Click here to load reader

Seminarski rad - OTDT, Polovina Srđan

  • View
    513

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Seminarski rad - OTDT, Polovina Srđan

Saobra ajni fakultet Univerziteta u Beogradu SEMINARSKI RAD predmet : Organizacija i tehnologija drumskog transporta

TRANSPORT GRA EVINSKOG MATERIJALA I RASUTOG TERETAstudent : Polovina Sr an 2003-1-044 2003profesor : Mr Olivera Medar asistent : Aleksandar Manojlovi

POJAM GRA EVINSKOG MATERIJALAMaterijali koji se u praksi primenjuju u konstruktivne i vezivne svrhe, nazivaju se gra evinskim materijalima. Ranije su mahom uzimani iz prirode,dok dana nje gra evinarstvo koristi sve vi e ve ta ke proizvode,koji se odlikuju izvesnim osobinama koje nedostaju prirodnim materijalima.

OSNOVNA KLASIFIKACIJA GRA EVINSKIH MATERIJALAGra evinski materijali mogu biti : konstruktivni i vezivni. Prvi daju konstrukciju a drugi obezbe uju povezivanje u monolitnu celinu.

TRANSPORT BETONASpolja nji transportSpolja nji transport podrazumeva transport betona od fabrike betona do gradili ta. Transport je operacija u kojoj se u principu ne uti e aktivno na promenu obradljivosti me avine ali, pod uticajem mikro-klimatskih uslova i uslova mikromanipulacije i transporta, tokom vremena do promena ipak dolazi. Iz tog razloga, izbor na ina transporta betona mora se izvr iti u najranijoj fazi projektovanja organizacije radova, jer uti e tako e i na usvajanje komponenata ostalih proizvodnih procesa koje treba isplanirati.

Prilikom projektovanja betona treba voditi ra una o odlikama transporta, i to da temperatura spravljenog betona u toku transporta ne pre e dopu tene granice, da se ostvari ve i vodocementni faktor od uobi ajenog, a naro ito da ne do e do segregacije betona. Kod ve ih transportnih rastojanja neophodno je betonu dodati aditive-retardere, jer oni uspe no aditiveusporavaju proces vezivanja i omogu avaju o uvanje obradljivosti znatno du e. Zato se kao prvi uslov ograni enja javlja vreme od trenutka doziranja i po etka me anja do trenutka ugradnje u pripremljenu oplatu. Transport pripremljene betonske me avine na gradili te vr i se autome alicama.

Unutra nji transport Unutra nji transport se mo e vr iti na vi e na ina: pumpom za beton, kiblom i kranom, japanerima ili kolicima, itd. Transport betona spravljenog u fabrici betona autome alicama i u kombinaciji sa pumpom za beton omogu uje br e gra enje i kontinuitet, velike organizacione kao i ekonomske prednosti.

Pumpe na hidrauli ki pogon imaju sistem klipova kojima se vr i potiskivanje betona kroz sistem cevi, a da bi beton bio sposoban za pumpanje treba da ima osobine te ne plasti ne materije. Da bi to bilo mogu e beton treba da je zasi en tj, da sastav me avine bude takav da u betonu sve upljine budu zasi ene najfinijim malterom. Beton se mora transportovati i ubacivati u oplatu na na in koji spre ava pojavu segregacije, odnosno beton se ne sme unositi u oplatu u slojevima ve im od 40 cm, a visina slobodnog pada ne sme biti ve a od 1,5m.

Autome alica betona

Pumpe za beton

PAKOVANJE, SKLADI TENJE I TRANSPORT CEMENTACement se pakuje u jake vre e od natron hartije koje imaju 3 do 4 sloja za unutra nji promet a 5-6 za potrebe izvoza i 5prekomorskog transporta. Za posebne uslove transporta upotrebljavaju se drvena burad, spolja premazana bitumenom radi za tite od vlage. Vre e primaju od 50kg cementa, a burad 100-250. 100Na ambala i moraju biti utisnuti posebni podaci i znak da li se vr i trajan nadzor od strane proizvo a a. Za ve e potro a e cementa, cement se isporu uje u rastresitom stanju,kada se prevozi u specijalnim silosima na vozilima.

Utvr eno je da cement stajanjem u skladi tima upakovan u vre ama od hartije gubi u kvalitetu, posebno u vrsto i vezivanja i to : posle stajanja u vremenu od tri meseca, za 15-20 %, a posle dve godine i za 50 %. Da bi se ovakvi 15gubici sveli na najmanju meru preporu uje se : -slaganje vre a na pod od dasaka koje su od zemlje ili betonskog poda uzdignute za 15-20cm, a me uprostor treba 15da se ispuni suvim ljunkom. -slaganje vre a unakrst, udaljeno od zidova skladi ta i pokrivanje ceradama bez obzira to se cement skladi ti u suvim i pokrivenim skladi tima. -u promet prvo pu tati ranije prispele partije cementa, a tek prispele postaviti na njihovo mesto. Potrebno je skladi titi samo koli ine cementa koje se mogu potro iti ili distribuirati u roku od tri meseca od dana prispe a.

Skladi te cementa

Vilju kar

POJAM RASUTIH TERETA

Rasuti tereti su oni koji se javljaju u manje ili vi e rastresitom stanju, bilo sitnijih ili krupnijih frakcija, u velikim koli inama, sa glavnom karakteristikom da se mogu GRABITI i SIPATI. (bra no, zob, koks, drveni ugalj, itarice, e er, pesak, ljunak, zemlja, gips, koncentrati ruda...)

Prevoz rasutih tereta se uglavnom obavlja kamionima kiperima, teglja ima sa kiper-poluprikolicama, kipertraktorima sa prikolicama i poluprokolicama, cisternama, a postoji i kontejnerski prevoz ovakvih tereta.

Cisterna poluprikolica za prevoz bra na- kapacitet: 38m - sopstvena masa: 8300kg - 4 istovarna konusa - jednokomoran rezervoar - pneumatsko oslanjanje - osovine sa dobo ko nicama - ugra en ABS - to kovi 6+1: 385/65R22,5 -stajni trap dvobrzinski 24t nosivosti - bo ni branici

-

Kiper poluprikolica za prevoz itarica

- kapacitet: 26t / 38m - aluminijumski sanduk - trostrano kipanje - vazdu noko oslanjanje - osovine sa disk ko nicama - automatska regulacija sile ko enja - ugra en ABS - to kovi 6+1: 385/65R22,5 - vu ni ep 2" - stajni trap dvobrzinski 24t nosivosti - bo ni branici - sanduk sa nadstranicama i ceradom

Kiper nadgradnja za rasuti teret

Kiper poluprikolica za rasuti teret

Utovariva rasutog tereta

HVALA NA PA NJI