Mjeovita srednja kola Biha

SEMINARSKI RADTema: Popis robe, imovine i obaveze

Uenik: treeg ( IIIt ) Mentor: Semra Deli prof. Edina Peenkovi

Biha, Maja 2015. godine

SADRAJ

1.POJAM, ZAKONSKA REGULATIVA I ZADACI INVENTARISANJA22.VRSTE INVENTARISANJA33.ORGANIZACIJA IZVRENJA INVENTARISANJA53.1.Planiranje inventarisanja53.2.Priprema imovine, organa i lica za inventarisanje63.3.Usklaivanje poslovnih knjiga, inventarisanje imovine i obaveza i usaglaavanje potraivanja i obaveza84.IZVRENJE INVENTARISANJA94.1.Utvrivanje neslaganja izmeu naenog stanja i stanja po materijalno poslovnim knjigama94.2.Usaglaavanje stanja po materijalno poslovnim knjigama sa stvarnim stanjem105.SAINJAVANJE IZVETAJA O IZVRENOM POPISU116.LICA ODGOVORNA ZA IZRENJE INVENTARISANJA I NJIHOVI ZADACI I OBAVEZE116.1.Rukovodei organ126.2.Organ finansijske slube126.3.Raunopolagai za pokretne stvari136.4.Komisija za inventarisanje pokretnih stvari136.5.Centralna komisija14

1. POJAM, ZAKONSKA REGULATIVA I ZADACI INVENTARISANJAInventarisanje potie od latinske rei invenire, to znai, nailaziti, naii na neto, i rei inventarum, to, u stvari znai popis imovine nekog poslovnog subjekta, odnosno detaljan pisani prikaz imovinskih prava i obaveza u odreenom vremenskom trenutku. Inventarisanje je korektivni instrument knjigovodstvenog stanja i predstavlja kontrolu tekueg knjigovodstva, kontrolu raspolaganja i korienja (pokretne stvari) PS, kao i vrednosti i cena po kojima se PS evidentiraju u knjigovodstvu. Uslov za tano knjigovodstveno obuhvatanje vrednosti sredstava i izvora sredstava jeste realno utvrivanje vrednosti pojedinanih pozicija aktive i pasive, kao i stvarnih trokova i prihoda nastalih u proteklom periodu. Da bi takav uslov bio obezbeen, prema odredbama Zakona o raunovodstvu i reviziji pored aurnv knjigovodstvene evidencije neophodno je da se na kraju obraunskog perioda izvri popis imovine i obaveza i da se izvri usaglaavanje knjigovodstvenog stanja i stanja utvrenog po popisu.Inventarisanje predstavlja skup radnji aktivnosti i postupaka lica, organa, na utvrivanju stvarnog stanja I koje se nalaze na upotrebi i raspolaganju, kao i usklaivanje knjigovodstvenog stanja PS sa stvarnim stanjem.Inventarisanje PS je dakle, utvrivanje stvarnog stanja imovine, koje se ostvaruje popisivanjem odnosno konkretnim merenjem, brojanjem ili na neki drugi nain.Inventarisanjem se utvruje koliina, vrednost i kvalitet PS koje se nalaze u skladitima, odnosno na upotrebi.Inventarisanje PS predstavlja jedan od najvanijih oblika unutranje kontrole. Inventarisanjem se utvruju razlike o stanju imovine iskazane u knjigovodstvu i stvarnog stanja, koje mogu da nastanu iz vie razloga. Prilikom sprovoenja samog iventarisanja velika panja mora biti posveena i njegovoj efikasnosti. Pod efikasnim inventarisanjem se smatra izvravanje popisa uz to racionalnije korivnje sredstava, ljudstva kao i to krae vreme izvrenja inventarisanja. Naravno podrazumeva se da ono ne sme da ide na tetu izvrenja iventarisanja. Svi korisnici budetskih sredstava imaju zakonsku obavezu usklaivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem imovine a sve u cilju dobijanja knjigovodstveno realnih podataka ime se u znaajnoj meri utie na kvalitet menadment odluivanja.Iventarisanje se sprovodi saglasno pozitivnim propisima i kada se za to ukae potreba, odnosno prilikom prestanka poslovanja (likvidacije), prilikom primopredaje dunosti raunopolagaa za PS, izraenoj sumnji u proneveru imovine i slinim situacijama, a najmanje jedanput godinje.Znaaj inventarisanja ogleda se u kontooli procenjivanja bilansnih pozicija, osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, novanih sredstava, potraivanja, obaveza i zaliha, kao i u injenici da je stanje krajnjih zaliha u jednoj godini poetno stanje za narednu godinu.Od kvaliteta izvrenog inventarisanja kao i pokazatelja koji su znaajni za donoenje odluka u procesu upravljanja zavisie i kvalitet ukupnog poslovanja. U skladu sa navedenim posle dobijanja izvjetaja o popisu PS, preduzimaju se mere za otklanjanje utvrenih nedostataka i slaoosti i preduzimaju se disciplinske kao i stimulativne mere prema licima i organima i drugim subjektima.

Zadaci inventarisanja su sledei: da se inventarisanjem utvrdi stvarno stanje; da se utvreno stanje uporedi sa knjigovodstvenim; da se ustanovi eventualno postojanje manjkova i vikova; da se uskladi knjigovodstveno sa stvarnim stanjem; da se utvrdi kvalitativno stanje PS.

2. VRSTE INVENTARISANJAKada govorimo o vrstama inventarisanja treba rei da postoje razliite vrste inventarisanja u zavisnosti od kojih kriterijuma polazimo. Kao kriterijumi za podjelu inventarisanja mogu se uzeti: vrijeme izvrenog popisa; stepen obuhvatnosti imovine koja je predmet popisa.Sa stanovita vremenske odreenosti odnosno planske definisanosti u odreenim aktima inventarisanja moe biti: redovno; vanredno; kontinuirno (permanentno).Redovno inventarisanje se kao i ostale dve vrste inventarisanja sa stanovita vremenske odreenosti, obavlja na osnovu odluke naredbodavca, Redovno inventarisanje se sprovodi prema unapred sainjenom planu (termini i rokovi su unapred definisani odnosno poznati), Redovno inventarisanja vri se na kraju poslovne godine sa stanjem 31. decembra, sa ciljem usklaivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Ukoliko Je za neke oblike imovine vreno inventarisanja u toku godine, ta imovina ne mora da se popisuje na kraju godine.Rok za poetak inventarisanja moe da bude odreen i pre kraja poslovne godine. U tom sluaju lica odreena za inventarisanje imaju obavezu da promene nastale od dana inventarisanja do 31.12., budu uneene u inventarske liste naknadno i time svedu popisano stanje na dan 31.decembar.Ako se inventarisanje obavlja u prvim danima naredne godine, takoe se popisano stanje svodi (ukoliko je bilo promena) na dan 31. decembar.Redovno inventarisanje se prema pozitivnom propisima sprovodi: jednom godinje kod raunopolagaa kod koga se PS izdaju na neposrednu upotrebu i troenje; jednom u dve godine kod raunololagaa kod koga se PS ne izdaju na neposrednu upotrebu i troenje

Pored redovnog inventarisanja u svim budetskim korisnicima vri se i vanredno nventarisanje. Vanredno inventarisanje se sprovodi u odreenim situacijama koje se mogu definisati kao posebne, kada je nastala promena stanja na imovini usled nepredvienih okolnosti kao to su elementarne nepogode, sumnja u izvrene pronevere imovine, nalozi suda za vanredno inventarisanje ili prema nareenjima pretpostavnjenih stareina.Karakteristika redovnog inventarisanja je da se sprovodi planirano, odnosno da su poznati termini i rokovi, ne sme se shvatiti da u vanrednom inventarisanju ne treba donositi planove odnosno da u vanrednom inventarisanju nije potrebno odreivati termine i rokove za njegovo izvrenje. I u izvrenju vanrednog inventarisanja moraju se planirati sve potrebne aktivnosti odnosno odrediti termini i rokovi za njegovo sprovoenje Izvoenje vanrednog inventarisanja ne iskljuuje obavezu vrenja redovnog popisa na kraju poslovne godine.Pored redovnog kod budetskih korisnika postoji i kontinuirano inventarisanje.Kontinuirano inventarisanje se sprovodi kod onih budetskih korisnika koji raspolau veim obimom PS po vrstama i koliini. Kontinuirano inventarisanje predstavlja Jednim delom i delimian popis sa stanovita podele po obimu PS koje se inventariu, s obzirom da se istio sprovodi najee po grupama odnosno vrstama PSNajvanija karakteristika kontinuiranog inventarisanja svakako jeste njegov kvalitet koji je u odnosu na druge vrste popisa najvei. Kvalitet se ogleda u strunosti i odgovornosti komisija odnosno lica koja realizuju ovu vrstu inventarisanja. Za izvoenje ove vrste inventarisanja odreuju se lica koja veoma dobro poznaju imovinu, kojima je to osnovni zadatak i kojima vremensko trajanje inventarisanja nije ogrenieno.

Takoe kvalitet ovog inventarisanja ogleda se u: boljem kvalitetu izvrenog inventarisanja; preventivnom dejstvu na lica i organe kojima su PS date na upotrebu i raspolaganje; brem uoavanju drugih nepravilnosti i neispravnosti u poslovanju.

U zavisnosti od stanovita i obima imovine koja e se popisivati odnosno obuhvaenosti PS, inventarisanje moe biti: potpuno; delimino.Potpuno inventarisanje PS podrazumeva popis svih PS koje se nalaze na upotrebi i raspolaganju u nekom budetskom korisniku, odnosno u skladitima rukovaoca PS. Ova vrsta inventarisanja obuhvata sva PS se vode u MP Knjigama i ona koja nisu knjiena u MPK (materijalnim poslovnim knjigama), a nalaze se kod raunopolagaa za PS.Delimiano inventarisanje PS podrazumeva popisivanje PS u tano odreenom obimu, koji se utvruJe prilikom donoenja odluke o izvrenju inventarisanja,

Odluka o deliminom inventarisanja moe se doneti prema: rukovaocima PS; grupama PS (prema Registru razvrstavanja PS); raunopolagaima PS i knjigama PS.

Odluka o obimu deliminog popisa se donosi zbog efikasnijeg, kvalitetnijeg i pravilnijeg izvrvnva inventarisanja, a zavisi od obima i vrsta PS koja se nalaze na upotrebi i raspolaganju kod raunopolagaa za PS,Nadleni organ odobrava i planira izvrenje deliminog inventarisanja PS, ali tako da se u odreenom vremenskom periodu (najee od 3 do 5 godina) inventarisanjem obuhvate sve PS, koje se nalaze na upotrebi i raspolaganju kod raunopolagaa u svim privrednim subjektima.Takoe, nadleni organ donosi odluku o izvtirnju inventarisanja PS kod svih ustanova u celini odnosno u manjem obimu, odreujui koja e se sredstva popisivti.U praksi retko mogu da se nau potpune "iste" navedene vrste inventarisanja, jer se veoma esto vre popisi kiji predstavljaju kombinaciju navedenih vrsta:a)redovno potpuno inventarisanje;b)redovno delimino inventarisanje;v)vanredno potpuno inventarisanje ig)vanredno delimino inventarisanje.

Kada se radi o kvalitetu i znaaju izvrenog inventarisanja, u praksije potrebno da se primenjuje redovno potpuno inventarisanje. Kvalitet ove vrste inventarisanja ogleda se u boljoj i potpunijoj pripremi za izvrenje inventarisanja koja je inae najvanija faza izvrenja inventarisanja. Istina je da ova vrsta invvntarisanja ima i loih strana kao to je postojanje mogunosti da raunopolaga izvri prikrivanje postojeih nedostataka i nepravilnosti. Stoga je potrebno delimino inventarisanje kombinovati sa redovnim potpunim iventarisanjem. Procenjivanje vremena i mesta izvrnja ove vrste iventarisanja lei na strunim organima iorganima komandovanja, a zavisie od veeg broja kriterijuma kao to je obim fluktacije imovine kod raunopolagaa, kvalitet rada raunopolagaa odnosnosteeno iskustvo o radu, koliina i vrednost imovine koja se nalazi na upotrebi i raspolaganju kod raunopolagaa za PS kao i slino.

3. ORGANIZACIJA IZVRENJA INVENTARISANJAOrganizacija izvrenja inventarisanja predstavlza veoma kompleksan zadatak u ijem slrovoenju se mora posvetiti velika panja od strane nadlenih organa, lica i slubi i preduzeti niz aktivnosti u cilju to efikasnije realizacije.

Pod organizacijom izvrenja inventarisanja PS podrazumeva se skup mera, aktivnosti i postupaka koje se sprovode kroz: planiranje popisa; pripremu PS, organa i lica za inventarisanje; izvrenje inventarisanja PS; utvrivanje neslaganja izmeu naenog i stanja po MPK; sainjavanje potrebnih MKI (materijalno knjigovodstvenih isprava) u cilju usaglaavanja utvrenog i stanja po MPK (viak, manjak,...) i sainjavanje pregleda pokazatelja utvrenih inventarisanjem i zavrnog izvetaja nadlene komisije za sprovoenje inventarisanja.3.1. Planiranje inventarisanjaInventarisanje PS po obimu aktivnoti i angaovanju lica, svakako je jedan od najsloenijih i najznaajnijih zadataka u toku godine, za privredne subjekte. Kao takavo, inventarisanje PS, planira se Godinjim planom aktivnosti a zatim i mesenim planovima.Zbog svoje obimnosti i znaaja ovaj zadatak treva da u donetim Planovima zauzme mesto visokog prioriteta, Prvenstveno ovaj zadatak treba da poseduje visok stepen autonomnosti, to podrazumeva da se u vreme izvrenja ovog zadatka ne planiraju druge aktivnosti odnosno zadaci koji zahtevaju vee angaovanje lica kao i izvrenje drugih zadataka i aktivnosti, koje bi svojom realizacijom uticale na kvalitet inventarisanja. Planiranje drugih zadataka i aktivnosti skoro uvek e dovesti do naruavanja kvaliteta inventarisanja.Planiranje inventarisanja podrazumeva donoenje plana popisa, koji predstavlja osnovu popisa. Pre donoenja konanog Plana inventarisanja pravi se predlog Plana inventarisanja kojim se predlau PS koje su predmet popisa, raunopolagai, objekti, oznaka knjigovodstva, kritini momenat, vreme sravnjenja, vreme popisa i sastav komisije za inventarisanje, Plan inventarisanja PS predstavlja polaznu osnovu za izvrenje svih aktivnosti i zadataka koji su u vezi sa inventarisanjem.3.2. Priprema imovine, organa i lica za inventarisanjeIventarisanje PS predstavlja aktivnost visokog stepena sloenosti i odgovornosti pre svega to se u budetskim subjektima nalazi veliki obim imovine po vrstama, koliinama i vrednosti. Ova aktivnost je sloena i odgovorna i zbog postojanja, opravdanog zahteva inventarisanja za angaovanjem veeg broja lica, koja pored svoje funkcionalne dunosti treba da se angauju i odvoje na dui vremenski period od svojih redovnih zadataka.Zbog svega navedenog, pripremi inventarisanja, treba da se posveti znaajna panja odnosno da se na ovom zadatku angauju visoko struna i odgovorna lica.

Pripreme za izvrenje inventarisanja u naelu, sprovode se u dve faze: donoenje Plana inventarisanja; donoenje odluke za inventarisanje.Inventarisanje se, prema Planu inventarisanja, obavlja po osnovu odluke nadlenog organa.

Planom inventarisanja definiu se sledee akgivnosti i vreme za izvrenje: izdavanje Odluke za izvrenje inventarisanja; izvoenje seminara sa licima i organima koja uestvuju u inventarisanju; vrsta inventarisanja i kod kojih rukovalaca i raunopolagaa kod kojih e se vriti inventarisanje PS; datum kojim se odreuje inventarisanje PS odnosno kritini momenat; poetak izvrenja inventarisanja; auriranje PMPK, odnosno Skpadinih evidencija i Evidencija zaduenja; sprovoenje postupaka za priznavanje prava na rastur, kalo, lom; izvrenje rashodovanja PS, ukoliko je potrebno da ne bi optereivalo samo izvrenje inventarisanja, formiranje i knjienje MKI za promene koje nastanu do kritinog momenta popisa; sravnjivanje stanja inventarisanja PS kod raunopolagaa sa stanjem po MPK; pripremu i izradu inventarskih lista; izvoenje inventarisanje opisa odnosno konkrvtnog utvrivanja stanja PS kod raunopolagaa; koordinacija i pomo u radu komisija za inventarisanje, unoenje stanja PS po MPK u inventarske liste; utvrivanje razlika izmeu naenog stanja prilikom inventarisanja i stanja po MPK; dostavljanje izvjetaja popisnih komisija centralnoj komisiji; razreavanje utvrenih neslaganja po inventarskim listama; izrada izvetaja centralne komisije o izvrenju inventarisanja; prijem i izdavanje PS u vreme izvrenja inventarisanja; rok zavretka inventarisanja; druga pitanja koja su bitna za samo sprovoenje inventarisanja,

U skladu sa Planom inventarisanja u pripremnom delu koji prethodi inventarisanju, posebno se izdvajaju aktivnosti i zadaci koje treba da sprovedu struni organi i lica. Tako organi strunih slubi posebnu panju treba da posvete sreivanju stanja PS odnosno prikupljanju i slaganju istih po vrstama, kvalitetu i drugim osobenostima, u zavisnosti od toga kako se ista vode u MPK. Posebno je znaajno da se u skladitima raunopolagaa za PS izvri sreivanje PS prema mestima odlaganja odnosno uvanja. Znaajno je da se obezbedi da se stvari u momentu inventarisanja nalaze na svom popisnom mestu tako da se inventarisanje iste stvari, po mogunosti, obavlja u isto vreme (istog dana), kako bi se izbeglo da se ista PS popisuje vie puta ili pak da se izostave iz popisa. Tako je znaajno da se PS uredno oznae, obelee-markiraju u cilju loeg i tanijeg pronalaenja. Znaajnu ulogu u ovom zadatku imaju organi strunih slubi i raunopolagai za PS.

Takoe su znaajne i sledee aktivnosti: pokretanje i zavretak rada u postupku priznavanja prava na rastur, kalo i lom, za one PS za koje je pozitivnim propisima predvieno; slaganje odnosno posebno odvajanje PS predvienih za otpis (rashodovanje) : priprema i obezbeivanje sredstava potrebnih za merenje, vaganje (merni istrumenti) , odnosno obavljanje drugih poslova u cilju nesmetanog i izvrenja inventarisanja; priprema i sainjavanje inventarskih lista.Inventarske liste (bez stanja po MPK) sainjava i za isti zadatak odgovoran je organ koji vodi MPK i evidencije. Inventarske liste treba da se saine prema iframa knjigovodstva odnosno prema raunopolagaima za PS, kod kojih e se izvriti popis odnosno utvrivana stanja PS.

Kao zavrni deo u sklopu priprema za inventarisanje jeste donoenje Odlukle za inventarisanje. Ovim aktom u skladu sa organizacijskim i kadrovskim predpostavkama definie sadraj, na koji utiu i sve druge pretpostavke koje se odnose na vrstu, vreme izvrenja i nain izvrenja inventarisanja.

Odluka za inventarisanje naelno sadri sledee elemente: Osnov za izdavanje Odluke odnosno uporite u zakonskim i podzakonskim propisima; Vreme inventarisanja PS odnosno u kom vremenskom intervalu treba da se sprovedu aktivnosti na utvrivanju stvarnog stanja, rasprave utvrenih neslaganja (to podrazumeva i sainjavanje potrebnih MKI i njihovo knjienje) i dostavljanje zavrnog Izvetaja o inventarisanju PS. lica odnosno komisija (centralna) koja e pratiti inventarisanje i stalno izvjetavati rukovodioca o pravilnosti inventarisanja, i problemima koji se javljaju u toku inventarisanja, mere koje se preduzimaju na otklanjanju uoenih nepravilnosti i drugih pitanja koja su od znaaja za pravilno i kvalitetno izvrenje ovog zadataka; Sastav popisnih komisija i mesto njihovog angaovanja; Dunosti popisne komisije; Dunosti centralne komisije; Druga lica odnosno organe koji e svojim angaovanjem doprineti kvalitetnom i lakem izvrenju inventarisanja; Nain pripreme lica i organa za pravilno i kvalitetno sprovoee inventarisanja. U ovom delu treba posvbnu panju pokponiti izvoenju nastave odnosno seminara sa licima i organima koji direktno uestvuju u samom inventarisanju. Po potrebi za ovaj zadatak moe se doneti i poseban Plan priprema lica i komisija za inventarisanje; Nain raspravljanja utvrenih neslaganja u toku popisa PS odnosno formiranje MKI i njihovo knjienje. Posebnu panju potrebno je pokloniti aktivnostima koje se sprovode nakon utvrivanja manjkova i oteenja. Meutim u Odluci treba definisati obim i vrstu neslaganja lica odnosno komisija i na sainjanju Izvetaja o utvrenoj teti odnosno sainjavanju nacrta Zakljuka o pokretanju postupka za raspravljanje utvrene tete. Ukoliko je utvrenu tetu mogue raspraviti odmah odnosno nakon utvrivanja postojanja te tete, treba postaviti zadatak istim licima odnosno komisiji da to raspravljanje sprovede, kako se ne bi angaovala druga lica odnosno komisije na istom zadatku; dostavljanje zavrnog izvetaja o sprovedenom inventarisanju odnosno sadraj istog sa konkretnim pokazateljima. Ovde svakako treba da se definiu koji su pokazatelji znaajni za proces upravljanja odnosno raspolaganja PS. Takoe u ovaj deo ulaze i pokazatelji traeni od rukovodilaca, Druga pitanja koja su znaajna za inventarisanje.3.3. Usklaivanje poslovnih knjiga, inventarisanje imovine i obaveza i usaglaavanje potraivanja i obavezaUsklaivanje evidencija i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomonih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom, vri se pre popisa imovine i obaveza i pre pripreme finansijskih izvetaja.Usklaivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji korisnika budetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, sa stvarnim stanjem koje se ureuje popisom, vri se na kraju budetske godine, nsa stanjem na dan 31.decemar tekue godine.Izuzetno, internim optim aktom moe se predvideti i dui period za obavljanje popisa knjiga, filmova, fotosa, arhivske grae i drugo, ali ne dui od pet godina.Korisnici budetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnici sredstava Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, obavezni su da izvre usaglaavanje finansijskih plasmana, potraivanja i obaveza na dan satavljanja finansijskog izvjetaja. Poverilac je duan da dostavi svom duniku popis nenaplaenih potraivanja najkasnije 25 dana do dana sastavljanja finansijskog izvetaja, a dunik je obavezan da u roku od pet dana od dana prijema popisa neizmirenih obaveza, proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca.Nain i rokovi vrenja popisa i usklaivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, obavlja se u skladu sa Uredbom o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u dravnoj svojini , kao i propisom o nainu i rokovima vrenja popisa i usklaivanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem koji propisuje ministar nadlean za poslove finansija i ekonomije.

4. IZVRENJE INVENTARISANJAPopisivanje predstavlja teini odnosno najvaniji deo u celokupnom inventarisanju.Inventarisanje sprovode lica odnosno komisije odreene Odlukom koje ovaj zadatak realizuju kroz utvrivanje stanja PS kod raunopolagaa za PS. Utvrivanje stanja predstavlja konkretno merenje odnosno brojanje postojee koliine PS kod odnosnog raunopolagaa za PS. Lica odnosno komisije za inventarisanje PS vre upisivanje naenog stanja PS u inventarsku listu koja je osnovni dokument za sprovoenje ovog zadatka.U inventarsku listu, koja se sainjava u jednom primerku, upisuju se naene odnosno utvrene koliine PS uveane odnosno umanjene za koliine PS koje su od kritinog momenta za inventarisanje, izdate drugom organu odnosno primljene od drugih organa i na osnovu uvida u formirane a neknjiene MKI.Za one PS koje se nalaze u nepovreenom originalnom pakovanju, stanje PS se uzima prema dokumentaciji koja pokazuje sadraj originalnog pakovanja, bez otvaranja omota odnosno paketa ili slinog pakovanja, Kvantitativno stanje PS ije bi merenje zahtevalo znaajnije trokove, odnosno vreme za merenje-brojanje (ugalj, drva, stona hrana i sl) stanje se utvruje po pravilu kubiciranjem, preraunavnjem, odnosno nekim, drugim mernim nainima pogodnim za isto.Takoe u inventarske liste upisuju se i naene PS koje nisu navedene u inventarskoj listi, a koje komisija za inventarisanje pronae, odnosno ije postojanje pronae kod raunopolagaa za PS, U inventarskim listama koje komisijama za inventarisanje uruuje nadleni organ, pored PS koje imaju svoj nomenklaturni broj i nomenklaturni naziv upisuje se utvreno stanje kod raunopolgaa za PS, Za one PS koje nisu upisane u inventarske liste popisna komisija upisuje po mogunosti, nomenklaturni naziv, odnosno nomenklaturni broj i utvreno stanje istih, Ukoliko komisija nije u mogunosti da utvrdi nomenklaturu PS potrebno je da zatrai pomo od organa strunih slubi. Ako za isto ne postoji mogunost u inventarske liste upisuje se osnovni naziv PS uz davanje nekih opisnih karakteristika. koje e imati znaaj za pravilno odreenje naziva, odnosno nomenklature, Utvrivanju pravilnog naziva odnosno nomenkltaure PS treba posvetiti posebnu panju jer nepravilnim utvrivanjem naziva istog mogu da se umnoe problemi oko kasnijeg praenja, odnosno knjienja PS.4.1. Utvrivanje neslaganja izmeu naenog stanja i stanja po materijalno poslovnim knjigamaPo izvrenom inventarisanju odnosno konstatovanom stvarnom stanju PS, kod raunopolagaa i upisivanja istog u inventarske liste, komisija za inventarisanje PS vri zakljuivanje inventarskih lista, potpisuje ih u rubrici odreenoj za potpis komisije i raunopolagaa kod koga je izvreno inventarisanje PS.Zavretkom ovih aktivnosti, komisija se obraa organu finansijske ili druge slube od koga preuzima inventarske liste sa ili bez stanja PS prema MKI.U sluaju kada je komisija dobila inventarske liste sa stanjem PS prema MKI, ona to stanje unosi u liste sa naenim stanjem.U drugom sluaju komisija za popis PS preko organa finansijske ili druge slube predaje knjigovodstvu inventarske liste sa naenim stanjem da se u njih izvri upisivanje po MKI i eka izvrenje ovih aktivnostiUnoenjem podataka (stanja) PS po MKI i utvrivanjem neslaganja izmeu popisanog stanja i stanja po MKI komisija za inventarisanje PS vri upisivanje naenog stanja odnosno unosi naene vikove ili manjkove PS u rubrikama odreenim za to,U saradnji sa raunopolagaem za PS, kod koga je vrila inventarisanje, komisija vri utvrivanje naenih neslaganja, razloge za postojanje istih odnosno predlae nain za raspravljanje utvrenih neslaganja. Po pravilu komisija za inventarisanje PS od raunopolagaa kod kojeg je vrila popis zahtijeva Izjavu po neutvrenim neslaganjima. U izjavi raunopolaga za PS treba da navede prihvatanje odnosno neprihvatanje utvrenih neslaganja, razloge za postojanje istih, linu ili odgovornost drugih lica, nain da se ista otkloni i druga pitanja koja su od znaaja zaotklanjanje neslaganja.Posle uzimanja izjave i sagledavanja kompletnog stanja koje je utvrdila u izvrenju inventarisanja komisija sainjava i dostavlja Izvetaj o izvrenom inventarisanju, kod odnosnog raunopolagaa nadlenom organu komande odnosno centralnoj komisiji. U Izvetaju komisija navodi izmeu ostalog gde je vrila inventarisanje, naeno stanje (celoviti pregled), utvreno kvalitativno odnosno upotrebno stanje, miljenje o nainu upotrebe, uvanja, odravanja, utvrena neslaganja, nain za razreenje, predlae postupak sa nekonkurentim zalihama ukoliko je konstatovala postojanje takvih i drugo to je bitno za rad centralne komisije.Posle sastavljanja Izvetaja komisija za inventarisanje kod odnosnog raunopolagaa, dostavlja isti zajedno sa inventarskom listom centralnoj komisiji na dalji rad.4.2. Usaglaavanje stanja po materijalno poslovnim knjigama sa stvarnim stanjemUsaglaavanje naenog stanja i stanja po MPK i stanja iskazanog u inventarskim listama jedan je od zadataka inventarisanja PS.Centralna komisija, koju bi po pravilu trebalo formirati za izvrenje inventarisanja PS, ima obavezu da po prijemu Izvetaja od popisnih komisija i inventarskih lista sa utvrenim stenjem i neslaganjima izvri usaglaavanje naenog stanja sa stanjem u MPK. Ovaj zadatak je izuzetno obiman i odgovoran pa samim tim pretpostavlja uee lica koja su najbolji poznavaoci PS i ukupnog materijalnog i finansijskog poslovanja. To podrazumeva da se u iste odrede lica koja su struni poznavaoci PS koje su predmet popisa kao i najodgovornija lica.U zavisnosti od kvaliteta izvrenog inventarisanja i dostavljenih izvetaja popisnih komisija posao ove komisije e biti olakan odnosno otean. Prvenstveni zadatak centralne komisije je da saini pregled neslaganja utvrenih inventarisanjem PS i da po sainjenom pregledu utvrdi postojanje mogunosti da se izvri poravnanje neslaganja kod raunopolagaa za PS. Poravnanje predstavlja saiavanje potrebnih MKI kojima bi se stanje kod raunopolagaa za ista PS sa suprotnim neslaganjima ispravilo.Druga mogunost u poravnanju predstavlja predaju PS izmeu raunopolagaa sa suprotnim neslaganjima. Odluku o izvrenju poravnjanja treba da donese centralna komisija uz saglasnost nadlenog organa.Za neslaganja koja se ne mogu otkloniti poravnjanjem centralna komisija sainjava MKI kojima e se neslaganja usaglasiti sa stanjem utvrenim inventarisanjem. Od vrste utvrenih neslaganja zavisi koje MKI e se formirati: za viak, manjak, rastur, kalo, lom i tome slino. Nakon sainjavanja potrebnih MKI, centralna komisija upoznaje odgovarajue raunopolagae sa razreenjem neslaganja i od istih zahteva potpisivanje MKI odnosno priznavanje utvrenog naina razreenja neslaganja.Formirane MKI se nakon izvrene kontrole predaju knjigovodstvu na knjienje. Knjienjem u MPK postupak usaglaavanja stanja po MPK sa stanjem utvrenim inventarisanjem smatra se zavrenim.U toku rada centralne komisije na ovom zadatku treba da se prui puna pomo od strane svih organa i lica, kako u preuzimanju njihovih svakodnevnih obaveza tako i u izvrenju samog tehnikog dela posla (formiranje MKI).

5. SAINJAVANJE IZVETAJA O IZVRENOM POPISUKao poslednju aktivnost u procesu izvrenja inventarisanja, komisija za inventarisanje PS je duna da saini i podnese Izvetaj o izvrenom popisu,U Izvetaju kao zavrnom dokumentu sumarno se navode pokazataelji koji su bitni za sagledavanje imovine kvalitet upotrebe i raspolaganja imovinom, slaganje postojeeg stanja sa stanjem koje iskazuju MPK kao i za donoenje zakljuaka o merama i aktivnostima koje treba da se preduzmu za otklanjanje uoenih nepravilnosti, nedostataka i propusta u Materijalnom poslovanju.Propisi koji reguliu izvrenje inventarisanja, uglavnom su u naelu poznati organima i licima, ali se ipak dogaaju krupni propusti, pre svega to se ovom zadatku ne pridaje panja koju zasluuje. Ovo se posebno odnosi na donoenje odluka o knjienju utvrenih neslaganja odnosno razlika. Prvenstveno se to odnosi na utvrene manjkove i vikove imovine. Pojavu vikova i manjkova treba detaljno razmatrati jer se iza toga krije nebriga o raspolaganju i rukovanju imovinom kao i nepravilnost u evidentiranju nastalih poslovnih promena na imovini.Centralna komisija na osnovu uvida, koji stie iz inventarskih lista i Izvetaja popisnih komisija, u Izvetaju rukovodeem organu prezentira sve potrebne pokazatelje koji govore o kvalitetu ukupnog raspolaganja i upotrebe PS.U Izvetaju treba navesti podatke gde je vreno inventarisanje, kod kog raunopolagaa za PS je vreno inventarisanje, utvrena neslaganja (po vrstama i brojano), predlog za otklanjanje utvrenih neslaganja, zapaanje o stanju PS, odravanju, uvanju, kvalitativnom stanju, nekurentnim zalihama PS i drugo to je u toku rada konstatovano a od znaaja je za potpuno i kvalitetno izvrenje inventarisanja. Komisija u punom sastavu je duna da potpie Izvetaj i dostavi, na dalji rad, centralnoj komisiji.

6. LICA ODGOVORNA ZA IZRENJE INVENTARISANJA I NJIHOVI ZADACI I OBAVEZELica koja su odgovorna za inventarisanje pokretnih stvari jesu: Rukovodei organ (naredbodavac), Organ finansijske slube, Raunopolagai za pokretne stvari, Komisija za inventarisanje pokretnih stvari, Centralna komisija.6.1. Rukovodei organLice koje je najodgovornije za pravilno, uredno i potluno izvrenje svih zadataka i poslova iz oblasti budetskog poslovanja, pa samim tim i za izvrenje inventarisanja, jeste rukovodei organ.On ima osnovni zadatak da se upozna sa veliinom (obimom) i znaajem pravilnog inventarisanja, a u skladu sa istim da proceni i obezbedi dovoljno potrebno vreme snage (lica i organe) i imovine za njegovo sprovoenje. Prilikom izrade godinjeg Plana rada privrdnih subjekata, on utvruje vreme za sprovoenje inventarisanja PS, pri emu mora voditi rauna da se ovaj zadatak ne poklapa sa nekim od drugih zadataka iz godinjeg Plana rada, zbog negativnih posledica na samo izvrenje inventarisanja. On odobrava Plan inventarisanja PS. Prilikom odobravanja Plana on zahteva od najstrunijih organa u jedinici da se Plan saini na vreme, koje ne moe da bude krae od 30 dana pre dana odreenog za poetak inventarisanja PS. On donosi odluku za inventarisanje. Naredbodavac obezbeuje nain i vreme za praenje izvrenja svih utvrenih i planiranih aktivnosti na sprovoenju inventarisanja, Mora uvek da bude upoznat sa tokom i kvalitetom aktivnosti na izvrenju ovog zadatka. U principu, on odreuje nekog od svojih pomonika, da ga u odreenom vremenu informie o izvrenju svake pojedinane planirane aktivnosti, nastalim problemima u izvravanju utvrenih aktivnosti i reenjima odnosno odlukama po nastalim problemima.Nakon sprovedenog inventarisanja i zavretka usaglaavanja stanja odnosno otklanjanja neslaganja i dobijanja Izvetaja o inventarisanju PS, rukovodilac preduzima mere za otklanjanje utvrenih nedostataka i preduzima disciplinske i stimulativne mere prema licima i organima.6.2. Organ finansijske slubeOrgan finansijske slube je odgovoran za struno i kvalitetno izvree inventarisanja i najodgovorniji za iniciranje svih radnji koje se odnose na izvrenje inventarisanja. Organ finansijske slube je struno lice koje daje i potrebna uputstva i objanjenja za izvrenje svake aktivnosti koje su predviene Planom inventarisanja.Organ finansijske slube: predlae Plan inventarisanja, pri emu obezbeuje potrebne konsultacije sa ostalim licima koja uestvuju u inventarisanju. aktivno uestvuje u pripremi nacrta odluke za inventarisanje . organizuje pripremu i izvoenje seminara-predavanja o izvrenju inventarisanja sa ciljem da se osposobe lica i organi za inventarisanje. obezbeuje knjienje svih MKI po kojima su izvrene poslovne promene na imovini, do vremena koje je odreeno kao kritini momenat inventarisanja, odnosno upozorava i upoznaje knjigovoe da se izvre knjienja koja su poslednja pre nastajanja kritinog momenta za inventarisanje, obezbeuje izvrenje sravnjenja stanja imovine po MPK pri emu odreuje dinamiku sravnjenja, mesto, vreme, izvrioce i nain otklanjanja neslaganja, U ovom zadatku organ finansijske slube planira i kontrolie izvrenje ovog zadatka i najodgovorniji je za njegovo sprovoenje, planira i stara se o pravovremenoj izradi inventarskih lista uestvuje kao struni organ u pomoi centralnoj komisiji na otklanjanju utvrenih neslaganja odnosno vri kontrolu preduzetih mera na otklanjanju utvrenih neslaganja. Kontrolie formirannje MKI na osnovu kojih je izvreno otklanjanje utvrenih neslaganja i isprave predaje knjigovodstvu na knjienje. i druge poslove.6.3. Raunopolagai za pokretne stvariRaunopolaga za PS odnosno rukovaoci PS, u procesu izvrenja inventarisanja, predstavljaju lica koja na odgovarajui nain "polau raun" o upotrebi i raspolaganju sa pokretnim stvarima koja su im data na upotrebu, uvanje i raspolaganje.Od kvaliteta rada raunopolagaa zavisi i sam kvalitet i pravilnost upotrebe, uvanja i raspolaganja sa PS kao i aurnost i tanost podataka u MPK,

Raunopolagai u procesu inventarisanja odgovorni su u najveoj meri za kvalitetnu i potpunu pripremu PS za sprovoenje inventarisanja. Pored navedenog raunopolagai za PS, imaju i sledee dunosti: pokreu i sprovode postupak za priznavanje prava na kalo rastur i lom, a takoe, pokreu i sprovode postupak otpisa PS, oglaavanje PS suvinim, zastarelim i nepodobnim, sve formirane MKI evidentiraju u pomonim MPK koje vode, odnosno u one koje se ne vode na raunaru, formirane MKI, koje su dokaz nastanka poslovne promene na PS, obrauju i dostavljaju nadlenom organu strune slube na kontrolu i dostavljanje na knjienje izvrava sravnjenje stanja PS po MPK, a prema utvrenom i odobrenom Planu popisa. obezbeuju posebno uvanje MKI koje sankcioniu nastale poslovne promene na imovini nakon kritinog momenta utvrenog za inventarisanje PS. raunopolaga za PS prisustvuje sve vreme izvrenju inventarisanja PS, pomaui u radu komisiji za inventarisanje PS odnosno davanju potrebnih informacija i objanjenja. Na kraju izvrenog inventarisanja raunopolaga potpisuje inventarske liste, po kojima je izvren popis, i daje potrebna objanjenja za otklanjanje utvrenih neslaganja. na kraju sprovoenja inventarisanja, u vreme otklanjanja utvrenih neslaganja, vri potpisivanje MKI, kojima se izvrava otklanjanje utvrenih neslaganja odnosno prihvata predloeni nain za njihovo razreenje,6.4. Komisija za inventarisanje pokretnih stvariKomisija za popis predstavlja jedno od najznaajnijih tela, od ijeg rada i uspenosti u izvrenju postavljenih zadataka zavisi konaan rezultat inventarisanja,Komisiju ini vie lica (najee od tri, a moe i vie u zavisnosti od obima i sloenosti izvrenja inventarisanja), u koju se odreuje obavezno jedno lice za predsednika komisije, Predsednik komisije je naelno najodgovorniji, a moe da se odredi za predsednika i lice koje najbolje poznaje PS koja su predmet inventarisanja,U komisije se odredreuju lica koja u vreme izvrenja inventarisanja nemaju druga angaovanja,Komisija izvrava centralni deo inventarisanja PS. Na mestima inventarisanja (skladita, poligoni, radionice, prostorije za odlaganje i smetaj PS...), komisija utvruje stvarno stanje PS linim uvidom kroz izvrenje odreenih mernih radnji (brojanje, vaganje, kubiciranje).

Osnovne dunosti komisije za inventarisanje PS su: pre izvrenja samog inventarisanja PS upoznaje se sa ciljem i zadacima inventarisanja PS, sa propisima koji reguliu izvrenje inventarisanja i sa drugim potrebnim aktima koja su doneta (Plan, Odluka i tome slino); komisija (predsednik) prima inventarske liste (bez stanja po MPK u jednom primerku) od organa finansijske slube ili od centralne komisije, za odnosnog raunopolagaa za PS kod koga e vriti inventarisanje PS, odnosno prema oznakama knjigovodstva; U postupku izvrenja inventarisanja PS komisija utvruje stanje PS i evidentira ih u inventarske liste. Evidentiranje se realizuje nakon utvrivanja stanja po kvalitetu i kvantitetu i upisivanjem u inventarske liste; u postuku utvrivanja stvarnog stanja, komisija vri uvid i u formirane MKI nakon kritinog momenta odreenog za inventarisanje i po kojima nisu izvrena knjienja; popisivanje PS, koja predstavljaju komplete (po odgovarajuim evidencijama zaduenja) vri se prema nainu voenja u MPK, a sastav odnosno kompletnost istih se iskazuje u zapaanjima, Ovo se posebno odnosi na sloenije PS iji se sastav vodi u knjiicama kompleta garnitura odnosno tehnikim knjiicama i tome slino; nakon izvrenog inventarisanja PS, komisija zakljuuje inventarske liste; po zavretku inventarisanja u inventarsku listu komisija upisuje stanje PS iz inventarskih lista "sa stanjem iskazanim prema MPK"; nakon upisivanja stanja u inventarske liste, koje iskazuju MPK, komisija utvruje neslaganja odnosno vikove i manjkove; komisija upoznaje raunopolagaa za PS sa utvrenim neslaganjima, zahteva od njega Izjavu o razlozima postojanja istih, miljenje o nainu otklanjanja neslaganja i prihvatanje stanja koje je utvreno; nakon zavretka ovih aktivnosti, komisija sainjava Izvetaj o izvrenom inventarisanju za dalji rad centralne komisije. U izvetaju komisija navodi podatke gde je vreno inventarisanje, kod kog raunopolagaa za PS je vreno inventarisanje itd; izvrava i druge akgivnosti koje joj odredi centralna komisija u fazi usaglaavanja stanja.6.5. Centralna komisijaCentralna komisija je osnovni nosilac svih aktivnosti u izvrenju inventarisanja (organizovanje, rukovoenje izvrenjem inventarisanja, razreenje utvrenih neslaganja i sainjavanje Izvetaja), odnosno to je komisija koja se formira nezavisno od komisija za izvrenje inventarisanja,Sastav centralne komisije, po pravilu, ini vei broj lica i to najodgovornijih i najboljih poznavalaca imovine koja su predmet inventarisanja.

Dunosti centralne komisije su da: organizuje i sprovodi predavanje-seminar u cilju pripreme komisije za inventarisanje odnosno drugih lica na izvrenju ovog zadatka; pre izvrenja inventarisanja ostvaruje uvid i kontrolie kvalitet i potpunost izvrenja planiranih aktivnosti od strane raunopolagaa, organa strunih slubi, raunovoa i drugih lica i o tome upoznaje naredbodavca; u postupku izvrenja inventarisanja neprekidno ostvaruje uvid u pravilnost, potupnost rada komisija za inventarisanje; nakon izvrenog inventarisanja prikuplja inventarske liste i Izvetaje od komisija za inventarisanje;

Kao zavrna aktivnost centralne komisije, a samim tim i jedna od najznaajnijih je sainjavanje i dostavljanje Izvetaja rukovodeem organu o izvrenom inventarisanju. U Izvetaju centralna komisija navodi podatke i injenice koje je utvrdila u toku sprovoenja inventarisanja.

ZAKLJUAK

Moe se zakljuiti da je inventarisanje proces utvrivanja stvarnog stanja imovine na dan, to je postupak mjerenja, vaganja i brojanja imovine. Inventar je rezultat inventarisanja, tj. Detaljan popis imovine, potraivanja i obaveza na dan.

Moe se rei da je bilans ''rekapitulirani'' inventar. Zakonski propisi obavezuju preduzea da popisivanje vre najmanje jednom godinje, po pravilu, na kraju poslovne godine, prilikom sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspjeha.

Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstba i izvore sredstava preduzea na odreeni dan, s tim to inventar prikazuje sredstva i izvore sredstava pojedinano po koliini i vrijednosti, dok bilans prikazuje sredstva i izvore sredstava samo vrijednosno, i to grupisano, dakle pregledno.

Znai, inventarisanje ima kontrolnu ulogu u ouvanju i zatiti imovine kojom preduzee raspolae. Neslaganje stvarnog i knjigovodstvenog stanja iskazuje se kao manjak ili viak. Nema urednog bilansa bez inventara.

Popis imovine i obaveza zavrava dostavljanjem potpune dokumentacije ( odluka o godinjem popisu imovine i obaveza, izvjetaj o obavljenom popisu, popisne liste, odluka direktora o popisnim razlikama i sl.), raunovodstvu radi knjienja eventualnih razlika te usklaivanja knjigovodstvenog stanja sa stanjem iz priloenih popisnih lista.

Inventarisanje ima kontrolnu ulogu u ouvanju i zatiti imovine kojom preduzee raspolae.

LITERATURA

1. Andri, M, Inventarisanje materijalnih sredstava u VJ, VIZ, Beograd, 1994.1. Rankovi, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003.1. Marki, M.: Raunovodstvo, Univerzitet u Travniku, 2005.1. ari, M., Vranar, K.: Popis imovine i obveza inventura, Zagreb, 2005.1. Grupa autora: Raunovodstvo I, Beograd, 1994.

17