Srđan Orsić - Svetlomračja

Срђан Орсић

СВЕТЛОМРАЧЈА

СРЂАН ОРСИЋ


Фестивал поезије младих

Врбас, 2011.

Мојој Маји

Колевка се љуља над понором, и здрав разум намговори да је наше постојање само кратки

бљесак светлости између две вечности таме.Владимир Набоков

КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Уствари, нећу на Итаку!

Њена лирика је лепа,

Али ја сам кратковид:

Песме муза су лелек,

Кафанско родољубље

Себара у блату

Ђурђевданску хајку

Ките ловорови венци

Мој лук не напиње нико

Ширим неношеном злату

Празне руке бола

Другачија пева се песма

Остарио и портрет

Срастајући с лиром

Слутим постојање

Даље путовање

Спречава мој окрет

Славим растајање.

Срђан Орсић 7

Крај фењера

Свјетлост почиње тихиммијењањем мојих побуда.

Џони Штулић

СТАРЕ СЛИКЕ

Све је лепше из далека

Време прође, слике бледе

А на њима баш све чека

Очи које прошлост гледе

Широк друм и стара школа

Торањ висок, мост дрвени

У прашини траг од кола

Деца, људи окупљени

Окачени на мом зиду

Као звезде чудног сјаја

Куд год кренем са мном иду

Преци, слике завичаја

Око свега, бол и туга

Златан рам а црна пруга.


О ДУКАТУ

Сневам често о дукату

О чардаку свом у злату

И на златном ланцу сату

О широким сокацима

Шегртима и ђацима

О Швабама и Рацима

Тамбурама, бирцузима

Виноград’ма, дудовима

И о танком стручку дима

Изнад куће беле, мале

Орахе са грана пале

Сережане и фишкале

Мис’о топла, сања свач‘ја

Свечарскога сјај озрачја

Златан одсјај светломрачја

Исткан је у годовима

Један дукат у сновима

Док је њега, мене има.

СУНАДРТ СОНЕТ

За асталом, преко чаше

С рецеписом у рукама

Са њим муве тера, маше

И дивани о мукама:

,,Талгов један брезобразни’’

Дркћу руке, оч’ му сузе

Најгором га казном казни

И једину радос’ узе

Гледи сад у бокал празан

И у земљу б’ да пропа’не:

,,Зашт’ ја да оболим?

Неко пије уздрмазан

Да га нема, да нестане

Ја пијем што волим!’’

Срђан Орсић 1312 Светломрачја

БАРСКЕ ПТИЦЕ

Пјана крчмо - и отац и мајко!Сима Милутиновић Сарајлија

Док се смеје Квислинг шанкер

Својој сталној клијентели

Аустроугарски панкер

Историјски жали, жели

Пијаних Исаковича

Достојни су монолози

Пиво, вино, песма, прича

Жалио се вињак лози

Испражњени новчаници

Вересије, рецке, тачке

Дневници и сановници

Боемије младалачке

Глава пада, руке машу

Броји шта смо полупали

За три деци пише флашу

А ми њега братом звали!

У БЛАТУ

Ни узми, ни подајНародна изрека

Тонем полако

Ко кумовски ситниш

У блато пред црквом

Правим топове

Бушим рупе и пљујем

Снове разбијам о друм

Лупам рукама

Прљаве мехуре

Бескрајне празнине

Оживљавам живо блато

Чекам да прогута

мене, Месец и реку.

Отарем блато са ђонова

Наслоним на сећање лестве

И попнем се на облак

Пијан одатле тражим

Убоден међ звезде

Торањ у равници


Тамо, где дере Месец

Јабука са крстом,

Носи ме кошава

Тамо Дунав ми тече

Да ћошак свог облака

Умочим у блато. У муљ.

ДОМ

Не дам Сунцу да ми сине

Текући проблеми стоје

Срчем храброст из тишине

Не знам, питам: Где је моје?

Ко је дошо и одрезо

Маказама зазвекето

У парчади све проклето

Ко пупчану врпцу свезо?

Од ужаса ђеврек сплео

Гужва, метеж, вриска, граја

Бежећи од света краја

То сад где сам, нисам хтео.

Где је добро, за самоћу

Ту је и дом, тамо хоћу.


ВОЗ ЗА ИТАКУ

Уместо лађом, возом

Место морима, равницом

Али, давним траговима

Место годинама, данас

Место лета, зими

И не епски, већ лирски

Али, кући

И, замисли, уместо киклопа

Песме сирена,

Писак воза и

На једној станици

Једна шаргарепа

Неком испала

Скоро одавно

Поред сеоске баште

На другој

Метла коровача

Наслоњена на зид

Станичног клозета

А на наредној

На платоу за утовар

Гаравом, црном

Остао понеки грумен угља

На последњој, мојој

Из кривог олука

Полако капље вода

И мрзне трагом

Ка црвеној шерпи

Са белим туфнама

Отуцаном поздраву

Из Соко Бање

Размишљам

Не о Пенелопи

Већ о Њој

И не и повратку

Већ о путу

И не о животу

Већ о прављењу снешка

Пут ми је дао

саставне делове

живота и песме

и све речи

које су давно рекли пре нас

имају јасно значење

и савршени смисао.


Тмина

У мраку, у магли, у крицима и звиждуцима, уочајању којем нисам налазио разлог, у тој дугој

ноћи несна, у црном страху који није однепријатеља, већ од нечега од мене, родио сам се

овакав какав сам, несигуран у све својеи у све људско.

Mеша Селимовић

ПОДРУМ

Не знају сад ни сами

Секунде ил часови

Подрум у полутами

Уздаси и гласови

Неко ће провирити

Ваљда ће бити наши

Све ће се већ смирити

Тишина све их плаши

Рекли су нама, деци:

Вани се нешто славиИ не, нису то меци-Јесу, ал нису прави

Сви се играју рата.Сада звучи још луђе.

Отворише се врата:

Слобода да ли уђе?


УЛИЦА

Нигде живе душе

Мртве можда ходе

Кулисе се руше

Миши коло воде

Свиње једу мртве

Нека ватра тиња

Џелати и жртве

Попут аветиња

Музика, сирене

Хадски звуци, граја

Пси рата, хијене

Крешендо пре краја

Траже спас у боци

Ослободиоци.

БЕЗ НАСЛОВА

Без крова, без врата

Без експоната

Дворац се сећа.

Куће без прозора

Шине без возова

А торањ стоји

Дрво без грана

Крст без Бога

А Дунав тече.


PANTA RHEI

Отпада део по део

А тек ће потоп наићи

Док не потонеш цео

Ваљда и Ноје ће стићи

А можда, Харон ће доћи?

Свеједо морамо преко!

А напослетку ће поћи

Годоа који је чеко.

Видим, терет су нам браћа?

Не жал’ случај, у вал с њима!

Па у мраку, мокрих гаћа,

Чекајмо да дође плима.

У муљу шибицарећи

У поводњу поводљиви

Доносе нам мрак у врећи

А ми срећни што смо живи!

ЛЕТИ, ГОЛУБИЦЕ

Леђима окренути

Саде тикве.

Цветају рупе

и ничу чауре.

Гараве сокаке

Подлокава мржња.

Крвави батрљци

Копају слепе очи.

Смрде гар, чаћ

И историја.

Горе на гомили

Јуче и сутра.

О главе нам

се лупају.


ОСТАЈТЕ ОВДЕ

Ноћу гатајте

У црте и резе

На жигу вечитих пречана

Вајајте у блату човека

Удахните му језик

Часовничар плусквамперфекта

Поклоните му упитник

Слободу у пешчаном сату

Кишобран и штап

Остајте овде

Котурајте точак времена

Низбрдо у рикверц.

НАВЛАЧЕЊЕ ВОЗОВА

Даљи досег, већи домет

Саобраћа опет промет!

Притиснути тлаком

Возимо се влаком

Мислим често, свако мало

Кол’ко ми је преостало

До дрвета, до границе

Колодвора и станице?

Носим само личне ствари

Пртљаг особни, у ствари

Онда пасош, путовница

Па обитељ, породица

Куд ћу стићи, камо доћи

Путујући накрај ноћи?


Помрчина

Црни дане, а црна судбино! Његош

СТИГМЕ

Да онда били смо тамо

У тој проклетој маси

Грла би дерали, знамо:

Зашто, и ко да нас спаси?

Прекречавали смо фреске

Урамили вођа слике

Увреде слушали реске

Фарисеје, књижевнике

Удри већ даждом, Боже!

Немој штедети питоме!

Стигме само се множе,

Проплакале су иконе

Пољима већ иду хорде

Безбожне пароле оре

Крваве им очи горде

И барјаке зла вијоре

А поврх свих тих стегова

Отвореним дланом машу

Чујем опет: крв његоваНа нас и децу нашу!


ПИЈАНА ЛАЂА

Дело ножа ил кичице

И модели из Париза

Шидијанке купачице

Провирује сенка иза

У сред зиме ко у мају

Платно, боје, уље, четке

Пар слика на штафелају

Па рукољуб за све претке

А у снегу топлом, милом

Благостање богомдано

Како знам и умем стилом

Само бројком потписано

Црква, баште и сокаци

Без нападне видљивости

Зверски их у раку баци

Боже, спаси и опрости.

КО ДРУГ’ЧИЈЕ КАЖЕ...

Мајку божју, Богу хвала

Дворски сликар за Маршала

Ми Срби смо чудан свет

Шлосера у кабинет

Кад су могли Аца, Франц

Може и он, нови ганц

И он стоји, него како

Своју пест док стиска јако

Сјај у оку, искра жива

Актива, контенплатива!

Ми ћутимо, шта ми знамо?

Живот дамо, Трст не дамо!


КОЛО СРЕЋЕ

Преко старих лепи нове:

На изборе плакат зове!

Представници, председници

Секретари, заменици

Фотошопом насмејани

Наметнути, одабрани

Нашминкани, улепшани

Стижу с њима бољи дани

Биће, сви су Богом дани

И пароле, и слогани

Напред! Храбро! Све до циља!

До бриселског изобиља

На хартији свима тесно:

Ко би лево, тај је десно

А ко десно, лево сада

Биће боље! Само, када?

СЕРВИЈА

Крв је текла, крв се лилаИ ка небу слава, сила

Востала и дична била

За скуте се сада скрила

Нек’ ти кажу, они знају

Где границе твоје стају

Онамо, ‘намо - куд? Када?

Содом, Гомор, овде, сада

Прћија си сада свачја

Гасне искра светломрачја

Свак о глави себи ради

О, Сервијо, служинчади!


KАМО АЗ ПОЈДУ...

Ка чему ми стреми душа

Постојања што се гнуша?

Огрезао вас у блато

Сањајући орла, злато

Зар векови нису доста?

До тамо нам нема моста!

Накалемљен корен злобе

Створи мобе у деобе

Зуби тупи, снови крти:

Чему сеобе без смрти?

Нема звезде, нема циља

Само мрве изобиља

Позлаћени трачак здравља

Пут до слатког православља.

Паноптикум

Ефектом позадинског осветљења, стојећитачно насупрот светлу, појединац може

надгледати са торња мале сенке заробљене ућелијама на периферији.

Мишел Фуко

38 Светломрачја

ПРИКАЗЕ

Надмена и испршена

Тек приметно натрћена

Ни због чега искежена:

Хијена је, ил’ је жена?

Покисао, ружан

Нежељен и прљав довек

Похотан а кужан:

Пацов је, или је човек?

Круже дуго око жртве

Прате је од среће луди

Срећни су кад виде мртве:

Лешинари или људи?


ПРЕВРТАЧ

Летиш вечно гладан

Лепет и круљ желуца

Обарају на земљу

Скоро склупчан на поду

Као увређен корачаш

Калуђерским кораком

Погнуте главе

А играју очи

Од мрве до огриска

Туђе облизине

Халапљиво зобаш

Отпаци у кљуну

Надуваш празна прса

И прхнеш у ништа.

МИШШШШ

Посивео од ничег

Мали и у рупи

Погнуте главе

Шкиљиш из мрака

На бесмисао

Тупиш зубе

Шкргућеш, цвилиш

Од свега цвикаш

Протрчиш брзо

Познатим трагом

Срце ти пролупа

Од властите сенке

Ужаснут зелених очију

Обичне домаће мачке.


НАПОЛЕОН

Лежиш у момачком стану

Некад прошеташ

Некад те провозају

Гледаш једнакији

Док бубри кеса

Свакој измерише леђа

Једеш, пијеш, јебеш

Не питаш, не бираш

Погледаш комшилук

Сви сте ви моја деца

Зарохћеш самозадовољно

А онда те уштроје

Па закољу

Као и све остале.

БЛИСКИ СРОДНИК

Нема браве на кавезу

Тупим погледом

Гледаш у празно

И баш тебе брига

Чешеш пазух

Требиш вашке

Копаш нос

Тапкаш у месту

Има хране, има воде

Дају ти кришом

И цигарету

Протегнеш све чет’ри

И крај отворених врата

Стојиш и дркаш.


СУМРАК

У сумрак се сенке роје

Снови се од јаве боје

Колко зао си покажи

Да се играш, то се тражи

Кад те туку, кад те држе

Удри јаче, бежи брже

Награда ил казна чека

Чаша жучи, чаша млека

Ко се боји очи бечи

Болеснога гори лечи

Чујем пева још у мраку

Пијанац у смртном страху

Звекет стакла разбијеног

Следе крици пребијеног

Све чега се рука такла

Поморанџа је из пакла.

CIVITAS, CIVITATIS, M.

Банка – кладионица –

Пекара – кладионица –

Кафић – кладионица –

Црква.

Дај паре – дај листе –

Дај бурек – дај тикет –

Дај пиво – дај Боже

Да дође Интер

из икса у кеца.


КАНОНАДА

Призор гледам са прозора

Над кејом док свиће зора

Одјекује канонада

Судар кугли подно града

И тврђава преко моста

Домаћега гледа госта

Који виче у афекту

На матерњем дијалекту

Побркани гледа сат

Ко ли је тај чудан сват

Док Атина Српска спава

Што се боћа крај Дунава?

Пред екраном

Боље је упалити свећу,Него проклињати таму.

кинеска пословица


IN MEDIAS RES

На Рајхстагу се вијори

Црвен барјак пролетера

На све стране Берлин гори

(слика фото-аматера)

Међ црнцима ко снег бела

Униформа је маршала

Покрај њега свита цела

(секвенца из кино-журнала)

Из књижаре хицем простим

У кабриолету погођен ефектно

Прве даме уфлекан костим

(у ТВ преносу, директно)

Берлинског зида пад

Садамове мере казнене

У Африци беда и глад

(путем сателитске размене)

Ратови, поплаве, цунами

Несреће широм света

За све криви смо сами

(посредством интернета)


ПАНДОРИНА КУТИЈА

Оивичено шареним врзино коло

Редни бројеви, флеке у углу

Слике наскачу смисао

И врте се, смењују

Рингишпил сензација

Не траје ни трептај.

Скоро музика, смех, плач

Дијалог, монолог

Земљотрес, поплава

Сигурно неке животиње

Серије рекордне гледаности

И обавезно, неко игра фудбал.

Мењам калеидоскоп

За прозор што гледа на реку

Сви листови су, одавно, браон

И крава је већ љубичаста

Али зора је, несумњиво,

Још увек, само ружопрста.

УНИВЕРЗАЛНА ПРЕВАРА

Нико и ништа

Добровољно заморче

Живи на бис

Вришти за публику

Светом једнакијих

Јури га вепар

Како им драго

Гласови плебса

Цезаров су палац

Преко пластичног пива

Људски кусур

Грохотом се смеје

Из подрума

Са тавана

Кибицује Велики брат.


ХАКОВАНА СВЕСТ

Ствари основу што чине

Назнаке су тек суштине

Тамо стварног смисла има

Једино у вирусима

Вишак у сваком дељењу

Живи у даљем сељењу

У свакоме су осмерцу

Они у своме велт-шмерцу

Траже место свима нама

Нулама, јединицама

У свету бајта и бита

Нови су зачетак мита

У зори новога века

Рукољуб бившег човека.

MOZZILA

У свет идеш немичући

Тастатуром, сам у кући

Постујући, блогујући

Кликћући и типкајући

Пројекција електронска

Умара ти очи, прсте

Смајлији су бића хтонска

А линкови везе чврсте

Вишњи Боже, нахрани нас

Једним лајком, као маном

Четујући моли за спас

Раб божији пред екраном

Апокрифно сведочанство

Куда оде човечанство.


АЗ, БУКА

Амбиције беже вриштећи

Гадост добоша

Ђенералске егзибиције

Жаре зенице изиграних

Јафтини кабаре

Лажних љубитеља Москве

Навек њише обамрле,

Посрнуле ратнике

Србија тиња ћутке

Удишући фекалије

Хиљаде цвиле

Чујем џез шизофреника.

СЛАВЉЕ

Припијене, загрљени

Нашминкане, раздрљени

Неприметно ознојени

Раздрагане и румени

Горе руке! Чаше, флаше

Полупаше, заиграше

Брат братовог брата љуби

Сева блиц, беле се зуби

Слици лепој тон не фали

На крају сви запевали:

Нико раставити нећеОсећање опште среће

Играј, певај, ко те пита

Да л је прича истинита.


ПАР-НЕПАР

Живот је албум

Са сличицама фудбалера.

Некад предвидив

Као петнаест Алжираца

Рођених у Француској

Тринаест Словенаца на ић

И цео Иран са брковима.

Некада болно једноличан

Као Јапан, Кина и обе Кореје.

Некад, опет, сасвим црн

Као Гана, Нигерија,

Обала Слоноваче и Француска.

Некад очекиван,

на свом месту,

као Бразил и Аргентина.

Али најчешће ти само

Лепушкасти леви бек Португала

Фали да будеш комплетан

А ти, уместо њега,

Упорно, стално

Извлачиш клемпавог

Данског голмана.

На сцени

У мојој празној флашиГрадио сам светионик

Док су сви осталиПравили бродове.

Чарлс Симић


ИЗВОЂАЧ ПЕСНИЧКИХ РАДОВА

Жагор стаде. Већ сам усред бине...Борис Пастернак

Пре него стих крене

Шаке папир стисле

Песници сведени

Рецитују само

Гледају кроз мене

А о чему мисле?

Дошли, доведени,

Због чега овамо?

Читам. Изнад глава

нек лебди порука.

Мисао, смисао

Провиђења зрака.

Видим. Нису слава

аплаузи пука:

све је описао

,,Хамлет’’ Пастернака.


ПЕСНИК ПО ВОКАЦИЈИ

Песник по вокацији

Старији колега

Уновчен, устоличен.

Цивилизацијска појава.

Денди. Градски дечко.

Побогу, никако средовечан.

Дотеран, или намерно запуштен.

Прслук, шал, сако

У-век фармерке- е, младости....

И све је стих. И сувда.

На салвети. На маргини.

Наравно, пред публиком.

Није битно шта кажеш:

Важно је на – гла – ша – ва – ње!

И – и – и – гестикулација!

Тако. Сад нехајно, немарно.

Салоски усамљено.

Узвишено. Ти си песник.

SUPRISE!

Из паштете сцене

Из фрижидера конкурса

Из фиока рубрика

Из буџака коментара

Камерно, злонамерно

Искачу увек исти

Сајбер, елктронски

Урбани, о урбани!

Млади и младолики

Естески сваштолики

Чупавци из кутије

Фабрикованог става

Јебига, полупроизвод

Ипак има рок трајања.


ПРАКСА

Жамор, граја, шум

Солилоквијум

Звони, звучи, звечи:

Речи, речи, речи!

То сам за себе живи

Монолог јуродиви

Ломи смислу руке, ноге

Сневајући дијалоге

Док празан поглед празни недра

На барикаде – екс катедра!

КАТКАД

Каткад горде речи празне

И заноси, усхићења

Самопрекор, жртве, казне

Промашена нека хтења

Неповерљив у значење,

Чежњу, трулеж снова лепих

И звучање, тумачење

У заборав, смрт, под тепих!

Горопадно, узвишено

Кад се чита како пише

Горљиво а тихо, снено

Слути, ипак, нешто више

За врат држе среће, муке

Молитви невешете руке.


НИ НАЛИК

Како хоћеш. Боље немој.

Ако желиш. Ни случајно.

Ал, погледај, узми, стави.

Ил, не дирај, заборави

И настави. То без даљњег.

Биће тога. Нека, нека.

У сваком случају, добро је то.

Чак, врло добро!

Зашто би изгледао,

Кад можеш да личиш?

АДИО, ПЕТРАРКА!

Лако је тако поезију писати

Кад идеал већ постоји

Зеленоока пројекција

Клише је, као и рима

Кроз патину прошлих времена

Смајли је климао у мраку

Љубав се није мењала,

Остало је питање форме.

Написах: Волим те!

Јер, као и ја, волиш кишу.

А она одговори:

Ти ћутиш, ћутиш,

И кад проговориш,

Све усереш.



Вечити сјај ума

Понекад опипљив руком

Као петељка плода

Дрвета сазнања

Мрачи очај силоване душе

На јабуку колачи очи

Не гризе, не сече

Расцепи, расколи

Онда паднеш међ људе

Сифон душе, кила срца

И у кристал точиш

Две стране медаље

Сјај и таму. Два образа:

Жигосан и христолик.

Садржај

Кроз васиону и векове ............................................7

Крај фењера

Старе слике ............................................................11

О дукату .................................................................12

Сунадрт сонет........................................................13

Барске птице ..........................................................14

У блату ...................................................................15

Дом .........................................................................17

Воз за Итаку...........................................................18

Тмина

Подрум ...................................................................23

Улица ......................................................................24

Без наслова.............................................................25

Panta rhei ................................................................26

Лети, голубице.......................................................27

Остајте овде ...........................................................28

Навлачење возова ..................................................29

Помрчина

Стигме ....................................................................33

Пијана лађа ............................................................34

Ко друг’чије каже... ...............................................35

Коло среће..............................................................36

Сервија ...................................................................37

Kамо аз појду... ......................................................38


Паноптикум

Приказе ..................................................................41

Превртач.................................................................42

Мишшшш...............................................................43

Наполеон................................................................44

Блиски сродник .....................................................45

Сумрак....................................................................46

Civitas, civitatis, m. ................................................47

Канонада ................................................................48

Пред екраном

In medias res ...........................................................51

Пандорина кутија ..................................................52

Универзална превара ...........................................53

Хакована свест.......................................................54

Mozzila ...................................................................55

Аз, Бука ..................................................................56

Славље....................................................................57

Пар-непар...............................................................58

На сцени

Извођач песничких радова ...................................61

Песник по вокацији...............................................62

Suprise! ...................................................................63

Пракса ....................................................................64

Каткад.....................................................................65

Ни налик ................................................................66

Адио, Петрарка! ....................................................67

Светломрачја..........................................................68

Белешка о аутору

Ср ђан Ор сић, ро ђен у Ву ко ва ру 1987, од рас-

тао у Да љу.

Ди пло ми рао на Од се ку за срп ску књи жев ност

и је зик Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду.

Об ја вио збир ку по е зи је “Ме се чар”(СКД Про -

све та За греб - Под од бор Даљ, 2008).

По е зи ју, про зу и ра до ве из стру ке об ја вљу је у

пе ри о ди ци и на ин тер нет пор та ли ма.

До бит ник дру ге (2009) и пр ве (2010) на гра де

на Фе сти ва лу по е зи је мла дих у Вр ба су, те на гра де

за по е зи ју Ја нош Си ве ри (2011).

Срђан Орсић


ИздавачКултурни центар Врбаса – Фестивал поезије младих

За издавачаРадомир Пејовић

Главни и одговорни уредникБранислав Зубовић

Рецензенти:Небојша Деветак, Ђорђо Сладоје, Зоран Ђерић

Припрема:Александар Андрић

Штампа

„AМБ Графика“, Нови Сад

Тираж300

Врбас, 2011. године

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

821.163.41-14

ОРСИЋ, Срђан

Светломрачја / Срђан Орсић. Врбас : Културни

центар, 2011 (Нови Сад : Будућност). - 72 стр. : 21 см

Tiraž 300

ISBN 978-86-88721-00-4

COBISS.SR-ID 250977031

Documents

Srđan Orsić - Svetlomračja