AKCIONARSKO DRUŠTVO SEMINARSKI SADRŽAJ:

POJAM OSNIVAČI CILJ OSNIVANJA VRSTE I FORMA OSNIVAČKOG AKTA FIRMA AKCIONARSKOG DRUŠTVA ODGOVORNOST ZA OBAVEZE OPSTI AKTI OBAVEZNI ORGANI DRUŠTVA MOMENAT UPLATE OSNIVAČKOG KAPITALA STRUKTURA OSNIVAČKOG KAPITALA POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA PRENOS AKCIJA POVLAČENJE AKCIJA PRESTANAK DRUŠTVA ODGOVORNOST AKCIONARA PO PRESTANKU DRUŠTVA AKCIONARSKA DRUŠTVA ZAPOSLENIH INSTITUTI UČEŠĆA ZAPOSLENIH U AKCIONARSTVU OPCIJE BESPLATNE AKCIJE SPECIFIČNE AKCIJE ZAPOSLENIH AKCIJE S POPUSTOM BESPLATNE AKCIJE I AKCIJE S POPUSTOM AKCIJE MENADŽERA REZERVACIJA AKCIJA NA BERZI ZA ZAPOSLENE ZAKLJUČAK LITERATURA

POJAM

Akcionarskog društva: Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti, čiji

je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije odredjene nominalne vrednosti.

OSNIVAČI

Fizička i pravna lica, bez ograničenja; kod tzv. jednočlanog akcionarskog društva osnivač je jedno fizičko lice; akcionarsko društvo koje se osniva sukcesivnim putem (javnim pozivom trećim licima za upis i uplatu akcija) mogu osnovati najmanje dva osnivača;

CILJ OSNIVANJA

Poslovanje radi ostvarivanja dobiti (tipično društvo kapitala)

VRSTE I FORMA OSNIVAČKOG AKTA

1. Ugovor o osnivanju akcionarskog društva koji zaključuju osnivaci,

2. Odluka o osnivanju koju donosi osnivač jednočlanog akcionarskog društva,

3. Akt nadležnog organa, kad preduzeće osniva država; osnivački akt mora biti u pismenoj formi; potpisi osnivača preduzeća na ugovoru, odnosno odluci overavaju se kod opstinškog suda;

FIRMA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Najšesće je stvarna (označava predmet poslovanja), ali moze biti i lična (ime jednog ili više akcionara), s tim što u svakom slučaju mora da sadrži oznaku akcionarskog društva: "a.d. " ;

ODGOVORNOST ZA OBAVEZE

Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom; akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, ali snose rizik poslovanja društva do visine svoga uloga u društvo;

OPŠTI AKTI

Obavezno:osnivački akt (ugovor o osnivanju; odluka o osnivanju) i statut, a fakultativno i drugi akti (pravilnici, odluke, poslovnici);

OBAVEZNI ORGANI DRUŠTVA

1. Skupština, kao organ vlasnika – akcionara obavezna je u svim oblicima a.d. osim u jednočlanom akcionarskom društvu,

2. Upravni odbor, kao organ upravljanja, obavezan je samo onda kad društvo ima vise od 100 zaposlenih,

3. Direktor, kao organ poslovodjenja obavezan je u svim oblicima a.d.,

4. Nadzorni odbor, kao organ nadzora koji je obavezan samo onda kad društvo ima više od 100 zaposlenih; kod akcionarskog društva koje nije jednočlano a nastaje javnim upisom akcija (sukcesivno osnivanje) obavezni organi su: skupština, upravni odbor i direktor, a kad ima više od 100 zaposlenih i nadzorni odbor; statutom se moze predvideti i izvrsni odbor direktora, kao pomoćni i izvrsni organ direktora; direktor može biti član upravnog odbora preduzeća, pa čak i njegov predsednik, osim u društvenom preduzeću, javnom preduzeću, preduzeću sa većinskim državnim i društvenim kapitalom i u akcionarskom društvu s javnim upisom akcija);

MOMENAT UPLATE OSNIVACKOG KAPITALA

Polovina do registracije društva, a preostali deo u roku od dve godine od registracije društva;

STRUKTURA OSNIVACKOG KAPITALA

Novac, kao i stvari i prava izrazeni u novčanoj vrednosti (ulozi akcionara ne mogu biti u radu ili pruzanju usluga akcionarskom društvu);

POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA

Vrši se izdavanjem novih akcija na osnovu novih uloga (clan 281. i dr. ZoP);

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

Vrsi se odlukom skupštine, smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija;

PRENOS AKCIJA

Prenos je slobodan, s tim što se statutom može predvideti da je za prenos akcija potrebna saglasnost akcionarskog društva ili ustanoviti pravo preče kupovine akcija od strane društva, odnosno akcionara; posebna ograničenja mogu se utvrditi kod prenosa akcija na ime;

POVLAČENJE AKCIJA

Moguće je samo ako je statutom predvidjeno, pre upisa akcija, da društvo moze povući i poništiti izdate akcije;

PRESTANAK DRUŠTVA

Akcionarsko društvo prestaje iz razloga predvidjenih u zakonu. Kad odluku o prestanku društva donosi skupština, odnosno sud (provodi se postupak redovne likvidacije; društvo može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja odluke o prestanku društva svi akcionari daju sudski overene izjave da su izmirene sve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima;

ODGOVORNOST AKCIONARA PO PRESTANKU DRUŠTVA

Odgovaraju solidarno za obaveze akcionarskog društva tri godine od dana brisanja društva iz sudskog registra;

Posebna pravila za jednočlano akcionarsko društvo:

moze ga osnovati fizičko lice (pojedinac); osnivač ne moze biti ono fizicko lice koje je ortak u ortačkom društvu, koje je komplementar u komanditnom društvu i koje je preduzetnik

poslove skupštine i direktora obavlja vlasnik, ako odlukom o osnivanju nije drukčije odredjeno

vodi se knjiga odluka u koju se upisuju sve odluke koje se donose u vršenju funkcije upravljanja društvom – odluke koje nisu upisane ne proizvode pravno dejstvo;

u knjigu odluka ovog društva upisuju se: odluke o usvajanju godišnjih računovodstvenih iskaza i izveštaja o poslovanju, odluke o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, odluke o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, investicione odluke, odluke o statusnim promenama i prestanku društva, kao i druge odluke značajne za vršenje funkcija upravljanja društvom;

ne može svoje sopstvene akcije otkupiti, povlačiti niti uzimati u zalogu; svoje sopstvene akcije moze sticati besplatno i na osnovu pravnog sledbenistva.

AKCIONARSKA DRUŠTVA ZAPOSLENIH

Savremene privrede tržišnih zemalja iz ideoloških (demokratizacija) i ekonomskih (efikasnost) razloga prihvataju sve više opšti trend uključivanja zaposlenih u akcionarstvo, bilo kroz privatizaciju državnog privrednog sektora, bilo kroz uključivanje zaposlenih (i penzionera) u akcionarstvo već privatizovanih akcionarskih društava. Na ovoj osnovi kreira se jedna forma akcionarskog društva i akcija sa dosta specifičnosti na planu upravljanja i posebno specifičnosti na planu restrikcije slobodnog raspolaganja akcijama. Uz to, na ovoj osnovi nastaju i nove forme akcija ili drugih hartija od vrednosti ili prava, koja imaju odraza na sistem upravljanja akcionarskim društvom.

INSTITUTI UČEŠĆA ZAPOSLENIH U AKCIONARSTVU

U pravu SAD dugo se praktikuje institut opcija za kupovinu akcija (ovaj institut se proširio i na zapadnoevropske zemlje). Svaki zaposleni koji to želi može dobiti obećanje za prodaju akcija od strane akcionarskog društva u utvrđenom broju i za cenu fiksiranu jednom za uvek. Zaposleni ima rok u kome se može opredeliti da li da koristi ovu opciju. Praktično, zaposleni neće koristiti opciju ako je u tom periodu cena akcije pala, a ako je cena akcije u tom periodu porasla u odnosu na fiksiranu, zaposleni će koristiti opciju za kupovinu po utvrđenoj ceni. Zaposleni gotovo nema rizika u slučaju ove ponude (rizik je samo ako se zabrani prodaja ovih akcija na određeno vreme), a ima nadu u neograničenu dobit.

U pravu SAD opcija koja traje do jedne nedelje ili nekoliko nedelja naziva se “pravo” (rights), a ako traje duže to je “varant”

(warrants). I jedno i drugo su opcije na kupovinu akcija ispod tržišne cene. U pravnoj teoriji se upozorava na tehničke teškoće realizacije ove ustanove, s obzirom na to da se ovo pravo može ostvarivati sukcesivno i to onemogućava društvo da fiksira svoj kapital, jer se korišćenjem prava opcije povećava kapital društva, te se tim narušava temeljni princip funkcionisanja akcionarskog društva fiksiranost osnovnog kapitala. Stoga je ovaj institut u Francuskoj, iako izvrstan kao ideja, doživeo skromnu praktičnu promociju. Pored tzv. kupovne opcije “call option” može postojati i tzv. prodajna opcija “put option” koja daje pravo imaocu opcije (u ovom slučaju zaposlenima) na prodaju kupljenih akcija u određenom periodu po fiksiranoj ceni, što je posebno interesantno ako u tom periodu dođe do pada njihove vrednosti.

BESPLATNE AKCIJE

U Francuskoj je jednim posebnim zakonom iz 1980. godine omogućeno izuzetno zdravim društvima da emituju do 3% svog kapitala akcije koje besplatno distribuiraju zaposlenima i to delom na teret svojih rezervi i delom na teret državnog budžeta, što znači da se na ovaj način vrši ipak povećanje kapitala društva. Ove akcije su na osnovu samog zakona neprenosive za vreme od tri do pet godina, a u ostalom su izjednačene s ostalim akcijama. Na ovoj ideji počiva i Zakon o svojinskoj transformaciji preduzeća u državnoj i društvenoj svojini u Republici Srbiji, s tim što on određuje 60% kapitala za besplatnu distribuciju i omogućuje njihovo stavljanje u promet sukcesivno tokom pet godina (prva 10%, druga i treća po 20% i četvrta i peta po 25%). Bliske ovim su i tzv. “bonus shares” koje se izdaju po pravilu upravi društva i menadžmentu kao modalitet plaćanja ugovorene naknade za upravljanje društvom, posebno ako je ugovoreno učešće u dobiti društva.

SPECIFIČNE AKCIJE ZAPOSLENIH

U Engleskoj je postala uobičajena praksa kod velikih kompanija da izdaju tzv. akcije zaposlenih (za zaposlene u društvu i povezanim društvima i penzionerima i najbližoj njihovoj rodbini), sa određenim ograničenim pravima na planu upravljanja (po pravilu daju pravo upravljanja ali ne direktno već preko poverenika “trustee“), sa pravom preče kupovine, ali samo u slučaju da se radi o emisijama akcija koje se uplaćuju u gotovom novcu, sa posebnim poreskim koncesijama i sa pravom kompanije ili poverenika da ih otkupi u slučaju prodaje ili u slučaju prestanka radnog odnosa u društvu.

AKCIJE S POPUSTOM

Najrašireniji oblik prodaje akcija zaposlenima (ili i građanima) je prodaja akcija sa raznim modelima popusta i sa značajnim zakonskim restriktivnim pravima po osnovu tih akcija, posebno raznim ograničenjima u raspolaganju. Tako u Francuskoj u društvima koja se privatizuju mogu dobiti jednu besplatnu akciju za jednu kupljenu akciju, uz ograničenje raspolaganja kupljenim akcijama (besplatno stečene su slobodno raspoložive) u trajanju od jedne godine, a građani mogu kupovati akcije tih društava tako što na deset kupljenih dobijaju jednu besplatnu akciju i uz ograničenje raspolaganja kupljenim akcijama (ograničenje ne važi za besplatno dodeljene) u trajanju od godinu i po dana.

Sva ova ograničenja raspolaganja imaju za cilj da nagrade vernost akcionara i da onemoguće brzu nezainteresovanost akcionara za stečene akcije i njihovo otuđenje, što je i forma zaštite tih akcionarskih društava. Akcije sa popustom predviđa i

Zakon o svojinskoj transformaciji u Republici Srbiji (za zaposlene, penzionere i građane), s tim što su ove akcije nakon otplate u slobodnom prometu.

BESPLATNE AKCIJE I AKCIJE S POPUSTOM

Najčešći slučaj privatizacije uz sticanje akcija od strane zaposlenih vrši se kombinacijom modela besplatnih akcija i modela akcija sa popustom. To je slučaj, kao što je izloženo, i sa francuskim modelom i sa modelom Republike Srbije. Druge zemlje, na ovaj ili onaj način, takođe prihvataju ovaj model, sa raznim restriktivnim pravima za ove akcije. Tako u Mađarskoj postoje tzv. radničke akcije koje se pribavljaju besplatno ili po povlašćenoj ceni i to samo iz nenominiranog kapitala društva, a najviše do 10% od na ovoj osnovi povećanog osnovnog (nominiranog) kapitala društva. Ove su akcije na ime i mogu se prenositi samo između radnika i penzionera društva. U slučaju smrti ili prestanka radnog odnosa zaposlenih izuzev penzionisanja akcionarsko društvo ima pravo kupovine ovih akcija po tržišnoj ceni (najmanje po nominalnoj). Akcije stečene po ovim osnovima daju pravo na upravljanje, kao i ostale akcije. U Češkoj se mogu izdavati besplatne akcije u društvima koja se privatizuju najviše do 5% kapitala društva. Ove akcije glase na ime i mogu se prenositi samo između zaposlenih i penzionera društva. U slučaju prestanka radnog odnosa, osim penzionisanja, društvo mora otkupiti ove akcije po nominalnoj vrednosti, osim ako statut ne predvidi da se otkupljuju po tržišnoj ili berzanskoj ceni. Ove akcije daju upravljačka prava kao i ostale akcije.

AKCIJE MENADŽERA

U savremenim uslovima dolazi sve više do jačanja akcionarstva menadžera akcionarskog društva, kroz razne moduse: isplata dela naknade za upravljanje u akcijama, sticanje akcija kompanija koje se privatizuju pod povlašćenim uslovima, kupovina akcija kompanije uz višegodišnju otplatu iz njenog profita (management buy in) ili iz kredita (management buy outs MBOs) sa zalaganjem akcija kod kompanije (ili kreditora) kao sredstvo obezbeđenja ili uz zalaganje njene aktive slično. Sticanje akcija od strane menadžera kompanije kao poseban model privatizacije ili kombinovan sa drugim modelima korišćen je u zakonodavstvima i poslovnoj praksi niza zemalja (posebno u Slovačkoj, a kod nas je korišćen u Crnoj Gori).

REZERVACIJA AKCIJA NA BERZI ZA ZAPOSLENE

U Francuskoj postoji mogućnost da akcionarska društva koja su za zadnje tri godine isplatila bar dva puta dividende emituju akcije namenjene zaposlenima. Cena ovih akcija je ili tržišna ili do 10% ispod tržišne. Zaposleni mogu kupovati ove akcije direktno ili preko tzv. zajedničkog fonda za plasmane za to društvo. Ove akcije su obavezno na ime i neprenosive su pet godina od dana sticanja (upisa).

ZAKLJUČAK

Akcionarsko društvo je preduzeće koje u svojim izvorima sredstava poseduje akcije kao trajni izvor finansiranja. Akcionari su suvlasnici preduzeća srazmerno svom udelu u ukupnom akcionarskom kapitalu preduzeća. Udeo pojedinačnog akcionara u ukupnom akcionarskom kapitalu određuje njegova finansijska i upravljačka prava.Organizacija akcionarskog društva

Akcionarsko društvo ima sledeće organe: skupštinu akcionara, upravni odbor, nadzorni odbor, direktora.Sve glavne odluke donosi skupština akcionara. U njoj su svi akcionari zastupljeni srazmerno broju običnih akcija koji poseduju. Pravilo je da jedna akcija nosi jedan glas u skupštini. Iz tehničkih razloga, akcionare na sednicama zastupaju njihovi predstavnici u skupštini.Upravni odbor je odgovoran za sprovođenje odluka skupštine. Njega imenuje skupština akcionara.Direktor zastupa društvo u javnosti i odgovoran je akcionarima za stanje njihove imovine. On je glavni izvršni organ koji se svakodnevno stara o ciljevima preduzeća formulisanim na skupštini akcionara.Nadzorni odbor se stara o zakonitosti poslovanja akcionarskog društva. On predstavlja instrument kontrole upravnog odbora i direktora.Značajnu kontrolnu ulogu igra eksterna revizija. Odvajanjem funkcije vlasnika od upravljača pojavila se nesigurnost vlasnika u pogledu poštenog upravljanja njegovom imovinom. Zbog toga se vlasnici koriste eksternom revizijom kao mehanizmom disciplinovanja direktora. Eksterni revizori su nezavisne firme i pojedinci koji za račun vlasnika vrše verifikaciju poslovnih knjiga i utvrđuju verodostojnost izveštaja kojima direktori polažu račun akcionarima.

Besplatna podela akcija radnicima koji su nedovoljno upućeni u osnovne pojmove akcionarstva omogućava zadržavanje starih odnosa u preduzeću, što je u većini slučajeva loše. Na delu je "samoupravljanje", terminološki i formalno – pravno zamagljeno akcionarstvom, ali bez osnovnih njegovih odlika. Reč samoupravljanje ovde treba shvatiti u lošoj konotaciji, kao odnos u kome se direktori ponašaju kao vlasnici, zloupotrebljvajući svoj položaj na štetu pravih vlasnika, u ovom slučaju akcionara.Masovna podela akcija je dovela do preterane disperzije vlasništva. U odsustvu organizovanog tržišta kapitala, ovakva situacija dovela je do paralize mehanizma odlučivanja u novoformiranim preduzećima, što je direktorima ostavilo veliki prostor za samostalno odlučivanje, bez mogućnosti akcionara da značajnije utiču na stanje i perspektive svog vlasništva.Interese akcionara u skupštini zastupaju njihovi opunomoćenici. Ti spiskovi su u većini slučajeva podmetnuti na potpis već prilikom upisa akcija. Prosečan akcionar ne zna kako izgleda ugovor o punomoćju koji je tom prilikom potpisao, za šta glasa njegov opunomoćenik ili kako da ga promeni. Obzirom da su na spisku uglavnom zaposleni u preduzeću, menadžment može da vrši uticaj na skupštinu akcionara. Veliki broj akcionara zaposlenih u preduzeću i njihov strah od gubitka posla taj uticaj dodatno povećava.Zajedno, ovakvo stanje na makroekonomskom nivou rezultira sporim strukturnim promenama i relativno niskom stopom ekonomskog rasta. To je 'tempirana bomba' koja preti makroekonomskoj stabilnosti postignutoj u prethodnom periodu.Na mikroekonomskom nivou, stanje se nije bitnije promenilo u odnosu na ono od pre privatizacije: nekada uspešna društvena preduzeća su i dalje uspešna a neuspešna nisu doživela neophodnu transformaciju i krenula ka uspehu, već su nastavila da poniru.

LITERATURA

Poslovno pravo dr. Dragoslav Neškov Poslovno pravo dr Darinka Nedeljkovic Poslovno pravo prof. dr Andreja Frimerman

Zakonski propisi: Zakon o privrednim društvima iz 2004. Zakon o preduzećima.