· na finansijski rezultat, koji je u velikoj meri nadmašio rezultate iz prethodnih godina. Iako je prva polovina godine bila u znaku pozitivnih kretanja, temeljenih na trendovima

2

BANCA INTESA a.d. BEOGRAD

4

7 Najznačajniji finansijski pokazatelji

8 Izveštaj predsednika Upravnog odbora

10 Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora

15 Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor u 2008. godini

23 Poslovanje sa stanovništvom

35 Poslovanje sa privredom

44 Sredstva i investiciono bankarstvo

49 Intesa Leasing Beograd

53 Društveno odgovorno poslovanje u 2008. godini

58 Finansijski izveštaj za 2008. godinu

150 Organizaciona struktura banke

151 Adrese ekspozitura

sadržaj


7

Najznačajniji finansijski pokazateljiBanca Intesa BeogradBILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu kamata

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak pre oporezivanja

Porez na dobit

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenje odloženih poreskih obaveza

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza

Dobitak

BILANS STANJA

Opozivi depoziti i krediti

Dati krediti i depoziti

Ostali plasmani

Transakcioni depoziti

Ostali depoziti

Primljeni krediti

Kapital

Bilans stanja - Neto

POKAZATELJI POSLOVANJA

Dobitak / Aktiva

Dobit / Ukupan kapital

Prihodi od kamata / Aktiva

Rashod od kamate / Pasiva

Adekvatnost kapitala

Neto Aktiva po zaposlenom

Broj zaposlenih

2007

8,560,876

3,681,898

3,326,909

130,009

10,989

50,362

3,157,527

79,175,025

95,718,412

1,162,687

62,422,261

66,998,744

23,357,730

28,213,720

193,938,265

1.72%

11.79%

7.13%

2.72%

24.31%

65,387

2,966

2008

13,236,956

4,390,945

6,408,697

300,379

18,245

234,064

5,892,499

37,112,238

165,524,335

4,255,220

53,009,252

88,951,814

47,993,228

43,920,688

250,200,714

2.56%

14.59%

8.63%

3.34%

18.79%

82,656

3,027

u hiljadama dinara


8

Izveštaj predsednika Upravnog odbora

Izuzetna mi je čast da vam u ime Upravnog odbora predstavim rezultate koje je Banca Intesa postigla u 2008. godini, dokazavši izno- va da je neprikosnoveni lider na lokalnom trži- štu i pouzdan oslonac svojim klijentima, zaposlenima i lokalnoj zajednici. Uprkos veoma složenim tržišnim okolno-stima, Banca Intesa je premašila sve dosada- šnje rezultate kako na tržišnom tako i na finan-sijskom planu, nastavivši kontinuitet rasta iz prethodnih godina.

U gotovo svim segmentima poslovanja Banca Intesa je učvrstila vodeću poziciju, a istovremeno je ostvarila rekor-dan finansijski rezultat. Pomenuto dostignuće posebno dobija na značaju ako se ima u vidu činjenica da je to-kom 2008. godine globalni finansijski i ekonomski sistem ušao u period krize kakav nije zabeležen u poslednjih pola veka. Kriza hipotekarnih kredita, koja je započela u SAD u drugoj polovini 2007. godine, znatno je produ-bljena širom sveta tokom narednih meseci, da bi eskali-rala u septembru 2008. godine, nakon stečaja jedne od vodećih američkih investicionih banaka. Ovaj događaj je neposredno izazvao iznenadno pogoršavanje tržišnih pri-lika. Globalni finansijski sistem bio je u stanju šoka, uz

gotovo potpuni prekid međubankarskih pozajmica, veliki pritisak na kreditna tržišta i masivnu intervenciju banaka protiv mogućih gubitaka usled smanjenog priliva kapi-tala. U isto vreme, tržišta kapitala su pretrpela snažan pad vrednosti, sa velikim svakodnevnim kolebanjima.

Kao što se moglo i očekivati, Srbija nije ostala pošteđena od negativnih efekata svetske krize, iako je isprva izgle-dalo da će uticaj na domaće finansijsko i privredno okruženje biti ograničen. Najznačajnija posledica koja se osetila u bankarskom sektoru Srbije ogledala se u opštem padu poverenja, koje je dovelo do paničnog povlačenja depozita iz bankarskog sektora. Iako strah štediša nije bio utemeljen na poslovanju bankarskog sektora, koji ima izuzetno visoku stopu adekvatnosti kapitala i visoku likvidnost, slabljenje depozitne osnove banaka zaustavljeno je tek nakon intervencije Vlade kroz povećanje iznosa osiguranih depozita, kao i postepenim vraćanjem poverenja u najveće međunarodne bankarske grupacije koje su prisutne na lokalnom tržištu.

Prelivanje finansijske krize odrazilo se i na ekonomske pri-like, što je postalo sasvim očigledno u poslednjem kvarta-lu 2008. godine. Uprkos navedenim okolnostima, krajem 2008. godine zabeležen je solidan rast bruto društvenog proizvoda u visini od 5,4 odsto, pre svega zahvaljujući izrazito dinamičnom trendu u prvoj polovini godine.

Recesione tendencije iz druge polovine 2008. godine manifestovale su se i u znatnom padu obima spoljnotrgo-vinske razmene. Istovremeno, nastavljen je i rast deficita tekućeg računa, u visini od 27,6 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom. Dok je obim stranih direktnih in-vesticija ostao na nivou iz 2007. godine, ukupan spoljni


9

dug se uvećao na 21,8 milijardi evra. Ipak, zahvaljujući gorepomenutom rastu BDP-a, pokazatelj učešća spoljnog duga u BDP-u dostigao je 64 odsto, što je na nivou srednje zaduženih zemalja prema međunarodnim standardima.

Pored izraženih deflacionih kretanja u poslednjem kvartalu 2008. godine, koja su mahom bila uslovlje-na međunarodnim cenama energenata i robe široke potrošnje, noseći trend inflacije koji karakteriše srp-sku privredu ostao je na istom nivou, u rasponu od 8 do 10 odsto na kraju godine. Kretanje deviznog kursa bilo je u znaku visoke volatilnosti i depresijacije, posebno krajem prethodne godine. Od maja do kraja septembra 2008. godine kurs je znatno apresirao, da bi se potom, od oktobra, kao posledica smanjenog priliva kapitala, trend preokrenuo, te je na kraju go-dine usledila brza i snažna deprecijacija.

Bez obzira na pogoršavanje makroekonomskih pri-lika, monetarna politika je uglavnom ostala restrik-tivna tokom većeg dela godine. Međutim, krajem 2008. godine određene mere su bile ublažene u cilju amortizovanja negativnih efekata finansijske krize i poboljšanja devizne likvidnosti bankarskog sektora. U tom kontekstu, Narodna banka Srbije je ukinula obaveznu rezervu banaka na nova zaduženja u ino-stranstvu, uz istovremeno povećanje učešća dinar-skog dela obavezne devizne rezerve.

Uprkos veoma složenom i izazovnom poslovnom okruženju, Banca Intesa je u 2008. godini ostvarila znatan rast, učvrstivši lidersku poziciju po gotovo svim parametrima uspešnosti poslovanja. Sa bilansnom su-mom od 250 milijardi dinara Banca Intesa je povećala tržišni udeo na 14,1 odsto, postavši ubedljivo najveća banka u Srbiji. Ukupan iznos plasmana porastao je za čak 56 odsto u odnosu na kraj 2007. godine, dostigavši gotovo 44 milijarde dinara. Ujedno, Banca Intesa je završila godinu sa najvećim depozitnim po-tencijalom u odnosu na celokupan bankarski sektor u Srbiji, u iznosu od 142 milijarde dinara, uz tržišni udeo od 13,9 odsto.

Kao rezultat snažnog organskog rasta, Banka je ost-varila ukupan prihod u visini od 19,5 milijardi dinara. Istovremeno, zabeležena je neto dobit od 5,9 milijardi dinara, što je za 87 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Na predlog Izvršnog odbora Upravni odbor

se saglasio da se celokupna ostvarena dobit usmeri u jačanje kapitalne osnove kako bi se Banka osnaženim kapacitetima suočila sa izazovima koje postavlja novo poslovno okruženje.

S obzirom na to da se i u narednom periodu može očekivati da sveukupna ekonomska kretanja ostanu u znaku globalne finansijske krize, osnovni zadatak ruko-vodstva Banke ostaje dalje unapređenje kvaliteta ak-tive, jačanje likvidnosne pozicije i ukupne efikasnosti.

Na kraju, sa ponosom mogu da konstatujem da je za Banca Intesa 2008. godina bila u znaku potvrđivanja liderske uloge ne samo u domenu ostvarenih tržišnih i finansijskih rezultata, već i u domenu upravljanja rizi-cima, produktivnosti, kvaliteta proizvoda i usluga, kao i upravljanja zadovoljstvom klijenata. Zbog svega na-vedenog želim da odam priznanje svim zaposlenima u Banca Intesa na predanom angažovanju i vrednom do-prinosu postignućima Banke. Istovremeno, upućujem čestitke i zahvalnost rukovodstvu Banca Intesa za odlične rezultate i posvećenost viziji, zajedničkim ciljevima i strategiji grupacije Intesa Sanpaolo. Na kraju, ovom prilikom se zahvaljujem i svojim kolegama u Upravnom odboru, te članovima Odbora za reviziju, na njihovim dragocenim sugestijama i doprinosu. Ostajem duboko uveren da će Banca Intesa u narednoj godini, uprkos sveukupnoj neizvesnosti i složenosti ekonom-skih prilika, uspešno odgovoriti svim izazovima i ostati stabilna na putu uspeha i razvoja.

S poštovanjem,

Dr György Surányi,predsednik Upravnog odbora


10

Uvodna rečpredsednikaIzvršnog odbora

Poštovani akcionari,

U ime Izvršnog odbora sa ponosom vam pred-stavljam rezultate koje je Banca Intesa ostva-rila u 2008. godini, a koji su najbolji u njenoj kratkoj istoriji u okviru grupe Intesa Sanpaolo. Zahvaljujući našoj foku-siranosti na klijenta, zaokruženoj ponudi sa- vremenih proizvoda, visokom kvalitetu usluge, težnji ka stalnim inovacijama i velikom profe-sionalizmu zaposlenih, a uz aktivnu podršku Grupe, Banka je uspela

da ostvari snažan rast u gotovo svim oblastima poslova-nja i veoma ubedljivo potvrdi svoju lidersku poziciju na domaćem tržištu. Uprkos veoma složenim i zahtevnim tržišnim prilikama, dinamično poslovanje se odrazilo i na finansijski rezultat, koji je u velikoj meri nadmašio rezultate iz prethodnih godina.

Iako je prva polovina godine bila u znaku pozitivnih kretanja, temeljenih na trendovima iz 2007. godine, od septembra, nakon što je veoma jak udar krize uzdr-

mao svetske finansijske centre, svi pokazatelji dobijaju negativan predznak. Nagoveštaji krize, koji su prvobitno zahtevali samo pojačanu obazrivost, za kratko vreme eskalirali su širom sveta, testirajući izdržljivost i snagu svakog finansijskog subjekta.

Ni ekonomski prostor Srbije nije ostao imun na ovakva dešavanja. Vesti o stečaju i finansijskim poteškoćama velikih svetskih bankarskih grupacija izazvale su nagli pad poverenja i paničnu reakciju domaćeg stanovništva u poslednjem kvartalu, koja se manifestovala povlače-njem depozita iz bankarskog sektora. Iako nije bilo racio- nalnih osnova za ovako naglašeno nepoverenje štediša, negativna iskustva iz devedesetih godina bila su još uvek duboko prisutna, što je rezultiralo slabljenjem depozitne osnove bankarskog sektora u visini od 1,4 milijarde evra. Povlačenje štednih uloga usporeno je uveravanjem ja-vnosti od strane Centralne banke da nema razloga za nepoverenje u bankarski sistem, da bi konačno bilo za-ustavljeno tek intervencijom Vlade kroz osiguravanje depozita do visine od 50.000 evra.

Uz to, pad opšte likvidnosti i naglo umanjenje kreditne aktivnosti na globalnom nivou imali su dodatni nega-tivni uticaj na lokalni bankarski sektor. Domaći finan-sijski sistem je izdržao ovaj veoma težak i složen test, dokazavši da je izuzetno stabilan. Pokazalo se još jednom da je bankarski sektor najvitalniji segment naše eko-nomije i da su temeljnim reformama, koje je inicirala Narodna banka, postavljene zdrave osnove za izgra-


11

dnju stabilnog bankarskog sistema, koji je, zahvaljujući vrlo visokoj kapitalizaciji (stopa adekvatnosti kapitala na kraju 2008. godine iznosila je 21,9 odsto) i visokom nivou likvidnosti, sposoban da sopstvenim rezervama amortizuje eventualne gubitke.

Kako bi ublažila negativne efekte finansijske krize i poboljšala deviznu likvidnost bankarskog sektora, Narodna banka je donela posebne mere: ukinuta je obavezna rezerva banaka na nova zaduženja u ino-stranstvu i povećano učešće dinarskog dela devizne obavezne rezerve. Uz to, bankama je omogućeno da pri obračunu obavezne rezerve stanje devizne štednje prikažu po povoljnijoj osnovici, a smanjeni su i penali za neizdvojenu obaveznu rezervu krajem perioda.

Sa ponosom mogu da konstatujem da je u jednom ovako nepovoljnom poslovnom okruženju Banca Intesa demonstrirala svoju snagu i izdržljivost ujedno ostva-rujući rekordno dobar poslovni rezultat, koji se mani-festovao u rastu tržišnog udela i učvršćivanju liderske pozicije u gotovo svim segmentima poslovanja, kao i u odličnom finansijskom rezultatu. Posebno sam ponosna na to što naš izrazito dinamičan rast ničim nije kompro-mitovao kvalitet usluge i našu usmerenost na klijenta. To najbolje potvrđuje postignuta visina indeksa zado-voljstva klijenata, koja je ne samo daleko iznad proseka tržišta, već je i tokom najvećeg dela godine bila najviša u bankarskom sektoru.

Kao rezultat snažnog organskog rasta Banka je ostvarila ukupan prihod u visini od 19,5 milijardi dinara, dok naj- ubedljiviju potvrdu uspešnosti poslovanja u 2008. go-dini predstavlja zabeležen neto operativni profit u visini od 10,6 milijardi dinara, što je za 92,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prinos na prosečni kapital iznosi 17,8 odsto, dok je prinos na prosečnu aktivu dostigao nivo od 2,9 odsto. Pojačana budnost u domenu troškova uticala je na poboljšanje odnosa troškova i prihoda, koji iznosi 41,9 odsto, što je znatan napredak u odnosu na 2007. godinu, kada je iznosio 51,7 odsto.

Sa bilansnom sumom od 250 milijardi dinara Banca Intesa je povećala tržišni udeo na 14,1 odsto, ostavši najbolje rangirana banka u Srbiji i po ovom kriterijumu. Snažnom rastu aktive najviše je doprineo rast ukupnih plasmana, čak za 77,8 odsto u odnosu na kraj 2007. go-dine, dostigavši gotovo 170 milijardi dinara. U strukturi plasmana dominirao je rast kredita privredi, što najbolje

potvrđuje podatak da je portfolio ovih plasmana gotovo udvostručen, dostigavši 131,3 milijarde dinara. Kao re-zultat ovako intenzivnog rasta Banca Intesa je povećala tržišni udeo sa 13,7 odsto, koliko je iznosio krajem 2007. godine, na 16,8 odsto. Plasmani stanovništvu rasli su po stopi od 37,9 odsto, dostigavši iznos od 44,2 mili-jarde dinara. Paralelno sa rastom ukupnih plasmana po-boljšao se i kvalitet celokupnog portfolija, kao rezultat izraženog rasta stambenih kredita, po stopi od čak 88,8 odsto i sa ukupnim iznosom od 18,7 milijardi dinara.

Banca Intesa je godinu završila i sa najvećim depozitnim potencijalom od 140 milijardi dinara, što je doprinelo stabilnoj likvidnosnoj poziciji banke. Uprkos činjenici da je u poslednjem kvartalu došlo do naglog povlačenja depozita usled opšte krize poverenja, depoziti stano- vništva su u 2008. godini zabeležili rast od 11,3 odsto, dostigavši 68,1 milijardu dinara. Depozitni potencijal privrede je na kraju godine iznosio 73,4 milijarde dinara, što je za 8,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Težnju ka inovacijama kao značajnom faktoru budućeg rasta demonstrirali smo i u 2008. godini, pre svega u domenu razvoja alternativnih kanala distribucije i kartičarskog poslovanja. Našim pionirskim poduhvatom procesiranja platnih kartica putem interneta omogućili smo domaćim kompanijama da robu i usluge prodaju posredstvom svojih internet sajtova i još uvek smo jedina banka u zemlji koja nudi ovu uslugu. Godine 2008. uveli smo na srpsko tržište najsavremeniju beskontaktnu Pay-Pass Maestro tehnologiju i istovremeno razvili beskon-taktne Gift Card poklon dopunjive kartice. Zahvaljujući pažnji koju posvećujemo razvoju kartičarstva, danas ubedljivo prednjačimo kako po broju izdatih platnih kar-tica tako i po broju i obimu izvršenih transakcija.

Naša nastojanja da poslujemo po najvišim standardima donela su nam ne samo mnogobrojne poslovne uspehe krunisane liderskom pozicijom na tržištu, već i priznanja renomiranih inostranih i domaćih novinskih kuća. Presti- žni finansijski magazin „The Banker“, deo čuvene izdava- čke kuće „Financial Times Group“, uzimajući u obzir relevantne pokazatelje uspešnosti, a pre svega ostvarene finansijske rezultate, godine 2008. po drugi put nas je proglasio bankom godine u Srbiji.

Posebnu pažnju posvećujemo ne samo uspešnom poslovanju već i brizi za društvenu zajednicu tako što


12

kontinuirano učestvujemo u humanitarnim akcijama i podržavamo projekte vezane za razvoj kulture, umetnosti i sporta. U saradnji sa Visom ponudili smo prvu donatorsku karticu u Srbiji kojom pomažemo razvoj paraolimpijskog sporta. Sa ciljem unapređenja odnosa sa klijentima iz segmenta fizičkih lica i što boljeg od-govaranja na njihove potrebe, implementiran je proje-kat kontinuirane evaluacije zadovoljstva korisnika pod nazivom „Slušamo Vas 100%“, koji je i po sveobuhva- tnosti i po kompleksnosti jedinstven na srpskom tržištu. Kao prijatelj Narodnog pozorišta iz godine u godinu podržavamo razvoj pozorišne umetnosti, a našu privrže- nost sportu pokazujemo višegodišnjim ulaganjem u razvoj Beogradskog maratona. Svoju italijansku pro-venijenciju demonstriramo podržavajući razmenu ne samo ekonomskih već i kulturnih i umetničkih vrednosti između dve zemlje. Pokrovitelji smo Milanske škole fud-bala i partner najvećeg džez festivala u Italiji – Umbria Jazza. U domenu korporativne filantropije nastojimo da pomognemo prvo najmlađima koji ne odrastaju u stan-dardnim uslovima, što činimo u partnerstvu sa humani-tarnim organizacijama kao što su UNICEF i Naša Srbija.

Okrećući se ka budućnosti, ne možemo očekivati znatno poboljšanje sveukupnih uslova poslovanja. Neizvesnost u pogledu bilo kakvih čvrstih prognoza proizilazi iz veo-ma kompleksnih okolnosti na međunarodnom finansij-skom i ekonomskom planu.

S obzirom na to da se može očekivati da celokupna eko-nomska kretanja i u narednom periodu nose obeležje krize, naša primarna usmerenost ostaje na aktivnom upravljanju rizicima, daljem unapređenju kvaliteta akti-ve, te daljem jačanju likvidnosne pozicije. Striktna kon-trola troškova u uslovima kada je veoma nezahvalno davati prognoze u delu prihoda postaje prioritet u po-slovanju. Uprkos sveukupnoj neizvesnosti, mi ostajemo fokusirani na klijente i trajno posvećeni stvaranju do-datne vrednosti za naše akcionare, zaposlene, lokalnu privredu i celokupnu društvenu zajednicu.

Na kraju, želela bih da izrazim duboku zahvalnost i poštovanje mojim kolegama iz Izvršnog odbora na vrednom doprinosu i posvećenosti poslovnim ciljevima i strategiji Banke. Posebnu zahvalnost upućujem svim zaposlenima u Banca Intesa na njihovom predanom i vrednom radu i doprinosu rezultatima Banke. Ovom prilikom želim da uputim zahvalnost svim našim klijenti-

ma i poslovnim partnerima koji na naše napore i trud uzvraćaju poverenjem i lojalnošću. Takođe, zahvaljujem članovima Upravnog odbora i Nadzornog odbora na dragocenim sugestijama i podršci. Kao i do sada, nastavićemo da ulažemo maksimalne napore u pravcu ostvarenja željenih ciljeva i pružanja solidnih finansijskih rezultata, ne odričući se trajnih vrednosti na kojima počiva naše poslovanje.

S poštovanjem,

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora


15

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor u 2008. godini

Godina solidnog privrednog rasta i pored znatnog pada privredne aktivnosti u poslednjem kvartalu

Ekonomski prostor Srbije je tokom 2008. godine bio pod snažnim uticajem lokalnih političkih dešavanja, naročito u prvoj polovini godine, dok je poslednji kvartal obeležilo suočavanje sa najžešćim talasom svetske finansijske krize. Nakon januarskih predsedničkih izbora u maju su održani vanredni parlamentarni izbori, raspisani kao posledica proglašenja nezavisnosti Kosova. Koaliciona Vlada, koja je formirana nakon izbora, svoje delovanje je koncentrisala oko dva ključna cilja: ulaska u evropske integracije i diplomatske borbe za osporavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Prvi konkretan rezultat novoformirane Vlade bilo je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji ostaje privremen sve dok ga ne ratifikuju parlamenti svih članica Evropske unije.

Kreditni rejting Srbije tokom 2008. godine ostao je na nivou BB-, s tim da su pod uticajem povećanih političkih rizika, kao i povećanog kreditnog rizika usled prelivanja efekata globalne finansijske krize, izgledi za dalje kretanje kreditnog rejtinga promenjeni iz stabilnih u negativne.

Svetska ekonomska kriza, koja je krajem leta 2008. godine u punoj meri zahvatila SAD, Evropu i druge delove sveta, dovela je do finansijskih potresa globalnih razmera i znatno otežanog poslovanja bankarskog sektora u svetu. Iako se na početku krize smatralo da će region srednje i jugoistočne Evrope u prvom naletu biti pošteđen znatnijih posledica pomenutih globalnih kretanja, pod uticajem međunarodnih tokova novca kriza se prenela u sve zemlje, pa su se tako efekti krize osetili i u Srbiji.

Iz navedenih razloga očekivalo se određeno usporavanje rasta bankarskog sektora u Srbiji, pre svega kao posledica ograničene likvidnosti na svetskim tržištima i povećanih cena izvora finansiranja. Takođe, krajem godine je došlo do usporavanja privrednog rasta usled smanjenja obima stranih direktnih investicija i teškoća u daljoj privatizaciji velikih društvenih preduzeća. Shodno tome, u rešavanju finansiranja tekućeg platnog deficita država se prevashodno oslonila na očuvanje deviznih rezervi i pomoć međunarodnih finansijskih institucija.


16

8,5%

1Q

6,0%

2Q

4,9%

3Q

2,8%

4Q

Pre svega, sklopljen je stendbaj aranžman sa MMF-om u vrednosti od 402,5 miliona evra, a istovremeno su najavljeni i pregovori sa EU. Takođe, Vlada je najavila i paket ekonomske pomoći domaćoj privredi, dok je restriktivnim budžetom za 2009. godinu predviđeno smanjenje javne potrošnje i deficita kako bi se očuvao stabilan makroekonomski okvir i zaštitili standard i sigurnost građana. Očekuje se da će zajedničkim

delovanjem restriktivne monetarne politike NBS i mera iz Vladinog paketa sa gledišta fiskalne politike biti obezbeđena stabilnost i u narednom periodu.

I pored negativnih posledica naglog izbijanja svetske finansijske krize u poslednjem kvartalu 2008. godine, posmatrana godina predstavlja godinu solidnog privrednog rasta.

Stopa rasta BDP-a

Stopa rasta industrijske proizvodnje

Godišnja stopa rasta bruto društvenog proizvoda u 2008. godini iznosila je 5,4 odsto. Međutim, evidentno je da ova stopa rasta oslikava dva trenda: dinamičan rast u prva dva kvartala i snažno usporavanje privredne aktivnosti u drugoj polovini godine.

Najjači udar u poslednjem kvartalu pretrpela je industrijska proizvodnja, koja je ostvarila i najveći pad u okviru BDP.

Izvor: Republički zavod za statistiku. Podatak za 2008. predstavlja procenu Republičkog zavoda za statistiku.

Stopa rasta BDP po kvartalima u 2008. godini, izraženo na godišnjem nivou

Izvor: Statistički bilten NBS

5,2%

6,9%

5,4%

2006. 2007. 2008.

4,7%

3,7%

1,1%

2006. 2007. 2008.


17

2006. 2007. 2008.

Takođe, ostvareni deficit tekućeg računa u 2008. godini viši je za 27,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom i iznosi 5.882 miliona evra. Izraženo u procentima BDP,

tekući deficit u 2008. godini iznosio je 17,4 odsto, što je 1,5 procentnih poena iznad deficita ostvarenog u 2007. godini.

Nivo ostvarenih stranih direktnih investicija u 2008. godini bio je 1,8 milijardi evra, što je gotovo nepromenjen iznos u odnosu na obim stranih ulaganja iz 2007. godine.

U odnosu na prethodne periode evidentno je da se javni dug smanjuje, kao i da udeo privatnog duga raste. Takođe, porast privatnog duga je u najvećoj meri posledica rasta zaduživanja banaka i preduzeća.

Stanje spoljnog duga

Spoljnotrgovinska razmena

Krajem 2008. godine spoljni dug zemlje iznosio je oko 21,8 milijardi evra, od čega je dug privatnog sektora 15,4 milijarde evra, a dug javnog sektora oko 6,4 milijarde evra. Pokazatelj učešća spoljnog duga u BDP iznosi 64%, čime se Srbija svrstava u red srednje zaduženih zemalja.

Prisutne recesione tendencije iz druge polovine 2008. godine vidljive su i kroz činjenicu da je došlo do pada obima spoljnotrgovinske razmene. Ukupan izvoz Republike Srbije u 2008. godini iznosio je 7,428 miliona evra, što je za 15,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, ukupan uvoz bio je 15,581 milion evra, što je za 15,4 odsto više u odnosu na 2007. godinu

Javni sektor

Privatni sektor

2006. 2007. 2008.

10,463mil. EUR

5,103mil. EUR

13,507mil. EUR

6,432mil. EUR

15,581mil. EUR

7,428mil. EUR


18

Devizne rezerve

Rast cena na malo i stopa rasta potrošačkih cena

Povlačenje depozita obeležilo je sam kraj 2008. godine, kada je samo u poslednjem kvartalu povučeno milijardu evra deviznih depozita. Ukupan pad deviznih rezervi Srbije tokom 2008. godine iznosio je 1,673 miliona evra, tako da su krajem godine devizne rezerve iznosile 9,224 miliona evra.

Inflacija u 2008. godini, merena stopom rasta cena na malo, iznosila je 6,8 odsto. Takođe, u istom periodu, stopa rasta potrošačkih cena iznosila je 7,9 odsto. I pored izraženih deflacionih kretanja u poslednjem kvartalu 2008. godine, noseći trend inflacije bio je visok i kretao se u rasponu od 8 do 10 odsto.

Stopa nezaposlenosti od 14,4 odsto na kraju godine i dalje je visoka, ali je ipak opala u odnosu na 2007. godinu, kada je iznosila 18,8 odsto. Uprkos stopi ekonomskog rasta u toku prethodnih godina, nezaposlenost i dalje predstavlja veliki izazov.

Tokom 2008. godine zabeležen je nominalni porast plata od 18 odsto, a usled veće stope inflacije realan rast je svega 3,9 odsto.

Na rast cena na malo najviše je uticao rast cena poljoprivrednih proizvoda, industrijskih proizvoda, naftnih derivata i duvana.

Ublažavanje inflatornih pritisaka krajem godine i povećana nestabilnost na deviznom tržištu

Rast cena na malo


19

Devizni kurs u 2008. godini

Celu 2008. godinu obeležila je visoka volatilnost i depresijacija deviznog kursa. Kretanja u prvom kvartalu bila su pod uticajem povećane političke nestabilnosti, koja je na izvestan način stabilizovana nakon formiranja nove koalicione Vlade, sredinom godine. Od maja do kraja septembra kurs je znatno apresirao, da bi potom od oktobra, kao posledica finansijske krize, usledila izuzetno brza i snažna depresijacija.

Restriktivni okvir monetarne politike i mere ublažavanjanegativnih efekata svetske finansijske krize

Kretanje REPO stopeu 2008. godini

U prethodnom periodu Narodna banka Srbije je vodila restriktivnu monetarnu politiku. Glavni instrument je bila dinarska referentna kamatna stopa, koja je šest puta korigovana u toku godine.

Stopa rasta potrošačkih cena


20

Bankarski sektor predstavlja najrazvijeniji segment finansijskog sistema zemlje

Posledice svetske ekonomske krize odrazile su se na dalje limitiranje likvidnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i dodatno povećanje nivoa opreznosti banaka u međusobnom poslovanju, što je za posledicu imalo i povećanje cene novca na međunarodnim tržištima. Što se Srbije tiče, ti efekti su u određenoj meri dodatno ublaženi i zbog velike konkurencije na tržištu. Trend porasta kamatnih stopa došao je do izražaja kako na strani kredita tako i na strani depozita.

Kako bi ublažila negativne efekte finansijske krize i poboljšala deviznu likvidnost bankarskog sektora,

Narodna banka je donela posebne mere. Ukinuta je obavezna rezerva banaka na nova zaduženja u inostranstvu i istovremeno je povećano učešće dinarskog dela obavezne devizne rezerve. Uz to, bankama je omogućeno da pri obračunu obavezne rezerve stanje devizne štednje prikažu po povoljnijoj osnovici, a smanjeni su i penali za neizdvojenu obaveznu rezervu krajem perioda.

Narodna banka Srbije je na ovaj način uspela da znatno umanji nepovoljne efekte prvog udara krize.

Tokom 2008. godine na domaćem tržištu poslovale su 34 banke (35 u 2007. godini). U posmatranom periodu ostvaren je dinamičan rast bilansne aktive i kapitala bankarskog sektora. Neto bilansna aktiva bankarskog sektora na kraju godine dostigla je 1.777 milijardi dinara i povećana je za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupan kapital banaka iznosio je 420 milijardi dinara, što predstavlja rast od 28 odsto u poređenju sa krajem 2007. godine. Upravo ovaj podatak potvrđuje činjenicu da je, kada je reč o kapitalu i likvidnosti, domaći bankarski sektor visokokapitalizovan i sposoban da sopstvenim rezervama amortizuje dodatne gubitke (stopa adekvatnosti kapitala na kraju 2008. godine iznosila je 21,9 odsto).

I pored evidentnog usporavanja kreditne aktivnosti banaka, posebno u poslednjem kvartalu, ukupni krediti su povećani za 35 odsto. Krediti privredi povećani su za 42 odsto, dok je rast kredita stanovništvu iznosio 25 odsto. Kada je reč o stambenim kreditima, ostvaren je rekordan rast po broju odobrenih kredita u ovoj godini. Na strani potrošačkih i gotovinskih kredita rast

je znatno manji, odnosno primetna je stagnacija, što je dobrim delom posledica monetarne politike Narodne banke Srbije, kojom je posredno ograničena ročnost gotovinskih kredita na dve godine. Pored toga, kreditna sposobnost stanovništva ograničena je odlukom Narodne banke Srbije da građani kreditom mogu da opterete trećinu, odnosno, kod stambenih kredita, najviše polovinu mesečnih primanja.

U istom periodu ostvaren je i rast ukupnih depozita od 9 odsto. Uprkos nepovoljnim uticajima svetske finansij-ske krize, depoziti privrede i stanovništva povećani su za po 9 odsto. I pored podsticajnih kamata za dinarsku štednju, u ukupnim depozitima stanovništva dominantan je udeo devizne štednje sa 91 odsto.

Takođe, u prethodnom periodu zadržan je i trend profitabilnog poslovanja. Međutim, domaći bankarski prostor karakteriše i visok stepen koncentracije – pet vodećih banaka ostvarilo je 76 odsto ukupno iskazanog profita, dok je njihovo učešće u ukupnoj bilansnoj aktivi bankarskog sektora 46 odsto, a u ukupnom broju zaposlenih 34 odsto.


22


23

2006.

995.008

1.008.064

1.248.525

2007. 2008.

Poslovanje sa stanovništvom

U domenu poslovanja sa stanovništvom 2008. godina bila je u znaku kontinuiranog rasta, koji se manifestovao u znatnom povećanju klijentske baze i stabilnom rastu obima plasmana. U drugoj polovini godine taj rast obima donekle je usporen, kao posledica restriktivnih mera NBS koje su stupile na snagu sredinom godine, a kojima je dodatno ograničena kreditna sposobnost stanovništva.

Uz to, u poslednjem kvartalu bankarski sektor se suočio sa naglim povlačenjem depozita, što je posledica krize poverenja prouzrokovane eskalacijom svetske ekonomske krize. Uprkos izrazito složenim tržišnim prilikama, Banca Intesa je uspela da godinu završi sa izuzetno dobrim rezultatom, potvrđujući svoju lidersku poziciju i u segmentu poslovanja sa stanovništvom.

Rast broja klijenata

U domenu poslovanja sa stanovništvom 2008. godina bila je u znaku kontinuiranog rasta

Zahvaljujući stalnim naporima da se atraktivno osmišljenom ponudom privuku novi klijenti, u 2008. godini klijentska baza je uvećana za 23,8 odsto, dostigavši obim od 1,2 miliona građana.


24

Stambeni krediti

Gotovinski krediti

Potrošački krediti

Auto krediti

Nestandardni

Pozajmice po kreditnim karticama

Pozajmice po tekućem računu

2006. 2007. 2008.

214,7 mil EUR

390,0 mil EUR

499,7 mil EUR

Kreditni portfolio

Rast kreditnog portfolija

Kreditni portfolio je u prethodnoj godini povećan za 28 odsto, dostigavši iznos od 499,7 miliona evra. Njegov rast je u najvećoj meri generisan povećanjem obima hipotekarnih kredita, čime je kvalitet portfolija dodatno unapređen.

U ukupnim plasmanima dominiraju krediti sa ročnošću većom od godinu dana, sa udelom od 73,7 odsto, odnosno 368,2 miliona evra. U pogledu namene, najveći udeo – 29 odsto – imaju stambeni krediti, u ukupnom iznosu od 152,1 miliona evra. Slede gotovinski krediti sa udelom od 25 odsto, a zatim pozajmice po kreditnim karticama.

Struktura kreditnog portfolija


25

Kontinuirano inoviranje i unapređenje ponude proiz-voda i usluga obeležili su poslovanje banke i doprineli realizaciji pozitivnih rezultata i tokom 2008. godine i pored globalno nepovoljnog finansijskog i poslovnog ambijenta.

Narodna banka Srbije je u julu prethodne godine uvela restriktivne mere kojima je dodatno ograničena kreditna sposobnost stanovništva, uz uvođenje do-datnih mera iz domena kontrole poslovanja banaka. Osim toga, znatne turbulencije na svetskom finansijs-kom tržištu neizbežno su se reflektovale i na bankar-sko tržište u Srbiji, što je zahtevalo brzu reakciju na novonastale potrebe klijenata u izmenjenim okolnos-tima. U nastojanju da opravdamo poverenje klijenata i demonstriramo našu težnju ka dugoročnom part-nerstvu, a u saradnji sa Centralnom bankom, u okviru kreditnog portfolija klijentima smo omogućili sledeće olakšice:

ukinute su sve naknade za prevremenu otplatu kredita u tečaju, osim u slučaju refinansiranja od strane druge banke; ponuđena je mogućnost produženja roka otplate kredita do godinu dana za sve kredite u korišćenju, po zahtevu klijenta i bez dodatnih troškova;

omogućena je konverzija kredita indeksiranih u stranoj valuti u RSD kredite po zahtevu klijenta i bez dodatnih troškova;

omogućena je i preporučena konverzija kredita indeksiranih u CHF u EUR bez naknade.

Banca Intesa je prva na lokalnom tržištu razvila mrežu modernih specijalizovanih centara za stambene kredite, Intesa Casa, unapređujući nivo pruženih usluga u oblasti odobravanja i realizacije ove vrste kredita. Pored Beogra- da, Novog Sada i Pančeva, u prethodnoj godini u Nišu je otvoren novi centar za stambene kredite, tako da mreža Intesa Casa sada broji četiri centra i dve kancelarije.

U okviru programa Vlade Republike Srbije, Banca Intesa je nastavila odobravanje stambenih kredita uz subvenciju iz budžeta Republike Srbije. Nastojeći da izađe u susret zainteresovanim građanima, Banka je tokom 2008. go-dine proširila postojeću ponudu modalitetima navedenih stambenih kredita namenjenim zaposlenima u zdravstvu RS, kao i profesionalnim vojnim licima na službi u Vojsci RS. Jednu od novina u 2008. godini predstavlja i specijali- zovana ponuda stambenih kredita, namenjenih za kupovinu stanova u naselju Belville, koje je izgrađeno za potrebe Univerzijade 2009. Rezidencijalni kompleks Belville, sa 14 zgrada i preko 1800 stambenih jedinica, najveći je projekat te vrste na teritoriji Srbije.

Stambeni krediti


26

2006.

462,2 mil EUR

709,7 mil EUR768,6 mil EUR

2007. 2008.

„Privilege” servis

Rast depozita stanovništva

Depoziti stanovništva na kraju 2008. godine bili su na nivou od 768,6 miliona evra, beležeći porast od 8,3 odsto, uz izražene napore banke usmerene ka očuvanju poverenja građana u bankarski sistem u uslovima globalne finansijske krize.

Bankassurance

Stalno osluškujući sve složenije zahteve tržišta, Banca Intesa je u 2008. godini započela projekat baziran na pružanju visokokvalitetne i diferencirane ponude namenjene imućnijem sloju klijenata. Projekat je pokrenut sa namerom da se Banca Intesa jasnopozicionira i u tržišnom segmentu koji zahteva posebno prilagođen pristup, kao i proizvode i usluge skrojene prema specifičnim potrebama navedene kategorije klijenata. „Privilege” servis, između ostalog, podrazumeva da smo ovoj grupi naših klijenata kao posebnu pogod-nost stavili na raspolaganje ličnog savetnika. U dogovoru sa svojim savetnikom, u terminu prilagođenom rasporedu poslovnih obaveza, klijenti mogu da koncipiraju finan-sijsku strategiju baziranu na prestižnoj bankarskoj ponudi platnih kartica, kreditnih i depozitnih proizvoda.

U okviru razvoja koncepta usluga „sve na jednom mestu”, Banca Intesa je prva banka koja je obogatila svoju ponudu uvođenjem usluga osiguranja, brokerskih usluga i lizinga.

U ekspoziturama Banca Intesa od 2007. godine omogućena je i usluga bankassurance – zaključivanje polisa osiguranja Delta Generali. U skladu sa potrebama, željama i mogućnostima, klijentima stoje na raspolaganju: Delta Generali Providence – štedno osiguranje života, Delta Generali osiguranje domaćinstva, kao i Delta Generali Credi life. Od 2008. godine uvedena je i usluga Delta Generali kasko osiguranje motornih vozila. Navedena polisa pruža zaštitu klijentima u slučaju oštećenja i krađe vozila, ali može i da zameni žiranta prilikom odobravanja kredita za kupovinu automobila.

Nastojeći da stalno unapređuje dostupnost svojih servisa, Banca Intesa je u 2008. nastavila da razvija svoju poslovnu mrežu, koja je krajem godine brojala 230 ekspozitura.


27

Platne kartice

Kreditne

Debitne

2006.

94.99mil EUR

182.66mil EUR

215.42mil EUR

2007. 2008.

2006.

724.144

987.436 1.012.842

2007. 2008.

Od ukupnog broja izdatih platnih kartica, debitne kartice imaju udeo od 71,95 odsto, dok udeo kreditnih kartica iznosi 28,05 odsto.

Ukupan broj platnih kartica - fizička i pravna lica

Vrednost ukupno odobrenih limita po pla-tnim karticama iznosi 215,42 miliona evra, što predstavlja porast od 18 odsto u odnosu na 2007. godinu.

Ukupna vrednost odobrenih limita

28,05%

71,95%

U oblasti poslovanja sa platnim karticama Banca Intesa je u 2008. godini ponovo potvrdila svoju lidersku ulogu i kada je reč o veličini portfolija, broju i obimu izvršenih transakcija, kao i kada su u pitanju inova-tivni proizvodi i servisi, te razvoj prihvatne mreže. Ukupan broj izdatih platnih kartica na kraju godine dostigao je 1.012.842, od čega su nešto više od dve trećine debitne, a ostalo kreditne.

Rast broja izdatih kartica


28

U toku 2008. godine zabeležen je porast izvršenih transakcija platnim karticama Banca Intesa od 40 odsto, što ukupno iznosi 15,9 miliona transakcija, zbirne vrednosti 697,3 miliona evra. U strukturi portfolija najzastupljenija je Mastercard sa učešćem od 809.693 kreditne i debitne kartice ili 79,94 odsto, sledi Visa kartica sa 102.973 kreditne i debitne kartice ili 10,17 odsto, a zatim Dina kartica sa 72.332 ili 7,14 odsto i American Express kartica sa 27.844 ili 2,75 odsto.

Inovativni razvojni koncept koji realizuje Banca Intesa rezultirao je, između ostalog, i uvođenjem PayPass beskontaktne tehnologije. Maestro Co-branded Prepaid (Gift) kartica, uz niz popusta i pogodnosti, omogućava korisnicima potrošnju manjih iznosa na veoma brz i bezbedan način jednostavnim prinošenjem kartice čitaču obeleženom PayPass znakom.

Idući u korak sa sofisticiranim potrebama klijenata, Banka je nastavila sa razvijanjem Co-branded i Affinity programa. U 2008. godini, uz postojeće, uvedene su i Affinity i Co-branded kartice za članove Lekarske komore Srbije i Privredne komore grada Beograda.

Prateći fluktuacije na bankarskom tržištu, Banka je svojim klijentima stavila na raspolaganje American Express Blue

kreditnu karticu sa namenom refinansiranja duga po kreditnim karticama drugih banaka u Srbiji. Bez ikakvih dodatnih troškova građani mogu izvršiti transfer zaduženja i otplaćivati dug po povoljnijim kamatnim stopama, koristeći pri tom i sve prednosti koje pruža American Express Blue kreditna kartica.

Banca Intesa je, u saradnji sa Fondom Paraolimpijskog komiteta Srbije i Visa International, počela da izdaje prve donatorske kartice u Srbiji. Navedene kartice su kreirane i ponuđene tržištu u cilju pružanja doprinosa razvoju paraolimpijskog sporta u zemlji i poboljšanja položaja naših vrhunskih sportista sa invaliditetom.

U 2008. godini Banka je svojim klijentima stavila na raspolaganje i dodatne servise koji im omogućavaju plaćanje usluga putem mobilnog telefona i to M-payment (korisniku omogućava plaćanje postpaid računa i wlan dopunu mobilnog provajdera Telekoma) i M-government (mogućnost plaćanja određenih admi-nistrativnih taksi putem mobilnog telefona).

Napori usmereni ka razvoju prihvatne mreže rezultirali su sa gotovo 20.000 postavljenih POS terminala, dok je broj bankomata 242.


29

81.326

91.763100.455

2008.2006. 2007.

Kontinuirani rad na unapređenju postojeće ponude i uvođenju inovacija nastavljen je u 2008. godini. Unapređena je standardna ponuda kreditnih proizvoda. Uveden je Biz Revolving kredit (kao novi standardni proiz-vod, kredit na revolving osnovi), Automatski BizMinus (kreirani proces automatskog odobravanja prekoračenja),

Okvirni BizInvest (opcija višekratnog puštanja sredstava kredita do iznosa ukupno odobrenog kredita), Dinarski dugoročni investicioni kredit sa promenljivom kamatnom stopom, itd. Prilikom razvoja poslovnih procesa vodi se računa o tome da sve aktivnosti budu maksimalno pojed-nostavljene za klijente.

Za samo dve godine Banka je napravila snažan proboj na tržištu bankarskih usluga namenjenih preduzetnicima, ostvarivši saradnju sa 100.455 klijenata iz ovog segmenta, zaključno sa poslednjim danom 2008. godine.

Rast klijentske baze

Tokom 2008. godine ostvaren je snažan rast kreditnog portfolija, koji je na kraju godine dostigao iznos od 133,28 miliona evra.

Snažan rast kreditnog portfolija

Poslovanje sa malim biznisom

Preduzetništvo je poslednjih godina u snažnom usponu u Srbiji. Analizirajući porast ukupnog broja poslovnih subjekata koji po veličini pripadaju ovom segmentu, kao i rast zapošljavanja u malim i mikropreduzećima, te njihov doprinos rastu BDP-a, uočava se veliki razvojni potencijal ovog segmenta privrede.

Uvažavajući specifičnosti i rastuće potrebe malog biznisa za kvalitetnim finansijskim servisima, Banca Intesa je 2006. godine razvila zaokruženu ponudu namenjenu ovom segmentu, rukovodeći se idejom da malim preduzećima i preduzetnicima približi savremene bankarske proizvode koji su ranije bili isključivo privilegija velikih preduzeća.

27,11mil. EUR

74,09mil. EUR

2006. 2007. 2008.


30

Budući da je razvoj preduzetništva jedan od strateških prioriteta nacionalne ekonomije, Banca Intesa sarađuje sa brojnim državnim institucijama i lokalnim samoupra-vama na realizaciji inicijativa koje doprinose unapređenju uslova za poslovanje preduzetnika. U 2008. godini lan-sirali smo i Komisione kredite u saradnji sa SO Kralje-vo, Kredite namenjene razvoju privrednih subjekata i povećanju zaposlenosti na teritoriji opštine Šabac uz subvencionisanje kamatne stope, Dugoročne kredite subjektima koji posluju na teritoriji opštine Bačka Palanka sa subvencionisanjem dela kamate od strane opštine, itd.

Banca Intesa odobrava mikrokredite u skladu sa pro-jektom za jugoistočnu Evropu koji realizuju Intesa San-paolo i ALDA (Association of Local Democracy Agen-cies). Osnovni cilj ovog projekta predstavlja podrška lokalnom razvoju preduzetništva i inovativnim idejama čija realizacija doprinosi povećanju zaposlenosti u lo-kalnim zajednicama.

U 2008. godini Banka je aktivno radila i na finansira-nju klijenata malog biznisa kroz specijalne aranžmane o saradnji sa MSP i LC. U pitanju je odobravanje kredita za finansiranje nabavke robe od prodavaca sa kojima Banca Intesa ima potpisan ugovor o poslovnoj saradnji.

Krediti za poljoprivredne proizvođače- Intesa Farmer

Poljoprivredni proizvođači u našoj banci imaju zaokružen paket usluga pod nazivom Intesa Farmer. Koristeći odgovarajuće modalitete kredita, klijentima je omogućeno da na najlakši način finansiraju nabavku neophodnog materijala za svaku narednu sezonu, ali i da dugoročno ulažu u svoje proizvode. U 2008. godini, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, poljoprivrednim proizvođačima smo stavili na raspolaganje i dugoročne i kratkoročne kredite sa sub-vencijom kamate. Takođe, u 2008. godini poljoprivred-nicima smo odobravali kratkoročne i dugoročne kredite u saradnji sa Skupštinom grada Beograda, kao i kredite za registrovana poljoprivredna gazdinstva na osnovu Sporazuma o poslovnoj saradnji sa Garancijskim fondom AP Vojvodine (za obezbeđenje dugoročnih kredita za fi-nansiranje nabavke nove poljoprivredne mehanizacije).


31

Aktivni korisnici

Registrovani korisnici

2007. 2008.

222.516

62.544

171.174

51.061

U segmentu poslovanja sa stanovništvom ostvareni su sledeći rezultati:

porast od 22% aktivnih korisnika 68% stopa rasta izvršenih plaćanja 112% stopa rasta izvršenih menjačkih poslova 30.861 klijent koji poseduje

digitalni sertifikat (mini CD)

Elektronsko bankarstvo

U segmentu elektronskog bankarstva, nastavljajući trend rasta broja korisnika, koji je tokom 2008. godine dostigao 22 odsto za fizička lica i 24 odsto za pravna lica, Banka je zadržala vodeću poziciju na tržištu.

CRM i elektronski servisi

U želji da prati trendove savremenog načina poslovanja, Banca Intesa je implementirala jedan od vodećih sistema za Customer Relationship Management (CRM) – po-slovnu strategiju koja ima za cilj kreiranje i održavanje dugoročnih, kvalitetnih i profitabilnih odnosa sa koris-nicima, utičući povoljno na zadovoljstvo korisnika usluga. CRM koncept je kao osnovne poslovne ciljeve obuhvatio povećanje prihoda i baze korisnika i smanjenje servisnih troškova.

CRM sistem pruža savetnicima za prodaju u segmentu fizičkih lica i malog biznisa kompletnu podršku praćenja prodajnih procesa i kontakata sa klijentima, uz mogućnost beleženja svih neophodnih informacija (beleške, inter-akcije, sastanci, zadaci). Takođe, navedeni koncept na jednom mestu pruža sve informacije o klijentima i ponu-dama/kampanjama, a ujedno omogućava identifikovanje i praćenje aktivnosti svih učesnika u prodajnom procesu.

Sistem obuhvata tri integrisana modula: Campaign Man-agement (za selekciju ciljnih grupa, realizaciju kampanja i praćenje rezultata kampanja), Sales&Service (za inte-

graciju svih podataka o klijentu) i Inbound Marketing sa Real Time Miner-om (za interaktivnu ponudu proizvoda/usluga kada je klijent u kontaktu sa bankom, a na osnovu klijentovog profila).

Početkom 2008. godine CRM sistem je implementiran i pušten u operativni rad, integrišući upravljanje prodajnim mogućnostima i kontaktima kroz kanale ekspozitura i kontakt centara, kao i putem direktne pošte. U toku prve godine eksploatacije sistema pripremljena je kompletna struktura kampanja i izvršena selekcija ciljnih grupa za 91 kampanju (uključujući i „follow up” aktivnosti), što je oko 10 puta više nego prethodne godine, pre puštanja u rad CRM sistema.

Po pitanju broja kontakata sa klijentima, u 2008. godini je evidentirano skoro 43.000 prodajnih mogućnosti iz Inbound marketinga i 1.250.000 kontakata generisanih kroz različite „outbound” kampanje (526.930 različitih klijenata – fizičkih lica ili firmi iz segmenta malog biznisa).


32

U domenu SMS bankarstva, u segmentu poslovanja sa stanovništvom ostvaren je značajan porast od 51 odsto novih korisnika, čime je uspešno nastavljen trend rasta.

porast od 51% novih korisnikaSMS notifikacije – 8.635.583 isporučene poruke SMS na zahtev – 1.813.674 primljene poruke

U nastojanju da izađe u susret potrebama klijenata koji sve radije koriste pogodnosti SMS bankarstva kao efi-kasnog načina uvida i kontrole svojih računa, Banka je uvela nove tipove usluga:

SMS obaveštenja o uplatama na tekući račun, SMS obaveštenja o potrošnji sa kreditne kartice,SMS obaveštenja o prilivu iz inostranstva.

Takođe, implementirane su funkcionalnosti aktiviranja ili deaktiviranja pojedinačnih tipova notifikacija putem SMS-a.

U segmentu poslovanja sa pravnim licima ostvareni su sledeći rezultati:

26.854

33.263

2007. 2008.

porast od 24% novih korisnikaporast od 41% izvršenih transakcija porast od 52% u ukupnom iznosu izvršenih transakcija

U okviru ponude novih usluga, implementirana je funkcionalnost međunarodnog platnog prometa putem web kanala.

SMS bankarstvo

U okviru E-mail bankarstva uvedena je nova usluga u segment poslovanja sa stanovništvom – slanje izvoda za kreditne platne kartice.

I u oblasti telefonskog bankarstva evidentiran je kon-stantan rast broja korisnika, kojima je na raspolaganju i nova usluga – aktiviranje obnovljenih platnih kartica putem telefona.

Banca Intesa je i dalje jedina banka koja procesira Visa i MC platne kartice putem interneta. U ovoj oblasti re-zultati su sve bolji, a u 2008. godini ističemo sledeće:

33 aktivna trgovca80 trgovaca u procesu implementiranja ili ugovaranja uslugebroj transakcija: 46.000ostvaren promet: 550.000.000 RSD.

E-mail bankarstvo

Telefonsko bankarstvo

E-commerce

400.053

604.925

2007. 2008.


35

Poslovanje sa privredom

Banca Intesa je u domenu poslovanja sa privredom u 2008. godini ostvarila kontinuitet izuzetno dobrih poslovnih rezultata, potvrdivši svoju lidersku ulogu kako u delu plasmana tako i u delu depozita. Pogoršavanje uslova poslovanja i prelivanje negativnih efekata finansijske krize u drugoj polovini godine postavili su dodatna ograničenja i nove izazove svim učesnicima na domaćem tržištu. U novonastalim okolnostima primarni cilj Banke je da pravovremeno reaguje na rastuće potrebe za finansiranjem korporativnog sektora, kao i da pronađe adekvatna rešenja koja bi njenim korporativnim klijentima omogućila što bezbolnije prevazilaženje problema izazvanih krizom.

Krajem 2008. godine opšti privredni ambijent u Srbiji osetno je izmenjen, što je posledica globalnih potresa na finansijskim tržištima. Znatno smanjen obim stranih direktnih investicija i zajmova, kao i opšta recesija u Evropi, koja predstavlja glavno izvozno tržište Srbije, doveli su do znatnog usporavanja privredne aktivnosti. Krajem godine problem sistemske nelikvidnosti privrede postao je očigledan, pa je kao odgovor na rastuće probleme najavljena intervencija države kroz paket ekonomskih mera Vlade Srbije za prevazilaženje krize subvencionisanjem bankarskih kamata. U saradnji sa poslovnim bankama Vladine mere su omogućile plasman povoljnih kredita u ukupnoj vrednosti od 180 milijardi dinara kako bi se stimulisala tražnja za

domaćim proizvodima i pospešila likvidnost srpske privrede. Banca Intesa je od samog početka imala aktivnu ulogu u pripremi i realizaciji pomenute saradnje između bankarskog sektora i države. S druge strane, prudencijalne mere monetarne politike obezbedile su stabilnost bankarskog sektora, koji je snažnom kapitalizacijom i adekvatnošću kapitala uspeo da prebrodi globalno finansijsko previranje, ne smanjujući kreditnu aktivnost. Pored toga, stendbaj aranžman sa MMF-om, kojim je Srbija osigurala početnih 400 miliona evra, uneo je veći optimizam da će se lakše prebroditi posledice finansijske i ekonomske krize

Rast plasmana je ostvaren jednim delom zahvaljujući uspešnoj akviziciji novih klijenata, dok je istovremeno intenzivirana saradnja sa postojećim klijentima, uz ponudu proizvoda i usluga prilagođenih njihovim zahtevima i aktuelnim tržišnim uslovima. U poređenju sa prethodnom godinom, sektor poslovanja sa privredom uvećao je prosečne obime kredita i depozita, a kao rezultat uspešno realizovanih aktivnosti premašene su planirane vrednosti u svim poslovnim segmentima.

U uslovima veoma restriktivne monetarne politike NBS, koja utiče na obim kreditiranja, stope obaveznih rezervi i visinu kamatnih stopa, kao i postojanja intenzivne konkurencije na bankarskom tržištu, ostvareni rezultati dokazuju uspešnost poslovne politike Banke.

I u 2008. godini potvrđuje se liderska pozicija, a na izazov finansijske krize, Banka odgovara pravovremeno i adekvatno


36

Rast kredita privredi Korporativni krediti

Tržišno učešće u kreditima privredi

Banca Intesa je u 2008. godini ostvarila snažan rast plasmana u sektoru poslovanja sa privredom, uz zadržavanje visokog kvaliteta portfolija. Na kraju godine kreditni portfolio je dostigao 1.445.135 evra, što predstavlja porast od 74,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kao rezultat dinamične kreditne aktivnosti tržišno učešće Banke u poslovanju sa privredom tokom 2008. godine povećano je na 16,8 odsto, u odnosu na 13,7 odsto krajem 2007. godine.

Tržišno učešće se odnosi na zbirno poslovanje sa privredom, uključujući segment velikih preduzeća, malih i srednjih preduzeća, kao i malog biznisa.

Kreditne linije realizovane u saradnji sa međunarodnim institucijama

Pored kreditne podrške privredi u saradnji sa državnim institucijama, Banca Intesa kroz različite kreditne linije namenjene malim, srednjim i velikim preduzećima i lokalnim samoupravama kontinuirano pruža značajnu podršku razvoju lokalne ekonomije. U segmentu dugo-ročnih plasmana MSP ostvareno je najveće povećanje zahvaljujući specijalizovanim kreditnim linijama name-njenim ovom sektoru, koje su realizovane u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Kao članica Intesa Sanpaolo, vodeće bankarske grupacije u Italiji, Banca Intesa je pokrenula kreditnu liniju name-njenu MSP, koju je Vlada Republike Italije odobrila za realizaciju projekta “Program razvoja privatnog sektora kao podrške malim i srednjim preduzećima kroz sistem domaćih banaka”.

Krajem 2008. godine Banca Intesa sklopila je dva ugovora vezana za nove kreditne linije, od kojih je jedan zaključen sa KfW Bankengruppe, a drugi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Sredstva iz kreditne linije koju je obezbedila KfW Bankengruppe biće na raspolaganju opštinama i javnim preduzećima za infrastrukturne projekte (izgradnja i rekonstrukcija putne mreže, sistem javne rasvete, gasifikacija, sistem vodosnabdevanja itd.) u cilju podsticanja privrednog razvoja i podizanja opšteg standarda u lokalnim zajednicama.

U okviru naše korporativne filozofije održivog razvoja bili smo prva banka u Srbiji koja se pridružila Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskoj uniji (EU) u projektu promovisanja energetske efikasnosti i inicijativa vezanih za obnovljive izvore energije koje ne doprinose samo razvoju privrednog sektora već i društva u celini. Sa EBRD smo potpisali Ugovor o zajmu u iznosu od EUR 10.000.000 za realizaciju projekata privatnih kompanija u oblasti efikasnog korišćenja energije i upotrebe obnovljivih izvora energije. Realizovane su i kreditne linije Evropske investicione banke (EIB) i Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) u cilju očuvanja i povećanja broja radnih mesta, socijalnog mira i privrednog razvoja.


37

FX poslovanje i platni promet sa inostranstvom

Od ukupnog broja biznis klijenata na srpskom tržištu, 43 odsto čine aktivni klijenti Banke iz korporativnog

segmenta, među kojima većina ima dugoročne poslovne odnose sa Bankom.

Rast korporativnih depozita

Rast obima platnog prometa

Broj aktivnih klijenata MSPi velikih privrednih subjekata

Kada je reč o tržišnom udelu korporativnog segmenta Banke tokom 2008. godine u domenu korporativnih depozita, održan je prošlogodišnji nivo od 17 odsto, odnosno 729.413 evra, što predstavlja veoma dobar rezultat u okolnostima opšte privredne krize, nelikvidnosti preduzeća i poljuljanog poverenja u bankarski sektor. Banca Intesa je na taj način zadržala lidersku poziciju po visini depozita privrednih subjekata.

Rastući broj klijenata ne utiče samo na značajan tržišni udeo Banke, već ima i pozitivan uticaj na platni promet u zemlji i inostranstvu. Banca Intesa je vodeća banka u domaćem i međuna-rodnom platnom promet zahvaljujući razgra- natoj mreži korespondentskih banaka sa kojima sarađuje širom sveta.

I tokom 2008. godine nastavljeno je širenje klijentske baze, tako da je na kraju godine ukupan broj velikih privrednih subjekata i MSP koji obavljaju poslovanje preko Banca Intesa dostigao 6.015.

Korporativni depoziti (u hiljadama EUR) Rast depozita privrede (u hiljadama EUR)

Podaci se odnose na segment velikih

privrednih subjekata i malih i srednjih

preduzeća.


38

2006.

2007.

2008.

Platni promet na domaćem tržištu

Banca Intesa započela je ciklus projektnog finansiranja krajem 2006. godine, pružajući početne mogućnosti za finansiranje sektora nekretnina, kao i finansiranje kon-zorcijuma za realizaciju izgradnje trgovinskog centra u

Beogradu, u iznosu od 50 miliona evra, čiji je projekat završen krajem 2007. godine.

Do početka 2008. godine bila je pripremljena orga-nizaciona i tehnička podrška u cilju realizovanja ponude standardnog proizvoda za projektno finansiranje u rezi-dencijalne svrhe (Intesa gradnja).

Projektno finansiranje

Projekti u toku

Tokom 2008. godine broj projekata i ukupna vrednost odobrenog projektnog finansiranja znatno su povećani, tako da je ukupan odobreni iznos za projektno finansiranje u 2008. godini iznosio 107 miliona evra.


39

Odeljenje faktoringa počelo je sa radom u septem-bru 2007. godine. Osnovni cilj je bila akvizicija kli-jenata iz segmenta MSP sa kvalitetnim kratkoročnim potraživanjima, za koja je procenjeno da nose veći rizik u odnosu na sopstvene dužnike.

Klijentima je ponuđena opcija prodaje postojećih ili budućih potraživanja putem faktoringa ili faktoringa sa otvorenim računom, sa pravom naplate ili bez njega, sa diskontnim ili avansnim plaćanjem.

Imajući u vidu specifične potrebe tržišta, Odeljenje fakto-ringa uvrstilo je u svoju ponudu pojedine proizvode koji se ne mogu svrstati u standardne faktoring proizvode: kupovinu potraživanja nastalih u okviru transakcija na POS terminalima, koje obuhvataju odloženo plaćanje ili plaćanje na rate, diskontovane menice, diskontovane fakture, kupovinu zakupa

I pored činjenice da je Banca Intesa bila fokusirana samo na mali segment klijenata, broj klijenata i dužnika je u konstantnom porastu. Do sada je Banka bila aktivna samo u domenu domaćeg faktoringa usled činjenice da su klijenti koji su uključeni u projekat izrazili veće in-teresovanje za ovu vrstu usluga. Međutim, kako bi se izašlo u susret potrebama klijenata, u okviru priprema za uvođenje aktivnosti međunarodnog faktoringa us-postavljeni su kontakti sa Mediofactoringom.

Pored slučajeva kupovine potraživanja generisanih transakcijama sa POS terminala, uključujući odloženo plaćanje ili plaćanje u ratama, u saradnji sa Odeljenjem menadžmenta kartica – POS terminali i ATM bankom-ati, uveden je novi proizvod – diskontovanje transakcija plaćanja u ratama putem kreditnih kartica koje je izdala Banca Intesa. Takođe, sa nekoliko klijenata izvršena je kupovina ugovora o zakupu. U okviru ponuđenih uslu-ga klijenti su izrazili posebno interesovanje za diskon-tovanje faktura.

Aktivnosti koje se odnose na implementaciju odgovarajućih softverskih rešenja koja će omogućiti značajan prodor na srpsko tržište započete su u decem-bru 2008. godine. Odabrano softversko rešenje, čija se potpuna implementacija očekuje krajem prve polovine 2009. godine, već je u upotrebi u većini vodećih faktor-ing kompanija u Italiji.

Faktoring

ukupno 2007. jan-mar ‘08. jan-jun ‘08. jan-sep ‘08. ukupno 2008.

Broj klijenataPromet (u milionima EUR)Neizmireno (u milionima EUR)


40

Broj izdatih garancija i avala u

domaćoj valuti

Dokumentarni poslovi

Obim izdatih garancija i avala u domaćoj valuti (iznosi u hiljadama EUR)

Gore navedeni podaci ukazuju na ostvareni rast u 2008. godini u iznosu od 40 odsto u obimu, kao i 30 odsto po broju izdatih dinarskih garancija u poređenju sa rezultatima iz 2007. godine.

Broj izdatih garancija u stranoj valuti

Obim izdatih garancija u stranoj valuti

(iznosi u hiljadama EUR)

Broj nostro akreditiva i inkaso poslova

Obim nostro akreditiva i inkaso poslova

Garancije u stranoj valuti

Akreditivi i dokumentarna inkasa

Broj i iznos garancija u stranoj valuti zabeležili su znatan rast tokom 2008. godine u poredjenju sa prethodnom godinom, isti trend je zabeležen kod loro garancija u stranoj valuti. Nostro garancije pokazuju rast od 40 odsto po broju i više nego trostruki rast u obimu. Veliki udeo u rastu nostro garancija povezan je sa povećanjem obima cross border finansiranja.

U segmentu dokumentarnih poslova ostvaren je rast od 10 odsto u odnosu na broj izdatih instrumenata, kao i više nego dvostruki rast u obimu.


41

U okviru dokumentarnih poslova klijntima su na raspolaganju različiti instrumenti. Korišćenje dokumentarnih inkasa kod uzvozno/izvoznih poslova može umnogome da smanji rizik naplate, gde se još veći nivo sigurnosti obezbedjuje preko uvoznih ili izvoznih akreditiva. Pored procesuiranja dokumentarnog i garancijskog poslovanja, Banca Intesa svojim klijentima nudi ekspertske savete pri izboru instrumenta koji je najbolji za konkretni posao.

Zahvaljujući izuzetno solidnoj regionalnoj mreži, dobroj obučenosti zaposlenih i konkurentnoj ponudi pro-izvoda i usluga, Banca Intesa predstavlja pouzdanog poslovnog partnera za sve segmente klijenata u okviru sektora poslovanja sa privredom (mala, srednja, velika preduzeća, opštine), čiji broj raste iz godine u godinu. Pored Odeljenja za poslovanje sa velikim privrednim subjektima, koje je smešteno u sedištu Banke u Beogra- du, klijentima je na raspolaganju i mreža odeljenja za MSP u okviru regionalnih centara Banke u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.

Banca Intesa pruža oslonac i aktivnu podršku razvoju privrede i preduzetništva, kao i rastu zaposlenosti u

lokalnim zajednicama. Zahvaljujući uloženim naporima u ovom segmentu, mi smo banka prvog izbora za 44 odsto opština na teritoriji Srbije.

Pored toga, u saradnji sa Skupštinom grada Beograda pokrenuta je i kreditna linija za podsticanje preduzetništva i pokretanje novog biznisa.

Uz snažnu podršku matične bankarske grupacije Intesa Sanpaolo i relevantnih svetskih finansijskih institucija u mogućnosti smo da podržimo kapitalne investicije u infrastrukturu, mrežu puteva i telekomunikacija, kao i izgradnju stambenih objekata. Takođe, ponudili smo i specijalni kreditni proizvod Intesa gradnja, namenjen svim investitorima koji grade stambene ili poslovne objekte za dalju prodaju, i prilagodili ga aktuelnoj situaciji na građevinskom tržištu Srbije.

Kontinuiranim unapređenjem ponude i kvaliteta usluga, uz savetodavnu ulogu koju stavlja na raspolaganje klijentima, Banca Intesa nastoji da izađe u susret potre-bama i zahtevima privrednih subjekata i lokalnih zajedni-ca kako bi im pomogla da održe nivo i obim poslovanja u dinamičnim i zahtevnim tržišnim okolnostima.

43


44

Sredstva i investiciono bankarstvo

Devizno i novčano tržište u prva tri kvartala 2008. godine karakterisali su visoka likvidnost i rast kredita i potrošnje. Narodna banka Srbije je vodila restriktivnu monetarnu politiku koja se pre svega ogledala u povećanju referentne stope. U oktobru uticaj globalne finansijske krize odrazio se i na domaće tržište kroz dramatičan pad likvidnosti, praćen smanjenjem poverenja u bankarski sistem i povlačenjem depozita iz banaka. Takođe, došlo je do usporavanja rasta kredita i znatne depresijacije kursa dinara.

U takvim okolnostima posebna pažnja je posvećena upravljanju aktivom, pasivom i deviznom pozicijom Banke, čime je obezbeđena visoka likvidnost, a efekti volatilnosti deviznog kursa su minimizirani. Uz to, Banca Intesa je ostvarila rekordno visok profit od transakcija na tržištu novca, deviza, kao i od poslova na tržištu kapitala, uz istovremeno proširivanje ponude uvođenjem custody usluge, hedging instrumenata, te usluga investicionog savetovanja i analize finansijskog tržišta.

Devizno i novčano tržište u prva tri kvartala 2008. godine karakterisali su visoka likvidnost, rast kredita i potrošnje


45

Druge banke

Stanovništvo

NBS

Korporativni klijenti

U kupoprodaji deviza najveće učešće imaju transakcije sa drugim bankama (47 odsto), učešće transakcija sa korporativnim klijentima iznosi 41 odsto, dok je učešće transakcija u poslovanju sa stanovništvom10 odsto. Najmanje učešće imaju transakcije kupoprodaje deviza sa NBS (2 odsto).

Ostvareni obim kupoprodaje deviza sa korporativnim klijentima iznosi 3,016 miliona evra i veći je za 22,5 odsto u odnosu na obim kupoprodaje iz 2007. godine.

Struktura kupoprodaje deviza u 2008. godini

Obim kupoprodaje deviza sa korporativnim klijentima (u milionima evra)

Trend rasta obima kupoprodaje deviza sa korporativnim klijentima nastavlja se i u 2008. godini, prvenstveno kao rezultat znatnog povećanja klijentske baze.

Kupoprodaja deviza

2%41%

10%

47%


46

Trgovina devizama

Tržište novca

Hartije od vrednosti

Struktura prihoda

Na osnovu ostvarenog rasta u obimu kupoprodaje deviza, a zahvaljujući i novouvedenim uslugama, ostvaren je rekordan prihod u 2008. godini i pored osetnih efekata krize.

Ponuda novih proizvoda i usluga

U izmenjenim okolnostima poslovanja Sektor trezora je korporativnim klijentima ponudio nove proizvode kako bi se negativni efekti krize sveli na najmanju moguću meru.

U situaciji povećane volatilnosti deviznog kursa u 2008. godini poseban akcenat je stavljen na proizvode koji su namenjeni smanjenju rizika promene deviznog kursa, kroz zaključenje terminskih ugovora (forward).

Takođe, na polju investicionih proizvoda Sektor trezora je aktivno učestvovao u formiranju Društva za upravljanje investicionim fondovima, čiji je početak poslovanja planiran tokom 2009. godine, kao i u uvođenju kastodi poslova za klijente banke, koji su počeli sa radom početkom 2009. godine.

Banca Intesa je tokom 2008. godine u postojeću ponudu poslova posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti uvrstila i poslove analiziranja kompanija i istraživanja tržišta kapitala, kao i investicionog savetovanja. Sektor trezora konstantno razvija nove usluge kako bi klijenti najbolje moguće iskoristili potencijale tržišta i zarade koje ono nudi. Banca Intesa želi da pruži jasnu poruku svim klijentima da se uvek mogu osloniti na našu ekspertizu lokalnog tržišta, a naš zadatak je da im pružimo sve informacije vezane za karakteristike tržišta, pravila i zakonske procedure, istorijske performanse i projekcije budućih tržišta, kao i analize kompanija i tržišta uopšte, koje će im omogućiti da što bolje razumeju koncept tržišta i iskoriste sve njegove potencijale.

U strukturi prihoda sa 91,02 odsto učestvuje prihod po osnovu trgovine devizama, sa 6,63 odsto učestvuje prihod po osnovu transakcija na novčanom tržištu, dok se ostatak odnosi na trgovinu hartijama od vrednosti.

Struktura prihoda Sektora trezora u 2008. godini

6,63%2,35%


49

Poslovanje Intesa Leasing u prethodnoj godini bilo je u znaku dvocifrenog rasta uprkos činjenici da je u opštem ambijentu smanjene privredne aktivnosti i pogoršane makroekonomske situacije, a kao posledica ekonomske krize, kupovina vozila i opreme na lizing tokom poslednjih meseci 2008. godine drastično opala. Osim toga, zabeležen je porast kašnjenja sa uplatama klijenata, kao i povećanje broja zahteva za produženje roka otplate ili reprogramiranje ugovora. Lizing kompanije su krajem 2008. godine rešavale i slučajeve otkazivanja ugovora, što je dovelo do porasta broja oduzetih vozila.

Postoji više razloga za pad prodaje vozila na lizing, od kojih su najznačajniji unapred najavljeno smanjenje carina i prvi efekti svetske finansijske krize. Naime, nakon što je u avgustu 2008. godine najavljeno da će carine na uvoz automobila biti prepolovljene, odmah je opala i

potražnja, a kao direktna posledica aktuelne finansijske krize, rasta kursa evra i povećanja kamata, smanjen je i broj zahteva koji su podneti lizing kućama.

U svojoj paleti usluga kompanija Intesa Leasing je u prošloj godini nudila finansiranje putničkih automobila, komercijalnih vozila i industrijske opreme. Tokom 2008. godine Intesa Leasing Beograd dostigla je nivo bilansne aktive od 65,4 miliona evra, što predstavlja rast od 31 odsto u odnosu na nivo iz prethodne godine od 49,9 miliona evra.

U ukupnoj aktivi najveće učešće imaju plasmani, koji u 2008. godini iznose 53,7 miliona evra, od čega dugoročni finansijski plasmani iznose 36,2 miliona evra, a kratkoročni plasmani i deo dugoročnih plasmana koji dospevaju do godinu dana iznose 17,5 miliona evra.

IntesaLeasing


50

65%35%

Teretnai putnička vozila

Oprema

Posmatrano po kvartalima, jasno je uočljiv uticaj ekonomske neizvesnosti koja karakteriše poslednji kvartal 2008. godine.

Poslednji kvartal 2008. godine doneo je i veći stepen neizvesnosti u naplati potraživanja usled finansijske krize. Direktna posledica toga bio je rast dospelih a nenaplaćenih potraživanja, tako da su u tom periodu posebno inten-zivirane aktivnosti naplate potraživanja. Uvedena je i nova politika klasifikacije potraživanja i izvršena su rezervisanja za potencijalne gubitke zbog problema u naplati, tako da je stanje ispravke potraživanja 1,7 miliona evra.

U strukturi izvora dominiraju dugoročni krediti u iznosu od 56,2 miliona evra. Od toga, krediti u zemlji iznose 17,2 miliona evra i u ukupnom iznosu su primljeni od strane Banca Intesa Beograd. Krediti iz inostranstva na dan 31.12.2008. godine iznose 39 miliona evra i čine ih izvori u okviru grupe Intesa Sanpaolo.

Rast plasmana od 37 odsto, ali i rast prosečne ročnosti plasmana uslovili su povećanje prihoda od kamata po finansijskom lizingu od 78 odsto, koji na kraju 2008. godine iznose 3,6 miliona evra.

Pored gorenavedenog, važno je napomenuti da je kompanija u 2008. godini prošla kroz period strukturnih promena. Naime, u junu je započeta migracija podataka iz softverskog paketa Advise Soft u softverski paket Gemikro. Projekat je uz veliku podršku Banke uspešno okončan u decembru 2008. godine. U cilju podizanja standarda poslovanja, u oktobru 2008. godine započet je projekat harmonizacije procedura poslovanja sa procedurama Banke. Ustanovljen je sistem podrške Banke u delu prodaje proizvoda, ali i u ostalim delovima poslovanja Intesa Leasing Beograd, što će doprineti stabilnom poslovanju ILB u narednim godinama.

U 2009. godini planirana je dokapitalizacija od strane Banca Intesa Beograd u iznosu od 10 miliona evra, što će pojačati kapitalnu bazu i obezbediti rast obima poslovanja u ključnim segmentima finansiranja novih i polovnih putničkih i komercijalnih vozila, opreme i poljoprivredne mehanizacije.

Usluge Intesa Leasing dostupne su u sedištu kompanije u Beogradu, kao i u okviru mreže ekspozitura Banca Intesa širom Srbije. Takođe, na svim punktovima klijentima su na raspolaganju i osnovne informacije o lizing uslugama i posebnim pogodnostima koje su u ponudi.

U strukturi plasmana dominiraju pravna lica sa 45,7 miliona evra, što čini 85 odsto portfolija. Posmatrano po broju ugovora, u tom periodu je sklopljeno 567 ugovora sa pravnim licima i 66 sa samo- stalnim preduzetnicima. Broj ugovora fizičkih lica iznosi 117 ili 16 odsto od ukupnog broja ugovora. Po rezultatima ostvarenim prema predmetu lizinga, 35,1 milion evra ili 65 odsto ukupnih plasmana odnosi se na teretna i putnička vozila. Od ukupno 750 novih ugovora u 2008. godini, 448 se odnosi na putnička vozila, 221 na teretna, dok je 81 ugovor sklopljen za finansiranje opreme.

Struktura protfolija prema nameni i segmentaciji klijenata

15%

85%

Privreda

Stanovništvo


53

Kao jedna od vodećih banaka u zemlji usredsređeni smo na podršku projektima koji doprinose borbi

protiv siromaštva i poboljšanju kvaliteta života, a naročito razvoju preduzetništva. Polazeći od činjenice da su mikropreduzeća pokretači ekonomskog i socijalnog razvoja, smatramo da je odgovarajuća finansijska podrška neophodna

preduzetnicima početnicima, kojiima je pristup finansijskim sredstvima otežan.

Od 2006. godine, zajedno sa Garancijskim fondom AP

Vojvodine, finansiramo start-up projekte nezaposlenih žena i projekte nabavke opreme žena preduzetnika na teritoriji AP Vojvodine. Krediti za žene preduzetnike, prvi

projekat ove vrste u zemlji, omogućava nezaposlenim ženama i ženama preduzetnicima sa stažom do tri godine da po izuzetno povoljnim uslovima finansiraju pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa.

U želji da podržimo inovativne ideje koje doprinose razvoju preduzetništva i kreiranju novih radnih mesta

u Srbiji, kroz povoljno kreditiranje osnovnih i obrtnih

Društvenoodgovornoposlovanje

Kao deo grupe Intesa Sanpaolo delimo zajedničku posvećenost ostvarenju poslovnih ciljeva na društveno odgovoran način, uz trajnu brigu o razvoju zajednice kojoj pripadamo. Snažno promovišemo stil rasta zasnovan na održivim rezultatima koji proizilaze iz ostvarenog zadovoljstva klijenata, iz osećanja pripadnosti svih naših zaposlenih, a uz brižljivo osluškivanje potreba lokalne zajednice u kojoj poslujemo.

Banca Intesa, u skladu sa strategijom matične grupacije, insistira na odgovornosti u odnosu na sve svoje interesne grupe, širu društvenu zajednicu i životnu sredinu. Početkom prethodne godine, u cilju širenja vrednosti grupacije i što bolje lokalne implementacije strategije društveno odgovornog poslovanja, Banca Intesa je usvojila Etički kodeks.

Slogan „Mislimo unapred sa Vama“, koji je zajednički svim bankama članicama grupe u trinaest zemalja, u osnovi šalje poruku o proaktivnom stavu i okrenutosti Banke ka budućnosti, pružajući potvrdu klijentima da od Banke mogu da očekuju ne samo podršku već i partnerski odnos na duge staze, a govori i o nastojanju Banke da uvek bude korak ispred konkurencije.

Svoju posvećenost društvenoj zajednici demonstrirali smo razvojem programa mikrofinansiranja, posveće-nošću održivom razvoju, kontinuiranim učešćem u humanitarnim akcijama i podržavanjem projekata iz obla-sti obrazovanja, kulture, umetnosti i sporta.

Razvoj preduzetništva i mikrofinansiranje


54

Smatramo da koncept održivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja i stoga želimo da pomognemo stvaranje boljeg sveta balansirajući socijalne i ekonomske faktore, kao i faktore zaštite životne sredine.

Težimo pažljivom korišćenju svih resursa, promovisanju ponašanja zasnovanog na odgovornom i optimalnom korišćenju energije i dajemo prioritet rešenjima koja uzimaju u obzir koncept održivosti.

Jedan u nizu doprinosa ovoj korporativnoj filozofiji predstavlja ugovor koji smo potpisali sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o korišćenju prve kreditne linije EBRD u Srbiji, usmerene ka finansi-ranju namenskih projekata privatnih kompanija za efikasno korišćenje energije i upotrebu obnovljivih izvora energije. Banca Intesa, kao društveno odgo-vorna kompanija, prva je banka koja se pridružila EBRD i EU u promovisanju energetske efikasnosti i inicijative za obnovljivu energiju.

Uvek smo spremni da pomognemo humanitarne akcije u društvima u kojima poslujemo i želimo da učestvujemo u pronalaženju rešenja za postojeće društvene probleme. Mi pružamo pomoć onima kojima je ona najpotrebnija, potvrđujući trajno opredeljenje ka društveno odgovornom poslovanju, koje doprinosi boljitku i razvoju zajednice.

Zajedno sa nekoliko drugih kompanija učestvujemo u akciji „Teleasistencija za građane Beograda“, čiji je cilj da omogući danonoćnu podršku i pomoć starijim sugra-đanima koji najveći deo svog vremena provode sami.

Među prvima smo podržali inicijativu RTV B92 za priku-pljanje sredstava za kupovinu prvog pokretnog digitalnog mamografa. Na taj način smo doprineli borbi protiv karcinoma dojke, koji je prvi uzrok smrtnosti žena u Srbiji.

Takođe, nastojimo da pomognemo ljudima sa invali-ditetom da žive dostojanstveno i kvalitetno. Ponosni smo na partnerstvo sa Paraolimpijskim komitetom, sa kojim ulažemo napore da stvorimo trajne izvore finansiranja vrhunskih sportista sa invaliditetom. Osnovu za to postavili smo u avgustu 2008. godine, kada smo počeli izdavanje Visa Paralympic donatorskih kartica.

Podrška održivom razvoju

Humanitarne aktivnosti

sredstava, u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) i Asocijacijom lokalnih agencija za demokratiju pokrenuli smo ALDA mikrokredite, namenjene malim preduzećima i preduzetnicima.

Cilj projekta „Šema mikrokredita za jugoistočnu Evropu“ jeste promovisanje dugoročnog i održivog lokalnog eko-nomskog razvoja u jugoistočnoj Evropi putem pružanja ekspertske i finansijske podrške mladim preduzetnicima.

Svoju spremnost da pomognemo pokazali smo i kroz saradnju sa UNICEF-om, sa kojim od 2006. godine sarađujemo u okviru programa „Škola bez nasilja”. Cilj ovog programa jeste da pomogne svim učesnicima da prepoznaju nasilje, da na njega reaguju na konstruktivan način i da zajedno grade kulturu nenasilja u školi i njenom okruženju.

Prošle godine smo proširili saradnju sa UNICEF-om tako što smo se kroz insertaciju direktne pošte uz mesečne račune korisnicima naših kreditnih kartica zajednički obratili svim ljudima dobre volje i pozvali ih da podrže ovaj program.

Mi smo i zvanični domaćini devete „Škole prijateljstva“, koju organizuje humanitarna organizacija „Naša Srbija“ za decu obuhvaćenu njihovim programima pomoći.

Podrška obrazovnim institucijama


55

U saglasnosti sa svojim stavom koji podrazumeva da se poslovni uspeh, osim finansijskim rezultatom i tržišnom pozicijom, meri i zadovoljstvom klijenata ponuđenim proizvodima i uslugama, Banca Intesa je pokrenula program pod nazivom „Slušamo Vas 100%“. Ovaj program, razvijen u skladu sa metodologijom Evropskog indeksa zadovoljstva kupaca, obuhvata trajno i kontinuirano praćenje i merenje zadovoljstva klijenata proizvodima i uslugama banke sa ciljem unapređenja kvaliteta usluga, povećanja zadovoljstva klijenata i uspo- stavljanja dugoročnih part- nerskih odnosa na relaciji banka – klijent. Program „Slušamo Vas 100%“ sprovodi se na nivou čitave grupacije Intesa Sanpaolo. Pored istraživanja zadovo-

ljstva klijenata, program obuhvata i organizovani način prikupljanja i rešavanja prigovora klijenata, kao i prihvatanja sugestija i komentara, čemu Banca Intesa posvećuje posebnu pažnju.

U okviru programa „Slušamo Vas 100%“ metodom slučajnog uzorka obavljeno je ispitivanje zadovoljstva klijenata iz segmenta stanovništva proizvodima i uslugama Banke, u cilju utvrđivanja mesta Banca Intesa

po pitanju zadovoljstva klijenata na tržištu Srbije. Dobijeni rezultati su pokazali da je Banca Intesa vodeća banka po visini indeksa zadovoljstva klijenata, što potvrđuje njenu lidersku poziciju.

Podrška kulturi i sportu

Prvi put u Srbiji pokrenut je projekat evaluacijezadovoljstva klijenata

Kao prijatelj Narodnog pozorišta iz godine u godinu

podržavamo razvoj pozorišne umetnosti i delovanje jedne

od najstarijih i najznačajnijih kulturnih institucija u Srbiji.

Našu privrženost sportu pokazujemo višegodišnjim

ulaganjem u razvoj međunarodnog Beogradskog

maratona kao generalni sponzor. Reputacija

Beogradskog maratona uveliko se proširila i van

granica naše zemlje, o čemu govori i sve veći

broj takmičara iz različitih zemalja. Pored toga,

porodični karakter čitave manifestacije svedoči

o značaju negovanja pravih vrednosti kao što su

zdrav način života, sportski duh i solidarnost.

Takođe, kao deo italijanske poslovne grupacije podrža-vamo razmenu ne samo privrednih već i kulturnih i ume-tničkih vrednosti dveju zemalja. Pokrovitelji smo Milanske škole fudbala i partner najvećeg džez festivala u Italiji – Umbria Jazz festivala.

Članica smo Global Compact inicijative Ujedinjenih nacija od njenog osnivanja u Srbiji, u decembru 2007. godine. Zajedno sa mrežom od preko 40 društveno odgovornih kompanija učestvujemo u aktivnostima radnih grupa za finansijsku edukaciju, socijalnu inkluziju, kao i grupe za izradu nacionalne CSR strategije.

U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem Banca Intesa nastoji da aktivno doprinese razvoju društvene zajednice, ulažući svoje resurse u kolektivne vrednosti koje najbolje oslikavaju našu poslovnu filozofiju.


58

IZVEŠTAJSPOLJNOG REVIZORA

o obavljenoj reviziji godišnjih finansijskih izveštaja za 2008. godinu

FINANSIJSKI IZVEŠTAJIza godinu završenu 31. decembra 2008.

A

B

59

BANCA INTESA a.d. BEOGRADSADRŽAJ


AKCIONARIMA BANCA INTESA a.d. BEOGRAD Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka”), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2008. godine i odgovarajući bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje.

Finansijski izveštaji Banke za 2007. godinu su bili predmet revizije od strane drugog revizora, koji je u svom Izveštaju od 27. marta 2008. godine izrazio mišljenje bez rezerve na ove finansijske izveštaje.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo Banke je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2006), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005) i relevantnim propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Odgovornost rukovodstva obuhvata: usposta-vljanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške; odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika i korišćenje računovodstvenih pro-cena koje su razumne u datim okolnostima.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima na osnovu izvršene revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da se pridržavamo principa profesionalne etike i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjiva-njima iznetim u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika postojanja materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene ovih rizika, revizor sagledava interne kon-trole koje su relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja radi osmišljavanja revi-zorskih postupaka koji su odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delot-vornosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitan-jima, finansijsko stanje Banke na dan 31. decembra 2008. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o bankama i relevantnim propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka.

Beograd, 23. mart 2009. godine

60

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

61

BANCA INTESA a.d. BEOGRADBILANS USPEHA

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine

Napomene na stranama od 66 do 147 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Priloženi finansijski izveštaji su odobreni za izdavanje 27. februara 2009. godine i potpisani u ime rukovodstva Banke od strane:

U hiljadama dinara

Napomena 2008. 2007.

PRIHODI I RASHODI REDOVNOG POSLOVANJA

Prihodi od kamata 3 21,584,582 13,833,862

Rashodi kamata 3 (8,347,626) (5,272,986)

Dobitak po osnovu kamata 13,236,956 8,560,876

Prihodi od naknada i provizija 4 5,828,430 4,914,924

Rashodi naknada i provizija 4 (1,437,485) (1,233,026)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 4,390,945 3,681,898

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti

po fer vrednosti kroz bilans uspeha 6,051 11,192

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od

vrednosti koje su raspoložive za prodaju 108,465 -

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od

vrednosti koje se drže do dospeća - 4,188

Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika 5 (8,793,505) 898,872

Prihodi od dividendi i učešća 236 43

Ostali poslovni prihodi 6 152,598 66,622

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa

plasmana i rezervisanja 7 (4,183,400) (2,167,538)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 8 (3,496,147) (3,165,420)

Troškovi amortizacije 9 (864,389) (781,125)

Operativni i ostali poslovni rashodi 10 (4,531,368) (3,626,968)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 11 22,195,577 6,954,867

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 12 (11,813,322) (7,110,598)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 6,408,697 3,326,909

Porez na dobit 13 (300,379) (130,009)

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava

i smanjenja odloženih poreskih obaveza 13 18,245 10,989

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava

i kreiranja odloženih poreskih obaveza 13 (234,064) (50,362)

DOBITAK 5,892,499 3,157,527

62


U hiljadama dinara Napomena 2008. 2007.

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 15 32,288,288 9,305,761Opozivi depoziti i krediti 16 37,112,238 79,175,025Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 17 1,308,508 842,550Dati krediti i depoziti 18 165,524,335 95,718,412Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 19 254,392 163,291Udeli (učešća) 20 13,076 115,003Ostali plasmani 21 4,255,220 1,162,687Nematerijalna ulaganja 22 480,707 756,343Osnovna sredstva i investicione nekretnine 23 6,879,007 5,507,840Odložena poreska sredstva 13(c) 205,324 439,388Ostala sredstva 24 1,879,619 751,965 UKUPNA AKTIVA 250,200,714 193,938,265 PASIVA Transakcioni depoziti 25 53,009,252 62,422,261Ostali depoziti 26 88,951,814 66,998,744Primljeni krediti 27 47,993,228 23,357,730Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 19,825 41,286Obaveze po osnovu kamata, naknadai promene vrednosti derivata 28 142,534 111,893Rezervisanja 29 2,316,955 2,079,357Obaveze za poreze 158,445 80,870Obaveze iz dobitka 181,204 45,440Odložene poreske obaveze 13(d) 8,145 26,390Ostale obaveze 30 13,498,624 10,560,574UKUPNO OBAVEZE 206,280,026 165,724,545 KAPITAL 31 Kapital 28,446,332 18,753,799Rezerve iz dobiti 8,875,587 6,522,199Revalorizacione rezerve 706,270 584,333Dobitak 5,892,499 3,172,296Gubitak do nivoa kapitala - (818,907)UKUPAN KAPITAL 43,920,688 28,213,720UKUPNO PASIVA 250,200,714 193,938,265 VANBILANSNE POZICIJE 32 132,893,895 109,671,890

BILANS STANJA Na dan 31. decembra 2008. godine


63

BANCA INTESA a.d. BEOGRADIZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALUU periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine

U hiljadama dinara

Stanje na dan 1. januara 2007. godineNova emisija akcijaPrenos sa akcijskog kapitalapo osnovu statusne promene

Prenos na rezerve

Prenos na neraspoređeni dobitakEfekat svođenja na tržišnu vrednost hartijaod vrednosti raspoloživih za prodaju Raspodela neraspoređenog dobitka Dobitak tekuće godineStanje na dan 31. decembra 2007. godine

Nove emisije akcijaEfekat svođenja na tržišnu vrednost hartijaod vrednosti raspoloživih za prodaju

Raspodela neraspoređenog dobitka

Dobitak tekuće godineStanje na dan 31. decembra 2008. godine

Akcijskikapital

8,404,9438,785,098

(1,432,855)(4,486)

-

---

15,752,700

2,724,700

---

18,477,400

Ostalikapital

11,158-

---

---

11,158

-

---

11,158

Emisiona premija

-1,557,086

1,432,855--

---

2,989,941

6,967,833

---

9,957,774

Rezerveiz dobitii ostale rezerve

5,229,554-

-4,486

-

-1,288,159

-

6,522,199

-

-2,353,388

-

8,875,587

Revalo-rizacione

rezerve

569,206-

--

(91)

15,218--

584,333

-

121,937--

706,270

Dobitak

1,302,837-

--

91

-(1,288,159)3,157,527

3,172,296

-

-(3,172,296)5,892,499

5,892,499

Gubitakdo visine kapitala

(818,907)-

---

---

(818,907)

-

-818,907

-

-

Ukupno

14,698,79110,342,184

---

15,218-

3,157,527

28,213,720

9,692,533

121,937

5,892,499

43,920,688


64


U hiljadama dinara

2008. 2007.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 28,155,669 19,891,423

Prilivi od kamata 19,286,046 12,405,050

Prilivi od naknada 6,031,780 5,347,076

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 2,837,607 2,138,752

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 236 545

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (18,024,093) (14,016,353)

Odlivi po osnovu kamata (5,562,536) (4,491,674)

Odlivi po osnovu naknada (1,546,627) (1,331,219)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (4,144,684) (3,390,392)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (594,402) (374,686)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (6,175,844) (4,428,382)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja

ili smanjenja u plasmanima i depozitima 10,131,576 5,875,070

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 19,490,598 39,644,824

Smanjenje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha,

plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti

koje se drže do dospeća 1,451,116 1,327,771

Povećanje depozita od banaka i komitenata 18,039,482 38,317,053

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (15,662,767) (66,195,073)

Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima (15,662,767) (66,195,073)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 13,959,407 (20,675,179)

Plaćeni porez na dobit (162,443) (11,583)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti 13,796,964 (20,686,762)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 128,941 82,557

Prilivi od dugoročnih ulaganja u hartije od vrednosti - 21,376

Prilivi od prodaje udela (učešća) 118,089 -

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 10,852 61,181

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (2,154,902) (821,631)

Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti - (21,376)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (2,141,719) (800,255)

Odlivi po osnovu nabavke investicionih nekretnina (13,183) -

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (2,025,961) (739,074)

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINEU periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine

65


U hiljadama dinara

2008. 2007.

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 10,862,763 18,692,003

Prilivi po osnovu uvećanja kapitala 9,692,533 12,723,883

Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita 1,166,511 5,968,120

Neto prilivi po osnovu hartija od vrednosti 3,719 -

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja - (81)

Ostali odlivi iz aktivnosti finansiranja - (81)

Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 10,862,763 18,691,922

SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE 58,637,971 78,310,807

SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (36,004,205) (81,044,721)

NETO POVEĆANJE/(SMANJENJE) GOTOVINE 22,633,766 (2,733,914)

GOTOVINA NA POČETKU GODINE 9,305,761 12,180,516

POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 711,536 482,926

NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (362,775) (623,767)

GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (Napomena 15) 32,288,288 9,305,761

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE (Nastavak)U periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine


66


1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao akcionarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16.oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaključen je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, čime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.

U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postojeći akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan veći deo, Intesa holdingu International SA. Nakon ove promene, Banka ima dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg (uključujući Intesa Sanpaolo S.p.A.) sa učešćem u akcijskom kapitalu od preko 90%.

a osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, Saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, registrovane su navedene izmene i promena pravne forme u zatvoreno akcionarsko društvo.

Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Na sednicama Upravnih odbora Banca Intesa a.d. Beograd i Panonske banke a.d. Novi Sad koje su održane 26. jula 2007. godine, donete su Odluke o potpisivanju pisma o namerama za sprovođenje statusne promene spajanje uz pripajanje kao i pokretanje aktivnosti u vezi sa spajanjem. Upravni odbori obe banke su na sednicama održanim 29. oktobra 2007. godine usvojili Nacrt Ugovora o spajanju.

Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene.

Za Dan obračuna pripajanja, odnosno dan kada se svi poslovi Panonske banke a.d. Novi Sad smatraju preuzetim od strane Banke, a u skladu sa članom 384. Zakona o privrednim društvima Republike Srbije, određen je 30. septembar 2007. godine. Spajanje banaka je sprovedeno tako što je preuzeta banka, odnosno Panonska banka a.d. Novi Sad prenela na Banku kao sticaoca celokupnu svoju imovinu i obaveze sa stanjem na dan 30. septembar 2007. godine u zamenu za izdavanje akcija akcionarima preuzete banke od strane Banke kao sticaoca.

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2008.

67

BANCA INTESA a.d. BEOGRADNAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Za godinu završenu 31. decembra 2008.

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI (Nastavak)

U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na način da su za 38 običnih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 običnu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca povećan je za iznos emitovanih 26.166 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 100,000.00 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad iznosio 15,752,700,000.00 dinara, podeljen na 157.527 komada običnih akcija nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara.

Akcionari banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovarajućim brojem običnih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri čemu stiču pravo da učestvuju u dobiti Banke počev od 1. januara 2008. godine.

S obzirom da nije bilo značajnih razlika u računovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica računovodstvenog spajanja uz pripajanje.

Ugovor o spajanju pripajanjem usvojen je na sednici Skupštine Banke koja je održana 17. decembra 2007. godine.

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka se sastojala od sedišta u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b, sa pripadajućim organizacionim delovima u Beogradu, 6 Regionalnih centara i 226 ekspozitura.

Banka je na dan 31. decembra 2008. godine imala 3,027 zaposlenih radnika (31. decembra 2007. godine: 2,966 zaposlenih).

Matični broj Banke je 7759231. Poreski identifikacioni broj Banke je 100001159.

68



2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2008. godinu sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2006), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005) i pratećom regulativom Narodne Banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona. Zakonom o računovodstvu i reviziji propisano je da banke vode, sastavljaju i prezentuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI“).

Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije broj 401-00-11/2008-16 od 18. januara 2008. godine (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/2008), objavljeni su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI), uključujući Međunarodne računovodstvene standarde (MRS) i tumačenja standarda izdata od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja (IFRIC), koji su u primeni na dan sastavljanja ovih finansijskih izveštaja.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti.

Priloženi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Banka sastavlja i konsolidovane finansijske izveštaje, koji se pripremaju i predaju u skladu sa relevantnim računovodstvenim propisima Republike Srbije.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.

Banka je u 2007. godini usvojila MSFI 7 “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ i komplementarnu dopunu MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja” – Obelodanjivanje kapitala (stupili na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2007. godine). Navedeni standard je uveo zahteve za novim obelodanjivanjima finansijskih instrumenata i nije uticao na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih instrumenata Banke. Najznačajnija dodatna obelodanjivanja u skladu sa zahtevima navedenih standarda odnose na kvalitativne i kvantitativne informacije o izloženosti rizicima po osnovu finansijskih instrumenata, kao i izloženosti i upravljanjem kreditnim, tržišnim i rizikom likvidnosti.

Primena novih tumačenja koja su stupila na snagu u toku 2007. godine (IFRIC 7 “Primena pristupa preračunavanja po MRS 29: Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama“; IFRIC 8 Delokrug MSFI 2 “Plaćanja zasnovana na akcijama“; IFRIC 9 “Ponovna procena ugrađenih derivata“ i IFRIC 10 “Periodično finansijsko izveštavanje i obezvređenje“) nije imala efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu njihove početne primene.

69



2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

Računovodstvene politike i procene korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2007. godinu, izuzev dole navedenih novousvojenih MRS i tumačenja, čija primena nije imala efekta na finansijsko stanje ili rezultat poslovanja Banke.

(a) Tumačenja standarda koja su stupila na snagu u 2008. godini

Primena sledećih tumačenja standarda (IFRIC) koja su obavezna za primenu u izveštajnim periodima koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2008. godine, nije imala za rezultat promene računovodstvenih politika Banke, niti efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu početne primene:

- IFRIC 11, MSFI 2 “Grupne transakcije i transakcije državnim hartijama od vrednosti“, daje smernice u pogledu pitanja da li transakcije plaćanja akcijama, koje uključuju otkupljene sopstvene akcije, ili akcije entiteta unutar grupe (npr. opcija plaćanja akcijama matičnog privrednog društva), treba računovodstveno obuhvatiti u pojedinačnim finansijskim izveštajima matičnog privrednog društva i njegovih zavisnih pravnih lica kao plaćanje instrumentima kapitala ili kao gotovinsko plaćanje u pojedinačnim izveštajima matične kompanije i grupe.

- IFRIC 12 “Ugovori o koncesiji za pružanje usluga“, se primenjuje na ugovorene aranžmane u kojima privatno privredno društvo kao izvršilac posla učestvuje u razvoju, finansiranju i održavanju infrastrukture za potrebe javnog sektora.

- IFRIC 13 “Programi lojalnosti kupaca“ (primenjuje se na obračunske periode koji počinju 1. jula 2008. godine ili nakon tog datuma).

- IFRIC 14 “Ograničenja sredstava utvrđenog plana naknada, minimalni zahtevi za finansiranjem i njihov međusobni uticaj“, daje smernice za procenu ograničenja u MRS 19 “Primanja zaposlenih“ koje se odnose na iznos viška koji se može priznati kao sredstvo. IFRIC 14 takođe objašnjava na koji način zakonom ili ugovorom propisani minimalni doprinosi utiču na penzijska sredstva odnosno obaveze.

- IFRIC 16 ”Zaštita neto ulaganja u inostrano poslovanje” (stupa na snagu od 1. oktobra 2008. godine).

- MRS 39 (Izmena) “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“ i MSFI 7 (Izmene) “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“, objavljeni su u oktobru 2008. godine, a primenjuju se na dan ili nakon 1. jula 2008. godine.

Ovim izmenama su, od 1. jula 2008. godine, omogućene reklasifikacije i odgovarajuća obelodanjivanja nederivatnih finansijskih instrumenata klasifikovanih u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti promena u vrednosti priznaju u bilansu uspeha, u kategorije finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ili u zajmove i potraživanja, pod uslovom da zadovoljavaju definicije tih katagorija. Efekti promena u vrednostima ovih reklasifikovanih finansijskih sredstava priznaju se u kapitalu Banke. Izmene navedenih standarda nisu imale efekat na priložene finansijske izveštaje Banke, s obzirom da Banka u 2008. godini nije imala značajan portfolio hartija od vrednosti kojima se trguje.

70




2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

(b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji nisu ranije usvojeni od strane Banke

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde, tumačenja standarda i izmene i dopune postojećih standarda koji su objavljeni, a čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan

1. januara 2009. godine ili nakon tog datuma:

- MSFI 8 “Segmenti poslovanja“ (stupa na snagu od 1. januara 2009. godine).

- MRS 23 “Troškovi pozajmljivanja“: Izmene i dopune koje se odnose na kapitalizaciju troškova pozajmljivanja (stupaju na snagu od 1. januara 2009. godine).

- Revidirani MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja“ (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).

- Izmene u MSFI 2 ”Plaćanje akcijama” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). Izmenjeni standard se bavi uslovima sticanja i poništenja prava na opcije.

- Izmene u MRS 32 ”Finansijski instrumenti: prezentacija” i MRS 1 ”Prezentacija finansijskih izveštaja” - Finansijski instrumenti sa pravom prodaje ili vraćanja izdavaocu u zamenu za gotovinu ili drugi finansijski instrument (stupaju na snagu 1. januara 2009. godine).

- Revidirani MSFI 3 “Poslovne kombinacije” i izmenjeni MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” (stupaju na snagu 1. jula 2009. godine).

- IFRIC 15 ”Sporazumi o izgradnji nekretnina” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).

- IFRIC 17 “Distribucija nemonetarnih sredstava vlasnicima“ (stupa na snagu 1. jula 2009. godine).

- IFRIC 18 “Transfer imovine od strane kupaca“ (stupa na snagu 1. jula 2009. godine).

Rukovodstvo Banke procenjuje očekivani uticaj navedenih standarda, tumačenja i izmena postojećih standarda i smatra da njihova primena neće imati za rezultat značajne izmene računovodstvenih politika Banke, niti materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu početne primene.

Pored gore navedenih, brojne izmene i dopune postojećih standarda su objavljene kao deo projekta godišnjeg poboljšanja standarda od strane IASB-a u maju 2008. godine, i iste postaju obavezne za primenu na godišnje obračunske periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine ili kasnije. Banka nije prevremeno usvojila donete izmene i dopune standarda, od kojih većina nije relevantna za poslovanje Banke.

Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 74/2008 i 3/2009), koji u pojedinim delovima odstupa od načina prikazivanja određenih bilansnih pozicija kako to predviđa MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja”. Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

71




2.2. Uporedni podaci

Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2007. godinu koji su bili predmet revizije.

Kao što je obelodanjeno u Napomeni 1. uz finansijske izveštaje, Banka je na dan 30. septembra 2007. godine, izvršila statusnu promenu spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad. Finansijski izveštaji Banke kao pravnog sledbenika nastali su kao rezultat spajanja pojedinačnih bilansnih pozicija sredstava, obaveza, prihoda, rashoda iz priznatih finansijskih izveštaja obe banke. U svim finansijskim izveštajima spojene banke za godinu u kojoj je izvršeno spajanje, odnosno za 2007. godinu prikazani su podaci o poslovanju za ceo izveštajni period objedinjeno kao da su banke bile spojene i u prethodnoj godini uz isključivanje transakcija obavljenih između dve banke.

Pored toga, u cilju usaglašavanja sa prezentacijom podataka za tekući period shodno Pravilniku o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Banka je izvršila reklasifikaciju podataka prikazanih u finansijskim izveštajima za 2007. godinu.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

72




2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (Nastavak)

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. Primera radi: ukoliko bi Banka smanjila koristan vek trajanja navednih sredstava za 1%, došlo bi do dodatnog povećanja troškova amortizacije na godišnjem nivou u iznosu od 78,900 hiljada dinara.

Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

73




2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova (Nastavak)

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (videti Napomenu 29). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13(c)).

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje.

Ukoliko bi korišćena diskontna stopa bila viša za 1% od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade bila bi manja za 33,108 hiljada dinara, a ukoliko bi se primenila diskontna stopa niža za 1% od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade bila bi veća za iznos od 42,330 hiljada dinara, u odnosu na navedena rezervisanja iskazana u poslovnim knjigama Banke na dan 31. decembra 2008. godine.

74




2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda od kamata.

Na potraživanja za koja je pokrenut postupak naplate kod suda ne obračunava se redovna kamata.

Od momenta utuženja, već obračunata kamata se suspenduje i prenosi iz Bilansa uspeha u Vanbilansnu evidenciju, gde se nastavlja sa obračunom suspendovane kamate do okončanja sudskog spora.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

Naknade za odobravanje dugoročnih kredita koje se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 37).

75




2.6. Preračunavanje stranih valuta (Nastavak)

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika (Napomena 5).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomene 11 i 12).

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja.

Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate, obveznice stare devizne štednje i akcije banaka.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

76




2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna (povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (kroz nerealizovane kursne razlike) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.

77





2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru datih kredita i depozita. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiču na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

78





2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak)

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi indirektnih otpisa plasmana (Napomena 7). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 7).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.

79





2.7.3. Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Banka i dalje vrši individualnu ili grupnu procenu obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

2.7.4. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

2.7.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija i učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku njihove naplate.

80





2.7.6 Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007 i 63/2008).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, posebne rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (1%- 2%), B (5%-10%), V (20%- 35%), G (40%-75%) i D (100%).

81




2.9. Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati

po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Nastavak)

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje posebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 7).

Iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama, izdvaja se iz neraspoređenog dobitka na osnovu Odluke Skupštine Banke i evidentira u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima. U slučaju da dobit Banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje (videti Napomenu 31(a)).

2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčana sredstva na računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne), zlato i ostali plemeniti metali, čekovi i devizna sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka.

2.11. Repo poslovi

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.

2.12. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izveštajno pravno lice ima udeo u vlasništvu iznad 50% ili više od polovine prava glasa ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom politikom zavisnog preduzeća.

Banka na dan 31. decembra 2008. godine poseduje 51% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 20).

Banka u skladu sa MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa Intesa Leasing d.o.o. primenjujući metod “stavka po stavka“ tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici eliminišu se u potpunosti.

82




2.13. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to:

Licence i slična prava 10% - 20% Softveri 20% - 50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere koja se ne amortizuju budući da nisu još uvek u upotrebi.

2.14. Osnovna sredstva i investicione nekretnine

Osnovna sredstva na dan 31. decembra 2008. godine iskazana su po revalorizovanoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. U skladu sa IAS 16, na dan 1. januara 2004. godine izvršena je procena vrednosti zemljišta i građevinskih objekata od strane nezavisnog procenitelja. Nekretnine nabavljene u periodu od 2004. do 2008. godine iskazane su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije. Oprema je iskazana po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

83




2.14. Osnovna sredstva i investicione nekretnine (Nastavak)

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja:

Građevinski objekti 2,5% Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 7% - 25% Investicione nekretnine 2,5%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih poslovnih rashoda.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 13(d)).

2.15. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i nekretnine i oprema Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a) kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

84




2.16. Finansijski lizing

Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, se kapitalizuje na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga.

2.17. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa.

2.18. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 35), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.19. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.

85




2.20. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih.

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju i jubilarnih nagrada

U skladu sa Zakonom o radu, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne bruto zarade u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.

Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata.

86




2.21. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 10% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.

Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

87




2.21. Porezi i doprinosi (Nastavak)

(a) Porez na dobit (Nastavak)

Odloženi porezi (Nastavak)

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda (Napomena 10).

2.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 32(a)). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

88



U hiljadama dinara

2008. 2007.

Prihodi od kamata

Krediti, depoziti i ostali plasmani:

– banke 31,819 140,554

– Narodna Banka Srbije 6,193,961 2,852,814

– preduzeća 9,040,966 5,348,614

– javni sektor 397,687 284,710

– drugi komitenti 116,967 225,877

– strana lica 81,147 50,512

– stanovništvo 5,477,679 4,161,875

Kamate na hartije od vrednosti 244,356 768,906

Ukupno 21,584,582 13,833,862

Rashodi kamata

– banke 597,902 284,865

– Narodna Banka Srbije 296 2,449

– preduzeća 2,820,209 1,588,348

– javni sektor 473,825 531,522


– strana lica 1,954,015 1,505,823

– stanovništvo 2,321,829 1,222,347

– hartije od vrednosti - 49

Ukupno 8,347,626 5,272,986

Dobitak po osnovu kamata 13,236,956 8,560,876

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

89



U hiljadama dinara

2008. 2007.

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge:

– poslovi platnog prometa u zemlji 1,850,650 1,696,294

– poslovi platnog prometa u inostranstvu 318,601 345,605

– kreditni poslovi 3,053 146,250

– poslovi sa platnim karticama 1,894,527 1,485,645

4,066,831 3,673,794

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 579,988 483,441

Ostale naknade i provizije 1,181,611 757,689

Ukupno 5,828,430 4,914,924

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa:

– u zemlji 135,846 140,537

– u inostranstvu 25,976 49,841

Naknade i provizije Narodne banke Srbije 20,089 14,909

Troškovi Kreditnog biroa 20,481 20,745

Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama 1,204,467 994,144

Ostale naknade i provizije 30,626 12,850

Ukupno 1,437,485 1,233,026

Dobitak po osnovu naknada i provizija 4,390,945 3,681,898

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Pozitivne kursne razlike 118,714,305 77,219,975

Negativne kursne razlike (127,507,810) (76,321,103)

Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika (8,793,505) 898,872

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

5. NETO (RASHODI)/PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA

Od prihoda po osnovu ostalih naknada i provizija ostvarenih u 2008. godini, najznačajniji iznosi se odnose na:

– naknade za vođenje tekućih računa u iznosu od 728,578 hiljada dinara, i – naknade za opšte uplatnice, EDB i Telekom Srbija u iznosu od 130,375 hiljada dinara.

90



U hiljadama dinara

2008. 2007.

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 5,435 -

Prihodi od zakupnina 9,242 6,970

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 6,050 8,592

Refundirani troškovi 3,027 15,409

Ostali prihodi 128,844 35,651

Ukupno 152,598 66,622

6. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

(a) Knjiženja na teret/(u korist) bilansa uspeha

U hiljadama dinara 2008. 2007.Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 9,051,081 7,123,490

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije 714,048 1,046,864

Rashodi po osnovu rezervisanja za:

– dugoročne beneficije zaposlenih 164,586 390,618

– sudske sporove 336,309 156,271

– ostale obaveze – po osnovu PDV-a 27,997 115,810

– ostalo - 847 528,892 663,546 Ukupno 10,294,021 8,833,900 Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (5,066,993) (5,704,294)

Prihodi od naplaćene suspendovane kamate (38,286) (64,729) (5,105,279) (5,769,023) Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije (571,516) (663,502)

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za: – dugoročne beneficije zaposlenih (314,475) (156,678)– sudske sporove (119,351) (77,159)

Ukupno (6,110,621) (6,666,362)Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 4,183,400 2,167,538

91



7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA (Nastavak)

(b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih plasmana i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije i ostale obaveze

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2008. god. prikazane su u sledećoj tabeli:

8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Stanje na dan

1. januara 2008. godine

Nove ispravke i rezervisanja

u toku godine

Ukidanje indirektnih

otpisa plasmana

Ostale promene

Stanje na dan

31. decembra 2008.

U hiljadama dinaraKamate i naknade

(Napomena

17)

220,016

585,380

(153,566)

200

652,030

Dati kreditii depoziti(Napomena

18)

7,102,693

7,473,188

(4,159,255)

(5,867)

10,410,759

Hartije od vrednosti (Napomena

19)

9,283

28,807

(20,568)

-

17,522

Udeli(Napomena

20)

100,558

127,229

(25,302)

-

202,485

Ostali plasmani

(Napomena

21)

112,514

561,870

(461,393)

-

212,991

Ostala sredstva

(Napomena

24)

12,021

274,607

(246,909)

-

39,719

Rezervi-sanja

(Napomena

29)

2,079,357

1,242,940

(1,005,342)

-

2,316,955

Ukupno

9,636,442

10,294,021

(6,072,335)

(5,667)

13,852,461

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Troškovi zarada i naknada zarada 2,322,002 2,148,167

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 363,168 338,459

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 523,776 603,158

Ostali lični rashodi 287,201 75,636

Ukupno 3,496,147 3,165,420

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Troškovi amortizacije:

– nematerijalnih ulaganja (Napomena 22) 158,136 230,582

– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 23) 706,253 550,543

Ukupno 864,389 781,125

92



11. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

12. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 21,946,923 6,771,118

Prihodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 4,006 8,104

Prihodi od promene vrednosti ostalih finansijskih sredstava 1,453 2,060

Prihodi od promene vrednosti obaveza 243,195 173,585

Ukupno 22,195,577 6,954,867

U hiljadama dinara 2008. 2007. Rashodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja 11,168,058 6,947,188Rashodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti - 12,875Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata 2 1,529Rashodi po osnovu promene vrednosti ostalih finansijskih sredstava 2,432 365Rashodi po osnovu promene vrednosti obaveza 642,830 148,641 Ukupno 11,813,322 7,110,598

U hiljadama dinara 2008. 2007.

Materijal i energija i rezervni delovi 415,068 459,102Profesionalne usluge 510,909 115,234Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 556,670 404,236PTT i telekomunikacione usluge 278,872 265,644Premije osiguranja 390,472 276,114Održavanje osnovnih sredstava 288,795 387,989Zakupnine 503,725 413,946Naknade 158,980 111,281Porezi i doprinosi 644,755 505,126Fizičko-tehničko obezbeđenje 112,776 156,948Opšti i administrativni troškovi 376,012 206,380Direktan otpis potraživanja 237,653 68,125Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstavai nematerijalnih ulaganja 11,227 148,399Ostali troškovi 45,454 108,444

Ukupno 4,531,368 3,626,968

10. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

93



13. POREZ NA DOBIT

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Tekući porez na dobit 300,379 130,009

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenje odloženih poreskih obaveza (18,245) (10,989)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 234,064 50,362

Ukupno 516,198 169,382


Dobitak pre oporezivanja 6,408,697 3,326,909Poslovni rezultat Panonske banke a.d. do statusne promene30. septembra 2007. godine - (352,499)

Korigovana dobit pre oporezivanja 6,408,697 2,974,410

Porez na dobit po stopi od 10% 640,870 297,441Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 56,100 62,873Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (66,346) (95,573)Poreski efekti prenetih poreskih gubitaka po osnovukojih nisu bila priznata odložena poreska sredstva (120,614) (108,751)Ostalo 6,188 13,392

Porez na dobitak iskazan u bilansu uspeha 516,198 169,382 Efektivna poreska stopa 8.05% 5.69%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2008. godine, uvećala poresku osnovicu za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 528,892 hiljade dinara i to po osnovu: – rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 336,309 hiljada dinara; – rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 142,923 hiljade dinara; – rezervisanje za otpremnine zaposlenima u skladu sa MRS 19 ”Primanja zaposlenih“ u iznosu od 21,663 hiljade dinara; i – rezervisanja za poreske obaveze u iznosu od 27,997 hiljada dinara.

94



13. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

(c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstava se u celini odnose na neiskorišćene poreske kredite za ulaganja u osnovna sredstva, prenosivih na račun budućih rezultata, kod kojih pravo na korišćenje ističe u periodu od 10 godina od datuma nastanka poreskog kredita.

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:

Neiskorišćeni poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva prikazani su u sledećoj tabeli:

(d) Odložene poreske obaveze

Odložene poreske obaveze se u celini odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove.

Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Stanje na dan 1. januara 439,388 491,703

Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha (234,064) (52,315)

Stanje na dan 31. decembra 205,324 439,388

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Stanje na dan 1. januara 26,390 39,331

Efekat privremenih razlika po osnovu amortizacije

evidentiran u korist bilansa uspeha (18,245) (12,941) Stanje na dan 31. decembra 8,145 26,390

Godina nastanka poreskog kredita

2003.

2004.

2005.

2006.

Ukupno

Godinaisteka

2013.

2014.

2015

2016.

31.12.2008.

-

1,292

63,710

140,322

205,324

31.12.2007.

108,494

126,862

63,710

140,322

439,388

U hiljadama dinara

95



14. ZARADA PO AKCIJI

Rešenjem Agencije za privredne registre – Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006 od 5. oktobra 2006. godine Banka je postala zatvoreno akcionarsko društvo, tako da nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”.

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 10% (2007. godina: 10%) na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Izuzetno od ovoga, banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu koji su indeksirani deviznom klauzulom, kao i na iznos prosečnog dnevnog knjgovodstvenog stanja obaveza u dinarima u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva. Pored toga, izuzetno od gore navedenog, banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita oročenih na rok preko jednog meseca. Dodatno, dinarsku obaveznu rezervu čini i do 40% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve.

Na dan 31. decembra 2008. godine, dinarska obaveza rezerva iznosila je 22,760,383 hiljade dinara i bila je uskađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, u toku 2008. godine iznosila je 2.5% na godišnjem nivou.

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI


U dinarima Žiro-račun 27,267,990 2,860,818Gotovina u blagajni 2,023,557 2,174,061Blagajnički zapisi Narodne banke Srbije 1,153,747 367,880

30,445,294 5,402,759

U stranoj valuti Devizni računi kod banaka u inostranstvu 519,858 2,456,741Gotovina u blagajni 1,270,651 1,374,791Ostala novčana sredstva 27,929 51,450 1,818,438 3,882,982

Zlato i ostali plemeniti metali 24,556 20,020

Stanje na dan 31. decembra 32,288,288 9,305,761

96



16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

U hiljadama dinara 2008. 2007. U dinarima Deponovani viškovi likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije - 6,800,000Plasmani Narodnoj banci Srbije po REPO poslovima 10,000,000 36,800,000 10,000,000 43,600,000U stranoj valuti Obavezna rezerva kod Narodne banke 27,112,238 35,575,025 27,112,238 35,575,025 Stanje na dan 31. decembra 37,112,238 79,175,025

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka obračunava i izdvaja deviznu rezervu kod Narodne banke Srbije na osnovu prosečnog dnevnog iznosa depozita u stranoj valuti na mesečnom nivou u prethodnom mesecu. Obavezna rezerva se obračunava po stopi od 45% (2007. godina: 45%) na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu. Iznos obračunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugoročnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Izuzetno od navedenog, po stopi od 40% obavezna rezerva se obračunava na deo devizne osnovice koju čine obaveze po osnovu devizne štednje položene kod banaka, po stopi od 20% na deo devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze, i po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke i po stopi od 0% na pozitivnu razliku između dela devizne osnovice koju čine obaveze u devizama po osnovu depozita i kredita iz inostranstva iz prethodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine. Od ukupno obračunate devizne obavezne rezerve 60% se izdvaja u evrima, a preostalih 40% u dinarima na žiro računu.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2008. godine, obavezna rezerva Banke u stranoj valuti bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Repo transakcije se iskazuju kao transakcije finansiranja ili pozajmljivanja. One predstavljaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti u kojoj su se ugovorne strane sporazumele da na datum kupovine, hartije od vrednosti prodavac proda kupcu koji plaća prodavcu kupovnu cenu za te hartije, uz istovremenu obavezu kupca da na ugovoreni datum reotkupa te iste hartije od vrednosti proda prodavcu, koji je u obavezi da kupcu plati ugovorenu reotkupnu cenu.

Potraživanja po repo transakcijama u iznosu od 10,000,000 hiljada dinara na dan 31. decembra 2008. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana do 16 dana i kamatnom stopom od 17,75% na godišnjem nivou.

97



17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama dinara

2008. 2007.

U dinarima

Potraživanja za kamatu i naknadu:

– druge banke 11,988 4,828

– Narodna banka Srbije 22,148 23,835

– preduzeća 1,448,184 669,915

– javni sektor 23,444 20,251

– stanovništvo 349,919 209,303

– strana lica 237 22


Potraživanja od prodaje 7,898 1,700

Druga potraživanja - 2,813

1,869,804 999,583

U stranoj valuti

Potraživanja za kamatu i naknadu:

– druge banke 56 3

– preduzeća 73,923 51,215

– javni sektor 173 4

– stanovništvo 11,417 1,824

– strana lica 4,836 9,937

– drugi komitenti 329 -

90,734 62,983

Bruto potraživanja 1,960,538 1,062,566

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b))

– u dinarima (627,689) (220,016)

– u stranoj valuti (24,341) -

(652,030) (220,016)

Stanje na dan 31. decembra 1,308,508 842,550

98



18. DATI KREDITI I DEPOZITI

U hiljadama dinara2008 2007

U dinarimaKrediti i plasmani: – Banke i druge finansijske organizacije – Preduzeća – Stanovništvo – Javni sektor – Strana lica – Drugi komitenti

Ukupno u dinarima

U stranoj valutiKrediti i plasmani: – Banke i druge finansijske organizacije – Preduzeća – Stanovništvo – Javni sektor – Strana lica – Drugi komitenti

Ukupno u stranoj valuti

Bruto krediti i depoziti


Stanje na dan 31. decembra

Kratkoročni

852,28954,017,72810,840,403

61,518664

26,831

65,799,433

444,2232,856,572

293,6902,983

12,475,706-

16,073,174

81,872,607

(6,684,676)

75,187,931

Dugoročni

1,588,66646,428,90534,555,779

5,876,196164,536

-

88,614,082

31,1794,867,900

--

549,326-

5,448,405

94,062,487

(3,726,083)

90,336,404

Ukupno

2,440,955100,446,633

45,396,1825,937,714

165,20026,831

154,413,515

475,4027,724,472

293,6902,983

13,025,032-

21,521,579

175,935,094

(10,410,759)

165,524,335

Kratkoročni

1,152,46728,480,052

3,642,187272,736

-5,572,583

39,120,025

3251,961,911

--

316,94558,734

2,337,915

41,457,940

(4,500,717)

36,957,223

Dugoročni

11,48828,951,16824,071,7824,454,290

--

57,488,728

46,4723,827,965

----

3,874,437

61,363,165

(2,601,976)

58,761,189

Ukupno

1,163,95557,431,22027,713,9694,727,026

-5,572,583

96,608,753

46,7975,789,876

--

316,94558,734

6,212,352

102,821,105

(7,102,693)

95,718,412

Plasmani stranim bankama odnose se na oročena sredstva kod inostranih komercijalnih banaka na period od 3 do 7 dana, uz kamatnu stopu od 0,85% do 3,90% na godišnjem nivou.

Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 0,45% do 2,6% mesečno na dinarske kredite, odnosno od 0,6% do 2% mesečno na kredite u stranoj valuti.

Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretala se u rasponu od 0,5% do 1,3% mesečno.

Gotovinski krediti stanovništvu sa celokupnim pokrićem depozitom odobravani su na period do 15 godina uz kamatnu stopu od 0,4% mesečno, potrošački krediti na period do 6 godina uz kamatnu stopu 0,75% do 0,9% mesečno, dok su stambeni krediti odobreni na period do 20 godina uz kamatnu stopu od 0,5% mesečno.

99



18. DATI KREDITI I DEPOZITI (Nastavak)

Kratkoročni krediti plasirani stanovništvu, koji obuhvataju potrošačke i gotovinske kredite, odobravani su uz učešće od 20% i kamatnu stopu od 0,79% do 2,21% mesečno, odnosno na osnovu položenih deviznih depozita uz kamatnu stopu od 0,55% do 0,80% mesečno.

Kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja na računima građana iznosi do 1,75% mesečno, odnosno 3,5% mesečno na nedozvoljeni minusni saldo na tekućim računima građana.

Dugoročni krediti stanovništvu odobreni su za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 2 do 20 godina uz kamatnu stopu od 0,75% do 2,21% mesečno, u zavisnosti od namene kredita i visine depozita.

Efekat vrednovanja hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju po tržišnoj ceni, koja je utvrđena prema vrednosti akcija na Beogradskoj berzi na dan bilansa stanja, evidentiran je u korist revalorizacionih rezervi (videti Napomenu 31(a)).

19. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA)

U hiljadama dinara2008 2007

Hartije od vrednostii ostali plasmani kojise kotiraju na tržištu: –učešća u kapitalu –dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija

Hartije od vrednostii ostali plasmani kojise ne kotiraju na tržištu: –učešća u kapitaluOdstupanje od nabavne vrednosti

Bruto stanje Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b))


Hartije od vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha

-

139,372139,372

-

(45,851)(45,851)

93,521

-

93,521

Hartijeod vrednosti

raspoloživeza prodaju

105,993

-105,993

19,082

53,31872,400

178,393

(17,522)

160,871

Ukupno

105,993

139,372245,365

19,082

7,46726,549

271,914

(17,522)

254,392

Hartije od vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha

3,041

154,691157,732

-

(46,317)(46,317)

111,415

(90)

111,325

Hartijeod vrednosti

raspoloživeza prodaju

18,951

-18,951

17,410

24,79842,208

61,159

(9,193)

51,966

Ukupno

21,992

154,691176,683

17,410

(21,519)(4,109)

172,574

(9,283)

163,291

100



20. UDELI (UČEŠĆA)

21. OSTALI PLASMANI

U hiljadama dinara

2008. 2007.

U dinarima

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica:

– Intesa Leasing d.o.o., Beograd – 51% udela 214,574 214,574

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (201,634) (99,707)

12,940 114,867

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica:

Alma Mons d.o.o., Novi Sad 30 30

Bancor Consulting Group d.o.o., Novi Sad 267 267

Pan Trgovina d.o.o., Novi Sad 466 466

Nikola Tesla d.o.o., Subotica 162 162

Veeda d.o.o., Vranje 29 29

Poslovni Inkubator Beočin d.o.o., Beočin 33 33

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (851) (851)

136 136

Stanje na dan 31. decembra 13,076 115,003

U hiljadama dinara

2008. 2007.

U dinarima

Kupljeni plasmani – faktoring 1,799,544 612,872

Pokriveni akreditivi i druga jemstva 208,254 -

Plasmani za izvršena cedirana potraživanja 666,822 -

Ostali plasmani 1,679,358 615,134

4,353,978 1,228,006

U stranoj valuti

Ostali plasmani 114,233 47,195

114,233 47,195

Bruto plasmani 4,468,211 1,275,201


– u dinarima (212,446) (99,120)

– u stranoj valuti (545) (13,394)

(212,991) (112,514)

Stanje na dan 31. decembra 4,255,220 1,162,687

101



22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Licence

240,55790

-240,647

--

(19,810)220,837

24,22925,905

-50,134

24,919-

75,053

145,784

190,513

Softveri

334,893240,240(53,812)521,321

44,494--

565,815

82,901126,640(25,773)183,768

133,217-

316,985

248,830

337,553

NABAVNA VREDNOSTStanje na dan 1. januara 2007. godinePovećanja u toku godineOtuđenja i rashodovanjaStanje na dan 31. decembra 2007. godine

Povećanja u toku godinePrenos na osnovna sredstvaRashodovanje i ostale promeneStanje na dan 31. decembra 2008. godine AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTIStanje na dan 1. januara 2007. godineAmortizacija (Napomena 9)Otuđenja i rashodovanja Stanje na dan 31. decembra 2007. godine

Amortizacija (Napomena 9)Prenos na osnovna sredstvaStanje na dan 31. decembra 2008. godine

Neotpisana vrednost na dan:– 31. decembra 2008. godine

– 31. decembra 2007. godine

U hiljadama dinaraNematerijalna

ulaganjau pripremi

457,911340,337

(474,707)323,541

63,016(300,464)

-86,093

98,19878,037

(80,971)95,264

-(95,264)

-

86,093

228,277

Ukupno

1,033,361580,667

(528,519)1,085,509

105,510

(300,464)(19,810)872,745

205,328230,582

(106,744)329,166

158,136(95,264)392,038

480,707

756,343

Rukovodstvo Banke smatra da nematerijalna ulaganja na dan bilansa stanja nisu obezvređena.

102



NABAVNA VREDNOSTStanje na dan 1. januara 2007. godinePovećanja u toku godinePrenosi Otuđenja i rashodovanjaStanje na dan 31. decembra 2007. godine

Povećanja u toku godinePrenos sa sredstava u pripremiPrenos (sa)/naPrenos sa nematerijalnihulaganjaOtuđenja i rashodovanjaStanje na dan 31. decembra 2008. godine

AKUMULIRANA ISPRAVKAVREDNOSTIStanje na dan 1. januara 2007. godineAmortizacija (Napomena 9)Otuđenja i rashodovanja Stanje na dan 31. decembra 2007. godine

Amortizacija (Napomena 9)Prenos (sa)/naPrenos sa nematerijalnih ulaganjaOtuđenja i rashodovanja Stanje na dan 31. decembra 2008. godine

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2008. godine

– 31. decembra 2007. godine

23. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i izuzev hipoteke upisane na poslovnom prostoru Banke u Novom Sadu, Bulevar Mihajla Pupina br. 4, Banka nema drugih tereta na imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2008. godine iznosi 38,476 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 53,986 hiljada dinara). Koristeći eksterne i interne izvore informacija u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ u cilju analize da li postoje indikacije da je neko sredstvo obezvređeno, rukovodstvo Banke smatra da osnovna sredstva na dan bilansa stanja nisu obezvređena.

U hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

4,121,171-

4,799(21)

4,125,949

1,338,579-

(13,183)

--

5,451,345

401,95753,578

-

455,535

102,947(1,216)

--

557,266

4,894,079

3,670,414

Oprema i oprema

uzeta u finansijski

lizing

3,059,111-

506,394(118,179)

3,447,326

81,770331,455(22,554)

-(178,611)

3,659,386

1,266,018496,965(112,022)

1,650,961

538,661(22,554)

-(165,471)

2,001,597

1,657,789

1,796,365

Ulaganja u tuđa osnov-na sredstva

----

-

-128,44222,554

300,464(4,282)

447,178

---

-

64,31622,55495,264(4,282)

177,852

269,326

-

Avansi i sredstva u

pripremi

163,436455,085(511,193)(66,267)

41,061

465,011(459,897)

-

--

46,175

---

-

----

-

46,175

41,061

Ukupnoosnovnasredstva

7,343,718455,085

-(184,467)

7,614,336

1,885,360-

(13,183)

300,464(182,893)

9,604,084

1,667,975550,543(112,022)

2,106,496

705,924(1,216)95,264

(169,753)

2,736,715

6,867,369

5,507,840

Investicione nekretnine

----

-

-13,183

--

13,183

---

-

3291,216

--

1,545

11,638

-

103



24. OSTALA SREDSTVA

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2008. godine iznose 1,431,553 hiljade dinara, najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card u iznosu od 72,399 hiljada dinara, VISA od 858,709 hiljada dinara, kao i za isplatu gotovine sa ATM-a BIB u iznosu od 297,201 hiljadu dinara.

U hiljadama dinara 2008. 2007. Potraživanja od zaposlenih 7,108 7,296

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 863 2,598

Potraživanja po osnovu datih avansa 88,428 25,590

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 1,431,553 395,247

Zalihe - 785

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 18,838 18,691

Ostala sredstva 31,469 (10,639)

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu:

– u dinarima 113,143 115,176

– u stranoj valuti 47,625 39,361

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode u stranoj valuti 18,105 20,123

Razgraničeni ostali troškovi:

– u dinarima 129,799 113,438

– u stranoj valuti 32,330 36,243

Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 77 77

Bruto ostala sredstva 1,919,338 763,986 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (39,719) (12,021)

Stanje na dan 31. decembra 1,879,619 751,965

104



Na transakcione depozite komitenata Banka plaća kamatu u rasponu od 1,0% do 16,75% na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima Banka plaća kamatu po stopi od 3% godišnje, odnosno kamatu od 1% godišnje za račune u EUR i 0,5% do 1,5% godišnje za ostale valute.

U hiljadama dinara2008. 2007.

U stranoj valuti

47,715

86,017

-

87,792

10,074,920

84

14,615,677

19,421

776,535

1,093,533

26,801,694

Druge banke

Finansijske organizacije

Dobrovoljni penzioni fondovi

Osiguravajuće organizacije

Preduzeća

Javni sektor

Stanovništvo

Strane banke

Ostala strana lica

Drugi komitenti


U dinarima

81,918

158,574

11,565

180,958

21,238,225

3,880

4,462,066

2,669

66,474

1,229

26,207,558

Ukupno

129,633244,591

11,565268,750

31,313,1453,964

19,077,74322,090

843,0091,094,762

53,009,252

U stranoj valuti

42,633

935,940

-

199,635

7,320,729

2,648

20,016,813

24,845

919,552

68,659

29,531,454

U dinarima

72,198

191,503

-

118,984

28,266,346

221

3,782,731

-

458,824

-

32,890,807

Ukupno

114,8311,127,443

-318,619

35,587,0752,869

23,799,54424,845

1,378,37668,659

62,422,261

25. TRANSAKCIONI DEPOZITI

105



26. OSTALI DEPOZITI

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 1,0% do 19,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute. Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite u dinarima stanovništva plaća se kamata u rasponu od 9,0% do 14% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite stanovništva u stranoj valuti iznosi od 1,0% do 8,0% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti stanovništva u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 4,0% do 8,0% na godišnjem nivou za EUR, i od 1,0% do 4,0% na godišnjem nivou za ostale valute, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

Struktura ostalih depozita prema komitentima prikazana je u sledećoj tabeli:

U dinarimaŠtedni depoziti:

– Stanovništvo

– Strana lica

Namenski depoziti

Ostali depoziti

Ukupno u dinarima

U stranoj valutiŠtedni depoziti:

– Stanovništvo

– Strana lica

Namenski depoziti

Ostali depoziti

Ukupno u stranoj valutiStanje na dan 31. decembra


Dugoročni

4,729

-

1,594,107

32,612

1,631,448

2,737,493

38,674

4,941,567

7,674

7,725,4089,356,856

Kratkoročni

617,088

7,914

1,195,564

23,041,992

24,862,558

38,095,138

634,524

4,492,517

11,510,221

54,732,40079,594,958

Ukupno

621,8177,914

2,789,67123,074,604

26,494,006

40,832,631673,198

9,434,08411,517,89562,457,80888,951,814

Dugoročni

5,113

-

82,151

413,548

500,812

1,498,774

19,809

4,957,218

531,279

7,007,0807,507,892

Kratkoročni

685,012

3,868

142,982

20,632,228

21,464,090

19,350,287

133,005

10,908,336

7,635,134

38,026,76259,490,852

Ukupno

690,1253,868

225,13321,045,776

21,964,902

20,849,061152,814

15,865,5548,166,413

45,033,84266,998,744

U hiljadama dinara 2008. 2007. Banke 2,962,508 781,964Preduzeća 26,156,791 26,680,131Stanovništvo 3,884,407 583,971Strana lica 35,209 2,783Javni sektor 710,294 437,835Drugi komitenti 843,290 725,505 Stanje na dan 31. decembra 34,592,499 29,212,189

106



Kamatna stopa na kratkoročne kredite u dinarima kreće se u rasponu od 18,10% do 18,40% godišnje, odnosno od 3,5% do 4,0% godišnje za kredite u stranoj valuti, u zavisnosti od datuma dospeća kredita i valute (za CHF 0,75%; za USD 0,20% i za EUR 2,85% godišnje).

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0,5% do 5,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa na dugoročne kredite u stranoj valuti kreće se u rasponu od EURIBOR 3M + 0,01% do EURIBOR 6M + 2,0%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute.

U dinarimaKrediti:

– Druge banke

Ostale finansijske obaveze

Ukupno u dinarima

U stranoj valutiKrediti:

– Druge banke

– Preduzeća

– Javni sektor

– Strana lica

Ostale finansijske obaveze

Ukupno u stranoj valutiStanje na dan 31. decembra


Dugoročni

40,204

-

40,204

-

-

1,236,757

16,581,880

-

17,818,63717,858,841

Kratkoročni

410,000

-

410,000

-

335,622

-

29,146,054

242,711

29,724,38730,134,387

Ukupno

450,204-

450,204

-335,622

1,236,75745,727,934

242,71147,543,02447,993,228

Dugoročni

36,644

-

36,644

-

-

583,113

13,329,776

-

13,912,88913,949,533

Kratkoročni

796,210

1,588

797,798

1,639

427,910

-

7,977,701

203,149

8,610,3999,408,197

Ukupno

832,8541,588

834,442

1,639427,910583,113

21,307,477203,149

22,523,28823,357,730

27. PRIMLJENI KREDITI

107



Naziv poverioca

Intesa Sanpaolo S.p.A.,

Italija


Italija


Italija


Italija


Italija


Italija


Italija


Italija


Italija


Italija

Intesa

London

Intesa

London

Vseobecna Uverova banka A.S.,

Slovačka

Vseobecna Uverova banka A.S.,

Slovačka


U hiljadama dinaraOdobreni

iznos kredita

50,000,000

5,000,000

10,000,000

10,000,000

10,000,000

10.000.000

5.000.000

10,000,000

500.000

2.000.000

19.500.000

7.205.000

40,000,000

10,000,000

Valuta

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

EUR

USD

EUR

EUR

Datumdospeća

09.11.2010.

13.01.2016.

13.01.2014.

21.12.2014.

21.12.2016.

03.12.2015.

25.07.2018.

07.11.2016.

19.12.2014.

13.01.2016.

27.12.2011.

08.01.2010.

03.05.2011.

14.01.2008.

2008.

4,430,050

196,891

664,507

664,507

708,808

775,259

443,006

886,010

44,300

157,513

1,727,719

453,195

3,544,040

-

14,695,805

Kamatna stopa

3M Euribor +

1,6% p.a.

3M Euribor –

1 b.p.

3M Euribor –

1 b.p.

3M Euribor –

1 b.p.

3M Euribor –

1 b.p.

3M Euribor

3M Euribor +

1 b.p.

3M Euribor

3M Euribor

3M Euribor –

1 b.p.

6M Euribor +

1,00% p.a.

6M Euribor +

0,75% p.a.

3M Euribor +

1,3% p.a.

3M Euribor +

85 b.p.

2007.

3,961,810

396,181

792,362

792,362

792,362

792,362

-

-

-

-

-

-

3,169,448

792,362

11,489,249

27. PRIMLJENI KREDITI (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2008. godine, stanje obaveza po kreditima od stranih banaka, koje su prikazane u okviru dugoročnih kredita dobijenih od stranih lica, iznosi 16,581,880 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 13,560,361 hiljada dinara).

Najznačajniji deo ovih kredita u iznosu od 14,695,805 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 11,489,249 hiljada dinara) odnosi se na kredite primljene od članica Intesa Sanpaolo grupe, kao što je prikazano u sledećoj tabeli:

108



29. REZERVISANJA

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava. Za potencijalne obaveze kod kojih se ne očekuje odliv sredstava Banke, kao i kod kojih se proceni da će u slučaju odliva sredstava potraživanja biti naplativa u punom iznosu, Banka ne vrši rezervisanje.

(b) Rezervisanja po osnovu restrukturiranja formirana su na bazi Programa rešavanja viška zaposlenih u Banci za svrhu isplate otpremnina, a na osnovu broja prijavljenih radnika kojima radni odnos prestaje po osnovu utvrđenog tehnološkog viška i dobrovoljnog odlaska u starosnu penziju.

28. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

U hiljadama dinara 2008. 2007. U dinarima Obaveze po osnovu kamata i naknada: – Banke 529 95– Preduzeća 1,699 1,620– Javni sektor 2,162 15– Drugi komitenti 674 -Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 134,027 110,128 139,091 111,858U stranoj valuti Obaveze po osnovu kamata i naknada: – Banke 3,443 35 3,443 35 Stanje na dan 31. decembra 142,534 111,893

U hiljadama dinara 2008. 2007. Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,483,053 1,340,521Rezervisanja za primanja zaposlenih: – restrukturiranje (b) 142,923 314,475– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju (c) 202,227 180,564Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 35(a)) 344,945 127,987Rezervisanja za obaveze po osnovu PDV-a 143,807 115,810 Stanje na dan 31. decembra 2,316,955 2,079,357

109



29. REZERVISANJA (Nastavak)

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne nagrade zaposlenih formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 8% koja predstavlja adekvatnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica. Rezervisanje je utvrđeno na osnovu Pravilnika o radu Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 5% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

30. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara 2008. 2007. Obaveze za neto zarade i naknade zarada 112,933 170,132Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 78,167 117,576Obaveze prema dobavljačima 729,227 167,734Obaveze po osnovu primljenih avansa 94,418 70,096Ostale obaveze 769,769 - 1,784,514 521,538Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu: – u dinarima 292,071 148,149– u stranoj valuti 917,392 606,428Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti - 6,887Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite 593,649 446,346Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 43,833 491Ostala pasivna vremenska razgraničenja: – u dinarima 78,241 59,268– u stranoj valuti 519 3,097 1,925,705 1,270,666 Subordinirane obaveze (a) 9,746,110 8,715,982Obaveze po osnovu finansijskog lizinga (b) 42,295 52,388 Stanje na dan 31. decembra 13,498,624 10,560,574

110



30. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

(a) Stanje i struktura subordiniranih obaveza na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine prikazani su u sledećoj tabeli:

31. KAPITAL

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2008. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

(b) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine prikazane su kako sledi:

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Minimalna lizing plaćanja Sadašnja vrednost Buduća vrednost Sadašnja vrednost Buduća vrednost

Do 1 godine 33,432 35,193 20,808 25,842

Od 1 do 5 godina 8,863 9,684 31,580 33,077

Stanje na dan 31. decembra 42,295 44,877 52,388 58,919

U hiljadama dinara 2008. 2007. Akcijski kapital - obične akcije /i/ 18,477,400 15,752,700Ostali kapital 11,158 11,158Emisiona premija /ii/ 9,957,774 2,989,941Rezerve iz dobiti /iii/ 8,875,587 6,522,199Revalorizacione rezerve /iv/ 706,270 584,333Neraspoređeni dobitak iz ranijih godina - 14,677Gubitak iz ranijih godina - (818,907)Dobitak tekućeg perioda 5,892,499 3,157, 619 Stanje na dan 31. decembra 43,920,688 28,213,720

Naziv poveriocaInternational Finance

Corporation (IFC),

Vašington, SAD

Intesa Holding International

S.A., Luksemburg


U hiljadama dinaraOdobren

iznos kredita

60,000,000

50,000,000

Oznaka valute

EUR

EUR

Datumdospeća

15.12.2012.

12.03.2012.

31.12.2008.

4,430,050

5,316,060

9,746,110

Kamatna stopa

6M Euribor

+ 2,25% p.a.

3M Euribor +

1,8% p.a.

31. 12. 2007.

4,754,172

3,961,810

8,715,982

111



31. KAPITAL (Nastavak)

(a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

/i/ Akcijski kapital

Kao što je obelodanjeno u Napomeni 1. uz finansijske izveštaje, Banka i Panonska banka a.d. Novi Sad su do 30. septembra 2007. godine poslovale kao dve nezavisne banke i obe su u toku poslovne 2007. godine imale emisiju akcija.

Na bazi odluke rukovodstva obe banke izvršen je obračun srazmere razmene akcija u procesu spajanja pripajanjem dve banke, nakon čega je došlo do formiranja nove akcionarske strukture Banke kao pravnog sledbenika.

Nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad, struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2007. godine je bila sledeća:

Na dan 31. decembra 2007. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 157,527 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara.

U toku 2008. godine, Banka je izvršila dve nove emisije običnih akcija u ukupnom iznosu od 9,692,532 hiljade dinara. Dokapitalizacija je izvršena od strane postojećih akcionara.

Skupština akcionara Banke je na sednici održanoj 6. marta 2008. godine donela Odluku o izdavanju 4. emisije običnih akcija bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala. Ukupan obim emisije iznosio je 4,300,000,000.00 dinara, iskazanih u 12,088 komada običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara.

Akcije su se prodavale po emisionoj ceni od 355,725.00 dinara, koju čini nominalna vrednost od 100,000.00 dinara i emisiona premija od 255,733.00 dinara.

Akcije 4. emisije kupili su postojeći akcionari Banke i to:

Naziv akcionara Broj akcija Učešće u % Intesa Holding International S.A., Luksemburg 122,166 77,552International Finance Corporation (IFC), Vašington, SAD 9,195 5,837Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 26,157 16,605Elnos Agrovojvodina a.d., Novi Sad 9 0,006 Ukupno 157,527 100,00

Naziv akcionara Broj akcija Intesa Holding International S.A., Luksemburg 9,079International Finance Corporation(IFC), Vašington, SAD 683Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 1,944 Ukupno 11,706

112





/i/ Akcijski kapital (Nastavak)

Skupština akcionara Banke je na sednici održanoj 31. marta 2008. godine donela Odluku o izdavanju 5. emisije običnih akcija bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala. Ukupan obim emisije iznosio je 6,300,031,430.00 dinara, iskazanih u 17,710 komada običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara. Akcije su se prodavale po emisionoj ceni od 355,725.00 dinara, koju čini nominalna vrednost od 100,000.00 dinara i emisiona premija od 255,725.00 dinara.

Akcije 5. emisije kupili su postojeći akcionari Banke i to:

Na dan 31. decembra 2008. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 184,774 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara. Većinski akcionar Banke je Intesa Holding Intrenational S.A., Luksemburg sa učešćem od 77,787% u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2008. godine. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2008. godine je sledeća:

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2008. godine iznosi 9,957,774 hiljade dinara, nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4. i 5. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala i to:

- emisiona premija u iznosu u ukupnom iznosu od 2,993,611 hiljada dinara nastala je kao rezultat razlike između emisione cene akcija 4. emisije od 355,733.00 dinara i nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara; i

- emisiona premija od 3,974,222 hiljade dinara nastala je kao rezultat razlike između emisione cene akcija 5.emisije od 355,725.00 dinara i nominalne vednosti od 100,000.00 dinara.

Naziv akcionara Broj akcija Učešće u % Intesa Holding International S.A., Luksemburg 143,730 77,787International Finance Corporation (IFC), Vašington, SAD 12,934 7,00Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 28,101 15,208Agrovojvodina Elnos a.d., Novi Sad 9 0,005 Ukupno 184,774 100,00

Naziv akcionara Broj akcija Intesa Holding International S.A., Luksemburg 12,485International Finance Corporation (IFC), Vašington, SAD 3,056 Ukupno 15,541

113





/iii/ Rezerve iz dobiti

Rezerve Banke iz dobiti obuhvataju:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Statutarne rezerve - 6,192,003Posebne rezerve za procenjene gubitke 17,397,618 4,601,394Nedostajući deo posebne rezerve za procenjene gubitke (8,522,031) (4,271,198) Stanje na dan 31. decembra 8,875,587 6,522,199

Na osnovu odluke Skupštine Banke, a u skladu sa članom 70. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), izvršeno je pokriće nedostajućeg dela posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke na teret statutarnih rezervi iz dobiti formiranih raspodelom neraspoređenog dobitka iz prethodnih perioda.

Posebna rezerva za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliu Banke, obračunava se u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007 i 63/2008). Na dan 31. decembra 2008. godine, posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, obračunata u skladu sa gore navedenom Odlukom Narodne banke (Napomena 2.9.), iznosi 17,397,618 hiljada dinara.

Neraspoređeni dobitak iz 2008. godine u iznosu od 5,892,499 hiljada dinara se, na osnovu predloga Upravnog odbora, u celosti prenosi za pokriće nedostajućeg dela posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke.

Konačnu Odluku o raspodeli dobitka a na predlog Upravnog odbora donosi Skupština Banke na redovnoj godišnjoj sednici nakon usvajanja finansijskih izveštaja za poslovnu 2008. godinu.

Nedostajući iznos rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima nakon prenosa neraspoređene dobiti iz 2008. godine iznosi 2,629,532 hiljade dinara (31. decembar 2007. godine: 4,271,198 hiljada dinara).

114





/iv/ Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2008. godine iznose 706,270 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 584,333 hiljade dinara), formirane su kao rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene građevinskih objekata i svođenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju na tržišnu vrednost.

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona.

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2008. godine bili su sledeći:

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka ima velike kredite koji prevazilaze 10% kapitala Banke date sledećim zajmoprimcima: Delta Grupa, Beograd (15,4% kapitala Banke) i NIS, Novi Sad (11,4% kapitala Banke).

Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni

1. Kapital Minimum EUR 10 miliona 48,051,632

2. Adekvatnost kapitala Minimum 12% 18,79%

3. Ulaganja Banke Maksimum 60% 14,33%

4. Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20% 8,97%

5. Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 26,73%

6. Pokazatelj likvidnosti:

– na dan 31.12.2008. godine Minimum 1 1,28

7. Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 3,98%

U hiljadama dinara 2008. 2007. Promena vrednosti građevinskih objekata 559,125 559,125Promena vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 147,145 25,208 Stanje na dan 31. decembra 706,270 584,333

115



32. VANBILANSNE POZICIJE

(a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

(b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite, kupovinu i prodaju deviza od banaka u forward transakciji.

Na dan 31. decembra 2008. godine formirana rezerva za gubitke po osnovu garancija i ostalih preuzetih neopozivih obaveza iznosi 1,483,053 hiljade dinara (31. decembar 2007. godine: 1,340,521 hiljadu dinara).

U hiljadama dinara 2008. 2007. Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 1,415,101 1,157,191Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 93,534,746 55,166,180Derivati (c) 7,717,600 6,515,423Druge vanbilansne pozicije (d) 30,226,448 46,833,096 Stanje na dan 31. decembra 132,893,895 109,671,890

U hiljadama dinara 2008. 2007. Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica: – kratkoročni 424,331 500,926– dugoročni 990,770 656,265 Stanje na dan 31. decembra 1,415,101 1,157,191

U hiljadama dinara 2008. 2007. Plative garancije: – u dinarima 12,839,629 9,120,509– u stranoj valuti 20,105,430 4,483,811 32,945,059 13,604,320Činidbene garancije: – u dinarima 8,799,136 6,993,294– u stranoj valuti 1,343,365 1,127,725 10,142,501 8,121,019 Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 1,479,072 1,978,550Avali i akcepti menica 637,560 719,074Jemstva 66,451 43,580Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 48,264,103 30,699,637 Stanje na dan 31. decembra 93,534,746 55,166,180

116




Obaveze po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – prodaja EUR 3,909,730 3,283,851Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina USD 3,774,000 2,793,787Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina CHF - 382,738Obaveze po osnovu valutnih pokrivenih Forward ugovora(nominalni iznos) – prodaja EUR 17,140 27,733Potraživanja po osnovu valutnih pokrivenih Forward ugovora(nominalni iznos) – kupovina RSD 16,730 27,314 Stanje na dan 31. decembra 7,717,600 6,515,423


Obveznice deponovane devizne štednje 998,550 749,271Ostala vanbilansna evidencija 29,227,898 46,083,825 Stanje na dan 31. decembra 30,226,448 46,833,096

32. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

(c) Derivati

Fer vrednost finansijskih derivata

(d) Druge vanbilansne pozicije

U hiljadama dinara Tehnike vrednovanja ulazne vrednosti nedostupne na tržištu 2008. 2007. Finansijska sredstva Neto pozitivna fer vrednostpokrivenih valutnih forward ugovora - - 116

Finansijske obaveze Neto negativna fer vrednostpokrivenih valutnih forward ugovora 266 266 -Neto negativna fer vrednostvalutnih SWAP ugovora (far leg) 133,761 133,761 107,431

117



2008. godina

Ukupno plasmani

Ostala

potraživanja

Ukupno

potraživanja

Obaveze po

kreditima

i depozitima

Fer vrednost

derivata

Ostale obaveze

Ukupno obaveze

Prihodi od kamata

Prihodi od naknada

Ukupno prihodi

Rashodi kamata

Rashodi naknada

Ostali rashodi

Ukupno rashodi

U hiljadama dinara

IntesaSanpaolo

S.p.A.,Italija

11,814,625

5,236

11,819,861

40,374,040

133,761

292,383

40,800,184

3,023

17,694

20,717

837,521

10,683

433,398

1,281,602

Intesa Holding Interna-

tional, Luksem-

burg

-

-

-

4,430,637

-

-

4,430,637

-

-

-

278,822

-

-

278,822

Privredna banka

d.d., Zagreb,

Hrvatska

6,311

-

6,311

-

-

2,300

2,300

-

523

523

-

17,414

8,015

25,429

Banka Koper d.d.,

Slovenija

-

-

-

-

-

8,394

8,394

-

-

-

94,520

1,982

96,502

IntesaLeasing

d.o.o., Beograd

1,527,811

2,486

1,530,297

730,228

-

-

730,228

84,754

85

84,839

3,176

-

-

3,176

Vseobecna Uverova

banka A.S.,

Slovačka

-

-

-

3,596,752

-

-

3,596,752

-

-

-

208,482

-

-

208,482

Pravex Bank

Comm. bank

-

1,537

1,537

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Intesa Sanpaolo

Banka d.d. Bosna i

Hercego-vina

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2,848

-

-

2,848

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima. Transakcije sa povezanim licima se obavljaju po tržišnim uslovima.

(a) Banka ulazi u odnose sa matičnim pravnim licem – većinskim akcionarom Intesa Holding International S.A., Luksemburg i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije.

Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe prikazana su u sledećoj tabeli:

118



2007. godina

Fer vrednost derivata

Ukupno plasmani

Ostala potraživanja

Ukupno

potraživanja

Obaveze po kreditima

i depozitima

Fer vrednost derivata

Ostale obaveze

Ukupno obaveze

Prihodi od kamata

Prihodi od naknada

Ukupno prihodi

Rashodi kamata

Rashodi naknada

Ostali rashodi

Ukupno rashodi

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa. Potraživanja od povezanih lica nisu pokrivena sredstvima obezbeđenja. Banka nije izdala ni jednu garanciju povezanim licima, niti je korisik njihovih garancija. Na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, Banka nije iskazala ispravku vrednosti potraživanja od povezanih lica.

(b) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2008. i 2007. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

IntesaSanpaolo

S.p.A., Italija

2,682

1,509,811

1,512,493

16,729,620

110,113

79,157

16,918,890

11,380

14,477

25,857

564,297

8,425

186,588

759,310

IntesaHolding

International,Luksemburg

-

-

-

-

3,962,532

-

-

3,962,532

-

-

-

198,541

-

-

198,541

U hiljadama dinaraPrivredna

banka d.d., Zagreb,

Hrvatska

-

1,675

-

1,675

-

-

1,076

1,076

1,344

1,344

-

9,372

1,186

10,558

BankaKoper d.d.,

Slovenija

-

-

-

-

-

-

11,328

11,328

-

-

-

-

128,051

2,432

130,483

IntesaLeasing d.o.o.,

Beograd

-

558,303

3,293

561,596

685,172

-

-

685,172

41,003

994

41,997

3,172

-

-

3,172

Vseobecna Uverova

banka A.S., Slovačka

-

-

-

-

4,008,048

-

-

4,008,048

-

-

-

191,892

8,114

-

200,006


Naknade članovima Izvršnog odbora i ostalom ključnom rukovodećem osoblju 72,279 67,407

Ukupno 72,279 67,407

119



34. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces neprekidnog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti banke i profitabilnost njenog poslovanja.

Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena sledećim najznačajnijim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku (koji obuhvata rizik od promene kamatnih stopa, devizni rizik i ostale tržišne rizike). Banka je takođe izložena, i prati uticaju operativnog rizika, rizika izloženosti Banke prema jednom licu, ili grupi povezanih lica, rizika ulaganja Banke u druga pravna lica i osnovna sredstva, kao i uticaj rizika koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke utvrđuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge politika i procedura Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine za njihovo unapređenje.

Radi primene posebnog i jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima.

U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rezervisanja za procenjeni realni rizik.

120



34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

34.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolia. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za kreditnu analizu.

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana (velikih izloženosti), kreditnog rizika portfolia, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Sektor za kreditnu analizu i Sektor za upravljanje rizicima su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća prema ugovorom definisanim uslovima.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolia i ukupnom portfoliu Banke.

Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za kreditnu analizu. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom.

Iz razloga što je ovaj rizik izrazito visok za Banku, napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: Direktori ekspozitura, Direktori regionalnih centara, Sektor za kreditnu analizu, Kreditni odbor, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke.

121




34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi iz dobiti za potencijalne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana u određenu grupu dužnika. Grupe dužnika se mogu definisati po različitim kriterijumima: po regionima, po industrijama, po zemljama, po povezanim licima odnosno ekonomskim grupama itd. Banka kontroliše rizik koncentracije tako što ograničava i prati izloženost prema određenim grupama, pre svega po zemljama i po ekonomskim grupama.

Derivativni finansijski instrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po banku. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće fer vrednosti ukupnog portfolia derivata kao i maksimalno mogućom pozitivnom fer vrednošću svake pojedinačne transakcije.

Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.

122





Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje kao i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem skoring modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara.

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranu glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: individualnom i grupnom.

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (veći od EUR 50.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje jednom godišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.

123





Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak)

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima) kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti (internog rejtinga) klijenata u portfoliu Banke.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita.

(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke (bruto rizična bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

Kreditii plasmani

komitentima

162,428,35876,034,439

43,677,894

42,716,025

640,679612,415

13,792

14,472

163,069,037

Računi kod NBS, drugih banaka

i ostali plasmani bankama

2,179,1812,177,314

1,847

20

1,269,2481,234,911

31,404

2,933

3,448,429

Srbija

Beograd

Vojvodina

Ostatak Srbije

Ostale zemlje

Evropska Unija

Ostatak Evrope

Ostatak sveta

Ukupno

U hiljadama dinaraUčešća

u kapitalu i hartije od

vrednosti

377,294355,888

21,377

29

--

-

-

377,294

Ukupno 2008.

264,290,951125,231,895

72,964,470

66,094,586

1,934,6531,864,499

49,757

20,397

266,225,604

Kamate,naknade i

ostalasredstva

5,792,4332,986,546

1,609,932

1,195,955

3,6653,488

123

54

5,796,098

Garancije i ostale

preuzete obaveze

93,513,68543,677,708

27,653,420

22,182,557

21,06113,685

4,438

2,938

93,534,746

124



Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine prikazana je u sledećoj tabeli:



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Kreditii plasmani

komitentima

100,589,71658,916,371

31,697,684

9,975,661

316,975316,975

-

100,906,691

Računi kod NBS, drugih banaka

i ostali plasmani bankama

2,301,8261,791,301

510,525

-

--

-

2,301,826

Srbija

Beograd

Vojvodina

Ostatak Srbije

Ostale zemlje

Evropska Unija

Ostatak Evrope

Ukupno

U hiljadama dinaraUčešća

u kapitalu i hartije od

vrednosti

426,039383,213

42,826

-

3,0743,074

-

429,113

Ukupno 2008.

162,695,811105,349,484

44,968,395

12,377,932

365,865365,370

495

163,061,676

Kamate,naknade i

ostalasredstva

4,250,5392,357,471

962,275

930,793

1,8241,824

-

4,252,363

Garancije i ostale

preuzete obaveze

55,127,69141,901,128

11,755,085

1,471,478

43,99243,497

495

55,171,683

Netomaksimalna

izloženost2008.

31,668,636

46,054,839

44,816,408

6,703,709

6,742,179

19,253,810

9,338,450

1,053,225

29,662,520

1,559,088

196,852,864

Brutomaksimalna

izloženost2008.

60,391,514

58,254,639

55,131,689

6,938,113

8,797,707

27,594,837

10,434,000

1,273,695

33,960,981

3,448,429

266,225,604

Stanovništvo

Prerađivačka industrija

Trgovina

Rudarstvo i energetika

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo

Građevinarstvo

Saobraćaj i veze

Usluge, turizam i ugostiteljstvo

Ostalo

Narodna banke Srbije i druge banke

Ukupno

U hiljadama dinaraBruto

maksimalna izloženost

2007.

47,598,865

33,772,391

33,689,202

3,506,047

4,687,568

13,067,366

6,133,057

624,652

17,680,702

2,301,826

163,061,676

Netomaksimalna

izloženost2007.

25,934,774

24,095,342

25,604,600

2,425,899

3,355,425

7,309,242

5,383,991

403,415

9,088,782

-

103,601,470

125





(b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine:

Kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

Visokstepen

kvaliteta

3,448,429

81,810,151

79,904,749

16,895,689

35,133,926

217,192,944

Plasmani bankama

Plasmani komitentima:

Korporativni plasmani

Plasmani malim i srednjim preduzećima

Hipotekarni krediti stanovništvu

Ostali plasmani stanovništvu

Ukupno

U hiljadama dinaraNedospeli i neobezvređeni

Standardni stepen

kvaliteta

-

22,251,235

15,989,878

1,098,955

2,811,474

42,151,542

Ukupno 2008.

3,448,429

104,528,993

97,856,668

18,644,779

41,746,735

266,225,604

Substan-dardni stepen

kvaliteta

-

-

-

-

-

-

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

-

467,607

1,962,041

650,135

3,801,335

6,881,118

Visokstepen

kvaliteta

2,194,865

17,262,862

37,878,360

9,117,182

31,826,925

9,086,169

107,366,363

Plasmani bankama






Ostalo

Ukupno

U hiljadama dinaraNedospeli i neobezvređeni

Standardni stepen

kvaliteta

106,961

28,252,009

16,748,235

807,341

1,853,009

1,681,608

49,449,163

Ukupno 2007.

2,301,826

47,382,411

56,803,966

10,196,176

35,530,510

10,846,787

163,061,676

Substan-dardni stepen

kvaliteta

-

-

-

-

-

-

-

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

-

1,867,540

2,177,371

271,653

1,850,576

79,010

6,246,150

126





(b) Kvalitet portfolia (Nastavak)

Starosna analiza neobezvređenih dospelih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza kredita i plasmana komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, prikazana je kako sledi:

Fer vrednost sredstava obezbeđenja plaćanja po gore navedenim dospelim kreditima komitentima koji nisu obezvređeni iznosi 895,616 hiljada dinara na dan 31. decembra 2008. godine (31. decembar 2007. godine: 489,313 hiljadu dinara).

Od 31 do60 dana

221,405

921,724

1,709

16,030

1,160,868

Do 30 dana

693,879

799,266

10,797

77,676

1,581,618






Stanje na dan 31. decembra 2008. godine

U hiljadama dinaraOd 61 do90 dana

62,768

296,633

442

6,565

366,408

Više od91 dan

124,925

123,170

52

17,274

265,421

Ukupno

1,102,977

2,140,793

13,000

117,545

3,374,315

Od 31 do60 dana

36,310

43,530

1,817

27,885

109,542

Do 30 dana

1,508,156

162,084

3,026

166,951

1,840,217






Stanje na dan 31. decembra 2007. godine

U hiljadama dinaraOd 61 do90 dana

3,245

17,616

1,048

21,409

43,318

Više od91 dan

59,581

5,743

-

-

65,324

Ukupno

1,607,292

228,973

5,891

216,245

2,058,401

127





(b) Kvalitet portfolia (Nastavak)

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2., na dan 31. decembra 2008. godine prikazana je kako sledi:

Pokazatelji kvaliteta aktive 1) Racio kredita u docnji iznosi 4,80%. Racio pokazuje odnos stanja kredita koji su u docnji većoj od 90 dana u odnosu na stanje svih kredita Banke. Uzima se u obzir ukupno potraživanje Banke po osnovu kredita koji su u docnji dužoj od 90 dana, a ne samo dospeli deo kredita. 2) Racio sumnjivih i loših kredita iznosi 4,57%. Racio pokazuje odnos stanja kredita klasifikovanih u poslednje dve kategorije (sumnjivi i loši) u odnosu na stanje svih kredita Banke. 3) Racio godišnjeg otpisa kredita iznosi 1,73%. Racio pokazuje odnos godišnjeg otpisa kredita u odnosu na stanje svih kredita Banke. Pod otpisanim kreditima se podrazumevaju svi krediti klasifikovani u poslednju kategoriju rizičnosti (loši krediti). 4) Racio kreditne izloženosti iznosi 8,57%. Racio pokazuje odnos neto stanja kredita u docnji većoj od 90 dana (stanje kredita umanjeno za ispravke vrednosti i regulatornog kapitala. Uzima se u obzir ukupno potraživanje Banke po osnovu kredita koji su u docnji, a ne samo dospeli deo kredita.

Pojedinačna procena Grupna procena Ukupno

Ispravka vrednosti

257,567

4,316,782

717

4,575,066

Bilansna aktiva koja

se klasifikuje

1,100,966

8,631,943

11,898

9,744,807

Fizička lica

Pravna lica

Preduzetnici

A (1+2+3)

U hiljadama dinara


se klasifikuje

45,157,784

113,985,203

3,803,064

162,946,051


se klasifikuje

46,258,750

122,617,146

3,814,962

172,690,858

Ispravka vrednosti

3,223,032

3,133,894

142,667

6,499,593

Ispravka vrednosti

3,480,599

7,450,676

143,384

11,074,659

Rezervisanje

-

279,234

181

279,415

4,854,481

Vanbilansna aktiva koja se

klasifikuje

-

2,031,728

19,269

2,050,997

11,795,804

Fizička lica

Pravna lica

Preduzetnici

B (1+2+3)

Ukupno (A+B)

U hiljadama dinara Vanbilansna

aktiva koja se klasifikuje

14,132,764

76,066,562

1,284,423

91,483,749

254,429,800

Vanbilansna aktiva koja se

klasifikuje

14,132,764

78,098,290

1,303,692

93,534,746

266,225,604

Rezervisanje

1,426

1,189,767

12,445

1,203,638

7,703,231

Rezervisanje

1,426

1,469,001

12,626

1,483,053

12,557,712

128





(c) Potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (Default)

Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (default), praćenjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja. Potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (default) prate se na nivou Banke, na nivou regionalne pripadnosti i po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta i ročnoj strukturi (kod preduzeća i preduzetnika).

U skladu sa propisima, potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (default) kod preduzeća i preduzetnika prate se na nivou klijenta, a kod fizičkih lica na nivou pojedinačnog potraživanja.

Pregled navedenih potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

Ispravka vrednosti gore navedene bilansne aktive sa statusom neizmirenja obaveza (default) iznosi 7,039,727 hiljada dinara (53.1%).

Vanbilansne stavke sa statusom neizmirenja obaveza (default) iznose 1,564,093 hiljade dinara na dan 31. decembra 2008. godine, a rezervisanja za gubitke po navedenim vanbilansnim stavkama iznose 129,374 hiljade dinara (8.3%).

Preduzeća i preduzetnici Fizička lica Banke

Potraživanjasa statusom

default

1,003,228

755,887

4,311,423

978,677

643,601

917,159

8,609,975

Aktiva u000

dinara

16,901,062

10,225,626

57,869,955

13,979,290

10,050,143

13,957,603

122,983,679

Organizacioni

deo/ Regionalni

centar

Novi Sad

Niš

Beograd

Pančevo

Kragujevac

Užice

Ukupno

Aktiva u000

dinara

8,067,961

6,052,424

14,419,763

5,168,041

7,821,665

4,728,896

46,258,750

Aktiva u000

dinara

3,446,562

1,847

20

-

-

-

3,448,429


default

761,319

588,635

1,550,060

459,701

786,551

505,541

4,651,807


default

-

-

-

-

-

-

-

129




34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da Banka ne poseduje dovoljno rezervi likvidnosti za izmirenje dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive. Problem likvidnosti se izražava kao deficit rezervi i otežano ili nemoguće pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj tržišnoj ceni.

Rizik likvidnosti se meri tako što se kontinuirano prati i analizira usklađenost aktive i pasive preko izrade odgovarajućih izveštaja i pokazatelja: izveštaja o strukturnoj ročnosti (maturity mismatch), pokazatelja strukturne usklađenosti tzv. Pravila - Rule 1 i Rule 2, kratkoročnih gepova likvidnosti, izveštaja o dnevnoj likvidnosti i pokazatelja likvidnosti propisanog od strane Narodne banke Srbije.

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sektor za upravljanje rizicima izveštava o likvidnosti matičnu banku kao i ALCO Odbor. Takođe, Sektor za upravljanje rizicima pruža podršku sektoru Trezora u domenu statističke analize i testiranja pretpostavki o ponašanju odgovarajućih pozicija aktive i pasive koje utiču na novčane prilive i odlive.

Ciljevi upravljanja likvidnošću obuhvataju:

- Planiranje priliva i odliva gotovine; - Postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti; - Merenje i praćenje likvidnosti banke; - Merenje gepova likvidnosti i procena stabilnosti depozita; i - Pripremanje izveštaja za menadžment.

Pokazatelj likvidnosti propisan od strane Narodne banke Srbije predstavlja odnos likvidne aktive i tekućih obaveza. Likvidna aktiva obuhvata sva potraživanja i pozicije aktive koje dospevaju u peridu od mesec dana. Tekuće obaveze obuhvataju sve obaveze Banke koje dospevaju u periodu od mesec dana.

Ovaj pokazatelj likvidnosti ne sme biti manji od 1 (prosek pokazatelja likvidnosti svih radnih dana u mesecu), kao ni manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana ili 0,8 - kad je obračunat za jedan radni dan.

U izveštaju o strukturnoj ročnoj (ne)usklađenosti (Maturity Mismatch) sve bilansne i vanbilansne pozicije se raspoređuju u određene intervale ročnosti prema preostalom roku do dospeća. Najzahtevniji deo izveštaja je određivanje ročnosti onih bilansnih i vanbilansnih pozicija koje nemaju ugovorenu ročnost (depoziti po viđenju, kreditne kartice, minusi po tekućem računu, devizna i dinarska obavezna rezerva i drugo). Sektor za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje utvrđuje koeficijente ponašanja ovih bilansnih pozicija i iste primenjuje prilikom raspoređivanja pozicija po ročnim intervalima.

2008. 2007.

Na dan 31. decembra 1,28 2,01

Prosek tokom perioda 1,69 1,97

Najviši 2,38 2,69

Najniži 1,23 1,59

130



3

4. U

PR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A (

Nast

avak

)

34

.2. R

izik

lik

vid

no

sti i

up

ravlja

nje

fin

an

sijs

kim

sre

dst

vim

a (

Na

stav

ak)

Ta

bel

a u n

asta

vku p

redst

avlja

ana

lizu r

oko

va d

osp

eća

sred

stav

a i o

bav

eza

Ban

ke n

a osn

ovu

ugovo

renih

usl

ova

pla

ćanja

. Ugovo

reni r

oko

vi d

osp

eća

sred

stav

a i o

bav

eza

odre

đen

i su n

a osn

ovu

pre

ost

alog p

erio

da

na d

an b

ilansa

sta

nja

u o

dnosu

na

ugovo

reni r

ok

dosp

eća.

Sl

edeć

a ta

bel

a prik

azuje

Mat

urit

y M

ism

atch

izve

štaj

, odnosn

o r

očn

u s

trukt

uru

sre

dst

ava

i obav

eza

Ban

ke n

a dan

31.

dec

embra

20

08. godin

e:

131



3

4. U

PR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A (

Nast

avak

)

34

.2. R

izik

lik

vid

no

sti i

up

ravlja

nje

fin

an

sijs

kim

sre

dst

vim

a (

Na

stav

ak)

M

aturit

y M

ism

atch

izve

štaj

, odnosn

o r

očn

a st

rukt

ura

sre

dst

ava

i obav

eza

Ban

ke n

a dan

31.

dec

embra

20

08. godin

e (N

asta

vak)

132




34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Negativan gap u intervalu do mesec dana javlja se kao posledica konzervativne pretpostavke da će svi depoziti po viđenju biti povučeni u tom roku. Praksa je pokazala da je ovaj scenario malo verovatan čak i u uslovima krize likvidnosti (na primer krize u toku poslednjeg kvartala 2008. godine, kada je domaće bankarsko tržište osećalo posledice svetske finansijske krize).

Na osnovu podataka iz izveštaja o ročnoj strukturi sredstava i obaveza, izračunavaju se pokazatelji strukturne ročne (ne)usklađenosti, tzv. Rule 1 i Rule 2 pokazatelji.

Pravilo (Rule) 1 pokazuje pokrivenost stalnih ulaganja kapitalom Banke, a Pravilo (Rule) 2 pokazuje pokrivenost dugoročnih ulaganja stabilnim (dugoročnim) izvorima.

Za potrebe izračunavanja pokazatelja strukturne ročne (ne)usklađenosti, kratak rok se deviniše kao rok do 18 meseci, srednji rok od 18 meseci do 5 godina i dug rok preko 5 godina.

Pravilo (Rule) 1:Ulaganje u osnovna sredstva + Ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti ≤ Kapital Banke

Pravilo (Rule) 2: Dugoročna potraživanja ≤ Višak kapitala iz Rule 1 + Dugoročne obaveze + 0,5 (Srednjoročne obaveze – Srednjoročna potraživanja) + 0,25 (Kratkoročne obaveze prema klijentima + Kratkoročne obaveze prema bankama).

Racio agregatne ročne neusklađenosti iznosi – 65,49%. Racio pokazuje neusklađenost između potraživanja i obaveza koje dospevaju u roku od 3 meseca u odnosu na regulatorni kapital Banke. Ovaj racio takođe uzima veoma opreznu pretpostavku da će se svi avista i kratkoročni depoziti odliti u roku od 3 meseca, što se u praksi nikada ne događa.

U hiljadama dinara

31.12.2008.

Pravilo 1 36,867,734Osnovna sredstva 6,879,007 Ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti 173,947 Kapital 43,920,688

Pravilo 2 39,641,747 Dugoročna aktiva 37,592,294 Višak izvora sredstava iz Pravila 1 36,867,734 Dugoročne obaveze 3,459,812 Srednjoročne obaveze 28,259,225 Srednjoročna aktiva 38,436,919 Kratkoročne obaveze 167,981,367

133




34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Banka je u poslednjem kvartalu 2008. godine imala izvesno pogoršanje pozicije likvidnosti kao posledica svetstke finansijske krize koja se prelila i na domaće bankarsko tržište. Međutim, Banka i dalje ima dobru strukturnu ročnu usklađenost svojih potraživanja i obaveza što se vidi iz gore navedenih pokazatelja.

Banka sva trajna ulaganja finansira kapitalom (Pravilo 1), a dugoročne plasmane finansira iz dugoročnih i stabilnih izvora finansiranja (Pravilo 2).

Ročnost nepovučenih kredita i limita, primljenih garancija i akreditiva prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja prikazana je kako sledi:

Od 1 do 5 godina

14,838,156

299,028

17,867,334

33,004,518

8,026,012

1,168,795

12,391,224

21,586,031

Ne duže od 1 godine

33,425,948

1,180,044

21,252,109

55,858,101

22,502,257

730,224

8,049,963

31,282,444

31. decembar 2008. godine

Preuzete obaveze po nepovučenim

kreditima i limitima

Akreditivi

Garancije

Ukupno

31. decembar 2007. godine

Preuzete obaveze po nepovučenim

kreditima i limitima

Akreditivi

Garancije

Ukupno

U hiljadama dinaraPreko 5 godina

-

-

3,968,115

3,968,115

-

-

1,284,152

1,284,152

Ukupno

48,264,104

1,479,072

43,087,559

92,830,735

30,528,269

1,899,019

21,725,339

54,152,627

134




34.3. Tržišni rizik

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju izložena promenama tržišnih varijabli koje mogu pozitivno ili negativno uticati na prihod Banke. Postoje četiri vrste tržišnih rizika: - Rizik promene kamatnih stopa, - Rizik promene cena vlasničkih hartija od vrednosti, - Devizni rizik, i - Rizik promene cena vrednosti robe.

Banka nije izložena riziku promene cena vlasničkih hartija od vrednosti. Rizik promene cena robe je zanemarljiv i odnosi se samo na poziciju u plemenitim metalima (u najvećem procentu zlato) koja iznosi 280 hiljada evra.

Rizik promene kamatnih stopa se meri na pozicije u knjizi trgovanja, a devizni rizik na pozicije u knjizi trgovanja i u bankarskoj knjizi.

Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje se drže sa namerom trgovanja ili sa namerom zaštite drugih elemenata u knjizi trgovanja. Da bi mogao biti tretiran kao deo knjige trgovanja finansijski instrument mora biti oslobođen bilo kakvih odredbi koje bi ograničavale njegovo trgovanje ili njegovu upotrebu u svrhu zaštite od rizika (hedžing).

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje, praćenje, kontrolu i izveštavanje o gore navedenim rizicima.

Tržišni rizici se mere primenom sledećih alata: analiza osetljivosti, scenario analiza, praćenje fer vrednosti portfolia, izračunavanje Value at risk (VaR) mere rizika.

Tržišni rizici su limitirani primarnim i sekundarnim limitima. Primarni limit je Value at risk (VaR) limit i to za kamatni rizik, devizni rizik i ukupan rizik portfolia. Sekundarni limiti ograničavaju maksimalnu vrednost pozicije u knjizi trgovanja i maksimalnu koncentraciju plasmana u pojedine pozicije iz knjige trgovanja.

135




34.3. Tržišni rizik

34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa odvojeno u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U knjizi trgovanja se računaju VaR, duracija, koveksnost, kao mere izloženosti kamatnom riziku. Takođe se koristi tehnika scenario analize i stress testiranja.

U bankarskoj knjizi, kamatni rizik se meri i prati pomoću Repricing Gap tehnike i scenario analize odnosno analize osetljivosti. Repricing gap izveštaj utvrđuje razliku između kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive za različite vremenske intervale u budućnosti. Na osnovu utvrđenih gapova se radi analiza osetljivosti profita i kapitala Banke na određene promene tržišnih kamatnih stopa.

Prema internoj metodologiji, Banka je uspostavila limit na kamatni rizik početkom 2008. godine. Tokom 2008. godine nije zabeležen ni jedan proboj definisanog limita.

Pored toga, prema metodologiji Intesa Sanpaolo S.p.A., Milano je uspostavljen limit za kamatni VaR izračunat na knjigu trgovanja, koji se svakodnevno prati i čija se vrednost prikazuje u dnevnim izveštajima Banke.

Sledeća tabele prikazuje referentne vrednosti kamatnog VaR-a u 2008. godini.

Kamatni VaR na knjigu trgovanja

VaR (u Evrima)

2008. 2007.

Prosek 7,014 16,276

Maksimum 10,273 35,634

Minimum 4,604 5,653

136



3

4. U

PR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A (

Nast

avak

)

34

.3. T

ržiš

ni r

izik

(N

ast

avak)

34

.3.1

. Riz

ik o

d p

rom

en

e k

am

atn

ih s

top

a (

Nast

avak

)

Sl

edeć

a ta

bel

a prik

azuje

Rep

ricin

g G

ap iz

vešt

aj, o

dnosn

o iz

lože

nost

Ban

ke r

izik

u o

d p

rom

ene

kam

atnih

sto

pa

na

dan

31.

dec

embra

20

08. g

odin

e:

137



3

4. U

PR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A (

Nast

avak

)

34

.3. T

ržiš

ni r

izik

(N

ast

avak)

34

.3.1

. Riz

ik o

d p

rom

en

e k

am

atn

ih s

top

a (

Nast

avak

)

Rep

ricin

g G

ap iz

vešt

aj, odnosn

o iz

lože

nost

Ban

ke r

izik

u o

d p

rom

ene

kam

atnih

sto

pa

na d

an 3

1. d

ecem

bra

20

08. godin

e (N

asta

vak)

138




34.3. Tržišni rizik (Nastavak)

34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa se takođe prati scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke, kao što je prikazano u sledećoj tabeli:

34.3.2. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta.

U skladu sa internom politikom Banke kao i potencijalnim oscilacijama deviznog kursa, Upravni odbor odlučuje o limitu otvorene pozicije Banke na osnovu predloga Sektora za upravljanje rizicima.

Upravni odbor Banke je postavio limit otvorene devizne pozicije koji je konzervativniji od regulatornog limita devizne pozicije i koji se prati svakodnevno kako bi se osiguralo da izloženost Banke deviznom riziku ostane u visini utvrđenih limita.

Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Izveštaj o pokazatelju deviznog rizika.

Pokazatelj deviznog rizika je odnos između ukupne otvorene neto pozicije i kapitala banke (koji se obračunavaju u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala) gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala (Narodna Banka Srbije je ovaj racio redukovala sa 30% na 20% regulatornog kapitala od 1. jula 2008. godine).

Tokom 2008. godine, Banka je strogo vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je znatno ispod propisane vrednosti.

Scenario Promena tržišnih kamatnih stopa Kamatni rizik (u hiljadama dinara)

1 1% 29,968

2 2% 59,936

3 -1% (29,968)

4 -2% (59,936)

139





34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2008. godine:

USD

115,916

-

10,525

1,217,508

95,939

-

-

-

-

-

4,785

1,444,673

1,418,003

3,067,647

787,168

-

-

-

-

-

-

23,266

5,296,084

-

5,296,084

3,774,000

(77,441)

(105,441)

EUR

1,470,226

27,112,238

245,562

114,775,831

146,386

-

525,983

-

-

-

142,386

144,418,612

24,499,789

62,429,326

44,128,300

-

3,443

-

-

-

-

11,208,221

142,269,079

-

142,269,079

(3,957,978)

(1,808,455)

(3,939,869)

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Opozivi depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata i

naknada, promene, prodaje fer

vrednosti derivata, i druga potraživanja

Dati krediti i depoziti

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

Udeli (učešća)

Ostali plasmani

Nematerijalna ulaganja

Osnovna sredstva i investicione nekretnine

Odložena poreska sredstva

Ostala sredstva

UKUPNA AKTIVA ( I )

OBAVEZE

Transakcioni depoziti

Ostali depoziti

Primljeni krediti

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

Obaveze po osnovu kamata, naknada

i promene vrednosti derivata

Rezervisanja

Obaveze za poreze

Obaveze iz dobitka

Odložene poreske obaveze

Ostale obaveze

UKUPNO OBAVEZE

UKUPNO KAPITAL

UKUPNO PASIVA ( II )

Finansijski derivati koji utiču

na deviznu poziciju a vode se

u vanbilansu Banke (III)

Neto otvorena devizna pozicija:

(I – II+ III i zlato )

- 31. decembar 2008. godine

- 31. decembar 2007. godine

U hiljadama dinara

CHF

112,158

-

1,603

3,599,553

-

-

24,653

-

-

-

405

3,738,372

571,090

502,586

2,650,637

-

-

-

-

-

-

3,089

3,727,402

-

3,727,402

-

10,970

161,487

Ukupno

u stranoj

valuti

1,818,438

27,112,238

257,734

119,930,803

242,325

-

582,301

-

-

-

147,831

150,091,670

26,801,694

66,110,277

47,577,296

3,095

3,443

-

-

-

-

11,235,927

151,731,732

-

151,731,732

(183,978)

(1,824,040)

(3,821,248)

Ostale

valute

120,138

-

44

337,911

-

-

31,665

-

-

-

255

490,013

312,812

110,718

11,191

3,095

-

-

-

-

-

1,351

439,167

-

439,167

-

50,846

62,575

Ukupno

u dinarima

30,469,850

10,000,000

1,050,774

45,593,532

12,067

13,076

3,672,919

480,707

6,879,007

205,324

1,731,788

100,109,044

26,207,558

22,841,537

415,932

16,730

139,091

2,316,955

158,445

181,204

8,145

2,262,697

54,548,294

43,920,688

98,468,982

-

1,910,412

3,821,248

Ukupno

32,288,288

37,112,238

1,308,508

165,524,335

254,392

13,076

4,255,220

480,707

6,879,007

205,324

1,879,619

250,200,714

53,009,252

88,951,814

47,993,228

19,825

142,534

2,316,955

158,445

181,204

8,145

13,498,624

206,280,026

43,920,688

250,200,714

140





34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Pored toga, Banka je razvila i internu metodologiju za merenje deviznog rizika koja podrazumeva dnevno izračunavanje i praćenje VaR-a sa 99% intervalom poverenja. VaR je najveći mogući gubitak koji banka može da pretrpi u normalnim tržišnim okolnostima sa verovatnoćom od 99%. Bazel 2 propisuje da se kapitalni zahtev za devizni rizik može meriti i primenom internog modela odnosno VaR koncepta. Kapitalni zahtev u ovom slučaju se računa kao poslednji desetodnevni VaR ili prosečan desetodnevni VaR, u zavisnosti koji je veći, pomnožen multiplikatorom pouzdanosti modela (najmanje 3). Služba za upravljanje tržišnim rizicima prati VaR limit na dnevnom nivou i izveštava Izvršni odbor kao i odgovarajuća lica iz Intesa Sanpaolo grupe.

Sledeća tabela pokazuje referentne vrednosti deviznog VaR-a u toku 2008. i 2007. godine:

34.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti, ljudskih grešaka, grešaka u sistemu i dejstva spoljnih faktora.

Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces evidentiranja i analiziranja operativnih gubitaka može da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima i procedurama i njihovim unapređenjem smanji učestalost kao i negativan uticaj operativnih gubitaka na poslovanje i profitabilnost banke. Važan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je ažurno izveštavanje menadžmenta banke o značajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uključenih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o značaju identifikovanja, merenja, kontrole i ublažavanja operativnih rizika.

Sledeća tabela pokazuje uticaj razumno mogućih promena deviznih kurseva valuta u kojima Banka ima značajnu izloženost, na bilans uspeha Banke, odnosno dobitak pre oporezivanja u 2008. godini:

VaR (u Evrima)

Devizni VaR 2008. 2007.

Prosek 83,745 94,385

Maksimum 601,031 843,156

Minimum 3,149 25

U hiljadama dinara

Efekat na bilans uspeha

Scenario pre oporezivanja

10% depresijacija dinara (102,075)

20% depresijacija dinara (204,150)

141




34.4. Operativni rizik (Nastavak)

Podaci o operativnim rizicima prikupljaju se u svim organizacionim delovima Banke, vrši se njihova klasifikacija, analiza i preporučuju načini umanjenja rizika i ublažavanje njihovih posledica.

Banka jednom godišnje sprovodi samoprocenu rizika, baziranu na određenom broju scenarija, gde članovi Izvršnog odbora Banke procenjuju učestalost operativnih događaja, njihov uticaj i postojeći nivoi kontrola, iz oblasti za koje su nadležni. Kombinovanjem rezultata samoprocene rizika i statistike istorijskih slučajeva operativnih rizika stiče se jasna slika o izloženosti Banke operativnim rizicima.

34.5. Rizici izloženosti banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima Banke drugim rizicima, a pre svega izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena i operativnom riziku. U 2008. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, kao i da ukupna izloženost Banke prema licu povezanom sa Bankom ne bude veća od 5% kapitala Banke, odnosno 25% kapitala Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica.

34.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Odeljenje upravljanja rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke

142




34.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke riziku zemlje je nizak iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliu Banke zanemarljivo.

34.8. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

- obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije; - obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i - održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

– Minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona; – Koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%; i – Bruto dinarski plasmani stanovništvu u visini od 150% osnovnog kapitala.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

– Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala. – Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1,25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala. – Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

143




34.8. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Ponderi rizičnosti su podeljeni u pet grupa (0%, 20%, 50%, 100% i 125%). U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za iznos derivata, otvorene devizne pozicije i izloženost cenovnom riziku.

U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapital Banke na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:

34.9. Prosuđivanje o efektima svetske finansijske krize

Tekuća svetska finansijska kriza počela je sredinom 2007. godine, pri čemu su se stvarni efekti na bankarski i privredni sektor u svetu ispoljili tokom 2008. godine, uz dalje širenje negativnih posledica. Efekti krize odrazili su se na smanjenje ulaganja na tržištu kapitala, smanjenje likvidnosti bankarskog sektora, na povećanje međubankarskih kamatnih stopa i prouzrokovala su i veliko kolebanje na tržištu hartija od vrednosti. Obim i razmere posledica ove svetske finansijske krize nije moguće precizno predvideti niti je, shodno tome, moguće preduzeti odgovarajuće mere zaštite u ovom trenutku.

Efekti krize u Srbiji su počeli da se osećaju u poslednjem kvartalu 2008. godine, i prvo su se odrazili na bankarski sektor kroz značajno povlačenje depozita stanovništa, što je dalje imalo uticaja na opštu krizu likvidnosti. Efekti krize u Srbiji odrazili su se kroz značajnu fluktuaciju kursa dinara u odnosu na strane valute, prvenstveno EUR, kao i na smanjenje privredne aktivnosti, što ima za posledicu smanjenje platežne sposobnosti stanovništa i privrede. Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije su preduzele niz mera kratkoročnog i dugoročnog karaktera radi ublažavanja efekata finansijske krize, očuvanja stabilnosti bankarskog sistema Srbije, kao i uspostavljanje uslova za oživljavanje privredne aktivnosti kroz povoljnije uslove kreditiranja.

U hiljadama dinara

2008. 2007.

Regulatorni kapital

Osnovni kapital 42,722,553 25,145,240

Dopunski kapital 7,971,552 8,824,898

50,694,105 33,970,138

Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke (2,629,532) (4,271,198)

Učešće u kapitalu Intesa Leasing d.o.o. Beograd (12,941) (114,869)

Ukupno (1) 48,051,632 29,584,071

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva

Bilansna aktiva 192,099,322 90,751,045

Vanbilansna aktiva 61,703,742 27,106,935

Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 7,548 -

Izloženost deviznom riziku 1,910,412 3,821,248

Izloženost cenovnom riziku 62,557 -

Ukupno (2) 255,783,581 121,679,228

Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 18,79% 24,31%

144




34.9. Prosuđivanje o efektima svetske finansijske krize (Nastavak)

Mere Narodne banke Srbije za očuvanje stabilnosti u uslovima finansijske krize sadržane su u sledećim dokumentima:

• OdlukaoprivremenimmeramazaočuvanjestabilnostibankarskogsistemauRepubliciSrbiji; • OdlukaoprivremenimmeramazaočuvanjefinansijskestabilnostiuRepubliciSrbiji; • SporazumosaradnjiradiočuvanjafinansijskestabilnostiuRepubliciSrbiji;i • ProgrammonetarnepolitikeNarodnebankeSrbijeu2009.godini.

Cilj ovih mera je da se obezbedi:

• sigurnostposlovnihbanakadauslučajuteškoćauvezilikvidnostimoguodNarodnebankeSrbijedobiti kredit radi prevazilaženja privremenih teškoća u vezi sa likvidnošću; • povećanjelikvidnostibankarskogsektorakojajeugroženasmanjenimpoverenjemubankarskisektor i tržište novca, promenom regulative o obaveznoj rezervi na inostrane izvore i druga zaduživanja do sredine 2010. godine; • prevazilaženjepoteškoćapriotplatikreditakomitenatabanaka; • merezastimulisanjekreditneaktivnosti; • ulaganjaufinansijskeinstitucije(poslovanjedruštavazaosiguranje;kupovinafinansijskihderivatau inostranstvu za zaštitu od kamatnog, valutnog i tržišnog rizika; kupovina inostranih vlasničkih HoV pod propisanim uslovima); i • povećanjeosiguranogiznosadepozitasaEUR3,000naEUR50,000.

U isto vreme, Vlada Republike Srbije usvojila je “Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize“, čiji su osnovni ciljevi očuvanje konkurentnosti privrede Republike Srbije, očuvanje zaposlenosti i stimulisanje domaće tražnje.

Rukovodstvo Banke očekuje da napred navedeni opšti efekti krize na ekonomsko okruženje u zemlji mogu uticati na kvalitet kreditnog portfolia i sposobnost dužnika da izmiruju svoje obaveze o roku dospeća. Banka u skladu sa regulatornim zahtevima i merama Narodne banke Srbije, kao i internim politikama upravljanja rizicima sprovodi odgovarajuće aktivnosti radi održavanja kvaliteta kreditnog portfolia i obezbeđenja odgovarajućih izvora finansiranja u narednom periodu. Ove aktivnosti posebno obuhvataju opreznu politiku odobravanja kredita, analizu kreditne sposobnosti dužnika, pribavljanje odgovarajućih instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja, kao i adekvatno rezervisanje za kreditne rizike. Rukovodsto Banke smatra da će upravljanje rizikom likvidnosti i obezbeđenje odgovarajućih izvora finansiranja biti ključno opredeljenje rukovodstva i organa upravljanja Bankom u narednom periodu. Značajna kolebanja cena hartija od vrednosti koje se kotiraju na aktivnom tržištu, odnosno Beogradskoj berzi u poslednjem kvartalu 2008. godine, nisu imala negativan efekat na vrednost portfolia hartija od vrednosti i rezultat poslovanja Banke s obzirom da Banka nema značajnu izloženost riziku po ovom osnovu.

Rukovodstvo Banke smatra da, u datim okolnostima, preduzima sve neophodne aktivnosti radi obezbeđenja održivog rasta i razvoja Banke. Rukovodstvo Banke nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte daljeg razvoja i razmere krize na ekonomsko okruženje u Srbiji, kao ni njihov uticaj na finansijski položaj i rezultate poslovanja Banke, ali smatra da isti ni u kom slučaju neće dovesti u pitanje nastavak njenog poslovanja.

145




34.10. Pravična (fer) vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospeća i/ili nose varijabilnu kamatnu stopa koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Banka smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti. Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju najvećim delom obuhvataju učešća u kapitalu pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu zbog nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta u Republici Srbiji. S obzirom da se tržišna vrednost navedenih učešća ne može pouzdano proceniti, ista su izuzeta od vrednovanja po fer vrednosti i iskazana su po nabavnoj vrednosti. Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkročni sa ugovorenim varijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Banke smatra da vrednosti po kojima su isti iskazani u bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti.

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

146



35. POTENCIJALNE OBAVEZE (a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate iznosi 381,937 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 127,987 hiljada dinara).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje, na dan 31. decembra 2008. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od 344,945 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 127,987 hiljada dinara). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je u potpunosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

(b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

36. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Banka je u skladu sa članom 20 Zakona o računovodstvu i reviziji izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 31. decembra 2008. godine i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima, ostalo je neusaglašeno 39 stavki kredita i plasmana komitentima u ukupnom iznosu od 137,842 hiljade dinara. Najveći iznosi osporenih potraživanja od 51,790 hiljada dinara odnose se na poslove otkupa kratkoročnih potraživanja - faktoring. Pravna lica često u svojim evidencijama ne menjaju klijenta prema kome imaju obavezu bez obzira što je taj klijent po osnovu Ugovora o prodaji potraživanja cedirao potraživanje na Banku.

Neusaglašena potraživanja u iznosu od 53,160 hiljada dinara odnose se na ročnu neusklađenost između klijenata i Banke, kod evidentiranja potraživanja po osnovu izdatih garancija i avala. Banka evidentira smanjenje potraživanja na osnovu zvaničnog dopisa Fonda za razvoj o izmirenju rate ili obaveze bez obzira što je ista izmirena dvadesetak dana ranije.

Ostatak neusaglašenih potraživanja na dan bilansa stanja od 32,892 hiljade dinara se uglavnom odnosi na način knjiženja i evidentiranja glavnice i kursnih razlika po osnovu dinarskih plasmana i ostalih naknada.

147



37. DEVIZNI KURS

Zvanični srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

38. DOGAĐAJI POSLE DATUMA BILANSA STANJA

Nije bilo značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2008. godinu.

U dinarima

2008. 2007.

EUR 88.6010 79.2362

USD 62.9000 53.7267

CHF 59.4040 47.8422


150


151

LOKACIJA NAZIV EKSPOZITURE REGIONALNI CENTAR ADRESA

Ada ADA II Pančevo Vuka Karadžića 18

Aleksandrovac ALEKSANDROVAC Kragujevac Trg oslobođenja bb

Aleksinac ALEKSINAC Niš Knjaza Miloša 115

Apatin APATIN Novi Sad Petefi Šandora 2

Apatin APATIN II Novi Sad Blok S-VIII

Arandjelovac ARANĐELOVAC Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje ARILJE Užice Stevana Čolovića 2

BačkaPalanka BAČKA PALANKA Novi Sad Žarka Zrenjanina 43

Bačka Topola BAČKA TOPOLA II Novi Sad Glavna 22

Bačka Topola II BAČKA TOPOLA Novi Sad Rade Končara 22

Bački Petrovac BAČKI PETROVAC Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica BATAJNICA Beograd Majora Zorana Radosavljevića 159

Bajina Bašta BAJINA BAŠTA Užice M. Obrenovića 22

Bečej BEČEJ Pančevo Moše Pijade 2

Beočin BEOČIN Novi Sad Trg Cara Lazara 8

Beograd BEOGRAD I Beograd Otona Župančića 1

Beograd BEOGRAD II Beograd Požeška 128

Beograd BEOGRAD III Beograd Požeška 45

Beograd NOVI BEOGRAD I Beograd Tošin bunar 159

Beograd NOVI BEOGRAD II Beograd Bul. Zorana Đinđića 2

Beograd NOVI BEOGRAD III Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24

Beograd NOVI BEOGRAD IV Beograd Jurija Gagarina 151 (lokali 5 i 6)

Beograd NOVI BEOGRAD V Beograd Bul. Arsenija Čarnojevića 54

Beograd BEOGRAD IV Beograd Bul.Kralja Aleksandra 288

Beograd BEOGRAD V Beograd Marijane Gregoran 60

Beograd BEOGRAD VI Beograd Ustanička 69

Beograd BEOGRAD VII Beograd Mirijevski venac 23

Adrese ekspozitura


152


Beograd BEOGRAD X Beograd Kumodraška 162

Beograd BEOGRAD XI Beograd Bul. Kralja Aleksandra 174

Beograd BEOGRAD XII Beograd Resavska 1-3

Beograd BEOGRAD XIII Beograd Knez Mihailova 30

Beograd BEOGRAD XIV Beograd Kolarčeva 5

Beograd BEOGRAD XV Beograd Studentski trg 7

Beograd BEOGRAD XVI Beograd Kralja Milana 23

Beograd BEOGRAD XVII Beograd Makedonska 42

Beograd BEOGRAD XX Beograd Karađorđeva 67

Beograd BEOGRAD XXI Beograd Bul.Oslobođenja 3

Beograd BEOGRAD XXIII Beograd Vojvode Stepe 99

Beograd BEOGRAD XXIV Beograd Cara Nikolaja II 82-84

Beograd BEOGRAD XXV Beograd Ruzveltova 23

Beograd BEOGRAD XXVI Beograd Vukasovićeva 50a

Beograd BEOGRAD XXVII Beograd Radnička 55

Beograd BEOGRAD XXVIII Beograd Sarajevska 31

Beograd BEOGRAD XXIX Beograd Svetogorska 47

Beograd BEOGRAD XXX Beograd Vase Pelagića 48b

Beograd BEOGRAD XXXI Beograd Vidikovački venac 80b

Beograd NOVI BEOGRAD VI Beograd Goce Delčeva 34

Beograd NOVI BEOGRAD VII Beograd Partizanske avijacije 14

Beograd NOVI BEOGRAD VIII Beograd Jurija Gagarina 16

Beograd NOVI BEOGRAD IX Beograd Milentija Popovića 7v

Beograd BEOGRAD XXXIII Beograd Višnjićeva 9

Beograd BEOGRAD XXXIV Beograd 27. marta 23

Beograd BEOGRAD XXXVII Beograd Cara Uroša 54

Beograd BEOGRAD XXXVIII Beograd Takovska 58

Beograd BEOGRAD XXXIX Beograd Džordža Vašingtona 8

Beograd BEOGRAD XL Beograd Braće Jerković 137b

Beograd BEOGRAD XLI Beograd Trgovačka 30

Beograd BEOGRAD XLII Beograd Nemanjina 4

Beograd BEOGRAD XLV Beograd Kneza Miloša 12

Beograd SOPOT Beograd Kosmajski trg 6

Beograd SURČIN Beograd Vojvođanska 85


153


Beograd NOVI BEOGRAD XI Beograd Jurija Gagarina 32

Beograd NOVI BEOGRAD XII Beograd Dušana Vukasovića 61

Beograd BORČA Beograd Ivana Milutinovića 73

Beograd BEOGRAD XLIII Beograd Kralja Milana 60

Beograd BEOGRAD XLIV Beograd Cara Dušana 50

Beograd BEOGRAD XLVI Beograd Topličin venac 19-21

Beograd Centar za stambene kredite Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Centar za stambene kredite /

Kancelarija za stambene kredite Beograd Resavska 1-3 / Požeška 128

Bezdan BEZDAN Sombor Žrtava fašizma 19

Bor BOR Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić BOGATIĆ BOGATIĆ Vojvode Stepe 35

Brus BRUS Kragujevac Kralja Petra I bb

Bujanovac BUJANOVAC Niš Karađorđa Petrovića 111

Crvenka CRVENKA Novi Sad Moše Pijade 47c

Čačak ČAČAK Užice Kuželjeva 1

Čajetina ČAJETINA-Zop Užice Zlatiborska 11

Čoka Čoka Pančevo Potiska 10

Ćićevac ĆIĆEVAC Kragujevac Karađorđeva bb

Ćuprija ĆUPRIJA Kragujevac Karadjordjeva 57

Despotovac DESPOTOVAC Kragujevac D. S. Lazarevića br.36

Gornji Milanovac GORNJI MILANOVAC Užice Karađorđeva 1

Gornji Milanovac GORNJI MILANOVAC II Užice Kneza Aleksandra 14

Inđija INĐIJA Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica IVANJICA Užice Majora Ilića 1

Jagodina JAGODINA Kragujevac Maksima Gorkog 2

Pančevo Centar za stambene kredite /

Kancelarija za stambene kredite Pančevo Štrosmajerova 1

Kanjiža KANJIŽA Pančevo Maršala Tita br. (Glavna) 3

Kikinda KIKINDA Pančevo Braće Tatić br.16

Kisač KISAČ Novi Sad Janka Jesenskog 86

Kladovo KLADOVO Niš 22. Septembra br.9

Knjaževac KNJAŽEVAC Niš Bulevar oslobođenja 4

Kosjerić KOSJERIĆ Užice Karađorđeva 58


154


Kostolac KOSTOLAC Pančevo Nikole Tesle br.5-7

Kovačica KOVAČICA Pančevo Maršala Tita br.50

Kovin KOVIN Pančevo Cara Lazara 73

Kragujevac KRAGUJEVAC I Kragujevac Save Kovačevića 12b

Kragujevac KRAGUJEVAC III Kragujevac Kralja Petra I 19

Kragujevac KRAGUJEVAC IV Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo KRALJEVO I Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac KRUŠEVAC I Kragujevac Čolak Antina 9

Kruševac KRUŠEVAC II Kragujevac Mirka Tomića br.4

Kruševac KRUŠEVAC III Kragujevac Vece Korčagina 18

Kruševac KRUŠEVAC IV Kragujevac Radomira Jakovljevića bb

Kucura KUCURA Novi Sad Trg oslobođenja 1

Kučevo KUČEVO Pančevo Trg Veljka Dugoševića 2

Kula KULA Novi Sad Maršala Tita 242

Laćarak LAĆARAK Novi Sad 1.novembra 248

Lajkovac LAJKOVAC Užice Kralja Petra I 2

Lazarevac LAZAREVAC Užice Karađorđeva 41

Leskovac LESKOVAC I Niš Trg Revolucije 7

Leskovac LESKOVAC II Niš Bulevar Oslobodjenja 170

Loznica LOZNICA Užice Trg Vuka Karadžića bb

Lučani LIČANI Užice Jugoslovenske Armije 1

Ljig LJIG Užice Vojvode Mišića 12

Ljubovija LJUBOVIJA Užice Vojvode Mišića 44

Maglić MAGLIĆ Novi Sad Maršala Tita br.46

Mionica MIONICA Užice Tike Marića br.21

Mladenovac MLADENOVAC Kragujevac Kralja Petra I 217

Mokra gora MOKRA GORA Užice Železnička stanica Mokra gora

Mol MOL Pančevo JNA 63

Negotin NEGOTIN Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/2

Niš Centar za stambene kredite /

Kancelarija za stambene kredite Niš Obrenovićeva br.13

Niš NIŠ I Niš Nade Tomić 8a

Niš NIŠ II Niš Sinđelićev trg 18

Niš NIŠ III Niš Vizantijski bulevar bb


155


Niš NIŠ IV Niš Obrenovićeva 82

Niš NIŠ V Niš Obrenovićeva 13

Niš NIŠ VII Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Nova Pazova NOVA PAZOVA Novi Sad Cara Dušana 4

Nova Varoš II NOVA VAROŠ II Užice Karađorđeva 81

Novi Kneževac NOVI KNEŽEVAC Pančevo Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Bečej NOVI BEČEJ Pančevo Trg Oslobođenja 5

Novi Pazar NOVI PAZAR Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad NOVI SAD I Novi Sad Bulevar Mihaila Pupina 4

Novi Sad NOVI SAD II Novi Sad Bul. Oslobođenja 32

Novi Sad NOVI SAD III Novi Sad Bul.Jovana Dučića 1

Novi Sad NOVI SAD IV Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad NOVI SAD V Novi Sad Bul. Oslobođenja 76a

Novi Sad NOVI SAD VI Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad NOVI SAD VII Novi Sad Braće Ribnikar 25a

Novi Sad NOVI SAD VIII Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad NOVI SAD IX Novi Sad Kisačka 27

Novi Sad NOVI SAD X Novi Sad Kosovska 1

Novi Sad NOVI SAD XII Novi Sad Zmaj Jovina 12

Novi Sad NOVI SAD XIII Novi Sad Narodnog fronta 34

Novi Sad NOVI SAD XIV Novi Sad Bulevar Oslobođenja 4

Novi Sad NOVI SAD XV Novi Sad Đorđa Nikšića Johana 5

Novi Sad NOVI SAD XVIII Novi Sad Radnička 16

Novi Sad NOVI SAD XIX Novi Sad Franje Štefanovića 19

Novi Sad NOVI SAD XX Novi Sad Buleva Oslobođenja 8

Novi Sad NOVI SAD XXI Novi Sad Bulevar Oslobođenja 76

Novi Sad Centar za stambene kredite /

Kancelarija za stambene kredite

Subotica N. Sad / Subotica Bul. Mihaila Pupina 4 N.S. / Subotica

Obrenovac OBRENOVAC Užice Vuka Karadžića 79

Pančevo PANČEVO I Pančevo Štrosmajerova 1

Pančevo PANČEVO III Pančevo Karađorđeva 2-4

Pančevo PANČEVO V Pančevo Spoljnostarčevačka 221

Pančevo PANČEVO VI Pančevo Cara Lazara 2


156


Pančevo Kancelarija za stambene kredite Pančevo Štrosmajerova 1

Paraćin PARAĆIN II Kragujevac Kralja Petra I br.4

Petrovac na Mlavi PETROVAC NA MLAVI Pančevo Bate Bulića 37

Plandište PLANDIŠTE Pančevo Hajduk Veljka 16/a

Pirot PIROT I Niš Branka Radičevića 18

Požarevac POŽAREVAC Pančevo Trg. R.Vujovića 12

Požega POŽEGA Užice Knjaza Miloša 6

Priboj II PRIBOJ II Užice Nemanjina 48-50

Prijepolje PRIJEPOLJE Užice Sandžačkih brigada 39

Prokuplje PROKUPLJE Niš 9. oktobra 6

Raška RAŠKA Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma RUMA Novi Sad Glavna 164

Ruma RUMA Novi Sad 15.maja 143

Sjenica SJENICA Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo SMEDEREVO Pančevo Cvijićeva 3

Smederevska Palanka SMEDEREVSKA PALANKA Kragujevac Svetog Save 19

Sombor SOMBOR II Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 11

Sombor SOMBOR Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica S. MITROVICA I Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica S.MITROVICA II Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Sonta SONTA Novi Sad Vuka Karadžića 22

Srbobran SRBOBRAN II Novi Sad Zmaj Jovina 18

Sremski Karlovci SREMSKI KARLOVCI Novi Sad Trg Karlovačke Mitropolije 1

Sremska Kamenica SREMSKA KAMENICA Novi Sad Trg Jove Jovanovića Zmaja 5

Sečanj SEČANJ Pančevo Partizanski put 54

Senta SENTA Pančevo Zladne grede 6

Stara Pazova STARA PAZOVA Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica SUBOTICA Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica SUBOTICA II Novi Sad Štrosmajerova 6

Surdulica SURDULICA Niš Kralja Petra I bb

Svilajnac SVILAJNAC Kragujevac Svetog Save 52

Šabac ŠABAC Užice Gospodar Jevremova 44

Šabac ŠABAC II Užice Karađorđeva 14

Šid ŠID Novi Sad Svetog Save 4-6


157


Tavankut TAVANKUT Novi Sad Jovana Mikića 2

Temerin II TEMERIN II Pančevo Novosadska 403

Titel TITEL Pančevo Mihaila Krestića 8a

Topola TOPOLA Kragujevac Kralja Aleksandra 7

Trstenik TRSTENIK Kragujevac Cara Dušana bb

Tutin TUTIN Kragujevac Pešterska bb

Ub UB Užice Kralja Petra 60

Užice UŽICE I Užice Dimitrija Tucovića 129

Užice UŽICE III Užice Dimitrija Tucovića 93

Užice UŽICE IV Užice Dimitrija Tucovića 59

Valjevo VALJEVO I Užice Karađorđeva 71

Valjevo VALJEVO II Užice Vuka Karadžića 5

Velika Plana VELIKA PLANA Kragujevac Momira Gajića 2

Veliko Gradište VELIKO GRADIŠTE Pančevo Kneza Lazara 35

Veternik VETERNIK Novi Sad Kralja Petra I 7a

VladičinHan VLADIČIN HAN Niš Svetosavska 16a

Vladimirci VLADIMIRCI Užice Svetog Save 12

Vlasotince VLASOTINCE Niš Nemanjina 2

Vranje VRANJE Niš Lenjinova bb

Vrbas VRBAS Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja VRNJAČKA BANJA II Kragujevac Kraljevačka 7

Vrnjačka Banja VRNJAČKA BANJA Kragujevac Kruševačka 1

Vršac VRŠAC Pančevo Sterijina 19a

Vršac II VRŠAC Pančevo Dositejeva 1

Zaječar ZAJEČAR Niš Nikole Pašića 70

Zemun ZEMUN Beograd Glavna 30

Zemun ZEMUN III Beograd Gornjogradska 38

Zlatibor ZLATIBOR Užice Jezero bb

Zrenjanin I ZRENJANIN Pančevo Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Zrenjanin II ZRENJANIN Pančevo Bul. Veljka Vlahovića bb, TC “Bagljaš” lok.12

Žabalj ŽABALJ Pančevo Trg Svetog Save br. 3

Izdavač: Banca Intesa a.d. BeogradFotografije: Getty Images i Shutterstock

Štampa: Quadra GraphicTiraž: 250

Documents

· na finansijski rezultat, koji je u velikoj meri nadmašio rezultate iz prethodnih godina. Iako je prva polovina godine bila u znaku pozitivnih kretanja, temeljenih na trendovima