Strana | 1

IZVEŠTAJ SA PRVIH NACIONALNIH KONSULTACIJA PROJEKTA

“ODRŽIVO PLANIRANJE KAMENIH AGREGATA U JUGOISTOČNOJ EVROPI” U prostorijama hotela Life Design u Balkanskoj ulici u Beogradu, u petak, 21.02.2014. održan je skup u okviru međunarodnog projekta o održivom planiranju kamenih agregata u JI Evropi (SNAP-SEE): Prve nacionalne konsultacije sa interesnim grupama. Skup je organizovao Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet kao partner na projektu, a vodili su ga prof. dr Vladimir Simić, rukovodilac tima iz Srbije i Nevena Andrić. Poziv za aktivno učestvovanje u radu skupa upućen je svima zainteresovanima za problematiku planiranja snabdevanja agregatima, a naročito predstavnicima proizvođača i korisnika agregata, državnih institucija, lokalne samouprave, instituta i fakulteta, konsultantskih kuća, NVO i medija. Skupu je prisustvovalo tačno 50 učesnika. Cilj skupa bio je prikaz pristupa stvaranju modela održivog planiranja snabdevanja agregatima na osnovu sadašnjeg stanja u industriji agregata. Skup su otvorili u ime domaćina prof. dr Ivan Obradović, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, g. Zoran Danilović, zamenik ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i prof. dr Vladimir Simić u ime radnog tima projekta, koji je ukratko upoznao prisutne sa programom i ciljevima skupa. Projekat SNAP-SEE (http://www.snapsee.eu) predstavila je Urška Dolinar (iz konsultantske kuće Alianta iz Slovenije a u ime glavnog rukovodioca projekta dr Gintera Tisa sa Montanuniverziteta u Leobenu, Austrija,) koja je predstavila koncept projekta, partnere kao i projektne ciljeve i značaj međusobne komunikacije zemalja za prostor jugoistočne Evrope. Prezentaciju pod naslovom Primarni i sekundarni agregati u Srbiji – resursi, proizvodnja, potencijali prikazao je prof. dr Vladimir Simić (Rudarsko-geološki fakultet Beograd) u saradnji sa Draganom Miloševićem (Terragold&CO) u kojoj je ukazao na nisku svest o važnosti postojanja industrije agregata i pored njene strateške važnosti. Pregled pravne regulative u Srbiji – istraživanje i eksploatacija mineralnih sirovina dao je prof. dr Rade Jelenković (Rudarsko-geološki fakultet Beograd), koji je ukazao na neke od potencijalnih problema u nacrtu novog zakona o Geološkim istraživanjima i rudarstvu. Pregled pravne regulative u Crnoj Gori – Koncesije, istraživanje i eksploatacija mineralnih sirovina pripremio je Slobodan Radusinović (Zavod za geološka istraživanja Podgorica) sa saradnicima, uz poseban osvrt na promene u zakonskoj regulativi u poslednjih nekoliko godina i pojedina veoma dobra rešenja. Prezentaciju pod nazivom Podaci o primarnim agregatima značajni za planiranje i analizu potreba prikazao je prof. dr Vladimir Simić (Rudarsko-geološki fakultet Beograd), jasno pokazavši da bez odgovarajućih ulaznih podataka i njihove redovne kontrole i obrade ne možemo uopšte da razgovaramo o planiranju. Primer dobrog planiranja upravljanja mineralnim sirovinama i kamenim agregatima unutar Evropske Unije prikazao je Željko Dedić (Zavod za mineralne sirovine Hrvatskog geološkog instituta), prezentirajući pritom način izrade mineralnog plana u Austriji. Pregled pravnog i regulatornog planiranja agregata Republike Hrvatske pripremio je Boris Kruk sa saradnicima iz Zavoda za mineralne sirovine Hrvatskog geološkog instituta, sa naročitim osvrtom na rudarsko-geološke studije regionalnog nivoa kao osnove za prostorno planiranje. Da agregate proizvedene reciklažom ne treba posmatrati kao konkurenciju prirodnim agregatima proizvedenim iz kamenoloma ili peskara/šljunkara pokazala je Nevena Andrić, naglasivši da njihova zajednička upotreba treba da predstavlja stratešku orijentaciju države kako bi se ostvario cilj održivog kombinovanog snabdevanja agregatima uz optimalne ekonomske i ekološke koristi. U sklopu skupa održana je rasprava o sadašnjem stanju i problemima vezanim za planiranje agregata u Srbiji. Učesnici su bili raspoređeni u tri grupe, pri čemu je svakoj od njih kpostavljeno jedno pitanje. Na taj način svaki učesnik morao je da sagleda probleme iz različite perspektivi i da predlog rešenja problema, i tako za sva tri pitanja uz rotaciju grupa. Diskusija je obuhvatila sledeća pitanja: 1. Značaj planiranja agregata za državnu administraciju (moderatori Boris Kruk i Željko Dedić

Strana | 2

iz Hrvatskog geološkog instituta), 2. Značaj planiranja agregata za proizvođače i korisnike (moderatori Slobodan Radusinović i Božica Jovanović iz Zavoda za geološka istraživanja Podgorica), i 3. Šta uraditi da se počne sa recikliranjem agregata (moderatori Vladimir Simić i Nevena Andrić sa Rudarsko-geološkog fakulteta Beograd). Najznačajniji zaključci rada po grupama bili su da je potrebno uraditi sledeće:

1. Suzbiti ilegalnu eksploataciju kamenih agregata, 2. Formirati katastar svih proizvođača kamenih agregata u Srbiji, 3. Striktno primeniti zakonsku regulativu po pitanju izdavanja sertifikata o kvalitetu agregata 4. Vršiti strogi monitoring eksploatacije kamenih agregata od strane inspekcijskih službi, 5. Definisati zakonsku regulativu po svim pitanjima, 6. Zabraniti ugradnju materijala iz ilegalne proizvodnje 7. Uvesti sistem subvencija za proizvođače recikliranih agregata i obavezu recikliranja, 8. Sprečiti odlaganje građevinskog otpada na javne deponije.

Strana | 3

DISKUSIJA

Strana | 4

Posle izveštaja moderatora radnih grupa otpočela je javna diskusija sa svim partnerima, a u daljem tekstu sumirani su najvažniji zaključci.

1. Prvi blok diskusije obuhvatio je pitanje izrade elaborata o resursima i rezervama mineralnih sirovina, sa posebnim osvrtom na vremenski interval u kojem bi navedeni elaborat trebalo raditi. U diskusiji je bilo predloga da elaborate treba raditi na 10 ili na pet godina. Kolege iz Crne Gore, Hrvatske i Slovenije izneli su trenutnu zakonsku regulativu po tom pitanju i istakli da je u svim tim državama obaveza izrade elaborata na svakih 5 godina.

2. Kolege iz Crne Gore prezentirale su način dodele koncesija, a učesnici skupa zaključili su da je praksa da u slučaju dodele državnog zemljišta isto bude automatski dato na korišćenje koncesionaru primer dobre prakse, čime se rešavaju brojni problemi na relaciji proizvođači kamena i različite državne institucije.

3. Učesnici su se složili da je izrada geoloških podloga (kao što je primer Rudarsko-geoloških studija na županijskom nivou u Hrvatskoj) odlična osnova za kvalitetno i dugoročno održivo planiranje snabdevanja agregatima.

4. Mineralni plan na državnom nivou treba da bude osnovni dokument za planiranje održivog snabdevanja agregatima, a austrijski mineralni plan predstavlja izvanredan polazni materijal za jedan takav plan na nivou Srbije.

5. Učesnici skupa smatraju da novi predlog Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu omogućava nelegalnu eksploataciju kamenih agregata duž puteva. Ova aktivnost mora da bude zakonski rešena i uvedena u pravne tokove kako ne bi došlo do nelojalne konkurencije.

6. Na ovakvim skupovima nema sagovornika iz državne administracije, što govori o neodgovarajućoj strukturi i organizaciji institucija. Uz to se može uključiti i postavljeno pitanje kako zaključke prvih nacionalnih konsultacija implemenirati u domaću zakonsku regulativu. Deo učesnika je konstatovao i postojeći pravni vakuum u regulativi vezanoj za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina jer raniji pravilnici više ne važe, a novi nisu doneti. Takođe ni Strategija upravljanja mineralnim sirovinama nije zvanično usvojena u skupštini Republike Srbije.

PRILOG U prilogu su prikazane sve sugestije i predlozi za rešavanje problema postavljenih kroz tri pitanja. Nakon rotiranja grupa svaki učesnik glasao je za po tri najbolja predloga, a ukupan broj glasova za svaki od njih prikazan je u zagradi. 1. Značaj planiranja agregata za državnu administraciju

Postojanje karte mineralnih sirovina (Beograd 3200km2) u prostornom planu (litološka karta), HG, seizmička karta, karta zastize raznolikosti, karta predela, karta klizišta, karta hazarda (RPPAPB), karta namene površina, eksploatacionih polja (TGK, GPŠ);

Veliki značaj - digitalizacija podataka za prostor cele RS, obezbediti format (da ne bi bilo različitih podataka);

Formatiranje katastra svih proizvođača kamenih agregata na području Srbije; (11 glasova) Da li postoji analiza potreba i proizvodnje trenutne u RS? (1 glas) Da se utvrdi kvalitet mineralnih sirovina i prostora za istraživanje i eksploataciju mineralnih

sirovina (2 glasa) Izrada kvalitetnih geoloških karata koje će poslužiti kiao kvalitetna osnova za plan (4 glasa) Suzbijanje ilegalne eksloatacije, nadzor inspekcije, nema političke volje (16 glasova)

Strana | 5

Eksploatacija u funkciji održavanja plovnih puteva Save, Dunava i Drine Prikupljanje raznih podataka kao poluga u planiranju kamenih agregata (mineralnih

sirovina) (2 glasa) Striktna primena zakonske regulative po pitanju izdavanja sertifikata o kvalitetu agregata (8

glasova) Nema koordinacije između različitih nivoa državne administracije, a da bi značaj bio veći,

trebalo bi osnovati koordinacijska tela (4 glasa) Odricanje nadležnosti različitih nivoa državne administracije Birokratski pristup tehničkim pitanjima

2. Značaj planiranja agregata za proizvođače i korisnike? Zakonska obaveza istraživanja i izrade dokumentacije kao i za druge mineralne sirovine (5

glasova) Ispitivanje i kontrola kvaliteta mineralnih sirovina (prirodnih agregata) (5 glasova) Poštovanje zakonske regulative (5 glasova) Usaglašavanje ponude i potražnje prirodnih agregata (3 glasa) Poštovanje propisa, standarda i uslova kvaliteta (3 glasa) Izgradnja kapaciteta inspekcijskih službi na svim nivoima (3 glasa) Dostupnost agregata u budućnosti (potrebno za rečne agregate) Planiranje i bilans eksploatacije definisati zakonskim rešenjima (2 glasa) Sankcionisanje ilegalne eksploatacije (1 glas) Nacrtom zakona o geološkim istraživanjima je omogućena nelegalna eksploatacija kamenih

agregata (5 glasova) Monitoring eksploatacije kamenih agregata od strane inspekcijskih službi (8 glasova) Zakonom treba urediti da pozajmišta trebaju biti locirana samo na trasi izgradnje objekata

(nikako pojas od 15 km) (1 glas) Ne dozvoliti ugradnju materijala koji je eksploatisan iz ilegalnih kamenoloma (6 glasova) Ako je planiranje dobro urađeno, proizvođači će imati manje problema za dobijanje dozvole

za eksploataciju Da li proizvođači agregata imaju informacije o budućim obavezama ispitivanja kvaliteta u

skladu sa harmonizovanim EN (ili EU?) standardima (1 glas)

3. Šta uraditi da se počne sa recikliranjem? Definisati zakonske regulative (9 glasova) Obaveza recikliranja (10 glasova) Lokacija stacionarnih postrojenja (1 glas) Subvencija za proizvođače recikliranih agregata (18 glasova) Definisanje nadležnosti (1 glas) Sprovođenje zakona Inspekcijski nadzor Razvijanje svesti ljudi Dostupnost podataka Podizanje naknade za odlaganje otpada Ispitivanje kvaliteta građevinskog materijala (2 glasa) Bolja komunikacija na svim nivoima

Strana | 6

Obavezno korišćenje legalno proizvedenog agregata (2 glasa) Zabrana odlaganja građevinskog otpada na javne deponije (7 glasova) Prednost recikliranog agregata kod javnih radova (5 glasova) Poštovanje regulativa za otvaranje kamenoloma (1 glas) Formiranje reciklažnih centara (2 glasa)

Na kraju možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da su Prve nacionalne konsultacije sa interesnim grupama u potpunosti opravdale očekivanja po mišljenju samih učesnika, kao i organizatora i partnera na projektu SNAPSEE. Time se potvrdilo da su ovakve konsultacije pravi put u daljem radu i uključivanju što većeg broja učesnika u diskusiju. Prof. dr Vladimir Simić Nevena Andrić, MSc dr Zoran Miladinović