MODERNA UMETNOST 2, prva polovina

  • View
    3.687

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Lazar Trifunović-slikarski pravci XX vekaLazar Trifunović: Srpsko slikarstvo 1900-19504 DECENIJA (1930-1940)Lidija Merenek-Ideološki modeli: Srpsko slikarstvo 1945-1968Jugoslovenska umetnost XX veka: četvrta decenija (ekspresionizam boje, kolorizam, poetski realizam, intimizam, koloristički realizam)Američka umetnost 4 decenijeRealism and the avant-gardeA. MITROVIĆ: ANGAŽOVANO I LEPOPETER GEJ: VAJMARSKA REPUBLIKA

Text of MODERNA UMETNOST 2, prva polovina

Lazar Trifunovi-slikarski pravci XX vekaImpresionizam (1860-1900) Pokret dobio naziv po Moneovoj slici Impresija raanje sunca (1872). Dve velike teme impresionizma su svetlost i pokret.impresionisti su voeni ulima, intuicijom, linim oseanjem. Realni svet je za impresioniste podsticaj kako bi se slobodno izrazio lini doivljaj prirode. Impresionisti su se pobunili protiv tradicionalnih zakona slikarstva. Sa impresionizmom slikar j napustio atelje i otiao u pejza, u plener. Impresionizam se bavio analizom svetlosti-oslanjajui se na slikarske instinkte i lini doivljaj. Prouavajui svetlost u prirodi i na slici izmenio je prirodu vizuelnog opaanja. Svet vie nije izgledao tako statian. Da bi uhvatio koloristike promene u prirodi do kojih je dolazilo usred promene osvetljenja, slikar je morao da reaguje brzo. Njegov potez je ustar i iskidan, poto mu je vanije da to autentinije zabelei svoje zapaanje i doivljaj nego da iscrpno opie predmet. On je slikao isti motiv u razliita doba dana stvarajui neto novo-serije i cikluse. To je potpuno novi odnos prema svetu i predmetu. Smisao slike se vie ne trai u realnom svetu ve u procesu promena i njegovom znaenju. Zbog svetlosti impresionizam je zanemario oblik: njegova unutranja konstrukcija poputa, forma se rastapa. Impresionisti su stvorili svoj tip slike: pejza sa dubokim prostororm, odblescima na vodi i ogromnim nebom. Atmosfera treperi. Tek sa impresinistima slikarstvo upoznaje vreo letnji dan, jesenju izmaglicu, livade, vetar, sneg, vlagu. Ovakve teme najvie su odgovarale spontanom nainu slikanja koji prati racionalana kontrola. Paleta impresionista sadri iste boje koje se harmonizuju pomou simultanog kontrasta i zakona o komplementarnom slaganju boja. Pored svetlosti impresionizam istrauje i pokret. Ikonografija impresionizma se proirila-s pejzaa se prelo na zabave, igranke, konjske trke, gradski ivot, scene iz kafea, pozorita, sa ulice. Sa impresionizmom slikarstvo se nije promenilo samo u temi, ve i u svom biu. U njemu je poraslo saznanje da je slika samostalna realnost, jedan organizam sa sopstvenim naelima i zakonima. Impresionizam je predloio novu funkciju umetnosti: sa dela je skinut oreol, iz crkve i javne graevine, ono je prelo u graanski enterijer i umesto da bude predmet oboavanja i potovanja, postalo je sredstvo za uivanje. Sezan Roen je u Eksu, u Provansi. Stvorio je novo slikarstvo, polazei od kritike impresionizma i od studija prirode. Smatrao je da je impresionistika igra svetlosti razorila oblik koji je zbog toga izgubio volumen, teinu i konstrukciju. Sezan je sebi postavio cilj da Moneovim slikama vrati skelet. Sezan je poao u susret konstruktivnim i strukturalnim problemima slike. Sezan: priroda se mora predstaviti, ne reprodukovati; sve se u prirodi modelira kao lopta, kupa i valjak; umetnost je harmonija paralelna sa prirodom-paralelna stvarnost koja ima sopstvene zakone izgradnje i samosvojne strukture. Sezan predeo objektivizira i fiksira na svom platnu. Objektivizirati za Sezana znai rekonstruisati, 1

kristalizovati ono to se vidi, odbaciti sve to je suvino i organizovati prostor na nov nain, bez tradicionalne perspektive-slikani prostor gubi dubinu, pretvara se u plitki reljef. Da bi uhvatio sutinu objekta Sezan objekat ne preslikava, ve ponovo slikarski konstruie: kad slika flau, polazi od valjka. Ti osnovni oblici u procesu slikanja prolaze kroz razliite metamorfoze u kojima se povezuju sa odgovarajuom bojom i tonom, zauzimaju aktivno mesto u kompoziciji. Sve je jedno s drugim povezano-crte sa tonom, ton sa bojom, boja sa formom, forma sa kompozicijom. Sezan: ne bi se smelo govoriti modelirati (telo), ve modulirati (boju), to znai da boju kao osnovnu grau slike treba rasporediti i oblikovati pomou planova i odreene koliine svetlosti koja joj se dodaje ili oduzima. Pravitit realizaciju za Sezana je znailo isto to i otkriti umetniku stvarnost, doi do istine koju slika ima kao slika. Sezan je odvojio sliku od prirode i stvaranje od reprodukovanja. Van Gog Holandski period Van Goga-slike su tamne, posveene radnicima i seljakom ivotu, nadahnu te Mileom koji ga je zanosio svojim hriansko-socijalnim sentimentalizmom. U tim godinama je crtao i slikao seljake pri radu i u molitvi, tkae, sejae, skitnice, izmuene ene i izgladnele ljude-duboko mrki ton na ovim delima izraava psihiko stanje umetnika. Boja je osnovna tema i predmet Van Gogove slike, njen odluujui element. Boja je za njega bila simbol ljudkse sudbine. On je bio u stanju da njome iskae unutranji izraz, pokret due. Boju je na platno nanosio direktno iz tube. Ona mu je sluila i kao crte; da definie formu, organizuje kompoziciju i odredi ideje. Boja nije stavljena na platno po sluaju, nekontrolisano, ve u skladu sa razvijenim likovnim sistemom. U Van Gogovoj slici sve je usklaeno jedno s drugim. Sa Sezanom, Van Gogom i Gogenom zavrava se XIX vek i poinje novo doba. Ono to su impresionisti hteli-da stvore samostalnu sliku-Sezan, Van Gog i Gogen su uspeli: slika je postala posebna realnost sa sopostvenim zakonima i naelima. Bez Sezana ne bi bilo kubizma, bez Van Goga ekspresionizma, bez Gogena fovizma. Fovizam i ekspresionizam Pojavili su se istovremeno, 1905. godine u Francuskoj i Nemakoj. Mogunost da se istom bojom saopti ljudska drama i da se izraze najstranije ljudske strasti, otvorila je nove puteve, ali je istovremeno pozvala na pobunu protiv tradicije i graanske estetike. Slikarstvo se okrenulo oveku, njegovom unutranjem ivotu. Fovizam Anri Matis je bio stub pokreta (Vlamenka, Andre Seren, Raul Difi, or Brak). 1905. u Jesenjem salonu izlae prvi put grupa fovista. Naziv grupe izveden je iz rei fauves to znai 2

divlje zveri, u stvari iz dosetke jednog kritiara koju su slikari prihvatili jer su vervovali da u njihovm slikarstvu postoji neto to nije ukroeno konvencijama. Fovisti su teili osloboenju linosti, hteli su da povrate izvornost, pokidanu vezu izmeu oveka i prirode kako bi obnovom istog slikarskog doivljaja obnovili vitalne snage slikarstva. Zato su se okrenuli Vam Gogu i Gogenu. Boja je osnovno izraajno sredstvo fovista. ista, intenzivna i blistava, ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. Da bi se sauvala njena izvorna harmonija boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije, ve na zakonu ravnotee kojim se usklauju te nezavisne sile. Fovisti su izgradili nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kojima vodeu ulogu igraju kontura, neutralni ton i kolorist znak. Koloristiki znaci su kratki potezi u obliku taaka, mrlja, zareza, zavrnutih linija; oni su bili beli, crni ili u boji povrine na kojoj se nalaze. istu boju je neophodno ograditi crteomkonturom. On je uopteno definie i deformie formu i stvara sugestiju prostora. Mada su u osnovim idejama postojale velike razlike meu fovistima, u vodeem toku pokreta bila je izraena tenja da se stvori ekspresivno i dekorativno slikarstvo koje nee izai iz kruga ljudskih problema. Ekspresionizam Paralelno sa fovizmom, u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistiki pokret. Ekpresionizam se kao pokret razvijao u Nemakoj poetkom XX veka. Kao pokret ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. U njegovom okrilju nastala su razliita istraivanja koja povezuje to to se akcenat sa likovne forme prenosi na unutranju, psihiku sadrinu slike. Umetniku vie nije vano samo kako slika ve i to ta slika, jer je njegovo interesovanje upravljeno prema drutvenim problemima i ljudskoj sudbini. Zbog toga se i ekspresionizma i pojavio poetkom XX veka, u vreme socijalnih kriza, emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva, kada je prva industrijska revolucija izmenila strukturu velikih gradskih celina. Nemaki ekspresionizam ima svoje pretee (Hodler i Ensor). Van Gog je njegov kitski predak, a znaajnu ulogu je odigrao i Norveanin Edvard Munk. Jezgro ekspresionistikog pokreta u Nemakoj ini grupa Most osnovana 1905. godine. Za ekspresioniste urbani ivot je prokletstvo. On deformie psihu, odvaja oveka od ovea. Sa mainom dolaze nezaposlenost i glad. Iza raskonih svetlosti velegrada nalazi se gramzivost, mrnja, posrnuli moral, poroci, droga, alkohol, prostitucija. Slikar nije doveo u pitanje samo spoljanju stvarnost ve i sopstveno bie, svoju sudbinu, egzistenciju. Slika postaje zbir psihosociolokih projekcija. Zato su njihove figure teko deformisane i demonski iskrivljene. Kao to identifikacija forma-sudbina dovodi do razbijenog i iskidanog oblika, tako i boje izraavaju sirovost i surovost. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu ivota, probleme ljudske egzistencije i ovekovu sudbinu. Grupa Plavi jaha, osnovana je u Minhenu 1911. godine. Plavi jaha je bio zaokupljen apstrakcijom, 3

verujui da se umetnost ne oblikuje prema prirodi, ve od sopostvenih elemenata kao priroda. I u fovizmu i u ekspresionizmu razvijena je svest o tome da je slika povrina koju treba organizovati. Osnovno izraajno sredstvo postala je boja. U fovista boja je formalni element slike, a u ekspresionista simbol sa odreenim psihikim znaenjem. Fovizam se vie bavio spoljanjim i vidljivim (formom), a ekspresionizam unutranjim i nevidljivim (sadrinom). Kubizam i futurizam Kubizam Na stvaranje kubizma uticale su Sezanove teorije o svoenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu, valjak, loptu), Seraov nauni metod u graenju slike, otkrie iberijske i crnake plastike i nova nauna saznanja o prostoru (Ajntajnova teorija relativiteta, 1905, 1915). Pikasova slika Gospoice iz Avinjona (1907) oznaava poetak pokreta. Kubizam se deli na 2 faze: analitiku i sintetiku. Analitika faza (do 1911)-slikani predmet se lomi, prenosi u 2 dimenzije, gubi volumen i teinu. Samim tim prestaje potreba za dubokim prosorom pa se oblik razvija kao povrina ili kao reljef. Odbaena je boja, tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. Slika je postal zbir pravila. Slika tei kao tome da bude bezlina, monohroma, asketska, bez psihikog nanosa. Sintetiki kubizam (1912. do 1914)-predmet se vie ne razlee na manje forme od kojih je sastavl