Services - drvotehnika.info · jednobojni tonovi, moderni drveni dekori poput Amazonskog i Murland hrasta ili masline. Mogu}e Mogu}e kombinacije materijala, povr{ina i dekora su ograni~ene

Kaindl Finoboard, furnirana plo~a fabri~ki za{ti}ena

specijalnim povr{inskim slojem, primerena je svim

zahtevima modernog ìvota i nalazi svoje mesto u

vrhunski dizajniranim prostorima. Neke od mogu}nosti

primene prikazane su na Services u okviru

www.kaindl.com. Tu se mogu videti neki od referentnih

objekata izra|enih od Kaindl Finoboard-a, uklju~uju}i

Nacionalnu biblioteku u Be~u, razne hotele, banke, in-

stitute, {kole, ali i privatne ku}e, sobe i kupatila.

Svi proizvodi iz Kaindla, uklju~uju}i plo~e od iverice, me-

dijapana i panel plo~e poti~u od drveta koje je

PEFC sertifikovano jer Kaindl vodi ra~una i o prirodi

i o prirodnim resursima a svojim kupcima omogu}uje

nesmetan promet proizvoda prema trì{tima EU.

Dakle, ako neko jo{ uvek nema novu Spectrum kolekciju neka poùri i nabavi je. Nikad nije kasno

za nove, kvalitetne promene u dizajnu…

Sonnen

hote

l, H

och

söld

en,

Aust

ria

Frau

nhofe

r In

stitut,

Ger

man

y

ww

w.k

aindl.

com

.

Aust

rian

Nat

ional

Lib

rary

Vie

nna

Pictures: Kaindl

Pictures: Kaindl

Pictures: Kaindl

M. Kaindl Holzindustrie, A-5071 Wals/Salzburg, Austria, Kaindlstrasse 2, www.kaindl.com, [email protected] - Branko Jovanovi}

Kaindl Spectrum kolekcija je prosto neizbe`na!

Svaki arhitekta, stolar ili proizvo|a~ name{taja koji razmi{lja o budu}im trendovima treba odmah da se seti Kaindlove Spectrum kolekcije. Nju ne ~ine samo klasi~ni dekori i povr{ine ve} i moderni pastelni i sna`ni jednobojni tonovi, moderni drveni dekori poput Amazonskog i Murland hrasta ili masline. Mogu}e kombinacije materijala, povr{ina i dekora su ograni~ene samo ma{tom dizajnera; od visokog sjaja do nove lak-pore strukture, od univera do prirodnog furnira ili Finoboard-a, preko prozorskih daski do radnih plo~a i ultrapasa, mogu}nosti su neograni~ene.

Odràn 4. sabor drvoprera|iva~a Srbije

Polovinom marta na Tari je odràn 4. SABOR DRVOPRTERA\IVAÂSrbiji na kome se okupilo 219 u~esnika iz zemlje i okruènja. I ovaj skupje, prakti~no, bio poku{aj privrednika da se samoorganizuju radi pobolj-{anja poslovnih rezultata i prevladavanja te{ko}a sa kojima se drvoprera-|iva~i i proizvo|a~i name{taja susre}u. Centralna tema SABORA bila jerasprava na temu: Problemi i perspektive prerade drveta, proizvodnjename{taja i upotrebe drveta u graditeljstvu. Ovoj respravi je prisustvo-vao i potpredsednik Vlade RS Boìdar \eli} {to potvr|uje da vlast po~injeda ceni rezultate rada koje ostvaruje ova privredna grana.

U realizaciji programa rada 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ u~estvo-valo je dvadesetak privrednika i stru~njaka. Potvrdilo se da saborovanjenije samo sebi cilj i da su skupovi ove vrste jednako potrebni svima koji-ma je drvo u sferi profesionalnog interesovanja. Kroz dosada{nju praksui iskustvo iskristalisani su ciljevi ovakvih okupljanja, a to su: briga o siro-vini i uticaj na sva pitanja vezana za sirovinu, njeno obnavljanje i racio-nalno kori{}enje; zatim ve}i nivo tehnolo{ke opremljenosti i finalizacije upreradi drveta i proizvodnji name{taja; razvoj savremenih oblika udruì-vanja, saradnje, marketinga i trì{nog komuniciranja; ve}a produktiv-nost, ve}a zaposlenost i svakako ve}a proizvodnja i izvoz. Do tih ciljevase, bez sumnje, moè sti}i me|usobnom saradnjom i udruìvanjem na lo-kalnom i regionalnom nivou, primarno zasnovanim na interesu.

O programu rada, stavovima, preporukama i zaklju~cima 4. SABORADRVOPRERA\IVAÂ op{irno pi{emo u ovom broju. To je, prakti~no, su-blimacija svih tema i rasprava vo|enih na plenarnim sednicama i na po-sebnim radionicama. Preporuke, stavovi i zaklju~ci ovog skupa dajemojavnosti na uvid, uz naznaku da se oni, primarno, odnose na drvoprera-|iva~e i na njihove institucije. Treba jo{ ista}i jedinstvenu ocenu u~esnikaSABORA o korisnosti ovakvog vida okupljanja i njihovog zahteva da sesa ovakvom praksom nastavi i slede}ih godina.

Uz sve to, na{im ~itaocima i ovoga puta na stranicama ~asopisa DRVO-tehnika nudimo obilje informacija iz oblasti tehnologije, ma{ina,opreme, alata, repromaterijala i trì{ta vezanog za preradu drveta i pro-izvodnju name{taja. Sa jasnim ciljem da profesionalno, uz informativno-edukativnu meru, budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj smo integri-sali u skladan, kvalitetan i, verujemo, koristan sadràj. �

D. Blagojevi}

DRVO-tehnikaRevijalni list za poslovnu saradnju, marketing, trì{te, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji name{taja,{umarstvu i graditeljstvuâsopis izlazi tromese~no

Osniva~ i izdava~

EKO press Blagojevi}NOVI BEOGRADProleterske solidarnosti 24 / ITel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@@eunet.rs; drvotehnika@@eunet.rs

Suizdava~:

Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije

Izdava~ki savet

�� Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd�� Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola�� Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin�� Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad�� Vladislav Joki}, XILIA, Beograd�� Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica�� Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd�� Rado{ Mari}, MARI], â~ak�� Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd�� Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje�� Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac�� Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd�� Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{�� Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd�� Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd�� Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica�� Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd�� Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd�� Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd�� Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani�� Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka�� Milorad @arkovi}, TERMO DRVO, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik

�� Mr Dragojlo Blagojevi}

Stru~ni konsultant

�� Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

Redakcioni odbor

�� Dragan Bosni}, Beograd�� Marina Jovanovi}, Leskovac�� Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak�� Jelena Mandi}, tehni~ki urednik�� Ivana Dav~evska, novinar – producent�� Svetlana Preradovi}, Beograd�� Aleksandar Radosavljevi}, Beograd�� Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo�� Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketin{ke i druge usluge na teku}i ra~un broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd

Devizni ra~un - IBAN: RS35160005010001291720

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjem autora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornost za sadràj reklamnih poruka

Priprema, {tampa i distribucija EKO press Blagojevi}

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028

Pesimista u svakoj prilici

vidi problem.

Optimista u svakom

problemu vidi priliku.(L.P.Jacks)

Traìmo re{enja zaprobleme koji nasprate

Weinig je 2005. godine trì{tu predstavio svoju novu tehno-logiju za celovitu obradu masivnih komada drveta kojom semogu izraditi najraznovrsnije konture piljenjem, glodanjem,bu{enjem, bru{enjem. Zahtevi na trì{tu se svakodnevno menja-ju, a vreme je pokazalo da se mora brzo reagovati ukoliko sepozicije èle zadràti.

Do sada je za izradu kontura drveta bilo potrebno izraditi{ablone, uzorke, obezbediti mesto za njihovo skladi{tenje. Biloje potrebno vi{e ma{ina, vi{e prostora, vi{e personala.

Sa Conturex-om se {tedi prostor, vreme i proizvodi najboljikvalitet, sa najta~nijim merama i besprekornim povr{inama akoristi se jednostavno, brzo i ergonomi~no.

U softver Conturex-a se unesu podaci radnih komada u 2D i3D konstrukciji, moè se vr{iti 3D simulacija za visoku sigurnosti preuzimati CAD podaci iz drugih sistema.

Komadi se obra|uju u 4 ose: x,y,z i obrtna C osa. Posao oba-vljaju dva agregata za obradu, timski: snabdevaju se sa 2 stani-ce od po 18 alata koji se zateù HSK tehnologijom, snagom od3 tone i staraju se o kontinuiranoj obradi bez gubitka vremena

Novi put: Savr{ena kompletna obrada sa

Magacin sa alatima

Obrada komada

za pode{avanje ma{ine. Po zahtevu korisnika moè se sa zadnjestrane ma{ine ugraditi magacin sa do 120 alata.

Optimalno drànje radnih komada je klju~na funkcija jed-nog obradnog centra. Va`no je da nema vibracija niti klizanjakomada, a to zna~i perfektni kvalitet, ve}u brzinu pomaka, mi-nimalnu doradu a samim tim i minimalni gubitak u materijalu.

Sa Conturex-om Weinig je razvio tkz. PowerGrip – patenti-rani princip stezanja radnih komada koji kopira funkciju ljudskeruke. Princip je jednostavan: na ulazu prvi zateè radni komad(ili vi{e komada) i ulazi u ma{inu; vr{i se sva obrada s jedne; za-tim drugi sto preuzima komad sa suprotne strane i vr{i se ko-na~na obrada radnog komada. Conturex je jedini obradni cen-tar sa tkz. proto~nom obradom: pripremljeni radni komad ulazise jedne strane ma{ine i obra|en izlazi na drugoj strani. Toomogu}ava, radi brèg protoka, automatizaciju ma{ineulaznom i izlaznom mehanizacijom.

Upravlja~ka funkcija Conturex-a oslanja se na potpuno di-gitalno upravljanje, na digitalan Siemensov pogonski paket,Siemens S7 SPS, Siemens zastitu, Beckhoff IPC, Phoenix delovemreè…

U saradnji sa nema~kom stru~nom zadrugom za drvo razvi-jeno je i ku}i{te Conturex-a: lete}e ~estice odlaze u otpra{ivanjea strugotina i ostaci se transportuju trakom van ma{ine.

Conturex ima stabilno, liveno osnovno postolje, a srednjistub je izra|en od tkz. polymerbetona, visoko-~vrstog ve{tack-og materijala za ekstremne zahteve obrade. Potpuno zatvore-na hauba obezbe|uje visoku sigurnost kako za radnika zama{inom tako i za saradnike, optimalno {titi od buke, maksi-malno smanjuje optere}enje pra{inom, {to podrazumeva iproizvodnju bez prekida. CE oznaka se podrazumeva sto zna~ida je ma{ina izra|ena po svim svetski propisanim standardimaza ovu vrstu opreme.

Svoju {iroku primenu Weinig Conturex (u prevodu: Kralj kon-tura) na{ao je u proizvodnjama name{taja, enterijera, gotovihku}a, stepeni{ta, igra~aka, prozora i vrata… Ma{ina je u stalnojpostavci u Weinig-Expo-centru u Tauberbischofsheim-u, spremnaza prezentacije, a moè se videti na svim zna~ajnim svetskim sajmovima. �

PowerGrip sistem stezanja komada

Tehni~ki podaci Conturex-a:

Radna {irina: 25 - 260 mm

Radna visina: 10 - 100 mm

Radna duìna: 1500/2250/3000 mm

Brzina preme{tanja agregata u smeru x, y, z 110/120/60 m/min

Zakretni momenat ugaone glave standard

C-osovina pozicioniranja standard

Pogonska snaga agregata za obradu S1 10,5 KW

Broj obrtaja agregata 0-18000/min. standardno

HSK stezanja alata standard

Stanice za zamenu alata 2 x 18 alata

Maksimalni pre~nik zamaknutog alata 330 mm

Maksimalni pre~nik nezamaknutog alata 100 mm

Maksimalni pre~nik testere 280 mm

Maksimalna duìna alata 290 mm

Transportne trake za strugotinu integrisane

CAD/CAM softver AlphaCAM standard

Dijagnoza putem modema/teleservice opcija

Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru, MW–GROUP ■ Vesna Milenkovi} ■ ûpi}eva 1/1, 37000 Kru{evac

tel. 037 445 077 ■ fax: 037 445 070 ■ mob: 063 622 906 ■ e-mail: [email protected]

Primeri obra|enih komada

Realizacija nekoliko vrlo

va`nih aktivnosti je obeleìla

prvi kvartal 2008. godine u

Agenciji za drvo:

1) Od 09. do 12. januara

2008. godine, predsednik UO

Agencije za drvo je bio gost

Italijanskog Instituta za spolj-

nu trgovinu ICE u Rimu, na

prezentaciji projekta Regije

Friuli Venezia Giulia i Eurispe-sa “International Desk Italy-South Eastern Europe”, uokviru koga je predstavljen iICE-ov projekat “Logistica perla filiera adriatica del legno”(Logistika za jadranski klasterdrveta), u kome je Srbija od-re|ena kao osnovna zemljapartner u ovom projektu. Uprisustvu velikog broja itali-janskih dràvnih zvani~nika,ambasodora, senatora, pred-stavnika velikih banaka i me-dija, predsednik UO je izraziopunu spremnost Agencije zadrvo za partnerstvom u reali-zaciji ovog projekta.

Tako|e, u okviru boravkau Rimu, predsednik UOAgencije za drvo je posetio isedi{te italijanske nacionalneasocijacije „Federlegno-Arre-

do“ pri ~emu je izraèna

spremnost za budu}u sarad-

nju sa na{im klasterom.

2) Agencija za drvo je, u

okviru zajedni~kog {tanda

{vajcarskog programa SIPPO,

u~estvovala na me|unarod-

nom sajmu „MadeExpo“ u

Milanu od 5. do 9. februara

2008. godine. Na njemu je

predstavila proizvodne pro-

grame preduze}a Toplica Dr-

vo, Unidas i Interholz, pre

svega drvene i drvo-alumini-

jumske prozore i vrata. Na-

stup je bio vrlo uspe{an i u

poslovnom i u promotivnom

smislu.

3) Kao suorganizator 4.

Sabora drvoprera|iva~a Srbi-

je, koji je odràn od 13. do15. marta 2008. godine naTari, ~lanovi Agencije za dr-vo su se uspe{no angaòvalina pripremi i vo|enju nekoli-ko radionica i prezentacija.

4) Agencija za drvo je uSava centru u Beogradu, 28.marta 2008. godine, organi-zovala Regionalnu konferen-ciju o drvnoindustrijskim kla-sterima.

Uz prisustvo oko 90 pred-stavnika preduze}a, organauprave, fakulteta, srednjih{kola, privrednih komora itd.,predstavnici klastera iz Italije,Austrije, Slovenije, Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Make-donije, Crne Gore i Srbije supredstavili stanje stvari, dosa-da{nja iskustva i budu}e pla-nove po pitanju klasterskogudruìvanja u sektoru drvneindustrije, kao i mogu}nostiregionalne saradnje.

Dràvni sekretari MERRRS i MP[V, Jasna Mati} i Dani-lo Golubovi}, kao i direktorUprave za {ume AleksandarVasiljevi}, su istakli vrlo dobruklastersku organizovanostdrvnoindustrijskog sektoraSrbije i njegove velike poten-

88 april 2008.DRVOtehnika 18/2008

Agencija za drvo –

Detalji sa posete italijanskom institutu ICE u Rimu

Detalji sa sajma MadeExpo2008 u Milanu gde su izlagale neke firme, ~lanice Agencije za drvo

AAkkttiivvnnoossttii uu pprrvvoomm kkvvaarrttaalluu 22000088..

cijale, naro~ito u segmentuzna~ajnijeg pove}anja izvoza.

Na kraju Konferencije jejednoglasno donesen zaklju-~ak da se formira regionalnamreà drvnoindustrijskih kla-stera u koju bi bili uklju~eniklasteri iz svih prisutnih ze-malja. Tim povodom je formi-rana radna grupa koja je do-bila zadatak da u narednadva meseca utvrdi principefunkcionisanja i organizova-nja ove mreè. Za predstavni-ka Agencije za Drvo u ovojradnoj grupi je delegirandipl. ing. Rajko Sredanovi}.

5) Ostale aktivnosti:

- pripremljen je dvogodi-{nji program saradnje sa slo-

Kursevi }e se, kao i pro-

{le godine, odràvati u Beo-

gradu u fabrici boja i lakova

DUGA.

- U junu }e se odràvati

stru~ni kursevi iz Su{enja dr-

veta, Povr{inske obrade drve-

ta, Za{tite drveta, Klasiranja

rezane gra|e i Trì{ta briketa

i peleta.

vena~kim klasterom Lesarskigrozd;

- nastavljena je realizacijaprojekta „Inovativno drvno-industrijsko preduze}e“ u tripreduze}a iz klastera;

- pripremljeni su WIFI kur-sevi za 2008. godinu sa slede-}im temama i rasporedomodràvanja:

- Pripremljene su za {tam-

pu dve publikacije:

1) „Metode i tehnike ino-

vativne delatnosti u drvnoin-

dustrijskim preduze}ima“,

autor Ljubi{a Milovi};

2) „Trì{te podova od dr-

veta“, autori Branko Glavo-

nji} i Slavica Petrovi}.

O ovim i svim drugimdetaljima vezanim za radklastera drvoprera|iva~amoète se informisati tele-fonom ili e-mailom. Na istetelefone se moète prijavitii za poha|anje nekog odkurseva ili poru~iti navede-ne publikacije.

Ukoliko èlite da posta-nete novi ~lan Agencije zadrvo, posetite web stranicuwww.agencijazadrvo.co.yupreko koje se moète u~lani-ti on-line. �

april 2008. DRVOtehnika 18/2008 99

Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

[email protected]

– KLASTER DRVOPRERA\IVAÂPI[E: prof. dr Zdravko Popovi}

Klaster je grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane, uklju~uju}i i proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme, unapre|uju poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

Detalji sa Regionalne konferencije o drvnoindustrijskim klasterima u Beogradu, Sava Centar, mart 2008. godine

1.

2.

3.

4.

5.

Naziv kursa

Project management

Internet marketing

Stressmanagement

Ispit

Poseta Austriji

Datum odràvanja

09. do 11.05.2008.

23. do 25.05.2008.

06. do 08.06.2008.

09.06.2008.

27. do 31.10.2008.

Predava~

Ing. Wilma Kovarik

Mag. Horst Krieger

Mag. Renate Rosenegger

Mag. Renate Rosenegger


Kakvu poziciju danas natrì{tu plo~a u na{oj zemljizauzima preduze}e PINOLES,kakva mu je ponuda i koja sumu prodajna mesta, koja jemisija ove firme na srpskomtrì{tu plo~a, da li i kako PI-NOLES ulaè u budu}nost ikakvi su anga`mani ove firmevan trì{ne orijentacije, pita-nja su koja }e, verovatno, in-teresovati na{e ~itaoce, a nanjih su odgovore dali JelenaMladenovi}, produkt mena-dèr za plo~aste repromateri-jale i Stanko Ratkovi}, pro-dukt menadèr za trake u fir-mi PINOLES.

Na{e prvo pitanje je glasi-lo: Kakvu poziciju danas zau-zima Pinoles na trì{tu plo~a?

- Pinoles je firma koja jenastala 1998. godine, a danasbroji 120 zaposlenih i kon-stantno se {iri. Za deset godi-na rada PINOLES je uspeo dazauzme vode}e mesto u pro-daji repromaterijala za izraduname{taja, a u 2007. godini jenastavio kontinuitet najve}eguvoznika repromaterijala.Prema zvani~nim podacimaPrivredne Komore Srbije, PI-NOLES je u 2007. godiniostvario trì{no u~e{}e u uvo-

zu oplemenjene iverice od24%, u~e{}e u ukupnom uvo-zu MDF plo~a od 11%, HDFplo~a od 9%, radnih plo~a7%, ABS traka od 30% i ~ak47% uvoza OSB plo~a…

Ponuda PINOLES-a je do-sta {iroka, bila je na{a konsta-tacija i pitanje.

- Da. PINOLES je distribu-ter firmi Kronospan i

Hranipex i generalni zastup-nik za laminatne podove Kro-noflooring. U ponudi PINO-LES-a nalaze se sirova i ople-menjena iverica, radne plo~e,MDF i HDF plo~e, furniraneplo~e, ABS, melaminske i fur-nirske trake, kao i {iroka pale-ta proizvoda za gra|evinu:OSB plo~e, Velux, Knauf, Au-stroterm, Ursa, Kronodoor…–kaù na{i sagovornici. - Ono{to, pored {irokog asortimanaproizvoda, isti~emo je i {irokizbor dezena i debljina. Takou standardnoj ponudi na la-geru imamo oko 350 dezenakant traka u dimenzijama od22 x 0.5 do 42 x 2, oko 100dekora oplemenjenih plo~a udebljini 18mm, ali i 20 dekorau debljini 10 i 25mm, {to sva-kako nije standardna ponudakod drugih firmi koje se baveovom vrstom posla.

Koja su danas prodajnamesta firme PINOLES, pitalismo Jelenu Mladenovi}.

- Maloprodaja i direkcijapreduze}a PINOLES se nalazeu Ju`nom bulevaru 2, u Beo-gradu. Na{e glavno skladi{tesme{teno je u Novoj Pazovi, adistributivni centar kojim po-krivamo jug Srbije se nalazi uNi{u.Od marta ove godinesmo pro{irili na{ lager u No-voj Pazovi, tako da sada ras-polaèmo sa 6.500m² prosto-ra. Imamo halu na dva nivoasa 1.200 paletnih mesta i sa-mim tim mogu}nost pro{iriva-nja proizvodnih programa imnogo boljeg i efikasnijegservisa. Ono {to moram napo-menuti je da pored frankira-nja robe imamo i sklopljenugovor sa brzom po{tom zaisporuku ABS traka, ~ime brzoi efikasno pokrivamo i naju-daljenija mesta. U Ni{u je na{distributivni centar od2.500m², a u Beogradu malo-prodajni objekat u kojem po-sedujemo najnovije ma{ine ina{im partnerima stojimo nausluzi sa brzom i nadasve kva-litetnom uslugom.

PINOLES –


Da li nam moète re}i ko-ja je misija PINOLES-a na srp-skom trì{tu plo~a, pitali smoStanka Ratkovi}a.

- Jedna od osnovnih ka-rakteristika PINOLES-a, kojanas po na{em mi{ljenju iz-dvaja od konkurencije je dami nismo trgovci u klasi~nomsmislu, ve} servis u {irem zna-~enju - kaè gospodin Ratko-vi}. - To naravno podrazume-va veliki izbor dezena razli~i-tih debljina i razli~itih materi-jala koje drìmo na lageru,mogu}nost frankiranja robekupcu uz povoljne cene iuslove pla}anja, ali i perma-nentnu edukaciju partnera,preno{enje novih tehnologijai modnih trendova, savetova-nje partnera kako da zatvorefinansijsku konstrukciju za iz-gradnju novih objekata i fi-nansiranje biznisa, organizo-vanje stru~nih ekskurzija iku}nih sajmova.

Da li i kako PINOLES ulaèu budu}nost, bilo je narednopitanje za na{e sagovornike.

- PINOLES se trudi da kon-stantno unapre|uje svojstru~ni kadar permanentnomobukom zaposlenih, ali i svo-jih klijenata. Svake godine,PINOLES organizuje stru~nuekskurziju za svoje partnerekako bi se upoznali sa proiz-vodnim procesima, mogu}no-stima i novim idejama fabrika

~ije proizvode koriste. U pro-teklih par godina, PINOLES jeoko 120 svojih partnera upo-znao sa fabrikama Krono-span, Hranipex i Mofa, i ~astnam je {to smo krajem martaorganizovali jo{ jednu eks-kurziju. PINOLES ima jasnu vi-ziju svoga rada i razvoja kojase za sada pokazala kao jakodobra i ostajemo pri njoj, ato je servis i zadovoljstvo na-{ih poslovnih partnera.

Angan`man firme PINO-LES ~esto prevazilazi isklju~i-

vo trì{ne tokove i orijentaci-je, bila je na{a tvrdnja, ali ipitanje za na{e sagovornike.

- Da, trudimo se da po-mognemo razne ustanove iorganizacije. U toku pro{legodine smo opremali Klini~kicentar, Kliniku u Tir{ovoj,Drugu hirur{ku bolnicu, Neu-rologiju, pomogli smo izgrad-nju Hrama Svete Trojice naVra~aru, sponzorisali KK Crve-na Zvezda, odlazak na{ih al-pinista na MonBlan… Svakegodine sponzori{emo odla-

zak par studenata sa [umar-

skog fakulteta na stru~nu

ekskurziju u ê{ku Republiku,

a bili smo i sponzori mladim

arhitekticama “Od-do”… Tre-

ba ista}i da smo pro{le godi-

ne dobili nagradu ProBisnis li-

der u kategoriji srednjih

preduze}a, koju dodeljuju

ProCredit banka i Privredna

komora po aspektu analize

poslovanja – zavr{avaju svoje

izlaganje Jelena Mladenovi} i

Stanko Ratkovi} iz preduze}a

PINOLES. �

– plo~asti materijali od drvetaNa{i sagovornici dipl. ing. Jelena Mladenovi}, produkt manadèr za plo~aste repromaterijale

i dipl.ing. Stanko Ratkovi}, produkt manadèr za trake u preduze}u PINOLES iz Beograda

Sa jedne od stru~nih ekskurzija firme PINOLES u ê{koj

PPIINNOOLLEESS dd..oo..oo..BBeeooggrraadd,, JJuu`nnii bbuulleevvaarr 22

tteell.. ++338811 1111 33008866 339900,, 33008866 339911ee--mmaaiill::ooffffiiccee@@ppiinnoolleess..ccoomm,, wwwwww..ppiinnoolleess..ccoomm


ITALIJANSKA kompanija, Grupa BIESSE S.p.A. sa sedi{tem u Peza-ru, ponosna je {to je 2008. godinu zapo~ela veoma va`nomproslavom – tridesetom godi{njicom poslovanja u Srbiji. Na

doga|aju koji je, tim povodom, odràn 18. i 19. januara u Beo-gradu, u hotelu Admiral, okupilo se vi{e od 100 klju~nih komite-nata iz Srbije i Isto~ne Evrope, predstavnici [umarskog fakultetaiz Beograda, predstavnici nacionalnih i specijalizovanih medija,kao i predstavnici Privredne komore Srbije, Italijanske ambasadeu Beogradu i Italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu ICE.

Uspe{no poslovanje kompanije BIESSE u Srbiji potvrda je pra-vilno odabrane strategije razvoja u Isto~noj Evropi (sa vi{e od52% rasta u 2007. u sektoru proizvodnje ma{ina za obradu drve-ta, u pore|enju sa 2006. godinom) i nastojanja ove firme da odr-ì lidersko mesto na svetskom trì{tu.

Na proslavi u beogradskom hotelu Admiral dodeljena su pri-godna priznanja ve}em broju proizvo|a~a name{taja i odrànaje konferencija za {tampu na kojoj je govorio @eljko Studena, ko-mercijalni direktor BIESSE za Isto~nu Evropu.

– Povod za dana{nje okupljanje je jasan: 30 godina prisustvaBIESSE u Srbiji. Jo{ 1978. godine potpisali smo sa knjaèva~kom

fabrikom 25. maj, dana{nja TINA, ugovor o isporuci CNC ma{ine– rekao je gospodin Studen pozdravljaju}i prisutne.

BIESSE je italijanska kompanija, sa sedi{tem u Pezaru. Osno-vana je kao porodi~na manufaktura od strane \ankarla Selcija1969. godine. Danas je BIESSE u top 3 u svetu u proizvodnji ma-{ina za obradu drveta, stakla i kamena.

BIESSE Group distribuira svoje proizvode putem poslovnicai 18 ovla{}enih saradnika koji se nalaze na strate{kim trì{tima,pri ~emu saradnici i filijale garantuju specijalnu post-prodajnupodr{ku klijentima i istovremeno sprovode istraìvanje trì{ta ucilju razvoja novih proizvoda. BIESSE Grupa ima preko 2.300 za-poslenih u svojim najve}im centrima za proizvodnju u gradovi-ma Pezaro, Novafeltria, Alcate Brianca, Bergamo, Torino, Rave-na, Bangalore i 26 predstavni{tva u Evropi, Severnoj Americi,Aziji i Australiji. Grupa tako|e ima vi{e od 300 distributera iagenata koji pokrivaju vi{e od 100 zemalja sveta.

– Akcenat u Srbiji stavljamo na proizvodnju ma{ina i opre-me za obradu drveta i sa tim programom smo apsolutni liderina ovom trì{tu. Preko 300 ma{ina BIESSE u ovom trenutku ra-di u 97 srpskih firmi koje se bave proizvodnjom name{taja – is-takao je gospodin @eljko Studen. – Opremili smo ma{inama i opremom fabrike po~ev od najve}ih, pa do malih preduze}akoja tek ulaze u biznis. Svi znate da je srpska industrija name-{taja doìvela potpunu poslovnu ekspanziju u poslednjih 10 go-dina. Otkri}u vam jedan podatak na koji sam, kao neko ko je ro|en, odrastao i {kolovao se u ovoj zemlji, posebno pono-san: industrija name{taja Srbije na rang listama koje smo na-pravili nije na 105. 85. ili 65. mestu. Srpska industrija name{ta-ja je prva u svetu gledano sa aspekta nivoa investicija u opre-mu BIESSE po glavi stanovnika… Naime, srpska industrija na-me{taja mese~no investira jedan milion eura u opremu BIESSE,dok je nivo investicija u Italiji ~etiri miliona eura mese~no. Do-zvolite da podsetim da Srbija ima osam puta manje stanovnikanego Italija. Dakle, nivo per capita investicija dvostruko je ve}inego na domicilnom trì{tu BIESSE, {to je podatak za apsolutnirespekt na globalnom nivou – objasnio je direktor Studen.

– Uz sve to, najve}i projekat BIESSE u centralnom delu Evro-pe u 2007. godini realizovan je ba{ ovde, u Srbiji. Zato se poseb-no zahvaljujem firmi Formi Ideale na ukazanom poverenju i raz-voju partnerskih odnosa sa kompanijom BIESSE. Jo{ jedan kurio-zitet vezan je za poslovanje industrije name{taja Srbije. Upravo

30 GODINA

Detalji sa dodele priznanja proizvo|a~ima name{taja povodom 30 godina BIESSE u Srbiji

@eljko Studen,

komercijalni direktor BIESSE

za Isto~nu Evropu

je ovde prvi put u svetu realizovan operativni lizing ma{ine zaproizvodnju name{taja, i to tako|e uz u~e{}e kompanije BIESSE.

Kako bi se obezbedio dalji razvoj industrije name{taja u Sr-biji, BIESSE preko svojih distributera Top Tech Woodworking,Total Groupe Consultinge i Este Team stoji na raspolaganju kli-jentima sa vi{e od 40 zaposlenih. Sa druge strane, stalno obo-ga}ujemo i elemente na{eg identiteta i prisustva u Srbiji. 15osoba iz servisne slu`be odgovara na zahteve klijenata u rokuod 24 ~asa, a u septembru pro{le godine organizovali smo ku}-ni sajam Open House – Made in BIESSE u Kragujevcu na 1600kvadratnih metara izlo`benog prostora. Ovaj ku}ni sajam po-sta}e tradicionalan. I ove godine Kragujevac }e biti njegov do-ma}in – rekao je @eljko Studen.

Pored ovih aspekata, BIESSE se odgovorno odnosi i pre-ma budu}nosti industrije name{taja Srbije. Jedna ovakva pri-vreda, u kojoj je privatna inicijativa doìvela ekspanziju po-slednjih 10 godine, ima neograni~en kapacitet i potrebe zanovim idejama i kadrovima.

U saradnji sa [umarskim fakultetom Univerziteta u BeograduBIESSE ulaè u razvoj novih inènjera. Prole}a ove godine pri fa-kultetu }e zaìveti stalni kabinet za praksu opremljen najsavre-menijim CNC ma{inama koje }e BIESSE u kontinuitetu nadogra-|ivati i menjati novim tehnologijama, kako bi kabinet uvek biou skladu sa najsavremenijim svetskim trendovima. Budu}i inè-njeri bili su i bi}e gosti BIESSE u Italiji kroz studijske posete, a po-mo}i }emo i grupi najuspe{nijih studenata [umarskog fakultetada svoje radove izloè na prole}nom sajmu u Milanu. Tako|e,uru~i}emo [umarskom fakultetu finansijsku donaciju namenje-nu unapre|enju prakse studenata. Na{em prvom komitentu,kompaniji TINA uru~i}emo specijalnu plaketu, a svima sa kojimasamo poslovali u prethodnih 30 godina dodeli}emo prigodne za-hvalnice – rekao je Studen.

– Srpska industrija name{taja je u najteìm mogu}im uslovi-ma, sa stanovi{ta grupe BIESSE, postigla najbolje rezultate u sve-tu. Koriste}i na{u tehnologiju, mnoge ovde prisutne firme otva-raju vrata inostranih trì{ta. Na{a kompanija, koja je u 2007. go-

dini u Isto~noj Evropi u domenu ma{ina za obradu drveta ostva-

rila rast od 52% u odnosu na 2006. godinu, to prepoznaje i ceni.

Poslovna ekspanzija koja neminovno predstoji srpskim proizvo-

|a~ima name{taja traì punu saradnju proizvo|a~a name{taja i

onih koji obezbe|uju opremu. Stoga su poslovni planovi BIESSE

za 2008. godinu usmereni ka tome da se proizvo|a~ima name-

{taja na trì{tu Srbije pruì sva mogu}a podr{ka, po~ev od razvo-

ja tehnologije, preko projektovanja, do inènjeringa i konsaltin-

ga. Zajedni~kim radom posti}i }emo da srpski name{taj postane

u potpunosti kompetitivan na svetskim trì{tima. Energija, zna-

nje i razvojni potencijal koji ova zemlja, njena industrija name-

{taja i kadrovska baza imaju, sigurno mogu dovesti do toga da

Srbija postane regionalni lider u ovoj oblasti – rekao je na kraju

svog izlaganja gospodin @eljko Studen. �

Za sve informacije molimo obratite se:

BBIIEESSSSEE SS..pp..AA.. ·· VViiaa ddeellllaa MMeeccccaanniiccaa,, 1166 6611110000 PPeessaarroo ((PPUU)) IIttaallyy ·· tteell.. ++3399 00772211 443399338844 ·· ffaaxx.. ++3399 00772211 443399442244TTOOPP TTEECCHH WWOOOODDWWOORRKKIINNGG dd..oo..oo.. ·· KKnneezzaa MMiilloo{{aa 2255,, 1111000000 BBeeooggrraadd,, RReeppuubblliikkaa SSrrbbiijjaatteell.. ++338811 1111 33006655 661144,, 33662299 008866 ·· ffaaxx.. ++338811 1111 33006655 661166 ·· wwwwww..ttoopptteecchh..ccoo..yyuu ·· ee--mmaaiill:: ooffffiiccee@@ttoopptteecchh..ccoo..yyuu

BIESSE U SRBIJI

Detalji sa sve~anosti u hotelu ADMIRAL u Beogradu

gde je proslavljeno 30 godina rada BIESSE u Srbiji


ISTAMBUL – Turska raspolaè sa pre-ko 20 miliona hektara {umskih povr{ina iveliki je izvoznik rezane gra|e i drvnihpoluproizvoda, ali i drugih finalnih pro-izvoda poput gra|evinske stolarije, aujedno je i veliki proizvo|a~ papira. Pre-ma podacima sredi{njeg turskog udruè-nja proizvo|a~a name{taja (MOSDER),tokom 2007. godine sektorski izvoz na-me{taja prema{io je milijardu dolara, {topredstavlja jedan procenat celokupnogizvoza dràve, dok sa drugim proizvodi-ma od drveta ~ini 3% od ukupnog tur-skog izvoza, budu}i da Turska izvozi ro-bu u vrednosti oko 100 milijardi dolara.

Proizvodi od drveta se plasiraju u 110zamalja, a najvi{e, skoro 60% izvoza seplasira u Evropu. U odnosu na velike iz-voznike poput Kine ili Italije, to je vi{e-struko manji izvoz, mada ~lanovi udruè-nja isti~u da su jako zadovoljni ostvara-nim i ponosni su na ~injenicu da izvoz izgodine u godinu raste. Vaàn je i poten-cijal doma}eg trì{ta koje apsorbuje ve}i-nu doma}e proizvodnje name{taja {to jerazumljivo s obzirom na mnogoljudnost(vi{e od 70 miliona stanovnika). To suohrabruju}e ~injenice za proizvo|a~e na-me{taja i za turske vlasti, ali sektor na-me{taja u Turskoj ima i neka ozbiljnaograni~enja.

Otvoreno o problemima

Potpredsednik spomenutog udruè-nja proizvo|a~a name{taja Ali Ozkan jetokom proteklog sajma name{taja uIstambulu izjavio da se turska industrijaname{taja suo~ava sa dva glavna proble-ma: za{titom intelektualnog vlasni{tva iproizvodnjom name{taja po piratskomdizajnu. Tako|e je nagla{en problem ne-dovoljnog ulaganja u inovativni dizajnproizvoda, {to je ve} deo strategije za re-{avanje problema i na tome }e se inten-

zivno raditi u narednom periodu. Neslu-`beno se saznaje da }e se osim spomenu-tih problema turski namje{tajci moratisuo~iti sa revizijom proizvodnih uslova saaspekta za{tite okoline i zdravlja radnikau proizvodnji.

MOSDER okuplja 27 vode}ih proizvo-|a~a name{taja koji ~ine 65% proizvod-nje name{taja u Turskoj. Udruènje je~lan EFIC-a (evropskog udruènja proiz-vo|a~a name{taja) iako Turska jo{ nije~lan EU. Ovo je dobar primer ja~anja sve-sti i suo~avanja sa otvorenim pitanjimajer evropska udruènja u svojim ciljevimaproklamuju za{titu intelektualne svojinei dru{tveno odgovornu proizvodnju. Toje zapravo oblik borbe koju su nametnulivode}i evropski industrijalci kako bi se zazelenim stolom suprotstavili direktnojkonkurenciji sa piratskim proizvodima izKine, a donedavno i iz Turske. Naime, sviu Turskoj su godinama znali da se proiz-vodi name{taj prema kopiranom dizajnu,ve}inom talijanskih i nema~kih proizvo-|a~a. Poznato je da su u tekstilnoj indu-striji la`ne La Costa majice dolazile upra-vo iz Istambula i to godinama pre nego{to je to pitanje postavljeno na nivouvlada zainteresovanih dràva

Ako Turska èli u EU, mora se bezuvijanja suo~iti sa svojom otvorenom ra-nom. Poznato je da ste u turskim fabri-kama moglo kupiti fotelju kultnog B&Bili komade name{taja izra|ene premaitalijanskoj {koli dizajna. Naravno, svesu to bili plagijati i upravo je na takvojvesti proizvodnje delimi~no osnaìlaturska industrija name{taja. Javnim ras-pravama o ovoj delikatnoj temi, uz ve}istepen transparentnosti, postiè se ve}adru{tvena odgovornost poslovanja. Nijefer staviti tu|u markicu na svoj proiz-vod, pogotovo ako sa istim deli{ stolicuu strukovnom udruènju. �

Nema ulaska u EU bez ozbiljnih reformi u turskojindustriji name{taja

Turska se suo~ava sa plagiranjem

dizajna name{tajaPI[E: Marijan Kavran

I pored neizvesnog datuma ulaska u EU, Turska je otpo~ela deo svog

trì{nog prilago|avanja postavljanjem pitanja o za{titi autorskih prava

i revizijom odnosa prema za{titi okoline kao i ostalih proizvodnih

uslova u industriji name{taja.

Javno se govori i o potrebi ulaganja u vlastiti dizajn,

a sa istim problemom se suo~ava ve}ina zemalja u jugoisto~noj Evropi.

Preu

zeto

iz ~

asop

isa

DRV

O-N

AM

JE[T

AJ,

Zag

reb


SKUP proizvo|a~a i pre-ra|iva~a drveta, proizvo-|a~a name{taja, ma{ina i

pomo}nih materijala za drv-nu industriju, kao i jednogbroja srednjo{kolskih i uni-verzitetskih profosora drvnestruke, zatim predstavnikainteresno organizovanih gru-pacija i privrednih komoraodràn je od 13. do 16. mar-ta 2008. godine u hoteluOMORIKA na Tari. Bio je to4. SABOR DRVOPRERA\IVA-Â Srbije.

Po broju u~esnika, po ra-znovrsnosti tema o kojima jerazgovarano, po razli~itostiformi aktivnosti na skupu,kao i po prate}im edukativ-no-informativnim sadràjimai komercijalnim prezentacija-ma, ovaj SABOR je, svakako,jedan od najzapaènijih i sa-dràjno najatraktivnijih sku-pova delatnika iz reprokom-pleksa drvne industrije i {u-marstva Srbije, a koji se godi-{nje organizuje, evo, ~etvrtiput zaredom. Istina, ove go-dine se na SABORU DRVO-PRERA\IVAÂ okupilo ne{tomanje privrednika nego naprethodna dva, ali to, premami{ljenju organizatora, neumanjuje zna~aj ovog skupa.

Podse}amo, na prvomSABORU je u~estvovalo 216,na drugom 270, a pro{le go-dina, na tre}em SABORU seokupilo 242 privrednika istru~njaka iz oblasti preradedrveta i proizvodnje name-{taja. Ove godine je registro-vano 219 u~esnika 4. SABO-RA DRVOPRERA\IVAÂ, alije zapaèno da jedan brojprivrednika, kao i srednjo-{kolskih profesora izbegavaregistraciju, verovatno da biizbegli obaveze kotizacije.

Zna~aj okupljanja drvo-preradjiva~a i predstavnikadrugih delatnosti, koje su ve-zane za ovu bran{u, prepo-

znala je i Vlada Republike Sr-bije. Razumevanje tog zna~a-ja iskazano je prisustvom go-spodina Boìdara \eli}a, pot-predsednika Vlade RS i nje-govim aktivnim u~es}em uraspravi o jednoj od najva-`nijih tema dnevnog reda:Problemi i perspektive prera-de drveta, proizvodnje na-mastaja i primene drveta ugraditeljstvu.

Kao i prethodna tri, 4.SABOR je organizovalo Izda-va~ko preduzece EKO pressBlagojevi}, osniva~ i izdava~~asopisa DRVO-tehnika. Suor-ganizator SABORA je Agenci-ja za drvo–klaster drvoprera-

|iva~a, a aktivno u~e{}e u fa-zi pripreme i organizacijeovog skupa imao je i jedanbroj privrednika kao i nekoli-ko profesora sa [umarskogfakulteta iz Beograda.

Treba re}i da je i ovaj SA-BOR imao internacionalni ka-rakter, jer pored privrednikaiz Srbije na ovom skupu jezapaèno u~e{}e privrednikaiz BiH i Republike Srpske, za-tim Hrvatske, Slovenije, Au-strije, [vedske i Rumunije.

Tako|e, treba re}i da jenakon jednostranog progla-{enja nezavisnosti Kosova idoga|aja koji su usledili po-sle toga, jedan broj ve} na-javljenih, sa àljenjem, otka-zao svoje u~e{}e na ovomskupu privrednika. Radi togaje i program rada 4. SABO-RA unekoliko izmenjen, aorganizator se nada da }ecentralna rasprava na nared-nom skupu ove vrste biti po-sve}ena regionalnoj saradnjiu oblasti {umarstva i prera-de drveta.

Kao i tokom prethodihskupova ove vrste i na ovomSABORU aktivnosti su se od-

Detalji sa plenarnog skupa 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije

[tand organizatora

4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ SrbijePredsedni{tvo 4. SABORA DOPRERA\IVAÂ

Dr Vojislav Kujundì}, Petar Baji} i Miroslav Mare{

ODR@AN4. SABOR PI[E: dip. ing. Dobrivoje Gavovi}

44.. SSAABBOORR DDRRVVOOPPRREERRAA\\IIVVAAÂA SSRRBBIIJJEE


vijale kroz nekoliko oblikarada. Teme od zna~aja za sveu~esnike razmatrane su naplenarnim sednicama, dok suteme od interesa za manjibroj u~esnika razmatrane umanjim grupama – radionica-ma. Prezentacije komercijal-nog karaktera obavljane su usali za plenarne sednice (pozavr{etku rasprava po utvr-|enim temama), a u holu ho-tela gde je desetak firmi ima-lo svoj informativni pult, od-vijala se ìva poslovna komu-nikacija.

Prvi dan rada 4. SABORA

êtvrti sabor drvoprera|i-va~a Srbije po~eo je plenar-nom sednicom 13.03.2008.godine u popodnevnim ~aso-vima. Skup je otvorio mr Dra-

gojlo Blagojevi}, izraziv{i na-du i o~ekivanje da }e radovog SABORA predstavljatinastavak uspe{nog rada pret-hodnih tri i da }e biti podre-|en ostvarivanju ciljeva kojisu utvr|eni jo{ na Prvom sa-boru: implementiranje upraksu savremenih oblika po-slovnog povezivanja i proiz-vodne saradnje, marketinga itrì{nog komuniciranja,

usmerenih na pove}avanjeobima i kvaliteta proizvidnje,ve}eg zapo{ljavanja i tehni~-ke opremljenostiih, pove}a-vanja produktivnosti rada, uzporast izvoza i unapre|ivanjaekonomi~nosti pojedina~nihprivrednih subjekata, ekono-mije u {irem smislu i standar-da gra|ana. SABOR je podsti-caj razvoju i ima tendencijuda postane tradicionalna ma-

nifestacija na kojoj bi se inici-rala i re{avala klju~na pitanjastruke, rekao je Blagojevi}.Na njegov predlog u radnopredsedni{tvo plenarnih sed-nica SABORA izabrani su:dipl. ing. Petar Baji}, ESTIA izZemuna; dr Vijislav Kujun-dì}, LKV CENTAR Beograd idipl. ing. Miroslav Mare{, Za-jednica srednjeg stru~nogobrazovanja.

Na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ Srbije u~estvovalo 219 privrednika, od ~ega 17 iz {est zemalja u okruènju. Centralnoj raspravi SABORA ~ija je tema glasila: Problemi i perspektive prerade drveta, proizvodnje name{taja i primene drveta u graditeljstvu prisustvovao i potpredsednik Vlade Republike Srbije Boìdar \eli}.

Kroz dosada{nju praksu definisani su ciljevi sabora, a to su: briga o sirovini i uticaj na sva pitanja vezana za sirovinu, njeno obnavljanje, za{tita i racionalno kori{}enje, zatim ve}i nivo tehnolo{ke opremljenosti i finalizacije u preradi drveta i proizvodnji name{taja, razvoj savremenih oblika udruìvanja, saradnja, marketing i trì{no komuniciranje, ve}a produktivnost, ve}a zaposlenost i svakako ve}a proizvodnja i izvoz.

Detalji sa plenarnog skupa 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije

DRVOPRERA\IVAÂ Srbije


Foto

gra

fije

: Sr

|an

Pej

ovi

}


Prva plenarna sednica jenastavljena raspravom na te-mu: Tehni~ka opremljenostkao faktor ograni~enja razvo-ja drvne industrije Srbije, gdeje uvodnu re~ imao dipl. ing.Ra{o Mili}, sekretar Udruè-nja {umarstva, drvne industri-je, celuloze i papira pri Pri-vrednoj komori Srbije. Prisut-ne je upoznao sa najnovijimpodacima o stanju u {umar-stvu, preradi drveta i proiz-vodnji name{taja u 2007. go-dini, uz prikaz uporednih po-dataka prema 2006. godini,kao i o tendencijama daljih

kretanja. Ilustrovani numeri~-ki podaci (u apsolutnim i re-lativnim vrednostima) ube-dljivo pokazuju da se drvnaindustrija oporavlja, prven-stveno radom malih i srednjihpreduze}a. Iako su ona, da-nas, nosioci proizvodnje i iz-voza, postoje}e stanje u drv-noj industriji Srbije neodrìvoje na duì rok. Zbog toga, asaglasno zaklju~cima sa pret-hodnih sabora, na ovom Sa-boru moramo osnaìti na{aopredeljenja da efikasnije po-dièmo tehni~ku opremlje-nost, da vi{e radimo na speci-

rentnosti na trì{tu, uspe{ni-

jem izvozu i sticanju profita –

naglasio je Ra{o Mili}. U okvi-

ru iste, prve, ta~ke dnevnog

reda, mr Zoran \uri{i} sa [u-

marskog fakulteta iz Beogra-

jalizaciji proizvodnje, me|u-

sobnom povezivanju i podeli

poslova, {to }e doprinositi

podizanju kvaliteta i dizajna

proizvoda, sniàvanju tro{ko-

va rada i poslovanja, konku-

Detalji sa 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije

Za govornicom 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije

Veljko Stoisavljevi}, Aleksandar \or|evi},

dr Vojislav Kujundì} i Gradimir Simijonovi}

Centralna ta~ka 4. SABORA bila je plenarna rasprava natemu: Problemi i perspektive prerade drveta, proizvodnjename{taja i upotrebe drveta u graditeljstvu, a uvodnu re~ jeimao potpredsednik Vlade RS Boìdar \eli}, koji je istakao da jenjegov dolazak na SABOR nastavak uspe{no uspostavljenog di-jaloga sa drvoprera|iva~ima sa Prvog samita izvoznikaodrànog po~etkom novembra pro{le godine, preko sektorskesednice Vlade, PKS i preduze}a iz ovog sektora. U svom izlaga-nju, gospodin Boìdar \eli} je naglasio da je va`no da se radina pove}anju izvoza te da je izvoz merilo privrednog uspehana{e zemlje. On je ukazao da drvna industija predstavlja re-spektabilan deo privrede Srbije i da ima veliku izvoznu {ansu.Potpredednik Vlade je ukazao da ~ak 98,7% svih preduze}a izgrane ~ine mala i srednja preduze}a te da je neophodno njiho-vo ukrupnjavanje i specijalizacija.

Boìdar \eli}, je potom izloìo mere koje je Vlada usvojila uproteklih nekoliko meseci i predstavio mere koje se pripremajuu okviru Strategije pove}anja izvoza Srbije. Najavio jeprezentaciju Strategije kao i veliki Samit preduzetnika Srbijekoji }e biti odràn u Sava Centru 16. aprila ove godine.

Nakon toga je o poloàju {umarstva, proizvodnji drveta ipo{umljavanju kao i o problemima u ovoj oblasti govorio ze-menik generalnog direktora JP Srbija{ume, gospodin VeljkoStoisavljevi}, a Ra{o Mili}, predstavnik Privredne komoreSrbije, je ukazao da je proizvodnja u drvnoj industriji u Srbijizna~ajno manja od potencijala. On je, tako|e, istakao da seizvozom finalnog proizvoda stvara sedam puta ve}a dodatavrednost od izvoza trupaca, pa je, s tim u vezi, neophodnostimulisati izvoz proizvoda sa vi{om dodatom vredno{}u.

Aleksandar \or|evi}, vlasnik i direktor preduze}a PINOLESje govorio u ime jo{ ~etiri preduze}a, a u vrlo konstuktivnomizlaganju je naglasio 11 problema sa kojima se suo~ava drvnainstustrija. Prvo je visok cenzus (200.000 evra) za sticanje uslo-va za uvoz opreme po carinskoj stopi od 1%; zatim neravno-pravan status doma}ih i stranih investicija; a slede lo{ sistemizdavanja transportnih dozvola (neke transportne dozvole seizdaju i na crno); lo{a sirovinska osnova (potreba za proizvod-njom repromaterijala); nedostatak subvencija za sertifikaciju iuvo|enje informacionih sistema koji su veoma skupi; ne-dostatak kadrova; rigorozne mere kod uvoza radi izvoza; ne-dovoljna podr{ka nastupu doma}ih preduze}a na sajmovima uinostranstvu; nedovoljna sredstva za osiguranje poslova; skupikrediti; i na kraju, ali po va`nosti u vrhu, nepostojanje



Potpredsednik Vlade Republike Srbije Boìdar \eli} u~estvovao u radu 4. Sabora drvoprera|iva~a Srbije

da je izneo ocene da su, ne-

kad, velika preduze}a u drvoj

industriji Srbije propala i da je

preovla|uju}i broj dana{njih

malih preduze}a nastao pre-

rastanjem iz zanatskih radnji.

Njihova niska tehni~ka opre-

mljenost i navika da svako za

sebe traì parcijalna re{enja

za brojne probleme, koji su

kod svih prisutni, bitni su

ograni~avaju}i faktori za brè

osvajanje proizvodnje ~iji pro-izvodi mogu biti konkurentnina trì{tu {irih prostora.

Prevelika kupovina polov-ne opreme u inostranstvudoprinela je oìvljavanju do-

ma}e proizvodnje i izvoza, ali

je i odloìla modernizaciju

doma}e industrije, uz istovre-

meno pomaganje inostranim

proizvo|a~ima da ubrzanije

ulaù u svoje dalje usavr{ava-


Izvoz merilo privrednog uspeha

Detalji sa 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije

Strategije razvoja drvne industrije. \or|evi} je, u svom izlaga-nju, predloìo zadràvanje postoje}e carine na uvoz name{taja iu narednom periodu. Zatim je govorio Gradimir Simijonovi},vlasnik i direktor preduze}a TOPLICA DRVO, istakav{i da je us-vajanje Strategije pove}anja izvoza Srbije, zakasnilo. On je do-dao da je pored strategije na makro nivou, potrebno idono{enje strategija na nivou samih preduze}a, ~ime je ukazaona nedovoljan kvalitet menad`menta i u preduze}ima.Simijonovi} je naglasio i va`nost usvajanja potrebnih izvoznihsertifikata i uvo|enja sistema kvaliteta u preduze}ima.

Dr Vojislav Kujundì}, vlasnik preduze}a LKV Centar, je po-hvalio rad Agencije za drvo, klastera u oblasti drvne industrije iukazao na potencijale (proizvodne i stru~ne) drvne industrije ucelini. Kao i predhodni u~esnici u raspravi, istakao je zna~ajdono{enja odgovaraju}ih propisa i usvajanja standarda.

Petar Baji}, vlasnik i direktor firme ESTIA je naglasiova`nost aktivnosti koje se sprovode i u samim preduze}ima,kao i to da je za uspe{an nastup na trì{tu neophodnopobolj{ati kvalitet i dizajn samih proizvoda. Na makro nivou,on je uputio na potrebu smanjenja javne potro{nje, efikasni-jeg rada dràvne administracije i ukazao na postojanje nelo-jalne konkurencije.

\or|e Cvetkovi} i \or|e Pejakovi}, iz [umskog gazdinstvaSremska Mitrovica, govorili su o za{titi prirodnih dobara injenom uticaju na eko sisteme. Nagla{eno je da postoji potrebapreispitivanja opravdanosti za{tite velikih teritorija pod {umomod strane Ministarstva za za{titu ìvotne sredine.

U potonjoj diskusiji Ksenija Stoj~i} iz Instituta za standard-izaciju je obavestila u~esnike SABORA da je u Institutu zapo~etproces trasformacije, ali je, pri tome, naglasila da u Institutu nepostoje dovoljni kapaciteti (mali broj zaposlenih i lo{a starosnastruktura).

Na kraju diskusije potpredsednik Vlade RS \eli} je istakaoda je u preradi drveta i proizvodnji name{taja klju~no pitanjekako obezbediti najve}u dodatu vrednost. U tom smislu \eli} jenajavio aktivnu ulogu dràve, pre svega, kroz dono{enje odgo-varaju}ih propisa. On je najavio dalje korake u stvaranju po-voljnijeg poreskog sistema i to kroz smanjenje direktnih, apove}anje indirektnih poreza. Potrebno je, tako|e, preispitatiopravdanost visokog stepena za{tite {uma i zapo~eti rad naStrategiji razvoja {umarstva i drvne industrije. \eli} je istakaoda je kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruìvanju EU dogov-oreno da se za{tita u ovoj oblasti zadrì jo{ {est godina nakonpo~etka primene Sporazuma. Planirano je da se u naredne trigodine privede kraju reforma u oblasti standardizacije. Bilokakva Vlada RS da se formira posle izbora, ona mora imati kon-tinuitet u klju~nim pitanjima na{e zemlje, posebno u privredi{to }e, veruje, istakao je \eli}, imati pozitivne pomake i u sek-toru prerade drveta i proizvodnje name{taja. �


nje, {to prouzrokuje sve ve}ena{e tehni~ko zaostajanje, is-takao je \uri{i}. Svoja zapa-ànja i ocene o tome ilustro-vao je brojnim podacima iprimerima, ukazuju}i na ne-minovnost promena koje naso~ekuju u primarnoj i final-noj preradi drveta, uz suge-stije {ta SABOR treba da staviu svoje zaklju~ke i {ta pri-vrednici treba prioritetno dapreduzimaju u tom pravcu.

Uvodni~ar za drugu temuprvog dana rada SABORA bioje gospodin Bratislav ^krki},direktor firme TOP-TECH ko-ja je na trì{tu Srbije zastup-

nik i distributer italijanskekompanije BIESSE. Tema jebila: GRUPA BIESSE i obrazo-vanje kadrova za uvo|enjevisoke tehnologije u drvnuindustriju. ^krki} je informi-sao prisutne da ova grupacijaprodaje ma{ine i opremu zaobradu drveta, stakla i kame-na u stotinak zemalja sveta.Zatim je izloìo njihovu po-slovnu politiku, bitno razli~i-tu od konkurencije. Oni, po-red prodaje ma{ina i opreme,nude specifi~nu stru~nu obu-ku kadrova na na~in da budusigurni da }e se njihova opre-ma koristiti pravilno i pro-duktivno. U tom cilju, sprem-

ni su da finansiraju u nekoli-ko mini-centara za obuku,kakav ve} imaju pri Tehni~koj{koli u Zemunu. Najavili suda o tome razgovaraju i sa[umarskim fakultetom, kakobi osnovali obrazovni centarza stru~nu obuku studenata,ali i zaposlenih u privredi.

Kompanija BIESSE je bilaGENERALNI SPONZOR 4. SA-BORA DRVOPRERA\IVAÂSrbije.

Drugi dan rada 4.SABORA

Druga plenerna sednicau~esnika 4. SABORA DRVO-PRERA\IVAÂ Srbije odrànaje u prepodnevnom delu dru-gog radnog dana. Prvi je go-vorio dr Zdravko Popovi},profesor na [umarskom fa-kultetu u Beogradu na temu:Novi projekti Agencije za dr-vo–klaster drvoprera|iva~a.Istakao je da Agencija postojitek 2,5 godine i da je osno-vana u duhu zaklju~aka saPrvog sabora, odrànog2005. godine na Zlatiboru.Osnivanje i njene aktivnostipodràva Ministarstvo eko-nomije i regionalnog razvoja.Od prvih 18 osniva~a, Agen-cija za drvo je dostigla brojod 103 ~lana, sa oko 4500 za-poslenih. Otvorena je za pri-manje i novih ~lanova.

Dr Popovi} je zatim upo-znao prisutne sa aktivnosti-ma koje je Agencija za drvodo sada sprovela: od organi-zovanja tematskih skupova,formiranja stru~nih odbora ipododbora za razradu va-`nih pitanja struke, prekou~e{}a na{ih predstavnika nastu~nim skupovima i sajmovi-ma u zemlji i inostranstvu,

objedinjavanja poslova uvozai izvoza za ~lanice, do preuzi-manja uloge organizatoraRegionalne konferencije drv-noindustrijskih klastera Bal-kana i iz nekih drugih zema-lja. Konferencija je odràna28. marta 2008. u beograd-skom Sava centru.

Nakon toga je Rajko Sre-danovi} upoznao skup o do-sada{njim aktivnostimaAgencije za drvo na organi-zovanju kurseva za stru~nuobuku kadrova iz preduze}a,o daljim planovima u tompravcu, o planu da se u 20preduze}a implementira pi-lot-projekat Inovativno drv-noindustrijsko preduze}e, na-meri Agencije da pokreneaktivnost radi osnivanja do-ma}e ku}e za obavljanje po-slova sertifikovanja i o aktiv-nostima na izdavanju stru~neliterature.

U nastavku rada, do 12~asova, odràno je pet ko-mercijalno-instruktivnih pre-zentacija. O programu radafirme TARKETT i projektuproizvodnje vi{eslojnog par-keta u Srbiji govorili su diplo-mirani inènjeri Nenad Vuka-dinov, Predrag Cveti} i Mi}oSimiki}, iz firme TARKETT,svetskog lidera u proizvoda-nji podnih obloga. Izneli sunajbitnije podatke o najve}ojevropskoj fabrici vi{eslojnog ifinalno obra|enog parketa,izgra|enoj u Ba~koj Palanci,o konstantnom rastu njeneproizvodnje i izvoza, njenimplanovima daljeg razvoja io~ekivanom pro{irivanju po-slovne saradnje sa doma}impartnerima. Poziv ostajeotvoren za sve koji su sprem-ni da rade po evropskimstandardima, uz garanciju da

U holu hotela je uvek bilo ìvo, a desetak firmi je imalo informativni pult


Viktor Radulovi}, dr Zdravko Popovi},

Vjekoslav Ribarevi} i Bratislav ^krki}



}e imati urednu naplatu svo-jih isporuka. Uzorkci parketaiz proizvodnog programaTARKETT-a i prospekti ovefirme, kaja je bila POKROVI-TELJ 4. SABORA, bili su izlo-èni u holu hotela.

Zatim je govorila gospo-|a Kamila Wibberg iz [ved-ske firme BECKER ACROMA.Izloìla je koji propisi vaè uEU o za{titi ìvotne sredine,kada se ti~e primene isparlji-vih organskih jedinjenja. Uzto, dala je korisne sugestijena{im proizvo|a~ima name-{taja kako da zapo~nu blago-vremene pripreme za prime-nu VOC-s direktive, da bi bilipotpuno spremni da izvozesvoj name{taj, ~im budu ot-klonjene postoje}e barijereza uklju~ivanje Srbije u EU.

Tre}u prezentaciju imaoje dipl. ing. Vjekoslav Ribare-vi} iz firme STON-ING iz Za-greba na temu: Termi~ka mo-difikacija drveta – energetskepretpostavke i ekolo{ke po-sledice. U kratkim crtama jeizloìo su{tinu novog postup-ka termi~ke obrade drveta,koja su ulaganja za to po-trebna, podru~ja primene ta-kvog drveta i uputio je pozivzainteresovanima na sarad-nju. U holu hotela, gde je fir-ma STONING imala info pult,mogli su se videti uzorci takoobra|enog drveta i dobitidopunska obave{tenja.

U ~etvrtom terminu zaprezentacije prisutni su, uokviru nazna~ene teme: Fi-nansiranje izvoznih poslova,osiguranje naplate izvoznihpotraìvanja i poslovi fakto-ringa, imali priliku da ~ujuveoma instruktivna izlaganjagospode Viktora Radulovi}a iDanila ]irkovi}a, AOFI Beo-

grad o prednostima saradnjedrvoprera|iva~a i proizvo|a-~a name{taja sa ovom dràv-nom institucijom, specijalizo-vanom za pruànje finansij-skih usluga izvoznicima.

Na kraju dela odre|enogza prezentacije, gospodin Ot-to Ostrom, regionalni mena-dèr firme BECKER ACROMA,predstavio je paletu vodora-zredivih lakova za enterijerei eksterijere, uz propratnokomentarisanje vaè}ihevropskih propisa i tendenci-ja u razvoju sredstava koja seprimenjuju pri zavr{noj obra-di drveta. Osim toga, u holuhotela je predstavnik SC Bec-ker Acroma Balkan, iz Temi-{vara, gospodin Nikola Sun-da} imao info pult sa uzorci-ma boja i lakova i pruào jedopunske informacije zainte-resovanima.

Posle kra}e pauze, ple-narna sednica je nastavila saradom. Sa po~etkom u 12 ~a-sova, na njoj se na{la najva-`nija ta~ka dnevnog reda:Problemi i perspektive prera-de drveta, proizvodnje na-me{taja i primene drveta ugra|evinarstvu. Ovoj raspravije prisustvovao i potpredse-dink Vlade Republike Srbije,gospodin Boìdar \eli}. Pri-sutne je podsetio da je ovotre}i neposredni kontakt Vla-de sa privrednicima iz drvneindustrije u nepunih godinudana, {to potvr|uje kako iz-vr{na vlast u Srbiji ceni rezul-tate koje ostvaruje ova pri-vredna grana, nastoje}i dajoj pomogne merama svojeekonomske politike.

U nadahnutom izlaganju,punom aktuelnih podataka,vezanih za {umarstvo i drvnuindustriju, i uz njihova pore-

|enja sa podacima privredeSrbije, \eli} je izrazio zado-voljstvo {to je u~esnik skupaprivrednika koji postiù uzla-zne rezultate i iskazaospremnost da saslu{a njihovami{ljenja i preloge.

Zatim je govorio dipl.ing. Veljko Stoisavljevi}, za-menik generalnog direktoraJP SRBIJA[UME. Izneo je nizpodataka o stanju srpskog{umarstva, sa naglaskom naprirodnom i ve{ta~kom po{u-mljavanju Srbije, nedovoljnojotvorenosti {uma {umskimputevima i problemima ga-zdovanja dràvnim i privat-nim {umama i iskazao je o~e-

kivanja da }e dràvni organipruìti ve}u pomo} {umar-stvu, radi savladavanja nizaproblema {to bi doprinelo jo{boljim rezultatima rada i udrvnoj industriji.

Sekretar Udruènja {u-marstva, drvne industrije, ce-luloze i papira pri Privrednojkomori Srbije, dipl. ing. Ra{oMili}, izneo je uporedne po-datke o stanju {umarstva uSrbiji, u odnosu na Evropu, ostanju u drvnoj industriji Sr-bije i njenom velikom tehni~-kom zaostajanju za evrop-skom i ocenio da njeni rezul-tati u proizvodnji i izvozupredstavljaju svetliju ta~ku u


U holu hotela je uvek bilo ìvo, a desetak firmi je imalo informativni pult


Mi}o Simiki}, Petar Baji}, Nenad Vukadinov i Predrag Cveti}


privredi Srbije, ali da je to jo{daleko od onoga {to bi nas~inilo zadovoljnim, obziromna sirovinske resurse i ka-drovske potencijale. Daljeunapre|ivanje privrednogambijenta u nas, posebno upogledu stimulisanja stranihulaganja i mera za osposo-bljavanje preduze}a za kvali-tetniju proizvodnju, stvorilobi bolje uslove za dalji rastizvoza i ekonomsku stabiliza-ciju ovog segmenta privrede,istakao je Mili}.

Gospodin Aleksandar\or|evi} iz firme PINOLES iz-

neo je niz konkretnih prime-daba na propise koji reguli{uuslove privre|ivanja, poseb-no koji se ti~u izvoza i inve-stiranja. Izneo je stav da sustrani investitori u povoljni-jem poloàju od doma}ih,naveo nelogi~nosti u uredbikoja reguli{e carinske olak{i-ce pri uvozu opreme koja sene proizvodi kod nas i ista-kao problem kod uvoza ka-miona radi sopstvenog izvo-za name{taja i uvoza plo~a.Uz to, naveo je primere da seuredba kojom se reguli{euvoz radi izvoza ne moè

primeniti bez prekr{aja. Nakraju, predloìo je da VladaRS uvoznim carinama {to du-è {titi doma}e proizvo|a~e,kako bi dobili {ansu da seosposobe za konkurenciju natrì{tima razvijenih zemalja.

Direktor i vlasnik preuze-}a TOPLICA DRVO, gospodinGradimir Simijonovi} skrenuoje pa`nju na probleme pri-mene evropskih standarda una{im preduze}ima, zatim,njihove sertifikacije za izvozu Evropu i potrebu formira-nja doma}ih institucija, speci-jalizovanih za te poslove.

O~ekuje pomo} dràve u tompravcu.

Dr Vojislav Kujundì},vlasnikfirme LKV Centar, ista-kao je da imamo konstruk-tore najbolje na Balkanu zaprimenu drveta u gra|evinar-stvu. Potencijal koji imamo ukadrovima i sirovini ne kori-stimo kako valja i zato {tonema propisa koji bi reguli-sali projektovanje i primenulakih drvenih konstrukcija ugra|evinarstvu. Uz to, ista-kao je da nedovoljna dràv-na regulativa u proizvodnjidrvenih monta`nih objekata


Promena u savremenoj drvnoj indus-triji koja je u potpunosti u skladu sate`njom za zdravom i o~uvanom

ìvotnom sredinom je sve {ira upotrebavodorazredivih lakova i boja.Nitrocelulozni, poliuretanski i UV lakoviimaju neki ekvivalent u opsegu vodorazre-divih proizvoda sa sli~nim hemijskim ifizi~kim svojstvima. Na{e iskustvo govorida je mogu}e u{tedeti i vreme i novacprelaskom sa rastvara~kih na vodorazre-dive proizvode u vi{e od 90% slu~ajeva.

Neke prednosti: - jednostavnije za nanos u debljem sloju sadobrom tiksotropijom- kra}e vreme su{enja u odnosu na nekerastvara~ke proizvode - bez rizika od zapaljivosti u odnosu narastvara~ke proizvode sa spontanimsagorevanjem - dobar na~in da se za{titi ìvotna sredinasmanjenjem emisije VOC-a- dobra izdr`ljivost sa fleksibilnim ielasti~nim filmom- bez ùtenja filma- dobra postojanost sjaja- dobra ekonomska alternativa u odnosuna rastvara~ke proizvode koji su vi{e zavis-ni od cene nafte - ~i{}enje uz pomo} vode

Neke mane: - rizik od zamrzavanja- umeren rizik od migracije tanina kapovr{ini, ali neka re{enja su ve} razvijena- ve}e dizanje vlakana drveta- umeren rizik od razvoja gljivica i bakterija kada su posude otvorene

- umeren rizik od oteànog slaganja komada u slu~aju kratkog su{enja

U svakom trenutku, moète pitatieksperte Becker Acrome za re{enja:- Mr`njenje: isporuka se vr{i termo-kamionima ili su palete opremljenene satermi~kim omota~em tokom zimskogdela godine.- Mr`njenje: potro{a~ treba da koristigreja~e u zoni skladi{tenja i mogu}e jepreporu~iti klasi~ne elektri~ne greja~e.- Migracija tanina ka povr{ini: na nekimvrstama drveta kao {to su hrast, kesten,neke egzoti~ne vrste drveta (merbau, cu-rupixa, mowingui,…), voda prisutna u pr-vom sloju dovodi do reakcije sa taninomdrveta koja prouzrokuje pojavu nekihtamnih, crvenih ili ùtih mrlja na povr{ini.U ovim posebnim uslovima, mi preporu~u-jemo posebne impregnante ili osnovni slojsa dodatkom komponente koja spre~avamigraciju tanina. - Podizanje vlakana drveta: za vodorazre-dive premaze, prva operacija bru{enja jeklju~na i mora se odraditi pa`ljivo. Kakose ne bi potro{ilo previ{e vremena na to,mogu}e je koristiti alate za se~enje zapripremu oblika i povr{ine stolarskih de-

lova sa visokom brzinom i veoma dobromglavom od dijamanta.- Napad gljivica i bakterija na otvoreneposude: mi predlaèmo dodatak aditivakako bi se re{ili ovi problemi. - Rizik od oteànog slaganja komada u slu~aju kratkog su{enja: da bi se smanjio ovaj rizik, preporu~uje seupotreba UV ciklusa ali moè se iskori-stiti i dodatak aditiva u zavr{ni sloj kao retikulant ili crosslinker u cilju dobijanjatvr|e povr{ine. �

Vodorazrediva re{enja za premaze za drvo

Autor: Jean-Yves BOHIC, Menadèr za industrijski razvoj,Becker Acroma SAS, Francuska

CCHHIISSOODDAA,, DDNN 5599 KKmm 88 ++ 555500mm LLeeffttRROO--330077 222211,, TTIIMMIISSOOAARRAA,, RROOMMAANNIIAA

tteell.. ++4400 225566 442200332200,, ffaaxx.. ++4400 225566 442200332266tteell.. ((SSrrbbiijjaa)) ++338811 6633 111111 33226633

ooffffiiccee@@bbeecckkeerraaccrroommaa..rroowwwwww..bbeecckkeerraaccrroommaa..ccoomm


ima za posledicu da proiz-vodnja monta`nih ku}a u im-provizovanim radionicama,bez projektantske i proizvod-ne stru~ne radne snage i bezpla}anja obaveza prema dr-àvi kompromituje primenumonta`ne gradnje i ugroà-va opstanak preduze}a kojastru~no rade i ispunjavaju sveobaveze prema dru{tvu.

Naredni u~esnik po ovojta~ki, dipl. ing. Petar Baji},vlasnik i direktor firme ESTIA,Zemun, je istakao potrebu sa-moorganizovanja i boljeg ko-ri{}enja sopstvenih potencija-la. Od nas zavise: dizajn, kva-litet, nivo tro{kova, konku-rentnost, poslovna efikasnosti drugo. Jedan od efikasnihna~ina da uspe{niji budemo utome je da kroz aktivnostiAgencije za drvo objedinimosnage, sugerisao je Baji}.

Ispred [G Sremaka Mitro-vica i JP Vojvodina{ume, dipl.ing. \or|e Pejakovi} ukazaoje na probleme koji nastaju

iz nerazumevanja za{titarasu{tine odrìvog gazdovanjaravni~arskim {umama i ritovi-ma, kao za{ti}enim prirod-nim dobrima. Njihovo name-tanje subjektivnih stavova, sapozicija vlasti donosi trajne{tete odre|enim ekosistemi-ma, pojedinim biljnim vrsta-ma i izuzetno vrednim pri-mercima drve}a. U istom du-hu imao je diskusiju i dipl.ing. \or|e Cvetkovi}, uz na-glasak da pogre{na i nepot-puna dràvna regulativa uovoj oblasti nanosi trajne {te-te {umama i {umarstvu.

Ispred Instituta za stan-darduzaciju govorila jedipl.ing. Ksenija Stoj~i} o po-terbi zadràvanja poslova uokviru ove institucije i dono-{enja propisa koji bi precizni-je uredili pitanja u vezi serti-fikacije. Zatim je govorioprof.dr Dragan [kobalj o po-trebi i na~inu da dràva ure-di i stimuli{e formiranje efi-kasnijih poslovnih sistema.

Po zavr{enoj diskusiji,potpredsednik Vlade RS Boì-dar \eli} je pohvalio pozitiv-na kretanja u proizvodnjidrvne industrije, naglasiv{ida ovako programirani in-struktivno informativni sku-povi imaju smisla i da, vero-vatno, koriste privrednicima.Ma kakva bila Vlada posle iz-bora, ona mora imati konti-nuitet po pitanju daljeg pri-vrednog razvoja, rekao je\eli}. U tom smislu privredni-ci mogu o~ekivati podr{kuVlade u dovo|enju kapitalastranih investitora i stvaranjupovoljnijeg privrednog ambi-jenta. \eli} je pozvao privre-dinike da budu aktivni u~e-snici u dono{enju Strategijerazvoja i Strategije izvoza.

U popodnevnom terminudrugog dana rada 4. SABORAodràne su radionice, usko-stru~ni tematski sastanci koji-ma su privrednici prisustvoliprema svom opredeljenju.

Radionica o gra|evinskoj stolariji

Radna tema ove radioniceglasila je: Gra|evinska stolari-ja u svetlu evropskih standar-da. U okviru nje u~estvovalisu proizvo|a~i stolarije od dr-veta i predstavnici dràvnih iobrazovnih institucija koje sebave standardizacijom. Mode-ratori: mr Borisav Todorovi},dipl. ing. Ksenija Stoji~i},prof. dr Dragan [kobalj i dipl.ing. Gradimir Simijonovi} iz-loìli su teze za razgovor, daliosnovne podatke vezane zatemu i predloìli zaklju~ke.

Radionica o drvnom ostatku

Tema za raspravu bila je:Optimalne mogu}nosti kori-{}enja drvnog ostatka. U okvi-ru ove teme gospodin Mili}Spasojevi}, direktor fabrike[PIK IVERICA FANTONI, govo-rio je o nastajanju i kori{}enjudrvnih otpadaka u proizvod-nji plo~a iverica.


Dr Zoran Tomovi} i dipl.ing. Gojko Janjatovi}, iz JPVojvodina{ume, izneli su po-datke o obimu, kvalitetu imogu}nostima kori{}enja drv-nih ostataka u procesu kori-{}enja {uma, a Mario Puljiz,DI SPA^VA, izneo je iskustvavinkova~kog drvoprera|iva~-kog giganta u proizvodnji pe-leta i briketa iz ostataka drv-ne mase.

Izlaganja uvodni~ara i di-skusije o iskustvima i saznanji-ma o novim tehnologijamakori{}enja drvnih otpadaka,izvedeni su zaklju~ci sa overadionice.

Radionica o dizajnu

Rad grupe za dizajn odvi-jao se pod radnim naslovom:Razvoj dizajna u Srbiji i da lise isplate ulaganja u dobardizajn. Predava~ za ovu temui moderator skupa zaintereso-vanih bila je mr Jelena Mati},sa [umarskog fakulteta u Be-ogradu. Iskustva iz rada sasvojim studentima i iz sarad-nje sa profesorima i studenti-

ma drugih fakulteta dali sujoj podlogu za tvrdnju da Sr-bija ima velike potencijale ukreativnim kadrovima, {toproizvo|a~i name{taja i stru-ka nedovoljno poznaju i kori-ste. Kao potvrdu toj oceni na-vela je niz uspeha koje sumladi dizajneri postizali na iz-lo`bama i sajmovima u svetu.Po tom osnovu, Beograd jedobio pravo da organizujepresti`nu me|unarodnu izlo-`bu pod nazivom: Beograd-ska nedelja dizajna, manife-staciju sa izlo`bom i konfe-rencijom u~esnika, kakve seorganizuju samo u nekolikovelikih gradova, svetskih cen-tara za dizajn. Zaklju~ci sasvih radionica }e biti posebnoobjavljeni u ovom broju ~aso-pisa DRVO-tehnika.

Tre}i dan rada 4. SABORA

Sve do popodnevnih ~aso-va rad 4. SABORA se odvijaokroz radionice u kojima suprivrednici u~estvovali premasopstvenom interesovanju.

Radionica o trì{tu name{taja

Profesor dr Branko Glavo-nji}, sa [umarskog fakultetaiz Beograda odrào je in-struktivno predavanje na te-mu: Trì{te neme{taja u Rusiji– nove mogu}nosti izvoza na-me{taja iz Srbije. Iz obilja po-dataka o stanju i razvoju ru-skog trì{ta, kao i neiskori{}e-nim mogu}nostima izvoza izSrbije, koje je profesor Glavo-nji} izloìo i diskusije na ovutemu, profesor je od prisut-nih ovla{}en da izvede zajed-ni~ke zaklju~ke i preda ih or-ganizatoru radi objavljivanja,ali do {tampanja ovog brojazaklju~ci nisu stigli, tako da}e biti objavljeni u nekom odnarednih izdanja ~asopisaDRVO-tehnika.

Radionica o drvetu u graditeljstvu

Na prethodnom SABORU(2007. godine) u~esnici overdionice su otvorili zna~ajanbroj problema u vezi prime-ne drveta u graditeljstvu i

pokrenuli zajedni~ke aktiv-nosti na njihovom re{avanju.Ponovo su se okupili naovom, 4. SABORU, da razmo-tre ista pitanja, vide {ta je ume|uvremenu ura|eno i {ta}e dalje preduzimati.

Izlaganja na temu prime-ne drveta u graditeljstvuimali su dipl. ing. arh. Draga-na Ze~evi}, dipl. ing. KrstanLaketi} i prof. dr Vojislav Ku-jundì}. Razmatrana su pita-nja vezana za drvene monta-`ne ku}e, lake krovne veza~e– LKV sistem, konstrukcije ulepljenju lameliranog drvetai tehnologija lepljenja lame-liranih konstrukcija.

Zaklju~ke sa ove radioniceobjavljujemo u ovom broju~asopisa DRVO-tehnika.

Radionica o obrazovanu kadrova upreradi drveta

Zainteresovani za re{ava-nje problema u sferi stru~nogobrazovanja okupili su se natemi: Osnovno i dopunskoobrazovanje stru~nih kadrova


za potrebe drvne industrije.Moderatori sa ove raspravebili su dipl. ing Miroslav Ma-re{ i dipl. ing Neboj{a Ognje-novi} za srednje stru~noobrazovanje; prof. dr Zdrav-ko Popovi} za visoko i dipl.ing. Rajko Sredanovi} za do-punsko obrazovanje. Po oba-vljenoj raspravi, utvr|eni suzaklju~ci ovog skupa koje ob-javljujemo.

Radionica o ma{inamai alatima u preradi drveta

Ova radionica je imalaradnu temu: Ma{ine i alati upreradi drveta i proizvodnjiname{taja, a moderatoriovog skupa bili su: dipl. ing.Vladislav Joki}, XILIA, Zemuni dipl. ing. Tomislav \uki}, IN-TERLIGNUM-NS, Novi Sad. Iznjihovih uvodnih izlaganja idiskusije izvedeni su zaklju~ci,kojima se zainteresovani upu-}uju kako da na najcelishod-niji na~in biraju nove tehno-logije, ma{ine i alate i da ihnabavljaju na najpovoljnijina~in. Osim toga, u holu ho-tela delili su prospekte i pru-àli dodatna obave{tenja ve-zana za ma{ine i alate u pre-radi drveta i proizvodnji na-me{taja.

Po zavr{etku rada radio-nica i pauze, u prvom delupopodnevnog rada tre}egdana SABORA odràne su trikomercijalne prezentacije:

Ispred {vedske firme BEC-KER ACROMA gospodin Niko-la Sunda} je predstavio pro-gram poliuretanskih lakovaza drvo, staklo i specijalneefekte ove firme.

Dipl. ing. Tomislav \uki}je prikazao najnoviju opre-mu za primarnu i sekundar-nu preradu drveta koju fir-ma INTERLIGNUM NS uvoziza na{e kupce. Posebno sezadrào na prereziva~ima ilinijama za prerezivanje (zaelemente, ramove, ambalaùi drugo). Treba re}i da je fir-ma INTERLIGNUM NS bilasponzor 4. SABORA DRVO-PRERA\IVAÂ i da je u holuhotela imala info pult.

Nove materijale i postup-ke njihove primene u povr-{inskoj obradi drveta, kojedoma}oj industriji nudi firmaIRKOM, prikazao je dipl. ing.\or|e Ili}. Posebno se zadr-

ào na razja{njavanju proble-

ma koji proizilaze iz nedo-

voljnog znanja kako odre|e-

na sredstva treba koristiti u

enterijeru i eksterijeru. Firma

IRKOM je tako|e imala info

pult u holu hotela i bila

sponzor SABORA, a program

ovog preduze}a je posebno

privla~io pa`nju medija pa

je Milica Irki}, vlasnik firme

IRKOM bila u prilici da daje

izjave za neke od ~etiri TV

stanice koje su pratile rad 4.

SABORA DRVOPRERA\IVAÂ

Srbije.

Treba re}i da je ovaj SA-

BOR izazvao posebnu pa`nju

medija. Od ~etiri TV stanica

dva priloga o ovom skupu su

objavljena i na RTS-u, dok su

na lokalnim televizijama

(Uìce i Bajina Ba{ta) obja-

vljeni vi{e puta. Rad SABORA

je propratilo i nekoliko radio

stanica i svakako ~asopis DR-VO-tehnika.

U popodnevnom delu

tre}eg dana rada SABORA

odràna je tre}a plenarna

sednica kojoj je prisustvovalo

~eterdesetak u~esnika SABO-

RA, a gospodin Vladimir êh,

glavni i odgovorni urednik

ROADSTAR RADIJA odrào je

predavanje na temu: Marke-ting i odnosi sa javno{}u upreradi drveta i proizvodnjiname{taja u funkciji pove}a-nja izvoza. I ovog puta, pri-

sutni su bili u prilici da ~uju

nadahnuto predavanje, pro-

pra}eno vizuelnim ilustracija-

ma i primerima iz bogate

prakse predava~a.

Na kraju, druga ta~ka

dnevnog reda u popodnev-

noj raspravi tre}eg dana ra-

da SABORA bila je posve}e-

na dono{enju zaklju~aka

ovog skupa. Organizator

SABORA je obavestio prisut-

ne da su moderatori dostavi-

li zaklju~ke sa rasprava po

radionicama, rekao da }e oni

uz op{irnu informaciju biti

objavljeni u ~asopisu DRVO-tehnika i najavio aktivnosti

oko organizacije narednog

SABORA za godinu dana, a

predsedavaju}i dipl. ing.

Petar Baji} je zaklju~io rad

4. SABORA DRVOPRERA\I-

VAÂ Srbije. �


Uplenarnim raspravama i u radu pogrupama – RADIONICAMA na 4.SABORU DRVOPRERA\IVAÂ Srbi-

je od 13. do 16. marta 2008. godine u~e-stvovalo je preko dve stotine privredni-ka. Privrednici su se opredeljivali premainteresovanju, pa je u radu pojedinih ra-dionica u~estvovalo od dvanaestak dotridesetak i vi{e privrednika, ali je bilo iradionica koje nisu bile dovoljno pose}e-ne. Stavove i zaklju~ke koji su doneti uradu po grupama – RADIONICAMA mo-deratori su dostavili organizatoru radiobjavljivanja u ~asopisu DRVO-tehnika.

To su, prakti~no, stavovi, preporuke i za-klju~ci 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂSrbije koje objavljujemo bez ve}ih inter-vencija i dostavljamo javnosti na uvid.

RADIONICAGRA\EVINSKA STOLARIJA USVETLU NOVIH EVROPSKIHSTANDARDA~iji su moderatori bili: Mr Borislav Todorovi}Dipl. ing. Ksenija Stoj~i} Prof. dr Dragan [kobalj iDipl. ing Gradimir Simijonovi}

U radu ove radionici u~estvovalo je 24 ko-leginice i kolega, a uvodno izlaganja jeimao prof. dr Dragan [kobalj, tema: Stra-tegija snabdevanja Evrope energijom.

Zatim je dipl. ing. Ksenija Stoj~i} govorilana teme: Standardizacija prozora i vratau svetu ili rad ISO/TC 162; Rad CEN/TC 33ili EN standardi za prozore i vrata; Stanjenacionalne standardizacije u oblasti pro-zora i vrata ili rad ISS/KS D162; Nakontoga je mr Borisav Todorovi} govorio na temu: Evropski standardi za spolja-{nju i unutra{nju gra|evinsku stolariju;prEN 14351 – 1 Prozori i vrata – Standardproizvoda i karakteristike – obavezaobeleàvanja proizvoda znakom CE od01. februara 2009. godine.

Posle diskusije o pokrenutim temamau~esnici radionice su se saglasili da 4. Sa-

boru drvoprera|iva~a predloè da done-se slede}e zaklju~ke:

1) Prihvata se informacija o dosada{njemradu na usvajanju evropskih standardaza oblast gra|evinske stolarije i sugeri{eda se zapo~eti poslovi zavr{e u datim ro-kovima.

2) Neophodno je da se u okviru Klasteradrvoprera|iva~a, pododbora za gra|e-vinsku stolariju, izradi program i zatraèsredstva za prevo|enje standarda koji }ese kod nas usvojiti u originalu. Sugeri{ese Klasteru drvoprera|iva~a da se zaobezbe|enje sredstava obrati i Inènjer-skoj komori Srbije.

3) Potrebno je da Klaster drvoprera|iva-~a, pododbor za gra|evinsku stolariju,posebnim publikacijama informi{e proiz-vo|a~e, kao i ostale u~esnike u izgradnjiobjekata, o standardima za gra|evinskustolariju, posebno o novim EN standardi-ma za proizvode.

4) Potrebno je da Klaster drvoprera|iva-~a, pododbor za gra|evinsku stolariju,zatraì od Inènjerske komore Srbije dablagovremeno organizuje obuku svojih~lanova za pripremu tenderske doku-mentacije za radove koji se odnose nagra|evinsku stolariju.

5) Apeluje se na dràvne organe da po-novo afirmi{u i uspostave potpunu kon-trolu proizvoda za gra|evinarstvo i utom smislu preduzmu sve {to je potreb-no da se Institut IMS tehni~ki i kadrovskiosposobi za vr{enje kontrola i ispitivanjaproizvoda po EN standardima, kao i dase uspostave odgovaraju}e veze saevropskim institucijama, da bi se osigura-la mogu}nost plasmana na{ih proizvodana evropsko trì{te.

6) Potrebno je da se Institut za standar-dizaciju registruje u skladu sa propisima ida se efikasno uklju~i u odgovaraju}umreù evropskih institucija. Treba obez-bediti kadrovsku struktura da bi se od-govorilo sve ve}im potrebama u pripremii pra}enju evropskih standarda. Neop-

hodno je nagla{enije marketin{ko prisu-stvo Instituta kako u {iroj javnosti, tako iu stru~nim krugovima.

7) Neophodno je da se iz odgovaraju}ihdràvnih fondova permanentno obezbe-|uju sredstva kojima bi se stimulisalapreduze}a da blagovremeno izvr{e odgo-varaju}e sertifikacije u skladu sa EN stan-dardima, kako bi mogla da se uklju~e natrì{te Evropske Unije. To se posebno od-nosi na znak CE koji }e u bliskoj budu}-nosti biti obavezan za sve proizvode gra-|evinske stolarije, a od 01.02.2009. godi-ne za spolja{nju gra|evinsku stolariju.

8) Preporu~uje se da se u okviru Klasteradrvoprera|iva~a izvr{i obuka timova koji}e biti osposobljeni da pruè stru~nu po-dr{ku i pomo} preduze}ima u radu naobezbe|enju odgovaraju}ih sertifikataza svoje proizvode.

Proizvo|a~i gra|evinske stolarije oku-pljeni u posebnu radionicu se zahvaljujuorganizatoru 4. Sabora drvoprera|iva~ana organizaciji, uslovima za rad i mogu}-nosti da svoje stavove ugrade u zaklju~-ke Sabora.

RADIONICARAZVOJ DIZAJNA U SRBIJI I DA LI SE ULAGANJE U DIZAJN ISPLATI~iji je moderator bilaMr Jelena Mati}

1. Konstatovano je da su ostvareni zna~aj-ni pomaci u {kolovanju visoko obrazovnihkadrova, osnivanjem usmerenja Projekto-vanje name{taja i enterijera na odsekuPrerada drveta [umarskog fakulteta u Be-ogradu;

2. Nastupi [umarskog fakulteta sa izra|e-nim prototipovima name{taja studenataodseka Prerada drveta na doma}im i in-ternacionalnim sajmovima name{taja, kaoi dizajn de{avanjima i izlo`bama (ukupno19 u poslednje tri godine) izuzetno dopri-nose promociji struke i ja~anju kompetici-je u oblasti dizajna name{taja u Srbiji;

3. Posebno pozitivan efekat i zasluènumedijsku pa`nju u zemlji i inostranstvu,ostvarili su studenti kroz osvajanje 28 na-grada za dobar dizajn, me|u kojima su i 2nagrade Privredne komore Beograda, 5nagrada Saveza pronalaza~a Srbije, 2 na-grade ULUPUDS-a, 3 Zlatnja klju~a Beo-gradskog sajma name{taja, 2 Velike zlat-ne medalje Novosadskog sajma, 3 nagra-de Agencije za drvo i mnoge druge;

4. Veliki doprinos dizajn sceni Srbije ~inipokretanje projekta Beogradska nedelja

Stavovi, preporuke i zaklju~ci



dizajna 2006. godine, koji pruà prilikudoma}oj publici da razmeni iskustva sanekim od najrenomiranijih imena iz svetadizajna i ujedno predstavi svoje potecijale{iroj internacionalnoj publici;

5. Utvr|en je pomak u ja~anju konkurent-nosti kreativnog potencijala sprovo|e-njem uspe{nih konkursa iz oblasti dizajnaname{taja i to: Agencije za drvo i kompa-nije Nitea iz Beograda;

6. Potrebno je intenzivirati dalja nastoja-nja u razvoju dizajna Srbije ne samo krozobrazovne i kulturne institucije, ve} presvega kroz implementaciju dizajna u pri-vredu Srbije;

7. Cilj je ostvarenje sistemski organizova-ne primene dobrog dizajna u privredi Sr-bije kroz osnivanje Dizajn centra ili Savetaza dizajn, a po ugledu na zemlje kojeimaju velike rezultate u ovoj oblasti (Dan-ska, Nema~ka, Italija).

RADIONICAOPTIMALNE MOGU]NOSTI KORI[]ENJA DRVNOG OSTATKA~iji su moderatori bili:Mili} Spasojevi}, [PIK IVERICA FAN-TONI, tema: Drvni ostatak u proiz-vodnji plo~a; Dr Zoran Tomovi} i dipl. ing. Gojko Janjatovi}, Vojvodina{ume, tema: Kori{}enje{umskog ostatka;Dipl. oec. Moris Puljiz i dipl. ing. Ivan Barbir, SPA^VA, tema: Proizvodnja peleta i briketa iz ostatka drvne mase.

Ova radionica je imala zadatak da ukaèna probleme vezane za kori{}enje odno-sno neiskori{}avanje ogromnih koli~inadrvnog ostatka koji se javlja kao rezultatse~e {uma i prerade drveta.

U uvodnim izlaganjima je ukazano napotencijali srpskih {uma i koli~inu drv-nog ostatka nakon se~e {uma i preradedrveta.

Predstavnici firme SPA^VA su svojomprezentacijom pokazali kakve su mogu}-nosti iskori{}enja drvnog ostatka za pro-izvodnju briketa i peleta.

Nakon prezentacije otvorena je diskusijau kojoj je u~estvovao i predstavnik Fede-racije BiH koji je, postavljaju}i neka pita-nja, izloìo podatke koji su vezani za ovuoblast, a odnose se na BiH.

U~esnici radionice su saglasni oko defini-sanja zaklju~aka ove radionice:

– Da se u Srbiji prilikom kori{}enja drve-ta pojavljuju dve vrste otpada i to:

1. {umski otpad prilikom se~e {uma i

2. industrijski otpad iz prerade drveta.

– Da su koli~ine ostatka (otpada) nasta-log u pricesu se~e i prerade drveta nedo-voljno definisane i da iznose:

1. {umski otpad i biomasa cca 800.000tona;

2. industrijski otpad iz prerade drvet cca600.000 tona.

– Da se trenutno koristi samo jedan deoindustrijskog otpada i to oko 30%, a dase {umski otpad i biomasa uop{te ne ko-risti.

– Da ne postoji jasno definisano trì{tesa cenama drvnog ostatka.

– Da postoji veliki problem i visoka cenatransporta drvnog ostatka.

– Da zakonska regulativa samo delimi~-no defini{e okvire i da je potrebno uskla-diti zakone sa izmenom tehnologija kojestvaraju, a i mogu koristiti drvni ostatak.

– Da je osnovna uloga dràvnih organa,dosledna primena zakona u oblasti upra-vljanja otpadom, kako bi se spre~ilo ne-kontrolisano uni{tavanje drvne sirovine uvidu drvnog ostatka.

– Da postoji spremnost svih subjekata dase prona|u modeli za najoptimalnije na-~ine sabiranja i prerade drvnog ostatka ida ovaj Sabor treba da bude po~etakjavne rasprave na ovu temu.

– Da je potrebno izraditi ozbiljnu studijukoja }e pokazati pravu sliku stanja kadaje u pitanju koli~ina drvnog ostatka u Sr-biji. Studija treba da obuhvati i biomasukoja se javlja u {umi nakon se~e i gazdo-vanja {umama, ali i da ukaè na najboljemodele sabiranja, transporta i preradedrvnog ostatka.

– Da treba insistirati na usvajanju predlo-ga zakona o upravljanju otpadom koji }eodrediti mesta sa statusom sabirnih cen-tara kako bi bio re{en problem gde odla-gati drvni ostatak.

– Da se prioritet kod upotrebe drvnogostatka daje izradi proizvoda od drvetakao {to su plo~e od usitnjenog drveta, saistom ili sli~nom namenom koju ima dr-vo, a tek nakon toga drugi oblici prera-de koji za cilj imaju proizvodnju energijesagorevanjem.

– Da je spektar upotrebe drvnog ostatkai biomase veliki i u hemijskoj preradi i daga treba iskoristiti u potpunosti.

U okviru ove RADIONICA posebno su is-taknute OPTIMALNE MOGU]NOSTI KO-RI[]ENJA BIOMASE, odnosno drvnogostatka nakon se~e {uma, gde se poseb-no isto~e:

– U Srbiji postoje zna~ajne koli~ine bio-mase drveta za proizvodnju energije.

– Kori{}enje biomase drveta za energet-ske potrebe je na niskom tehnolo{komnivou.

– Potrebna je izrada strategije kori{}enjabiomase u proizvodnji energije.

– Tako|e je potrebna odgovaraju}a za-konodavna regulativa za sprovo|enjestrategije.

– Neophodne su mere subvencija za raz-voj tehnologija i kori{}enje biomase zaproizvodnju energije.

RADIONICAPRIMENA DRVETA U GRADITELJSTVU~iji su moderatori biliDipl. ing. arh. Dragana Ze~evi},tema: Drvene monta`ne ku}e;Dr Vojislav Kujundì}, teme: Laki krovni veza~i – LKV sistem i Konstrukcije u lepljenju lameliranog drveta;Dipl. ing. Krstan Laketi}, tema: Tehnologija lepljenja lameliranih konstrukcija.

Stavovi i zaklju~ci sa radionice na temuPIMENA DRVETA U GRADITELJSTVU su:

Protekla godina dana, izmedju Tre}eg, iovog, êtvrtog sabora drvoprera|iva~aprotekla je u radu na afirmaciji jo{ jedneprivredne grane ~iji je vaàn resurs drvo,istaknuto je u diskusiji na temu Primenadrveta u grdaiteljstvu. Inicijativa da sekorisnici gra|evinskog drveta, kako arhi-tekti i gra|evinski inènjeri nazivaju re-zanu gra|u, doìvela je punu afirmacijuuklju~ivanjem predstavnika vi{e firmi,koje se bave proizvodnjom prefabrikova-nih ku}a, i proizvodnjom i implementaci-jom savremenih sistema drvenih arhitek-tonskih i gra|evinskih konstrukcija ipredstavnika Arhitektonskog i Gra|evin-skog fakulteta, iz Beograda, nastavnikakoji predaju na katedrama za drvenekonstrukcije ova dva Fakulteta.

Rezultati rada su evidentni: najpre jeodràn radni sastanak Inicijativnog od-bora za primenu drveta u graditeljstvu,formiranog na Tre}em saboru, na kome

4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije



je zaklju~eno da treba, najpre, uputitiUpravnom odboru Agencije za drvo inci-jativu za formiranje Odbora za primenudrveta u graditeljstvu sa dva pododbora:pododbor za gra|evinsku stolariju i pod-odbor za prefabrikovanu gradnju. Na sa-stanku predstavnika proizvo|a~a monta-`nih objekata i proizvo|a~a savrmeneihsistema drvenih konstrukcija, koji je odr-àn karjem juna pro{le godine, u Ivanjici,izabrani su ~lanovi satlnog Pododbora zaprefabrikovanu gradnju.

Pododbor za prefabrikovano gra|enje,~iji su ~lanovi predstavnici dva fakulteta ivi{e vode}ih firmi iz oblasti prefabrikacijena bazi drveta u stanogradnji i firmi kojese bave proizvodnjom i montaòm savre-menih sistema drvenih konstrukcija u Si-stemi lakih krovnih veza~a i u Sistemu le-pljenog lameliranog drveta su, zatim odr-àli konstitucionu sednicu i izabrali pred-sednika. ^lanovi ovog Pododbroa su defi-nisali program rada za 2008. godinu ipreuzeli zadatke na realizaciji tog plana,koji je prezentiran na ovoj sesiji.

Osnovni pravac aktivnosti ~lanova Odbo-ra za primenu drveta u gra|evinarstvu jepotreba za definicijom mesta preduze}aove privredne grane u privrednom siste-mu zemlje.

Iskazana je ozbiljna potreba za angaò-vanjem na iznalaènju na~ina poslova-nja po zakonom predvi|enim normamauz isklju~enje prisutne pojave neregular-nog u~e{}a neregistrovanih privrednih,“divljih” subjekata u graditeljstvu. Kaoprvi korak u re{eavanju ovakvih proble-ma istaknuta je potreba za punim anga-òvanjem na formiranju za{titnog znakaKlastera drvoprera|iva~a, koji moguimati samo oni u~esnici u izgradnji obje-kata ili konstrukcija objekata, ~ija jeproizvodnja tehnolo{ki kontrolisana ikoja ima validne sertifikate i ateste okvalitetu. Tako bi se potencijalnim inve-stitorima ponudio kontrolisan proizvod,kojim proizvo|a~i garantuju kvalitet. Ta-ko|e je definisana potreba na angaò-vanju u stvaranju zakonske regulative izove oblasti gra|evinarstva, kako bi sespre~ile i isklju~ile inprovizacije kojeovoj privrednoj grani nanose ozbiljneudarce u razvoju.

Posebna pa`nja u daljem radu mora biti

posve}ena prevazilaènju ozbiljne diskri-

minacije u kojoj se nalaze graditelji mon-

ta`nih objekata. Trì{ni uslovi u razvoju

ovog, u celom svetu veoma cenjenog si-

stema stanogradnje, su veoma nepovilj-

ni, jer postoje}om ekonomskom regulati-

vom, postoje velike razlike u oporeziva-

nju dodatne vrednosti izgra|enih stano-

va u sistemu prefabrikovane gradnje u

drvetu, kao svake druge robe sa 18% u

odnosu na klas~nu gradnju, pa ~ak i ka-

da je u pitanju gradnja klasi~nih, tako|e

monta`nih objekata u betonu, recimo u

sistemi IMS, gde je ova poreska stopa sa-

mo 8%. Ekonomska nepravda koja se na-

nosi promoterima ovog sistema gra|enja

se vi{estroko vra}a sa negativnim pred-

znakom privredi zemlje, iako tehnologi-

ja gra|enja, iza koje stoji Klaster drvo-

prera|iva~a pruà komfornije, humanije

i ekonomi~nije stanovanje od stanovanja

u zidanim stambenim blokovima. Predra-

sude, koje optere}uju ovaj segment gra-

|evinasrtva, morale bi veoma brzo biti

razbijene, ali o tome se mora govoriti i

sa zakonodavcima iz oblasti ekonomije

zemlje.

I pored svega, na{a privredna preduze}a

- proizvo|a~i i montaèri prefabrikova-

nih objekata i konstrukcija za te objekte

imaju veoma razvijen i kvalitetan proiz-

vod, zasnovan na saradnji privrede i nau-

ke. Savremeni sistemi u projektovanju i

proizvodnji drvenih konstrukcija i drve-

nih objekata se veoma pa`ljivo prou~a-

vaju na na{im tehni~kim fakultetima, a

saradnja univerziteta i privrede je veoma

tesna ve} vi{e od trideset pet godina. Re-

zulatati takve saradnje su veoma ekono-

mi~ni komforni objekti, sjajnih oblikov-

nih, esetetskih i savremenih linija sa jed-

ne strane i racionalne drvene konstrukci-

je razli{itih konstruktivnih sistema i veo-

ma velikih raspona. U na{oj zemlji ima

izvedenih objekata svetskog glasa i zna-

~ajnih raspona i do 60 m.

Da se nalazimo, pored svih oteàvaju}ih

okolnosti, u svetskom vrhu govore pri-

meri izvedenih objekata i konstrukcija

prikzanih tokom rada na ovoj Radionici.

RADIONICAOSNOVNO I DOPUNSKO OBRAZOVANJE KADROVA ZA POTREBE DRVNE INDUSTRIJE~iji su moderatori bili:Dipl. ing. Miroslav Mare{, Srednjestru~no obrazovanjeDipl. ing. Neboj{a Ognjenovi}, Sred-nje stru~no obrazovanjeProf. dr Zdravko Popovi}, VisokoobrazovanjeDipl. ing. Rajko Sredanovi}, Dopun-sko obrazovanje

Veliki broj u~esnika u radu ove radionoi-ce pokazuje da su privrednici odavnoshvatili da obrazovanje predstavlja osnovza kvalitetan rad i razvoj svakog savre-menog preduze}a.

Promene u na~inu obrazovanja kadrovau srednjem obrazovanju je prezentiraodipl. ing. Miroslav Mare{, sa posebnimosvrtom na podru~je rada {umarstvo iobrada drveta. Novi, ogledni programi,koji se u okviru reforme srednjeg stru~-nog obrazovanja razvijaju uz podr{kuZavoda za unapredjivanje obrazovanja ivaspitanja, se trenutno realizuju u sedam{kola u Srbiji. Po novom programu seobrazuju stolari, tapetari-dekorateri,nadzornici parkova, tehni~ari za obliko-vanje name{taja i enterijera i tehni~ariza primarnu obradu drveta.

Osnovna karakteristika oglednih progra-ma je pove}an broj ~asova prakti~ne na-stave i stru~nih predmeta, uvo|enje pred-uzetni{va u nastavu i, kao najva`nije, uvo-|enje poslodavaca u ceo proces. Posloda-vaci su, pri izradi nastavnih programa, da-vali svoje sugestije o sadràju programastru~nih predmeta i prakti~ne nastave. Ukomisiji za ocenjivanje u~enika na zavr-{nom i maturskom ispitu }e, kao tre}i~lan, u~estvovati i predstavnik poslodava-ca, {to je prethodnom periodu davalo do-bre rezultate u drugim podru~jima rada.

Dipl. ing. Neboj{a Ognjenovi}, direktorPrehrambeno hemijske i {umarske {koleiz Sremske Mitrovice, je prezentirao kon-kretne rezultate oglednog programa kojise realizuje u ovoj sremskomitrova~koj{koli. Novi pristup obrazovanju u~enikatraì od nastavnika da uloì dodatne na-pore, ali su zadovoljstvo u~enika i koli~i-na usvojenih znanja neuporedivo ve}i.

Poslesrednje obrazovanje se kao formal-no, realizuje u pojedinim srednjim {kola-ma, ~ime se mogu ste}i kvalifikacije pe-tog stepena.

De{avanja na Odseku za preradu drveta[umarskog fakulteta u Beogradu koja suvezana za promenu nastavnih planova iprograma u cilju njihove nastupaju}eakreditacije i uskla|ivanja sa „bolonj-skim“ procesom obrazovanja, prezento-


vao je prof. dr Zdravko Popovi}. Uz kriti~-ki osvrt na na~in sprovo|enja reformi nasvim univerzitetima u Srbiji, on je istakaoda }e svi odgovorni u sistemu obrazova-nja morati uloìti dodatni napor kako bise u narednih nekoliko godina reformauspe{no privela kraju. U protivnom, izra-zio je bojazan da }e ona imati pogubneposledice po celo dru{tvo.

Dipl. ing. Rajko Sredanovi} je istakao dasegment dopunskog obrazovanja trebada zauzme zna~ajnije mesto u celomobrazovnom sistemu jer ono vrlo ~estomoè dati adekvatan odgovor na sveu~estalije zahteve za brzim sticanjem no-vih znanja, u cilju {to uspe{nijeg pra}e-nja savremenih tendencija unutar struke,{to redovno obrazovanje, zbog svoje pri-rodne tromosti, ne moè obezbediti. Do-punsko stru~no obrazovanje bi najlogi~-nije bilo sisitemski organizovati unutarklastera drvoprera|iva~a, a uz pomo} Za-jednice srednjih {kola, [umarskog fakul-teta, odgovaraju}ih instituta, stru~njakaiz prakse i samih preduze}a.

Jedan od zaklju~aka radionice je da jepotrebno zahtevati od Ministarstva pro-svete da se mreà srednjih stru~nih {kolaprilagodi potrebama privrede, jer lo{omupisnom politikom smo do{li u situacijuda se na trì{tu ne mogu na}i npr. stola-ri. Jo{ jedan zaklju~ak je da sama predu-

ze}a jasno istaknu svoje zahteve i premaMinistarstvu prosvete i prema obrazov-nim institucijama o strukturi i broju po-trebnih kadrova i da od njih zahtevaju{to brù i kvalitetnu reakciju.

RADIONICAMA[INE I ALATI U PRERADI DRVETA I PROIZVODNJINAME[TAJA~iji su moderatori bili:Dipl. ing. Stanislav Joki}, XILIA i Dipl. ing. Tomislav \uki}, INTERLIGNUM-NS

Radionica je okupila dvadesetak u~esni-ka, me|u kojima su bili korisnici ma{ina,zastupnici i prodavci ma{ina i opremekao i reznog alata.

Kao teme izdvojile su se slede}e:

1. Odabir tehnologije

2. Odràvanje ma{ina i servisna podr{kakorisnicima

3. Kvalitetan rezni alat

Povodom prve teme i na ovom SABORUje nagla{ena problematika odabira ade-kvatne tehnologije i opreme za konkret-nu proizvodnu namenu i program kao ipodr{ka i odgovornost dobavlja~a tj.prodavca opreme – ma{ine. Raspravom iizno{enjem nekoliko slikovitih primerado{lo se do jedinstvenog zaklju~ka da se

pre nabavke opreme – ma{ine morajudefinisati projektni zadatak, ulazni po-daci i potom izvr{iti nekoliko upita i raz-govora sa ponu|a~ima. Na ovaj na~intreba sagledati sve informacije (za i pro-tiv) i ako je mogu}e ste}i li~ni uvid na re-ferentnom mestu. Potom se konsultovatisa iskusnim i afirmisanim licima kako bise prevazi{li subjektivni ose}aji i donelaoptimalna odluka.

Druga tema donela je preporuku da sebez odràvanja i servisa ne mogu ostvari-vati konstantno visoki proizvodni u~incikako po kvalitetu tako i po kvantitetu.Zato je veoma bitno da postoji domicilnaservisna slu`ba koja je osposobljenastru~no i tehni~ki da adekvatno interve-ni{e. A posebno je dobro ako postoji for-ma sistematskog i preventivnog pregledai pode{avanja.

Kao tre}a tema raspravljano je o reznomalatu i iznete su ~injenice da se i dalje re-zni alat ve}inom nabavlja na crnom trì-{tu i da je veoma ~esto sumljivog kvalite-ta. Normalno da se takvim alatom nemogu postizati rezultati, a tako|e je ve-oma opasan u smislu sigurnosti operate-ra. Po{to je kvalitet reznog alata sastavnideo uspeha u radu preporu~uje se pa`lji-vi postupak pri odabiru kao i kod ma{ina- opreme. �



Ukupan fizi~ki obim pro-izvodnje u na{oj zemlji u2007. godini u odnosu naprethodnu godinu pove}an jeza 3,7% i to u centralnoj Srbi-ji za 4,1%, a u Vojvodini za2,8% {to je ne{to niè odo~ekivane stope rasta od 4%.Na to je uticao pad proizvod-nje u decembru 2007. godineza 0,2 u odnosu na decembar2006. godine, dok su zalihedecembar 2007. godine u od-nosu na decembar 2006. go-dine manje za 2,9%.

Ukupna spoljno trgovin-ska razmena u 2007. godinipove}ana je za 38,6% u od-nosu na 2006. godinu i dosti-gla je vrednost od 27 milijar-di dolara. Izvezeno je robe uvrednosti 8,8 milijardi dolara{to predstavlja pove}anje od37,3%, a uvoz je pove}an za39,3% dostigav{i vrednost od18,4 milijarde dolara iz ~egaproizilazi deficit robne raz-mene u iznosu od 9,6 milijar-di dolara {to predstavlja po-ve}anje od 41,2% odnosnove}i deficit za 2,8 milijardidolara od ostvarenog u 2006.godini. Vi{e od polovinespoljnotrgovinske razmeneSrbija je ostvarila sa ~lanica-ma Evropske Unije, a preko96% ukupnog izvoza ostva-reno je na trì{tima Evrope,isto kao {to je vi{e od 83%uvoza iz Evrope.

Najva`niji spoljnotrgovin-ski partneri u izvozu su biliItalija (1,1 milijardi $), Bosna iHercegovina (1,0 milijardi $) iCrna Gora (0,9 milijardi $), anajve}i uvoz roba je iz RuskeFederacije (2,6 milijardi $),Nema~ke (2,2 milijardi $) iItalije (1,8 milijardi $).

Suficit u razmeni smoostvarili sa Bosnom i Hercego-vinom, Crnom Gorom i Make-donijom, a najve}i deficit je

zabeleèn sa Ruskom Federa-cijom, Kinom i Nema~kom.

Najve}i udeo u izvozu Sr-bije imali su osnovni metali,prehrambeni proizvodi i pi-}e, a u uvozu hemikalije iproizvodi hemijske industri-je, nafta i gas.

[umarstvo

Kako je drvna industrijaoslonjena na {umarstvo to jeneophodno ista}i da je ukup-na {umom obrasla povr{inaRepublike Srbije pribli`no2.700.000 ha {to predstavljaoko 31% povr{ine teritorijedràve, odnosno oko 70%potrebne {umovitosti.

Stanje {uma prema vla-sni~koj strukturi je slede}e: dr-àvne {ume 56,2% (JP “Srbija-{ume” 47%, JP “Vojvodina{u-me 3,9%, JP nacionalni parko-vi 4,3%, vodoprivredne i po-ljoprivredne organizacije 0,9%i ogledna dobra [umarskogfakulteta 0,2%), privatne {u-me 43,8%, a povr{ina {umapo stanovniku je 0,28 ha.

U ukupno obrasloj povr{i-ni: visoke {ume i plantaè ~i-ne 45,7% koje daju preko70% zapremine, izdana~ke{ume 45,5%, {ikare i {ibljaci8,3% i lisni~ke {ume 0,5%.

Udeo razli~itih vrsta drve-}a u ukupnoj dube}oj zapre-mini je: bukva 47%, hrast25%, topola 1%, ostalih li{}a-ra 16%, i ~etinara 11%.

Ukupna zapreminska ma-sa iznosi oko 257 miliona m3,od ~ega oko 60% obezbe|u-

ju dràvne {ume, a oko 40%privatne {ume. Preko 70%ove mase otpda na visoke {u-me, a na izdana~ke i ostale{ume otpada oko 30% ukup-ne zapremine.

Otvorenost {uma se meri duìnom {umskih pute-va po ha koja je kod nas oko5 m/ha dok je u Evropi preko30 m/ha.

Prose~na visina zapremi-ne po hektaru od 107 m3

predstavlja svega oko 50 neo-phodne zapremine sa gledi-{ta kori{}enja proizvodnihpotencijala stani{ta, a teku}izapreminski prirast od 2,6m3/ha je svega 40% ostvari-vog iznosa produkcije {um-skog fonda.

Ukupni godi{nji zapre-minski prirast {uma u Srbijiiznosi oko 6 miliona m3 drve-ta, a zbog stanja {uma ostajeneproizvedeno jo{ oko 7 mili-ona m3 drveta godi{nje.

Iz ovoga se moè izvu}izaklju~ak u kakvom su namstanju {ume (da bi se proiz-velo 7.000.000 m3 drveta go-di{nje trebalo bi po{umitipovr{inu od oko 1,5 milionaha i te {ume gajiti najmanje100 godina).

U skladu sa prethodnomkonstatacijom name}e se za-klju~ak da je sada{nje stanje{uma nepovoljno kako saaspekta kori{}enja proizvod-

nih potencijala stani{ta, takoi u pogledu obezbe|ivanjaostalih funkcija infrastruk-turnih u~inaka {umskih eko-sistema.

Na bazi nove inventure{uma koja je ra|ena od 2004.do 2007. godine ovi podaci ostanju {uma po jo{ nezvani~-nim saznanjima bi}e dostapovoljniji o ~emu }ete biti in-formisani u nekom narednomizlaganju.

U {umama Srbije godi{njese se~e oko 2.600.000 m3

bruto se~ive mase od ~egaostaje u {umi 10-15% (u Evro-pi do 5%), a moè se konsta-tovati da je u~e{}e oble teh-ni~ke gra|e i prostornog dr-veta 40% : 60% u odnosu naneto masu drveta.

Drvna industrija

Za drvnu industriju Srbijese kaè da predstavlja granusa nizom komparativnihprednosti od kojih se poseb-no isti~u sirovinska baza, ka-drovi, relativno o~uvani kapa-citeti i dr.

Proizvodnja drvne indu-strije je uslovljena sirovin-skom osnovom, posebno pri-marna prerada drveta, takoda je ista limitirana jer naraspolaganju ima maksimal-no do milion m3 trupaca i takoli~ina se iz godine u godi-

Pove}anje izvoza u 2007. u odnosu na 2006. godinu je zabeleèno kod svih grupa proizvoda od drveta i to kod gra|evinskih elemenata za 91,6%, kod

name{taja za kancelarije 246,1%; kod kuhinjskog name{taja 236,4%; kod plo~a i tabli od drveta 72,3%; ambalaè od drveta 56,2%; ostalih proizvoda od drveta 55%;

proizvodnja ostalog name{taja za 0,22%; stolica i sedi{ta 43,2% i rezane gra|e za 42,0%.

Mada izvozuvoz

Deficit anulirao pozitivne rezultate

Autor ovog teksta je sekretar Sektora za [umarstvo i preradu drveta u Privrednoj komori Srbije



nu smanjuje i po kvantitetu ipo kvalitetu.

Izrada proizvoda od drve-ta u 2007. godini beleì rastod ~ak 27,1% pri ~emu je za-beleèno i ozbiljno smanjenjezaliha od 33,5% u decembru2007. godine u odnosu na istimesec prethodne godine,dok je kod proizvodnje na-me{taja do{lo do pove}anjaza 4,6%, ali u isto vreme i doozbiljnog pove}anja zalihaod ~ak 26,2%. Ovakvom rastuproizvodnje u primarnoj pre-radi drveta doprineo je i rastproizvodnje u {umarstvu pro-uzrokovan povoljnim klimat-skim uslovima kao i ozbiljni-jim pove}anjem proizvodnjeplo~a posebno iverica.

Ako posmatramo spoljno-trgovinsku razmenu drvne in-dustrije Srbije od 1988. godi-

ne dolazimo do podataka daova grana prvi put beleì de-ficit 2002. godine u iznosu od19 miliona dolara. Deficit seuve}avao do 2005. kada jedostigao cifru od 87 milionadilara, a razlog za ovo je po-red ogromnog uvoza plo~a irezane gra|e ~etinara apresi-jacija dinara 62% od 2000-2005. godine, a u toku 2006.godine je do{lo do realnogja~anja dinara za 13,2%, a u2007. za slede}ih 6,5% {tosvakako ide u prilog uvozni~-kom lobiju, a na {tetu izvo-znika.

U 2007. godini drvna in-dustrija je zabeleìla izvoz uvrednosti od 328 miliona do-lara {to je pove}anje za58,6% u odnosu na 2006. go-dinu i za duplo je ve}i negoizvoz ostvaren u 1990. godini

koja je bila najve}a u posma-tranom periodu.

Izvoz proizvoda rezanegra|e i plo~a je porastao za49% u odnosu na 2006. go-dinu i dostigao 91 milion do-lara, dok je izvoz finalneprerade drveta od 237 mi-lion dolara ve}i za 62,4% asa takvim rastom izvoza sene moè pohvaliti nijednagrana proizvodnje. Pove}a-nje izvoza u 2007. u odnosuna 2006. godinu je zabeleè-no kod svih grupa proizvodaod drveta i to kod gra|evin-skih elemenata za 91,6%;kod name{taja za kancelarije246,1%; kod kuhinjskog na-me{taja 236,4%; plo~a i tabliod drveta 72,3%; ambalaèod drveta 56,2%; ostalihproizvoda od drveta 55%;kod proizvodnje ostalog na-me{taja za 50,22%; kod sto-

lica i sedi{ta 43,2% i kod re-zane gra|e za 42,0%.

Uvoz proizvoda od drvetaje vi{estruko ve}i u 2007. go-dini u odnosu na po~etak de-vedesetih godina i dostigaoje iznos od 350 miliona dola-ra i pove}anje od 35,1% uodnosu na 2006. godinu {toje i u ovoj godini dovelo dodeficita od 22 miliona dolara.Moèmo konstatovati da jekod svih grupa proizvoda oddrveta, izuzev kod stolica isedi{ta gde je pad od 4,4%,do{lo do pove}anja uvoza uodnosu na 2006. godinu sanajve}im rastom kod kancela-rijskog name{taja od 87,7%;zatim kod gra|evinskih ele-menata 72,20%; ostalog na-me{taja 42,8%; ostalih proiz-voda od drveta 41,3%; kodplo~a 39,6%; ambalaè20,3% i rezane gra|e 19,8%.

Iz navedenih podataka ospoljnotrgovinskoj razmenidrvne industrije Srbije moèse izvu}i zaklju~ak da su i po-red ostvarenog deficita po-stignuti pozitivni rezultati, ato je da finalna prerada zad-njih pet {est godina beleì

Da bi drvna industrija bila uspe{nija mora se pribe}i izradi strategije razvoja, strategije izvoza, strategije dizajna, pobolj{ati obrazovni sistem, posvetiti posebnu pa`nju pove}anju konkurentnosti i marketingu sa posebnim akcentom na modernizaciju postoje}ih tehnologija {to podrazumeva i ukidanje carine na svu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a dràvu i njene institucije u~initi znatno efikasnijim.

beleì znatan porast,je jo{ uvek ve}i

i tokove u drvnoj industriji i proizvodnji name{taja


IZVOZ

Primarna

Finalna

Papir

[umarstvo

UVOZ

Primarna

Finalna

Papir

[umarstvo

1988.

4.830

50

75

65

12

4.910

9

4

68

34

1989.

5.061

51

104

59

10

5.715

11

5

82

34

1990.

5.453

79

100

53

10

7.044

9

16

103

40

1991.

4.506

59

74

28

10

5.212

11

17

106

27

1996.

1.744

45

46

11

6

3.811

62

29

147

21

1997.

2.531

63

51

15

9

4.503

89

23

152

14

1998.

2.723

67

41

15

8

4.475

72

17

148

14

1999.

1.369

49

36

12

4

2.881

50

13

101

11

2000.

1.558

57

39

41

4

3.330

54

12

100

16

2001.

1.725

37

40

38

5

4.307

51

19

117

8

2002.

2.080

38

46

50

8

5.638

74

29

155

13

2003.

2.755

42

71

51

10

7.473

103

46

222

15

2004.

3.701

64

101

80

11

11.139

147

100

317

23

2005.

4.553

53

108

98

12

10.576

155

93

341

12

2006.

6.400

61

167

135

15

13.200

186

116

402

29

2007.

9.030

91

271

190

18

18.200

245

180

548

36

IZVOZ/UVOZ DRVNE INDUSTRIJE od 1988. do 2007. GODINE u milionima dolara

PI[E: dipl. ing. Ra{o Mili}


konstantno pove}anje izvozai to dosta iznad prose~nog,koji je u ovom periodu uve-}an za skoro {est puta, pa jeostvarila suficit od 132 milio-na dolara, dok je kod repro-materijala (rezana gra|a iplo~e) zabeleèn deficit u iz-nosu 154 miliona dolara u2007. godini.

Uz realan kurs i stimuli-sanje neto deviznog efektaod strane dràve, pove}anjeproizvodnje plo~a i nastavaktrenda izvoza finalnih proiz-voda, drvna industrija Srbijebi trebalo ve} u 2008. godinida izbalansira deficit, a da unarednim godinama ostvaru-je suficit u spoljnotrgovin-skoj razmeni.

U 2007. godini najvi{e seizvozilo proizvoda od drvetana trì{te Crne Gore 46,7 mi-liona $, Italije 43,3 miliona $,Bosne i Hrecegovine 37,0 mi-liona $, Ruske Federacije 31,0miliona $, Slovenije 30 milio-na $, a najvi{e se uvozilo izBosne i Hercegovine 80,2 mi-liona $, Austrije 40,8 miliona$, Italije 40,2 miliona $, Ma-|arske 37,5 miliona $ i Kine32,6 miliona $. Najve}i suficitje ostvaren sa Crnom Goromoko 40,1 miliona $, RuskomFederacijom 28,0 miliona $,Makedonijom 10,0 miliona $,[vedskom 8,5 miliona $, Gr~-kom 8,0 miliona $, a najve}ideficit je sa Bosnom i Herce-

govinom 44,0 miliona $, Au-strijom 35,0 miliona $, Kinom33,0 miliona $ i Ma|arskom32,0 miliona $.

Iz podataka spoljnotrgo-vinske razmene vidimo da jedrvna industrija Srbije izvo-zno orijentisana {to podrazu-meva i razvojnu orijentaciju,jer je izvoz generator razvojapogotovu ako se ima u viduda se ogroman deo uvozagra|e i plo~a koristi u sektorugra|evinarstva.

Drvno prera|iva~ka indu-strija u Evropi predstavlja je-dan od najve}ih sektora sapreko 200.000 malih i sred-njih preduze}a dok sa drugestrane u oblasti proizvodnjeplo~a i pilanskoj preradi sre-}emo veoma velika preduze-}a sa strukturom koncernakoja su kako na evropskomprostoru tako i na svetskomnivou internacionalno pove-zana i obavljaju proizvodnjuna vi{e lokacija. Ako posma-tramo promet proizvoda oddrveta dvehiljaditih godinado}i }emo do podataka daod ukupnog prometa na pro-met name{taja otpada oko55%. U~e{}e gra|evinskihelemenata je preko 15% dokna prvi stepen obrade otpa-da oko 22% i to na proizvod-nju plo~a 10% i pilansku pre-radu 12%. Ako se pogledarazvoj pilanske prerade uEvropi dolazimo do zaklju~a-

ka da su pilanski kapacitetikoji su sedamdesetih godinabili 5.000 do 20.000 m3/godprevazi|eni i da su sada{njisa minimalnih 50.000 m3/god.U Austriji za preradu ~etinaraimamo pilana ~ak i sa preko500.000 m3/god {to je dovelodo ga{enja malih pilana. Ovoje pra}eno i boljom tehnolo-{kom opremljeno{}u i pove-}anjem brzine pomera sa 25-50 m/min sedamdesetih godi-na na ~ak preko 200 m/mindvehiljaditih godina sa po-sebnim akcentom na novetehnike rezanja koje omogu-}avaju dositnjavanje krupni-jih ostataka za koje je nasta-la konkurencija tra`nje kakou proizvodnji plo~a tako i zaindustriju celuloze i papira aposebno u zadnje vreme sapreduze}ima u oblasti ener-getike za proizvodnju brike-ta i peleta-ekolo{kog goriva.

U svim proizvodnjama uoblasti drvne industrije Srbi-je do{lo je do ulaganja pri-vatnog kapitala, posebno upilanskoj preradi ~iji su kapa-citeti tri puta ve}i od raspo-loìvih sirovina, ~ime je na-dome{tena proizvodnja izdru{tvenog sektora. To ula-ganje privatnog kapitala se nije desilo u proizvodnji plo-~a i furnira jer se radi o veli-kim investicijama i procesnojindustriji, a u Evropi kapaci-teti proizvodnje plo~a idu od

1.000 m3 pa ~ak i 2.000 m3

dnevno. To je razlog ogrom-nom uvozu plo~a.

Izvoz - razvojna orijentacija

Razvojna uloga drvne in-dustrije u privredi Srbije jetrajno pove}anje izvoza pro-izvoda od drveta posebno save}im stepenom obrade u ci-lju smanjenja spoljnotrgovin-skog deficita.

Klju~ uspeha industrijename{taja u budu}nosti je uizvozu, a da bi se uspelo mo-ramo poznavati ino trì{te,unapre|ivati proces proizvod-nje kako bi se odgovorilozahtevima ino tra`nje krozdobar dizajn, povr{insku ob-radu, fleksibilnu proizvodnju,me|usobnu saradnju u ciljuja~anja konkurentnosti kao iformiranje adekvatnog mar-keting miksa.

Marketing miks nije mo-gu} ako se sa ekstenzivnogna~ina poslovanja (postojiprozvod, traì se kupac i pro-daje po niskoj ceni) ne pre|ena intenzivnu proizvodnjubaziranu na te`nji da se mak-simalno zadovolje èlje (ku-paca) inopotro{a~a.

Zna se da na potro{njuname{taja uti~e bruto doma}iproizvod, stambena izgrad-nja, demografski rast, krediti-ranje prodaje name{taja podpovoljnim uslovima i dr. To suuglavnom op{ti faktori, a po-sebno bitni su unutra{nji: di-zajn, povr{inska obrada i kva-litet izrade proizvoda ~ime bise postigla znatno ve}a cenaproizvoda i pove}ao obimprodaje, pa nam u razvojnimopredeljenjima dizajn morabiti strate{ki faktor.

Za pove}anje konkurent-nosti proizvoda od drvetaneophodno je pristupiti istra-ìvanju i marketingu kao irazvoju kvaliteta proizvoda,dizajna i proizvodnih procesa.

Da bi drvna industrija bilauspe{nija mora se pribe}i iz-radi strategije razvoja, strate-gije izvoza, strategije dizajna,pobolj{ati obrazovni sistem,posvetiti posebnu pa`nju po-ve}anju konkurentnosti imarketingu sa posebnim ak-centom na modernizaciju po-stoje}ih tehnologija {to pod-razumeva i ukidanje carine


Prozvodnja rezane gra|e

Proizvodnja plo~a i tabli od drveta

Proizvodnja gra|evinskih elemenata

Proizvodnja ambalaè od drveta

Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta

IZVOZ

61.863.033

29.023.631

71.713.990

13.504.231

16.263.681

UVOZ

83.579.269

161.258.058

30.424.512

3.623.191

6.550.163

(u US $)

-21.716.236

-132.234.427

41.289.478

9.881.040

9.713.518

Spoljnotrgovinska razmena proizvoda od drveta 2007. godine

NAME[TAJ

Prozvodnja stolica i sedi{ta (od drveta)

Proizv. name{taja za kancelarije (od drveta)

Proizvodnja kuhinjskog name{taja

Proizvodnja ostalog name{taja (od drveta)

NAME[TAJ UKUPNO

IZVOZ

57.517.965

4.710.938

1.302.236

71.989.564

135.520.703

UVOZ

14.771.876

12.495.358

1.745.246

35.410.286

64.422.766

(u US $)

42.746.089

-7.784.420

-443.010

36.579.278

71.097.937

UKUPNO DRVNA INDUSTRIJA 327.889.269 349.857.959 -21.968.690

april 2008.

na svu opremu koja se neproizvodi u zemlji, a dràvu injene institucije u~initi znat-no efikasnijim.

Ve}a efikasnost dràvezna~i automatski ve}u konku-rentnost, ve}i izvoz i privred-ni razvoj.

Strategija dizajna sa ci-ljem osnaìvanja ekonomije,kulturnog identiteta i nacio-nalnog imidà, promocije na-cionalno dobrog dizajna, po-bolj{anje kvaliteta ìvota,edukacija {ire zajednice ozna~aju dizajna.

Efekti strategije dizajnabili bi: pove}anje konkurent-nosti, pove}anje vrednostiproizvoda, pove}anje izvoza,pove}anje zaposlenosti i po-slovnih mogu}nosti na glo-balnom trì{tu.

Pored ovog pozitivnog po-kazatelja moramo i dalje po-sebnu pa`nju posve}ivati izvo-zu finalnih proizvoda a poseb-no izvoza stolica, stolova, de-~ijeg name{taja od masiva, ko-madnog name{taja, drvne ga-lanterije kao i opremanjuobjekata u saradnji sa gra|e-vinskom operativom koja iz-vodi radove u inostranstvu.

Moramo obezbediti da seu drvnoj industriji ostvarimaksimalna saradnja i koope-racija {to bi doprinelo ozbilj-nijem pove}anju konkurent-nosti, smanjenim investicio-nim ulaganjima, pove}animkori{}enjem kapaciteta, pove-}anjem produktivnosti i bo-ljim kvalitetom kroz specijali-zaciju proizvodnje, smanjenjetro{kova a preko formiranjapojedinih klastera obezbedilabi se me|usobna podr{ka naino trì{te a ne konkurencija.

Da bi se razvila konku-rentnost mora se u preduze-}ima pove}ati produktivnost,sa posebnim naglaskom naunapre|enje kvaliteta i jedin-stvenih sposobnosti, umestokonkurencije na bazi niskihcena (nema konkurencije ce-nama bliskoisto~nih zemalja).

Da bismo postali konku-rentni moramo se brzo u teh-nolo{kom smislu izjedna~itisa konkurentskim nacijama aposebno u upotrebi i primenikomunikacionih i informacio-nih tehnologija, posebnu pa-`nju treba posvetiti stru~no-sti i znanju kao i prakti~noj

primeni znanja i ve{tina kojise steknu prilikom {kolova-nja. Informaciono komunika-cijska tehnologija je najva-`nija infrastruktura 21. veka izajedno sa obrazovanjem po-sta}e najve}i faktor rasta iprosperiteta.

Brì razvoj ko~e nedovolj-no razvijena preduzetni~kaklima, nedovr{eni procesi pri-vatizacije kao i nedovr{enatransformacija dràve u servispreduzetnika i gra|ana. Siner-gija napretka zahteva: makro-ekonomsku stabilnost, otvore-nost, efikasno finansijsko trì-{te, dugoro~nu odrìvost ra-sta, obrazovanje, inovacije,fleksibilnost, infrastrukturu iinformacionu povezanost.Obrazovanje ima jak uticaj naprivredni rast, a Srbija imasvega 6% visokoobrazovanihljudi i time znatno zaostaje zarazvijenim zemljama.

Ako govorimo o tehni~-koj opremljenosti i tehnolo-{koj zastarelosti u drvnoj in-dustriji moèmo re}i da jenajgora situacija u proizvod-nji plo~a i furnira {to se mo-è zaklju~iti iz podataka dafurnir se~emo na ma{ini iz1936. i 1954. godine, a danam je proizvodnja plo~a ive-rica na opremi iz 1975. godi-ne. Sli~na je situacija i u pro-izvodnji lesonita i {per plo~a.

Ako posmatramo pilanemoèmo re}i da su im kapaci-teti vi{estruko ve}i od raspo-loìvih sirovina, ali su isti usit-njeni sa zastarelom opremom,a za preradu tanke oblovine itehni~ke cepanice, tehnologi-je kod nas i ne postoje.

Kod proizvodnje name-{taja od masiva imamo opre-mljenost kao ograni~avaju}ifaktor razvoja koji je poseb-no izraèn u opremi za povr-{insku obradu drveta.

Jedino moèmo biti do-nekle zadovoljni sa tehnolo-{kom opremljeno{}u i tehno-logijom u proizvodnji plo~a-stog name{taja.

Drvna industrija Srbijeima velike potencijale i uz do-bru razvojnu strategiju bazi-ranu na znanju, istraìvanju,inovacijama i dizajnu osigura-}e mesto u razvojnoj strategijiRepublike i Evrope. �

Stanje ma{inske obradedrveta i materijala na bazidrveta u Srbiji je odre|enovi{egodi{njom izolacijom, ne-stankom velikih sistema idrugim problemima vezanimza tranzicione okolnosti. Pre-rastanje zanatskih radionicau srednja i mala preduze}anosi za sobom niz problematehnolo{kog i organizacio-nog prilago|avanja, koji seodslikavaju kako na trenutnostanje, tako i na zahteve kojise postavljaju, izme|u osta-log i pred ma{insku obradu.

Istovremeno sa ovim pro-blemima postoje problemiprogramske neprilago|enosti

zahtevima trì{ta koji se od-slikavaju u neuskla|enostiproizvodnih programa i zah-teva trì{ta sa jedne strane ipotrebnim tehnolo{kim pro-menama sa druge strane.

Cilj budu}eg razvoja me-hani~ke prerade drveta uop-{te, ma{inske prerade drvetai materijala na bazi drvetaodre|en je neophodnim du-bokim i brzim trì{nim, kaonovim nau~nim i tehnolo-{kim prilago|avanjima u ovojoblasti.

Posledice tih zahteva tre-balo bi da budu reinènjeringi prestruktuiranje postoje}eindustrije. To su preduslovi za

primenu novih proizvoda,materijala i tehnologija.

Sada{nji trendovi tehno-lo{kog razvoja u mnogome}e menjati pristup i filozofijurada ma{inskih sistema u ciljuostvarivanja sve ve}e ta~nostiobrade, smanjivanja vremenaobrade i pove}anja zahteva-nog kvaliteta obrade i ukup-nog smanjivanja tro{kovaproizvodnje.

Ovo napred navedenodovodi do podele ma{inskihsistema po vrstama i kapaci-tetima proizvodnje, tj. do sveve}e upotrebe specijalizova-nih ma{inskih sistema, {to ta-ko|e prouzrokuje razvoj i

primenu novih koncepataodràvanja i organizacije ser-visne slu`be proizvo|a~a ma-{ina kao jedan od najva`nijihsegmenata logisti~ke podr{keproizvodnji.

Ekonomske parametre tr-ì{nih promena, iako su ne-razdvojivi deo posmatranjaproblema u ovom radu, nemoèmo razmatrati ve} samotehni~ko tehnolo{ke parame-tre koji mogu uticati na te-hi~ke mogu}nosti i razvojproizvodnih sistema.

Osnovni razlog za razvojma{ina i opreme u drvnoj in-dustriji je ekonomska oprav-danost proizvodnog procesa

Tehni~ka opremljenost kao faktorrazvoja drvne



izkazana kroz trì{nu vred-nost gotovog proizvoda.

Automatizacija igra svezna~ajniju ulogu u globalnojekonomiji i svakodnevnomiskustvu. Inènjeri teè dakombinuju automatizovaneure|aje sa matemati~kim iorganizacionim alatkamakako bi napravili sloène si-steme za sve ve}u oblast pri-mena i ljudskih aktivnosti. Uoblasti industrijalizacije ovoje korak posle mehanizacije.I dok je mehanizacija obez-be|ivala ljudima ma{ine ko-je bi im pomagale u fizi~kimaspektima posla, automati-zacija pored toga u velikojmeri smanjuje potrebu zaljudskim uticajem na nepo-srednu proizvodnju. Razvojma{ina i njihova mehanizaci-ja i automatizacija postepe-no dovode do promene kon-cepta proizvodnje sa velikoserijske proizvodnje na pro-izvodnju prilagodljivu potre-bama sve zahtevnijeg trì-{ta. Krute tehnolo{ke linijese zamenjuju ma{inama saefikasnijim na~inima pode-{avanja i brzim promena re-ìma obrade, fleksibilnimma{inama i fleksibilnim si-stemima koji omogu}avajubrzu izmenu proizvodnogprograma i u pojedinim seg-mentima proizvodnju za po-znatog kupca. Automatizaci-ja bi trebala da omogu}i:bolju iskori{}enost sirovine;ekonomi~nost proizvodnje;ta~nost obrade; kvalitet ob-rade; smanjenje ukupnogvremena proizvodnje; boljeiskori{}enje radog vremena;smanjenje broja radnika; po-ve~anje produktivnosti u za-visnost od kapaciteta ma{inei transportih ure|aja; manjiutro{ak energije po jediniciproizvoda.

Da bi mogli da razmatra-mo ove vrste pitanja potreb-no je izvr{iti podelu ma{inaza obradu drveta prema vrstii stepenu obrade predmetarada i prema vrsti proizvod-nje. Tako|e podela se moèvr{iti u zavisnosti od veli~inepreduze}a, potrebnih kapaci-teta i potrebe za razli~itomvrstom specijanlih ma{ina iobradnih sistema.

Tendencije razvoja

ma{ina u pojedinim

oblastima prerade drveta

U pilanskoj preradi uop-{te do potrebe za ve}imasortimanom razli~ite vrstesortimenata, kao i tendenci-jom stalnog pove}anja kvan-titativnog i kvalitativnog is-kori{}enja drvne sirovine. Saaspekta ma{ina za obradu upilanskoj preradi to postiè-mo pove}anjem ta~nosti ra-da ma{ina, prilago|avanjemi usavr{avanjem tehnolo{kihpostupaka odre|enim potre-bama trì{ta. Uvo|enjem re-dukcione tehnologije za li-{}are i profilne tenologije za~etinare postiù se kapacite-ti od oko 200 do 600.000 m3

godi{nje na jednoj liniji. UZapadnoj Evropi ve} postojiniz pilana tog kapaciteta.

Usavr{avanje i kompjute-rizacija ma{ina za primarnupreradu dovele su do togada se brzine pomera kodtra~ne pile kre}e do120m/min, kod gatera20m/min. Brzine rezanja kodtra~ne pile dostiù 70m/s.Priprema trupaca, izborosnove piljenja vr{i se pret-hodnim skeniranjem trupca ikoristi se softver koji odre-|uje dalju preradu u zavi-snosti od stanja trupca. Naosnovu toga vr{i se kompju-

tersko pode{avanje ma{ineza rad.

Odumiranjem i privatiza-cijom velikih preduze}a i po-reme}ajem na trì{tu sirovinedolazi do usitnjavanja pilan-ske proizvodnje i nemogu}-nosti stabilizovanja izvoznogtrì{ta rezane gra|e, {toukupno dovodi do zaostaja-nja pilanske prerade. Po is-traìvanjima ra|enim u Bosnii Hrvatskoj primetno je teh-nolo{ko zaostajanje u pilan-skoj preradi za zemljamaevropske zajednice. Prose~nastarost opreme je dvadesetdo trideset godina. Nabavkapolovne opreme koja je pri-metna, tako|e nije re{enjekoje vodi napretku.

Usitnjenost prizvodnjeomogu}ava ve}u prilagodlji-vost trì{tu, ali svakako nijedobro re{enje za globalnupolitiku razvoja. Pove}avanjeproizvodnih kapaciteta i ob-jedinjavanje pilanske proiz-vodnje i su{ioni~kih kapacite-ta je jedino re{enje ali pretoga je potrebno razre{iti ve-liki broj problema koji zahte-va ve}e angaòvanje svih za-interesovanih u ovoj oblasti.

Kod proizvodnje plo~a-stih materijala usled pove}a-nog interesovanja i potrebaza razli~itim vrstama proiz-voda i njihove primene do-{lo je do pojave velikog bro-ja novih plo~astih materijalaod drveta i na bazi drveta.Primetan je razvoj Hlc plo~a- lakih plo~a sa sa}astom is-punom od razli~itih vrstamaterijala i razli~itom pri-menom (name{taj, oprema-nje enterijera, gra|evinar-stvo). U odnosu na jedno-stavnost izrade i cene opre-me, prozivodnja ovakve vr-ste plo~a moè biti prihva-tljiva i za na{e trì{te. Laka

plo~a izra|ena po posebnotehnologij kompletno od dr-veta je jedan od proizvodaizra|en u saradnji austriskogproizvo|a~a plo~a i proizvo-|a~a ma{ina WEINIG, i nazi-va se Dendrolight.

Kod nas je proizvodnjaplo~a dosta zapostavljenapropadanjem kombinata i je-dino na putu oporavka je[PIK Iverica, Ivanjica i Novidrvni kombinat, Sremska Mi-trovica. I tu je zbog zastare-losti tehnologije i starostiopreme potrebno izvr{iti re-inènjering i modernizacijutehnolo{kog procesa.

U finalnoj preradi drvetajavlja se najve}i broj razli~i-tih ma{ina i specijalnih pro-izvodnih procesa gde je pro-dor automatizaje i robotiza-cije najuticajniji. Promene suvidljive u svim aspektima po-smatranja i izu~avanja pro-sesa. Veoma je te{ko donetiodluku u kom pravcu i kakoizvr{iti odabir odgovaraju}eopreme i kako izabrati od-govaraju}a tehni~ka re{enja.

Tu moramo voditi ra~unai prethodno izvr{iti ispitiva-nje trì{ta stranog i doma}egza odre|enom vrstom proiz-voda od drveta da bi izbeglistihijski razvoj proizvodnje uodre|enom trenutku i predi-menzioniranost ukupnih ka-paciteta, {to moè dovesti doporeme}aja na trì{tu. U zavi-snosti od veli~ine preduze}a ipredvi|enog razvoja vr{imoizbor opreme koja moè bitirazli~ita po kapacitetu i postepenu mehanizacije i auto-matizacije.

U zavisnosti od vrste pro-izvodnje i kapaciteta moè-mo izvr{iti grubu podelu ma-{ina na univerzalne i specijal-ne. Po stepenu mehanizacijena ma{ine za ru~nim pode{a-

ograni~enjaindustrije Srbije


PI[E: mr Zoran \uri{i}

vanjem i mehanizovanim iliautomatskim pode{avanjem.

Kod atomatizovanih ma-{ina sa kompjuterskom nu-meri~kom kontrolom CNCpodelu vr{imo: po na~inuupravljanja, po stepenu slo-bode obrade, po broju teh-nolo{kih operacija koje oba-vljaju, po na~inu povezivanjaprocesa obrade.

U proizvodnji ma{ina vi-dljiv je trend da upravljanjera~unarom sa obradnih cen-tara prelazi na proto~ne lini-je sa automatskom izmenomalata. Istovremeno klasi~nimotori zamenjuju se HF mo-torima, na~in stezanja alataje hidrauli~ni ili motorima saHSK prihvatom za automat-sku izmenu alata. Ovakavnapredak omogu}ava namda konfuguraciju ma{ine sa-stavljamo prema zahtevimakupca.

Sada{nji trendovi pove}a-nja produktivnosti i kvalitetaobrade odvijaju se u dva razli-~ita smera kod HSC ili ma{ina

sa velikom brzinom rezanja:pove}anje brzine pomera do1000m/min {to dovodi do po-ve}anja broja se~iva i pre~ni-ka reznog alata kod rendisa-nja i glodanja; pove}anjebroja obrtaja do 40.000 obr-taja/min {to omogu}ava obra-du sa malim brojem se~iva imanjim pre~nikom kod glo-danja i piljenja.

Napredak kompletne pra-te}e industrije i potrebe drv-ne industrije doveli su dorazvoja novog tipa petoosnihma{ina sa paralelnom kine-matikom koje mogu imati {i-roku paletu primene od jed-nostavne izrade elemenataveze do komplikovane zapre-minske obrade predmeta ra-da razli~ite veli~ine.

Da bi utvrdili trendoverazvoja prerade drveta u Sr-biji jedan od pokazatelja mo-è biti broj i vrednost ma{inai opreme koja se uvozi, po{tonemamo razvijenu proizvod-nju ma{ina kod nas. Ovo mo-è biti samo preliminarnipregled koji bi za utvr|ivanje

stvarnog stanja morao da sa-drì ve}i broj podataka i du-blju analizu.

Kod ovoga bi trebaloznati osnovne podatke o ciljuuvoza opreme: otvaranje no-vih pogona, pove}anje kapa-citeta ili unapre|enje ma{in-skog parka postoje}ih pogo-na, prevazilaènje tehnolo-{ke zastarelosti postoje}eopreme.

Najve}i broj ma{ina kojise uvozi u poslednjih pet go-dina je za obradu plo~astogname{taja kao i pojedine li-nije za obradu masiva, ugla-vnom CNC.

Bolja tehni~ka opremlje-nost nam pruà: bolje iskori-{}enje sirovine, ve}u ta~nosti bolji kvalitet obra|ene po-vr{ine, manju cenu izrade pojedinci proizvoda, bolje isko-ri{}enje radnog vremena,smanjenje broja zaposlenih,fleksibilnije prilago|avanjetrì{tu.

Na osnovu iznetog moè-mo zaklju~iti da tehni~kih

ograni~enja u razvoju preradedrvteta nema. Me|utim, ovakonstatacija ne vaì za nivotehni~ke opremljenosti. Da bise podigao stepen tehni~keopremljenosti, koja nije ade-kvatna razvoju sredstava radai pored napora koji se ~inemoraju se re{avati slede}i pro-blemi: nedostatak sirovine ibolje iskori{}enje, globalnastrategija i plan razvoja, na~i-ni udruìvanja u integrisanesisteme, na~ini investiranja ipomo} dràve, promena or-ganizacije rada i pripremeproizvodnje prilago|ene raz-voju informacionih sistema,neiskori{}enost ma{ina i pro-izvodnih kapaciteta, promenastrukture zaposlenih, odrà-vanje ma{ina i alata, servis, in-formisanost i protok informa-cija, nivo znanja ili obrazova-nje u razli~itim vidovima, sa-radnja nauke i privrede (raz-vojni i istraìva~ki centri).

Ova postavka problemamoè biti samo po~etni ko-rak ka putu re{avanja pro-blema. �



Razvojni put preduze}aTRA DUGA d.o.o. predstavljaprimer temeljnog koncipira-nja i primene poslovne stra-tegije orjentisane ka potre-bama i kupovnoj mo}i potro-{a~a na ciljnom trì{tu Jugoi-sto~ne Evrope. TRA DUGA, saproizvodnim linijama plo~a-stog name{taja u Somboru iprodajnom mreòm salonaALEKSANDRO, danas je sino-nim za uspe{nu primenu trì-{ne koncepcije ~iji su impera-tivi: kvalitet i povoljne cene.

Osnovano u po~etnoj fazirazvoja privatnog sektora uSrbiji, kao zdravo trgova~kopreduze}e koje brine o potro-{a~ima i neguje odnose sa poslovnim partnerima, TRADUGA je tokom svog razvoja,prilago|avaju}i se uslovimana trì{tu i {ire}i obim delat-nosti, zadràla orjentaciju kaklasi srednje kupovne mo}i,

kao ciljnoj grupi sa specifi~-nim potrebama.

Privredno dru{tvo TRADUGA osnovali su Nada iMirko Rakonjac 1990. godi-ne, a osam godina kasnije iz-vr{ena je reorganizacija udru{tvo sa ograni~enom od-govorno{}u, koje se vreme-nom, nakon kupovine fabri-ke kuhinjskog name{taja DIPSLOGA 2002. godine i ulaga-nja u opremu, profilisalo kaojedan od vode}ih proizvo|a-~a name{taja u Srbiji.

U cilju pro{irenja poslov-ne aktivnosti i pove}anjaplasmana sopstvenih proiz-voda na doma}em i inostra-nom trì{tu, TRA DUGA za-jedno sa preduze}em LESNI-NA, formira i 2007. godineregistruje novo preduze}e,ALEKSANDRO, ~ija je osnov-na delatnost trgovina namalo name{tajem i opre-mom za osvetljavanje.

Sedi{te preduze}a, u in-dustrijskoj zoni u Somboru,na magistralnom putu Som-bor-Odàci, obuhvata zemlji-{te povr{ine 5 ha i 6 ari, saproizvodnim pogonom od5.000 m2, magacinskim pro-storom od 3.400 m2 i uprav-nom zgradom povr{ine1.200 m2. Proces proizvodnjeplo~astog name{taja obavljase uz pomo} savremeneopreme nema~ke proizvod-nje, u ~ije se unapre|enjeneprekidno ulaè, sa ciljempove}anja efikasnosti proce-sa rada i pobolj{anja kvalite-ta finalnog proizvoda.

Kadrovi predstavljaju po-sebnu snagu proizvodnje i upreduze}u TRA DUGA poseb-na pa`nja posve}uje se ulaga-nju u obuku kadrova i obez-be|enju optimalnih uslova zarad. Imaju}i u vidu zna~aj pri-mene savremenih ekolo{kihstandarda, preduze}e TRA

DUGA je razvilo tehnolo{kipostupak, koji ne samo dagarantuje kvalitet i pouzda-nost gotovih proizvoda, ve}nema nikakvih {tetnih uticajana ìvotnu sredinu.

Prodaja proizvoda predu-ze}a TRA DUGA na teritorijiSrbije ostvaruje se kroz mreùprodajnih salona ALEKSAN-DRO, kao i putem veleproda-je sa razgranatom mreòm di-lera kojom je pokrivena teri-torija cele Srbije. Plasmanproizvoda na ovaj na~in pru-à sigurnost u plasmanu robei nezavisnost po pitanju uslo-va prodaje i nabavke. U~e{ceizvoza u prodaji trenutno iz-nosi vi{e od 50% ukupnogplasmana proizvoda i obuhva-ta trì{ta zemalja u okruè-nju, kao sto su Hrvatska, Bo-sna i Hercegovina, Makedoni-ja, Slovenija, Ma|arska.

Prate}i svetske trendove,TRA DUGA sledi primer veli-

TRA DUGA

Kvalitet i

Svoj proizvodni program TRA DUGA plasira kroz prodajnu mreù ALEKSANDRO


Zahvaljuju}i saradnji firme ALEKSANDRO i slovena~kefirme LESNINA u Novom Sadu je, po~etkom ove godine,otvoren novi maloprodajni salon name{taja u kome }e se,ime|u ostalog, prodavati i name{taj brenda LESNINA.

LESNINA se, dakle, na srpsko tr i{te vratila u strate{kom part-nerstvu sa preduze}ima TRA DUGA i ALEKSANDRO iz Sombora.

Prodajni centar LESNINA u NovomSadu, ~iji je vlasnik ALEKSANDRO, otvorioje pokrajinski sekretar za privredu Sini{aLazi}, koji je tom prilikom izrazio zado-voljstvo zbog uspe{nog povratka ovogslovena~kog brenda na na{e trì{te. Uovom prodajnom centru dobilo je posaotridesetak mladih ljudi, a u planu je da seotvori jo{ novih radnih mesta, ~ime }e bitinastavljen pozitivan trend smanjivanjanezaposlenosti u Vojvodini, rekao je Lazi} idodao da su slovena~ki preduzetnici nana{em trì{tu prisutni kao pouzdani i dobriposlovni partneri.

Predstavnik LESNINE, Bojan Papi} je re-kao da je ovaj salon name{taja ura|en naisti na~in kao i saloni u Sloveniji i Hrvatskoj,te da je cilj da se uskoro i u drugim gradovi-ma u Srbiji otvore ovakvi prodajni centri.Novosadski salon LESNINA se prostire nadve ipo hiljade kvadratnih metara, a name-{taj je, po re~ima Papi}a, vrhunskog kvalite-ta i prodaje se po pristupa~nim cenama.

kih proizvo|a~a name{tajaneprekidno {ire}i ponudu i~ine}i je {to povoljnijom. Ciljje da se potro{a~ima ponudeproizvodi po najpovoljnijimcenama uz po{tovanjeosnovnog pravila da samokvalitet proizvoda i uslugaobezbe|uje zadovoljstvo ilojalnost kupaca.

Proizvodi koje TRA DUGAtrenutno ima u ponudi svrsta-

ni su u nekoliko osnovnihgrupa: kuhinje, komadni na-me{taj, plakari, regali, spava-}e sobe i sistemski name{taj.

Strategija razvoja predu-ze}a TRA DUGA predvi|a da-lji razvoj maloprodajne i ve-leprodajne mreè, pokrivanje

celokupnog nacional-nog trì{ta, osvajanjenovih inostranih trì-{ta i ukupno pove}a-nje izvoza. U perspek-tivi je i pro{irenjeasortimana na name-{taj koji bi se proizvo-dio u manjim serija-ma, a koji bi, zahva-ljuju}i vrhunskom kva-litetu i dizajnu, sigur-no na{ao svoje mestokod odre|enih potro-

{a~kih grupa na trì{tu. Putkonstantnog razvoja je trajnoopredeljenje preduze}a TRADUGA. Potrebe potro{a~a, nji-hova kupovna mo}, pra}enjesvetskih trendova u domenudizajna i funkcionalnosti, ~ineda name{taj ALEKSANDRObude brend kojem se veruje.

povoljne cene

Kompanija ALEKSANDRO iz Sombora jedan je od vode-}ih prodajnih lanaca name{taja u na{oj zemlji. Kao samo-stalno preduze}e egzistira od jula 2007. godine i rezultat jestrate{kog povezivanja preduze}a TRA DUGA Sombor i po-znate slovena~ke firme LESNINA.

TRA DUGA plasira svoje proizvode na trì{te na{e zemlje kroz mreù prodajnih salona ALEKSANDRO, kao iputem veleprodaje sa razgranatom mreòm dilera kojimaje pokrivena teritorija cele Republike Srbije.

Prodajni lanac ~ini 18 salona lociranih u gotovo svimve}im gradovima uz dobro razgranatu mreù veleproda-jnih kupaca, ~ime se firma ALEKSANDRO trudi da dopre dosvakog kupca i svakog doma.

Putem prodajnih salona, kupcima {irom zemlje ova fir-ma obezbe|uje veoma kvalitetan name{taj po najpovoljni-jim cenama, sto sam brend ALEKSANDRO ~ini sinonimomza pravi izbor name{taja i delom sva~ijeg doma.

LESNINA u Novom Sadu

ALEKSANDRObrend kome se veruje

Sa otvaranja salona LESNINA u Novom Sadu

TRA-DUGA d.o.o.25000 Sombor, Filipa Kljaji}a bbtel/fax. +381 25 27 123www.traduga.co.yu

Novost u ponudi su i Eurolight plo~e austrijskog proizvo|a~a Egger. Dinami~an ìvot kakav je danas, traì dinami~nu okolinu,brz protok informacija, ~ak i brzu hranu, pa i stalnu promenustambenih uslova. Name{taj kupac ~esto kupuje u super marketi-ma i doprema ku}i u sopstvenom automobilu, sam montira i postavlja. Zbog svega ovoga je name{taj trebalo i olak{ati. Ovepotrebe kupaca uo~ili su evropski proizvo|a~i i ponudili upravosa}aste plo~e koje su postale jedan od klju~nih funkcionalnih i estetskih proizvoda.

Eurolight, sa}asta plo~a, je sendvi~ konstrukcija sa spoljnjim slojem od tanke iverice visokog kvaliteta ili tankih MDF-plo~a.Srednji sloj je od {upljikave kartonske strukture sa {estougaonimotvorima {irine 15 mm dizajniranim prema visokostabilnoj geo-metrijskoj strukturi iz prirode – p~elinjem sa}u.

Po~etkom godine, u postoje}u bogatu kolekciju oplemenjene iverice, Darex je uveo nove dekore jednog od naj-ve}ih evropskih proizvo|a~a – Kronospan Jihlava. Standardna ponuda od oko stodvadeset dekora raznih debljina (10, 18, 25 mm) osveèna je sa 15 novih zanimljivih boja. Novi dekori su za sada samo u debljini 18 mm.

U skladu s tradicijom, Darex je i po~etkom ove godine obogatio kolekciju plo~astih

Prirodno. Inspirativno.

Pored standardnih Eurolight plo~a mogu}e je proizve-sti i Eurolight plo~e ubacivanjem dodatnog okvira(dvostranog ili ~etvorostranog) ili slepe ivice debljine10,38 ili 65 mm od iverice ili MDF-plo~e.

Pri konstrukciji name{taja od Eurolight plo~a ~ije sunose}e plo~e 8 mm debljine primenjuje se isti okovkao i u slu~aju punih plo~a. Ma{inska obrada izvodi setako|e isto, po mogu}nosti s predreza~em premaupustvima proizvo|a~a alata.

Darex je u svoju kolekciju uvrstio za sada 8 dekora Eurolight plo~a 2.800 x 2.070 debljine 50 mm, kao isav prateci materijal za njih (kant traka, okov…).

Neke od prednosti Eurolight plo~a su smanjena teì-na, optimalna stabilnost, a samim tim i ve}a fleksibil-nost i brzina manipulacije name{tajem i materijalom,maksimalna sloboda oblikovanja, moderno i kvalitet-no izraàvanje u dizajnu.

Pra}enje trendova u dizajnu i industriji name{taja kaoi stalna briga o potrebama kupaca su najvi{i ciljevirazvoja Darex-a. Stabilan asortiman, {iroka paleta dekora, kvalitetna usluga i brza isporuka je ono po ~emu je Darex prepoznatljiv na trì{tu i po ~emu je cenjen.

materijala: predstavio je nove atraktivne dekore oplemenjene iverice i sa}astih plo~a.

DAREX d.o.o. Beograd, 11077 Beograd, Autoput Beograd-Zagreb bb, tel. 011 209 1600, fax: 011 209 1699

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Zvezdara, 11050 Beograd, @ivka Davidovi}a 81, tel/fax: 011 347 2673, 347 2674, 288 8765

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Jagodina, 35000 Jagodina, Kablovska bb, tel. 035 244 462, 244 463

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Ni{, 18000 Ni{, Bulevar Cara Konstantina 80-84, tel. 018 207 353, fax: 018 207 369

www.darex.rs, [email protected]

Dek

ori E

uro

light

plo

~a


Firma Döllken je pod motom „The Perfect Match!“ pose-tiocima ovogodi{njeg, internacionalno zna~ajog sajma ZOWpredstavila svoje mnogobrojne novitete na podru~ju kanttrake. U fokusu su, izme|u ostalog, bila odgovaraju}a re{e-nja uz teme visoki sjaj, metalik dizajn i stakleni izgled.

Savr{en izgled

Sve ~e{}e se upotrebljava staklo pri~vr{}eno na nosivuplo~u ili na metalni okvir. Pa ipak, koliko god da je taj mate-rijal lep, toliko zbog svoje teìne i svoje osetljivosti nije po-sebno pogodan za izra|ivanje name{taja. Iz tog razloga pro-izvo|a~i name{taja traè alternativna re{enja, a da se pritom ne bi morali odre}i staklenog izgleda.

Upravo za to firma Döllken nudi veoma ma{tovito re{e-nje ivica: Two in One u 3D! Traka je realizovana u dva deko-ra koja paralelno idu jedan prema drugom, na primer, pa-stelno zelena boja, tipi~na za staklo, i nijansa metalik boje.Po{to se dekori nalaze na pole|ini prozirnog nose}eg mate-rijala od akrila, kant traka ostavlja utisak prostorne dubine iperfektno emituje osobine stakla. Ako se ta traka postavi na

pastelno zelenu plo~u visokog sjaja, dobija se zapanjuju}iefekat - i to efekat staklene plo~e na metalnom okviru.

Osim veoma autenti~nog staklenog izgleda, ova lukavaalternativa nudi bitne prednosti. Kao prvo, neosetljiva je nalomove, {to dolazi do izraàja kod transporta - pre svegakod rastavljenog name{taja. Osim toga, name{taj sa time nedobija dodatno na teìni, {to bi ina~e bio slu~aj sa staklom.Na stranicama nisu potrebni posebni okovi, koji bi ina~e mo-rali nositi dodatno optere}enje.

Perfektan sjaj

Visoki sjaj je trenutno apsolutno u modi. Aktualni trendse primenjuje u prakti~no svim podru~jima stanovanja: savr-{eno glatke povr{ine kud god se pogleda. Zahtevi, koji sepostavljaju u pogledu osobina povr{ina upotrebljenih proiz-voda, sve su ve}i. To se odnosi i na uske povr{ine, kao {to sunpr. plasti~ne ivice. Sa svojom najnovijom trodimenzional-nom kant trakom visokog sjaja firma Döllken predstavljapravo remek delo. Visoko kvalitetni proizvod se osim togaodlikuje i do sada nevi|enim sjajem. Trodimenzionalna kanttraka sa brilijantnim sjajem. Za industriju i obrt je trodimen-

The Perfect Match!ZOW 2008: Döllken prezentuje odgovaraju}e nove kant trake za aktuelne trendove

Izgleda kao staklo: 3D Two in One na plo~ama visokog sjaja


zionalna traka, kad se radi o oivi~enju

plo~a visokog sjaja, oduvek predstavlja-

la savr{eni zavr{etak plo~e. To je pre

svega zbog visoko kvalitetnog materija-

la od providnog PMMA. Po{to je motiv

dekora nanesen na stra`nju stranu kant

trake, povr{ina ivice trake, koja je ina~e

svilenog sjaja, moè se savr{eno polirati

na sve mogu}e stepene sjajnosti.

Kod 3D-Premium-GlossMit nove tro-

dimenzionalne kant trake „Premium-

Gloss“ radni korak poliranja ~ak i pot-

puno postaje suvi{an. Usavr{eni proiz-

vodni postupak trodimenzionalnoj kant

traci daje nevi|eni visoko sjajni fini{. Po

svojim osobinama traka se odlikuje ve-

oma velikom povr{inskom otporno{}u.

Na taj je na~in otporna na mehani~ke i

hemijske uticaje.

Perfektan metalik izgled

Metalik komponente su ve} godina-

ma uobi~ajeni deo dizajna name{taja.

Kod metalik varijacija posebno se eta-

blirao aluminijum. Pogotovo ~e{ljane

varijante su prona{le svoje mesto u sko-

ro svim podru~jima izrade name{taja,

po{to su takve povr{ine neosetljive kod

daljnje obrade i upotrebe. I za varijan-

tu 3D, kao i za ABS, firma Döllken ima

odgovaraju}e re{enje za ovaj evergrin.

ê{ljani aluminijum:

Firma Döllken i za ovaj “evergrin” predstavlja nove, atraktivne varijante.

Savr{eni visoki sjaj: 3D-Premium-Gloss.

Dodatne informacije: Doellken-Kunststoffverarbeitung GmbH

Beisenstraße 50, 45964 GladbeckNema~ka

Tel.: +49 (0) 2043 979-0Fax +49 (0) 2043 979-587

[email protected]

Lokalni specijalizovan trgovac: Stilles

Srbija, 21000 Novi Sad, Ko~i Ivana 6aTel.: +381/ 21/ 6800-900Fax: +381/ 21/ 6800-909

[email protected],www.stilles.co.yu


Velikom broju na{ih

~italaca je poznata firma

EURO FALC iz Beograda

koja ve} vi{e od decenije

egzistira na na{em trì{tu,

a proizvodni program ove

firme od njenog osnivanja

je gra|evinska stolarija.

Stevan Jeki}, vlasnik i di-

rektor ovog preduze}a je

izuzetno dinami~an, a ve}

smo pisali da je zahvaljuju-

}i njegovoj preduzimljivo-

sti, pro{log leta u procesu

postepenog preuzimanja

firme SEDRA iz Bele Cekve,

EURO FALC pro{irio delat-nost i proizvodni program.

Firma je po~ela da radiparalelno na dve lokacije.Uz proizvodnju gra|evin-ske stolarije, prozora i vra-ta u Beogradu, nastavljenaje izrada plo~a od topole uBeloj Crkvi, ali je paralelnosa izradom plo~a od topolei{la proizvodnja podova zadrvenu ambalaù, a radese i drugi programi kao {tosu elementi za palete.

Kompletna proizvodnjau ovoj firmi ranije, a i da-nas, se uglavnom obavljaza poznatog kupca. Primar-ni cilj je da ostanemo natrì{tu, pa se borimo kvali-tetom proizvoda - rekaonam je krajem marta Ste-van Jeki} - ali je na{ cilj ta-ko|e da vi{e budemo pri-sutni na doma}em trì{tu.

Sa sigurno{}u se moère}i da je ovde sve podre-|eno kupcu. U tom smisluje proizvodnja ponovo pro-{irena, {to je Stevan Jeki}ranije najavljivao, a radi seo {irinski i duìnski spoje-nim elementima hrasta.

- Sada je akcenat datna proizvodnju plo~a odtopole i hrasta. Uz to izra-|ujemo elemente za vratnakrila i elemente za {tokove.To je prakti~no, poluproi-zvod, jer su to kompletnielementi za vrata od topo-le i hrasta – kaè gospodinJeki}. – Mi, dakle, razmi-{ljamo i radimo po principi-ma specijalizacije i podelerada. Na taj na~in je ve}aproduktivnost rada, a na{cilj je da proizvo|a~ima

gra|evinske stolarije bude-

mo na usluzi i da finalnom

proizvodu, uz kvalitet, ce-

na bude {to pristupa~nija.

Osnova ovog proizvod-

nog programa je o~igledno

proizvodnja plo~a topole i

hrasta koje nastaju duìn-

skim i {irinskim spajanjem

pripremljenih elemenata.

Vrlo je va`no ista}i da se uz

kvalitetnu i preciznu obra-

du elemenata, plo~e spajaju

na dva na~ina i da se pri to-

me koristi kvalitetan lepak.

Prema poznatoj tehnologiji

EURO FALC proizvodi i plo-

~e za stolove {irine 1,20 i

duìne do 4,5 metara.

- Na{ cilj je, svakako,

ve}a proizvodnja i produk-

tivnost, ve}i nivo finalizaci-

je u ~ijem procesu u~estvu-

jemo ravnopravno i sa kva-

litetnim proizvodom. Zato

pozivamo sve zainteresova-

ne da se jeve, a ja sam si-

guran da }emo se o svemu

dogovoriti – kaè Stevan

Jeki} �

EURO FALC Joks iz Beograda opet pro{iruje delatnost

Komplet elementi za vrata od topole i hrasta

EURO Falc – Joks d.o.o.Zrenjaninski put 132A, 11211 Bor~a, Beograd

tel. 011 33 21 365, 33 21 373fax. 33 21 103

Pogon u Beloj Crkvi – Beogradska 40tel. 013 853 533, 852 906

e-mail:[email protected]


Preduze}e Wood-Mizer Balkan d.o.o. iz Kikinde je zavr{ilo

2007. godinu sa velikim napretkom i porastom prodaje iz pro-

grama horizontalnih brenti. Firma postoji od 1983. godine, a

polovinom ove godine }e navr{iti 25 godina permanentnog ra-

da i razvoja. Prete`na delatnost firme Wood-Mizer Balkan je

prodaja horizontalnih brenti, ma{ina za izradu paletnih eleme-

nata, automatskih linija za obradu tankih i kratkih trupaca,

trakastih i kru`nih testera, automatskih o{trilica i razmeta~a i

dodatne opreme za primarnu obradu drveta.

Firma Wood-Mizer Balkan nudi kompletnu uslugu jer zasvoj program obezbe|uje servis, stru~nu obuku, rezervne de-love i testere.

U 2008. godini Wood-Mizer Balkan d.o.o. }e montirati lini-ju za proizvodnju trakastih testera da bi omogu}ila klijentimajo{ kvalitetniju uslugu i niè cene.

Od svog osnivanja firma Wood-Mizer Balkan d.o.o. se nala-zi u Kikindi, a tokom 25 godina svog postojanja i rada predu-ze}e je imalo 59 izlaganja na sajamskim manifestacijama u Sr-biji, Poljskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Porast

Model LT40 sa elektri~nim motorom

Model LT70 sa elektri~nim motoromModel LT15 sa elektri~nim motorom


U roku od 24 ~asa firma Wood-Mizer Balkan dostavlja svenaru~ene rezervne delove i pribor na teritoriji biv{e Jugoslavije.

- Svaki na{ klijent je specifi~an i zasluùje na{u kompletnupa`nju. Zato je i na~in prodaje na{ih ma{ina dosta specifi~an ioriginalan. Sa svakim na{im klijentom mi strpljivo obavljamoindividualan razgovor, poku{avaju}i da saznamo koji kapacitet,vrstu i pre~nik drveta ho}e da prera|uje. Zatim mu odaberemoi predloìmo model koji }e zadovoljiti njegove potrebe. Tadase utvr|uje rok isporuke, montaà, obuka, servis i sve drugo –kaù u preduze}u Wood-Mizer Balkan.

U ponudi firme Wood-Mizer Balkan je preko 150 modelabrenti – sa elektro, benzinskim, dizel ili turbo dizel motoromrazli~ite snage. Slede}a kategorizacija je: mobilna ili stabilna ver-zija. I na kraju na{i kupci imaju mogu}nost izbora opremljenostihidraulikom koja podrazumeva: podiza~e trupca, njihovo obrta-nje, nivelisanje prednjim ili zadnjim valjkom i fiksiranje trupca.

Stru~an tim preduze}a Wood-Mizer Balkan }e vam pomo}ida osmislite i {to bolje iskoristite svoj radni prostor kako bi stedobili {to ve}u produktivnost u svojoj proizvodnji i na trì{teiza{li sa kvalitetnim proizvodima koji su prorezani na najpreci-znijim brentama.

Neka vam kao preporuka bude i ~injenica da su mnoge li-zing ku}e i banke uz firmu Wood-Mizer Balkan tako da sva-kom kupcu, kupovina brente, prakti~no, nije nikakav ozbiljanproblem. Na vama je samo da odaberete brentu koja }e svakuproizvodnju u~initi racionalnom i ekonomi~nom. �

Prete`na delatnost firme Wood-Mizer Balkan je prodaja horizontalnih brenti, ma{ina za izradu paletnih elemenata, automatskih linija za obradu tankih i kratkih trupaca, trakastih i kru`nih testera, automatskiho{trilica i razmeta~a i dodatne opreme za primarnu obradu drveta.

U ponudi firme Wood-Mizer Balkan je preko 150 modela brenti – sa elektro, benzinskim, dizel ili turbo dizelmotorom razli~ite snage. Slede}a kategorizacija je: mobilna ili stabilna verzija. Na{i kupci imaju mogu}nostizbora opremljenosti hidraulikom koja podrazumeva: podiza~e trupca, njihovo obrtanje, nivelisanje prednjimili zadnjim valjkom i fiksiranje trupca.

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska GA 3/323300 Kikindatel/fax: +381 (0)230 40 20 50, 25 754, 23 567

+381 (0)63 568 658, 108 21 39e-mail: [email protected]

prodaje horizontalnih brenti

Model LT40 na elektro pogon Model LT40 sa turbo-dizel motorom

Model LT15 sa benzinskim motorom


Kori{}enje drveta – istorijski gledano – bilo je vrlo razli~ito.Po~ev od otkrivanja vatre kori{}eno je za proizvodnju toplotneenergije. Ovom vidu kori{}enja ovog obnovljivog i dragocenogmaterijala pridruìlo se i kori{}enje drveta kao tehni~kog ma-terijala (pribor za jelo, posu|e, razni alati, ku}e, name{taj). Ka-ko je vreme prolazilo, tako je i drvo postajalo dragoceniji i ne-zaobilazan materijal. Uporedo sa rastom njegove upotrebnevrednosti, drvo je postalo deficitaran proizvod. I sada{nje, ak-tuelno vreme, karakteri{e ve}a tra`nja drveta od ukupne mo-gu}e proizvodnje i ponude. Zbog toga, a i potrebe da se o~u-vaju {ume i obezbedi trajnost gazdovanja (odrìvo gazdova-nje), davno su propisana ograni~enja kori{}enja {uma i drvnihproizvoda (sortimenata).

U periodu naglog pove}anja kori{}enja fosilnog goriva(nafta, ugalj, zemni gas) smanjeno je kori{}enje drveta zaenergetske potrebe, {to nije izazvalo te{ko}e u plasmanu pro-stornog drveta. Naprotiv, hemijska prerada i proizvodnja drv-nih plo~a tro{ile su ogromne koli~ine prostornog drveta. U tomperiodu vladalo je mi{ljenje da je {tetno i besmisleno sagoreva-ti drvo radi proizvodnje toplotne energije.

Nije trebalo mnog vremena, da bi se ovakvo shvatanje od-bacilo. Tri klju~na razloga dovela su do potpunog preokreta:smanjenje zaliha fosilnog goriva, porast cena fosilnih goriva,promene u sastavu atmosfere i izazivanja efekta staklene ba{te.

Postoje procene prema kojima su rezerve sirove nafte palena 30 godina, a zemnog gasa na jo{ 50 godina kori{}enja na sa-da{njem nivou potro{nje. Sre}om, lignita ima za jo{ 400 godina.Delom zbog pada zaliha, delom zbog ekonomsko-politi~kihrazloga ubrzan je i rast cena ovih goriva. Tako je cena barela si-rove nafte nedavno pre{la prvi put magi~nu cifru od 100 USD, aprognoze o daljem rastu cena sirove nafte su zastra{uju}e. Pre-ma njima se ve} za slede}u godinu predvi|a da cena barela do-stigne 150 USD. Cene zemnog gasa, tako|e, ubrzano rastu.

Promene sastava atmosfere, koje nagove{tavaju i mogu}-nost klimatskih promena, unose nemir i nespokojstvo. Podacisu neumoljivi. Zagrevanje na{e planete se odvija intenzivno.Pre 100 godina prose~na globalna temperatura na povr{ini ze-mlje bila je 15ºC, a sada je vi{a za 0,6ºC. Procenjuje se da }epove}anje do kraja XXI veka iznositi 1,4ºC – 5,8ºC, {to }e u ne-kim regionima dovesti do pove}anja padavina, a neki }e posta-ti znatno suvlji. Klima na Zemlji se menja zbog promena u sa-stavu atmosfere, koje nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti,odnosno pove}anja zahteva prema prirodnim resursima: ener-giji i hrani. U tom procesu osloba|aju se zna~ajne koli~ine ga-sova koji menjaju sastav atmosfere i izazivaju efekat stakleneba{te. To se u prvom redu odnosi na ugljen dioksid (CO2), me-tan (CH4) i azot oksid (N2O). Procene Me|unarodnog panela zaklimatske promene (Intrgovernmental Panel on Climate Chan-ge-IPCC) su da je danas nivo ugljendioksida u odnosu na nivood pre 250 godina ve}i za 31%. Ovaj period koincidira sa po-~etkom Industrijske revolucije zbog ~ega je ovaj parametar po-sebno zna~ajan. Procenjuje se da }e se u ovom veku nivougljendioksida pove}ati za 90-250% u odnosu na nivo od pre

~etvrt milenijuma. Najve}i izvor gasova staklene ba{te (75%) jesagorevanje fosilnih goriva: uglja i nafte.

Pored blagotvornog doprinosa {uma i {umskih zasada kojiu procesu asimilacije koriste i vezuju ugljendioksid iz atmosfe-re i osloba|aju kiseonik, neophodno je drvo i druge oblike biomase (naro~ito iz poljoprivrede) koristiti za proizvodnju toplot-ne i elektri~ne energije.

Shodno navedenom, neophodno je stru~no i odgovornogazdovanje sada{njim {umama i zasadima, kao i pove}anje nji-hove povr{ine radi uve}anja proizvodnje drvne mase, a time ikoli~ine vezanog ugljendioksida. Na taj na~in }e se pove}ati ikori{}enje drveta za proizvodnju toplotne i elektri~ne energije,{to }e dovesti do smanjenja potro{nje fosilnih goriva.

Tradicionalno kori{}enje dela drvnog ostatka

Pored kori{}enja ogrevnog drveta kao standardizovanogproizvoda (drvnog sortimenta), neophodno je pove}ati kori{}e-nje drvnog ostatka, koji se zbog zna~ajne upotrebne vrednostisve manje naziva otpadom. Drvni ostatak se u ve}oj ili manjojmeri koristi dugi niz godina. Sakuplja ga i koristi stanovni{tvonaselja koja gravitiraju {umi. Pre svega je to seosko stanovni-{tvo koje ima ve} ustaljenu naviku, neophodnu opremu i izra-ènu potrebu da na ovaj na~in obezbedi ogrevni materijal podpovoljnim uslovima. Koliko god je ovaj vid kori{}enja dobro do-{ao, prate ga dva zna~ajna nedostatka: re{ava samo deo pro-blema, a prema procenama, }e se smanjivati broj korisnika, a ti-me i koli~ina drvnog ostatka koji }e se na ovaj na~in upotrebiti.

Deo drvnog materijala ostane neiskori{}en u {umi, a zbogpripreme terena za po{umljavanje jedan deo mora da se saku-pi i spali u {umi.

Orijentacione koli~ine drvnog ostatka

Razli~iti su podaci o raspoloìvim koli~inama drvnog ostat-ka u {umama Republike Srbije, u zavisnosti od podataka o po-vr{ini {uma, njihovom prirastu, stvarnom etatu i mogu}em pri-nosu. S obzirom na ~injenicu da su poznati podaci dobijeni iz-vr{enom Nacionalnom inventurom {uma Srbije (2004-2007. go-dine), najcelishodnije je kori{}enje ovih aktuelnih podataka. Sr-bija se, prema ovim podacima, sa 29,1% povr{ine ukupne teri-torije pod {umom smatra srednje {umovitom zemljom. Premame|unarodnoj definiciji, {umom se ne smatraju – kako je to dosada bilo – {ikare i {ibljaci, pa je podatak o po{umljenosti Srbi-je utoliko povoljniji.

Drvna zaliha je sa dosada{njih 236 miliona m³ porasla na im-pozantnih 362 miliona m³, odnosno sa 121 m³/ha na 161 m³/ha.Prirast {uma sredi{nje Srbije i AP Vojvodine je oko 9 miliona m³

MOGU]NOSTI


PI[E: dipl. ing. Gojko Janjatovi}

Autor ovog teksta je izvr{ni direktor u JP Vojvodina{ume, a o ovoj temi se vodila rasprava, donete su preporuke i odluke na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ Srbije.

DRVOtehnika 18/2008 6633

ili 4 m³/ha. Mogu}i prinos zna~ajno prevazilazi zvani~ne podatkeo dosada{njem kori{}enju, a iznosi oko 6,3 miliona m³. Drvniostatak – pogodan za kori{}enje – obi~no iznosi oko 20% etata,{to zna~i da se moè ra~unati sa oko 1.260.000 m³ ostatka zaenergetske potrebe. Ovoj cifri moè se dodati drvni ostatak izvo}njaka, vinograda i me|a, kao i velike koli~ine bio mase sa po-ljoprivrednih povr{ina. Orijentaciono se moè ra~unati da ukup-na koli~ina ovih bioenergetskih goriva iznosi oko 3 miliona m³.

Kori{}enje navedenih drvnih ostataka i bio mase iz poljo-privredne proizvodnje predstavlja prioritet, jer se radi o kori-{}enju postoje}ih bio goriva, a izostanak kori{}enja mogao bida dovede i do potrebe uklanjanja istih iz tehnolo{kih razlogasa dodatnim tro{kovima.

Slede}a faza produkcije bio mase mogli bi biti energetskizasadi. U Vojvodini su na bazi ogleda Instituta za topolarstvoiz Novog Sada (sada Institut za nizijsko {umarstvo i ìvotnu sre-dinu) dobijeni podaci o mogu}oj godi{njoj produkciji od 50 m³po hektaru topolovog drveta ~ija je energetska vrednost 250Gj/ha. Ogledni zasadi su osnivani pobadanjem reznica klonskihsorti topola (2.500 – 40.000 kom/ha). Proizvodni ciklusi su traja-li od jedne do pet godina, posle ~ega je kori{}ena sposobnostobnavljanja izbojcima iz panja. Zahvaljuju}i velikoj produkcijidrvne mase i energetskoj vrednosti, ovakvi zasadi verovatno }ena}i svoje mesto me|u obnovljivim izvorima energije.

Mogu}nosti savremenog kori{}enja {umskog ostatka

Drvni ostatak u primarnoj i finalnoj preradi drveta, poredve} ustaljenog kori{}enja u kotlarnicama pogona drvne indu-strije, sve vi{e se koristi za proizvodnju briketa i peleta. Otvara-nje pogona za transformaciju drvnog ostatka postala je redov-na pojava. Tehnologija je poznata i prihvatljiva, a drvni ostatakkoncentrisan na malom prostoru, pa nema te{ko}a u njego-vom transportu.

[umski ostatak se nalazi u {umi na velikom prostoru, a ~e-sto je i te{ko pristupa~an. Poznato je da se faza privla~enjadrvnih sortimenata u kori{}enju {uma smatra najteòm i naj-skupljom fazom. Ovu fazu kad je re~ o drvnom ostatku bi}e jo{teè savladati, jer se radi o drvnom materijalu razli~itih oblika,

duìna i zapremina. Zbog toga }e se drvni ostatak prvo moratitransformisati u homogenizovan oblik – pogodan za manipula-ciju i transport. U svetu postoje razne vrste ma{ina – agregatakoje drvni ostatak transformi{e. Naj~e{}e se to obavlja ivera-njem – usitnjavanjem drvnog ostatka u iver (~ips). Ivera~i surazli~itog kapaciteta, a uspe{no kori{}enje projektovanog ka-paciteta, predstavlja prvi ozbiljan zadatak. Drvni ostatak po-trebno je manuelnom radnom snagom prikupiti tako da to nepredstavlja zna~ajan utro{ak radne snage i isto tako veliki fi-nansijski izdatak, a da bude dovoljno koncentrisan za transfor-maciju u iver. Ivera~ mora biti montiran na robusnoj osnovnojma{ini sa pogonom na svim to~kovima radi savladavanja uobi-~ajenih prepreka u {umi. Na istoj ma{ini poèljno je da je mon-tiran i kontejner za iver, koji se prazni kipovanjem u kamioneili traktorske prikolice (ako je kratka distanca prevoza do po-tro{a~a) sa tovarnim prostorom prilago|enim laganom – ras-tresitom materijalu (~ips – iver ima malu specifi~nu teìnu: sve-ga oko 170 kg/m³). Pored navedenog, neophodna je optimalnaotvorenost {uma tvrdim kamionskim putevima, kako bi se po-sao mogao nesmetano odvijati u svim godi{njim dobima i vre-menskim uslovima.

Ko su korisnici-kupci ~ipsa?

Poèljno je da su korisnici ~ipsa {to bliè {umi, a najdalje na50-100 km udaljenosti. îps se moè koristiti kao energetsko go-rivo u ve}im ili manjim kotlarnicama, a moè se transformisati ukoncentrovanije oblike. Njegovo kori{}enje uslovljeno je razli~i-tim procentom vlage, {to je propisano pojedinim tehnologijama.

Ekonomska isplativost drvnog ostatka

Poznato je da je prostorno drvno, bez obzira za koju na-menu se koristi (hemijska prerada, drvne plo~e, ogrevno drvo),najjeftiniji drvni sortiment ~ija prodajna cena ne podnosi veli-ke tro{kove. Drvni ostatak, koji pored svih tro{kova koji prateprostorno drvo mora da ponese i tro{kove transformacije imate{ko}u vi{e, ali za utehu je ~injenica da zahvaljuju}i transfor-maciji ima ve}u energetsku efikasnost od klasi~nog ogrevnogdrveta. Sve procene ukazuju da }e biti veoma te{ko obezbeditiekonomsku isplativnost u kori{}enju drvnog ostatka.

Neophodne pretpostavke za savremeno kori{}enje drvnog ostatka

Ekolo{ki efekti trebalo bi da budu dovoljan razlog da drvà-va preko niza relevantnih institucija dono{enjem potrebnih za-konskih i podzakonskih akata obezbedi neophodne podsticajeza proizvo|a~e i potro{a~e transformisanog drvnog ostatka, ka-ko bi se re{ila ekonomska isplativost ovog zna~ajnog i sada ve}neodlo`nog poduhvata. Za po~etak to zna~i obezbe|enje sred-stava za ulaganje u opremu, kako proizvo|a~a, tako i korisnikaovog energetskog goriva. Neophodno je uskladiti faze oprema-nja i po~etak transformacije {umskog ostatka sa obezbe|enimsistemom za njegovo kori{}enje. Orijentacione kalkulacije uka-zuju na potrebu pogodnosti koje }e pratiti ovu proizvodnju, ka-ko bi bila konkurentna fosilnim gorivima bar u onoj meri kolikoje ekolo{ki opravdana.

Pored svega navedenog potrebna su ogromna sredstva zaizgradnju optimalne mreè tvrdih {umskih puteva, kako za po-trebe dosada{njeg tehnolo{kog nivoa {umarstva, tako jo{ i vi{eza mogu}nost optimalnog kori{}enja {umskog ostatka. [umar-stvo ni izbliza nije u stanju da u dogledno vreme sopstvenimsredstvima ovaj posao privede kraju. �

KORI[]ENJA [UMSKOG OSTATKA



KOLIÎNA DRVETA KOJA SE KORISTI ZA PRERADUPo dosta preciznim pokazateljima

u Srbiji se godi{nje koristi oko 2.800.000m3 neto drvne mase, to jest, preko3.300.000 m3 bruto se~ive mase, {to jeprakti~no polovina godi{njeg prirasta dr-veta u Srbiji. Ovakav procenat se~e govo-ri o realnom rastu {umovitosti Srbije kojaje u zadnjih sedam godina pove}ana sa26% na 31% koliko iznosi danas. Struk-tura pose~enog drveta nije zadovoljava-ju}e jer je odnos tehni~kog drveta u od-nosu na ogrevno u relaciji 40% prema60%, {to nam kao rezultat daje ~injenicuda Srbija godi{nje preradi cca 1.100.000m3 trupaca, a da je ostatak od cca1.700.000 m3 prostorno drvo koje nematehni~ka svojstva.

VLASNI[TVO I STRUKTURA DRVETAPodatak koji mnogo govori je koli~i-

na drvne mase koja poti~e iz {uma sa ko-jima gazduju javna preduze}a u dràv-nom vlasni{tvu i koli~ina koja dolazi izprivatnih {uma. Struktura vlasni{tva povr-{ina pod {umom je pribli`no jednaka. Ia-ko javna preduze}a gazduju sa oko 50%{uma proizvedena drvna masa je preko2/3 ukupne mase drvata, dok privatne {u-me sa iste povr{ine daju 1/3 drvne mase.Ovaj podatak govori o dosta boljem ga-zdovanju u javnim preduze}ima iako sudaleko iza evropskih standarda i po otvo-renosti {uma, prirastu i koli~ini drveta pohektaru. U strukturi tehni~kog drvetapreovla|uju trupci tvrdih li{}ara pre svihbukve, zatim trupci mekil li{~}ara naro~i-to topole i na kraju trupci ~etinara. Odstrukture pose~enog drveta i drveta upreradi zavisi struktura dvnog ostatka.

STRUKTURA I KOLIÎNE DRVNOG OSTATKADa bi do{li do pravih odgovora po-

trebno je da defini{emo sa kojim vrstamadrvnog ostatka se danas susre}emo i kojesu mogu}nosti za njegovu upotrebu. Naj-ve}ei deo drveta koje ostaje kao sporedniproizvod u eksploataciji i preradi ima sle-de}e forme: piljevina iz primarne prera-de, piljevina i drugi otpad iz finalne pre-rade, okorci i okrajci iz primarne prerade,kubi~ni ostatak iz sekundarne prerade,ostatak u industriji furnira, ostatk u pre-radi plo~a, stari name{taj i ostatak u {um-skoj eksploataciji drveta. Koli~ina po svim

vrstama je razli~ita i zavisi od procenta uiskori{}avanju kao ulazne komponente usvakoj fazi, ali sa dosta velikom sigurno-{}u moèmo re}i da se godi{nje u Srbijipreradom stvori oko 600.000 m3 drvnogostatka u industrijskoj preradi i oko550.000 m3 {umskog ostatka, a to je masadrveta od oko 1.100.000 tona.

DOSADA[NJI NAÎN DEPONOVANJA DRVNOG OSTATKAVe} odavno je uo~eno da se mali deo

drvnog ostatka koristi i to uglavnom onaj iz industrijske prerade dok {umskiostatak u celosti ostaje neiskori{}en. Drv-ni ostatak, zavisno od oblika, do sada jeskladi{ten u silosima za piljevinu, uglav-nom retko; na placevima pogona, ~esto;na divljim deponijama, vaoma ~esto; naure|enim deponijama, skoro nikad i ~e-sto je spaljivana bez namene i kontrole.

DOSADA[NJI NAÎN KORI[]ENJA DRVNOG OSTATKAMali deo drvnog ostatka koji se do

sada koristio, nakon industrijske preradedrveta, uglavnom je imao namene kojebi trebalo da budu poslednja alternativa,a te namene su: za sagorevanje u ciljudobijanja energije, za proizvodnju brike-ta, u povrtarstvu, za li~nu upotrebu ra-znih namena i na kraju, a naàlost ne napo~etku, za proizvodnju plo~a iverice.

[TETE KOJE NASTAJU NEPLANSKIM KORI[]ENJEMVelike {tete nastaju zato {to se drvni

otpad neracionalno koristi, ili uop{te nekoristi, ali one nisu uo~live na prvi po-gled. Ove {tete su, me|utim, jako bitne,posebno za koli~ine drveta koje }e seeksploatisati u budu}nosti. Kao rezultatnekori{}enja ostatka od drveta, u proce-se proizvodnje plo~a }e u}i drvo koje jemoglo imati i drugu namenu, a to pove-}ava njegovu eksploatciju. Dalje je pri-maran ekolo{ki aspekt, jer nekori{}enjemdrvnog ostatka do}i }e do ve}eg zaga|e-nja ìvotne okolinu, zaga|enja vodoto-kove, promene ph vrednost zemlje i td.

MOGU]NOSTI KORI[]ENJA DRVNOG OSTATKAMogu}nosti upotrebe drveta u nor-

malnom stanju skoro da su jednake mo-gu}nosti kori{}enja drvnog ostatka. Prera-dom drvnog ostatka on se moè obliko-vati i prilago|avati raznim namenama.

DRVNI OSTATAK U

Autor ovog teksta je direktor [PIK IVERICA FANTONI iz Ivanjice, a o ovoj temi se vodila rasprava,donete su preporuke i odluke na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ Srbije.



Dominacija svakako pripada usitnjavanju

drvnog ostatka u cilju dobijanja sirovine

za izradau plo~a iverice, MDF-a i lesonita,

zatim dolaze drugi na~ini usitnjavanja za

dobijanje briketa i peleta koji sluè za do-

bijanje energije sagorevanjem kao i upo-

treba drvnog ostatka bez prerade u cilju

dobijanja energije sagorevanjem i na kra-

ju jedan veliki broj malih namena u he-

mijskoj industriji koji moè dati izuzetno

veliki efekat kori{}enja, a tu pre svega do-

lazi farmaceutska, tekstilna, koàrska i

druga prerada u vidovima industrije u ko-

jima se koriste ekstrakovani sastojci iz dr-veta poput eteri~nih ulja i tanina.

TR@I[TE DRVNOG OSTATKADanas kod nas ne postoji jasno defi-

nisano trì{te drvnog ostatka, a razlogleì u izuzetno malim razmerama upo-trebe u prethodnom periodu i neposto-janju ponude i tra`nje {to je, bez sum-nje, osnovni preduslov. Vreme koje dola-zi diktira orjentaciju i potrebe trì{ne va-lorizacije drvnog ostatka i neminovno jeda }e blizina centara za preradu dikti-rati, primarno, cenu i druge trì{ne uslo-ve. Presudan faktor kod formiranja cenedrvnog ostatka }e biti odnos cene regu-larnog drveta i drvnog ostatka koji morabiti znatno jeftiniji jer je postupak nje-govog kori{}enja i tehnologija koja sekoristi u te svrhe znatno skuplja.

PROBLEM TRANSPORTA DRVNOG OSTATKARazlog broj jedan koji je do sada, a

koji }e i ubudu}e direktno definisatiupotrebu drvnog ostatka je transport.De{ava se da je cena transporta i po ne-koliko puta ve}a od vrednosti drvnogostatka zbog male zapreminske masedrvnog ostatka pa se postavlja pitanjekoja je to granica udaljenosti preko ko-je se transport ne isplati i pod pretpo-stavkom da je ostatak bez vrednosti.Re{enje je u nabavci specijalnih tran-sportnih vozila koja imaju sposobnostsamoutovara i samoistovara sa mogu}-no{}u sabijanja ostatka kako bi se navozilu prevezlo minimum 20 tona, ali iu takvoj varijanti udaljenost preko 250km postaje ekonomski neopravdana.

ZAKONI, KO, [TA I KAKOU Srbiji postoji set od sedam zakona

koji posredno ili direktno defini{uoblast nastajanja, prerade i zbrinjavanjaotpada, a drvni ostatak iako nije otpadpredstavlja u nekim razvrstavanjimamateriju koja se moè tako posmatrati.U proceduri usvajanja je i Zakon o upra-vljanju otpadom koji }e uneti novu do-zu definisanosti u sferi upravljanja i drv-nim ostatkom. Uloga dràve je da stvoriambijent u kojem }e drvni ostatak bititretiran resursom koji se ne sme uni{ta-vati bez namene odnosno da insistirana doslednom sprovo|enju Zakona kojeje donela i time }e svoju ulogu ispunitiu potpunosti. Mnogo je ve}a uloga onihkoji proizvode drvni ostatatak i nemajuuslove za kori{}enje istog, a najve}a

onih koji se kandiduju za preradu i upo-trebu drvnog ostatka.

Po{to se radi o izuzetno skupim teh-

nologijama, da bi se stvorila opravda-

nost njihovog postavljanja mora se ima-

ti sigurnost u namere dràve da deluje

u pravcu upotrebe drvnog ostatka.

Predlog Zakona o upravljanju otpadom

obe}ava jer postavlja na~ela u kojima

ponovnu upotrebu za dobijanje proizvi-

oda stavlja na prvo mesto, a tek nakon

toga dolazi prerada u proizvode za sa-

gorevanje i druge namene. Tako|e je

uvo|enje na~ela Zaga|iva~ pla}a od su-

{tinskog zna~aja kod primene zakonskih

akata.

POZITIVNI EFEKTI UPOTREBE

DRVNOG OSTATKA

Pozitivni efekti se ogledaju u ~etiri

su{tinska pitanja, a to su:

1. Pove}anje iskori{}enja drvne

mase u preradi

2. Smanjenje potro{nje drvnog

fonda Srbije

3. Pove}anje {umovitosti Srbije

4. Re{enje potencijalnih ekolo{kih

problema

SARADNJA SVIH SUBJEKATA

Jedini na~in da se dosegne postavljeni

cilj, upotreba komletnog drvnog ostatka,

je saradnja svih subjekata koji su uklju~e-

ni u problematiku nastajanja, skladi{tenja

i kori{}enja drvnog ostatka.

Ivanjica i fabrika [PIK Iverica su ve}

puno toga uradili na pripremi tehnologije

za kori{}enje drvnog ostatka u proizvod-

nji plo~a i prvi su se kandidovali da dobiju

status regionalnog sabirnog centra za

drvni ostatak, pre svega mogu}no{}u da

preradom drvnog ostatka dobiju ponovo

proizvod od drveta koji se koristi u drvno-

prera|iva~koj industriji. Ostali subjekti

treba na svojim poljima da deluju i do-

stignu isti ili bolji nivo ostvarenosti da bi

se zapo~elo sa procesom proìmanja ak-

tivnosti, a {to bi dovelo do ostvarenosti ci-

lja, odnosno supstitucije upotrebe pro-

stornog drveta drvnim ostatkom. �

PROIZVODNJI PLOÂ


PI[E: Mili} Spasojevi}

Kako imamo velike ambicije za budu}nost imamo potrebe i za kreativnim i odgovornim kadrovima.

Raspisujemo konkursza slede}e pozicije:

KOMERCIJALNI DIREKTOR, radno mesto u Beogradu

Potrebni uslovi:– Univerzitetsko obrazovanje (Ekonomski fakultet ili FON)– Pet godina iskustva na rukovode}im pozicijama– Odli~ne pregovara~ke sposobnosti– Ose}aj za timski rad– Usmerenost ka rezultatima i ispunjenju planiranih ciljeva– Voza~ka dozvola B kategorije– Poznavanje rada na ra~unaru– Aktivno znanje engleskog jezikaVa{i zadaci }e biti:– Organizacija nabavke i prodaje– Organizacija i rukovo|enje timom– Vo|enje prodajne ekipe i upravljanje svim prodajnim aktivnosti-ma na doma}em trì{tu– Kreiranje i realizacija plana prodaje– Rad sa klju~nim i potencijalnim kupcima– Upravljanje marketin{kim aktivnostima– Izve{tavanje o realizaciji planova

IZVR[NI DIREKTOR, radno mesto u Beogradu

Potrebni uslovi:– Univerzitetsko obrazovanje (Ekonomski fakultet ili FON)– Najmanje pet godina iskustva na sli~nim poslovima– Aktivno znanje engleskog jezika– Voza~ka dozvola B kategorije– Visok nivo poznavanja rada na ra~unaru (MS Office paket)Va{i zadaci }e biti:– Operativno vo|enje preduze}a– Organizacija i vo|enje celokupnog tima

PRODUCT MANAGER ZA PROGRAM LAMINATAradno mesto u Beogradu

Uslovi:– Vi{e ili visoko obrazovanje (ekonomskog ii tehni~kog usmerenja)– Tri do pet godina iskustva u prodaji i nabavci – Izraène pregovara~ke ve{tine i organizacione sposobnosti– Poznavanje rada na ra~unaru (MS Office paket)– Voza~ka dozvola B kategorije– Znanje engleskog jezikaVa{i zadaci }e biti:– Razvoj dilerske mreè i fran{iznih objekata– Izrada plana prodaje – Kontakt sa kupcima i dobavlja~ima– Telefonski kontakt i obilazak starih kupaca– Primanje narud`bina– Preispitivanje zahteva kupaca– Kontakti sa kupcima– Razvijanje prodaje – Pra}enje realizacije prodaje

U PINOLESU VAS OÊKUJE

Dinami~an rad u perspektivnoj firmi

Napredovanje prema rezultatima rada

Pridruìte se i Vi pobedni~kom timu PINOLES-a!

Prijave sa biografijom slati na adresu:

Ju`ni bulevar br.2, 11000 Beograd

ili na mail adresu: posao@@pinoles.com

Konkurs je otvoren 10 dana od dana objavljivanja oglasa. Bi}e kontaktirani samo kandidati koji u|u u uì izbor.

Preduze}e za proizvodnju i usluge d.o.o.Ju`ni bulevar 2 11000 Beograd, SrbijaTel/fax. 244 07 42, 30 86 390, 243 64 14

www.pinoles.com


Dizajn name{taja u Srbiji je ve} duginiz godina tema o kojoj se izuzetnomalo pri~a, a u oblast dizajna se maloulaè. Sporadi~na su i minimalna nasto-janja kompanija i pojedinaca koji istin-ski razumeju zna~aj ulaganja u razvojautenti~nih prepoznatljivih komada na-me{taja na trì{tu. Uvreìlo se mi{ljenjeda je dovoljno prepoznati proizvodekoji su aktuelni na stranim trì{tima ibrutalno iskoristiti njihova re{enja zarazvoj takozvanog sopstvenog proiz-vodnog asortimana. Nekolicina doma-}ih projektanata je zbog nerazumeva-nja i neulaganja na{e industrije u do-ma}i dizajn, usmerila svoje aktivnostiprema stranim kompanijama, dok seve}ina njih okrenula prema dizajnu en-terijera koji je u me|uvremenu postaoaktuelan i samim tim veoma traèn.Neintenzivna aktivnost na polju dizajnaname{taja poremetila je lanac u obra-zovanju i osposobljavanju kvalitetnihljudskih resursa, {to je samo produbilojaz izme|u dizajnera sa jedne i proizvo-|a~a sa druge strane.

S toga je Odsek Prerada drveta na[umarskom fakultetu 2004. godineosnovao usmerenje Projektovanje na-me{taja i enterijera da bi obrazovao no-vi profil za dizajn i industriju koji seosposobljava da kvalitetno i visoko-pro-

fesionalno odgovori savremenim potre-bama, obavljaju}i zadatke od idejnogre{enja, preko projektovanja i realizaci-je u sloènim industrijskim uslovima, doprezentacije i prodaje proizvoda. Takobudu}i diplomci prolaze kroz obimnudizajnersko-tehnolo{ku pripremu, krea-tivne radionice, izradu prototipova sop-stvenih idejnih re{enja i druge vanna-stavne aktivnosti, {to ih u realnim uslo-vima osposobljava za brojne zadatke iusmerava na istraìvanje i razvoj novihmodernih prototipova name{taja i eko-lo{kih enterijera, prilago|enih industriji,okolini i potro{a~u.

Usmerenje Projektovanje name{tajai enterijera je posve}eno modernomstvarala{tvu, odrìvom dizajnu i ekolo-{kim materijalima. Aktivnosti Usmerenjaimaju za cilj razvoj novih proizvoda tj.odrìvih re{enja u odnosu na funkciju,tehnologiju i konstrukciju, sa nagla-skom na inovativnom iskori{}enju indu-strijskog drvnog ostatka, pa je u skladusa tim realizovano vi{e uspe{nih prototi-pova name{taja koji su izlagani, nagra-|ivani i objavljivani u doma}im i ino-stranim ~asopisima za arhitekturu, di-zajn i tehnologiju prerade drveta. Poje-dini prototipovi name{taja su postalideo nau~nog projekta Razvoj novihproizvoda u cilju boljeg kori{}enja drv-

ne sirovine i unapre|enja izvoza prera-de drveta Srbije, podrànog od straneMinistarstva za nauku Vlade RepublikeSrbije, koji se odvija u saradnji sa Cen-trom za ma{ine i alate na [umarskomfakultetu u Beogradu. Usmerenje odr-àva redovne izlo`be i kreativne radio-nice promovi{u}i odrìvo, socijalno-od-govorno stvarala{tvo.

Vannastavne aktivnosti predstavljajujednu od zna~ajnih inicijativa na Usme-renju kojima [umarski fakultet podsti~esticanje dodatnih prakti~nih znanjamladih. Pored organizovanih poseta fir-mama koje se bave preradom drveta iproizvodnjom name{taja, u zemlji i ino-stranstvu, podsti~e se i stvarala~ki radstudenata, pre svega tako {to im se pru-à mogu}nost da se uklju~e u realizacijei promocije sopstvenih ideja i na taj na-~in steknu neophodna prakti~na isku-stva iz oblasti industrijskog dizajna, teh-nika prezentacije, individualnog i tim-skog rada. Najuspe{niji studenti, koji re-alizuju svoje ideje u prototipove, kroznastavne i vannastavne aktivnosti na[umarskom fakultetu, imaju mogu}nostda izloè svoj rad na brojnim me|una-rodnim sajmovima i izlo`bama.

Nastupi [umarskog fakulteta su do-prineli ponovnoj promociji struke i ja-~anju kompeticije u oblasti dizajna na-me{taja u Srbiji. Potrebno je sada in-tenzivirati dalja nastojanja u razvoju di-zajna Srbije, ali ne samo kroz obrazov-ne i kulturne institucije, ve} kroz imple-mentaciju dizajna u privredi Srbije. Odtrenutka kada na{ proizvo|a~ bude in-tegrisao autenti~ni dizajn kao neop-hodni i nezamenjivi segment svog po-slovanja i kada se uloèna sredstva bu-du ekonomski opravdala, moèmo re}ida smo na pravom putu daljeg razvojana{ih proizvoda i brendiranja Srbijekao zemlje odakle dolaze kvalitetni idobro dizajniran name{taj. U tom sli~a-ju }e i odgovor na pitanje iz naslovaovog teksta biti potvrdan. �

Promocija odrìvog, socijalno odgovornog stvarala{tva

Razvoj dizajna u Srbijii da li se ulaganje u dizajn isplatiPI[E: mr Jelena Mati}

Kod nas su jo{ uvek uvreèni mi{ljenje i praksa da je dovoljno prepoznati proizvode koji su aktuelni na stranom trì{tu i brutalno iskoristiti njihova re{enja za razvoj takozvanog sopstvenog proizvodnog asortimana. Sa takvom praksom se ne ide u Evropu u kojoj su za{ti}eni stvarala{tvo i intelektualna svojina.

Usmerenje projektovanja name{taja i enterijera na [umarskom fakultetu je posve}eno modernom stvarala{tvu, odrìvom dizajnui ekolo{kim materijalima, pa je potrebno intenzivirati nastojanja u razvoju dizajna, ali ne samo kroz obrazovne i kulturne institucije, ve} krozimplementaciju dizajna u privredi Srbije.

Autor ovog teksta radi na [umarskom fakultetu u Beogradu,a o ovoj temi se vodila rasprava na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ Srbije


april 2008.

Drvna industrija se suo~ila sa za-konskom regulativom o ograni~enojupotrebi organskih rastvara~a u po-vr{inskoj obradi drveta. Glavni cilj re-gulative je da se isparljive organskekomponente uklone iz premaza zadrvo.

Vodorazredivi lakovi koji se kori-ste u enterijeru mogu biti akrilni, al-kidni i poliuretanski. Za razliku odvodenih lakova za spoljnu upotrbukoji su uvek vodene disperzije akril-nih smola, lakovi za unutra{nju upo-trebu imaju razli~ite i neke najboljeosobine vodenih lakova.

Izuzetna elasti~nost, ali znatnomanja tvrdo}a premaza je glavni raz-log {to vodorazredivu premazi znatnosporije nalaze primenu u proizvodnjiname{taja.

Akrilni i alkidni vodeni lakovi sunaj~e{}e jednokomponentni. Nekiproizvo|a~i stavljaju do 10% izocija-nata (B komponenta) i time ubrzava-ju su{enje, pobolj{avaju bru{enje iotpornost na habanje, ali smanjujuelasti~nost.

Poliuretanske vodene lakove od-likuju sve karakteristike poliuretanasa organskim rastvara~ima, poliol re-aguje sa izocijanatima i stvara izuzet-no tvrd i kompaktan film koji je ot-poran na habanje, hemijske uticaje(alkohole, kiseline i dr.). Primena PUvodenog laka je ista kao i standard-nih PU lakova, prednost je minimumemisije organskih rastvara~a. Poliure-tanski vodeni lak pored svih predno-sti nema veliku primenu jer je cenaizuzetno visoka.

Vodeni lakovi (za upotrebu u en-terijerima) nanose se standardnomopremom, a velika prednost je da seoprema ~isti vodom. Vodeni lakovinisu zapaljivi i nije potrebna poseb-na za{tita. Radna temperature je od15 do 300C. Lakovi koji se primenjujuu enterijeru poseduju znatno manjutiksotropnost od vodenih lakova zaspolja{nju upotrebu.

Prilikom obrade masivnog name-{taja vodenim lakovima drvo zadrà-

va prirodan ton (ne ùti), lak znatnosporije stari od standardnih rastvara~-kih sistema.

Kada se lakira furnirani name{tajmoè se desiti da se podigne furnir istvori vazdu{ni mehur, mogu se otvo-riti fuge na spojevima furnira i podiùse vlakna. Ove gre{ke se mogu potpu-no ukloniti upotrebom kvalitetnijihlepkova i pa`ljivijom pripremom fur-nira i plo~a.

Kada se pojave mehuri}i prili-kom nano{enja vodenog laka na po-vr{inu drveta mogu}e su slede}e gre-{ke u radu:

� da je lak promu}kan (vodeni lakse samo me{a),

� kada se vodeni lak nanosi preko nitro-bajca i ne ispare rastva-ra~i, oni reaguju sa lakom i stvorajuse sitni krateri. Keda se ovo desi povr{inu lagano obrusiti i naneti po-novo sloj laka,

� kod vrsta drveta sa izraènimporama zaostali vazduh moè dastvori sitne mehuri}e pa je u tom slu-~aju potrebno naneti tanji sloj vi{erazre|enog laka,

� mehuri se javljaju i kada se na-kon nano{enja laka elementi izloèdirektnoj sun~evoj svetlosti,

� mogu}e je da se na povr{ini la-kiranoj vodenim lakom pojave sjajni-ce i mrlje, koje nemaju pravilan obliki raspored, a naj~e{}i uzrok ove poja-ve je zaprljanost opreme (ostaci laka,ulja i drugo),

� mehuri se mogu pojaviti kada sekoristi neadekvatna ili neispravnaoprema (nepravilno se me{a vazduh ilak, vrlo ~esto se de{ava prilikom kori-{}enja nadpritiska).

Sitne pukotine na laku se javljajukada se lak nanosi u neadekvatnimuslovima: izuzetno niska temperatu-re, velika promaja i vlaga.

Uvo|enje vodenih lakova u drvnuindutriju zahteva posebnu obuku rad-ne snage kao i tehnolo{ko prilago|a-vanje proizvodnje. �

PRIPREMIO: dipl. ing. \or|e Ili}

PRIMENA VODORAZREDIVIH

LAKOVA U ENTERIJERU


kada se na povr{ini pojavetamnije linije.

Ako je drvo porozno, kadse nanese boja oko pora }e sepojaviti okrugle izbo~ine, sasvetlijim zonama uz same po-re i tamnijim delovima kodivica (slika 2). Ako drvo nijeporozno pojavi}e se velikemrlje bajca.

Ova gre{ka se te{ko ot-klanja. Ako nije mnogo uo~-ljiva moè se naneti obojenizavr{ni lak, a ako jeste, pred-met obrade se mora ponovoobraditi nekom drugom vr-stom bajca.

5. Nebajcovane pore

Kada se bajcuje poroznodrvo, pore ponekad ostanusvetlije obojene. Ova gre{kase javlja iz dva razloga: ili bajcnije mogao da prodre u pore,ili je mogao da prodre, ali jebio izba~en ili nije upijen.

Prvi slu~aj se javlja kodnekih vrsta drveta i kod odre-|enih oblika pora: bajc, po-sebno ako je nanet prska-njem, ne moè da prodre upore (slika 3). Da bi re{ili ovajproblem, neophodno je dakoristite proizvod sa malimpovr{inskim naponom (npr.bajc sa rastvara~em) ili da gananesete ~etkom ili sun|e-rom i na taj na~in izvr{ite me-hani~ku operaciju koja }e po-mo}i bajcu da prodre u pore.

Ova gre{ka je naro~itouo~ljiva ako koristite vodenibajc. Me|utim, postoje i vo-deni bajcevi kojima je proiz-vo|a~ ve} dodao povr{inskiaktivne agense koji pomaùproizvodu da prodre u pore.

Druga gre{ka se javljakod odre|enih vrsta drve}a,kao npr. kod hrasta, kestena,jasena itd., ~ije pore na dnuimaju masne supstance kojeodbijaju vodene bajceve.

Pora izgleda kao da jeobojena odmah po nano{e-nju bajca, ali se bajc odbija u

àva vreme obrade. U sva-kom slu~aju, on je i danaspodjednako uspe{an, kao {toje bio i ranije.

3. Neobojene ta~ke kadase koriste vodeni bajcevi

Kada se, kako je ve} opi-sano, povr{inska vlakanca po-dignu, njihovi vrhovi se otkla-njaju bru{enjem temeljnogsloja. Deo vlakanaca kojiostane neobajcovan izgledakao neobojena ta~ka.

Da bi ovaj problem re{ili,postupite isto kao i kod pret-hodne obrade, ili brusite drvopapirom sa finijim zrnima ko-ji }e ostaviti manje vlakanacana povr{ini.

4. Bajc koji “ispu{ta”

U pravljenju tamnih ni-jansi ~esto se koristi velikiprocenat rastvorljivog organ-skog bajca, kako bi se postiglidobar sjaj i luminansa (sve-tlost).

Ako se ovakav bajc nane-se u debelom sloju na tvrdodrvo, ~ija je mo} upijanja ma-la, temeljni sloj moè da ras-tvori organski deo bajca i daga apsorbuje.

Ova gre{ka se vidi kadaprvi sloj laka utone u pore i

BAJCOVANJE drveta jeosnovna faza kada je ne-ki proizvod zavr{en i ka-

da je dekorativni efekat pre-sudan da kupac budezadovoljan. Naj~e{}e gre{kekoje nastaju kod bojenja dr-veta mogu da se poprave bezodbacivanja obradka (stvara-nja {karta), ali gre{ke koje na-staju u fazi bajcovanja drveta,posebno kada se povr{ina ob-likuje, skoro uvek dovode doodbacivanja obra|ivanogpredmeta.

U fazi bajcovanja drvetamogu da nastanu slede}egre{ke:

1. Neravnine koje nasta-ju zbog nejednakog stepenaupijanja

Ovo je gre{ka koja se naj-~e{}e javlja i koja moè danastane zbog vi{e razloga.

Ve} smo pomenuli da tvr-do drvo ima zone oko ~voro-va koje imaju pove}anu mo}upijanja. Ove zone izgledajutamnije, jer u njih prodire ve-}a koli~ina bajca. Pomenulismo i da je mo} upijanja ve}akod ivica drveta i govorilismo o mikroporoznosti kodnekih vrsta, kakve su bukva itre{nja. Mek{e vrste drveta(~etinari) ~esto napadaju bak-terije koje ga, menjaju}istrukturu drveta, ~ine sun|e-rastim, {to pove}ava mo} upi-janja. Ova promena kod drve-ta nije vidljiva pre nego {toga obojimo. Zna~i, va`no jeda uvek koristite zdravo ikvalitetno drvo.

Kada se na tvrdom drvetukoristi velika koli~ina bajca sarastvara~ima i ako ovi proiz-vodi ne mogu da prodru u dr-vo u fazi su{enja, na povr{ini}e se stvoriti mno{tvo malihmrlja (slika 1). Ovaj problemse re{ava pove}avanjem mo}iupijanja drveta (povr{ina sebrusi krupnijim zrnima), sma-njivanjem koli~ine bajca za

nano{enje ili pove}avanjemodnosa za razblaìvanje.

2. Pojava tamnijih mrljablizu vlakana pri kori{}enjuvodenih bajceva

âk i kada je drvo dobroobru{eno, tanka vlakanca dr-veta ostaju na njegovoj povr-{ini, a uklanjaju se kada sebrusi temeljni lak.

S obzirom na upijaju}uprirodu celuloze, ova vlakan-ca se mogu podi}i i upiti ve}ukoli~inu bajca kada se koristevodeni proizvodi. Zato se bajcpovla~i do osnove ovih vlaka-na (prate}i povr{inski napon),{to, kada se drvo osu{i, osta-vlja tamne mrlje pored ova-kvih vlakana.

Ova gre{ka se vi{e vidikod vrsta drveta kod kojihpovr{inska vlakna imaju ve}utendenciju da se podignu,posebno kada bru{enje nijeura|eno dovoljno dobro.

Ovakav problem moèteizbe}i ako drvo pre bru{enjaokvasite. U ovom slu~aju, vo-da }e podi}i povr{inska vla-kanca koja se zatim elimini{ubrusnim papirom, tako da nestvaraju probleme u fazi baj-covanja. Ovaj metod se neka-da ~esto primenjivao, ali sedanas retko koristi, jer produ-

PI[E: prof. dr Milan Jai}

GRE[KE BAJCOVANJADEKORATIVNA POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 1: Kada bajc ne moè

potpuno da prodre u drvo, povr{ina

izgleda kao da je pokrivena

mno{tvom sitnih mrlja. Ova gre{ka se

~e{}e javlja kod tvrdih vrsta drveta i

kada se bajc sa astvara~ima

nanese u velikoj koli~ini.

Slika 2. Izbo~ine u obliku prstena.

Kada temeljni sloj moè da rastvori

prethodno nanet bajc, jer sadrì

rastvorljive organske supstance

za bojenje, rastvoreni deo upije

lak, {to rezultira efektom

prikazanim na slici kod

tvrdog i poroznog drveta.


* bajc se moè popraviti

* zavr{ni premaz moèbiti u boji

Kada se popravlja bajc, napovr{inu temeljnog sloja se,po zavr{enom bru{enju i pri-premanju za zavr{ni premaz,nanose posebne boje. Ubrzopo doterivanju bajca obi~nose nanosi zavr{ni premaz, jerse ovi proizvodi veoma brzosu{e (5 - 100 sekundi).

Bajc se doteruje na povr-{ini temeljnog sloja i drvo gane moè upiti.

Ako je nano{enje ravno-merno i boja }e biti jednoo-brazna. Mogu se popraviti sa-mo svetliji delovi, tako da do-biju tamniju nijansu ili se mo-è popraviti cela povr{ina ob-ra|enog predmeta.

MODERNI EFEKTIBOJENJA DRVETA

Da bi razumeli prednostikoje novi efekti bojenja drve-ta pruàju projektantima en-terijera i krajnjem korisniku,va`no je da razumete kako semenja prostor u kome se raz-me{ta name{taj. Dana{nji kri-terijumi za izgradnju ku}a iduka manjim sobama koje, igra-ju}i se bojom drveta, arhitektaili dekorater moraju da u~ineda prostorija izgleda ve}a ne-go {to to zaista jeste, kako biku}a bila pogodnija za ìvot.

Iz tog razloga, drvo je po-~elo da se lakira sve svetlijimpastelnim nijansama, ali je ta-ko postignuta perfekcija u~i-nila da povr{ine izgledajukao da su plasti~ne. Zato jemoda favorizovala lakiranje uefektu otvorenih pora, kojevi{e nagla{ava strukturu drve-ta i povr{ini daje manje pla-sti~an i ìvlji izgled.

toku faze su{enja i izgledasvetlije. Jo{ jednom, problemse moè re{iti kori{}enjembajca sa rastvara~em ili dobropripremljenim vodenim proiz-vodima.

POPRAVKE BOJE

Nakon nano{enja bajca iprvog sloja laka, na razli~itimdelovima obra|enog pred-meta mogu se primetiti razli-ke u obojenosti. Te razlikemogu biti jako uo~ljive i tre-balo bi ih popraviti. Do ova-kvog problema dolazi ako se koriste delovi razli~itih sta-bala, koji imaju razli~ite pri-rodne boje i koji ~esto sa raz-li~itim intenzitetom upijajubajc. Rezultat je, npr. kod ko-mode, da su ~etiri dela koja~ine okvir razli~ito nijansira-na iako su iste boje.

Jo{ jedan slu~aj nejedna-ke obojenosti javlja se kodfurniranja. Ve} smo pomenulida }e, ako razli~ito okrenemolistove furnira tako da obra-zuju simetri~ni dizajn, bojajednih biti svetlija u odnosuna boju drugih, iz razloga ko-je smo ve} pomenuli.

Da bi postigli ravnomernuobojenost moète da koristi-te dve tehnike:

Najbolja alternativa ovimmetodama je posebno boje-nje drveta u kome se umestosupstanci za bojenje koristepigmentiraju}e supstance,kako bi se dobio efekat kojije izme|u lakiranja i transpa-rentnog bojenja. Ovako semogu dobiti veoma atraktiv-ne pastelne boje, uz koje sestruktura drveta vidi i name-{atj se ~ini manje “te{kim”.

Polutransparentna pig-mentacija drveta je vrlo zani-mljiva alternativa bajcovanju.Razlika je u tome {to, dok bajc prodire u drvo, sa tran-sparentom bojom pigmenta-cija se dobija jednostavnimnano{enjem obojenih sup-stanci na povr{inu, s polupre-krivaju}im efektom. Pigmentisu veoma male ~vrste ~esticeu te~nosti (koja moè biti vo-da ili rastvara~) u obliku ras-tvorene faze. Obi~no ne pe-netriraju u drvo. Kada seuporede sa kori{}enjem baj-ca, rezultat je bitno razli~it,jer tretiraju}i drvo (koje uvekima svoju boju) bajcom kraj-nja nijansa }e odgovarati in-terakciji izme|u boje drveta iboje nanetog proizvoda. âki kada se koristi veoma svetlodrvo, bajcevima je te{ko do-biti meke pastelne nijanse, aosim toga, svetli bajc }e bitislabo otporan na dejstvo sve-tlosti.

Ako se koristi pigmentira-ju}a supstanca, koja sadrì~vrste ~estice sa svojom bo-jom, boja drveta }e biti u ve-}oj ili manjoj meri prekrivena.

DRVETA

Autor ovog teksta je redovni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu

Slika 3: Bajc nije penetrirao

u pore, koje zato izgledaju kao

da nisu obojene

Slika 4: Razlika u dekorativnom

efektu izme|u bajceva sa pozitivnim

i negativnim efektom. Primeti}ete da

je struktura drveta bajcovanog sa

pozitivnim efektom (levo) ostala

tamnija od mek{eg dela, kao kod

prirodnog drveta, dok je izgled

drveta bajcovanog sa negativnim

efektom suprotan (desno).

Pove}avaju}i koli~inu nane-tog proizvoda, rezultiraju}aboja }e biti veoma sli~na sup-stancama za bojenje, dok }eprirodna boja drveta biti ma-skirana mikroslojevima pig-menata koji su nataloèni napovr{ini.

Sude}i po njihovim mole-kularnim svojstvima, pigmen-ti su mnogo otporniji na sve-tlost od bajceva i, s obziromda u ve}oj meri pokrivajupodlogu, dobijene nijanse }ebiti mnogo otpornije na sve-tlost, ~ak i kada se radi sa pa-stelnim bojama.

Tako, samo kori{}enjempigmentiraju}ih supstancimogu}e je dobiti prelepe po-lutransparentne pastelne bo-je, ne{to {to je skoro nemo-gu}e posti}i bajcom.

Pigmentacija je tako po-stala najbolja alternativa laki-ranju, koja drvetu daje pri-rodniji i privla~niji izgled.

Jo{ jedan zanimljiv i mo-deran efekat koji se moèdobiti bajcovanjem drveta je“pozitivno” bojenje ~etinara.

Poznato je da ~etinariimaju tamniji, tvr|i deo tj. go-dove, i mekaniji deo izme|ugodova koji je svetlije boje.

Kada se ova vrsta drvetaobra|uje obi~nim bajcom,mek{i deo upija vi{e bajca ipostaje taman, dok tvr|ideo upija manje proizvoda iostaje skoro beo. To zna~ida se dobija upravo supro-tan efekat od onog koji imaprirodno drvo pre bajcova-nja, i to nazivamo “nega-tivnim” bojenjem.

Postoje specijalni vodenibajcevi koji mogu da godoveoboje u tamniju nijansu. Takodobijamo poseban efekat, po-znat kao “pozitivno” bojenjezato {to imitira prirodan iz-gled drveta (slika 4).

Po{to je mek{i deo drvetazastupljeniji od tvrdog, pri ~e-mu je bojenje isto, drvo odbi-ja vi{e svetlosti pozitivnim bo-jenjem, name{taj je manje“teàk” i poprima finiji, ele-gantniji izgled. �

Milesi spa je jedna od vode}ih svetskih firmi specijalizo-

vanih za proizvodnju boja za drvo sa proizvodnim

pogonima i trgovinama u ve}ini evropskih zemalja i

distributerima u Ju`noj Americi, Aziji i Severnoj Africi.

Milesi spa nudi svojim kupcima najbolja re{enja za za{ti-

tu svih vrsta drveta {irokom paletom proizvoda pogod-

nih za nano{enje svim na~inima.

Podatak da Milesi u~estvuje sa pribli`no 30% ukupne

prodaje na svim zna~ajnijim trì{tima koje pokriva

(Italija, [panija, Ma|arska…), govori sam za sebe.

Maksimalna podr{ka, re{avanje postavljenih zahteva

i otklanjanje eventualnih problema u lakirnicama su na{

prioritet.

Asortiman Milesijevih proizvoda uklju~uje dve komplet-

ne linije, na bazi vode i na bazi rastvara~a, koje su

odli~ne za {iroki opseg ciklusa bojenja i metoda prime-

ne, ru~no ili industrijskim tehnikama.

Ceo asortiman proizvoda se isporu~uje u razli~itim

pakovanjima kako bi zadovoljili kako male tako i velike

profesionalne korisnike.

Idealni za za{titu drveta i restauraciju starih prozora

i vrata, ovi proizvodi su tako|e perfektni za sve vrste dr-

veta, ~etinarskog i listopadnog koje se uobi~ajeno

koriste za spolja{nju upotrebu.

Strategija Filozofija u sada{njem energetskom sektoru ima za cilj da pre-

vazi|e inerciju i primeni aktivan pristup u cilju osiguranja ve}egstepena sigurnosti snabdevanja energijom. Sigurnost u snabdeva-nju energijom ne iziskuje maksimalno kori{}enje lokalnih izvora iliminimalni uvoz, ve} smanjenje rizika u proizvodnji i snabdevanju,kao i diversifikaciji energetskih izvora po mestu i vrsti i uzimanjeu obzir na duì rok energetske tendencije na lokalnom i global-nom nivou.

Uprkos velikoj razlici u energetskoj situaciji ~lanica Evropskeunije, pokrenut je snaàn proces energetske reforme koja ima zacilj stvaranje jedinstvenog evropskog energetskog trì{ta. Ovde suprikazani karakteristi~ni problemi:

• energija je strategijski entitet i dràve nastoje da obezbede si-gurnost snabdevanja, ekonomsku konkurentnost i o~uvanjeokoline;

• organizacija proizvodnje, transporta i distribucije energije jeheterogena: od mno{tva kompanija do monopola koji su verti-kalno integrisani;

• geografija, geologija, klima, nivo ekonomskog razvoja, kultu-ra javnih ustanova, istorija i mnogobrojni socijalno-ekonomskifaktori stvaraju odre|en otpor evropskoj energetskoj homoge-nizaciji.

EU teì zajedni~kim energetskim makro ekonomskim karakteristi-kama odràvaju}i zna~ajnu raznolikost u zemljama ~lanicama.

U svetskom energetskom okruènju, tri celine kao {to su SAD,Japan i Evropa zauzimaju zna~ajno mesto sa 45% potro{nje ukup-ne energije. Ova tri centra predstavljaju i ve}inske uvoznike nasvetskoj energetskoj pijaci sa 62% me|unarodne trgovine u ovomsektoru.

Njegov uticaj je odlu~uju}i na svetsku energetsku konjukturu.Prema tome, svetski ulozi i izazovi ove planete su usko povezanisa ova tri aktera.

Koji su to ulozi?

Prva odrednica je svetski demografski razvoj.

Na svetu danas ìvi vi{e od 6,5 milijardi stanovnika i premaproceni, porast stanovni{tva u zemljama u razvoju pove}a}e, u2020. godini, broj stanovnika na 7-8 milijardi, pri ~emu }e koncen-tracija ve}ine uve}anog stanovni{tva biti u velikim gradovima.Energetska potra`nja }e se pove}ati za otprilike 60% i pristupenergiji }e za sve postati glavni izazov ovog sektora.

Uvaàvanje ~ovekove okoline i smanjenje emisije gasa i efektastaklene ba{te jeste druga klju~na uloga energetike. Na svetskomnivou, problem promene klime postaje isto tako urgentan pro-blem kao i iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva.

U kratkom i srednjoro~nom periodu, velike tenzije }e se poja-viti ne energetskom trì{tu, mnogo pre nego {to }e se rezerve is-crpiti. Konvencionalne rezerve dostupne nafte sa prihvatljivom ce-nom kori{}enja osta}e u politi~ki nestabilnim oblastima. Dovoljnoje setiti se ira~kog embarga koji oteàva uvoz. Pored toga, ener-getske havarije u vi{e zemalja upozoravaju na te{ko}e u investici-jama. Isti je slu~aj i u sektoru gasa koji tako|e zahteva zna~ajnaulaganja. Sigurnost u snabdevanju pri prihvatljivim ekonomskimcenama jeste tre}i izazov koji je isto tako delikatan.

Energetska perspektiva Evropske unije je ozna~ena ubrzanomliberalizacijom energetskog trì{ta, koje }e biti operativnije i inte-grisano. Cilj je uspostavljanje jedinstvenog trì{ta struje i gasaumesto lokalnih trì{ta koja imaju ograni~ene me|ugrani~neenergetske razmene.

Autor ovog teksta je zaposlen u preduze}u VUJI] Valjevo

snabdevanja Evrope energijom

Ukoliko se ni{ta ne u~ini, evropska zavisnost }e porasti sa 50%na 70% u 2030. godini. Javlja se odre|ena kontradikcija izme|uprograma razvoja nuklearne energije koja se posmatra kao sred-stvo za borbu protiv efekta staklene ba{te i odre|enih gledi{ta onapu{tanju koloseka razvoja nuklearne energije. Sa razvojem ob-novljivih izvora energije ne vidi se na~in kako zameniti 34% proiz-vodnje energije nuklearnog porekla.

Evropska strategija sigurnog i dugoro~nogsnabdevanja energijom

Evropska unija je preterano zavisna od spoljnog snabdevanja.Brojevi sami za sebe govore: 50% svojih energetskih potreba EUobezbe|uje iz uvoza, {to je zabrinjavaju}e i ako se tendencija na-stavi zavisnost }e dosti}i 70% u 2030. godini.

Name}e se nekoliko elementarnih pitanja:

• Moè li se zanemariti naftna zavisnost od 90% kroz 30 godinaklizaju}i prema Kaspijskom regionu i Zalivu kao izvori{tima?

• Moè li se podneti haoti~no poskupljenje nafte i gasa koje biuslovilo poreme}aj ekonomija i zemalja u razvoju koje nisu proiz-vo|a~i?

• Da li je pametno odustati od nuklearnog programa kada oscili-raju cene nafte i gasa?

Sve politi~ke odluke jedne dràve ~lanice ima}e negativanefekat na funkcionisanje trì{ta u drugim dràvama ~lanicama. Utom kontekstu je neophodno postaviti pitanje o smislu nacional-nih odluka o energetskoj politici koja nije koordinisana. Tako|e,uzimanje u obzir klimatskih promena nije za odlaganje. Danas na-u~na istraìvanja ukazuju da smo na putu novog pove}anja emi-tovanog gasa i efekta staklene ba{te reda veli~ine od 5% za pe-riod 1990-2010. godine, pri ~emu je bila planirana redukcija od8% za isti period. Po{to je za efekat staklene ba{te emisija gasovanajve}im delom odgovorna, jasno je da je potrebno da se revidirapristup energetskoj tematici, ukoliko se èli po{tovanje preuzetihobaveza.

Skora{nje krize u ve}ini dràva ~lanica, usled pove}anih cenanafte ukazuju jasno na ranjivost evropske ekonomije i rizik od so-cijalnih sukoba. Sektori koji su najve}i potro{a~i energije (stanova-nje, transport) vi|eni su u konstantnom porastu u slede}e dve de-cenije.

Pro{irenoj Evropskoj uniji predstoji zao{travanje tog proble-ma. Tendencija pove}anja potro{nje energije nakon pro{irenjaUnije }e se pove}ati, a da pri tome ona ne poseduje zna~ajnijeenergetske rezerve.

Aktivna politika tra`nje

Usled manjka sopstvenih izvora potrebno je usvojiti o{tarpristup ekonomisanju energije i njenoj potra`nji. Smatra se daje kori{}enjem raspoloìvih tehnologija mogu}e u{tedeti 18%sada{nje potro{nje. Energetska efikasnost je, dakle, kamen te-meljac trajnog snabdevanja. Od ukupne potro{nje, na zgradeide 40% potro{nje energije u Evropskoj uniji (zagrevanje, toplavoda, hla|enje i osvetljenje). Smatra se da je mogu}e u{tedeti22% te potro{nje.

Sektor transporta, a naro~ito drumski sektor, glavni je izvorrasta potra`nje nafte i pove}anja emisije CO2. Ukoliko bi se ova-

kva tendencija nastavila, emisija gasova vezana za potro{nju ener-gije u transportu pove}ala bi se za 40% u 2010. u odnosu na1990. godinu. Potrebno je preorijentisati sada{nju politiku premaboljoj kontroli energetske potro{nje u transportu.

Neophodno je privesti kraju stvaranje zajedni~kog energet-skog trì{ta koje }e prevazi}i aktuelnu situaciju lokalnih nacional-nih trì{ta, gde asimetri~na otvorenost stvara ozbiljne deformacijeu konkurenciji.

Takvo unutra{nje jedinstveno trì{te pove}alo bi mogu}nostraznovrsnijeg i konkurentnijeg snabdevanja za ekonomske kori-snike i gra|ane, a tako|e preko mehanizma grani~nih interkonek-cija izbegla bi se situacija izolovanja ili prekida usluga u pojedi-nim delovima Evropske unije, doprinose}i ve}oj recipro~noj sigur-nosti izme|u dràva ~lanica.

Ovako progresivan pristup doveo je do stvaranja potpunootvorenog trì{ta gasa i struje u 2005. godini, pra}enog odre|e-nim brojem klju~nih razme{taja koji bi garantovali sigurnost snab-devanja.

Evropski model koji se stvara objedinjuje odgovornost javnogi privatnog sektora. Dràve }e imati mogu}nost da nametnu oba-veze javnom sektoru za o~uvanje okoline i da nateraju korisnikemreè da daju prioritet instalaciji proizvodnje koja koristi izvoreobnovljive energije.

Politika raznovrsnosti na nivou ponude

Postoje dva puta koja zasluùju pa`nju: A – odlu~nija akcija ukorist ~istih izvora i B – dinami~nija politika prema spoljnom snab-devanju gorivom.

A – Glavni prioritet je promocija i razvoj obnovljivih izvoraenergije. Planirano je da se dostigne 12% obnovljive energije uukupnoj potro{nji energije, prema 6% u 1997. godini.

Potrebno je ista}i da je ugalj jedini energetski izvor koji je si-guran i koji se u Evropskoj uniji nalazi u velikim koli~inama, nakoje se moè ra~unati u budu}nosti. Jedan od prioriteta }e bitirazvoj tehnologije ~istog uglja.

PI[E: prof. dr Dragan [kobalj


Nuklearna opcija tako|e se razmatra kao doprinos sigurnostisnabdevanja i smanjenja emisije CO2.

Uloga nuklearne energije je dosta potcenjena u pogledu do-prinosa smanjenju emisije gasova u atmosferi. Procenjuje se da jeona omogu}ila izbegavanje emitovanja nekih 300 miliona tonagodi{nje u Evropi, istovremeno isporu~uju}i 35% struje u odnosuna ukupni bilans. Ne treba zaboraviti ni stabiliziraju}u ulogu popitanju cena koju ima nuklearna energija.

Jedini mogu}i put koji bi odrào ovu opciju jeste transparent-nost prema javnom mnjenju i poja~ana istraìvanja u oblasti nu-klearnog otpada, {to je glavni problem, ali tako|e i da se razvijanova generacija ~istih reaktora.

B – Ne}e postojati pobolj{anje u sigurnosti snabdevanja bezradikalne promene pristupa sklopu strategije integrisane energe-tike, pri ~emu je nezaobilazan spoljni zna~aj. Evropa kao velikipotro{a~ sa 500 miliona gra|ana zna~ajan je faktor u svetskomenergetskom bilansu. Me|utim, takva tendencija rasta potro{njeenergije bi}e i u drugim delovima sveta – SAD, zemlje u razvoju.Pitanje rasta energetske potra`nje u Aziji postaje va`na karika. Saekonomskim rastom od 6 do 8% godi{nje i porastom standardaìvljenja Kina i druge azijske zemlje predstavlja}e zna~ajan faktoru potra`nji energije.

Nazire se intenzivna svetska trka u energetskom snabdevanju.U tom kontekstu Evropskoj uniji je potrebno da se snabde instru-mentima za osiguranje sopstvene potra`nje i za obezbe|enje naj-boljih uslova.

Nafta i gas }e nastaviti da zauzimaju glavno mesto u snabde-vanju u godinama koje dolaze u svetskom energetskom bilansu.Nafta, koja spada u izvore koji su neobnovljivi, po oceni eksperataima rezervi za stotinu godina pri ovakvm trendu potro{nje u sve-tu. Ona }e nastaviti da bude vaàn ulog u geopoliti~kim igrama.

Gas, ~ije su svetske rezerve zna~ajnije, ne moè se odvojiti od naf-te, mada na osnovu njegovih ~istih karakteristika i smanjenog ko-{tanja investicija za razvoj, trì{te gasa ostaje pre svega trì{te bli-skosti, naspram nafte ~ije je trì{te globalno. Ta blizina daje odre-|ene prednosti trì{tu Evropske unije u odnosu na glavne konku-rente. I pored toga {to i gas emituje gasove, on predstavlja velikuprednost jer manje zaga|uje okolinu. Postepeno zamenjuje ugalji naftu u svetskom energetskom bilansu. Vremenom ta tendencija}e rasti.

Pri takvoj perspektivi, Evropska unija treba da razmatra sigur-nost svog budu}eg snabdevanja i razvija odgovaraju}u gasnu stra-tegiju. êsto upravo te regione, od kojih postoji zavisnost, karak-teri{e nestabilna politi~ka situacija kao i neodgovaraju}i izborekonomskog sistema. Neophodno je da Evropska unija {titi svojegeopoliti~ke i geostrategijske interese.

Evropska unije poseduje nekoliko jakih ta~aka: prvo, tehnolo-{ki je jaka; njeno trì{te je veliko, integrisano je, u porastu i otvo-reno konkurenciji; pruà najbolje uslove bliskim trì{tima, u pore-|enju sa prekookeanskim i azijskim trì{tima.

Treba napomenuti i slabe ta~ke EU: trì{te nije raznovrsno – upogledu gasa zavisi uglavnom od Rusije, Norve{ke i Alìra, a {tose ti~e nafte, osetljiva je na geopoliti~ke faktore i snagu kartela;ne poseduje jaku zajedni~ku energetsku politiku i energetski je si-roma{na.

Neophodno je olak{ati razvoj infrastrukture transporta da bise pristupilo gasu centralne Azije, Kaspijskog regiona, Irana, Egip-ta. Potrebno je olak{ati integraciju transportnih puteva nafte i ga-sa prema trì{tu Evropske unije. Rehabilitacija naftnih puteva izRusije, povezivanje izvora iz Kaspijskog regiona preko Kavkaza,Ju`nog i Crnog mora prema regijama Mediterana moè smanjitiranjivost u odnosu na Srednji istok.


DRVOtehnika 18/2008 8811

Neophodno je da se obezbedi sigurniji pomorski transport. Popitanju gasa, glavno je omogu}iti konstrukciju novih strategijskihgasovoda za snabdevanje iz Rusije. Potrebno je tako|e razviti ju-`ni prsten, olak{avaju}i gasnu interkonekciju Kaspijske regije, Ira-na, Turske i Balkana, Severne Amerike i zemalja Evropske unije.

Evropska unija po tom pitanju treba da fiksira slede}e priori-tete:

• Pobolj{anje saradnje sa svim zemljama proizvo|a~ima, {to bi do-velo do ve}e stabilnosti i transparentnosti na trì{tu i to nezavisnood nove cene barela;

• Otvaranje strategijskih parametara sa glavnim regionalnim igra-~ima energetskog sektora (Rusija, Kavkaz, Kina, Mediteran, Sred-nji Istok, Latinska Amerika);

• Tehni~ka asistencija koja se moè ponuditi zemljama partnerimakako bi reformisali energetski sektor;

• Poja~anje energetskog dijaloga sa SAD u sklopu me|ukontinen-talnih razgovora.

U zaklju~ku se moè re}i slede}e:

• Evropa mora da ra~una na sve fosilne izvore energije, ali javnomnjenje treba da zna da su oni ograni~eni i da stvaraju ozbiljneprobleme u smislu emisije gasova i efekta staklene ba{te;

• Potrebno je podràti obnovljive izvore energije, koji su uslov zaenergetsku nezavisnost, javno mnjenje treba da bude svesno da jenjihov potencijal ograni~en i da danas nisu konkurentni;

• Nije odgovorno, uzev{i u obzir zavisnost Evropske unije od ener-gije i rastu}e ekonomije, da se odustane od nuklearne energije,potrebno je da se objasni javnom mnjenju da osim poznatih rizikakao {to je tretiranje otpada, nuklearna energija ima mnogobrojneprednosti po pitanju stabilnosti cena, energetske autonomije iemisije CO2.

Evropska unija je stabilizovala efekat staklene ba{te emitova-

njem gasova u 2000. godini. Predvi|anja Evropske agencije za za-

{titu okoline govore o pove}anju za 5,2% do 2010. godine, {to je

rezultat ekonomskog razvoja, potro{nje struje i transporta, a u

skladu sa postoje}im na~inom ìvota. Globalno zagrevanje posle-

dica je prvenstveno potro{nje fosilnih goriva, nafta je odgovorna

sa 50% emisije CO2, dok ~vrsta goriva i prirodni gas sa~injavaju

ostatak.

Energetska strategija na duì period zasniva se na 5 postavki:

1) Smanjiti rasipanje. Potrebno je inicirati promenu pona{anja

potro{a~a. Ponuditi aktivnu ekonomsku politiku sa razli~itim pri-

stupom i to u pozitivnom pristupu prema energiji koja ne zaga|u-

je okolinu. U tom smislu je potrebno fiskalni instrument orijenti-

sati prema zahtevu ka potro{nji koja je bolje kontrolisana i zna-

~ajna za o~uvanje okoline.

2) Pokrenuti politiku alternativnog transporta. Emisije gasova

usled drumskog transporta mogle bi da se pove}aju u 2010. godi-

ni za 40% u odnosu na 1990. godinu. Neophodno je revitalizovati

pruge, da se fokusiraju finansijske investicije na ~vorove zastoja

èleznice i racionalizovati individualnu upotrebu automobila.

3) Razvijati nove i obnovljive vrste energije, pove}ati njihovo

u~e{}e sa 6 na 12% u energetskom bilansu i pre}i sa 14 na 22%

proizvodnje struje {to je ambiciozan cilj do 2010. godine. Jedino

finansijske uredbe (pomo} dràve, fiskalne mere, finansijska podr-

{ka) mo}i }e da iniciraju ostvarenje tako ambicioznog programa.

Kao tema za istraìvanje moè se uzeti u obzir da rentabilni vido-

vi energije (nafta, gas, nuklearke) finansiraju razvoj obnovljivih

energija koje do sada nisu dobijale odgovaraju}u podr{ku.

4) Odràti odre|enu autonomiju. Stavlja se na vi{i nivo neop-

hodnost doprinosa nuklearne energije, ne zaboravljaju}i glavne

elemente razmatranja: pitanje otpada, sigurnost nabavke i dugo-

ro~ni razvoj. Kakvi god bili zaklju~ci, istraìvanje tehnologije pre-

rade otpada treba aktivno da bude nastavljeno.

5) Na}i zajedni~ka re{enja za zajedni~ke probleme. Strah od

konkurencije treba da dovede do ubrzanja zavr{etka unutra{njeg

trì{ta, poja~anog strategijskog skladi{tenja nafte, koje moè da

se pro{iri na gas. Takav zajedni~ki pristup treba tako|e da privile-

guje fiskalna energetska politika kako bi se favorizovale energije

koje manje zaga|uju okolinu.

Zaklju~ak

Postoji svest o energetskoj ranjivosti Evropske unije u pogledu

energetskog snabdevanja. Ne moè se dozvoliti da energetska

politika bude prepu{tena trì{nim zakonima ve} vlade treba da

raspolaù neophodnom funkcijom kojom bi se definisali energet-

ski izvori na duge staze u oblasti istraìvanja, sigurnosti snabdeva-

nja i programiranju investicija.

Treba preduzeti ekonomski isplative akcije za smanjenje po-

tro{nje energije, kao i za potro{nju optimalne energije (rekupera-

cija izgubljene toplote pri sagorevanju gasa, valorizacija energet-

skih otpada).

Istovremeno se podràva proizvodnja struje i toplote sa viso-

kim stepenom iskori{}enja.

Nuklearna energija igra zna~ajnu ulogu u energetskim bilansi-

ma. Na evropskom nivou ova opcija je o~uvana zahvaljuju}i odr-

àvanju kapaciteta zajedni~kih istraìvanja. Zajedni~ko za sve ~la-

nice Evropske unije jeste i obezbe|ivanje i optimizacija nuklear-

nog otpada i podsticanje istraìvanja koja se odnose na retretira-

nje najradioaktivnijih elemenata. �


Banja Kovilja~a je jedna od najlep-{ih i najlekovitijih banja na Balkanu.Nalazi se u zapadnoj Srbiji, kod Lozni-ce u podno`ju {umovite planine Gu~e-vo, blizu desne obale reke Drine.

Istorijat Banja Kovilja~e datira jo{iz perioda Ilira, zatim starih Rimljana iTuraka, pa sve do dana{njih dana. To-kom dvadesetih i tridesetih godinapro{log veka banja postaje ne samobanjsko le~ili{te, nego i mondenskosastajali{te. U tom periodu su izgra|e-ni luksuzni hoteli i vile, a lepo je ure-|en i park koji povezuje sve banjskeobjekte u jednu celinu. Staze za {etnjuu predivnom parku, kao i senovitetrim staze planine Gu~evo, ~ine pose-ban ugo|aj za {eta~e i rekreativce...

Specijalna bolnica za rehabilitacijuBanja Kovilja~a je elitna zdravstvenaustanova za prevenciju, le~enje i reha-bilitaciju. Po svojim sme{tajnim kapaci-tetima, kvalitetnoj ishrani i vrhunskojusluzi, ubraja se u red hotela visokekategorije. Modernizacijom starih zda-nja i izgradnjom novih sme{tajnih ka-paciteta sa prate}im objektima, ovaustanova je stvorila savremene uslovene samo za le~enje i oporavak, ve} i zarekreaciju, udoban odmor i zabavu.Ovde kaù da je svako godi{nje dobaidealno za le~enje, oporavak i odmor,a najbolje je ono koje odabere svakipojedina~ni gost i do|e u ovu ustanovukoja radi cele godine, 24 sata dnevno.

- Kao jedan od najstarijih centaraza rehabilitaciju u Srbiji, osim najsa-

Banja saBanja Kovilja~a


vremenijih metoda le~enja i prirodnihblagodeti, Specijalna bolnica za reha-bilitaciju Banja Kovilja~a gostima nudiosmeh na licu, ljubav u srcu i veru udu{i. Gost je najva`nija osoba u ovojustanovi – kaè dr Nikola Srem~evi},generalni direktor Specijalne bolniceza rehabilitaciju Banja Kovilja~a. – Go-stima su na raspolaganju svetle, prijat-ne i udobne sobe, kao i luksuznoopremljeni i klimatizovani apartmanisa terasama i balkonima. Sve sobeimaju internu i satelitsku televiziju,kao i telefone, a objekti su me|usob-no povezani sistemom toplih veza.

Osim medicinskog tretmana, za us-pe{an oporavak i ugodan boravak, uovoj banji sa tradicijom, izuzetna pa-`nje se poklanja ishrani koja se uskla-|uje sa potrebama gosta.

Blagodetima tradicionalnog, pri-rodnog le~ili{ta i dostignu}ima savre-mene fizikalne medicine i rehabilitaci-je, ovde se le~e:

- reumati~na oboljenja- degerenativne promene zglobova

i ki~menog stuba- diskus hernija i stanja nakon ope-

racije diskus hernije- posttraumatska stanja gornjih i

donjih ekstremiteta- o{te}enja centralnog i perifernog

nervnnog sistema- mi{i}na oboljenja- pojedine ginekolo{ke i ko`ne bo-

lesti.

Prirodne snage su najbolji isceliteljibolesti. Pored lekovite sumporovite ter-momineralne vode koja se primenjuje uvidu kupanja u kadama ili bazenu, ilikao lokalne kupke i oro{avanje, peloi-do terapije u vidu blatnih pakovanja,kao i blagotvornog vazduha, primenju-ju se i slede}e terapije:

- visoko i nisko frekventna magne-to terapija

- lasero terapija- svi oblici elektro terapije- vakuum terapija- visokotonska terapija- sono terapija- ru~na, vibro i podvodna terapija- parafino terapija- razli~iti oblici foto terapije- hidrokinezi terapija- kinezi terapija- radna terapija.

Specijalna bolnica za rehabilitacijuBanja Kovilja~a, prva takve vrste u ze-mlji, ima posebno odeljenje za de~ijurehabilitaciju. Indikacije za rehabilita-ciju dece su: uro|ene anomalije, de-formiteti i povrede lokomotornogaparata, lezije perifernih nerava i lak-{e lezije centralnog nervnog sistema,reumatska oboljenja u fazi remisije,kao i ste~eni deformiteti ki~menog stu-ba u bolesti rasta.

Specijalna bolnica za rehabilitacijuBanja Kovilja~a je obogatila svoju ponu-du specijalnim wellness programom kojije nazvan Umetnost zdravlja i lepote ko-ji uklju~uje desetak sadràja me|u kojimsu: program za opu{tanje, anticelulit iginekolo{ki program, kraljevski tretmanu kraljevskoj banji i td.

Spomenimo da je okolina Banje Ko-vilja~e bogata kulturno–istorijskim spo-menicima za ~iji obilazak se organizujuizleti, a Specijalna bolnica tako|e svo-jim gostima organizuje {iroku lepezukulturno-zabavnih sadràja. Organizujuse poetske ve~eri, monodrame, koncer-ti ozbiljne i instrumentalne muzike, ve-~eri folklora, promocije knjiga, revijedokumentarnog i etno filma, likovnekolonije. Hodnici ove ustanove su pravagalerija prepuna slika i mudrih poru-ka… Uz takve uslove, prirodne blago-

deti i najsavremenije metode le~enja,

ovde je oporavak zagarantovan i sigur-

no uspe{an, pa je zato direktor ovog

objekta, droktor Srem~evi} u pravu ka-

da kaè da je ovde gost najva`niji, da

mu se nudi osmeh na licu, ljubav u srcu

i vera u du{i. �

tradicijom

Specijalna bolnica za rehabilitaciju BANJA KOVILJAÂtelefon: +381 (0)15-818-270, 818-201, 818-352www.banjakoviljaca.co.yue-mail: [email protected]


KADA govorimo o name-{taju srednjeg veka u Sr-biji, ne moèmo a da ne

govorimo o manastirima, jersu oni u tim nesigurnim vre-menima bili jedine mirne oa-ze. Name{taj ovih sredina ka-rakteristi~an je po svojojsakralnoj nameni. Na{e sred-njevekovno zidno slikarstvopruà podatke o predmetimamaterijalne kulture i ujednoomogu}ava da se proveri nji-hova autenti~nost. Na{a mo-numentalna freska feudalnihzadu`bina i reprezentativniikonopisci u punoj meri osve-tljavaju kulturu i ìvotnu sre-dinu poru~ilaca: dvora, vlaste-le i crkve.

Sedi{te kod Srba

Po~etkom XII veka tipoviname{taja nisu bili raznovr-sni. Tek krajem stole}a poja-vljuje se vi{e raznih oblika.Sedi{ta su uglavnom bila dvo-jaka: prestoli – reprezentativ-na bogato opremljena sedi{takoja su sluìla za sve~ane po-trebe i obi~na – jednostavneizrade, koja su se koristila usvakodnevnom ìvotu, a sveto na dvorovima, u manastiri-ma i ku}ama bogatih ljudi. Uto vreme bilo je prisutno tzv.“ukru}eno sedenje”, uglav-nom sve~anog karaktera.

Prodor vizantijskeumetnosti

Sa ve}om sigurno{}u semoè pratiti vizantijskaumetnost na srpskoj teritoriji,koja je nastala u gradovima,vizantijskim vojnim garnizoni-ma u neposrednoj blizini srp-skih naselja ili u vizantijskimupori{tima, crkvenim i admi-nistrativnim, iz kojih se upra-vljalo Srbima. Tako se o~uvalau gradu Rasu, centru stare Ra-{ke, rotonda Sv. Petra, podig-nuta u IX veku po ~isto vizan-tijskom uzoru. Ta crkva dobilaje u XI veku novi sloj fresakasa vizantijskim obele`jima.Kasnije u XIII veku, Srbi su na-neli jo{ jedan novi sloj fresakasa srpskim signaturama.

U XI veku Srbi imaju dvapoliti~ka centra i dve dinasti-je. U Ra{koj, oko Rasa i Ni{avladaju veliki ùpani; vizantij-ski pritisak i srpski otpor sme-njuju se, ustanci i kazneneekspedicije ometaju svaku de-

latnost na polju umetnosti. Uznatno povoljnijim prilikamanalazi se drugi srpski politi~kicentar: kraljevstvo Dukije, sta-ro “prvo kraljevstvo” Srba, saprestonicom u Skadru. Crkve-ni centar je Bar sa arhiepisko-pom. Kraljevstvom vlada di-nastija Stefana Vojislava, ~ijije sin Mihajlo poznat kao za-{titnik i graditelj crkava. Udukljanskom kraljevstvu for-mirala se skromna umetnostpreromanskog stila, koja senije mnogo razlikovala odumetnosti susedne Hrvatske.Ona je izrazito mediteranskai ne prodire dublje u unutra-{njost Balkana.

Tako je uloga prve srpskei latinske umetnosti u kasni-jem razvoju bila znatna i uumetnosti Ra{ke, naro~ito uXIII veku. U arhitekturi, skulp-turi i umetni~kim zanatimaromanske tradicije nastavilesu svoj ìvot u novoj sredini, uRa{koj, koja je po konfesiji bi-la pravoslavna, a po jezikuslovenska. Me|utim, u celinigledano, srpska umetnost odIX i X do sredine XII veka nijebila stilski ujedna~ena niti sekretala jedinstvenim tokom.Podjednako pod uticajem is-toka i zapada, ona je bila pro-vincijska i bez ve}eg zna~ajaza predstoje}e stvarala{tvo.Novo razdoblje }e po~eti sre-dinom XII stole}a, kada naistorijsku pozornicu stupi vla-darska porodica Nemanji}a.

Poslednje decenije XII ve-ka bile su presudne za formi-ranje srpske srednjevekovneumetnosti koja se, u novomokviru vizantijske kulture po-~etkom XIII veka naglo ras-cvetala u Ra{koj. Kao i kodostalih mladih naroda, i usrednjevekovnoj Srbiji prvo jemalobrojna elita plemi}a ose-tila potrebu za vi{om, monu-mentalnom umetno{}u. U ra-{kim zemljama tada po~injuda se ostvaruju sna`ne te`njeza u~vr{}ivanjem centralnevlasti, koju su iako su bili podneposrednom vla{}u vizantij-skih careva sprovodili velikiùpani Vukan, Uro{ I, Desa iPrvoslav. Trudili su se da isko-riste svaku pogodnu prilikuda se osamostale i pro{iresvoje oblasti na ra~un Vizan-tije. U Ra{koj je u to dobastvoren sloj ekonomski i dru-{tveno mo}nih ljudi, aristo-krata i ratnika, koji poku{ava-ju da ostvare potpunu dràv-


nu samostalnost, gde se naro-~ito istakao Stefan Nemanja,~lan dinastije iz Duklje, ro|enu Ribnici, prvi put kr{ten kaokatolik, koji kao izbeglica do-lazi u Ra{ku, gde se u graduRasu, u starodrevnom hramuSv. Petra ponovo kr{tava i pri-stupa pravoslavlju. Povreme-no priznaju}i vlast Vizantije,Nemanja je ipak udario teme-lje duòj samostalnosti srpskedràve u srednjem veku i po-stao rodona~elnik dinastijekoja je dva stole}a bila navlasti. Da podigne sebi ugledi izvan granica Ra{ke, Nema-nja zida crkve u vizantijskimgradovima najbliìm srpskimgranicama: u Ni{u i Skoplju.Te crkve najverovatnije zidajui dekori{u gr~ki majstori.

Prvi spomenici monumen-talnog karaktera u srpskojumetnosti nastali su za vremevladavine Stefana Nemanje uXII veku. Nemanja je me|u vi-zantijskim slikarima prona{aoone koji su znali najnoviji si-stem dekoracija crkava koji se{irio iz Carigrada. Ti su se sli-kari u to doba kretali izme|uCarigrada, Soluna, Makedoni-je i Bugarske. Mada u to vre-me nije bio uvek u prijatelj-stvu s vizantincima, Nemanjaje umeo da do|e do njihovihnajboljih umetnika.

Zavr{ni oblici rane ra{keumetnosti sazreli su u mana-stiru STUDENICI, u spomenikukoji je podjednako vaàn i zaarhitekturu i za skulpturu i zamonumantalno slikarstvo kaoi sveukupnu umetnost najvi-{eg dometa u prelaznim go-dinama izme|u XII i XIII veka.Studeni~ka crkva pravo je re-mek delo evropske srednjeve-kovne umetnosti. Gra|enjesvoga mauzoleja Nemanja jepoverio majstorima sa zapa-da, verovatno arhitektima be-nediktincima iz Ju`ne Italije,koji su preko Kotora mogli la-

ko do}i u Ra{ku. Prema Ne-manjinoj èlji, arhitekti sudobili dosta precizan zada-tak: crkva treba da bude jed-nobrodna sa kupolom, dvavestibila i malom pripratom.Nedavno prona|eni veomaprecizni crteì arhitekata,ugravirani na glatkim povr{i-nama spoljasnih zidova, sve-do~e sa kakvom su studiozno-{}u projektovani studeni~kiportali. Najlep{i studeni~ki re-ljef stoji u lineti zapadnogportala gde je prikazana Bo-gorodica kako sedi na presto-lu sa malim Hristom (sl.1).

Iz oblika i detalja ovakoprikazanog prestola moè sezaklju~iti da je on bio izra|enod drveta, gde je sedi{te bilou obliku {krinje sa vidnom dr-venom konstrukcijom i plit-kom rezbarijom ili inkrustaci-jom na povr{ini, dok je zavr-{etak naslona ukra{en sa dvetokarene lopte. Na stubovimale|nog naslona vide se trago-vi rezbarenja po uglovima.Na sedi{tu se nalazi valjkastijastuk koji je bio uobi~ajen uVizantiji onoga vremena. Ko-liko je do sada poznato, ovoje prvi realisti~ki prikaz drve-nog prestola u srednjevekov-noj Srbiji, (kraj XII veka).

Tipovi name{taja

Tipovi name{taja na fre-skama u prvoj polovini XIII sto-le}a ne pokazuju raznolikost.Naslikani su naj~e{}e povr{in-ski, bez neke naro~ite perspek-tive i sa malo detalja. Tek se uposlednjoj ~etvrtini stole}a ja-vlja ve}a raznolikost oblika ine{to realisti~nija kompozicijau prikazivanju name{taja uprostoru kao i preciznija izra-da detalja na njima.

Sedi{ta prikazana na na-{em srpskom srednjevekov-nom ìvopisu, minijaturama iikonama mogu se podeliti na

dve osnovne grupe: reprezen-tativna i obi~na sedi{ta.

Obe grupe sadrè stan-dardne tipove individualnihsedi{ta :

– [krinje (Scrinium) - san-duci sa naslonom ili bez;

– Fotelje - katedre sa na-slonom za le|a i ruke i do-njim punim delom u oblikusanduka;

– Klupe kao grupna sedi-{ta, sa naslonom za le|a ibez;

– Sedi{ta sa draperijom;

– Laka sklopiva sedi{ta.

Obradi}emo prvo gurpu,{krinje, jer je ona najmnogo-brojnija i nalazi se kao name-{taj u svim istorijskim perio-dima.

Osnova za formiranje ob-lika i pojma reprezentativ-nog sedi{ta je srednjevekov-na {krinja - sanduk za sede-nje, pisanje, ru~avanje, pa~ak i za leànje. Prikazivanaje u na{em srednjem veku,~as kao deo name{taja obi~-nog ~oveka, ~as kao veomabogato opremljeno sedi{teneke visoke li~nosti.

[krinja

Na mnogim freskama iikonama {krinja je prikazanakao obi~no drveno sedi{te uobliku sanduka, bez posebnih

luksuznih ukrasa. [krinja sejavlja gotovo u svim na{imsrednjevekovnim prikazimaod kraja XII veka pa sve donestanka freske kao likovnogizraza. Konstrukcijski, sve {kri-nje su ra|ene u obliku pli}egili dubljeg sanduka koji stojina kratkim ~etvrtastim noga-ma. Stranice {krinje su puneili olak{ane ve}im ili manjimotvorima. Karakteristi~na je~esta pojava ~etvrtastih otvo-ra {to je zna~ajno za periodromanike u Evropi i na Bli-skom istoku. Sama funkcio-nalnost tih otvora nije sasvimjasna, sem da su sluìli kao ni-{e odnosno udubljenja za od-laganje priru~nih predmeta.Takve {krinje svakako nisu slu-ìle za ostavljanje rublja ili ve-}ih predmeta, jer im unutra-{njost nije jedinstvena ve} jekonstruktivno pregra|ena. Nanjenoj povr{ini nalazi se samopo neki naba~eni ukras, kojimje slikar hteo da zabeleì ne-ku rezbariju ili naslikani ukraskoji se nalazio na ve} vi|e-nom originalu. Od po~etkastvaranja ìvopisa u nas panadalje, {krinja ìvi u toj svo-joj osnovnoj formi (uz manjeizuzetke), dok se ukrasni de-talji na njoj i na~in ukra{ava-nja menjaju u stilu vremena.

Kroz ceo period srednjegveka {krinja je sluìla za se-denje i spavanje, ako je bila

Materijalna kultura ju`nih Slovena

Srpski srednjevekovni name{taj PI[E: dr Sr|an @iki}

II deo

Tekst preuzet iz monografije Srpski srednjevekovni name{taj~iji je autor ddrr SSrr||aann @@iikkii}}. Knjigu je izdala Zadu`bina Andrejevi}, a sponzor je preduze}e TOPLICA DRVO.

Sl.1 Bogorodica na prestolu, Studenica, kraj XII veka

ve}e duìne; na njoj se jelo ipisalo, u nju se sklanjala robaza ~uvanje ili transport prili-kom putovanja. Zbog njenemnogostruke funkcije i prak-ti~nosti, njena ~esta pojavana fresci i u ìvotu je normal-na. Nema sumnje da je {kri-nja bila kori{}ena i u Srbijionoga vremena, kako nadvoru i kod vlastele, tako ikod siroma{nijeg sveta, pa ina selu. Njen tipski razvoj bioje uslovljen, kako ekonom-skim mogu}nostima naru~io-ca i stepenom njegove kultu-re stanovanja i konforom, ta-ko i stilom vremena i tehni~-kim dostignu}ima u obradidrveta. [krinja se razvijala odskromnih zanatskih ostvare-nja, diktiranih potrebom, dostvarnih estetskih realizacija.

Na ìvopisu XIII veka i ka-snije javlja se prikaz {krinjesa nogama ili bez njih i sa is-turenim gornjim delom sedi-{ta, sli~nim poklopcu. Glavniukras bogatije opremljenihsedi{ta koji na taj na~in po-staju prestoli su plitka rezba-rija, inkrustacije od raznoboj-nih materija ili pasta i ~akoplata od metala (srebra ilizlata) - kao pretpostavka.

Presto u Sopo}anima izXIII veka (sl.2) je ukra{en in-krustacijom i plitko rezbaren;poklopac sedi{ta je intere-santno re{en sa zako{enomivicom, dok je sanduk {krinjebez nogu: stoji direktno napodlozi.

Bogato ukra{eno sedi{te– presto nalazi se u Pe}i, nafresci u crkvi Sv. Apostola, izXIII veka (1250. godine), gde

je ceo korpus i poklopac {kri-nje pokriven raznobojnominkrustacijom. Ona je ura|e-na po zonama, u horizontal-nom smislu, {to odgovarakonstruktivnom re{enju same{krinje (sl. 3).

Vizantijski prestoli bili suve} u vreme cara Justinijanasli~no opremljeni. Tako nasli-kani prestoli nalaze se u pr-

vim ìvopisima koji su ra|enidirektno pod uticajem cari-gradske {kole ili su ih izvodiligr~ki majstori.

U Pe}i u crkvi Sv. Bogoro-dice nalazi se crte` drvenogsedi{ta nove konstrukcije iz~etvrte decenije XIV veka. Se-di{te - presto je konstruisanokao {krinja, ali sa polukru-`nim zasvo|enim donjim za-vr{etkom i stopama u oblikukugle. Poklopac sedi{ta je ta-

nak dok je cela povr{ina bo~-nih strana plitko rezbarena,uz obavezne ~etvrtaste otvo-re. Nepoznati slikar gr~kogporekla uù stranu sedi{ta ni-je dobro perspektivno obra-dio, dok je ~etvrtaste otvorepravilno postavio (sl. 4).

Na freskama se te{ko sasigurno{}u moè ustanovitida li su naslikani prestoliimali za uzor one koji su biliokovani oplatom od pleme-nitog metala, iako bi srebr-nasto - ù}kasti kolorit i{aotome u prilog. Sigurniji supodaci sa ikona. Na ohridskoj

ikoni sa scenom Blagovesti izSv. Klimenta (kraj XIII veka),Bogorodica sedi na prestolukoji izgleda da je okovan me-talom, a ornament kojim jeukra{en - motiv stilizovanogcveta sa ~etiri lista u rombo-vima nalazimo i na okovuohridske ikone Psihosotere.

Na osnovu do sada iznese-nih podataka nemogu}e je sa-svim pouzdano tvrditi da jereprezentativno sedi{te – pre-sto (bez naslona) okovanometalom i ukra{eno {arenimpoludragim i ostalim kame-njem, bilo u upotrebi i na

Sl. 2 “Blagovesti”, Sopo}ani, XIII vek

Sl. 3 “Deizis”, crkva Sv. Apostola, Pe}, 1250. godina


dvoru u srednjevekovnoj Srbi-ji. Ovakvi prestoli na fresci na-slikani i na ikonama iscrtani,pojavljuju se u XIII veku; ka-snije pojave su retke.

Pored plitke rezbarije i in-krustacije kao ukrasa na na-me{taju, osobito na {krinjama- sedi{tima bez naslona, javljase krajem XIII ili po~etkomXIV veka nov dekorativni ele-ment, zna~ajan za majstoreMilutinovih zadu`bina, koji}e vladati kao stilska specifi~-nost kroz ceo XIV vek. Nalazi-mo ga i na name{taju ìvopi-sa Moravske {kole, na freska-ma, minijaturama i ikonamaXV i XVI veka, a primenjiva}ese u raznim varijantama naoriginalnom kultnom i seo-skom name{taju u Srbiji svedo danas. To je ukras BALU-STRE - niz tokarenih stubi}aodnosno koloneta.

Na fresci u manastiru Mo-ra~a iz 1574. godine na kojojje predstavljen jevan|elistaMateja kako sedi i pi{e na sto-lu - {krinji, gde osim, ve} po-znatih ukrasa na bo~nim stra-nama u obliku tokarenih stu-bi}a, pojavljuje se sasvim novidetalj - motiv MU[ARABIJA(vrsta drvene re{etke) na pred-

njoj strani sedi{ta. Mu{arabija

je motiv isto~nja~kog porekla,

karakteristi~an je za profani

name{taj a sasvim izuzetan u

crkvenom name{taju, gde, i

ako se upotrebi, pod uticajem

je lai~kog name{taja (sl. 5).

Tipski razvoj {krinje bio jeuslovljen kako ekonomskimpotencijalom poru~ioca i ste-penom njegove kulture sta-novanja, tako i stilom vreme-na i tehni~kim dostignu}imau obradi drveta.

[krinja se razvijala odskromnih, zanatskih ostvare-nja, diktiranih prvenstvenopotrebom, do celovitih estet-skih realizacija, kada se nanjenoj izradi pored zanatlijaangaùju i umetni~ke indivi-dualnosti.

Narodna tradicija tako|epruà podatke o srednjeve-kovnoj {krinji u ju`nim delovi-ma Balkana. Na nekim seo-skim sanducima iz XVIII i XIXveka sa~uvani su tipolo{ki ele-menti, sistemi ornamenata idekorativne pojedinosti sa dr-venarije uop{te, a posebno sa{krinja koje su nastale u mno-go ranijoj pro{losti. Sanduke

(seoske {krinje) izrazito roma-ni~kog tipa na visokim noga-rima izra|uju seoske zanatlijeu Metohiji jo{ u XIX veku, ra-|ena je od bukovog drvetatesarskim alatom, spojena dr-venim ekserima, duìne 90cm, visine 62 cm i {irine 42 cm(Sl. 6).

Na seoskim tesanim {kri-

njama (gde se za izradu kori-

ste i ~etinari i orahovina, ~iji

je poklopac u obliku ku}nog

krova, odnosno strehe oblika

sarkofaga (sl.7), javljaju se

ornamenti, izvedeni tehni-

kom urezivanja, koju nalazi-

mo ve} na romani~kim i go-

ti~kim {krinjama. Osobito je

~esta {estokraka rozeta ili

zvezda, nazivana u nekim

na{im krajevima “pergelj”.

Kod nas u Srbiji taj se ukras

moè pratiti na slikanoj de-

koraciji {krinja sa ko{tanom

intarzijom iz XVII veka. Tako

je i kov~eg Stefana De~an-

skog, iz XIV veka, po tipu bli-

zak tzv.”STRESNOJ” {krinji.

Tragovi boje na rezbarenom

ukrasu de~anskog kov~ega

navode na mi{ljenje da su ta-

da {krinje u Srbiji pored osta-

log bile ukra{avane i kolori-

sanim rezbarijama.

Uz ko{tanu intarziju, ko-

jom su opremljene ve}e gru-

pe name{taja (crkvenog i ve-

rovatno profanog), u na{im

zemljama pod turskom upra-

vom, tokom XVI i XVII veka,

razvija se i duborez koji po-

kazuje vi{e - manje sretne

kombinacije tradicionalnih

elemenata srpsko - vizantij-

skog stila, s retardiranim go-

ti~kim i renesansnim pozaj-

micama sa primorja, bez i

najmanjeg stilskog i orna-

mentalnog dokaza o prisu-

stvo islamskog osvaja~a.

Na kraju se moè konsta-

tovati da na srpskoj teritoriji

pod turskom upravom pored

srednjevekovnih srpsko-vi-

zantijskih ornamentalnih

ostataka, i savremenih lokal-

nih, islamskih i turskih stil-

skih elemenata, uticaji sa pri-

morja i posredno iz Italije,

tako|e su doprineli specifi~-

nom razvoju {krinje u pome-

nutim oblastima. �

Sl. 4 Bogorodica sa Hristom, Pe}, XIV vek

Sl. 5, Jevan|elist Matej, Mora~a, XVI vek

Sl. 6, Seoska bukova {krinja, XVIII vek Sl. 7, Seoska stre{na {krinja, XVIII vek

Documents

Services - drvotehnika.info · jednobojni tonovi, moderni drveni dekori poput Amazonskog i Murland hrasta ili masline. Mogu}e Mogu}e kombinacije materijala, povr{ina i dekora su ograni~ene