ETIOLOGIJA MALOKLUZIJA

Lokalni faktoriRazvojne anomalije zuba, uz još neke anomalije locirane u orofacijalnoj regiji, neki autori definišu kao lokalne etiološke faktore u nastanku malokluzija. Iako je reč o etiološkim faktorima u nastanku malokluzija, i oni sami predstavljaju anomalije, najčešće nastale pod jakim uticajem nasleđa udruženim sa negenetskim (epigenetskim) etiološkim faktorima. Tako je poligeni multifaktorijalni model njihovog nasleđivanja najčešće pominjan u literaturi.

I Nepravilnosti broja zubaNepravilnosti broja zuba manifestuju se smanjenjem ili povećanjem njihovog broja. Odstupanja u broju zuba značajan su etiološki faktor u formiranju malokluzija, najčešće doprinoseći pojavi teskobnosti, odnosno rastresitosti zubnih nizova. 1. Kongenitalni nedostatak zubaNajdrastičniji oblik ove anomalije jeste anodoncija, nedostatak svih zuba. Nešto blaži oblik je oligodoncija i odnosi se na nedostatak velikog broja, ali ne svih zuba. Ove anomalije se obično pojavljuju u sklopu sindroma ektodermalne displazije. Kod osoba sa ovim oboljenjem, aficirana su tkiva ektodermalnog porekla, te je, osim nedostatka velikog broja zuba, prisuta tanka i retka kosa, kao i atrofija znojnih žlezda. Nedostatak samo pojedinih zuba naziva se hipodoncija. Po pravilu, nedostaje najdistalniji zub u grupi: treći molar, drugi premolar, lateralni sekutić, dok je hipodoncija očnjaka retko prisutna. Manji broj zuba obično dovodi do rastresitosti zubnih nizova.

2. Povećan broj zuba – hiperdoncija

Prekobrojni zubi mogu biti formirani kao posledica udvostručenja ili cepanja zubne klice, ili kao posledica prekomerne aktivnosti epitelnih ostataka zubnih zametaka. Njihovo stvaranje može biti pod uticajem -. naslednih faktora, -. razvojnih odstupanja i -. patoloških stanja kao što su kleidokranijalna disostoza, rascepi nepca i usana i sl.Svojim izgledom mogu odstupati od normalne morfologije zuba i tada su najčešće konusnog oblika. U nekim slučajevima mogu svojim oblikom i veličinom odgovarati normalnom zubu, pa se stoga smatraju atavističkom pojavom i nazivaju još i dopunskim zubima.Najčešća lokalizacija prekobrojnog zuba je između centralnih gornjih sekutića, u predelu medijalne linije, zbog čega se tada naziva meziodens. Prisustvo meziodensa može usloviti formiranje dijasteme mediane.Prekobrojni zubi mogu biti neizrasli, impaktirani, kada se oko njih mogu formirati ciste, ili mogu predstavljati prepreku nicanju stalnih zuba.

II Nepravilnosti veličine zuba1. Mikrodoncija

Mikrodoncija se javlja kod mlečnih, stalnih i prekobrojnih zuba. Javlja se u dve forme: prava – patuljast rast svih zuba, lažna – pogađa gornje lateralne sekutiće i gornje umnjake. Prekobrojni zubi smanjene veličine nazivaju se rudimentirani zubi. Bilo koja od navedenih formi mikrodoncije može dovesti do pojave rastresitosti zubnih nizova, dok prekobrojni zubi, iako su manje veličine, svojim prisustvom mogu stvarati uobičajene probleme.

2. Makrodoncija

Makrodoncija se, takođe, javlja u dve forme: prava i lažna. Prava makrodoncija je uvećanje svih zuba i javlja se retko. Lažna makrodoncija je češća i pogađa najčešće centralne maksilarne sekutiće, očnjake i donje umnjake. Može biti posledica pojačane funkcije hipofize i paratireoidne žlezde. Veća dimenzija zuba može biti i posledica razvojnih anomalija zuba, - geminacije (deljenje zubnog zametka započinje, ali se ne završava, pa zub ima

jednu pulpu), ili - fuzije zuba (gleđ, ili gleđ i dentin zuba srastaju delimično, ili u potpunosti, tako

da postoje dve zubne pulpe). Geminacija najčešće pogađa mlečne i stalne sekutiće i očnjake. Fuzija je češća u mlečnoj denticiji, a najčešće srastaju donji očnjak i lateralni sekutić, pa gornji centralni i lateralni sekutić. Makrodoncija, u bilo kojoj formi, može biti etiološki faktor nastanka teskobe zubnih nizova.

III Nepravilnosti oblika zubaNapravilnosti oblika i veličine zuba, često su povezani. Najočigledniji primer za to je maksilarni lateralni sekutić, čija je mikrodoncija najčešće udružena sa promenom njegovog oblika, koji je u navećem broju slučajeva klinast.Nepravilno oblikovani zubi su etiološki faktor za formiranje malokluzija. Pomenuti klinasti oblik maksilarnog lateralnog sekutića često je praćen pojavom dijastema i migracijom zuba. Naglašen cingulum na ovim zubima onemogućava uspostavljanje normalnog horizontalnog i vertikalnog preklopa sekutića. Da bi se uspostavila odgovarajuća stabilnost zagrižaja, ovi zubi se prirodnom kompenzacijom postavljaju u labijalniji položaj. Dopunska lingvalna kvržica na drugom mandibularnom premolaru - molarizacija dovodi povećanja meziodistalnog promera ovog zuba, čime se remeti pravilna intrkuspidacija i formiranje fiziološke okluzije. Na sličan način se odražavaju i promene na ovim zubima nastale kao posledica razvojne anomalije dens evaginatus, koje se klinički manifestuju pojavom gleđne kuglice, ili dopunske kvržice, na okluzalnoj površini zuba, između bukalne i lingavalne kvržice premolara.

Osim nepravilnosti oblika zubnih krunica, značajnu ulogu kao etiološki faktor u nastanku malokluzija može imati i dilaceracija. To je nepravilnost oblika korena zuba, gde su krunica i koren zuba u nepravilnom odnosu, kao posledica traume. Najčešće je vidljiva na stalnim centralnim sekutićima. Ovakvi zubi često ne mogu dostići okluzalnu ravan pri nicanju, neretko kasnije niču, ili ostaju impaktirani. Njihovo pomeranje u cilju nivelacije sa ostalim zubima je otežano.

Dilaceracija je formiranje korena pod uglom na traumatično dislociranu krunicu.Nastaje zbog traume, posebno sekutića, ili kada ankilotični primarni zub dovede do mehaničkog sprečavanja erupcije.Ozbiljne traume mogu dovesti do dilaceracije i projekcije korena van kosti.Terapija je najčešće ex ovih zuba.

IV Rani gubitak mlečnih zuba

Do prevremenog gubitka mlečnih zuba može doći zbog - karijesa, - traume, - endokrinoloških poremećaja kao što je hipertireoza, ili metaboličkih

poremećaja kao što je hipofosfatoza.

Kada je mlečni zub izgubljen pre nego što je stalni počeo da izbija, kost se može ponovo formirati preko okluzalne površine stalnog zuba, što može odložiti njegovo nicanje. Odloženo nicanje zuba zamenika ostavlja više vremena na raspolaganju susednim zubima da migriraju u prostor predviđen za njegovo smeštanje.U zubnom nizu rani gubitak mlečnih zuba može dovesti do gubitka prostora, formiranja ili povećanja teskobe i pomeranja sredine zubnog niza.

V Produžena perzistencija mlečnih zubaFaktori koji dovode do produžene perzistencije mlečnih zuba mogu biti različite prirode:- Odsustvo zametaka stalnih zuba, koji bi svojim razvojem doveli do resorpcije korena mlečnog zuba;- Endokrini poremećaji, kao što su hipotireoza i hipopituitarizam;- Ankiloza mlečnih zuba čiji se korenovi ne resorbuju;- Nicanje stalnog zuba u ektopičnom položaju, zbog čega izostaje resorpcija korena mlečnog zuba.Duže zadržavanje frontalnih mlečnih zuba obično dovodi do lingvalnog, ili palatinalnog nicanja njihovog stalnog naslednika. U bočnom segmentu, prolongirano zadržavanje mlečnih zuba rezultira, takođe, nicanjem njihovih zamenika u bukalnom ili lingvalnom položaju, ili mogu ostati impaktirani u viličnoj kosti.

VI Otežano nicanje stalnih zubaOdložena erupcija stalnih zuba može biti uzrokovana brojnim faktorima:

- Rani gubitak mlečnog zuba može da usled nedovoljne razvijenosti stalnog zametka omogući ponovno formiranje kosti iznad njihovih okluzalnih površina;- Prisustvo prekobrojnih zuba, može da blokira erupciju stalnog zuba i dovede do njegove retencije (zadržavanja);- Prisustvo tvrde sluzokože, može da predstavlja barijeru u nicanju stalnog zuba;- Odontomi, ciste i tumori, mogu sprečiti nicanje stalnih zuba, ukoliko se nađu na njihovom eruptivnom putu;- Neresorbovani fragmenti korenova mlečnih zuba, mogu da blokraju erupciju stalnih zuba;- Prisustvo ankilotičnih mlečnih zuba, može da izazove kašnjenje u erupciji stalnih zuba.

V Neodgovarajući zubni ispuni Nastanku malokluzija može doprineti i neodgovarajuća restauracija zuba, neadekvatni zubni ispuni i nadoknade. Ukoliko se restauracijom aproksimalnih površina zuba smanji njegov mezio-distalni promer, može doći do smanjenja dužine zubnog luka usled migracije susednih zuba u slobodan prostor. Predimenzionirani aproksimalni zubni ispuni smanjuju intrdentalne prostore, popunjavaju ih i na taj način dovode do parodontoloških problema, koji mogu voditi i gubitku zuba. Prerani kontakti na zubima, nastali usled neodgovarajuće restauracije zuba (najčešće zbog povećanja dužine zuba), mogu izazvati funkcionalnu promenu putanje mandibule i njeno skretanje pri zatvaranju usta. Manja dužina zuba, nastala usled nedovoljne količine zubnog ispuna/nadoknade, može dovesti do supraerupcije (prorastanja)zuba antagonista, što takođe remeti fiziološku okluziju.

Poremećaji nicanja zubaNastaju kao posledica nepravilnog položaja zametka stalnog zuba. Mogu se manifestovati kao:- Mezijalno nicanje maksilarnih prvih molara -eruptivna snaga prvog stalnog molara uzrokuje zatvaranje svih postojećih prostora između mlečnih molara (i primatnih dijastema) što izaziva smanjenje dužine luka. Takođe, aproksimalni karijesi mlečnih molara, mogu biti uzrok.- Mandibularni drugi premolari izbijaju distalno. Distalna pomeranja uzrokuju aktivna kontrakcija transeptalnih gingivalnih vlakna i pritisak usana i obraza.Ako je gubitak zuba prisutan samo na jednoj strani osim teskobe, postojaće i asimetrija zubnih nizova. - Impaktiran, ili visok položaj u forniksu maksilarnih očnjaka.

OSTANITE KOD KUĆE

Слајд 1Lokalni faktoriI Nepravilnosti broja zubaСлајд 4Слајд 5II Nepravilnosti veličine zubaСлајд 7III Nepravilnosti oblika zubaСлајд 9Слајд 10V Produžena perzistencija mlečnih zubaСлајд 12VI Otežano nicanje stalnih zubaV Neodgovarajući zubni ispuniСлајд 15OSTANITE KOD KUĆE