AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE USLUGE

AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE USLUGE DOBANOVCI, Zemunska 174

AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE USLUGE

GODIŠNJI IZVEŠTAJ za 2014. godinu

Beograd, april 2015.

Godišnji izveštaj za 2014. godinu, sastavljen je u skladu sa čl. 50. Zakona o tržištu kapitala („Sl.

glasnik RS”, br. 31/2011) i u skladu sa Pravilnikom o sadržini, formi i načinu objavljivanja

godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava („Sl. glasnik RS“, br.14/2012).

Godišnji izveštaj za 2014. godinu nije usvojen, niti je razmatrano njegovo usvajanje, jer još uvek

nije održana redovna sednica Skupštine akcionara.

Planirani termin održavanja redovne sednice Skupštine je 30. april 2015.godine.

U skladu sa članom 51. Zakona o tržištu kapitala, Društvo će u roku od sedam dana od dana

održavanja sednice Skupštine, objaviti odluku o usvajanju Finansijskih izveštaja za 2014.

godinu, odluku o usvajanju izveštaja revizora, kao i odluku o raspodeli dobiti.

SADRŽAJ GODIŠNJEG IZVEŠTAJA

I Finansijski izveštaji za 2014. godinu sa napomenama

II Izveštaj o reviziji za 2014. godinu (MOORE STEPHENS revizija i računovodstvo d.o.o.)

III Godišnji Izveštaj o poslovanju Društva u 2014. godini

IV Izjava lica odgovornih za sastavljanje Godišnjeg izveštaja

Finansijski izveštaji za 2014.godinu

„AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE USLUGE DOBANOVCI“

Napomene uz finansijske izveštaje

na dan 31.12.2014.godine

„Intereuropa – Logističke usluge“ a.d., Beograd NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembar 2014. i 2013. godine

1

1. OSNIVANJE I DELATNOST Akcionarsko društvo „Intereuropa-logističke usluge Dobanovci“ (u daljem tekstu „Društvo“) se bavi organizacijom transporta, carinskim posredovanjem i skladištenjem u svojim i iznajmljenim skladištima. Društvo je osnovano 10. oktobra 1994. godine na bazi Odluke „Interjug“ dd, Beograd kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Rešenjem Agencije za privredne registre od 4.12.2006. godine Društvo je promenilo naziv u AD „Intereuropa-logističke usluge“, Beograd. Tokom 2013. godine Društvo je izvršilo usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima. Većinski vlasnik Društva je „Intereuropa“ dd, Kopar, Slovenija sa učešćem od 74% u kapitalu Društva. Sedište Društva je u Dobanovcima, Zemunska 174. Akcije Društva se primarno kotiraju na Beogradskoj berzi. Ovi pojedinačni finansijski izveštaji potpisani su od strane generalnog direktora dana 13.03.2015. Finansijski izveštaji mogu naknadno biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa važećim propisima. 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I UPOREDNI PODACI (a) Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji pripremljeni su u skladu sa:

• Zakonom o računovodstvu i reviziji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 46/06, broj

111/09 i broj 62/13 ), • Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (Službeni glasnik Republike Srbije

broj 77/10 i broj 95/10), • Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za Društva, zadruge i

preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije broj 114/06 i 101/12), • Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u

Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije broj 119/08, broj 9/09 i broj 3/11),

• Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za društva, zadruge i preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije broj 114/06),

• Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije broj 5/07, broj 119/08 i broj 2/10).

Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu istorijskih troškova modifikovanom za revalorizaciju. Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu Republike Srbije (u daljem tekstu "Zakon") objavljenim u Službenom glasniku Republike Srbije br. 61/2013 koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim prevedenim MSFI do 1. januara 2009. godine. Posebni zahtevi Zakona odstupaju od MSFI zbog činjenice da su usvojeni samo prevedeni standardi te ovi finansijski izveštaji ne sadrže efekte MSFI koji su objavljeni od 1. januara 2009. godine. Osim pomenutog, Zakon zahteva određena prikazivanja i određeni tretman računa i stanja, što ima za posledicu dodatna odstupanja od MSFI kao što sledi:

1 Društvo je ove finansijske izveštaje sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstva

finansija Republike Srbije. 2 „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po

definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.


2

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I UPOREDNI PODACI (Nastavak) a) Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

3 Pozitivne ili negativne kursne razlike na upisanom ali neuplaćenom kapitalu evidentiraju se u

okviru kapitala. Ovakav tretman nije u skladu sa MSFI.

4 Efekti obračunate ugovorene valutne klauzule i efekti obračunatih kursnih razlika po osnovu potraživanja i obaveza u stranoj valuti na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine iskazuju se u bilansu stanja na računu vremenskih razgraničenja. Takva praksa nije u skladu sa MSFI.

5 Rešenje Ministarstva finansije Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine (Službeni glasnik Republike Srbije br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje da zvanične standarde čine zvanični prevodi Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda izdatih od strane Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja (IFRIC) do 1. januara 2009. godine. Do dana sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja nije prevedena nijedna dopuna odnosno dodatak postojećim ili revidiranim standardima, kao nijedno novo tumačenje izdato od strane IASB i IFRIC nakon 1. januara 2009. godine. Standardi i tumačenja za koje u Republici Srbiji ne postoji zvaničan prevod su: MRS 27R – “Pojedinačni finansijski izveštaji”, MSFI 9 – “Finansijski instrumenti”, MSFI 10 – “Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 11 – “Zajednički aranžmani”, MSFI 12 – “Obelodanjivanje udela u drugim pravnim licima”, MSFI 13 – “Odmeravanje fer vrednosti”, IFRIC 18 – “Prenos sredstava sa kupca”, IFRIC 19 – “Gašenje finansijskih obaveza instrumentima kapitala”, IFRIC 20 – “Troškovi odlaganja rudarskog otpada nastalog aktivnostima površinske eksploatacije”, IFRIC 21 – “Državni nameti ”, zbog činjenice da nisu prevedeni na srpski jezik.

(b) Uporedni podaci

Uporedni podaci predstavljaju finansijske izveštaje Društva za 2013. godinu. Finansijski izveštaji Društva su bili predmet nezavisne revizije i prikazani su u Izveštaju nezavisnog revizora od 28.02.2014. godine. Uporedni podaci odnosno početna stanja predstavljaju podatke sadržane u finansijskim izveštajima za 2013. godinu. 3.OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE Osnovne računovodstvene politike, primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Društva za 2014. godinu, su sledeće: 3.1. Poslovni prihodi Prihodi se priznaju u trenutku prelaska vlasništva i značajnih rizika vezanih za dati proizvod sa prodavca na kupca, pod pretpostavkom da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. Prihodi od usluga se priznaju kada se usluga izvrši, odnosno za usluge koje se vrše u dužem periodu prihodi se priznaju srazmerno dovršenosti posla. Prihodi od uobičajenih aktivnosti su prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja učinaka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa i povraćaja dažbina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga i drugi prihodi nezavisno od vremena naplate. 3.2. Poslovni rashodi

Poslovni rashodi predstavljaju sve troškove nastale u odnosu na fakturisanu realizaciju, a obuhvataju troškove materijala, energije i goriva, troškove zarada, naknada zarada i ostale lične rashode, usluge i amortizaciju.Troškovi poslovanja obuhvataju i troškove opšteg karaktera i to: troškove reprezentacije, osiguranja, platnog prometa i bankarskih usluga, članarina, poreza i ostale rashode, nastale u tekućem obračunskom periodu.


3

3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 3.3. Prihodi od kamata

Kamate nastale po osnovu plasmana i potraživanja iz poslovnih odnosa iskazuju se u okviru finansijskih prihoda u obračunskom periodu u kome su nastale. Prihodi od kamata priznaju se u periodu na koji se odnose, korišćenjem metode efektivne kamatne stope, kojom se očekivani budući novčani priliv od finansijskih instrumenata diskontuje na neto sadašnju vrednost. 3.4. Rashodi od kamata

Kamate nastale po osnovu obaveza iz poslovnih odnosa iskazuju se u bilansu uspeha u okviru finansijskih rashoda. Troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi povezani sa kreditnim finansiranjem) priznaju se kao troškovi perioda kada su nastali, u skladu sa osnovnim računovodstvenim principom definisanim sa MRS 23. 3.5. Kursne razlike

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u dinarima („RSD”) bez obzira na to da li RSD predstavlja funkcionalnu valutu Društva. (b) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije ili na dan procene vrednosti ako su stavke ponovo odmeravane. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha osim u slučaju kada su odložene u kapitalu kao instrumenti zaštite tokova gotovine i instrumenti zaštite neto ulaganja. Izuzetno u 2010. i 2009. godini, efekti obračunate valutne klauzule i efekti obračunatih kursnih razlika po osnovu dugoročnih potraživanja i obaveza u stranoj valuti su, u skladu sa propisima izdatim od strane Ministarstva finansija Republike Srbije, razgraničeni i iskazani u bilansu stanja na računu vremenskih razgraničenja u neto iznosima. Proporcionalni iznos razgraničenih efekata obračunate valutne klauzule i proporcionalni iznos razgraničenih efekata obračunatih kursnih razlika biće priznat u bilansu uspeha na dan dospeća obaveze odnosno potraživanja, na osnovu kojih su navedeni efekti. Pozitivne i negativne kursne razlike koje nastaju po osnovu kredita i gotovine i gotovinskih ekvivalenata prikazuju se u bilansu uspeha u okviru pozicije „Finansijski prihodi / rashodi“. Sve druge pozitivne i negativne kursne razlike prikazuju se u bilansu uspeha u okviru pozicije „Ostali prihodi / rashodi“. Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao raspoložive za prodaju, tretiraju se kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije od vrednosti po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, uključuju se u odnosne rezerve u okviru revalorizovanih rezervi u kapitalu.

Funkcionalna i izveštajna valuta Društva je dinar (RSD). Transakcije izražene u stranoj valuti inicijalno se evidentiraju u funkcionalnoj valuti primenom važećeg kursa na dan transakcije. Monetarna sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu primenom važećeg kursa na dan bilansa stanja. Sve kursne razlike priznaju se u bilansu uspeha perioda za koji se izveštava.


4

3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 3.5. Kursne razlike (Nastavak) Nemonetarne stavke u finansijskim izveštajima, koje se vrednuju po principu istorijskog troška izraženog u stranoj valuti preračunati su po istorijskom kursu važećem na dan inicijalne transakcije. Nemonetarne stavke koje su inicijalno priznate u visini procenjene poštene vrednosti izražene u stranoj valuti, preračunate su primenom istorijskog kursa važećeg na dan procene. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnik Republike Srbije br. 3/11) dozvoljeno je razgraničenje nerealizovanih neto efekata kursnih razlika i valutnih klauzula obračunatih po osnovu dugoročnih obaveza i potraživanja nastalih u 2008, 2009 i 2010. godini. 3.6. Ostali prihodi Ostali prihodi obuhvataju dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, učešća u kapitalu, prodaje materijala, kao i viškova utvrđenih popisom, naplatu otpisanih potraživanja, prihode od smanjenja obaveza i ukidanja dugoročnih rezervisanja i sl. Vanredni prihodi obuhvataju sve prihode koji su posledica raznih nepredviđenih okolnosti u skladu sa MRS 8. 3.7. Ostali rashodi Ostali rashodi obuhvataju gubitke po osnovu prodaje i rashodovanja nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, učešća u kapitalu i hartija od vrednosti, prodaje materijala, manjkove i druge nepomenute rashode.

3.8. Nematerijalna imovina

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe. Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Društvo i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (ne duže od tri godine). 3.9. Nekretnine, postrojenja i oprema Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su materijalna sredstva koja Društvo drži za isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe, i za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. Nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se kao sredstvo: (a) kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Društvo i (b) kada nabavna vrednost ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano da se izmeri. Početno merenje nekretnine, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanja za sredstvo vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.


5

3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 3.9. Nekretnine, postrojenja i oprema (Nastavak) Naknadni izdatak za nekretninu, postrojenje i opremu priznaje se kao sredstvo samo kada se tim izdatkom poboljšava stanje sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog učinka. Izdatak za popravke i održavanje nekretnina, postrojenja i opreme nastaje radi obnavljanja ili održavanja budućih ekonomskih koristi koje Društvo može da očekuje od prvobitno procenjenog standardnog učinka tog sredstva. Kao takav, on se obično priznaje kao rashod u trenutku kada nastane. Osnovno sredstvo se isknjižava iz evidencija ili otuđenjem ili ukoliko se ne očekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda. 3.10. Amortizacija osnovnih sredstava Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode na osnovicu koju čini nabavna, odnosno revalorizovana vrednost na početku godine, kao i na osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine. Stope amortizacije koje su u primeni, za glavne grupe osnovnih sredstava, su: 2014.

%

Građevinski objekti 2,5 - 5

Oprema 10 -25

Putnička vozila 10 -15

3.12. Finansijski instrumenti a) Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se takođe klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja, osim ako su određeni kao instrument zaštite od rizika. Sredstva u ovoj kategoriji su klasifikovana kao tekuća sredstva. Na dan 31.decembra 2014. godine Društvo nema finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promene iskazuju u bilansu uspeha. b) Zajmovi i potraživanja Zajmovi i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja koja ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Uključuju se u tekuća sredstva, osim ukoliko su im rokovi dospeća duži od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. U tom slučaju se klasifikuju kao dugoročna sredstva. U bilansu stanja Društva zajmovi i potraživanja obuhvataju “potraživanja od prodaje i druga potraživanja“ i “gotovinu i gotovinske ekvivalente.“ Potraživanja po osnovu prodaje Potraživanja po osnovu prodaje obuhvataju sva potraživanja za prodate proizvode i usluge u zemlji i inostranstvu. Potraživanja od kupaca koja se mere po vrednosti iz fakture, situacije, odnosno druge isprave u kojoj je obračunato potraživanje. Za vrednost potraživanja iskazanu u stranoj valuti vrši se preračunavanje po kursu važećem na dan transakcije. Ispravka vrednosti se vrši prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za sva potraživanja kod kojih je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 180 dana, na predlog stručnih službi koje su procenile da je naplata potraživanja neizvesna. Društvo nenaplativa potraživanja isknjižava iz evidencije na osnovu sudske odluke ili na osnovu odluke direktora.


6

3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 3.12. Finansijski instrumenti (Nastavak) Kratkoročni finansijski plasmani Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća do godinu dana od dana bilansa. Hartije od vrednosti kojima se trguje, iskazuju se po fer (tržišnoj) vrednosti. Efekti promene fer vrednosti obuhvataju se kao rashodi i prihodi perioda. Gotovinski ekvivalenti i gotovina Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu uključena su u obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza, u bilansu stanja. c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju nederivativna sredstva koja su svrstana u ovu kategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Uključuju se u dugoročna sredstva, osim ukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otuđi u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ukoliko za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ne postoji aktivno tržište, ukoliko su sa fiksnim rokom dospeća, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenom metoda efektivne kamatne stope. d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drži do dospeća. U slučaju da Društvo odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva. e) Priznavanje i merenje Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne iskazuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha inicijalno se priznaju po fer vrednosti, a transakcioni troškovi terete troškove poslovanja u bilansu uspeha. Finansijska sredstva se ne priznaju po isteku prava na novčani priliv od finansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto i Društvo je u suštini prenelo sve rizike i koristi od vlasništva nad sredstvima. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, se nakon inicijalnog priznavanja, iskazuju po fer vrednosti. Zajmovi, potraživanja i ulaganja koja se drže do dospeća se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Dobici ili gubici proistekli iz promena u fer vrednosti kategorije “finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha”, prikazani su u bilansu uspeha u okviru pozicije ostali prihodi/(rashodi) neto, u periodu u kome su nastali. Prihod od dividendi od finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha priznaje se u bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravo Društva na naplatu.


7

3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 3.12. Finansijski instrumenti (Nastavak) Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Društvo nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima se vrednuju po nominalnoj vrednosti. 3.13. Zalihe Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju čini fakturna cena dobavljača, uvozne dažbine i drugi porezi (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškovi prevoza, manipulativni troškovi i drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe. 3.14. Stalna sredstva namenjena prodaji Društvo priznaje i iskazuje stalno sredstvo kao sredstvo namenjeno prodaji ako se njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno povratiti kroz prodajnu transakciju, a ne kroz nastavak korišćenja. Stalno sredstvo namenjeno prodaji meri se po nižem iznosu od knjigovodstvene i fer (poštene) vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost je sadašnja vrednost iskazana u poslovnim knjigama. Fer (poštena) vrednost je iznos za koji sredstvo može da bude razmenjeno ili obaveza izmirena Troškovi prodaje su troškovi koji se mogu direktno pripisati prodaji sredstva, koji ne obuhvataju finansijske troškove i troškove poreza na prihod. 3.15. Dugoročna rezervisanja Dugoročna rezervisanja obuhvataju rezervisanja za troškove u garantnom roku, rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava, rezervisanja za zadržane kaucije i depozite, rezervisanja za troškove restrukturiranja Društva, rezervisanja za penzije i ostala dugoročna rezervisanja za pokriće obaveza. Dugoročno rezervisanje se priznaje kada Društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja, kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza i kada iznos obaveze može pouzdano da se proceni. Merenje dugoročnih rezervisanja vrši se u iznosu koji je priznat kao rezervisanje i on predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja.

3.16. Penzijske i ostale naknade zaposlenima

Društvo zaračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom, u korist odgovarajućih državnih fondova, na bazi bruto zarade zaposlenih. Svi troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose. Društvo nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. U skladu sa Zakonom o radnim odnosima, Društvo ima obavezu da plaća otpremninu zaposlenima prilikom odlaska u penziju, u iznosu od 2 mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Društvo je izvršilo aktuarsku procenu sadašnje vrednosti ove zakonske obaveze u skladu sa zahtevima MRS 19 – Naknade zaposlenima.


8

3. OSNOVNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 3.17. Tekući i odloženi porez na dobit Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično vrši procenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreska regulativa podleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se očekuje da će biti plaćen poreskim organima. Odloženi porez na dobit se obračunava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Međutim, ukoliko odloženi porez na dobit, pod uslovom da nije računovodstveno obuhvaćen, proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze u nekoj drugoj transakciji osim poslovne kombinacije koja u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobit ili gubitak, tada se on računovodstveno ne obuhvata. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti. Odloženi porez na dobit se utvrđuje iz privremenih razlika nastalih na ulaganjima u zavisna i pridružena Društva, osim u slučaju kada sinhronizaciju poništenja privremenih razlika kontroliše Društvo i gde je verovatno da se privremene razlike neće poništiti u doglednoj budućnosti. Poreski propisi Republike Srbije priznaju sve pozicije Bilansa stanja u iznosima iskazanim u skladu sa MSFI osim nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja za koje se troškovi amortizacije priznaju po posebnim amortizacionim stopama. Shodno tome, odloženi poreski efekti su priznati na razliku između amortizacije obračunate u skladu sa politikom obelodanjivanja u Napomeni 3.2. i amortizacije koju priznaju poreski propisi. Poreski rashod (poreski prihod) je ukupan iznos uključen u određivanje neto dobitka ili gubitka perioda, u vezi sa tekućim i odloženim porezom. U skladu sa MRS 12 - Odložena poreska sredstva i poreske obaveze, za iznos poreskog rashoda umanjuje se računovodstvena dobit, dok se za iznos poreskog prihoda računovodstvena dobit uvećava, što znači da direktno utiču na utvrđivanje iznosa neto dobiti koja ostaje za raspodelu. 4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.U nastavku su prikazane ključne pretpostavke vezane za budućnost i ostali izvori procenjivanja neizvesnosti na datum bilansa stanja koji predstavljaju značajan rizik na materijalne korekcije iznosa pozicija bilansa stanja u sledećoj finansijskog godini. 4.1. Amortizacija i stope amortizacije Obračun amortizacije i stope amortizacije su zasnovane na projektovanom ekonomskom veku trajanja nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja. Jednom godišnje Društvo procenjuje ekonomski vek na osnovu trenutnih predviđanja. 4.2. Ispravka vrednosti potraživanja Ispravka vrednosti potraživanja se vrši na osnovu procene rukovodstva zasnovane na analizi potraživanja od kupaca, istorijskih otpisa, kreditnih sposobnosti kupaca i na analizi promena u uslovima prodaje. Ovo uključuje i pretpostavke o budućem ponašanju kupaca i rezultujućim budućim naplatama.


9

4.3. Ispravka vrednosti zaliha Ispravka vrednosti zaliha se vrši na osnovu procene njihove neto prodajne cene na tržištu. Jednom godišnje Društvo procenjuje opravdanost visine ispravke vrednosti zaliha na osnovu trenutnih predviđanja. 4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA (Nastavak) 4.4. Fer vrednost Fer vrednost odgovarajućih finansijskih instrumenata za koje ne postoji aktivno tržište je određena primenom odgovarajućih metoda procene. Društvo primenjuje profesionalno rasuđivanje prilikom izbora odgovarajućih metoda i pretpostavki. Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o fer vrednosti aktive i pasive za koje postoje zvanične tržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Uprava Društva vrši procenu rizika, i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana, vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Društva, iznosi u ovim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima, najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. 5. PRIHODI OD PRODAJE Prihodi od prodaje se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Prihod od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržistu 232.080 218.778

Prihod od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 140.473 115.561

Ukupno 372.553 334.339

6. TROŠKOVI MATERIJALA Troškovi materijala se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Troškovi materijala za izradu 78 163

Troškovi ostalog materijala (režijskog) 5.266 3.494

Troškovi goriva i energije 33.313 31.725

Ukupno 38.657 35.382

7. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 90.912 85.597

Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada 15.749 14.839

Troškovi naknada po ugovoru o delu 3.088 2.512

Troškovi naknada po po privremenim i povremenim ugovorima 6.351 5.158

Troškovi naknada članovima Upravnog i Nadzornog odbora 1.851 1.797

Ostali lični rashodi i naknade 16.018 14.530

Ukupno 133.969 124.433


10

8. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA Troškovi amortizacije i rezervisanja:

u RSD 000

2014. Troškovi amortizacije 24.403 26.989

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 345 184

Ukupno 24.748 27.173

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI Ostali poslovni rashodi se odnose na: u RSD 000

2014. 2013. Troškovi transportnih usluga 47.575 31.869

Troškovi usluga održavanja 9.595 8.576

Troškovi zakupnina 7.553 6.520

Troškovi reklame i propagande 239 237

Troškovi ostalih usluga 13.881 12.684

Troškovi neproizvodnih usluga 10.330 10.257

Troškovi reprezentacije 2.037 1.673

Troškovi premija osiguranja 2.555 2.410

Troškovi platnog prometa 4.298 4.511

Troškovi članarina 304 207

Troškovi poreza 5.345 6.172

Ostali nematerijalni troškovi 892 1.569

Ukupno 104.604 86.685

10. FINANSIJSKI PRIHODI Finansijski prihodi se odnose na: u RSD 000

2014. 2013. Prihodi od kamate 1.046 1.500

Pozitivne kursne razlike 3.721 6.617

Ukupno 4.767 8.117

11. FINANSIJSKI RASHODI Finansijski rashodi se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Rashodi kamata 16.022 21.450

Negativne kursne razlike 51.762 18.227

Ukupno 67.784 39.677

Povećanje negativnih kursnih razlika u tekućoj godini u odnosu na 2013. godinu rezultat je ukidanja razgranicenih kursnih razlika iz ranijih godina u iznosu od 34.064 hiljade kao rezultat zahteva definisanog u članu 78 Pravilnika o kontnom okviru.


11

12. OSTALI PRIHODI Ostali prihodi se odnose na: u RSD 000

2014. 2013. Dobici od prodaje nem. ulag., nekretnina, postrojenja i opreme 51 27

Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja - Ostali nepomenuti prihodi - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 1.702 2.652

Ukupno 1.753 2.679

13. OSTALI RASHODI Ostali rashodi se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013.

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme - Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe - Ostali nepomenuti rashodi 1.575 893

Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 3.274 3.570

Ukupno 4.849 4.463

14. POREZ NA DOBIT Osnovne komponente poreza na dobit su sledeće: U RSD 000

2014. 2013. Tekući porez na dobit (1.033) (4.038) Odloženi poreski prihod /rashod perioda (1.541) 2.603

Ukupno (2.574) 1.435

U Bilansu uspeha je iskazan tekući porez na dobit u iznosu od RSD 1.033 hiljade. Izrada Studije o transfernim cenama je u toku i ne ocekuje se efekat na obračunatu obavezu za porez na dobit.


12

14. POREZ NA DOBIT (Nastavak) Tekući porez na dobit Usklađivanje bruto dobitka prikazanog u tekućem bilansu uspeha sa poreskim dobitkom iz poreskog bilansa prikazano je u sledećoj tabeli:

U RSD 000

2014. 2013. Dobitak pre oporezivanja u bilansu uspeha 4.402 27.192 Korekcije tekućeg poreza iz ranijih godina Odloženi poreski rashodi (prihodi) koji su priznati po osnovu privremenih razlika - - Iznos odloženog poreskog rashoda (prihoda) koji se odnosi na promene poreskih stopa ili uvođenje novih poreza - - Odloženi porez - - Korekcije za troškove koji se ne priznaju za svrhe oporezivanja 5.874 12.987 Troškovi koji nisu dokumentovani - - Kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih dažbina 2.724 8.419 Novcane kazne,ugovorne kazn i penali 708 237 Clanarine komorama, savezima i udruzenjima - - Rashodi po osnovu obezvredjenja imovine - - Ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako od roka za njihovu naplatu nije prošlo najmanje 60 dana, kao i otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja koja prethodno nisu bila uključena u prihode, nisu otpisana kao nenaplativa i za koja nije pružen dokaz o neuspeloj naplati - - Troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti - - Korekcije amortizacije 2.442 4.331

Amortizacija priznata u knjigovodstvene svrhe 24.403 26.988 Amortizacija priznata u poreske svrhe (21.961) (22.657)

Poreski dobitak / (gubitak 10.276 40.178 Iznos gubitka iz poreskog bilansa iz prethodnih godina, do visine oporezive dobiti - - Poreska osnovica 10.276 40.178 Tekuća poreska stopa 15% 15% Tekući porez na dobit 1.541 6.027 Poreska oslobođenja po Poreskom kreditu (508) (1.989) Tekući porez na dobit 1.033 4.038

Poreski rashod (tekući porez + odloženi poreski rashod) Efektivna poreska stopa (poreski rashod / dobitak pre oporezivanja x 100) 58,47 5,27 Odloženi porez na dobit U RSD 000

Bilans uspeha Bilans stanja

2014. 2013. 2014. 2013. Odložena poreska sredstva / obaveze Stanje na početku godine - - 4.535 1.931

Privremena razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske vrednosti

1.541 2.604 1.541 2.604

Stanje na kraju godine 1.541 2.604 2.994 4.535


13

15. NEMATERIJALNA IMOVINA Promene na nematerijalnim ulaganjima su prikazane u sledećoj tabeli:

U RSD 000

Ulaganja u razvoj Ukupno

Nabavna vrednost Stanje 01. januara 2014. 4268 4268

Nabavke u toku godine 587 587

31. decembra 2014. 4.855 4.855

Ispravka vrednosti Stanje 01. januara 2014. 2.187 2.187

Tekuća amortizacija 353 353

31. decembra 2014. 2.540 2.540

Neotpisana vrednost 31. decembra 2014. 2.315 2.315

31. decembra 2013. 2.081 2.081

16. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA Nekretnine, postrojenja i oprema u toku 2014. godine prikazane su u sledećoj tabeli:

Nad građevinskim objektiom Hala 1 u Dobanovcima stavljena je hipoteka po osnovu uzete garancije od „Sberbanka“ a.d., Beograd vrednosti RSD 148.500 hiljada.

U RSD 000

Zemljište

Zgrade

Oprema

NPO u

pripremi Ukupno

Nabavna vrednost Stanje 01. januara 2014. 520.536 601.242 130.321 2.651 1.254.750

Nabavke u toku godine 4.618 4.618

Prenos sa investicija u toku - 2.394 (2.394) - Otuđeno u toku godine (1.926) - (1.926) Rashodovano u toku godine - - -

31. decembra 2014. 520.536 601.242 130.789 4.875 1.257.442

Ispravka vrednosti Stanje 01. januara 2014. - 98.786 109.000 - 207.786

Tekuća amortizacija - 15.142 8.907 - 24.049

Isp. vrednosti u otuđenim sredstvima -

- (1.926) - (1.926)

Isp. vrednosti u rash. sredstv. - - - 31. decembra 2014. - 113.928 115.981 - 229.909

Neotpisana vrednost 31. decembra 2014. 520.536 487.314 14.808 4.875 1.027.533

31. decembra 2013. 520.536 502.456 21.321 2.651 1.046.964


14

17. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI Učešća u kapitalu se odnose na: u RSD 000

2014. 2013.

Učešća u kapitalu ostalih preduzeća i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 3.859 3.859

Minus: Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana (3.859) (3.859)

Stanje na dan 31. decembra - - Ostali dugoročni finansijski plasmani na 31. decembar 2014. godine su:

u RSD 000

2014. 2013. Ostali dugoročni plasmani 1.484 1.263

Stanje na dan 31. decembra 1.484 1.263

18. ZALIHE Zalihe se odnose na: u RSD 000

2014. 2013.

Alat i inventar 5.101 5.028 Dati avansi za zalihe i usluge 2.094 2.385

Ispravka vrednosti datih avansa za zalihe i usluge (178) (109)

Stanje na dan 31. Decembra 7.017 7.304 19. POTRAŽIVANJA Potraživanja se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Kupci u zemlji 71.616 77.489

Kupci u inostranstvu 34.658 29.314

Minus: Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca (14.384) (14.537) Potraživanja po osnovu prodaje 91.890 92.266

Potrazivanja od zaposlenih 922 757

Potraživanja od državnih organa 5.339 3.949

Ostala potraživanja 149 562

Druga potraživanja osim potraživanja za više plaćen porez na dobit 6.410 5.268

Stanje na dan 31.decembra 98.300 97.534

Potraživanja koja se odnose na matična i zavisna preduzeća:

u RSD 000

2014. 2013. Intereuropa d.d. Koper 8.993 8.679



15

Potraživanja koja se odnose na povezana društva:

u RSD 000

2014. 2013. Zeta trans Podgorica 696 1.245

Intereuropa Sarajevo 829 924

Intereuropa Skoplje 59 265

Intereuropa Zagreb 583 227

Intereuropa L.L.C. Priština 69 Stanje na dan 31.decembra 2.236 2.661

19. POTRAŽIVANJA (Nastavak) Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca

Kretanje na računima ispravke vrednosti je bilo sledeće:

U RSD 000 2014. 2013. Stanje na početku godine 14.537 13.636

Naplaćena otpisana potraživanja (Napomena 12.) (1.702) (2.652) Ispravka u toku godine (Napomena 13.) 3.274 3.570

Isknjižena potraživanja (1.725) (17)

Stanje 31. decembra 14.384 14.537

20. POREZ NA DODATU VREDNOST I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja se odnose na: u RSD 000

2014.

2013.

Unapred plaćeni troškovi 7.533 5.611

Akontirani porez na dodatu vrednost 560 669

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 34.064


21. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA Odložena poreska sredstva se odnose na: u RSD 000

2014. 2013.

Odložena poreska sredstva 2.994 4.535



16

22. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA Gotovinski ekvivalenti i gotovina se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Tekući (poslovni) računi 218 147

Blagajna 140 118

Devizni račun 13.647 6.242


23. KAPITAL I REZERVE Vlasnička struktura akcijskog kapitala Društva na dan 31. decembra 2014. godine je prikazana u narednoj tabeli :

Broj akcija % U RSD 000

Intereuropa d.d.Kopar, Slovenija 14.042 73,62% 238.714

Akcijski fond 869 4,56% 14.773

Mali akcionari 4.163 21,82% 70.771

UKUPNO: 19.074 100% 324.258

23. KAPITAL I REZERVE (Nastavak) Revalorizacione rezerve Društva na dan 31. decembra 2014. godine iznose RSD 476.170 hiljada. Formirane su po osnovu procene vrednosti zemljista ranijih godina, a prenesene sa emisione premije u iznosu od 30.817 hiljada i procene vrednosti zemljista u 2009. godini u iznosu od RSD 445.353 hiljade U toku 2014. godine Društvo je, na osnovu Odluke Skupstine, izvršilo raspodelu dobiti iz 2013. godine u ukupnom iznosu od 25.757 RSD hiljada za rezerve Drustva. Društvo je u 2014. godini ostvarilo neto dobitak u iznosu od RSD 1.828 hiljada. 24. DUGOROČNA REZERVISANJA Dugoročna rezervisanja se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 2.801 2.987


25. DUGOROČNE OBAVEZE Dugoročne obaveze se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013. Dugoročni krediti u inostranstvu 197.367 231.075

Deo dugoročnih kredita koji dospevaju do jedne godine (46.439) (44.014)

Stanje na dan 31. Decembra 150.928 187.061

Pregled dugoročnih kredita

Kamatna stopa Iznos EUR 2014.

Raiffeisen banka a.d., Maribor, Slovenija 3MEur+4.25

1.631.696

197.367

Ukupno 197.367

Tekuća dospeća Raiffeisen banka (383.928) (46.439)


17

Saldo na dan 31. decembar 1.247.768 150.928

26. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE Kratkoročne finansijske obaveze se odnose na:

u RSD 000

2014. 2013.

Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine

46.439 44.014

Kratkoročni kredit u inostranstvu – Intereuropa d.d., Kopar 18.144 24.075

Ostale kratkoročne obaveze 13.956 4.996


26. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE (Nastavak) Pregled kratkoročnih kredita

Kamatna stopa Iznos EUR 2014.

Intereuropa d.d., Kopar, Slovenija 3MEur + 5%

150,000

18.144

Ukupno 150.000 18.144

Sberbank a.d., Beograd 1M belibor+3,75% - 13.956

Ukupno ostale kratkoročne finansijske obaveze

32.100

27. OBAVEZE IZ POSLOVANJA Obaveze prema dobavljačima se odnose na: u RSD 000

2014. 2013.

Primljeni avansi, depoziti i kaucije 3.813 3.544

Dobavljači u zemlji 22.669 27.057

Dobavljači u inostranstvu 15.959 12.718

Ostale obaveze iz poslovanja 26.342 38.356


Obaveze koje se odnose na matična drštvo:

u RSD 000

2014. 2013. Intereuropa d.d. Koper 4.894 6.128


Obaveze koje se odnose na povezana društva:

u RSD 000

2014. 2013. Zeta trans Podgorica 673 366




Intereuropa l.l.c. Priština 367 - Stanje na dan 31.decembra 2.098 1.049


18

Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu najvećim delom se odnose na: „Intereuropa“ d.d., Koper, Slovenija u iznosu od RSD 4.894 hiljada, Evolog lojistik Hizmetleri Istanbul u iznosu od RSD 3.778, Bata trans kft Budapest u iznosu od RSD 2.189, Eurošped eood Sofia u iznosu od RSD 662, Hellman Worldwide Logistics LLC Abu Dhabi u iznosu od RSD 571. 28. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE Ostale tekuće obaveze se odnose na: u RSD 000

2014. 2013. Obaveze za zarade i naknade zarada 5.235 4.973

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 2.428 2.835

Obaveze prema zaposlenima 39 57

Ostale obaveze -


Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja u iznosu od RSD 2.428 hiljada odnose se na obračunate kamate od strane Raiffeisen banka a.d., Maribor, Slovenija u iznosu od RSD 2.273 hiljada i na Intereuropa d.d. Koper, Slovenija u iznosu od RSD 81 hiljada i na kamatu Sberbanke na kredit za likvidnost u iznosu od RSD 74 hiljade. 29. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH PRIHODA I

PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

u RSD 000

2014. 2013. Obaveze za porez na dodatu vrednost 962 695

Stanje na dan 31. Decembra 962 695 30. VANBILANSNA EVIDENCIJA Vanbilansna aktiva i pasiva u ukupnom iznosu od RSD 148.500 hiljada ( u 2013. godini 158.000 hiljada) odnosi se u celokupnom iznosu na garancije kod „Sberbank“ AD, Beograd za obezbeđenje naplate carina, drugih dažbina, akciza i poreza na dodatu vrednost u korist Uprave carina. 31. SUDSKI SPOROVI Društvo na dan 31. decembra 2014. godine vodi sudski spor za naplatu potraživanja u iznosu od 1.602 hiljade i sudski postupak za naknadu štete od strane državnih organa za srušene objekte na graničnim prelazima Preševo i Batrovci u vrednosti 3.007 hiljade. 32. TRANSAKCIJE SA MATIČNIM I POVEZANIM PRAVNIM LICIMA

U RSD 000

2014. 2013. BILANS STANJA AKTIVA Potraživanja od kupaca (Napomena 19.)

Intereuropa Kopar 8.993 8.679




Zeta trans Podgorica 696 1.245

Intereuropa L.L.C. Priština 69


19

UKUPNA POTRAŽIVANJA 11.229 11.340

U RSD 000

2014. 2013. BILANS STANJA PASIVA Obaveze prema dobavljačima (Napomena 27.)

Intereuropa Kopar 4.894 6.128




Zeta trans Podgorica 673 366

Intereuropa Priština 367 Kratkoročne finansijske obaveze (Napomena 26.) Intereuropa Kopar – kratk. kredit 18.144 24.075

Intereuropa Kopar – obaveza za kamatu po kratk. Kred. 81 108

UKUPNE OBAVEZE 25.218 31.460

32. TRANSAKCIJE SA MATIČNIM I POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (Nastavak)

U RSD 000

2014. 2013. BILANS USPEHA PRIHODI Poslovni prihodi Intereuropa Kopar 46.015 50.254

Intereuropa Zagreb 4.175 3.228


Intereuropa Sarajevo 6.139 3.157

Zeta trans Podgorica 3.923 3.115

Intereuropa Pristina 40 -

Finansijski prihodi

Intereuropa Kopar - poztivne kursne razlike 130 390

Povezana društva – pozitivne kursne razlike 821 730

UKUPNI PRIHODI 61.818 61.638

RASHODI

Finansijski rashodi Intereuropa Kopar - kamate 1.207 387

Intereuropa Kopar -troskovi koncerna 6.036 5.665

Intereuropa Kopar – negativne kursne razlike 1.281 1.142

Povezana društva – negativne kursne razlike 1.085 678

UKUPNI RASHODI 9.609 7.872


20

33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI Upravljanje rizikom kapitala Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a vlasnicima obezbedi prinos na kapital. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti koji se izračunava kao odnos neto zaduženosti Društva i njegovog ukupnog kapitala. Lica koja kontrolišu finansije na nivou Društva ispituju strukturu kapital na godišnjem nivou. Pokazatelji zaduženosti Društva sa stanjem na kraju godine bili su sledeći: U RSD 000

2014. 2013. Zaduženost a) 229.467 260.145

Gotovina i gotovinski ekvivalenti (14.005) (6.507) Neto zaduženost 215.462 253.638

Kapital b) 852.295 850.214

Racio neto dugovanja prema kapitalu 0,25 0,30

a) Zaduženost se odnosi na dugoročne i kratkoročne obaveze b) Kapital uključuje udele, revalorizacione rezerve, nerealizovane gubitke po osnovu

raspoloživih hartija od vrednosti za prodaju i akumuliranu dobit. Značajne računovodstvene politike u vezi sa finansijskim instrumentima Detalji značajnih računovodstvenih politika, kao i kriterijumi i osnove za priznavanje prihoda i rashoda za sve vrste finansijskih sredstava i obaveza obelodanjeni su u napomeni 3 ovih finansijskih izveštaja. Kategorije finansijskih instrumenata U RSD 000

2014. 2013.

Finansijska sredstva Dugoročni finansijski plasmani 1.484 1.263

Potraživanja po osnovu prodaje 91.890 92.265

Druga potraživanja 149 562

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14.005 6.507

107.528 100.597

Finansijske obaveze Dugoročne obaveze 150.928 187.061

Kratkoročne finansijske obaveze 78.539 73.085

Obaveze prema dobavljačima, bez primljenih avansa 64.970 78.131

Druge obaveze 2.467 2.892

296.904 341.169


21

Osnovni finansijski instrumenti Društva su gotovina i gotovinski ekvivalenti, potraživanja, obaveze po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita, obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze čija je osnovna namena finansiranje tekućeg poslovanja Društva. U normalnim uslovima poslovanja Društvo je izloženo niže navedenim rizicima. 33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI (Nastavak) Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima Finansijski rizici uključuju tržišni rizik (devizni i kamatni), kreditni rizik i rizik likvidnosti. Finansijski rizici se sagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju smanjenjem izloženosti Društva ovim rizicima. Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente kako bi izbeglo uticaj finansijskih rizika na poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji. Tržišni rizik U svom poslovanju Društvo je izloženo finansijskim rizicima od promena kurseva stranih valuta i promena kamatnih stopa. Izloženost tržišnom riziku se sagledava preko analize senzitivnosti. Nije bilo značajnih promena u izloženosti Društva tržišnom riziku, niti u načinu na koje Društvo upravlja ili meri taj rizik. Devizni rizik Društvo je izloženo deviznom riziku prvenstveno preko potraživanja od kupaca iz inostranstva, dugoročnih kredita i obaveza prema dobavljačima koji su denominirani u stranoj valuti. Društvo ne koristi posebne finansijske instrumente kao zaštitu od rizika, obzirom da u Republici Srbiji takvi instrumenti nisu uobičajeni. Stabilnost ekonomskog okruženja u koje Društvo posluje, u velikoj meri zavisi od mera Vlade u privredi i postojanja odgovarajućeg pravnog i zakonodavnog okvira. Knjigovodstvena vrednost monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na datum izveštavanja u Društvo bila je sledeća:

U RSD 000 Sredstva Obaveze 31. decembar 31. decembar 31. decembar 31. decembar 2014. 2013. 2014. 2013. EUR 49.789 36.819 (233.937) (270.702) 49.789 36.819 (233.937) (270.702) Društvo je osetljivo na promene deviznog kursa evra i dolara (EUR i USD). Sledeća tabela predstavlja detalje analize osetljivosti Društva na porast i smanjenje od 10% kursa dinara u odnosu na date strane valute. Stopa osetljivosti se koristi pri internom prikazivanju deviznog rizika i predstavlja procenu rukovodstva razumno očekivanih promena u kursevima stranih valuta. Analiza osetljivosti uključuje samo nenamirena potraživanja i obaveze iskazane u stranoj valuti i usklađuje njihovo prevođenje na kraju perioda za promenu od 10% u kursevima stranih valuta. Pozitivan broj iz tabele ukazuje na povećanje rezultata tekućeg perioda u slučajevima slabljenja dinara u odnosu na valutu o kojoj se radi. U slučaju jačanja dinara od 10% u odnosu na stranu valutu, uticaj na rezultat tekućeg perioda bio bi suprotan onom iskazanom u prethodnom slučaju. Glavni razlog za navedeno leži u činjenici da Društvo ima pretežno kratku poziciju u valuti, te su stoga obaveze u stranoj valuti daleko veće od potraživanja u istoj.

U RSD 000 31. decembar 31. decembar 31. decembar 31. decembar


22

2014. 10%

2013. 10%

2014. (10%)

2013. (10%)

EUR (29.754) (24.410) 29.754 24.410

(29.754) (24.410) 29.754 24.410

33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI (Nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa Društvo je izloženo riziku od promene kamatnih stopa na sredstva i obaveze kod kojih je kamatna stopa varijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog tržišta te Društvo nema na raspolaganju instrumente kojim bi ublažilo njegov uticaj. Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju posmatranog perioda data je u sledećem pregledu:

U RSD 000

2014. 2013. Finansijska sredstva Nekamatonosna

Dugoročni finansijski plasmani 1.484 1.263 Potraživanja po osnovu prodaje 91.890 92.265

Druga potraživanja 149 562

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14.005 6.507

107.528 100.597

Finansijske obaveze Nekamatonosna

Obaveze prema dobavljačima, bez primljenih avansa 64.970 78.131

Druge obaveze 2.467 2.892

67.437 81.023

Kamatonosna

Dugoročne obaveze 150.928 187.061

Kratkoročne finansijske obaveze 78.539 73.085

229.467 260.146

Gap rizika promene kamatnih stopa 229.467 260.146

Analize osetljivosti prikazane u narednom tekstu su uspostavljene na osnovu izloženosti promenama kamatnih stopa za nederivatne instrumente na datum bilansa stanja. Za obaveze sa varijabilnom stopom, analiza je sastavljana pod pretpostavkom da je preostali iznos sredstava i obaveza na datum bilansa stanja bio nepromenjen u toku cele godine. Povećanje ili smanjenje od 1% predstavlja, od strane rukovodstva, procenu realno moguće promene u kamatnim stopama.

U RSD 000

Povećanje od 1 procentnog poena

Smanjenje od 1 procentnog poena

2014. 2013. 2014. 2013. Rezultat tekuće godine (2.295) (2.601) 2.295 2.601


23

Kreditni rizik Preduzeće je izloženo kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti u mogućnosti da dugovanja prema Društvu izmire u potpunosti i na vreme, što bi imalo za rezultat finansijski gubitak za Društvo. Izloženost Društva ovom riziku ograničena je na iznos potraživanja od kupaca na dan bilansa. Potraživanja od kupaca sastoje se od velikog broja komitenata. 33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI (Nastavak) Najznačajnija bruto potraživanja od kupaca u zemlji predstavljena su u sledećoj tabeli: U RSD 000

2014. 2013. Universal Express SM, Surčin 5.333 3.648

Whirpool d.o.o., Beograd 4.495 4.511

Tehnic Development doo Vranje 3.996 6.705

Candy Hoover d.o.o., Beograd 3.896 6.818

Knauf Zemun doo Zemun 3.795 1.055

Deichman d.o.o., Beograd 2.355 3.317

Takko fashion Serbia doo Beograd 1.597 2.289

Soko Nada Štark 1.509 Ostali 44.640 49.146

Ukupno 71.616 77.489

Najznačajnija bruto potraživanja od kupaca u inostranstvu predstavljena su u sledećoj tabeli: U RSD 000

2014. 2013.

„Intereuropa“ d.d., Koper, Slovenija 8.993 8.679

Transport Pušenjak d.o.o. Noršinci pri Ljutomeru, Slovenija 2.372

Jomil holding LTD, Kipar 5.375 1.483

Jobstl Gesellschaft M.B.H. Austrija 3.351 Barth + Co. Spedition GmbH & Co., Dormagen, Nemačka 2.509 1.884

JCL Logistics Swicerland AG, Thayngen, Švajcarska 1.772 1.059

F. S. Mackenzi, Nemačka 986 637

Evolog Lojistic Hizmetleri, Istanbul, Turska 947 467

Distsu Cetrans doo, Makedonija 940 Intereuropa RTC d.d., Sarajevo, Bosna i Hercegovina 829 924

Zeta trans Podgorica, Crna Gora 696 1.245

Reibel Tasimacilik ve tic.a.s. Istanbul, Turska 592 1.858

Ostali 7.668 8.706

Ukupno 34.658 29.314

Struktura potraživanja od kupaca na dan 31. decembra 2014. godine prikaza je u tabeli koja sledi: U RSD 000

Bruto

izloženost Ispravka

vrednosti

Neto izloženos

t

Nedospela potraživanja od kupaca 81.014 - 81.014

Dospela, ispravljena potraživanja od kupaca 14.538 14.538 -


24

Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca 11.251 - 11.251

106.803 14.538 92.265

Prosečno vreme naplate potraživanja u 2014. godini iznosi 19 dana (2013. godina: 21 dan). Dospela, neispravljena potraživanja od kupaca 33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI (Nastavak) Društvo na dan 31. decembra 2014. godine nije izvršilo obezvređenje potraživanja od kupaca za dospela potraživanja u iznosu od RSD 6.230 hiljada jer se odnose na potraživanja od lica kojima se istovremeno i duguje. Upravljanje obavezama prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima na dan 31.decembra 2014. godine iskazane su u iznosu od RSD 38.628 hiljada (31.decembra 2013. godine RSD 39.775 hiljada). Prosečno vreme izmirenja obaveza prema dobavljačima uključujući i obaveze za carine u toku 2014. godine iznosi 12 dana (u toku 2013. godine 18 dana).

Rizik likvidnosti Konačna odgovornost za upravljanje rizikom likvidnosti je na rukovodstvu Društva koje je uspostavilo odgovarajući sistem upravljanja za potrebe kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog finansiranja Društva kao i upravljanje likvidnošću. Društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući odgovarajuće novčane rezerve kontinuiranim praćenjem planiranog i stvarnog novčanog toka, kao i održavanjem adekvatnog odnosa dospeća finansijskih sredstava i obaveza. Tabele rizika likvidnosti i kreditnog rizika Sledeće tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospeća finansijskih sredstava. Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalim na osnovu finansijskih sredstava na osnovu najranijeg datuma na koji će Društvo biti u mogućnosti da potraživanja naplati. Dospeća finansijskih sredstava

U RSD 31.12.2014

. Manje

od mesec

dana 1-3

meseca

Od 3 meseca

do jedne godine

Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Ukupno

Nekamatonosna 80.478 20.119 - - - 100.597

80.478 20.119 - - - 100.597

U RSD 31.12.2013

. Manje

od mesec

dana 1-3

meseca

Od 3 meseca

do jedne godine

Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Ukupno

Nekamatonosna 67.760 15.890 - - - 83.650

67.760 15.890 - - - 83.650


25

Sledeće tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospeća obaveza Društva. Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalim na osnovu finansijskih obaveza na osnovu najranijeg datuma na koji će Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri. 33. FINANSIJSKI INSTRUMENTI (Nastavak) Dospeća finansijskih obaveza

U RSD 31.12.2014. Manje

od mesec

dana 1-3

meseca

Od 3 meseca

do jedne godine

Od 1 do 5 godina Ukupno

Nekamatonosne 38.356 39.775 - - 78.131

Varijabilna kamatna stopa

2.784 108 - - 2.892

-glavnica 11.003 62.082 187.061 260.146

41.140 50.886 62.082 187.061 341.169

Fer vrednost finansijskih instrumenata

U RSD 31.12.2013. Manje

od mesec

dana 1-3

meseca

Od 3 meseca

do jedne godine

Od 1 do 5 godina Ukupno

Nekamatonosne 56.603 39.846 - - 96.449

Varijabilna kamatna stopa

3.194 19 - - 3.213

-glavnica - 12.621 34.451 229.217 276.289

59.797 52.486 34.451 229.217 375.951

Sledeća tabela predstavlja sadašnju vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra 2014. i 31. decembra 2013. godine.

31.decembar 2014. 31.decembar 2013. Knjigovodstvena Knjigovodstvena

Vrednost Fer vrednost vrednost

Fer vrednost

Finansijska sredstva Dugoročni finansijski plasmani 1.263 1.263 1.515 1.515 Potraživanja po osnovu prodaje 92.265 92.265 80.256 80.256 Druga potraživanja 572 572 805 805

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 6.507 6.507 1.074 1.074

100.597 100.597 83.650 83.650


26

Finansijska obaveze Dugoročne obaveze 187.061 187.061 229.217 229.217

Kratkoročne finansijske obaveze 73.085 73.085 47.072 47.072

Obaveze prema dobavljačima bez primljenih avansa 78.131 78.131 96.431 96.431

Druge obaveze 2.892 2.892 3.231 3.231

341.169 341.169 375.951 375.951

Pretpostavke za procenu trenutne fer vrednosti finansijskih instrumenata Obzirom na činjenicu da ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost u kupovini i prodaji finansijskih sredstava i obaveza, kao i obzirom na činjenicu da ne postoje dostupne tržišne informacije koje bi se mogle koristiti za potrebe obelodanjivanja fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza, korišćen je metod diskontovanja novčanih tokova. Pri korišćenju ove metode vrednovanja, koriste se kamatne stope za finansijske instrumente sa sličnim karakteristikama, sa ciljem da se dobije relevantna procena tržišne vrednosti finansijskih instrumenata na dan bilansa. 34. POSTOJEĆA EKONOMSKA SITUACIJA I NJEN UTICAJ NA DRUŠTVO Poslovanje Društva je pod uticajem finansijske krize i pogoršanih privrednih uslova. U 2015. godini se očekuje dodatno pogoršanje uslova u privredi. Zbog sadašnje krize na globalnom tržištu i njenog uticaja na srpsko tržište, za očekivati je da će Društvo poslovati u otežanim i neizvesnim privrednim okolnostima. Uticaj krize na poslovanje Društva trenutno nije moguće u potpunosti predvideti, te je stoga prisutan element opšte neizvesnosti. Potencijalne posledice finansijske krize na poslovanje Društva, mogu da se ogledaju u otežanim mogućnostima Društva da obezbedi dodatne izvore sredstava, posebno nove kreditne linije. Otežan pristup kreditnim linijama bi bila i dugoročna posledica, koja prema mišljenju rukovodstva Društva, ne može imati presudan uticaj na poslovanje Društva. Pogoršanje poslovne situacije u zemlji će verovatno uticati na položaj određenih grana delatnosti, kao i na sposobnost nekih klijenata da servisiraju svoje obaveze, što može uticati na ispravke vrednosti i rezervisanja po osnovu potencijalnih gubitaka Društva u 2015. godini, kao i na druga područja u kojima se od rukovodstva Društva očekuje da daje procene, te se stvarni iznosi po tom osnovu mogu razlikovati od procenjenih.

35. DEVIZNI KURSEVI Devizni kursevi, utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, primenjeni za preračun pozicija bilansa stanja za pojedine glavne valute su: U RSD 31. decembar

2014. 31. decembar

2013. EUR 120,9583 114,6421

USD 99,4641 83,1282

CHF 100,5472 93,5472

U Beogradu Dana 13. marta 2015. godine Zakonski zastupnik

AD "INTEREUROPA LOGISTIČKE USLUGE", DOBANOVCI

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

O IZVRŠENOJ REVIZIJI GODIŠNJIH FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA ZA 2014. GODINU

AD "INTEREUROPA LOGISTIČKE USLUGE", DOBANOVCI

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRŠENOJ REVIZIJI GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2014. GODINU

S A D R Ž A J

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2

PISMO O PREZENTACIJI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

POTVRDA O NEZAVISNOSTI I KONSULTANTSKIM USLUGAMA

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS USPEHA

BILANS STANJA

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o. Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: [email protected], www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288


Akcionarima AD "Intereuropa logističke usluge", Dobanovci

Izveštaj o godišnjim finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih godišnjih finansijskih izveštaja AD "Intereuropa logističke usluge",

Dobanovci (dalje u tekstu i: Društvo), koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2014. godine, bilans

uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za

godinu završenu na taj dan, kao i napomene uz finansijske izveštaje koje uključuju pregled značajnih

računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće informacije.

Odgovornost rukovodstva za godišnje finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa

računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola

koje omogućuju pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadrže greške, bilo namerne ili slučajne.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o ovim godišnjim finansijskim izveštajima na osnovu svoje

revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da

radimo u skladu sa etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u

razumnoj meri, uverimo da godišnji finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i

obelodanjivanjima datim u godišnjim finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom

prosuđivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u godišnjim finansijskim

izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne

kontrole koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju godišnjih finansijskih izveštaja, u cilju

osmišljavanja revizijskih postupaka koji su odgovarajući datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja

mišljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe, uključuje ocenu primenjenih

računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte

prezentacije godišnjih finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko

mišljenje.

Mišljenje

Po našem mišljenju, godišnji finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim

pitanjima, prikazuju finansijsko stanje AD "Intereuropa logističke usluge", Dobanovci na dan 31. decembra

2014. godine, kao i rezultat njegovog poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u

skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji i računovodstvenim politikama

obelodanjenim u napomenama uz finansijske izveštaje.


Akcionarima AD "Intereuropa logističke usluge", Dobanovci - Nastavak

Naglašavanje pitanja

Skrećemo pažnju, ne izražavajući rezervu u odnosu na dato mišljenje u paragrafu Mišljenje, na činjenicu da

je Društvo u skladu sa Zakonom u obavezi da uz poreski bilans priloži, u roku predviđenom za dostavljanje

poreskog bilansa, i izveštaj o transfernim cenama, kojim potkrepljuje iskazane podatke u poreskom bilansu

po ovom osnovu. Do momenta okončanja naše revizije, Društvo nije sastavilo izveštaj o transfernim cenama,

niti smo mi na drugi način bili u mogućnosti da se uverimo u (ne)postojanje obaveze po ovom osnovu.

Ostala pitanja

Finansijski izveštaji AD "Intereuropa logističke usluge", Dobanovci, na dan 31. decembra 2013. godine su

revidirani od strane drugog revizora koji je o njima izrazio pozitivno mišljenje 28. februara 2014. godine.

Izveštaj o ostalim regulatornim zahtevima

U skladu sa zahtevima koji proističu iz člana 30. Zakona o reviziji („Sl. glasnik RS“ br. 61/2013) i člana 7.

Pravilnika o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava („Sl. glasnik RS“ br.

50/2012) izvršili smo proveru usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa godišnjim finansijskim

izveštajima Društva. Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje godišnjeg izveštaja o poslovanju u

skladu sa važećom zakonskom regulativom. Naša odgovornost je da sprovođenjem revizorskih postupaka u

skladu sa Međunarodnim standardom revizije 720 - Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u

dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, iznesemo svoj zaključak u vezi sa

usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima Društva.

Na bazi sprovedenih revizorskih postupaka nismo uočili materijalno značajne nekonzistentnosti, koje bi

ukazivale da godišnji izveštaj o poslovanju za 2014. godinu nije usklađen sa godišnjim finansijskim

izveštajima Društva za istu poslovnu godinu.

U Beogradu, 13. mart 2015. godine

„MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo“ d.o.o. Beograd

„MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo“ d.o.o. Beograd

Zoran Kristić Bogoljub Aleksić

Licencirani ovlašćeni revizor Direktor

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o. Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: [email protected], www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288

Nezavisni član Moore Stephens International Limited . An independent member firm of Moore Stephens International Limited

INTEREUROPA LOGISTIČKE USLUGE AD, DOBANOVCI

U Beogradu, 13. mart 2015. godine

Potvrda revizora javnom akcionarskom društvu

Poštovani,

U skladu sa članom 54. Zakona o tržištu kapitala (Sl. glasnik RS br. 31/2011) i članom 7.

Pravilnika o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava (Sl. glasnik RS

br. 50/2012), kao angažovani eksterni revizor finansijskih izveštaja za 2014. godinu,

potvrđujemo sledeće:

- Da su društvo za reviziju Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o. Beograd, kao i

svi njegovi zaposleni angažovani na poslovima revizije finansijskih izveštaja za 2014.

godinu Intereuropa logističke usluge a.d., Dobanovci, nezavisni u odnosu na Intereuropa

logističke usluge a.d., Dobanovci u skladu sa zahtevima IFAK-ovog etičkog kodeksa za

profesionalne računovođe i u skladu sa posebnim zahtevima Zakona o tržištu kapitala,

Zakona o reviziji, Zakona o privrednim društvima i drugom relevantnom zakonskom

regulativom Republike Srbije;

- Da društvo za reviziju Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o. Beograd tokom

prethodnog perioda, odnosno godine za koju se vrši revizija, nije pružalo bilo koje druge

usluge Intereuropa logističke usluge a.d., Dobanovci niti njemu povezanim licima;

S poštovanjem,

Bogoljub Aleksić

Direktor

Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o.

1

Izveštaj Uprave za 2014. godinu

Komercijalni deo

KOPNENI PROMET Kopneni promet beleži rast prodaje od 11% i rast P1 od 10%. Kopneni promet učestvuje sa 60% u ukupnoj prodaji i 53% u P1. Na rast su naročito uticali povećanje saradnje sa Barthom, nova linija sa Joebstlom i povećanje prometa sa Turskom. Negativno je na rezultat uticalo smanjenje robnih tokova preko Ljubljane, što se jasno vidi iz tabele prihoda najvećih komitenata. ZBIRNI UVOZ : Obim poslovanja odeljenja zbirnog uvoza je u porastu. U odnosu na 2013 imali smo 24% više kamiona, 20% više pošiljaka, 32% vise u težinama i 13% više opoziva.

2013 2014 index 2013 2014 index 2013 2014 index 2013 2014 index

Januar 75 79 105 434 409 94 278,438 372,242 134 87 60 69

Februar 98 117 119 516 632 122 429,306 506,951 118 95 119 125

Mart 110 154 140 632 684 108 548,660 641,239 117 122 116 95

April 108 111 103 646 602 93 534,865 533,221 100 107 106 99

Maj 108 126 117 617 741 120 487,568 613,378 126 98 105 107

Jun 105 129 123 654 846 129 490,402 632,131 129 105 124 118

Jul 113 131 116 649 838 129 458,402 683,682 149 119 137 115

Avgust 95 130 137 556 635 114 460,238 654,039 142 77 104 135

Septembar 118 165 140 611 853 140 528,262 814,081 154 116 151 130

Oktobar 119 173 145 687 848 123 581,850 798,562 137 120 150 125

Novembar 119 144 121 643 810 126 527,872 659,044 125 98 118 120

Decembar 112 138 123 605 812 134 450,970 668,162 148 104 122 117

Ukupno 1,280 1,597 125 7,250 8,710 120 5,776,833 7,576,732 131 1,248 1,412 113

Broj kamiona Broj pošiljaka težina opozivi

godina kamiona pošiljaka opoziva težina u T

2009 879 6,775 480 4,084

2010 749 5,555 551 3,464

2011 1,031 6,763 861 4,605

2012 1,155 6,842 934 5,210

2013 1,280 7,250 1,248 5,777

2014 1,597 8,710 1,412 7,576

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

kamiona pošiljaka opoziva težina

FIZIČKI OBIM - ZBIRNI UVOZ

2009 2010 2011 2012 2013 2014

2

Na koncernskim zbirnim linijama fizički obim je:

1. Ljubljana 1.768 t, 4.102 pošiljke 2. Jesenice 366 t, 358 pošiljaka 3. Zagreb 258 t, 592 pošiljke

Zabrinjava dalji pad obima poslovanja na liniji sa Ljubljanom, to je jedina linija na kojoj u 2014. imamo manje težina nego u predhodnoj godini i to za 17%. Na partnerskim linijama ostvareni su odlični rezultati:

1. Nemačkom (Barth) 1.304 t, 502 pošiljke 2. Turska (Evo log+ostali) 1.258 t, 548 pošiljaka 3. Austrija (Joebstl), 865 t, 966 pošiljaka 4. Švajcarska (JCL) 455 t, 423 pošiljke 5. Bugarska (Eurošped) 254t, 405 pošiljaka

Linija sa Nemačkom je u konstantnom porastu, u 2014. smo imali 37% više robe i 54% više pošiljaka. Linija sa Turskom je ostvarila najveći porast u 2014. Linija sa Austriljom u naš sistem donela je veliki broj pošiljaka, kako za Srbiju tako i u tranzitu za Crnu Goru, Kosovo i Makedoniju. Linija sa Bugarskom je u blagom padu i pored velikih prodajnih napora. Procenjujemo da je razlog smanjena robna razmena i ekonomska kriza koja je primetna u Bugardskoj. Za 2015 planira se još aktivnija prodaja zbirnih pošiljaka. ZBIRNI IZVOZ: Fizički obim poslovanja odeljenja zbirnog izvoza i u ovoj godini je u porastu. U odnosu na 2013. preveženo je 32% više robe, ukupan broj pošiljaka je veći za 20%. Prodaja je izuzetno aktivna, a najbolji rezultati ostvareni su na linijama sa Makedonijom, Prištinom, Bosnom, Crnom Gorom, dok su linije sa Hrvatskom i Slovenijom u stagnaciji.

2013 2014 index 2013 2014 index 2013 2014 index 2013 2014 index

Januar 35 36 103 236 234 99 75,101 86,728 115 162 150 93

Februar 44 50 114 275 389 141 131,498 203,375 155 275 309 112

Mart 45 45 100 317 365 115 104,134 138,857 133 227 276 122

April 58 61 105 408 423 104 153,997 193,583 126 291 303 104

Maj 44 57 130 295 429 145 109,692 219,581 200 196 311 159

Jun 53 66 125 411 426 104 168,023 173,872 103 281 311 111

Jul 60 63 105 372 424 114 136,134 228,630 168 273 300 110

Avgust 59 60 102 338 399 118 144,069 204,622 142 232 301 130

Septembar 55 54 98 344 398 116 185,518 179,092 97 249 238 96

Oktobar 60 68 113 391 522 134 185,552 211,264 114 276 296 107

Novembar 52 54 104 380 415 109 188,707 196,464 104 293 247 84

Decembar 55 67 122 425 499 117 198,005 244,660 124 234 309 132

Ukupno 620 681 110 4,192 4,923 117 1,780,429 2,280,727 128 2,989 3,351 112

Broj kamiona Broj pošiljaka težina opozivi

3

godina kamiona pošiljaka opoziva težina u T

2009 415 2,080 1,274 717

2010 401 2,352 1,369 1,040

2011 558 3,348 1,975 1,367

2012 548 3,532 2,228 1,260

2013 620 4,192 2,989 1,780

2014 681 4,923 3,351 2,280

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

kamiona pošiljaka opoziva težina

FIZIČKI OBIM- ZBIRNI IZVOZ

2009 2010 2011 2012 2013 2014

PRODAJA ZBIRNIH POŠILJAKA U cilju postizanja boljih rezultata na nivou koncerna i preuzimanja pošiljaka od vrlo aktivne konkurencije neophodno je hitno napraviti analize cena dostave po svim koncernskim jedinicama, komercijalno obraditi tržište i formirati konkurentne cene usluga u svim državama pojedinačno. Taj plan je napravljen na poslednjem koncernskom sastanku u Podgorici i za septembar 2014. najavljene detaljne analize internih i partnerskih cena, ali se po tom pitanju ništa nije realizovalo. U međuvremenu se, na žalost, ostvarilo ono što smo predviđali, a to je da nam u sistemu ostanu samo male pošiljke do 1t. Fleksibilnost i brzina u formiranju cena i planiranje što boljeg tranzitnog vremena su jedini način da se ostvare bolji rezultati. DISTRIBUCIJA CARGO

godina br razvoza težina u T

2009 9,206 4,596

2010 9,440 4,481

2011 11,766 5,388

2012 12,136 5,772

2013 13,842 5,871

2014 16,046 6,857

4

Količine su u konstantnom porastu. U 2013. i 2014. godini smo zbog zahteva tržišta i velikih klijenata uveli polaske svaki drugi dan ka svim najvećim pravcima u Srbiji. To je naš kvalitet u dostavi podiglo na viši nivo, ali su povećani direktni troškovi. Problem nam i dalje prestavljaju zahtevi za carinjenjima na vozilima u unutrašnjosti, kako u uvozu tako i u izvozu, jer je vreme zadržavanja vozila nepredvidljivo, a smanjene su mogućnosti za kombinovanje ocarinjenih i carinskih pošiljaka. ODELJENJE TRANSPORTA: gotovo isključivo se koristi kao podrška u radu zbirnog transporta. U planu je da pojačamo prodaju uz veće korišćenje podprevoznika.

godinanalozi za transport

(uv. Iz. Loko angažmani)

nalozi za carinjenje

(uvoz/izvoz)

2010 606 240

2011 997 229

2012 1,006 171

2013 822 96

2014 893 93 CARINSKA SLUŽBA

godina br. deklaracija br. Naimenovanja

2009 6,264 27,742

2010 9,163 39,961

2011 9,100 61,319

2012 8,515 67,903

2013 11,741 54,810

2014 14,109 61,724 U 2014. godini carinska služba obradila je veći broj carinskih deklaracija nego predhodne godine. To je do sada rekordan broj obrađenih deklaracija, koji smo uradili bez povećanja broja zaposlenih, ali uz kvalitetnu programsku pripremu i organizaciju postojećih resursa. POSLOVNICE VAN BEOGRADA Značajan rast beleži poslovnica Preševo/Vranje. U toku su veliki poslovi vezani za izgradnju autoputa prema Bugarskoj, tranziti cigareta iz Makedonije, a povećan je i broj carinjenja na terminalu Preševo. Poslovnica Niš je zadržala isti nivo poslova i prihoda kao u 2013. godini. Poslovnica je u većoj meri angažovana na podršci zbirnom transportu u regionu Niša i Kruševca. U tom segmentu vidimo prostor za dalji razvoj.

5

Poslovnica Šid/Batrovci je značajno povećala broj tranzita, naročito za turske kamione. Problem će nastati sredinom 2015. godine, kada je najavljena puna primena NCTS-a u Srbiji. Carinjenja u Šidu su u značajnom padu, pa će u 2015. biti verovatno potrebno smanjiti broj zaposlenih. LOGISTIKA Za rezultate Sektora Logistke u 2014. godini je karakteristično značajno povećanje prihoda od pružanja kompletnih logističkih usluga (index 120 u odnosu na 2013.) i smanjenje prihoda od iznajmljivanja magacina (index 90). Za pozitivne rezultate su najznačajniji novi komitenti - Soko Štark, Transfera, Beofarmacija. Prihodi od jednostavnog skladištenja su pali zbog smanjivanja cena u zadnjem kvartalu 2013. godine, a ni sa jednim komitentom nismo prestali da radimo. Obim posla sa najvećim komitentima (Telenor, bela tehnika) je bio na približno istom nivou kao u 2013. godini, uz blagi pad Whirlpoola (index otvorenih magacinskih brojeva 90) i rast Candy-a (index 113). Autologistika Svi pokazatelji u autologistici beleže značajan rast u odnosu na 2013. godinu. Popunjenost otvorenih carinskih skladišta je bio veći od naših realnih kapaciteta. Povećan je broj ulaza za vozila KIA za 12% i Hyundai 35%. Najveći deo navedenog povećanja se odnosi na vozila koja su reeksportovana za Zapadnu Evropu. Prihodi od oba partnera su bili značajno veći nego u 2013. (index 116 KIA i 161 Hyundai). Nažalost, zbog problema sa kojima se vlasnik Hyundaija suočio u Sloveniji (bankrot firme), očekujemo značajno smanjenje prihoda u 2015. godini. U 2014. godini smo u kontinuitetu skladištili vozila Reno/Dacia za firmu Transfera, koja ih je reeksportovala u Luksemburg. INTERKONTINENTALNI PROMET Avio saobraćaj Kriza u teretnom avio saobraćaju na aerodromu Nikola Tesla i dalje traje, što je pre svega uticalo na manje zarade po pošiljci/kg tereta. Ovaj gubitak profita je nadoknađen većom prodajom. Uspeli smo i da sačuvamo najprofitabilnije poslove, tako da je ukupan rezultat bolji nego u 2013. U uvozu su najčešće destinacije i dalje Daleki Istok (Kina i Indija). Uvoza iz EU gotovo da nema. U izvozu su najčešće destinacije Angola, Izrael, Engleska, SAD i Indija i sa navedenim zemljama je realizovana velika većina poslova. Sa aerodroma Nikola Tesla je otpremljeno 5 čarter aviona, a sa aerodroma Konstantin Veliki 10. To je ukupno 8 čartera manje nego u prošlog godini i posledica je zastoja u radu namenske industrije. Krajem 2014. godine smo obnovili status „Regulisanog agenta” kod Direktorata za civilno vazduhoplovstvo na naredne 2 godine. Kontejnerski promet Kontejnerski promet beleži rast prihoda, pre svega zbog izvoznih poslova za Afriku. Najveći broj otprema je bilo za Angolu-21 FCL, a počeli smo i manje poslove sa Nigerijom i Severnom Afrikom. Sa navedenim zemljama očekujemo rast u 2015. godini. I pored prekida koncernske saradnje sa Hellmannom imali smo više uvoza po njihovom nalogu i izvoza preko njih. Što se tiče LCLa, imali smo u proseku 2-3 uvoza sa Dalekog Istoka (Kina,Indija i Koreja), a naročito planiramo da povećamo prodaju u tom segmentu i u koordinaciji sa odelenjima zbirnog transporta.

6

Finansijski deo

Komentar na ostvarena pokrića za period januar-decembar 2014. godine

1. Planski ciljevi od P1 do P4 za period januar-decembar 2014. godine realizovani su sa

indexima prikazanim u tabeli koja sledi:

Opis Index –14/plan

(RSD)

Index – 14/13

(RSD)

Index – 14/plan

(€)

Index – 14/13

(€)

P1 98 107 97 104

P2 99 109 98 105

P3 95 114 94 110

P4 95 115 94 111

Poslovanje u 2014. godini ostvareno je u skladu sa planiranim. Poslovna strategija u

prošloj godini bila je fokusirana na osvajanje novih tržišta, dalje povećanje obima

saradnje sa Turskom, izvozne poslove u Afričke zemlje, zajedničko učešće na

tenderima sa partnerima u mreži zbirnog transporta, cenovno prilagođavanje

zahtevima tržišta i plansko upravljanje troškovima. Rezultat ovako definisane

poslovne strategije, doneo je na kraju 2014. godine, mereno u €, indexe na P4 94/111

u odnosu na plan i 2013. godinu.

Prošle godine sva poslovna područja zabeležila su rast u odnosu na 2013. godinu.

Rezultat P1 u dinarima je ostvaren sa 302 miliona rsd i indexima 98/107 u odnosu na

plan i 2013. godinu. Izraženo u €, P1 iznosi 2.7 miliona €, sa indexima 97/104 u

odnosu na plan i 2013. godinu, što je zbog fluktuacije kursa dinara manje od dinarskih

rezultata.

Ukupan poslovni prihod u prošloj godini iznosio je 373 miliona dinara, čime je za 38

miliona dinara većim prihodom u odnosu na 2013. godinu ostvaren dvocifren rast

prihoda. Doprinos ovom rastu u najvećoj meri doneo je 22% veći devizni prihod, koji

je usled povećanog obima saradnje sa ino partnerima povećan sa 116 na 140 miliona

dinara. To je bilo od uticaja da njegov udeo u ukupnom poslovnom prihodu dostigne

38%. Rast deviznog prihoda, doneo je i druge prednosti; obezbeđenje deviznog priliva

iz sopstvenih izvora, sigurnost u naplati potraživanja, zaštitu od valutnog rizika i

poboljšanje novčanog toka.

Direktni troškovi u 2014. godini beleže održivo učešće od 40%, što je na nivou

planskog predviđanja i neznatno više od udela u 2013. godini od 39%.

Portfolio, rang i boniteti partnera se prate i analiziraju, na osnovu čega se definiše

dalja strategija poslovne saradnje i faktori od uticaja za dalji rast prihoda.

U prošloj godini uspostavljena je saradnja sa brojnim novim komintentima, ali i

proširena saradnja sa pojedinim postojećim partnerima. Zahvaljujući ovakvoj

strategiji, prvih 100 partnera, po kriterijumu ostvarenog prihoda, u ovoj godini

dostigao je svoj maximum od 85% ukupnog poslovnog prihoda.

Rast prometa sa pojedinim visoko rangiranim partnerima, donelo je prilagođavanje

cenovne politike, u cilju razvoja novih i održivosti postojećih tržišta. Prošlu godinu

obeležio je i početak saradnje sa strateški značajnim partnerima za dalji razvoj

7

poslovanja Društva. Mereno finansijski, rast prihoda od povećane saradnje sa

postojećim i otpočete saradnje sa novim partnerima iznosio je 91 milion dinara novih prihoda, od čega polovinu od 45 miliona čine oni sa rastom na godišnjem nivou od

preko milion dinara.

Po partnerima, najviše je smanjen prihod od IE Kopar – koji je bio 4 miliona ili 8%

manje nego 2013. godine, dok je na nivou cele grupe prihod u dinarima ostao ravan

onom iz 2013. godine. To je uticalo na pad udela prihoda grupe u ukupnom prihodu,

sa 18% na 16%. Od ostalih partnera po visini pada prihoda izdvaju se Univerzal, Feal,

privatnici i BLG, gde su razlozi u smanjenju cena/prestanak saradnje.

U tabeli koja sledi prikazani su partneri po kriterijumu povećanja/smanjenja prihoda,

od preko milion rsd u prošloj u odnosu na 2013. godinu:

Partner Prihod 2013. Prihod 2014. 2014-2013

BARTH CO SPEDITION GMBH CO 22,222,806 27,949,933 5,727,127INTEREUROPA SARAJEVO 3,157,997 6,138,626 2,980,629JOMIL HOLDING LTD 4,733,337 7,141,000 2,407,663TECHNIC DEVELOPMENT DOO 816,815 3,213,759 2,396,944CHEMICO EXPORT DOO 3,424,703 4,949,757 1,525,054WHIRLPOOL 20,356,864 21,849,780 1,492,916HYUNDAI AUTO DOO 2,267,407 3,664,958 1,397,551F.S. MACKENZIE GmbH 3,297,842 4,667,726 1,369,884JCL LOGISTICS SWITZERLAND AG 4,008,556 5,035,576 1,027,020Ukupno partneri sa rastom prihoda preko milion dinara na godišnjem nivou

64,286,327 84,611,115 20,324,788

JOBSTL GESELLSCHAFT M.B.H 0 7,419,561 7,419,561SOKO NADA STARK 283,724 6,056,854 5,773,130EVOLOG LOJISTIK HIZMETLERI 458,356 3,946,846 3,488,490DTSTU CETRANS DOO 214,929 3,040,876 2,825,947TRANSFERA DOO 207,004 2,387,383 2,180,379BRAMAT DOO 139,015 2,213,974 2,074,959VE & VU D.O.O. 0 1,153,700 1,153,700Ukupno novi partneri sa prihodom preko milion dinara na godišnjem nivou

1,303,028 26,219,194 24,916,166

INTEREUROPA KOPER 50,254,153 46,015,514 -4,238,639UNIVERSAL EXPRESS SM 10,012,078 8,021,108 -1,990,970PRIVATNICI 12,324,167 10,865,617 -1,458,550BLG LOJISTIK HIZMETLER VE TICARET A.S. 1,228,617 0 -1,228,617FEAL D.O.O. 5,989,831 4,925,853 -1,063,978Ukupno partneri sa manjim prihodom od preko milion dinara na godišnjem nivou

79,808,846 69,828,092 -9,980,754

2. Komentar na pojedine pozicije troškova:

2.1. Troškovi rada su u 2014. godini bili za 4.4 miliona dinara ili 4% manji u odnosu na

plan i imali su udelom u P1od 38%. Posmatrano u €, troškovi rada su bili 5% manji od

planiranih. Manji troškovi rada od planiranih, uz neznatno promene brojnog stanja

8

zaposlenih, uticali su i na smanjenje ovog troška po zaposlenom za 4% u odnosu na

plan. Pokazatelj troškova zarada u dodanoj vrednosti nosio je udeo od 55%.

2.2. Većina troškova od P2 do P3 je na godišnjem nivou poslovanja bila u okvirima

planiranog. Ukupno odstupanje od planskih troškova do nivoa P3, uzimajući u obzir i

ostvarene uštede na pojedinim pozicijama troškova, iznosilo je 1,4 miliona dinara, što

je 1% više od plana.

Pokriće 3 po zaposlenom i u odnosu na angažovana sredstva, zabeležilo je slične

indexe (95/92) u odnosu na plan. U odnosu na 2013. godinu godinu, ovi pokazatelji su

15 odnosno 16% veći.

2.3. Na rezultat P4 i poslovni izid od uticaja su bili troškovi koncerna, kamate i kursne

razlike, jer su svi oni osim troškova koncerna bili veći od planiranih.

- Troškovi koncerna su bili ispod planiranih zbog korelicije sa ostvarenim P1.

- Troškovi kamata su značajno smanjeni u odnosu na 2013. godinu. To je posledica

urednijeg plaćanja carinskih dažbina i smanjene glavnice po osnovu dugoročnog

kredita. U odnosu na planirano, ovi troškovi beleže index 113 zbog podcenjenog

plana ovog troška za 1,7 miliona dinara, što je posledica uticaja rasta kursa iznad

planskih okvira za 2014. godinu.

- Uticaj kursnih razlika je, po konačnom obračunu za prošlu godinu, imao trostruko

veći negativan efekat, u odnosu na plansko predviđanje. One su u 2014. godini, u

prebijenom stanju, umanjile konačni rezultat za 14 miliona rsd ili 12.000 To je

posledica usaglašavanja kursa na početku i kraju poslovne godine po svim deviznim

pozicijama bilansa i po odredbi zakona u celosti proknjiženih razgraničenih kursnih

razlika iz ranijih godina.

- Društvo je u 2014. godini ostvarilo dobit iz poslovanja po srpskom zakonodavstvu i

po metodologiji Koncerna. Razlika u rezultatu postoji i odnosi se na razgraničene

kursne razlike iz 2009. godine, koje su po odredbi zakona u celosti teretile rezultat

za 2014. godinu po srpskom zakonodavstvu.

3. Plaćanja po osnovu kredita

U prošloj godini je na ime glavnice i kamate plaćeno bankama ukupno 542.944 €.

Iznos plaćenih kamata prema Raiffeisen banci, je manji zbog smanjene glavnice duga i

stabilnog euribor. Tako je, udeo plaćenih kamata ovoj banci sveden na petinu iznosa

plaćene glavnice. Stanje obaveza kredita kod Raiffeisen banke i IE, na kraju 2014.

godine ukupno iznosi 1.8 miliona € i to u odnosu 1,6/0,15 mil €.

Glavnica Kamata Ukupno Raiffeisen banka 383.929 € 88.440 € 472.369 €

Intereuropa Kopar 60.000 € 10.575 € 70.575 €

Ukupno 443.929 € 99.015 € 542.944 €

Godišnja stopa inflacije, merena indeksom rasta potrošačkih cena, za period 2013. -

2014. godina je 1.7 %. U 2014. godini primetan je jednocifren rast potrošačkih cena,

kao reper inflacije u zemlji;

Januar Mart Jun Sept Dec 2012. 5.6% 3.2% 5.5% 10.3% 12.2%

2013. 12.8% 11.2% 9.8% 4.9% 2.2% 2014. 3.1% 2.3% 1.3% 2.1% 1.7%

9

Kurs Eur u 2014. godini nije beležio velike oscilacije do kraja juna meseca, ali je u drugoj polovini godine nadmašio očekivani rast. Tokom godine kurs se kretao u

rasponu od minimalnih 114.6 do maximalnih 122.4 dinara za jedan €. U odnosu na

početak 2014. godine, dinar je oslabio 5,5 % ili nominalno za 6,3 rsd što je u

nesaglasju sa rastom potrošačkih cena - parametrom inflacije u zemlji. Prosečni

kursevi na kraju kvartala, za period 2012. - 2014. godina, prikazani su u sledećoj

tabeli:

Januar Mart Jun Sept Dec 2012. 105.03 110.91 115.81 116.51 113.53 2013. 112.09 111.72 113.92 114.63 114.72 2014. 115,37 115,84 115,54 118,64 121,54

Referentna kamatna stopa i eskontna stopa NBS u 2014. godini je smanjena sa 9,5%

na 8%, kao i kamata za neblagovremeno plaćanje javnih prihoda sa 19,5% na 18%.

4. Efekti na bilans stanja

Stalna i obrtna sredstva na kraju 2014. godine beleže index 98 u poređenju sa 2013.

godinom. U poređenju sa planom, index ovih sredstava je 103.

Kod stalnih sredstava, investicijama od 44.111 € povećana je stalna imovina, dok su

za iznos amortizacije od 24 miliona rsd, ova sredstva smanjenja.

Kod obrtne imovine stanje je, u odnosu na kraj 2013. godine 2% manje. U poređenju

sa planskim vrednostima index je 125. Ukupna potraživanja od kupaca, sa najvećim

udelom u obrtnoj imovini, kretala su se tokom godine na nivou do milion eur. U

strukturi potraživanja, udeo potraživanja preko 30 dana od valute nisu prelazila 30%

svih potraživanja. Na ispravku potraživanja odnosi se 14.4 miliona dinara, od čega se

na 2014. godinu po kriterijumu nenaplaćenih potraživanja preko 180 dana od valute

odnosi 1.6 miliona dinara.

Neto obrtni fond i opšti racio likvidnosti su tokom cele godine beležili koeficijente

iznad 1, što je pokazatelj da su obrtnom imovinom bile pokrivene kratkoročne

obaveze. Na kraju 2014. godine ovaj racio je bio ispod 1 (0,85), što znači da izraženo

vrednosno za 22 miliona rsd po stanju na dan 31.12.2014. kratkoročne obaveze nisu

bile pokrivene obrtnom imovinom. Posledica racia ispod 1, su proknjižene kreditne

obaveze do banaka, koje prema planu otplate dospevaju u 2015. godini i smanjenje

obrtne imovine za iznos razgraničenih kursnih razlika. U Beogradu, 27.01.2015.

Nemanja Kačavenda, generalni direktor Sanja Vesić, zamenica generalnog direktora

Izjava lica odgovornih za sastavljanje finansijskih izveštaja Po našem najboljem saznanju: 1. Finansijski izvještaji AKCIONARSKOG DRUŠTVA INTEREUROPA-LOGISTICKE USLUGE DOBANOVCI, za period 1.1. do 31.12.2014. godine, sastavljeni su uz primenu odgovarajucih međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i daju istinite i objektivne podatke o imovini, obavezama, finansijskom položaju i poslovanju, dobicima i gubicima, tokovima gotovine i promenama na kapitalu. 2. Godišnji Izvještaj o poslovanju sadrži istinit prikaz razvoja i rezultata poslovanja i finansijski položaj društva, uz opis najznačajnijih rizika i neizvesnosti kojima je izloženo. Rukovodilac računovodstva Član Uprave za finansije i računovodstvo

Biljana Vasić Sanja Vesić

Documents

AKCIONARSKO DRUŠTVO INTEREUROPA-LOGISTIČKE USLUGE