вра ти ла имо ви ну ло кал ним са мо у пра ва ма и мо гућ ност да са мо стал но до но се од лу ке, а на де лу је и ус кра ћи ва ње фи-нан сиј ских сред ста ва, та ко да је град ска вла да на гра ни ци пре жи вља ва ња. Исто вре ме но, а то се од но си и на ДСС у вре-ме док је био на вла сти, ми-слим да смо мо ра ли да бу де мо ма ло агил ни ји у ства ра њу ја ке ин ду стриј ске зо не - за кљу чу је Аздеј ко вић, про це њу ју ћи да нас че ка "муч на и те шка 2011. го ди на".
До ла зак на власт 2000.-те го ди не, на гла ша ва Аздеј ко вић, зна чи да су де мо крат ске оп ци-је исто вре ме но пре у зе ле и од-го вор ност за ста ње у дру штву, те да је, по сле де сет го ди на, у нај ма њу ру ку не у ме сно из го ва-ра ти се на сле ђем де ве де се тих.
- Нај ве ћи грех нас, по ли тич-ких оп ци ја ко је је та да на род по др жао, је сте по ли ти за ци-ја про тив ко је смо се бо ри ли у прет ход ном пе ри о ду. Страх за по сао, страх од моћ ни ка из не ке стран ке, по себ но у ма лим сре ди на ма, ја ко је из ра жен и Ср би ја мо ра то га да се осло бо-ди -упо зо ра ва он.
Нестрпљиви-сразлогом
Ме ђу тим, ве сна ве ско вић, пред сед ни ца Окру жног од бо ра ДС-а у Кру шев цу и од про шле го ди не пред сед ни ца ло кал ног пар ла мен та, не ми сли да је све го ре не го што је би ло, ни ти при па да они ма ко ји ми сле да је мо гло да иде ла ко.
- Ни је мо гло да иде ла ко јер је био уте ме љен ре жим ко ји је пру жао от пор сва кој ре фор ми. Ни је то би ло са мо са мо до 5.ок-то бра, не го и да нас по сто је де-ло ви, ин сти ту ци је и по је дин ци ко ји ни ма ло ни су про ме ње ни. Ми још увек жи ви мо у дру штву где су узо ри при пад ни ци бив-ших па ра вој них фор ма ци ја или кри ми нал них кла но ва, а нај-гле да ни ји Тв про гра ми су они где има нај ви ше ки ча, тур бо фол ка, псов ки и сва ђа. То ком де ве де се тих је, за рад го ле ег-зи стен ци је или бр зог бо га ће ња,пот пу но не стао на чин жи во тако ји је под ра зу ме вао мо рал, по ште ње и ем па ти ју код по је-дин ца, прав ду и со ли дар ност у дру штву. На рав но, нај ве ћа од-го вор ност за то је на по ли тич-кој ели ти – на оној прет ход ној
што је уни шта ва ла ин сти ту ци-је и прав ну др жа ву, а на овој у про те клих де сет го ди на што се ни је ја сноогра ди ла од про-шло сти, не го су при пад ни ци те по ли тич ке ели те при ста ја ли на ком про ми се и осла ња ли се на тај ку не, а уру ше не ин сти ту ци-је др жа ве су спо ро по ди за ли - сма тра ве ско вић ка.
Оно што из ве сно бе ле жи на-пре дак, је сте ета бли ра ње ци вил-ног сек то ра као ре ле вант ног и по мак у сфе ри по што ва ња људ-ских пра ва.
Сне жа на Ја ко вље вић, пред-сед ни ца удру же ња же на "Пе шча-ник" ис ти че, пре све га, уна пре ђе-ње ре гу ла ти ве ка да је реч о људ-ским пра ви ма, ко је је, по ње ном ми шље њу, учи ње но "де ли мич но под при ти ском ме ђу на род не за-јед ни це, али нај ве ћим де лом за хва љу ју ћи огром ном тру ду не-вла ди них ор га ни за ци ја".
Да кле, де сет го ди на на кон про ме на, оче ки ва ња Кру ше-вља на се ни су оства ри ла. Мо-жда су би ла пре ве ли ка. Са да су, ка жу, све де на на ег зи стен-ци јал не ства ри. И на да ју се да је вре ме гре ша ка про шло, а да је на сту пи ло оно дру го - вре ме по у ка и ис пра вља ња.
НадаБудимировић
СпораиболнатранзиционавременаКрушевацкојије1999.годинеуцентарпажњесветскејавностидошаозбогпротестамајкивојникамобилисанихзаратнаКосову,наредне,2000.-текаоједанод"последњихбастионаСПС-а",адеценијамапретогакаоједанодчети-ринајснажнијапривреднацентрауондашњојЈугославији,данасјеједвапри-метаннапривреднојмапиСрбије
Среда, 28. јул 2010. 23 СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ
У јав но сти се че сто рас пра вља о сла бо стима мла дих, о опа да њу њи хо вог кул тур ног
ни воа, про па сти не ких про гре сив них суб кул тура... Мла ди, као са став ни део и као твор ци субкул ту ра, да нас се на ла зе у не кој вр сти од су ства кре а тив но сти, јер се, услед не до стат ка до вољ но ја ких фи гу ра у све ту умет но сти или фи ло зо фи је ко ји би по кре ну ли омла ди ну, по ку ша ва ре а нима ци ја ста рих сти ло ва жи во та.
За пра во, мо гућ ност из град ње са мо стал ног кул тур ног пе ча та омла ди не за ви си, пре све га, од то га да ли и у ко јој ме ри при пад ни ци ста ри јих ге не ра ци ја при ста ју да се од рек ну сво јих ''права'' на од ре ђе не аспек те жи во та. Кул ту ру младих тре ба ну жно пре пу сти ти њи ма и омо гу ћи ти да се про на ла зе у сво јој за ба ви, да бу ду креа тив ни, да те же уни вер зал ном, да по ста ју вели ко ду шни ји, осе тљи ви ји, скром ни ји, бри жни ји, мо жда и не спо кој ни ји, али скло ни ји љу ба ви.
У сво јим дру штве ним ма ни фе ста ци ја ма за бава мла дих не пре ста но се оса вре ме њу је, па се у њој раз ви ја ју но ви му зич ки сти ло ви (од ро ка, џе за, пре ко пан ка до реј ва и ха у са). Пра те је, на жа лост, и раз не со циопа то ло шке по ја ве, као што су, ре ци мо, де ли квен ци ја, ови сно сти, нар кокри ми нал и дру ге.
У со ци јал ном, али и у сва ком дру гом сми слу, ино ва циј ски по тен ци ја ли мла дих оста ју не иско ри шће ни или се уоп ште не раз ви ја ју. Та ко се дру штве на мар ги на ли за ци ја мла дих пре сли кава и у њи хо вој за ба ви. На том под руч ју они не успе ва ју лак ше, јед но став ни је и бр же да ство ре "сво је" про сто ре и ути сну лич ни пе чат. Да кле, мла ди ни у за ба ви не раз ви ја ју сво је по себ не и спе ци фич не иден ти те те. Пре пу ште ни су сами се би, али то као да ни су у ста њу да ис кори сте, осим мо жда у окви ри ма оне сва ко днев не за ба ве ко ја их ве зу је уз но ве и раз ви је ни је инфор ма циј ске тех но ло ги је, као што су ин тер нет и ком пју тер ске игре. Но, та кви ви до ви за ба ве вра ћа ју их опет у вла сти те со бе. По нов но их соци јал но изол лу ју, оса мљу ју, и на не ки на чин, оту ђу ју. Сход но то ме, услед не до стат ка ре алног дру штва, мла ди са мо све сно за тва ра ју вра та сва кој кре а тив но сти, до пу шта ју ћи, опет, да им сва ко дне ви цу уре ђу је ад ми ни стра тор на ин тернет фо ру ми ма. Не до ста так дру же ња, сви ра ња и пе ва ња у пар ко ви ма и на тр го ви ма, као и од суство на из глед бес ко ри сних рас пра ва о ве чи тим за го нет ка ма фи ло зо фи је, чи не омла ди ну па сивном и спо соб ном је ди но да при хва ти на мет ну ти кул тур ни обра зац.
Упра во оту да су че ста оче ки ва ња да ће у буду ћем дру штву мла ди у ве ћој ме ри би ти кре ато ри сво јих по сту па ка, од лу ка и сти ло ва жи вота у це ло сти. Мо жда ће и њи хо ва за ба ва та да би ти ди на мич ни ја, отво ре ни ја и све стра ни ја. У
та квом би дру штву мла ди и њи хо ва обра зов на сна га, моћ и ком пе тен ци је има ли ре ле вант ни ју дру штве ну уло гу, а мла ди би још ин тен зив ни је раз ви ја ли сво је кул ту ро ло шке иден ти те те. Но, оно на шта се, у свим овим оче ки ва њи ма за бора вља је сте то да упра во мла ди сво јом ак ци јом тре ба да се из бо ре за бу ду ће дру штво. Прет ходне бун тов не ге не ра ци је, од хи пи ја, пре ко панке ра до на ви ја ча и при пад ни ка ал тер на тив них под кул ту ра уме ли су да са ми ство ре сво је време и про стор. Да ли ће то ус пе ти и са вре ме ни ''клин ци'', оста је да се ви ди. С.Лапчевић
У вре ме ну у ко јем мла ди не же ле да пре у зму ини ци ја
ти ву у сво је ру ке и на тај начин ство ре соп стве ни кул турни иден ти тет и њи ме обе ле же свој „жи вот ни про стор”, у време ка да се омла ди на пре пу шта мла ким емо ци ја ма или без осе ћај но сти по пу лар не му зи ке и умет но сти у це ли ни, је дан срем ско ми тро вач ки бенд, гради сво је „ја“. За ма ње од го дину да на, ко ли ко по сто ји, „Shejdi Kruu” је ус пео да по кре не ми тро вач ку омла ди ну и да јој ука же на оне пу те ве ко јих ни са ма ни је би ла све сна.
Бенд је на стао но вем бра 2009. го ди не, а по кре ну ли су га Горан Новаковић и ДаворБрња ко ји су свој хип хоп про је кат „The Rub bish” хте ли да диг ну на ви ши ни во та ко што ће елек трон ске ма три це за мени ти жи вим ин стру мен ти ма. У то ве ре ме им се при дру жу ју Владимир ТепавацЛизард (бас ги та ра) и Јова Тољага (буб ње ви), обо ји ца из бен да „Za i pods”, као и ги тар ска леген да из бен до ва „Agres sor”, „Ka tran” и „Go do” НебојшаМилинковићБенда. У почет ку је у бен ду на во ка ли ма за јед но са Го ра ном и Да во ром би ла и СандраСтанић али је
због при ват них оба ве за мо ра ла да на пу сти бенд.
Не дав но је бенд сни мио сингл са шест пе са ма који пред ста вља увод за ал бум „Shej di lo Mo zga”, ко ји тре ба да угле да све тлост да на до зи ме ове го ди не.
Што се ти че жи вих на сту па „Shej di Kruu” је до са да имао не ко лио на сту па у Срем ској Ми тро ви ци од ко јих су на рочи то за па же ни и за бенд знача ја ни би ла пред ста вља ња на ско ро зар ше ном ми тро вач ком „EN TER” фе сти ва лу, и „Хи ту ради ја 202”, где су осво ји ли пр во ме сто, за тим на ступ у Ру ми и на не дав но одр жа ном Фе сти ва лу де мо бен до ва у Пу ли.
За јед но са ми тро вач ким бендо ви ма „Za i pods” и „One big Hell” бенд у сеп тем бру тре ба да на сту пи на „Ska te and bi ke con test” у Бре га ни код Са мобо ра (Хр ват ска), као и на још не ко ли ко фе сти ва ла ши ром земље. На на сту пи ма, тру де ћи се да оста ве до бар ути сак, остваре до бар кон такт са пу бли ком и оправ да ју оче ки ва ња, ка ко кажу, во ле да сви ра ју и до са да не сни мље ни ма те ри јал, ко јег има ју по до ста.
С.Лапчевић
ПРЕД СТА ВЉА МО БЕН ДО ВЕ: „SHEJDIKRUU“ CРЕМСКА MИТРОВИЦА
ХардкоризсенкеНедавнојебендснимиосинглсашестпесамакојипредстављауводзаалбум„ShejdiloMozga”,којитребадаугледасветлостданадозимеовегодине.
Музикаитекстови
Му зи ка ко ја је за сту пље на у бен ду се мо же ока рак те ри сати као ме ша ви на хип хо па и хард ко ра под ути ца јем бен до ва по пут „Ra ge Aga inst The Mac hi ne”, „Sick Of It All”, „Sun shi ne” и „Ду би о за Ко лек тив”, а тек сто ви су по све ће ни ра зним друштве ним по ја ва ма као што су си ро ма штво, не прав да, не за после ност, зло нар ко ма ни је, као и по зи тив ним по ја ва ма, а пре свих по што ва ње дру гог и при ја тељ ство.
Бенд тре нут но ра ди на но вим пе сма ма и пла ни ра што више жи вих на сту па, а за све ин фор ма ци је кон такт и бу ки ра ње на сту па мо же те их на ћи на адре си: www.myspace.com/shejdikruu.
Чла но ви бен да
ОПШТИНАПЕЋИНЦИОДЕЉЕЊЕЗАУРБАНИЗАМ,КОМУНАЛНОСТАМБЕНЕПОСЛОВЕИЗАШТИТУЖИВОТНЕСРЕДИНЕПе ћин ци, Сло бо да на Ба ји ћа 5
На осно ву чла на 10. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну (“Сл. гла сник РС”, бр. 135/04 и 36/09)об ја вљу је
ОБАВЕШТЕЊЕОПОСТУПКУОДЛУЧИВАЊАОПОТРЕБИПРОЦЕНЕУТИЦАЈА
НАЖИВОТНУСРЕДИНУ
На осно ву уред ног зах те ва ко ји је под нео но си лац про јек та “MEDICON” d.o.o.Деч, Војвођанска 97спро ве ден је по сту пак про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну про јек та изградњамагацинамедицинскихпроизводаиполупроизводасадистрибуцијомса ло ка ци јом у Де чу, на кат. парц. бр. 286 к.о. Деч, на тери то ри ји оп шти не Пе ћин ци. У спро ве де ном по ступ ку про це не ути ца ја до не то је ре ше ње број 50140/2010III05 од 16.07.2010. го ди не ко јим је утвр ђе но да име но ва ни мо же при сту пи ти ре а ли за ци ји про јек та под усло вом да се при ме не ме ре ко је су де фи ни са не по ме ну тим ре ше њем над ле жног ор га на.
До не то ре ше ње се за сни ва на ана ли зи зах те ва но си о ца про јек та и по да та ка о ло ка ци ји, ка рак те ристи ка ма про јек та као и на осно ву уред бе о утвр ђи ва њу Ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути цаја и Ли сте про је ка та за ко је се мо же зах те ва ти про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну (“Сл. гла сник РС“, број 114/08).
Про тив овог ре ше ња за ин те ре со ва на јав ност мо же из ја ви ти жал бу По кра јин ском Се кре та ри ја ту за за шти ту жи вот не сре ди не и одр жи ви раз вој у Но вом Са ду, пу тем овог ор га на у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња.
КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ИДЕН ТИ ТЕТ МЛА ДИХ
БорбазасопственовремеипросторКултурумладихтребанужнопрепуститињимаиомогућитидасепроналазеусвојојзабави,дабудукреативни,датежеуниверзалном,дапостајувеликодушнији,осетљивији,скромнији,брижнији,мождаинеспокојнији,алисклонијиљубави
Дискотека
Ка ко је у са вре ме ним окол но сти ма ди скоте ка про стор по себ ног сен зи би ли те та, од ређу ју га му зи ка, клуп ска про стор на ин ти ма, мо да, плес и звук. Ноћ на за ба ва са став ни је део омла дин ског сти ла жи во та. Ме ђу простор ним од ре ђе њи ма, а то су раз ли чи те врсте клу бо ва, ди ско те ке за у зи ма ју зна чај но ме сто. Дис ко кул ту ра по ста је та ко ско ро једи ни тип за ба ве и је дан од са вре ме них об лика ноћ них ак тив но сти.
Среда, 28. јул 2010.26 SPORT
АТЛЕТИКА
КАРАТЕ
По сле дру гог ре зул та та постиг ну тог у ква ли фи ка ци ја
ма Свет ског пр вен ства за ју нио ре, Бо жи дар Ан ту но вић, члан Гра ди те ља из Ин ђи је, по сти гао је ве ли ки успех по ста вља њем но вог на ци о нал ног ре кор да у ба ца њу ку гле за ста ри је ју ни оре 20,20м, чи ме је осво јио друго ме сто и сре бр ну ме да љу на 13. Свет ском пр вен ству за јуни о ре у атле ти ци.
По бе дио је атле ти чар Но вог Зе лан да, Јац ко Гилл ре зул татом 20,76м што је ујед но најбо љи ју ни ор ски ре зул тат на све ту ове го ди не, док је тре ће ме сто осво јио Ки нез Yонг хенг Динг 20.14м.
Ово је пр ва ме да ља за Срби ју у ди сци пли ни ба ца ња кугле са свет ских ју ни ор ских шам пи о на та, чи ме се на ста вља успех мла дих срп ских ба ца ча. На прет ход ном Свет ском првен ству Ср би ја је има ла фи нали сту у ба ца њу ку гле, Ми ло ша Мар ко ви ћа члан АК Ру ма, а послед њу ме да љу у му шким бацач ким дисцпли на ма осво јио атле ти чар Лу ка Ру је вић у дисци пли ни ба ца ње ди ска 2004. го ди не у Гро се ту
Осва ја њем сре бр не ме да ље на ста вљен је кон ти ну и тет пости за ња од лич них ре зул та та мла дих срп ских ател ти ча е ра на свет ским ју ни ор ским шампи о на ти ма.
По сле ква ли фи ка ци ја Ан туно вић, уче ник тре не ра Да нила Кр ти ни ћа, био је од лу чан у на ме ри да Ср би ји до не се пр во од лич је на ово го ди шњем светском ју ни ро ском шам пи о на ту у Ка на ди. У фи на ле се пла си рао хи цем од 19,43м, по стиг ну тим већ у пр вом по ку ша ју што је би ло 23 цен ти ме тра пре ко норме и ујед но дру ги ре зул тат квали фи ка ци ја.
Све је она ко ка ко сам прижељ ки вао, јер сам ве ћих пробле ма оства рио сам пла сман у фи на ле. Си гур но је мно го зна
чи ло што сам већ у пр вом по куша ју оства рио по треб ну да љину, што ми је омо гу ћи ло мир ну при пре му за фи нал не окр ша је – ре као је Ан ту но вић ко ји је у су бо ту про сла вио 19. ро ђендан. На ро ђен дан ској тор ти са 19 све ћи ца био је и ис пи сан ре зул тат 20,20, нај бо ље до сада шње оства ре ње мла дог атлети ча ра.
СВЕТ СКО ЈУ НИ ОР СКО ПР ВЕН СТВО У КА НА ДИ
Антуновићдругинасвету
Маријаповређена
Пр вог так ми чар ског дана, у ква ли фи ка ци ја ма на сту пи ла је и Ма ри ја Вуче но вић у ба ца њу ко пља. Она је са да љи ном од 48,10 за у зе ла де ве то ме сто у својој ква ли фи ка ци о ној гру пи, а то је би ло не до вољ но за фи на ле, за ко је је нор ма из но си ла 54 ме тра.
Ма ри ју је оме ла по вреда. Од мах по до ла ску, њој је оте као зглоб, а ни два те ра пиј ска трет ма на ни су ути ца ле да се ства ри битно по пра ве и от кло не бол. У пр вој се ри ји чла ни ца Сре ма по сти гла је 47,86, у дру гој ко нач них 48,10 и у по след њем по ку ша ју копље је па ло на да љи ну од 46,67. Уз све то, у пе хо ве се мо же убро ји ти и то што ка над ска авиоком па ни ја ни је до зво ли ла да Ма ри јино ко пље бу де уне то у авион на де о ни ци од Мон тре ала до Монк то на.
Лич но, оче ки ва ла сам ула зак у фи на ле, жар ко сам же ле ла да се то до годи. Ствар но сам да ла све од се бе, али ка ко је так миче ње од ми ца ло, бол је био све из ра же ни ји., из ја ви ла је Ма ри ја Ву че но вић.
Бранкобезфинала
Атле ти чар Ру ме Бран ко Па у ко вић на ступ на Првен ству све та за вр шио је у ква ли фи ка ци ја ма. По киши ко ја ни је пре ста ја ла, Бран ко је нај ви ше (63,75м) ба цио у дру гој се ри ји и са тим ре зул та том је осво јио две те ме сто. За ула зак у фи на ли би ла му је по требна да љи на од 67,89м.
БожидарАнтуновић
На не дав но одр жа ном Пр венству све та у Сао Па о лу у Бра
зи лу, мла ди ка ра ти сти ми тро вач ког Сир ми ју ма РобертБајук и ДушанСтанишић осво ји ли су злат не меда ље и по ста ли пр ва ци све та у својој ка те го ри ји, уз ра ста до 11 го дина. Ро берт је осво јио зла то у борба ма и сре бро у ка та ма, а Ду шан зла то у ка та ма.
Са њи ма и њи хо вим тре не ром Станиславом Цигом Раковићем раз го ва ра ли смо не по сред но на кон по врат ка из Бра зи ла, док су још суми ра ли ути ске са так ми че ња.
Би ло нам је ја ко ле по, про ве ли смо у Бра зи лу 10 да на дру же ћи се са ка ра ти сти ма из оста лих зе ма ља све та. Би ла је то при ли ка да створи мо но ва, али и об но ви мо не ка ста ра при ја тељ ства ко ја ће се наста ви ти и на кон на шег по врат ка у Ср би ју – при ча ју Ро берт и Ду шан, ко ји су упра во за хва љу ју ћи ка ра теу по ста ли нај бо љи дру га ри.
Обо ји ца ка жу да су има ли трему пред так ми че ње, јер је злат на ме да ља са Пр вен ства све та не што што су одав но при жељ ки ва ли. Роберт ка же да су се за ово так ми чење при пре ма ли још од ју на, а да му тре нин зи ни су те шко па да ли, иако су тра ја ли по не ко ли ко са ти днев но.
За вр шио сам че твр ти раз ред „Пин ки је ве“ шко ле са од лич ним успе хом, што зна чи да ми ба вље ње спор том ни је ни ма ло сме та ло да имам го то во све пе ти це. За хва љу јући ка ра теу упо знао сам до ста прија те ља и био у Ру му ни ји, Ита ли ји, као и у број ним гра до ви ма Ср би је. Али, Бра зил је ипак не што по себ но и пр ви пут сам за пла као од сре ће на по бед нич ком по сто љу – ка же Роберт Ба јук, ко ји је на до са да шњим мно го број ним так ми че њи ма осво јио око 150 ме да ља.
Број не ме да ље, њих ви ше од 170, та ко ђе, има и Ду шан, али каже да му је ова из Бра зи ла, ипак, нај дра жа.
Био сам ја ко сре ћан ка да сам чуо да сам осво јио пр во ме сто, па су ми чак и су зе кре ну ле од сре ће. Нај пре сам ту вест ја вио ро ди тељи ма, а он да и сво јим дру га ри ма из
клу ба. Сви су ја ко срећ ни због мог успе ха и ово ми је сад са мо мо тив да на ста вим и да ље – при ча Душан, ко ји је та ко ђе од ли чан ученик че твр тог раз ре да ми тро вач ке Основ не шко ле „Јо ван Јо ва но вић Змај“.
То ком бо рав ка у Бра зи лу са мла дим ка ра ти сти ма био је и њихов тре нер Ста ни слав Ци га Ра ковић, ко ји их је и при пре мао за ово ва жно так ми че ње.
На кон за вр шет ка школ ске годи не по че ли смо са ин тен зив ним
тре нин зи ма ко ји су се одр жа ва ли и у пре по днев ним и у по по дневним са ти ма, ка ко би так ми ча ри били пси хо фи зич ки при пре мље ни да у би ло ко је до ба да на мо гу да да ју свој мак си мум на пар ке ту – об јашња ва тре нер Ра ко вић, до да ју ћи да је на Пр вен ству све та у Сао Пао лу уче ство ва ло 1.250 так ми ча ра и 150 су ди ја из 50 др жа ва са пет кон ти не на та.
С.Михајловић
РО БЕРТ БА ЈУК И ДУ ШАН СТА НИ ШИЋ НАЈ БО ЉИ НА ПР ВЕН СТВУ СВЕ ТА У САО ПА О ЛУ
СузерадосницеуБразилу
ДушаниРобертнапобедничкомпостољу
Медаљаобавезује
Сва ка осво је на ме да ља је ка ко за ме не та ко и за так ми ча ре обаве за да сле де ћи пут бу де мо још бо љи. При зна ња нас не за но се и не уз ди жу да уда ри мо гла вом у пла фон, не го нам на ме ћу још ви ше ра да и оба ве за, као и од го вор но сти пре ма оно ме што ра ди мо. По зна ти смо ши ром све та по на шим ре зул та ти ма и сву да смо про не ли не са мо наше име, не го и име Ср би је и гра да из ко јег до ла зи мо – с по но сом ка же тре нер срем ско ми тро вач ког Ка ра те клу ба „Сир ми јум“ Ста ни слав Ци га Ра ко вић.
А по твр да ових ре чи је сте и по зив ко ји су ми тро вач ки ка ра ти сти недав но до би ли од Ита ли ја на, да у де цем бру уче ству ју на так ми че њу у тој зе мљи, о тро шку до ма ћи на.
Ме мо ри јал ни тур нир у ко шарци под на зи вом "Ле те ћи Ја ша
2010." зва нич но је отво рен прошле сед ми це на те ре ни ма градске пла же у Срем ској Ми тро ви ци. И ове го ди не, ор га ни за тор овог, је да на е стог по ре ду, тур ни ра су Ко шар ка шки клуб Срем, ко орга ни за тор је Град ска упра ва за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт, као и Ка фе бар „Ка па на“, ко ји тра дици о нал но уче ству је у ре а ли зо вању тур ни ра. Ово го ди шњи тур нир отво рен је ба ске том три на три, су сре том ве те ран ки, "За ла у фа не ти неј џер ке" и "Ма тор ке".
При ја вље не еки пе, ко јих је ове го ди не ви ше од 50, так ми че се по ка те го ри ја ма, а би ће изабра ни и "МВП", играч и игра чица у свим ка те го ри ја ма. У то ку тур ни ра одр жа ће се и ре ви јал но так ми че ње у за ку ца ва њу и шу тира њу трој ки, а обез бе ђен је бо гат фонд на гра да у екип ној и по је динач ној кон ку рен ци ји.Александар Петковић, тре
нер КК Срем и је дан од ор га низа то ра тур ни ра, ка же да је ово јед на од ма ни фе ста ци ја где је так ми че ње у ба ске ту лет ња ва ријан та ко шар ке и сви за ин те ре со
ва ни мо гу да се при ја ве. На так ми че њу су за сту пље
не ка те го ри је, од де сет го ди на до ве те ра на, а сва ке го ди не тур нир је све ма сов ни ји и по се ће ни ји, што го во ри о то ме да се све ви ше мла дих укљу чу је у спорт ске актив но сти и ква ли тет но ис пу ња ва сво је сло бод но вре ме, ка же Петко вић.
Пре ма ре чи ма Драгане Аћимовић, из еки пе „За ла у фа не тинеј џер ке“, овај тур нир је знак при ја тељ ства пре ма по кој ном Ја ши, јер га ни ка да не ће за бо рави ти.
Игром и спорт ским ду хом жели мо да ути че мо на ве ли ки број де во ја ка и же на ко је же ле да игра ју ко шар ку, јер ово ни је искљу чи во спорт за му шкар це. За то је ва жно да овом тур ни ру при суству је што ве ћи број по се ти ла ца, ре кла је Дра га на.
Као и сва ке го ди не, так ми чари ма ће би ти по де ље не вред не на гра де, ко је обез бе ђу је и мај ка по кој ног Ја ше, као што су ма ји це, пе ха ри, а до де ли ће се и нов ча не на гра де за за ку ца ва ње и шу ти рање трој ки. С.З.
Тра ди ци о нал ни ме ђу на род ни „Илин дански“ ве ле мај стор ски тур нир у ша ху по
пе ти пут ће би ти ор га ни зо ван ове го ди не у Ста рој Па зо ви и Ву ко ва ру.
Уче ство ва ће 18 ша хи ста из зе мље и ино стран ства, од ко јих пет ве ле мај сто ра. По ред ша хи ста из Ср би је до ћи ће и игра чи из Цр не Го ре, Бу гар ске, Сло вач ке, Хр ватске и Бо сне и Хер це го ви не. Од ве ле мајсто ра на сту пи ће: Злат ко Илин чић, Дра ган Ко сић, Го ран Ко са но вић, Мил ко Поп чев и Сло бо дан Мар ти но вић ка же Ми лан Скоко, пред сед ник Ор га ни за ци о ног од бо ра тур ни ра. У пр вом де лу тур ни ра, ко ји ће тра ја ти од пр вог до осмог ав гу ста, игра ће се у три гру пе по шест игра ча. Две гру пе ће игра ти у Ста рој Па зо ви, а јед на у Ву кова ру. Игра ће се по „Бер ге ру“, а за тим ће сви ша хи сти до ћи у Ста ру Па зо ву и од игра ти још пет ко ла по швај цар ском си стему. Оче ку је мо да тур нир бу де на ви со ком ни воу као и прет ход на че ти ри, по го то во што ће на сту пи ти и не ко ли ко ве о ма младих и пер спек тив них игра ча као што су Алек сан дар Ин ђић из Ста ре Па зо ве и Стефан Ма зур из Сло вач ке.
Тур нир се ове го ди не игра под покро ви тељ ством Ми ни стра ства за спорт и омла ди ну Вла де Ср би је, а у ор га ни за ци ји Оп шти не и ме сне за јед ни це Ста ра Па зова и ШК Ста ра Па зо ва, а су ор га ни за тор је Оп шти на Ву ко вар.
Част нам је да и ове го ди не уго сти мо ве ли ки број вр хун ских игра ча на тур ни ру ко ји по бу ђу је све ве ћу па жњу. Оп шти на и ме сна за јед ни ца су уло жи ла зна чај на сред ства у ор га ни за ци ју овог тур ни ра, али и у сре ђи ва њу про сто ри ја ка ко би ша хи сти мо гли да игра ју у пра вом ам бијен ту ис ти че Сло бо дан Јо ва но вић, председ ник ИО Са ве та ме сне за јед ни це Ста ра Па зо ва.
Тур нир ће се игра ти сва ког да на од 16 ча со ва, с тим што ће дру гог и ше стог авгу ста би ти од и гра на по два ко ла.
Д.Бурсаћ
ЛЕТ ЊИ ФЕ СТИ ВАЛ КО ШАР КЕ "ЛЕ ТЕ ЋИ ЈА ША"
Вишеод50екипа
КОШАРКА
ШАХ
Турнирудведржаве