Saobra ajni fakultet Univerziteta u Beogradu SEMINARSKI RAD
predmet : Organizacija i tehnologija drumskog transporta
TRANSPORT GRA EVINSKOG MATERIJALA I RASUTOG TERETAstudent :
Polovina Sr an 2003-1-044 2003profesor : Mr Olivera Medar asistent
: Aleksandar Manojlovi
POJAM GRA EVINSKOG MATERIJALAMaterijali koji se u praksi
primenjuju u konstruktivne i vezivne svrhe, nazivaju se gra
evinskim materijalima. Ranije su mahom uzimani iz prirode,dok dana
nje gra evinarstvo koristi sve vi e ve ta ke proizvode,koji se
odlikuju izvesnim osobinama koje nedostaju prirodnim
materijalima.
OSNOVNA KLASIFIKACIJA GRA EVINSKIH MATERIJALAGra evinski
materijali mogu biti : konstruktivni i vezivni. Prvi daju
konstrukciju a drugi obezbe uju povezivanje u monolitnu celinu.
TRANSPORT BETONASpolja nji transportSpolja nji transport
podrazumeva transport betona od fabrike betona do gradili ta.
Transport je operacija u kojoj se u principu ne uti e aktivno na
promenu obradljivosti me avine ali, pod uticajem mikro-klimatskih
uslova i uslova mikromanipulacije i transporta, tokom vremena do
promena ipak dolazi. Iz tog razloga, izbor na ina transporta betona
mora se izvr iti u najranijoj fazi projektovanja organizacije
radova, jer uti e tako e i na usvajanje komponenata ostalih
proizvodnih procesa koje treba isplanirati.
Prilikom projektovanja betona treba voditi ra una o odlikama
transporta, i to da temperatura spravljenog betona u toku
transporta ne pre e dopu tene granice, da se ostvari ve i
vodocementni faktor od uobi ajenog, a naro ito da ne do e do
segregacije betona. Kod ve ih transportnih rastojanja neophodno je
betonu dodati aditive-retardere, jer oni uspe no aditiveusporavaju
proces vezivanja i omogu avaju o uvanje obradljivosti znatno du e.
Zato se kao prvi uslov ograni enja javlja vreme od trenutka
doziranja i po etka me anja do trenutka ugradnje u pripremljenu
oplatu. Transport pripremljene betonske me avine na gradili te vr i
se autome alicama.
Unutra nji transport Unutra nji transport se mo e vr iti na vi e
na ina: pumpom za beton, kiblom i kranom, japanerima ili kolicima,
itd. Transport betona spravljenog u fabrici betona autome alicama i
u kombinaciji sa pumpom za beton omogu uje br e gra enje i
kontinuitet, velike organizacione kao i ekonomske prednosti.
Pumpe na hidrauli ki pogon imaju sistem klipova kojima se vr i
potiskivanje betona kroz sistem cevi, a da bi beton bio sposoban za
pumpanje treba da ima osobine te ne plasti ne materije. Da bi to
bilo mogu e beton treba da je zasi en tj, da sastav me avine bude
takav da u betonu sve upljine budu zasi ene najfinijim malterom.
Beton se mora transportovati i ubacivati u oplatu na na in koji
spre ava pojavu segregacije, odnosno beton se ne sme unositi u
oplatu u slojevima ve im od 40 cm, a visina slobodnog pada ne sme
biti ve a od 1,5m.
Autome alica betona
Pumpe za beton
PAKOVANJE, SKLADI TENJE I TRANSPORT CEMENTACement se pakuje u
jake vre e od natron hartije koje imaju 3 do 4 sloja za unutra nji
promet a 5-6 za potrebe izvoza i 5prekomorskog transporta. Za
posebne uslove transporta upotrebljavaju se drvena burad, spolja
premazana bitumenom radi za tite od vlage. Vre e primaju od 50kg
cementa, a burad 100-250. 100Na ambala i moraju biti utisnuti
posebni podaci i znak da li se vr i trajan nadzor od strane proizvo
a a. Za ve e potro a e cementa, cement se isporu uje u rastresitom
stanju,kada se prevozi u specijalnim silosima na vozilima.
Utvr eno je da cement stajanjem u skladi tima upakovan u vre ama
od hartije gubi u kvalitetu, posebno u vrsto i vezivanja i to :
posle stajanja u vremenu od tri meseca, za 15-20 %, a posle dve
godine i za 50 %. Da bi se ovakvi 15gubici sveli na najmanju meru
preporu uje se : -slaganje vre a na pod od dasaka koje su od zemlje
ili betonskog poda uzdignute za 15-20cm, a me uprostor treba 15da
se ispuni suvim ljunkom. -slaganje vre a unakrst, udaljeno od
zidova skladi ta i pokrivanje ceradama bez obzira to se cement
skladi ti u suvim i pokrivenim skladi tima. -u promet prvo pu tati
ranije prispele partije cementa, a tek prispele postaviti na
njihovo mesto. Potrebno je skladi titi samo koli ine cementa koje
se mogu potro iti ili distribuirati u roku od tri meseca od dana
prispe a.
Skladi te cementa
Vilju kar
POJAM RASUTIH TERETA
Rasuti tereti su oni koji se javljaju u manje ili vi e
rastresitom stanju, bilo sitnijih ili krupnijih frakcija, u velikim
koli inama, sa glavnom karakteristikom da se mogu GRABITI i SIPATI.
(bra no, zob, koks, drveni ugalj, itarice, e er, pesak, ljunak,
zemlja, gips, koncentrati ruda...)
Prevoz rasutih tereta se uglavnom obavlja kamionima kiperima,
teglja ima sa kiper-poluprikolicama, kipertraktorima sa prikolicama
i poluprokolicama, cisternama, a postoji i kontejnerski prevoz
ovakvih tereta.
Cisterna poluprikolica za prevoz bra na- kapacitet: 38m -
sopstvena masa: 8300kg - 4 istovarna konusa - jednokomoran
rezervoar - pneumatsko oslanjanje - osovine sa dobo ko nicama -
ugra en ABS - to kovi 6+1: 385/65R22,5 -stajni trap dvobrzinski 24t
nosivosti - bo ni branici
-
Kiper poluprikolica za prevoz itarica
- kapacitet: 26t / 38m - aluminijumski sanduk - trostrano
kipanje - vazdu noko oslanjanje - osovine sa disk ko nicama -
automatska regulacija sile ko enja - ugra en ABS - to kovi 6+1:
385/65R22,5 - vu ni ep 2" - stajni trap dvobrzinski 24t nosivosti -
bo ni branici - sanduk sa nadstranicama i ceradom
Kiper nadgradnja za rasuti teret
Kiper poluprikolica za rasuti teret
Utovariva rasutog tereta
HVALA NA PA NJI
