UvodAkcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosima. Akcionarsko drutvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom. Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (it. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi. Akcionarsko drutvo nastaje udruivanjem kapitala vie lica - osnivaa, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan lan - odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sainiti u pisanom obliku. Osnovni organi akcionarskog drutva su: 1) skuptina akcionara (organ vlasnika) 2) upravni odbor (organ upravljanja) 3) direktor (poslovodni organ) 4) nadzorni odbor (organ kontrole). U ovom radu naie se odgovori na mnoga pitanja vezana za akcionarsko drutvo. ta je akconarsko drutvo? Kako se osniva? Koje su vrste a.d.? Na ova kao i na mnodga druga pitanja vezana za a.d. odgovoriemo u tekstu koji sledi.

1

1. Akcionarsko drutvo1.1 Nasatanak i pojam akcionarskog drutvaPrvi oblici akcionarskog drutva pojavili su se krajem VI i poetkom VII veka , a najvei ekspanziju su doiveli u XX veku, kada su do punog izraaja dole njihove prednosti i ekonomska superiornostnad svim drugim oblicima privrednih drutava. Motivi za kreiranje ovog oblika drutva bili su prvenstveno ekonomske prirode.naime, za realizaciju sloenih privrednih poduhvata bilo je nuno prikupiti znaajna finansiska i druga sredstva, koja su prevazilazila finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala drutvo sa ogranienom odgovornou ili neki drugi oblik drutva. Bilo je potrebno zainteresovati i stimulisati vei broj ljudi da investira,tj., da se ukljui u drutvo. Pravna priroda akcije , postojanje otvorenog akcionarskog drutva i berze na kojoj se trguje hartijama od vrednosti omoguili su akcionaru da realizuje i druga dva cilja: da stie prinos u obliku dividende i da na berzi prodaje akcije.to mu omoguava izlazak iz drutva (dezinvestiranje). Akcionarsko drutvo je tvorevina modernog doba , u kome se javila potreba za prikupljanjem sredstava u mnogo veem obimu nego to je to bilo mogue posredstvom drugih pravnih formi drutva. Prvi put jr kreirano 1867 godine kao pravni instrumentliberalnog kapitalizma, radi prikuoljanja sredstava kako od pravnih, tako i od fizikih lica, koja ne moraju biti trgovci, kako bi se obezbedio trgovinski, industrijski i finansijski kapitalneophodan za vee poduhvate.U vreme donoenja trgovakog zakonika Francuske akcionarsko drutvo je moglo da se osnuje samo uz odobrenje drave, dok je zakonom iz 1867. godine osnivanje bilo omogueno i bez dozvole drave, pa se ta godina smatra godinom kreiranja akcionarskog drutva, koje je po miljenju francuskog teoretiara Ripert-a ,, najbolji pravni instrument kapitalizma,,. Razvoj akcionarskog drutva moe se sagledati kroz tri faze. U prvoj, ono je instrument liberalnog kapitalizma u kojoj se sa lakoom osniva i sa lakoom funkcionie. U toj prvoj fazi regulisano je veim brojem propisa razliite prirode koji nisu bili rigidni.Druga faza zapoinje dravnom intervencijomu privredi, poveanjem imperativnih normi koje vrsto postavljaju status akcionarskog drutva, kako bi se izbegla zloupotreba veinskog lanstva,zatitila manjina u drutvu i dravi omoguilo da u eri nacionalizacijeprivatnog sektora postane jedini lan akcionarskog drutva. Danas prolazi kroz treu fazu izazova, postajui organizacija koja je otvorena za mnoga preduzea i Evropi i svetu, i osnovni je subjekt povezivanja sa drugim privrednim dubjektima u grupacije drutva.1 Akcionarsko drutvo je kompleksan, sloen organizam, iji je razvoj i znaaj uslovljen ogranienim rizikom lanstva i finansijskim uspehom koji pokazuje. Preko ove pravne forme razvila su se velika preduea u prolom veku. Sva znaajna preduzea danas su u pravnoj formi akcionarskog drutva. Njegova prednost se ogleda u koncentraciji velikog kapitala, u velikom broju zaposlenih, u konstantnom lanstvu u svijstvu pravnih licai varijabilnom lanstvu u pogledu fizikih lica, u stvarenju velike dobiti,u ogranienoj imovinskoj odgovirnostilanstva, u negocijabilnom svojstvu kapitala, u strogosti pravila kojima se tite lanovii tea lica i u mogunostipoveanja kapitala u toku postojanja drutva.2 U savremenim uslovima, zahvaljujui njegovim karakteristikama, akcionarsko drutvo je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala, ostvari u praksi najskuplje privredne projekte, naraste do te mere da prevazieunutranje granice jedne drave i postane multinacionalni (globalni) privredni subjekt.Zbog toga akcionarska drutva danas upravljaju globalnom ekonomijom.U trino razvijenim privredama, akcionarska drutva karakterie jo jedan element- koncentracija kapitala i1 2

Lucija Spirovi Jovanovi ,, Trgovinsko pravo" Beograd 2008 str 253 dr. Miodrag Stankovi ,,Poslovno pravo" Beograd 2002 str.211

2

centralizacija svojine, to dovodi do umanjenja njihovog broja, ali i do jaanja njihove ekonomske moi do nesluenih razmera. U zemljama u tranziciji, zbog privatizacije dravnog i drutvenog kapitala dolazo do promene postojeih pravnoh oblika drutva(dravna, drutvena,javna) u akcionarska drutva, odnosno do procesa korporativizacije, a time i do poveanja broja akcionarskih drutava. Akcionarsko drutvo pojmovno odreuje, kako pravna teorija, tako i zakonodavstvo. U pravnoj teoriji ono se poima kao udruenje vie lica koja uestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu, koji je podeljen na akcije, kojim drutvo odgovaraza svoje obaveze, dok lanovi ne odgovaraju, ve samosnose rizik do visine unetog uloga. Zakonom o rivrednim drutvima ono se definie kao ,,Privredno drutvo koje osniva jedno ili viepravnih i/ili fizikih lica us vojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti,pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije,,. Akcionarsko drutvo je drutvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruenje kapitala i lanova, koji pod zajednikim poslovnim imenom, po pravili realnim, obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti, posebno za pravna lica, ija su ulaganja mahom velika. Pravni oblik je atraktivan i za fizika lica, koja suzainteresovana za ovakvu vrstu tednje i ostvarivanje zarade kroz isplatu dividende. Znaajna je i injenica da suakcije prenosive i da se dugovanja mogu vratiti i u akcijama.Meutim, miljenje da su akcije lako prenosive ne odgovara uvek realnosti.Prvo, ogranienja prnosa mogu biti predviena osnivakim aktomi ,drugo, prenos predstavlja izjavu volje (naredbu)imaoca akcija da se ista stavi u promet. Poto je akcionarsko drutvo tipino drutvo kapitala za ije osnivanje, poslovanje, statusne promene i prestanak nisu u znaaju svojstva lica, ve veliine kapitala, to je njegova sutina u to veem broju akcija, a ne akcionara, jer u njemu odluuju,, vree novca,, iza kojih stoje akcionari. Osnovne karakteristike akcionarskog drutva ogledaju se u sledeem. Prvo, to je drutvo kapitala, koje nastaje udruivanjem kapitala i lanova, kod koga svojstva lanova nisu u znaaju za osnivanje,organizaciju, poslovanje i prestanak drutva.Drugo, kapital drutva je podoban za prenos posredstvom akcija, koje se predaju na berzi( mada reim prenosa nije sasvim slobodan, zbog mogueg ogranienja u osnivakom aktu ili statutu). Tree, odgovornost drutva je potpuna, jer drutvo odgovara celokupnom svojom imovinom, dok akcionari snose rizik do vidine unetog kapitala.Lina imovina akcionara je zatiena za sluaj da drutvo ne moe da izmiri obaveze svojom imovinom. etvrto, akcionarsko drutvo je privredno (trgovako) drutvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti u ijojm deobi uestvuju akcionari. Peto, ono nastaje donoenjem osnivakog aktai registracijom, kada stie svojstvo pravnog lica.esto, poto je drutvo sa statusom pravnog lica, na njega se primenjuju, kako opta pravila koja vae za pravno lice, tako i posebna pravila koja vae za akcionarsko drutvo. Sedmo, ono poslujr pod tealnim poslovnim imenom (firmom) koje sadri oznaku ,, akcionarsko drutvo,, ili skraenu oznaku ,,a.d.,,.Osmo, ulozi mogu biti u svemu to ima imovinsku vrednost, koja se moe izraziti u novcu,osim u radu i uslugama. Izuzetno, novani ulog u zatvorenom akconarskom drutvu moe izvrenom radui uslugama za drutvo, ako je tako odreeno osnivakim aktom. Deveto, kapital drutva je unapred odreen i podeljen na akcije, to je minimalni novani deo osnovnog kapitala utvren zakonom. Osnovni kapital drutva je trajna veliina( fiksni, odnosno trajni kapital)koja se ne sme smanjivati, jer slui kao garancija treim licimaza njihova potraivanja. Deseto, drutvo osnivaju najmanje dva lica, bilo pravna, bilo fizika, a izuzetno, po posebnim pravilima, moe ga osnovati jedno lice. Jedanaesto, akcionarsko drutvo nastaje, posluje i prestaje u reimu imperativnih naela. Mali je prostor ostavljen autonomiji volje lanova. Dvanaesto, lanstvo se menja prodajom akcija, to ne utie na postojanje samog drutva. Identifikacija lanova vri sepreko knjige akcija, tako da lanovi nisu anonimni.3

3

Lucija Jovanovi-Spirovi ,, Trgovinsko pravo" str.255

3

1.2 Pravna regulativa akcionarskog drutvaU uporednom pravu akcionarsko drutvo je regulisano razliitim zakonima : zakonom o trgovakim drutvima (npr. Francuska, Hrvatska, Makedonija); trgovakim zakonom (npr. Belgija, eka ,Poljska, Bugarska); zakonom o privrednim drutvima Maarska, Slovenija ,Crna Gora,Srbija); zykonom o akcionarskim drutvima(Nemaka, Astrija, Ruska Federacija); zakonom o obligacinim odnosima(vajcarska); granskim zakonikom (Italija); zakonom o preduzeima( Republika Srpska).Ovoj formi drutva posveen je najvei broj odredaba, u odnosu na druge pravne norme, preteno imperativne prirode. U nekim sistemima pravila o akcionarskom drutvu izdvojila su se u posebnu granu prava,tj. U akcionarsko pravo( Nemaka, Austrija). Akcionarsko drutvo u zemljama sa razvijenim tritem nastalo je razvojem krupne robne privrede. Prvi zakoni o akcionarskom drutvu doneti su krajem XIX veka. U naem sistemu, posle drugog svetskog rata prvi put je uvedeno kao deoniarsko drurvo Zakonom o predueima iz 1988 godine, sa malim brojem odredaba, a pod nazivom akcionarsko drutvo, zakonom o preduzeima iz 1996. godine sa veim brojem odredaba (144 lan ) Danas je regulisano Zakonom o privrednim drutvima (l. 184-346). U okviru Evropske unije , donet je poseban dokument o pravu akcionarskih drutava koje posluju u zemljama Unije bez posebne registracije, ako su ve registrovani u nekoj lanici Unije. Pojam i odgovornost za obaveze lan 184. (1) Akcionarsko drutvo u smislu ovog zakona jeste privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije. (2) Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. (3) Akcionari akcionarskog drutva ne odgovaraju za obaveze drutva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaenog uloga u imovinu drutva, u skladu sa ovim zakonom.4

1.3 Vrste akcionarskog drutvaAkcionarsko drutvo moe biti otvoreno i zatvoreno to na zakonodavac i izriito odreuje (l. 193 stav 1). Ukoliko osnivakim aktom nije odreena vrsta akcionarskog drutva smatra se da je re o otvorenom akcionarskom drutvu. Raniji Zakon o predueima poznavao je dve vrste akcionarskog drutva, kroz dva naina osnivanja : simultanu i sukcesivni.To isto ini francusko, eko, makedonsko,hrvatsko,slovenako i duga zakonodavstva. Indirektnu podelu, u irem smislu, ma pomenute dve vrste ini i englesko pravo. lan 193. (1) Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. (2) Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta akcionarskog drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno.

4

Zakon o privrednim drutvina iz 2004

4

2. Otvoreno akcionarsko drutvoPravni sistem veine zemalja u kojima se ne pravi razlika izmeu otvorenog i zatvorenog akcionarskog drutva, u stvari poznaju samo otvoreno akcionarsko drutvo, koje je dominantno u praksi i u zakonodavstvu. Nae pravo poznaje otvoreno akcionarsko drutvo, pod kojim podrazumeva ono drutvo iji osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme njegovog osnivanja i takav poziv drutvo uini posle njegovog osnivanja( l. 196M stav 1). javni poziv za upis i uplatu akcija moe se vriti javnom ponudom, saglasno Zakonu o privrednim drutvima i zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Otvoreno akcionarsko drutvo moe biti kotirano i nekotirano, stim da ni jedna ni druga vrsta drutva ne moe ograniavati prenos akcija treim licima. lan 196. (1) Akcionarsko drutvo se smatra otvorenim ako osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja drutva, odnosno ako takav poziv uini drutvo nakon osnivanja. (2) Javni poziv iz stava 1. ovog lana moe se vriti javnom ponudom i prospektom u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. (3) Otvoreno akcionarsko drutvo moe biti kotirano i nekotirano u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. (4) Otvoreno akcionarsko drutvo ne moe ograniiti prenos akcija treim licima.

2.1 Osnivanje otvorenog akcionarskog drutvaa) Osnivai akcionarskog drutva mogu biti kako fizika, tako i pravna lica, domaeg i stranog porekla, kao u drava. Broj osnivaa po prirodi stvari ne moe biti manji od dva, mada izuzetno to moe biti i jedan osniva, kada vae posebna pravila. Pojedina zakonodavstva predviaju minimalni broj osnivaa, na promer:tri, pet, sedam, a za banke i finansijske organizacije obino deset osnivaa. Kada nije re o poslednje navedenim pravnim oblicima, s razlogom se moe postavti pitanje minimalnog broja osnivaakoje propisuju zakoni, bar iz dva razloga: prvo, to je kod akcionarskog drutva akcenat na kapitalu i njegovoj veliinii, drugo, to je skoro opteprihvaeno postojanje jednopersonalnog akcionarskog drutva. Zakonom o privrednim drutvima ne propisuje se potreban broj osnivaa, a doputa se osnivanje jednolanog akcionarskog drutva. Kad je fiziko lice osniva, zakon ne zahteva njegovu poslovnu sposobnist, jer umesto njega moe istupati njegov punomonik. To isto vai i prilikom kupovine akcija. b) Osnivaki akt i statut Osnivanje akconarskog drutva zapoinje donoenjem osnivakog akta, koi sadri minimum zakonom utvrenih obaveznih elemenata. Osnivaki akt lan 185. (1) Osnivaki akt akcionarskog drutva sadri naroito: 1) puno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva; 2) poslovno ime i sedite drutva; 5

3) delatnost; 4) oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno; 5) iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog, i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog; 6) broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda kao i pravo akcija svake klase; 7) broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate; 8) identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis tih uloga i broj i vrsta akcija za te uloge; 9) trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodreeno vreme; 10) ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na teret drutva, pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak rada; 11) posebne pogodnosti do dana osnivanja drutva ili do momenta kad je drutvo ovlaeno da pone poslovanje, koje su date osnivaima ili drugom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovlaenja. (2) Osnivki akt akcionarskog drutva moe da sadri i: 1) imena i adrese prvog direktora, odnosno lanova prvog upravnog odbora; 2) ovlaenje upravnom odboru da izda odobrene (ovlaene, neizdate) akcije u skladu s ovim zakonom i statutom; 3) ogranienja prenosa akcija zatvorenog akcionarskog drutva; 4) druga pitanja, koja u skladu sa ovim zakonom mogu biti sastavni deo osnivakog akta ili statuta drutva.5 Osnivaki akt je pojedinani pravni akt koji predstavlja pravni temelj drutva. Ako je osniva jedno lice (fiziko ili pravni lice), osnivaki akt ima formu odluke o osnivanju drutva. Ako se pojedinom osnivau ili treem licu daju posebne pogodnosti tokom osnivanja drutva one se unose u osnivaki akt sa navoenjem lica kome se daju i osnovna davanja. Protekom roka i izmenom osnivakog akta pogodnosti prestaju. Posebne pogodnosti date naosnovu ugovora su bez pravnog dejstva. Akcionarsko drutvo moe imati i statut, koji nije konstitutivni akt drutva, ne deponuje se u registar privrednih subjekata i ne objavljuje se. Njime se blie odreuje poslovanje i upravljanje drutvom. Statut se obavezno sastavlja u pisanoj formi , anjegove odredbe prouizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donoenja. Po poravili, statut donosi ili menja upravni odbor drutva, stim da je doputeno da se to ovlaenje stavi u nadlenost skuptine akcionara. lan 186. (1) Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta moe da ima i statut kojim se blie ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. (2) Statut akcionarskog drutva ne dostavlja se uz prijavu za registraciju. (3) Statut akcionarskog drutva sainjava se u pisanoj formi. (4) Statut akcionarskog drutva, kao i njegove izmene i dopune, proizvodi pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donoenja, ako statutom nije drukije odreeno. (5) Ako osnivakim aktom ovlaenje za donoenje ili izmene i dopune statuta akcionarskog5

Zakon o privrednim drutvima 2004

6

drutva nije izriito dato skuptini akcionara, statut drutva donosi ili menja upravni odbor. lan 187. U sluaju neusklaenosti osnivakog akta i statuta akcionarskog drutva, primenjuje se osnivaki akt drutva. c) Osnivanje- Otvoreno akcionarsko drutvo se osniva sukcesivnim nainom koji predstavlja viefazni postupak. Sukcesivno, tj. Viekratno osnivanje podrazumeva da se u prvoj fazi donosi osnivaki akt, kojim se utvruje osnovni kapital, njegova podela na akcije, otkup jednog dela akcija od strane osnivaa i ponuda ostalih akcija na prodaju putem javnog poziva. U drugoj fazi zapoinje prodaja akcija putem javnog poziva , koji mora da sadri: ime osnivaa, atribute drutva, vidinu osnovnog kapitala, broj akcija i nihovu nominalnu vrednost, vrste i klase akcija, prava koja akcije daju, mesto i vreme upisa akcija, povraaj i rok povraaja uplara ( ako upis ne uspe), postupak u sluaju upisa vika akcija, nain sazivanja osnivake skuptine i potpise osnivaa. Javni poziv se objavljuje uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, a ko ga upuuje drava , takvo se odobrenje ne trai. Investitiri koji pozitivno odgovore na javni poziv upisuju akcije, najee potpisivanjem odgovarajue izjave, tj. Upisnice. Na osnovu broja upisanih akcija odredjuje se da li je prva (osnivaka) emisija akcija otvorenog akcionarskog drutva uspela, na taj nain to se upisani broj akcija poredi sa brojem akcija oznaenim u javnoj ponudii prospektu, kao minimalno potreban za uspeh osnivanja drutva. U sluaju neuspeha osnivanja drutva, preduzete radnje se ponitavaju, a uplaene iznose solidarno vraaju osnivai upisnicima akcija i bez odlaganja.U suprotnom obavetava se Komisija za hartije od vrednosti i tada se ulazi u sledeu, treu fazu osnivanja otvorenog akcionarskog drutva. Trea faza postupka podrazumeva odravanje osnivake skuptine, koju su osnivai duni da sazovu u roku od 60 dana od isteka roka za upis akcijautvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, sud u vanparninom postupku moe da produi roka za 30 dana od odravanja ove skuptine. Oba se saziva upuivanjem pisanog poziva svakom licu koje je upisalo akcije uz koji se prilau osnivaki akt i druga zakonom predviena dokumenta. Svi upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom glasa na osnivakoj skuptini, koju otvara osniva sa najveim brojem uplaenih akcija. Skuptina ima kvorum za rad i odluivanje ako joj prisustvuju upisnici koji imaju vie od polovine upisanih i uplaenih akcija sa pravom glasa. Ako prva skuptina nema kvorum, moe se ponovo sazvati, stim to izmeu prvog i drugog sazivanjatreba da protekne najmanje osam, a najvie 15 dana. Ako se ne sazove ponovo, ili ako ponovo sazvana skuptina nema kvorum, smatra se da osnivanje drutva nije uspelo.6 Ako su predpostavke za odravanje osnivake skuptine ispunjene, uz izabranog predsednika, zapisniara i dva brojaa glasova, ona pristupa radu, itanjem izvetaja o osnivanju i izvetaju o proceni, samo ako to zatrae manjinski akcionari (upisnici akcija koji imaju najmanje 10% svih glasova prisutnih ili zastupljenih na skuptini). Osnivaka skuptina je ovlaena da: 1) utvruje da li su propisano upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti novani ulozi; 2) bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, pod uslovom da osnivai to nisu uinili osnivakim aktom; 3) odluuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivaima i odobrava posebne pogodnosti osnivaima i drugim licima; 4) donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti novanih uloga; 5) odluuje o odobravanju ugovora koji su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a koji su u vezi sa osnivanjem drutva; 6) utvruje iznos trokova osnivanja drutva. Ako je upisano vie akcija, o odbijanju ili prihvatanju tog vika akcija moe odluiti osnivaka skuptina. Ako se viak upisanih akcija odbije,one se vraaju upisnicima akcija. Ako upis6

Dr Miodrag Stankovi ,,Poslovno pravo" Beograd 2002 str 213

7

nije uspeo, uplata se vraa sa kamatom, kao i primljene stvari. Ako je upis akcija uspeo, upisnici dobijaju potvrde o upisanim akcijama. O registracije drutva osnivai ne mogu raspolagati uplatama . Njima moe raspolagati uprava posle registracije. Na osnivakoj skuptini svaka obina akcija daje pravo na jedan glas, a skuptina donosi odluke veinom glasova akcionara sa obinim akcijama. Osnivaka skuptina glasa o prihvatanju procene uloga u stvarima i pravima, odvojeno za svaki ulog, a izmena osnivakog akta o iznosu osnovnog kapitala (prihvatanje vika upisanih akcija) vri se saglasnou svih upisnika upisanih akcija, ako nije drukije ugovoreno. d) Registracija- Poslednja faza osnivanja drutva je njegova registracija. Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivai ovlastili, uz koju je duno da priloi: dokaz o identitetu osnivaa; osnivaki akt drutva, sa overenim potpisima osnivaa; izvetaj banke o upisanim akcijama; izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun; dokaz o objavljivanju i sadrini javnog poziva za upis i uplatu akcija=prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti; procenu ovlaenog procenjivaa vrednosti novanog uloga osnivaa; odluku o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom i overen potpis zastupnika. Akcionrsko drutvo stie svojstvo pravnog lica unoenjem traenih podataka u registar. Meutim, otvoreno akcionarsko drutvo moe nastatii transformacijom postojeeg drutvenog preduzea u postupku privatizacije.7 e) Trokovi osnivanja- Trokove osnivanja akcionarskog drutva snosi drutvo i njegovi osnivai, to se blie ureuje osnivakim aktom. Ako to pitanje nije ureeno, tada trokove osnivanja drutva snose njegovi osnivai. Takvo reenje je u saglasnosti sa Prvom direktivom EU (l. 7). Ako je osnivakim aktom odreeno da trokove osnivanja snosi drutvo, tada nakon osnivanja drutva, osnivaima se naknauju trokovi koje su imali u vezi sa osnivanjem drutva, ali samo do iznosa utvrenog osnivakim aktom. Trokovi drutva mogu biti plaeni i iz osnovnog kapitala drutva ili se mogu uneti u drutvo kao deo uloga. f) Dranje, uvanje i pristup aktima i dokumentima- Saglasno prvoj direktivi EU, u nastojanju da uini javnim poslovanje akcionarskog drutva, zakonodavac nalae drutvu da uva vei broj dokumenata i akata.Drutvo je duno da dokumenta i akte uva u seditu ili u drugom mestu koje je poznato i dostupno svim akcionarima drutva. Osnivaki akt i njegove izmene drutvo je duno da uva trajno, a ostala dokumenta i akte najmanje pet godina. Po isteku zakonskog roka od pet godina, dokumenti i akti drutva se arhiviraju i uvaju u skladu sa propisima o arhivskoj grai. Postoje dva naina za pristup aktima akcionarskog drutva: Prvi, da je svakom akcionaru ili ranijem akcionaru obezbeen slobodan pristupaktima i dokumentima drutva, radi njihovog kopiranja i ostvarivanja prava nauvid u njih, u radno vreme i u prostirijama drutva. Drutvo moe svojim unutranjimaktom da predvidi obavezu za lice koje zahteva pristup aktima drutva da sw prethodno identifikuje, kao i dokae status akcionara. Drugi pristup aktima moe se ostvariti na osnou donete osluke suda iz razloga to su lanovi upravnog odbora odbili da stave na raspolaganje traeni akt. Sud odluuje o podnetom zahtevuu vanparninom postupku i po hitnom postupku. Odluka se donosi u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva.8 Osnovni kapital a) Pojam- Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva podeljen je na akcije, a formira se ulozima osnivaa idrugih lica koji otkupljuju akcije prve emisije. ,, Vlasnici drutva su njegovi akcionari,,. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima, u hartijama od vrednosti i imovinskim pravima. U naem pravu novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan upisa, to je u skladu sa Drugom direktivom EU. Za akcionarsko drutvo je od znaaja injenica da mora da odri vrednost osnovnog7 8

Zakon o registraciji privrednih subjekata l.36 stav 1 Zakon o privrednim drutvima l. 344 stav 4

8

kapitala, jer njegovo umanjenje povlai sa sobom pravne posledice- likvidaciju. Ta injenica uliva poverenje kod potencijalnih poverilaca. S toga se osnovni kapital registruje,tj. Njegova nominalna vrednost, kao i broj akcija. Vrednost neto imovine drutva se stalno odrava nanivou koji je jednak ili vei od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U te svrhe zakonodavac predvia odreene mere. Naime, za sluaj da se osnovni kapita drutva iz bilo kog razloga smanji, drutvo je duno da ga obezbedi u roku od est meseci od dana njegovog smanjenja ili da promeni pravnoorganizacioni oblik. U protivnom, otvara se postupak likvidacije drutva. Moderna zakonodavstva o privrednim drutvima, pravo EU i na Zakon o privrednim drutvima poivaju na naelu integriteta osnovnog kapitala akcionarskog drutva (lan. 236). lan 236. (1) Vrednost neto imovine akcionarskog drutva stalno se odrava na nivou koji je jednak ili vei od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala ureene lanom 233. ovog zakona. (2) Ako se osnovni kapital akcionarskog drutva iz bilo kojih razloga smanji ispod vrednosti iz stava 1. ovog lana, akcionarsko drutvo duno je da ga obezbedi u roku od est meseci od dana tog smanjenja, osim ako u tom roku ne promeni pravnu formu privrednog drutva. (3) Ako drutvo ne postupi u roku i na nain iz stava 2. ovog lana otvara se postupak likvidacije.9 b) Vrste uloga i njihova procena Ulog u akcionarskom drutvu moe se uneti u novcu ( novani ulog) ili u stvarima i pravima (nenovani ulozi). U otvorenom akcionarskom drutvu nisu doputeni ulozi u radu i uslugama drutvu, bilo da su izvreni ili budui. Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija. Ugovoreni novani ulozi se moraju uplatiti najmanje u visini 50% od nominalne vrednosti (odnosno 50% od raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti) do registracije drutva. Meutim, ako akcionar stie akcije ili druge hartije od vrednosti po osnovu unoenja nenovanih uloga, njihovo plaanje mora se izvriti unoenjem stvari i prava u imovinu drutva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva. Ako akcionari ne uplate i ne unesu upisane uloge, smatra se da drutvo nije osnovano. Ako je drutvo osnovano, onda za neuplaene i neunete uloge drutvu pripada pravo na kamatu ili drugu vrstu naknade tete. Procenu uloga u stvarima i pravima vri jedan ili vie oblaenih procenjivaa. Oni su duni da sastave izvetaj o izvrenoj proceni, koja mora da sadri minimum zakonom odreenih elemenata (opis svakog uloga, opis korienih metoda procene i dr.). Izvetaj se sastavlje pre registracije drutva, usvaja se na osnivakoj skuptini akcionara, podnosi se Registru uz prijavi za registraciju drutva i objavljuje. Provenjiva moe biti ovlaeno fiziko lice ili privredno drutvo ovlaeno za obavljanje poslova revizije. c) Promene na kapitalu Najznaajnije promene na kapitalu akcionarskog drutva su poveanje ili smanjenje osnovnog kapitala. One se sprovode po odluci skuptine ili upravnog odbora, u odreenim sluajevima. Donoenjem takve odluke se sutinski menja osnivaki akt drutva. 1) Poveanje osnovnog kapitala Tokom poslovanja osnovni kapital akcionarskog drutva moe da se uvea. Do toga dolazi kada su drutvu potrebna sredstva za novo investiranje. Poveanje se postie izdavanjem novih akcija, koji predstavljaju novi izvor sveeg novca. Nove akcije mogu kupiti i postojei i novi lanovi, o rmu odluku donosi skuptina. Poveanje se postie i putem konverzije ili inkorporacije. Do konverzije dolazi kad poverioci svoja potraivanja pretvaraju u akcije drutva, to nije posebno atraktibno ni za drutvo, ni za poverioce. Do inkorporacije dolazi kada se u osnovni kapital preliju sredstva iz rezervi ili iz dividende. Ova dva poslednja naina poveanja kapitala po pravili izazivaju sukob interesa manjine i veine, pa stoga nije poeljan ni9

Zakon o privrednim drutvima iz 2004

9

ovaj nain uveanja osnovnog kapitala.Nae pravo poznaje tri naina za poveanje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog drutva: 1) unoenjem novih uloga; 2) pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upis akcija na osnovu prava imalaca varanata na takav upis (tzv. Uslovno poveanje); 3) unoenjem iz sredstava drutva (l. 238). U postupku poveanja osnovnog kapitala sama tehnika poveanja je dvojaka: izdavanjem novih akcija ili poveanje nominalne vrednosti ostojeih akcija. U tom postupku akcije otvorenog akcionarskog drutva mogu se izdavati putem zatvorene i otvorene (javne) emisije. Zatvorena emisija je namenjena postojeim akcionarima i imaocima varata i zamenljivih obveznica i ogranienom broju profesionalnih ihvestitora, dok je otvorena emisija namenjena licima koja nemaju pravo preeg upisa akcija. Akcije iz nove emisije izdaju se po trinoj vrednosti(lan. 240). Uslov za poveanje kapitala drutva je potpuna uplata upisanoh akcija prethodnih emisija, a nakon sprovoenja bilo kog postupka za poveanje kapitala, nuno je da se obavesti Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti. 2) Smanjenje osnovnog kapitala Odluka o smanjenju osnovnog kapitala i ponitenju akcija po osnovima utvrenim osnivakim aktom drutva donosi skuptina akcionara, dok odluku o smanjenju osnovnog kapitala ponitenjem sopstvenih akcija donosi upravni odbor drutva. Smanjenje osnovnog kapitala moe se izvriti na tri naina: 1) u redovnom postupku, na tri naina (ponitenjem steenih sopstvenoh akcija i povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara u odreenim sluajevima; smanjenjem nominalne vrednosti akcija ili raunovodstvene vrednosti akcija kod akcija bez nominalne vrednosti; isplatom uplaenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaene i neizdavanjem tih akcija); 2) u pojednostavljenom postupku ( radi izravnjavanja sa sa niom vrednou neto imovine, kako bi se pokrili gubici); 3) u postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve ( radi pokrivanja buduih gubitaka ili poveanja osnovnog kapitala iz sredstava drutva).10

2.2 Upravljanje i organi otvorenog akcionarskog drutvaOtvoreno akcionarsko drutvo je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode. Vlasnici akcija (kapitala) u naelu nisu kompetentni za upravljanje akcionarskim drutvom. Osim toga, u ovom drutvu postoji velika disperzija vlasnika akcija i brza promenljivost njegove vlasnike strukture. U savremenim uslovima to su osnovni razlozi zbog kojih se kod ovog drutva vlasnitvo odvaja od upravljanja.Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne upravljae (menadere), koji su angaovani od strane vlasnika , na neposredan ili posredan nain. U naem pravu uee zaposlenih u upravljenju privrednim drutvom ( i akcionarskim drutvom) preputeno je zakonu o radu. Tim zakonom je doputeno zaposlenima da u drutvu koje ima vie od 50 zaposlenih obrazuju savet zaposlenih, koji je ovklaen da daje miljenje i uestvuje u odluivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na nain i pod uslovima utvrenim zakonom i optim aktom. Osim vlsnika, menadera i zaposlenih, koji upravljaju akcionarskim drutvom, za njegovo uspeno upravljanje su zaintreresovani poveriocii klijentela, jer su interesno povezani sa drutvom. Re je o viestrukom interesu u upravljanju akcionarskim drutvom. Upravljanje akcionarskim drutvom vri se preko njegovih organa. U otvorenom akcionarskom drutvu to su : skuptina, upravni odbor, izvrni odbor, organ nadzora i sekretar.Svi navedeni organi , osim organ nadzora su obavezni za svako otvoreno akcionarsko drutvo, a10

Lucija Spirovi Jovanovi ,, Trgovinsko pravo" str. 257

10

nadzorni organ moraju imati kotirana akcionarska drutva i akcionarska drutva koja se bave delatnou u skladu sa posebnim propisima( poslovne banke, osiguravajua drutva, druge finansijske organizacije). Ovakvim reenjem na zakonodavac se prikloniojednostepenom sistemu strukturisanja akcionarskog drutva u kojem skuptina akcionara kao najvii organ upravljanja bira lanove ostalih organa.11

Skuptina akcionara- Skuptina akcionarskog drutva odluuje o najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje drutva. Prema naem Zakonu o privrednim drutvima (lan. 290), skuptina odluuje o sledeim pitanjima: lan 290. (1) Skuptina akcionara odluuje o: 1) izmenama osnivakog akta, ukljuujui naroito i promene koje ustanovljavaju, poveavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili povlastica bilo koje vrste ili klase akcija, poveavaju ili smanjuju osnovni kapital, ali ne ukljuujui promene koje moe izvriti upravni odbor u skladu sa ovim zakonom; 2) statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu privrednog drutva i sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom; 3) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka, ako osnivakim aktom ili statutom nije drukije odreeno; 4) usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja upravnog odbora, izvetaja revizora i nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izvetajima; 5) politici naknada i nagradama lanovima upravnog odbora; 6) izboru i razreenju lanova upravnog odbora drutva; 7) prestanku drutva; 8) izboru i razreenju revizora; 9) pitanjima podnetim skuptini akcionara na odluivanje od strane upravnog odbora drutva, u skladu sa ovim zakonom; 10) izdacima po osnovu nagraivanja direktora drutva ili lanova upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijkih davanja; 11) drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivakom aktu drutva.12 Ovaj organ bira se bira sebi organ za obavljanje izvrnih funkcija (poslovodstvo i zastupstvo)-izvrni organ. Skuptina akcionara se ne osea dovoljno kompetentnom i za vrenje strune kontrole nad radom uprave drutva (upravni i izvrni odbor), zbog ega bira organ nadzora, koji e profesionalno kontrolisati zakonitost rada organa upravljanja. Zbog toga se naputa model mandata u raspodeli nadlenosti izmeu organa drutva,po kojoj skuptina daje mandat upravnom odboru, a upravni odbor izvrnom odboru direktora. Skuptina akcionara umesto da bude stvarni organ upravljanja, pretvara se u organ kontrole upravnog i izvrnog pdbora, kao i organ zatite akcionara. Njoj prisustvuju i uestvuju u njenom radu, po pravili, direktor ili lanovi upravnog odbora, lanovi nadzornog odbora i revizor. a) Vrste skuptine Pored redovne godinje skuptine , zakon predvia jo nekoliko vrsta skuptine i ti: vanrednu skuotinu; skuptinu po nalogu suda; vanredna skuptina akcionarskog drutva u sluaju poslovanja sa gubitkom.11 12

dr. Miodrag Stankovi,, Poslovno pravo" str. 217 Zakon o privrednim drutvima iz 2004

11

Redovna skuptina se saziva i odrava jednom godinje, a najkasnije po proteku est meseci posle zavretka poslovne godine. Ona se odrava u seditu drutva, na dan i u vreme utvreno osnivakim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora. Skuptina akcionarskog drutva koja se odrava izmeu godinjih skuptina naziva se vanredna. Zakonom su utvreni ovlaeni sazivai vanredne skuptine i to: upravni odbor ili drugo ovlaeno lice za sazivanje vanredne skuptine, likvidator drutva, ako je nad drutvom pokrenut postupak likvidacije ili na posmeni zahtev manjinskih akcionara koji poseduju najmanja 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloenom za vanrednu skuptinu. lan 280. Skuptina akcionarskog drutva obavezno se saziva bez odlaganja, ako se kod izrade finansijskih izvetaja ili u drugim sluajevima utvrdi da akcionarsko drutvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala. b) Postupak sazivanja i odravanja skuptine akcionara Za redovnu sednicu skuptine mora se uputiti pisani poziv svakom akcionaru, u zakonom predvienom roku. Poziv se moe dostaviti potom ili elektronskom potom, pod uslovima da je akcionar dao pisanu saglasnost za elektronski nain dostavljanja. Poziv dostavlja ili njegovo dostavljanje organizuje predsednik upravnog odbora ili lan odbora ili drugo lice koje je ovlaeno da sazove skuptinu. Danom prijema poziva smatra se dan kada je poslat poziv preporuenom poiljkom ili elektronskim putem, a ne dan prijema poziva, to predstavlja u ovom sluaju prihvaranje anglosaksonske teorije odailjanja i odustajanja od teorije prijema, koja je usvojena u naem pravu. Zakonska je pretpostavka da se akcionar koji prisustvuje sednici skuptine odrie prava na prigovor, za sluaj da nije uredno pozvan ili je javno obavetenje za sednicu skuptine imalo odreene nedostatke. Izuzetno, zakonodavac akcionaru doputa obrazloeni prigovor na javno obavetenje koje ne sadri odgovarajue priloge ili neke druge zakonske elemente. lanovi skuptine su vezani utvrenim dnevnim redom. O drugim pitanjima se moe raspravljati, ali ne i odluivati. Manjinski akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa mogu predloiti i zahtevati da se najvie dva nova pitanja uvrste u dnevni red skuptine. lanovi skuptine mogu glasati linoili samo preko jednog punomonika. Akcionar moe dati punomoje u pisanoj formi ili elektronskim putem, ako je tako odreeno osnivakim aktom ili statutom drutva.Punomoje se daje odreenom licu, uz odreivanje njegovog punog imena i podataka o broju, vrsti i klasi posedovanih akcijaza koje se daje punomoje. Ono se daje po pravilu za jednu skuptinui i za ponovljenu skuptinu, koja je odloena.Akcionar koji je dao punomoje moe da ga opozove u pisanoj formi, u bilo koje vreme pre glasanja na sednici, i da opoziv dostavi punomoniku i drutvu ili da ga opozove na preutan nain- linim prisustvom i glasanjem na skuptini. Punomonik ima dunost obavetavanja akcionara o glasanju u skuptini i snosi statusnu i imovinsku odgovornost prema akcionarima koji su mu dali punomoje, s tim da se njegova odgovornost ne moe unapred iskljuiti ili ograniiti. Predsednik skuptine ima zakonsko pravo da imenuje zapisniara, dva akcionara za overivae zapisnika i lanove komisije za glasanje. Ova pitanja se mogu i drukije urediti osnivakim aktom, statutom ili drugim optim aktom drutva. Komisija za glasanje se sastoji od tri lana i im azakonom utvrene nadlenosti. Ona je duna da postupa nepristrasno i savesno prema svim akcionarima i da o svom radu podnese potpisani izvetaj. c) Informisanje akcionara,nadlenost i knjiga odluka Pored opteg pravila o informisanju svih vlasnika privrednog drutva, Zakonom o privrednim drutvima je uspostavljeno posebno pravilo o informisanju lanova skuptine akcionara. lan 289. (1) Na svakoj godinjoj skuptini akcionara, upravni odbor akcionarskog drutva duan je dati auran i kompletan izvetaj akcionarima o stanju i poslovima drutva, ukljuujui naroito izvetaj 12

o finansijskom stanju drutva. (2) Ako drutvo stekne sopstvene akcije, upravni odbor u izvetaju o finansijskom stanju drutva navodi i razloge sticanja, broj i nominalnu vrednost steenih akcija, odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, oznaenje da li ih je druto steklo sa ili bez naknade i uz navoenje iznosa, broj sopstvenih akcija koje drutvo ve dri i broj tih akcija koje je ponovo izdalo. (3) Ako je akcionaru uskraeno obavetenje u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana, moe zahtevati da se to navede u zapisniku sa sednice skuptine akcionara, kao i razlog uskraivanja obavetenja. (4) Akcionar ima pravo da kod nadlenog suda trai ostvarivanje prava na obavetavanje u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana, u roku od 15 dana od dana odravanja skuptine akcionara na kojoj je davanje predmetnog obavetenja odbijeno. Sve odluke donete na sednici skuptine akcionara unose se bez odlaganja u posebnu knjigu odluka, prvenstveno zbog spreavanja eventualnih zloupotreba u pogledu njihovog ispravljanja, antidatiranje i sl. Upis odluke u knjigu odluka je deklaratorne, a ne konstitutivne prirode, jer na zakonodavac predvia da su donete odluke punovane od dana njihovog donoenja. d) Kvorum za rad i glasanje- Da bi dolo do odravanja skuptine akcionara, i punovanog odluivanja, potrebno je da postoji kvorum, koji se utvruje na sednici skuptine pre otvaranja rasprave o takama dnevnog reda. lan 292. (1) Kvorum za sednicu skuptine akcionara ine akcionari koji poseduju veinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa o predmetnom pitanju (obina veina), ukoliko osnivakim aktom ili statutom drutva nije odreen vei broj glasova. U kvorum se raunaju i glasovi akcionara koji u skladu sa ovim zakonom mogu glasati i pisanim putem. (2) Ako je sednica skuptine akcionarskog drutva odloena zbog nedostatka kvoruma, moe biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom najkasnije 15 dana od dana odlaganja (ponovljena sednica skuptine). Kvorum za ponovljenu sednicu skuptine ini 1/3 od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa, ako osnivakim aktom nije odreen vei broj glasova. (3) Ako na ponovljenoj sednici skuptine nema potrebnog kvoruma ili se ona ne odri u propisanom roku, saziva se i odrava nova sednica skuptine u skladu sa ovim zakonom. (4) Kvorum na sednici skuptine akcionara utvruje se pre otvaranja rasprave o takama dnevnog reda. (5) Promena osnivakog akta kojom se menja utvreni kvorum ili se menjaju uslovi glasanja moe biti usvojena istim glasovima koji se trae za kvorum i uslove glasanja koji su postojei ili su predloeni promenom osnivakog akta ako je predloeni kvorum vei od postojeeg. (6) Ako skuptina akcionara ima utvreni kvorum za odreena pitanja, moe odluivati samo o takama dnevnog reda za koji postoji kvorum. Propisno sazvana skuptina moe odluivati i o vremenu odravanja ponovljene sednice skuptine u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana. (7) Ako je osnivakim aktom akcionarskog drutva ili ovim zakonom predvieno glasanje akcionara odreene klase o odreenim pitanjima, kvorum za glasanje utvruje se u skladu sa st. 1. do 6. ovog lana. Glasanje na skuptini je izraavanje volje akcionara o predlogu odluke koja je uvrena u dnevni red, te se donetom odlukom izraava volja akcionarskog drutva.U uporednom pravu ,, ugovor o glasanju ,, se definie kao sporazum izmeu akcionara i akcionarskog drutva, kao i izmeu svih ili samo nekih akcionara da glasaju svojim akcijama na odreeni nain o odreenim pitanjima. U naem pravu je doputeno da akcionarsko drutvo koje nema vie od 10 akcionara svoje 13

sednice skuptine odrava korienjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne tehnike opreme, to omoguava lanovima skuptine da se uju i razgovaraju, kada se smatra da lino prisustvuju sednici. Glasanje na skuptini je po pravilu javno, dizanjem ruke ili drugim javnim postupkom, a tajno, u zakonom odreenim sluajevima, putem glasakih listia, koji mogu biti prilagoeni kompijuterskoj obradi. Tajno glasanje se vri u dva sluaja: 1) kada drutvo ima vie od 100 akcionara ili 2) kad to zahtevaju manjinski akcionari koji imaju najmanje 10% prisutnih akcija sa pravom glasa o odreenom pitanju- izborna i finansijska pitanja Pravo glasa akcionara moe biti suspendovano, ali akcionar moe biti i iskljuen iz postupka glasanja, to ga ne spreava da uestvuje u radu skuptine.cilj koji se eli postii iskljuenjem iz postupka glasanja ogleda se u otklanjanju sukoba interesa akcionara prema drutvu. e) Donoenje odluka- Skuptina akcionara moe donositi odluke samo o onim takama dnevnog reda za koje postoji kvorum.Ako nema kvorum, ona moe odluivati samo o vremenu odravanja ponovljene sednice skuptine. Osnovno je pravilo da doneta odluka na sednici skuptine akcionara stupa na snagu danom njenog donoenja. Od ovog pravila na zakonodavac predvia dva izuzetka: 1) kad je u odluci odreen neki drugi datum, onda ona po pravili stupa na snagukasnijeg datuma u osnosu na dan njenog donoenja; 2) kad je zakonom izriito odreeno da odluka stupa na snagu kada se registruje i objavi, te je to dan stupanja na snagu. Odluka skuptine je rezultat izjanjavanja akcionara o ponuenom predlogu odluke. Odluka moe biti pozitivna ili negativna. Prva je kad je predlog odluke prihvaen, dok je druga kada predlog nije prihvaen. Svaka odluka koju donese skuptina obavezno se unosi u zapisnik, iji je minimum obaveznih elemenata utvren zakonom. Predsednik skuptine akcionara je odgovoran za uredno sainjavanje zapisnika.Meutim, nepostupanje po zakonu u vezi sa zapisnikom ne utie na pravosnanost donetih odluka skuptine akcionara, ako se na drugi pouzdan nain moe utvrditi njihova autentinost. f) Pobijanje skuptinskih odluka- Zakonom o privrednim drutvima uveden je institut pobijanja odluka skuptine akcionara. Pobijanje se vri pred nadlenim sudom na osnovu optih i posebnih razloga. Posebni razlozi se vezuju za odluke o izboru direktora ili lanova upravnog odbora, lanova nadzornog odbora, odbora revizora, internog revizora i lanova izvrnog odbora akcionarskog drutva, kao i za odluke o usvajanju finansijskih izvetaja. Pobijanje skuptinske odluke se vri po pravilima akcijskog prava, koja predstavljaju pravni reim u odnosu na opta pravila graanskog prava.Tubu za pobijanje skuptinske odluke, moe podneti svaki akcionar koji je glasao protiv predmetne odluke, akcionar koji nije propisno pozvan na sednicu skuptine ili je na drugi nain onemoguen da joj prisustvuje, kao i svaki lan nadzornog i upravnog odbora. Re je o aktivno legitimisanim licima. Ako je registar veizvrio registraciju odluke, sud ima mogunost da,na predlog tuioca, donese reenje da se registruje zabeleba spora. Presuda kojom se pobija odluka skuptine akcionara ima dejstvo u korist i protiv svih akcionara i obavezijua je za odnose izmeu akcionara i drutva, kao i izmeu drutva i lanova organa drutva. Upravni odbor U naem pravu je upravni odbor otvorenog akcionarskog drutva obavezni i kolegijalni organ drutva, koji ima ulogu strunog , profesionalnog i operativnog organa. O obavlja operativne poslove drutva i donosi strateke odluke. Predsednik upravnog odbora je generalni direktor drutva. U naem pravu usvojena je jednostepena ( jednodomna) struktura organa otvorenog akcionarskog drutva. Najvii organ upravljanja je upravni odbor, koji ima svoj izvrni odbor.Saglasno ovakvom pristupu zakonodavca, upravna i nadzorna funkcija su objedinjene u 14

puravnom odboru, koji osim izvrnog odbora, moe imati odbor revizora ili internog revizora, u svojstvu njegovih pomonih i konsultivnih organa. Skandali u velikim privrednim drutvima (Ernon, Wolscom) pokrenuli su debatu o uzrocima njihovog bankrota. Preovlauje miljenje u naunim i strunim krugovima da je neadekvatnost upravnog odbora bio osnovni razlog kolapsa, to je uzrokovalo da ovaj odbor bude stavljen u fokus regulatornih inicijativa. Takva percepcija pokrenula je reformu upravnog odbora u dva pravca: Promena njegove uloge i strukture. Ove reforme se danas nalaze u sreditu inicijativa za unapreenje korporativnog upravljanja, kako u Evropi , tako i izvan nje. a) Struktura i nain izbora lanova upravnog odbora- U strukturi i izboru lanova upravnog odbora ogleda se podela moi u drutvu i njegova interesna struktura, jer izbor ovog odbora izraava i obezbeuje odnose demokratinostiili dominacije u drutvu, dok njegova struktura predstavlja faktor koji mo njegovih lanova ini realnom ili samo formalnom. Na zakonodavac limitira minimalni i maksimalni broj njegovih lanova- najmanja tri, a najvie 15 lanova, pritom ostavlja slobodu akcionarima da osnivakim aktom i statutom utvrde nain izbora i strukturu upravnog odbora. Zbog toga lanovi upravnog odbora mogu biti birani iz redova domaihili stranih lica, akcionara ili lica koja nisu akcionari u radnom odnosu sa drutvom. Za razliku od zakonskih reenja u domaem pravu, u upravnom pravu postoji vei broj odredaba koje su imperativne prirode, a tiu se ptanja: ko moe a ko ne moe biti lan odbora, starosna granica i dr. U naem pravu lanovi upravnog odbora otvorenog akcionarskog drutva biraju se kumulativnimglasanjem , ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije drugaije odreeno. Pod kumulativnim glasanjem se podrazumeva akav nain glasanja u kome svaki akcionar (ili punomonik sa pravom glasa)broj glasova sa kojima raspolae mnoi sa brojem lanova upravnog odborakoji se biraju, uz ostavljenu zakonsku mogunostda te svoje glasove da jednom kandidatu ili ih rasporedi bez ogranienja svim kandidatima. Upravni odbor ima dve vrste lanova: neizvrne i nezavisne. Pod neizvrnim lanom upravnog odborazakonodavac podvodi onog lana odbora oji nije lan izvrnog odbora drutva.Nezavisni lan upravnog odbora s definie kao lice koje (samo ili sa lanovima porodice) nije pravno, imovinski, statusno ili svojinski povezano sa drutvom, u poslednje dve godine. U savremenom kompanijskom zakonodavstvu predvia se da mandaz lanova upravnog odbora traje izmeu dve godinje skuptine drutva, a produenje mandata se vezuje za usvajanje godinjih finansijskih izvetaja i izvetaja upravnog odbora o poslovanju drutva, koji su praeni i izvetajem revizora. b) Predsednik upravnog odbora- Najvea vlast je koncentrisana u funkciji predsednoka upravnog odbora, ako je on istovremeni i direktor drutva.U naem pravu predsednika upravnog odbora bira upravni odbor, iz reda svojih lanova, veinom glasova od ukupnog broja.Ako osnivakim aktom nije drugaije predvieno , predsednik upravnog odbora je i generalni direktor drutva. Osnivakim aktom i statutom drutva se moe odrediti da predsednik upravnog odbora ima prava iobavete predsednika drutva. Uprasvnom odboru je ostavljena mogunost da ga u bilo koje vreme razreii izabere novog predsednika odbora. U sluaju odsutnosti izabranog predsednika odbora ili do njegovog izbora, sednicama drutva predsedava drugi lan odbora , koji je uzabran veinom prisutnih lanova na tim sednicama. Njegove osnovne nadlenosti su sazivanje i predsedavanje sednicama upravnog odbora, a odgovoran je za voenje i uvanje zapisnika sa sednica. c) Statusna odgovornost lanova upravnog odbora- lan upravnog odbora akcionarskog drutva moe da podnese ostavku uvek kada to nae za potrebno. Ostavka mora biti u formi pisanog obavetenja, a podnosi se upravnom odboruili njegovom predsedniku. Ostavka se moe opozvati samo uz saglasnost upravnog osbora. Nezavisno od statusne odgovornosti lana upravnog odbora, Zakona o privrednim drutvimaje uspostavljena odgovornost direktora i upravnog odbora za voenje poslovnih knjiga i unutranji nadzor poslovanja, s tim da se druge vrste 15

odgovornostiureuju drugim propisima. d) Nadlenost upravnog odbora- Upravni odbor obavlja funkciju upravljanja akcionarskim drutvom, sa dunou upravljanja u interesu drutva, zbog ega svoje osnovne nadlenosti ostvaruje u interesu akcionara i njihove skuptine. Svrha postojanja upravnog odbora nije samo voenje tekuih poslova unutar drutva niti voenje tih poslova sa dejstvom izvan drutva , nego i voenje odreene politike drutva koja e doprineti razvoju, strategiji, uveanju dobiti i stvaranju ugleda drutva. Upravni odbor u naelu obavlja dve vrste poslova: poslovoenje koje dolazi do izraaja unutar drutva zastupanje, kada upravni odbor svoje aktivnosti usmerava prema treim licima. Nadlenost upravnog odbora regulisana je Zakonom o privrednim drutvima , s tim da se odreena pitanja mogu urediti osnivakim aktom ili statutom drutva lan 313. (1) Upravni odbor akcionarskog drutva nadlean je naroito za odluivanje o pitanjima koja se odnose na: 1) kontrolu tanosti finansijskih izvetaja i informacija; 2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i administracije drutva; 3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva; 4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda; 5) daje i opoziva prokuru; 6) utvrivanje predloga odluka skuptine akcionara i kontrola njihovog sprovoenja; 7) odreivanje dana sa kojim se utvruje lista akcionara sa pravom uea na skuptini; 8) izdavanje akcija u okviru limita utvrenog osnivakim aktom i ovim zakonom; 9) izdavanje zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih hartija od vrednosti, u okviru limita predvienog osnivakim aktom i ovim zakonom, 10) utvrivanje vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa ovim zakonom; 11) izbor i razreenje izvrnih direktora, odobravanje uslova ugovora koje drutvo zakljuuje sa njima i utvrivanje njihove naknade; 12) utvrivanje iznosa i dana dividende, dana plaanja i postupka plaanja dividendi, kad mu osnivaki akt drutva da takvo ovlaenje i 13) donoenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom ili statutom drutva. e) Nain rada upravnog odbora- Upravni odbor drutva moe poslovnikom blie urediti svoj nain rada. On je duan da odri najmanje etiri redovne sednice godinje, od kojih jednu mora odrati najkasnije dva meseca pre godinje skuptine. Vanredne sednice upravni odbor odrava na zahtev predsednika, po njegovoj inicijativi ili na zagtev 1/3 lanova upravnog odbora. Sednice se mogu odrati i korienjem konferencijske veze ili korienjem druge audio i vizuelne komunikacijske opreme. Zakonom je stavljeno u dunost upravnom odboru da obrazuje dve komisije, koje imaju najmanje po tri lana. Re je o komisijama za imenovanje i za naknade, ije su nadlenosti utvrene 16

zakonom Upravni odbor kotiranog akcionarskog drutva ima obavezu da donese svoj pisani kodeks ponaanjaili da prihvato neki drugi kodeks. Kodeks korporativnog upravljanja je unutranji akt drutva i predstavlja ( meko pravo), jer njegove odredbe nisu pravno obavezujue. Kodeks se donosi u pisanoj formi, obavezno se objavljuje na internet stranici i drutvo ga ini dostupnim u tampanom obliku svakom akcionaru koji to zahteva. Upravni odbor ima ibavezu da podnese izvetaj o usklaenosti onaanja sa kodeksom i eventualnim odstupanjem od pravila kodeksa, na svakoj godinjoj skuptini. f) Donoenje odluka- Odluke upravnog odbora akcionarskog drutva donose se na sednicama, s tim da svaki lan odbora ima jedan glas. Zakonodavac uspostavlja naelo dispozicije u korist akcionara u pogledu utvrivanja postojanja kvoruma i potrebne veine za donoenje odluka. Postoje etiri osnovna pravila: 1) kvorum za rad i odluivanje postoji ako prisustvuje veina od ukupnog brojalanova odbora; 2) za donienje odluke potrebno je da se izjasni veina prisutnih lanova odbora; 3) za sluaj da se glasovi lanova odbora podele, odluujui je glas predsednika upravnog odbora; 4) postojanje sukoba interesakodnekog lana odbora vodi iskljuenju njegovog prava glasa, jer se u protivnom radi o glasanju u sopstvenoj stvari. Donete odluke upravnog odbora stupaju na snagu danom donoenja, a unose se u knjigu odluka bez odlaganja. Donete odluke odbora unose se u zapisnik, koji potpisuju predsednik i zapisniar. g) Imovinska odgovornost lanova upravnog odbora i njihova primanja- lanovi upravnog odbora podleu imovinskoj odgovornodtiprema akcionarskom drutvu, kada prouzrukuju tetu drutvu povredom svojih dunosti, a naroito ako su povredom zakona uinili sledee: izvrili povraaj uloga akcionaru; isplatili kamate ili dividende akcionaru; prouzrokovali da drutvo upisuje, daje u zalogu, stie i ponitava sopstvene akcije ili povlai i ponitava akcije; odobri zajam ili kredit; izvri plaanja u vreme likvidacije drutvai u drugim sluajevima. Otvoreno akcionarsko drutvo moe ( ne mora) iznos naknade koja se plaa lanovima upravnog odbora da ukljui u finansijske izvetaje podnete godinjoj skuptini.13 Izvrni odbor- Obavezno se bira u otvorenom akcionarskom drutvu, dok je taj organ fakultativan u zatvorenom akcionarskom drutvu, lanove izvrnog odbora drutva bira i razreava upravni odbor drutva. Zakon o privrednim drutvima propisuje da su lanovi izvrnog odbora izvrni direktori akcionarskog drutva. Izvrni odbor nadlezan je za sprovoenje odluka upravnog odbora drutva. Po pitanju izvetaja nadreenim organima postoje sline obaveze izvrnog odbora i upravnog odbora drutva.Dok upravni odbor izvetava skuptinu o pitanjima nameravane poslovne politike, poslovanju drutva,znaajnim poslovima za drutvo, izvrni odbor je duan da stalno i potpuno informie upravni odbor drutva u vezi sa pitanjima, koja bi mogla biti od veeg uticaja na poslovanje drutva i na poslovne odnose sa drugim drutvima, kao i drugim pitanjima u skladu sa zakonom.lanovi izvrnog odbora su u radnom odnosu u drutvu.14 Generalni direktor- Generalni direktor je organ koji bira upravni odbor. Generalni direktor je uporedo i predsednik izvrnog odbora drutva. On je duan za sazivanje sednica izvrnog odbora. Osim toga on zastupa akcionarsko drutvo, a to pravo osnivakim aktom moe birti dato i drugim lanovima upravnog odbora ili izvrnog odbora drutva. Nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizora- Nadzorni odbor u uporednom pravu moe biti obavezni ili fakultativni organ, u zavisnosti od naina organizovanja akcionarskog drutva. On je u naem pravu kolektivni organ , ima najmanje tri lana i njegov broj mora biti neparan. Predsednika i lanove bira skuptina akcionara , osim prvih akcionara koji se odreuju osnivakim aktom drutva. Izbor lanova nadzornog odbora se vri kumulativnim glasanjem, stim13 14

Lucija Spirovi Jovanovi ,, Trgovinsko pravo" str 262 Slavko Cari ,,Privredno pravo" str 77

17

da je ovo zakonsko pravilo dispozitivne prirode.lan nadzornog odbora moe biti razreen odlukom skuptine akcionara, i bez navoenja razloga, ako akcionari smatraju da je to u najboljem iteresu akcionarskog drutva. Odbor revizora- je kolektivni organ, ima najmanje tri lana i njegov broj mora biti neparan.NJegove lanove bira upravni odbor akcionarskog drutva iz reda svojih nezavisnih lanova. Za sluaj da upravni odbor nema dovoljno nezavisnih lanova, nedostajui broj bira skuptina drutva iz reda nezavisnih lanova. Prvi lanovi odbora revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom osnivaa. lanovi odbora revizora razreavaju se saglasno postupku na koji su i birani. Interni revizor- je fiziko lice, a bira ga upravni odbor akcionarskog drutva iz reda svojih nezavisnih lanova.Lice koje se bira za internog revizora mora da ispunjava uslove propisane Zakonom o raunovodstvu i reviziji. Interni revizor se razreava na nain na koji je i biran , s tim da se razreenjem ne mogu povreditiprava koja nisu u vezi sa njegovim svojstvom revizora i koja moe imati na osnovu ugovora sa akcionarskim drutvom.15

2.3 Prava i obaveze akcionara i zatita manjinskih akcionaraa) Prava akcionara- Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava. Zakonom o privrednim drutvima je predvieno da svaka obina akcija daje akcionaru ista prava u akcionarskom drutvu, koja ukluiju naroito: 1) pravo pristupapravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva; 2) pravo uea u radu skuptine drutva; 3) pravo glaa u skuptini drutva: 4) pravo na isplatu dividende; 5) pravo uea u raspodeli likvidacionog vika; 6) pravo preeg sticanja akcijaiz novih emisuja i yamenljivih obveznica; 7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta. Prvo i najvanije statusno pravoakcionara je upravljako pravo, koje se ostvaruje preko dva prava: ueu u radu skuptine i prava glasa. Prvo i najznaajnije imovinsko pravoakcionara je pravo na dividendu. Dividenda je deo dobitikoji akcionarsko drutvo raspodeljuje akcionarima, srazmetno nominalnoj (raunovodstvenoj vrednosti njihovih akcija.Dividende se plaaju iz dobiti akcionarskog drutva, a nain njihovog plaanja moe bitiu : 1) novcu; 2) akcijam ai drugim hartijama od vrednosti drutva; 3) akcijama drutva u drugimdrutvima; 4) drugoj imovini. Iznos dividende koji se plaa u akcijama mora biti jednaka nominalnoj vrednosti akcija koje se izdaju za plaanje dividende.Plaanje dividende vri se licima koja su bila vlasnici akcija na dan dividende. b) Obaveze akcionara- U osnovne obaveze akcionara spadaju: uplata novanih i unoenje novanih uloga; dodatne uplate i inidbe; dunosti prema drutvu ( lojalnost drutvu, odnosno spreavanje konflikta interesa) i dr. c) Zatita prava manjinskih akcionara- Zatita prava manjinskih akcionara, kao jedno od naela kroz koje se uspostavlja i meri demokratinost odnosa u akcionarskom drutvu u savremenim uslovima je podignuta na nivo standarda. Otvoreno akcionarsko drutvo ima vei broj akcionara, koji dre razliiti broj akcijai koji se meusobno ne poznaju, zbog ega moe doi, i dolazi, do konflikta interesa. Zakonom o privrednim drutvima nije definisan pojam manjinskog akcionara. Ipak, zakonodavac je poloaj manjinskog akcionara vezao za procenat akcija sa pravom glasa o konkretnim pitanjima, odnosno za procenat vrednosti osnovnog kapitala akcionarskog drutva, u zavisnosti od pokrenutog pitanjau kojem manjinski akcionari ele da ostvare svoja prava. Zakonom su u korist manjinskih akcionara uspostavljena sledea prava: pravo da utiu na predloeni dnevni red redovne ili vanredne15

Prof. dr. Mirko Kuli ,,Finansijski menadment" Beograd 2004 str. 201

18

skuptine; pravo da utiu na izbor nezavisnih lanova upravnog odbora drutva putem kumulativnog naina glasanja; pravo da putem strunog poverenikazatrae pregled finansijskih izvetajai poslovnih knjiga; pravo podnoenja tube protiv drutva radi prestanka drutva i dr.

3 Zatvoreno akcionarsko drutvo3.1 Pojam i osnovna svojstvaZatvoreno akcionarsko drutvo je posebna vrsta akcionarskog drutva. Ono sadri elemente drutvasa ogranienom odgovornou.Ti elementi se ogledaju, kao to mu i sam naziv kae, u jegovoj zatvorenosti,tj. U oteanoj mogunosti da neko pristupi drutvu. Pristupanje nije nezavisno od drutva i jegovih lanova- akcionara.Posledica toga je da zatvoreno akcionarsko drutvo ima manji broj lanova, manji kapital i , svakako, ima manji znaaj u poslovnoj praksi. To su i razlozi zbog kojih ga veina pravnih sistema ne poznaje. Zatvoreno akcionarsko drutvo je regulisano preteno dispozitivnim, a manje inperativnim normama, u pravnim sistemima koji ga ne poznaju. Zatvoreno akcionarsko drutvo je tako privredno drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica. lan 194. (1) Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom . (2) Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati najvie 100 akcionara. (3) Ako se broj akcionara zatvorenog akcionarskog drutva povea i odri iznad broja akcionara iz stava 2. ovog lana u periodu duem od godinu dana, to drutvo postaje otvoreno drutvo.

3.2 Osnivanje i registracijaZatvoreno akcionarsko drutvo ne moe vriti upis akcijajavnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javnim putem. Zbog toga, ono se osniva simultano, odnosno jednokratno, donoenjem osnivakog akta. Zakonski uslov za njegovo osnivanje je obezbeenje novanog uloga u osnovnom kapitalu, koji na dan uplate ne moe biti manji os 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Osnivai nemaju obavezusazivanja osnivake skuptine, jer je ona izlina. Osnivai su duni da donesu osnivaki akt u pisanom obliku, da ga potpiu, a mogu da donesu i statut.Novani ulozi uplauju se na privremeni raun, i to najmanje 50% od ugovorenog iznosa. Uplate se vre do registracije, a ostali deo u roku od dve godine od registracije.Nenovani ulozi, oji su prethodno procenjeni predaju se u celini do registracije drutva. Ako akcionari ne izvre uplatu, odnosno ne unesu uloge do roka koji je predvien osnivakim aktom, duni su da drutvu plate kamate, odnosno da mu naknade tetu. Neispunjenje ovih obaveza moe biti istovremeno i razlog za iskljuenje lana iz drutva. Uz registracionu prijavu mora se priloiti: dokaz o identitetu osnivaa, osnivaki akt sa overenim potpisima osnivaa, izvetaj banke o deonovanim novanim ulozima na privremeni raun, sporazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga, ako isti nije sadran u osnovakom aktu; odluka o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom i overen potpis zastupnika. 19

Veina zatvorenih akcionarskih drutava se osniva sa namerom da se po proteku odreenog vremena transformie u otvoreno akcionarsko drutvo. U naem pravu zatvoreno akcionarsko drutvo moe postati otvoreno izmenom osnivakog akta i pod uslovma i na nain odreenim Zakonom o privrednim drutvima i Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

3.3 UpravljanjeZatvorenim akcionarskim drutvom se upravlja u naelu na isti nain kao i sa otvorenim akcionarskim drutvom, s tim da postoje odreene razlike u organima tog drutva. Za ovo drutvo je adekvatna univerzalna skuptina, koja je osloboena najveeg dela formalnosti u vezi njenog sazivanja i rada. U naem pravu, pored godinje skuptine akcionara,moe biti sazvana i vanredna skuptina, koja se odrava i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda, pod dva zakonom utvrena uslova: 1) da joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasai 2) da se nijedan akcionar tome ne protivi.Pored skuptine akcionara ovo drutvo obavezno ima i direktora ili upravni odbor. Osnivakim aktom ili statutommoe se utvrditi kumulativno glasanje za izbor lanova upravnog odbora drutva. Izvrni odbor je fakultativni organ, kao i nadzorni organ, a moe da bude predstavljen u ovom drutvu kao interni revizor ili kao odbor revizora.Takoe, zatvoreno akcionarsko drutvo nije obavezno da ima sekretara drutva.

4. Prestanak lanstva i akcionarskog drutvaPrestanak lanstva u otvorenom akcionarskom drutvu ne moe biti jednostavniji, ako se ono kotira na berzi. Potrebno je samo prodati svoje akcije i tim pravnim poslom lanska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbenika. Promet akcije moe biti iskljuen od strane samog drutva, kao i iz razloga nedobijanja dozvole nadlene komisije. Akcionarsko drutvo u osnovi prestaje iz razloga koje zakon propisuje i iz razloga koji su predvieni osnivakim aktom. Ono moe prestati iz onih razloga koji su zakonom predvieni za prestanak drutva uopte. Razlozi predvieni zakonom su: 1) protek vremena za koje je osnovan drutvo; 2) pravosnana odluka skuptine akcionara koja se donosi kvalifikovanom veinom; 3) pravosnana odluka nadlenog suda kojom se utvruje da je registracija drutva bila nitava; 4) bankrotstvo; 5) u drugim sluajevima utvrenim zakonom i osnivakim aktom drutva. lan 346. (1) Po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom drutvu poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala drutva nadleni sud moe naloiti prestanak drutva ili druge mere ako: 1) lanovi upravnog odbora drutva ne mogu da vode poslove drutva, bilo zbog podele ili drugih razloga, a akcionari drutva ne mogu da prekinu blokadu, tako da se poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu akcionara drutva; 2) su akcionari blokirani u odluivanju i na najmanje dve uzastopne godinje skuptine ne uspeju da izaberu lanove upravnog odbora drutva, tako da se poslovi drutva ne mogu voditi u interesu drutva; 3) lanovi upravnog odbora drutva, kao i lanovi drugih organa drutva deluju protivzakonito, nepoteno ili prevarno prema akcionarima koji podnose takav zahtev; 4) se imovina drutva rasipa i umanjuje. 20

(2) Po podnetom zahtevu iz stava 1. ovog lana sud moe da pokrene postupak prestanka drutva ili ako se radi o otklonjivom osnovu ostaviti rok do godinu dana za otklanjanje nepravilnosti. (3) Ako se u roku iz stava 2. ovog lana ne otklone nepravilnosti, pokree se postupak prestanka drutva likvidacijom u skladu sa ovim zakonom, kada sud ima ovlaenje da odredi i likvidacionog upravnika. (4) Ako sud ne pokrene postupak prestanka drutva moe naloiti jednu ili vie mera, a naroito: 1) razreenje bilo kog lana upravnog odbora ili izvrnog odbora; 2) izbor lana upravnog odbora ili izvrnog odbora drutva; 3) imenovanje privremenog zastupnika drutva; 4) reviziju raunovodstvenih izvetaja drutva i popis imovine drutva; 5) plaanje dividende; 6) kupovinu akcija manjinskih akcionara koji su podneli zahtev za kupovinu od strane drutva po vrednosti utvrenoj od strane suda na osnovu nalaza nezavisnog procenjivaa; 7) naknadu tete bilo kom licu kome je prouzrokovana. (5) Zahtev manjinskih akcionara iz stava 1. ovog lana podnosi se protiv akcionarskog drutva.16

16

Zakon o privrednim drutvima iz 2004

21

ZakljuakAkcionarsko drutvo je privredno drutvo , koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital je utvren osnivakim aktom i podeljen na akcije. Akcionarska drutva su najvaniji oblik privrednih drutava sa stanovita pribavljanja kapitala. Meutim, akcionarska drutva nisu najbrojnija drutva kapitala. Akcionarsko drutvo ima svoju imovinu, koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionarsko drutvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog drutva. Oni su samo duni da unesu svoj ulog kojim su kupili akcije. U ekonomskom pogledu, akcionarsko drutvp je nakznaajniji tip trgovakog drutva, koje je po svojoj organizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je po tom osnovu i glavni oblik multinacionalnih kompanija i strukture meunarodnih holdinga.

22

Citirana dela1. Zakon o privrednim drutvima iz 2004 2. Zakon o registraciji privrednih subjekata 3. Cari Slavko, Miroslav Vitez, Janko P. Veselinovi ,, Privredno pravo'' Novi sad, 2006. 4. Prof dr Milutin Srdi ,,Pravni poloaj privrednih subjekata'' Novi Sad, 2006. 5. Lucija Spirovi Jovanovi ,,Trgovinsko pravo'', Beograd, 2008. 6. Dr Miodrag Stankovi ,, Poslovni pravo'' Beograd, 2002. 7. Prof dr Mirko Kuli ,,Finansijski menadment''Beograd, 2004.

23