Seminarski Rad-Menadzment Kvaliteta - Liderstvo

7/25/2019 Seminarski Rad-Menadzment Kvaliteta - Liderstvo

1/16

Fakultet za primenjeni menadment, ekonomiju ifinasije

- Seminarski rad

- Predmet: Menadment kvaliteta -- Tema: Liderstvo i menadment kvaliteta -

Beograd,2016

Mentor

Prof. dr Branislav aki!

"t#dent

$ladimir akovl%evi!

&r.indeksa 002-12'201(


2/16

1. Liderstvo........................................................................................(

2. )efini*i%a liderstva.........................................................................(

+. snovna o&ele%a liderstva............................................................

(. "#&%ekti liderstva...........................................................................6

. "linosti i ra/like i/me# #ravl%an%a i liderstva..........................6

6. aktori liderstva............................................................................6

3. Lidersko ona4an%e i aktivnosti lidera..........................................5

5. "til voen%a...................................................................................5

. 7lasini stilovi liderstva..............................................................10

10. Podela menadera 8lidera9...........................................................1+

11. akl%#ak....................................................................................1

12. Literat#ra.....................................................................................16


3/16

Fakultet za primenjeni menadment, ekonomiju i fnasije - Liderstvo imenadment kvaliteta

3

UVOD

;ravl%an%e i voen%e se, vrlo esto, smatra%# istom stvari. karakteristika i oso&ina ov%eka /avoen%e.

Liderstvo moemo definirati kao soso&nost i ro*es voen%a radnika da &i se oni vi4e mo&ili/irali #ostvaren%# radni> /adataka i *il%eva oslovan%a. "#4tina liderstva %e stavl%an%e voe na elo gr#e,od%el%en%a, sektora ili #k#nog red#/e!a kako &i svo%im rim%erom v#kao i odsti*ao radnike da se vi4e/ala# i d# aktivni%i # ostvaren%# *il%eva oslovan%a.

Menaderi su ljudi koji ine stvar pravilno,

dok su voe ljudi koji ine pravu stvar.

Warren Bennis1

1?arren Bennis @n Be*oming a LeaderA


4/16


4

LID!S"VO

7ada govorimo o liderstv# i liderima ne moemo /ao&i!i >ero%e o#t Linkolna ili Mandele, in%i>ove liderske soso&nosti i ve4tine ko%e s# &ile veoma vane /a #se> ili ne#se> organi/a*i%a ko%imas# #ravl%ali. il%ade na#nika %e, ro#avalo liderstvo, n%i>ove karakterne oso&ine, lidersko ona4an%e iokolnosti ili sit#a*i%e # ko%ima s# radili.

Definicija liderstva

Posto%i mnogo ra/liiti> defini*i%a liderstva kao 4to ima i mnogo oni> ko%i s# ok#4ali da defini4#ova% o%am. )efinisa!emo menadersko liderstvo kao ro*es ko%im se delatnost lanova gr#e #smeravaka ostvaren%# /adataka. va defini*i%a ima etiri /naen%a.Liderstvo odra/#meva dr#ge l%#de - radnike ili sled&enike. "remno4!# da ri>vate smenrni*e i ##tstvalidera, lanovi gr#e omog#!ava%# da se defini4e stat#s lidera, kao i sam ro*es liderstvaC kada ne &i

osto%ali dr#gi l%#di, svi kvaliteti liderstva kod menadera &ili &i &e/naa%ni.

Liderstvo /nai ne%ednak# rasodel# mo!i i/me# lidera i lanova gr#e.

Dlanovi gr#e nis# &e/ mo!i: oni mog# da #ti# na aktivnosti gr#e na ra/liite naine. Lider ima ve!#mo!, 4to %e ve!i &ro% i/vora mo!i, to s# ve!e mog#!nosti da !e menader &iti #se4an lider. Ea osnov#re/#ltata sniman%a ivota # organi/a*i%ama, /akl%#eno %e da menaderi na istim nivoima - s istimlegitimnim mo!ima - ra/liito koriste svo%e mo!i: mo! nagraivan%a, mo! rin#de, legitirn# mo!,referentn# mo! i str#n# mo!. Ea ra/liite naine se koriste ra/liiti o&li*i mo!i kako &i se #ti*alo naona4an%e sled&enika. Lideri s# #ti*ali na vo%nike da #&i%a%#. Lideri s# takoe #ti*ali na radnike da selino rtv#%# /a do&ro&it komani%e. Moralno liderstvo /a>teva da sled&eni*i d# do&ro #o/nati salternativama kako &i # moment# dono4en%a odl#ke o on#di lidera /a liderstvo mogli inteligentno da

odgovore.

Moda na%&ol%e redstavl%an%e ravog lidera moemo na!i # &estseler# FKako se obogatitiADonalda Trampa, ko%i da%e deset na%vani%i> saveta ko%i # osl# donose #se> i &ogatstvo

#au$ite da oda%erete pra&i trenutakda&ir ravog tren#tka %e sve. ednom kad sam imao lo4 dan, red kra% radnog vremena /a#o sam

k#*an%e na vratima kan*elari%e i ovikao: FGta %e sadHA Mladi advokat ko%i radi /a mene #4etao %e # mo%#kan*elari%# ignori4#!i mo%# >ladn# do&rodo4li*# i /atraio ovi4i*#. amalo %e do&io otka/ /&og gl#osti.

Budite do%ro informisani)rite korak s dogaan%ima, lokalnim, dravnim, svetskimrnader Ponosim se 4to nisam od oni>

ko%i misle da sve /na%#, a svaki dan ne4to novo #imrnader ; osl# ne moete da nosite ove/ rekooi%#. )eo svakog radnog dana morate da osvetite 4iren%# >ori/onata, tako da ra/govarate, sl#4ate, itate,

gledate i - misliteIBudite profesionalniako sam voleo %ednog &iv4eg radnika, ali on ni%e mogao da de na %ednom mest# vi4e od tri

sek#nde, skak#tao %e naokolo, ne4to govorio, redlagao - nisam to vi4e mogao da trimrnader &ogn%egovog reteranog ent#/i%a/ma oeo sam da ga i/&egavamrnader ato, nemo%te da reter#%ete, a iako %e re o redanosti osl#.

'ripremite se za naj(ore


5/16


5

7ada %e kasni> 50-i> tri4te nekretnina doivelo kra>, d#govao sam ,2 mili%arde dolara. edan dansam s#sreo ros%aka i omislio kako %e on &ogati%i od mene /a ,2 mili%arde dolara. "vaka kari%era ima#sone i adove, a mog#!nost redvian%a ro&lema #4tedela mi %e mnogo energi%e i iva*a.

U&ek radite od(o&ornoEa#ite svak# sitni*# o svom osl#, inae moete da oek#%ete neri%atna i/nenaen%a. Ditao sam o%ednom >ir#rg# ko%i %e drao do detal%a i stalno redviao /a vreme /a>vata do kakvi> sve komlika*i%a

moe da doe sa svakim n%egovim dal%im ote/omrnader 7ada &i> morao na oera*i%#, oda&rao &i> &a4tog >ir#rga.

Liderstvo ili soso&nost voen%a moe se definisati kao soso&nost %edne oso&e da #tie na dr#gel%#de tako da oni sara#%# i dorinose naorima #smerenim ka ostvarivan%# *il%eva organi/a*i%e.Liderst&o o%jedinjuje $etiri komponente:

Aktivnost drugih ljudi 8sled&enika , odreeni> ili lanova tima9 ko%i s# sremni dari>vate smerni*e i ##tstva lidera.

Nejednaku raspodelu moi i!meu lidera i sled"enika, odnosno lanova tima 8iako lidero ravil# ima ve!# mo! i ve!i #ti*a%, ni sled&eni*i nis# &e/ #ti*a%a, naroito # #slovimatimskograda9

#poso"nost da se na ra!liite naine koriste ra!liiti o"li$i moi kako &i se #ti*alo naona4an%e sled&enika.

%om"ina$ija prethodna & elementa8&e/ n%e nema #se4nog i rod#ktivnog liderstva9

)o4lo %e do transforma*i%e ona4an%a lidera. Lider se ne otvr#%e kontrolom i kan%avan%em odreeni>,nego raktinim aktivnostima i re4avan%em konkretni> /adataka sa sled&eni*ima. n svo% #gled ne/asniva na galami, /astra4ivan%# /aosleni> i visoko% o/i*i%i, nego na svo%im soso&nostima i vrlinama,svo%im ide%ama i vi/i%ama i svo%im ve4tinama i re/#ltatima.

Liderst&o i upra&ljanjenis# o%movi istog /naen%a #rkos in%eni*i da se esto oistove!#%#.

Osnovna obeleja liderstva

7ao integralni deo menadmenta liderstvo se &avi samo l%#dima, n%i>ovim ona4an%em i /nan%m,n%i>ovim oten*i%alima i mog#!nostima i n%i>ovim stim#lansima i re/#ltatima. Liderstvo se prepoznajepo slede)im o%eleijima:

Po in%eni*i da u njemu ne uestvuje samo lider ve svi zaposleni '"vi #estv#%# # kreiran%#*il%eva9

Po tome 4to se oslanja na ljudske resurse a ne na t t nadmo. 8ne /aostavl%a te>niko tri4n# ali vi4e ver#%e l%#dima i n%i>ovim oten*i%alima.9 8ma4ine tre&a *eniti a l%#de #vaavati9

Po nastojanju da prati promene u okruenju, da ro%ekt#%e romene # organi/a*i%i i da o&e/&edineo>odna rilagoavan%a. 8Liderstvo mora ratiti romene i vr4iti rilagoavan%a # org.9 rilagoavan%a

se ne vr4e samo /&og eksterni> romena ve! i da &i se odigla rod#ktivnost 8"avremeno oslovan%erate dva nai/gled rotivrena /a>teva: /a>tev /a o&e/&eivan%em sta&ilnog oslovan%a i /a>tev /ao&e/&eivan%em dinaminog ra/vo%a9.


6/16


6

Subjekti liderstva

Lider%e oso&a soso&na da o&lik#%e vi/i%# i ro%ekt#%e strategi%# oslovan%a i ra/vo%a red#/e!a,kao i da rido&i%e /aoslene da # vi/i%# i strategi%# ver#%# kako &i ostali odani sled&eni*i sremni nadodatne naore radi ostvaren%a ostavl%eni> *il%eva.

Ee moe svaki mrnader ostati lider. 8mora%# /nati i sa l%#dima i o&likovan%e vi/i%e i strategi%e9."tr#ni rofil ni%e na%vani%i a afirma*i%a # str#*i ni%e oredel%#%#!a. 8forma #st#a mesto s#4tini9 )a &i/a. #estvovali # liderstv# na%vani%e %e da ri>vata%# vi/i%# i strategi%# lidera a ostalo !e do!i samo ose&i.

Odnos izme*u lidera i sled%enika #sostavl%a se kro/ rad i delovan%e, a ne reko tradi*ionalni>odnosa nadreenosti i odreenosti. Lideri se regr#t#%# i/ redova 4kolovani> i nadareni> l%#di, &e/odgovara%#!eg o&ra/ovan%a nema #se4ni> voa.

Slinosti i razlike izmeu upravljanja i liderstva

rgani/a*ioni ro*esi is#n%eni ra/liitim aktivnostimaUpra&ljanje se sastoji iz slede)i+ akti&nosti planiranja

organi!ovanja

komandovanja 'nareivanja(

koordina$ije

kontrole

Liderst&o -&o*st&o. $ine / komponente sti$anje i predoavanje o"jektivne slike o stvarnosti

o"likovanje vi!ije i utvrivanje strategije ra!voja predu!ea

prido"ijanje i aktiviranje !aposlenih u prav$u ostvarivanja projektovanih $iljeva i!adataka

stvaranje povoljne klime i saradnikih odnosa u predu!eu

Liderstvo %e ne/amislivo &e/ %asne vi/i%e i do&re strategi%e. Liderstvo odra/#meva i aktivnosti#smerene na o&e/&een%e ovol%nog am&i%enta /a rad i negovan%e do&ri> me#l%#dski> odnosa # org.8fleksi&ilni saradniki rin*ii9 ;ravl%an%e %e 4iri o%am od liderstva i liderstvo %e integralni deo#ravl%an%a.

!aktori liderstva

#ajzna$ajniji faktori liderst&a su

Li$ne karakteristike lidera. d#vek se liderstvo ve/ivalo /a oso&ine linosti, a l%#di skloni>ari/matinim defini*i%ama i danas /ast#a%# ide%# o velikom ovek#. o4 %e "ejlor na&eo 10 poeljni+oso%ina za lidera

amet energi%ao&ra/ovan%e i/drl%ivostnaroito ili te>niko /nan%e o4ten%eman#elna sremnost ili snaga ros#ivan%e ili /drav ra/#m


7/16


7

taktinost do&ro /dravl%e

"redinom ro4log veka s# se o%avila nova ra/mi4l%an%a i dolo se do no&i+ oso%ina: fiziki kvaliteti8/dravl%e, ivotna snaga, nain o>oen%a itd9 mentalni kvaliteti 8soso&nost da ra/#me%# i #e, ros#ivan%e, mentalna snaga irilagodl%ivost9 "oralni kvaliteti8energi%a, vrstina, sremnost da se re#/me odgovornost, ini*i%ativa,

lo%alnost, taktinost, dosto%anstvo itd.9

$ladalo %e mi4l%en%e da se lideri raa%# a ne stvara%#. Pok#4ava%#!i da #tvrde karakterne oso&inelidera, istraivai s# d#go koristili dva rist#a, oredili s# karakterne oso&ine lidera sa karakternimoso&inama ostali> graana i oredili s# karakterne oso&ine #se4ni> lidera sa karakternim oso&inamane#se4ni> lidera. Pok/alo se da s# lideri # rosek# ametni%i, otvoreni%i i samoo#/dani%i od nelidera ida s# vi4i rastom, ali osto%e mnogi sl#a%evi ko%i s# i/#/e*i i/ tog ravila. Prema najno&ijimistrai&anjima smatra se da li$ne karakteristike lidera odre*uju slede)i parametri

line vrednosti i sposo"nosti

vladanje situa$ijom

poreklo ve)tine i mo uti$aja na druge

nain odluivanja

*so"ine !aposlenih 'podreenih( .Po4to %e liderstvo kolektivan in ovo %e /naa%an faktor.

#aj&anije potre"a !a samostalno)u i ne!avisno)u

spremnost na preu!imanje odgovornosti !a dono)enje odluka i i!vr)avanje preu!etih

o"ave!a

potre"a !a i!graivanjem tolerantnih i saradnikih odnosa u org.

!ainteresovanost !a posao i svest o njegovoj vanosti

ra!umevanje i prihvatanje $iljeva i !adataka org. posedovanje !nanja, iskustva, ve)tina i sposo"nosti.

potre"a !a stalnim uenjem usavr)avanjem i do)kolovavanjem

potre"a !a ue)em u pro$esu o"likovanja vi!ija, utvrivanja strategije, dono)enja

odluka itd.

#a uslo&e pri&re*i&anja uti$u i spoljni faktori ro*es ekonomske glo&ali/a*i%e te>nologi%a tri4te. diversifika*i%a tri4ta rada ekonomske migra*i%e

intelekt#ali/a*i%a rada olava novi> /animan%a oreska i monetarna olitika olitika *ena i kamata kreditna i *arinska olitika

7arakteristike sredine se ne sme%# /aostavl%ati %er se one o ravil# ne rilagoava%# liderima ve!lideri n%ima.


8/16


8

#idersko pona$anje i aktivnosti lidera

'otre%e i moti&i #ti# na sve l%#de a i na lidere. &ino se misli da oni ima%# otre&e /a mo!i ikontrolom, ali osto%e i dr#ge se*ifine individ#alne otre&e i motivi. Mo! %e soso&nost da se #tie naona4an%e dr#gi> l%#di. To %e drago*ena oso&ina #/ omo! ko%e lideri i/a/iva%# romene # ona4an%imal%#di. Liderstvo # stvari, redstavl%a demonstra*i%# te mo!i.

2 %nutar organizacija lideri obino imaju sledee izvore moi &

1. Le(alitet Legitimna mo! menadera roda%e otie od formalne o/i*i%e # neko% organi/a*i%ii ovla4!en%a ko%e ta o/i*i%a donosi. To odra/#meva da roda%no oso&l%e mora, kada %e osao # itan%#,da sledi ##tstva svo%i> menaderaC

3. #a(ra*i&anje Mo! nagraivan%a roistie i/ ovla4!en%a lidera da donose odl#ke o dodelinagrada otin%enim saradni*ima. ni ima%# ravo da ove!ava%# naknade /a radne #inke, #nare#%#rodav*e, i/ri# o>vale i ri/nan%a. Lideri #tem nagraivan%a direktno #ti# na ona4an%e roda%nogoso&l%aC

4. 'rinuda Mo! rin#de ima #ori4te # ovla4!en%ima lidera da redla# i i/ri# ka/ne. nimog# koristiti rin#d# # sit#a*i%ama kada degradira%# ili ot#4ta%# n%ima otin%ene saradnike. Takoe,mog# da im ##!#%# kritike, kao i da ovlae redviene ovi4i*e /a radne #inkeC

/. Stru$nost Mo! str#nosti %e re/#ltat sofisti*irani> /nan%a ili ve4tina lidera # oslovima ko%eo&avl%a%# n%ima otin%eni saradni*i i sled&eni*i. Jadi se o l%#dima ko%i s# ravi ekserti, /&og i%egs#eriornog /nan%a n%i>ovi saradni*i lako ri>vata%# i i/vr4ava%# n%i>ove reor#keC

5. !eferentna mo) roi/ila/i i/ oso&enosti lidera kao linosti, ko%e sled&eni*ima name!#identifiak*i%#, o4tovan%e i #vaavan%e. &og toga oni ele da se #gleda%# na svo%e lidere. Proda%nooso&l%e #vaava i o4t#%e svog menadera roda%e /&og naina na ko%i se o>odi rema n%ima. To /naida se #ti*a% takvog menadera roda%e /asniva na referentno% mo!i, ko%a %e vi4e i/ra/ n%egovi> lini>oso&ina, nego formalne tit#le ili f#nk*i%e.

;otre&a mo!i, osmatrano sa asekta svakog od navedeni> et i/vora, ra/liito #tie naona4an%e i i/vr4en%a /adataka od strane sled&enika. 7ori4!en%e legitimne mo!i i mo!i nagraivan%a, kaore/#ltat !e verovatno imati saglasnost otin%eni>. To /nai da !e roda%no oso&l%e slediti ##tstva /a radko%a im da%# lideri, 4to !e tra%ati onoliko d#go koliko lideri mog# da i> nagra#%# i ima%# legitimn#f#nk*i%# # organi/a*i%i.


9/16


a#toriteta oloa%a, a#toriteta str#ke i a#toriteta linosti. i negativni> sank*i%a ko%e s# sa n%im ove/ane. n se, #glavnom, ori%enti4erema /ada*ima, donosi odl#ke #glavnom sam, oslan%a se na nared&e i kontroli4e n%i>ovosrovoen%e.

arti$ipativni stil voenja+odgovorni r#kovodila* koristi svo% str#ni i lini a#toritet da &i ostigaoneo>odn# integra*i%# *il%eva. n motivi4e /aoslene i nasto%i da sa n%ima sara#%e #/ #nooveren%e. teva otvorenost /a realn# kritik# i sremnostda se ri>vate #&edl%ivi rotivarg#menti. dl#ke se rirema%# str#no i donose /a%edniki, sa /a tokometentnim saradni*ima ko%i #estv#%# # i/vr4avan%# /adataka.

-raikon /+ #tilovi voenja i njihova "a!a uti$aja '0lri$h und 1luri /223+ 4&4(

Parti*iativni stil voen%a retostavl%a isravno ona4an%e odgovorni> r#kovodila*a # dinamino%gr#i. n %e /a>tevni%i od ona4an%a ko%e %e, #glavnom, >i%erar>i%ski definisano %er se is#n%en%e /adatakaostie, #glavnom, #/ omo! str#nog i linog a#toriteta. Ee/ao&ila/na osnova ovakvog stila voen%a %ekooerativan stav, i%a %e s#4tina me#so&no o4tovan%e #esnika rilikom i/vr4en%a odreeni> /adataka.Ja/novrsno ona4an%e r#kovodila*a # konkretno% sit#a*i%i oka/#%e da %e dati stil voen%a # na%ve!o% meridefinisan individ#alnom lino4!#. "tilovi voen%a se, # ovom smisl#, mog# na#iti samo # ogranienomo&im#.

"it#a*ione determinante fleksi&ilnog i efikasnog #ravl%an%a kadrovima s# arti*iativna on#da odstrane r#kovode!i> kadrova, kao i soso&nost i sremnost /aosleni> da na n%# odgovore 8Krafikon 29.$ani s#, i se*ifini /a>tevi, t%. r#tinski ili ro&lemski karakter nekog osla, vremenska ogranienost #

n%egovom i/vr4en%#, kao i analitiki ili koordina*ioni karakter is#n%en%a /adataka. 7onkretne okolnosti#slovl%ava%# fleksi&ilno ona4an%e i rilagoavan%e stila voen%a dato% sit#a*i%i. To /a>teva soso&nost#ivl%avan%a i sen/i&ilnost # nain# ost#an%a i lino% kom#nika*i%i. aosleni oek#%# od odgovornogr#kovodio*a, na%re, konstantno i redvidivo ona4an%e # istovetnim sit#a*i%ama 8konstantnostvari%a&ilnosti9, ali ne svakako i istovetno ona4an%e # ra/liitim sit#a*i%ama.

Osnova

uticaja

autoritativni

stil rukovoenja Participativni stil rukovoenjaautonomna

grupa

grupna

odluka

sa formalnom

grupnom

odgovornou

nadreeni

zadaje samo

okvire, ali

Grupa faktiki

odluujezajedniki

nadreeni

se savetuje

o problemima

sa grupom,

donosikonanu

odluku

nadreeni

nalae i

obrazlae

odluku

nadreeni

nareuje

pozicija

struno znanje i

osobine linosti

timska

struktura ikultura

Osnova

uticaja

autoritativni

stil rukovoenja Participativni stil rukovoenjaautonomna

grupa

grupna

odluka

sa formalnom

grupnom

odgovornou

nadreeni

zadaje samo

okvire, ali

Grupa faktiki

odluujezajedniki

nadreeni

se savetuje

o problemima

sa grupom,

donosikonanu

odluku

nadreeni

nalae i

obrazlae

odluku

nadreeni

nareuje

pozicija

struno znanje i

osobine linosti

timska

struktura ikultura


10/16


1!

-raikon 4+ Najvanije determinante uinaka parti$ipativnih stilova voenja '0lri$h und

1luri /223+ 4&5(

7ada %e ostalo %asno da #se4ni lideri nema%# ose&ne oso&ine, istraivai s# ok#4ali da i/ol#%#modele ona4an%a #se4ni> lidera. Pok#4ali s# da odgovore ne na itan%e ko s# #se4ni lideri nego 4tarade #se4ni lideri.

Pona4an%e se /a ra/lik# od oso&ina moe na#iti i/ ega se i/v#kao /akl%#ak da se moe na#itikako se osta%e lider. a svaki stil liderstva ve/#%# se odreena o&ele%a. ; mno4tv# ti> o&ele%a, ose&an/naa% ima%# ona o ko%ima se stilovi na%vi4e ra/lik#%# i na%lak4e reo/na%#. "matra se da ta o%elejaopredeljuju slede)i faktori:

ristup lidera motivisanju podreenih 8da li se koristi rin#da ili odsti*a%9 Nain na koji lider 8voa9 donosi odluke8da li i> donosi sam ili # tome #estv#%# i

/aosleni9 6!vori moi koje lider koristi da "i ostvario uti$aj na podreene, 8/aoslene9

8mo! nagraivan%a, mo! risile, legitimna mo!, referentna mo! ili str#nost9 #poso"nost lidera da svoje pona)anje prilagodi ra!liitim situa$ijama 8kako &i se

rilagodio rilikama # organi/a*i%i i /a>tevima okr#en%a9

; literat#ri se na%e4!e ravi ra/lika i/me# klasini> stilova i ose&ni> stilova liderstva

Klasini stilovi liderstva

'oti$u iz na%stari%i> i najpoznatiji+ studija o liderst&u od ko%i> na%ve!# an%# /asl##%#:6otorn, 7jo&a, O+ajo i 8i$i(en studije9

zatevi zadatka

oekivanja

zaposleni u

pogledu

participacije

sposobnosti

zaposleni

ponuda za

participiranjem

radni potencijalzaposlenog

motivacija

obim integracije

ciljeva

uinak

priznanje za

uinak

zadovoljstvo

na poslu

:

:

:

x

:

u odnosu na !!!

proizvod od !!! i !!!x

zatevi zadatka

oekivanja

zaposleni u

pogledu

participacije

sposobnosti

zaposleni

ponuda za

participiranjem

radni potencijalzaposlenog

motivacija

obim integracije

ciljeva

uinak

priznanje za

uinak

zadovoljstvo

na poslu

:

:

:

x

:

u odnosu na !!!

proizvod od !!! i !!!x


11/16


11

otorn i =%ova s# na%stari%e 8ionirske9 st#di%e o liderstv#; to vreme poten:irana su tri stila liderst&a:

Autokratski stil liderstva

Demokratski stil liderstva

7i"eralni stil liderstva

ni s# do kra%a i/#eni i na%e4!e omin%ani # literat#ri, dok >a%o i Miigen nis# do kra%a i/#eni iverifikovani.

'utokratski stil liderstva

Proistie i/ kr#tog, nefleksi&ilnog, neoverl%ivog i a#tokratskog ona4an%a lidera # organi/a*i%i.Eema arti*ia*i%e /aosleni> # #ravl%an%# i odl#ivan%#. Minimalno oslan%an%e na saradnike.

7oristi formalni a#toritet i nedemokratska i reva/iena sredstva. Malo rilagoavan%e. 8oe se podelitina:

8ari!matsko liderstvokod koga lideri ima%# veliki steen referentne mo!i od ko%e %edandeo dola/i od n%i>ove otre&e da #ti# na dr#ge.8visok nivo samoo#/dan%a i domina*i%e98slan%a se na line oso&ine ko%e s# o&ino: samoo#/dan%e, >ra&rost, reitost, talenat, lini 4arm,rivlanost, originalnost i energinost.

aternalistiko liderstvokod koga se lider smatra o*em organi/a*i%e i tr#di se da sve/aoslene rido&i%e t%. vee /a se&e 8o&e/&e#%#!i im odreene &enifi*i%e9. 8mo! m# se /asniva navi/i%i red#/e!a, ostvarenim re/#ltatima i ersektivama ra/vo%a9. 8/aosleni tre&a da se ose!a%#kao lanovi velike orodi*e9

=#tokrativni stil liderstva %e o mnogo em# reva/ien. Pogodno /a k#lt linosti io&esravl%ivan%e odreeni>.

Mala red#/e!a gde %e osniva ga/da %e na%&ol%i rimer ove vrste liderstva.

Demokratski stil liderstva

asniva se na saradn%i lidera sa odreenima. ; dono4en%# odl#ka #estv#%# i sled&eni*i. Pose4#%ekom#nika*i%e me# l%#dima. Ee koristi sredstva rin#de 8retko i> koristi9. "aradn%a i arti*ia*i%a

/aosleni> # #ravl%an%# i organi/a*i%i. Mog# #ravl%ati i na%ve!im komani%ama %er s# istraivan%aoka/ala da ova% stil donosi i ove!an# rod#ktivnost.

#iberalni stil liderstva

Li&elarni stil liderstva 8laisse/ faire9 ili stil individ#alne slo&ode odlik#%e se #nom i nesmetanom#kl%#eno4!# svi> /aosleni> # ro*es# stvaran%a vi/i%e, #tvrivan%a strategi%e, definisan%e *il%eva,re#/iman%a odgovornosti i ostvarivan%a oslovne olitike organi/a*i%e. Lider ima veliko overen%e #/aoslene /&og ega im o&e/&e#%e #n# slo&od# # odl#ivan%#. ;loga lidera %e #glavnom koordiniran%e.

n renosi /adatke /aoslenima i registr#%e re/#ltate, dok %e na /aoslenima da i/a&er# naine /aostvarivan%e i da snose odgovornost /a svo%e i/&ore. Promene s# n#na i oravdana stvar. $e/a i/me#sled&enika i lidera %e sla&a, a i/me# sled&enika nikakva. Pre*i/na odela osla. Moe se rimen%ivati #svim vrstama red#/e!a # ko%ima %e afirmisan timski rad, odnosno gr#ni. =ko se ne vodi ra#na o

red#/e!# kao o *elini li&elarni stila liderstva moe dovesti do nastanka nedis*iline, anar>i%e i >aosa.(osebni stilovi liderstva

)a &i se odredilo /a4to s# o%edin*i #se4ni lideri vi4e se ne ostavl%a itan%e ko%e s# n%i>oveoso&ine ve!, 4ta oni rade, kako se ona4a%# # tok# rada, kako organi/#%# svo%a red#/e!a, kako donoseodl#ke, kako motivi4# /aoslene, kako kom#ni*ira%# sa /a. Pola/i se od retostavke da liderovereferen*e /avise od liderovog ona4an%a a ne od n%egovi> oso&ina kako kod klasini> t. ; okvir#ose&ni> stilova liderstva poten:iraju se


12/16


1"

/.transak$ioni

4.transorma$ioni

)ransakcioni stil liderstva

Prenagla4ena #log lidera i odreena o/i*i%a sled&enika. ; stvaran%# vi/i%a i #tvrivan%# strategi%e#estv#%# samo menader. "ve tee #>odanim i ra/raenim tokom i skoro ni4ta se ne re#4ta sl#a%# niti

samoini*i%ativi. Promene se vr4e samo do odreeni> grani*a, kada se mora i koliko se mora %er s#na%e4!e adativne rirode. Po/itivna &or&a mi4l%en%a se g#4i a inova*i%e neadekvatno nagra#%#. Liderise tr#de da ose&nim merama motivi4# /aoslene na ostvarivan%e ostavl%eni> *il%eva, #koliko se ne #sesistemom nagraivan%a, ri&egava se o%aano% kontroli i ka/nama.

Ei%e o#laran i rimeren savremenim #slovima rivreivan%a.

)ransformacioni stil liderstva

50 i> godina veka nast#an%em veliki> organi/a*ioni> romena # komani%ama "=) iaadne vroe.. Promene s# &ile #&r/ane kako &i se el%ena ona4an%a ostvarila na 4to &e/&olni%i nain.Ea%re # komani%ama ko%e s# &ile # veliko% kri/i i red kolasom ogotovo %er s# %aanske komani%e #to vreme &eleile velike #se>e. aadni lideri s# mogli ili da se omire sa s#d&inom ili da kren# #reforme. a sos&ne ovo %e &ila s%a%na rilika da se %o4 %ednom doka#. Poka/alo se da /a soso&ne lidere

nema nere4ivog i/a/ova. ; sloenim #slovima rivreivan%a red#/e!e se mora stalno men%ati. Lideritransforma*ionog stila se reo/na%# o sremnosti i odl#nosti da id# # romene kada god %e to otre&noi koliko god %e to otre&no. $eliko overen%e # /aoslene. ;e *elog ivota.

Savremeni modeli liderstva

; osledn%i> nekoliko godina liderstvom se &avi dosta na#ni> dis*ilina i ono se %o4 #vek i/#avai #savr4ava. sim stilova liderstva sve ve!# an%# /asl##%# i modeli liderstva.

#ajpoznatiji su: Model podeljenog liderstva

Model virtuelnog liderstva

"odel podeljenog liderstva.

Preno4en%em dela osla na odreene ostvar#%e se nekoliko /naa%ni> *il%eva: lider se oslo&aa%# o&ave/a i oslova odreeni do&i%a%# ve!# slo&od# i samostalnost # rad# 4to i> ini /adovol%ni%im i

motivisani%im /a rad ostvar#%e se el%ena ravnotea mo!i i #ti*a%a # organi/a*i%i lideri mora%# imati maksimalno overen%e # odreene i ako se takvo overen%e oravda

lideri mora%# o>ra&riti i o>valiti odreene

Liderska mo! se stie re o/i*i%e i ni%e vena %er #vek moe da se o%avi neko &ol%i i trka %e stalnootvorena. Tre&a da vlada takmiarski d#> me# liderima. Eeo>odan timski rin*i rada.

"odel virtuelnog liderstva

Tennologi%a tri4te %e i/menila tradi*ionalne organi/a*i%e. 7an*elari%e i klasina mesta sastankasve vi4e #st#a%# mesto e mail#, mo&ilno% telefoni%i i video konferen*i%i. Poslovni l%#di mog# da/akl%#e osao i/ &ilo kog mesta tako da kan*elari%e sa sk#om oremom osta%# neotre&an l#ks#/.


13/16


13

"a afirma*i%om virt#elnog naina rada na#4ta se i klasino mesto lidera. "ada %e otre&no#ravl%ati na dal%in# i to l%#dima ko%e ne vidite a takvo #ravl%an%e se /asniva na overen%# ko%e %e osnovsvake virt#elne organi/a*i%e. Tradi*ionalno liderstvo %e ostalo nera*ionalno i resk#o.

Model virt#elnog liderstva # kom&ina*i%i sa rin*iima odel%enog vostva n#di nove mog#!nosti/a ra*ionali/a*i%#. rema re/#ltatima na%novi%i> istraivan%a po&erenje se sti$e po ispunjenju slede)ipretposta&ki

verovan%em l%#dima # organi/a*i%i demonstriran%em odanosti *il%evima organi/a*i%e. stalnim #en%em i ososo&l%avan%em /a romene i rilagoavan%a stalnim reisitivan%em ona4an%a lidera i sled&enika kako &i se ratio n%i>ov #inak i

event#alni raskorak i/me# rei i dela. #sklaivan%em individ#alni>, gr#ni> i /a%edniki> *il%eva i interesa radi /a%ednikog

rada na ostvarivan%# ro%ektovane olitike #sostavl%an%em odgovara%#!e kom#nika*i%e sa odreenima kom&inovan%em ravila virt#elnog liderstva sa rin*iima odel%enog vostva.

Lideri &irtuelni+ or(aniza:ijatre&a da /na%# da organi/a*i%e ne ine n%i>ova sedi4ta i n%i>ovate>nika i te>nologi%a, nego l%#di, n%i>ova /nan%a i n%i>ovi oten*i%ali.

(odela menadera *lidera+

Podela menadera se moe i/vr4iti na dva naina: o >ori/ontalno% i vertikalno% >i%erar>i%sko%str#kt#ri organi/a*i%e. 7ada se menaderi osmatra%# # vertikalno% str#kt#ri organi/a*ie, govori se onivoima menadera, a kada se osmatra%# # >ori/ontalno% str#kt#ri, govori se o tiovima menadera.

Eivoi menadera # &ilo ko%o% organi/a*i%i /avise od velikog &ro%a faktora. Ea%va/ni%i s#: veliinaorgani/a*i%e, starost organi/a*i%e, organi/a*iona str#kt#ra &ro% /aosleni>, riroda aktivnosti orani/a*i%e,tradi*i%a, tit#le menadera i tome slino. tako %e # svako% organi/a*i%i mog#!e ra/likovati tri osnovna nivo

menadera:

19 "op menaderi

Eala/e se na vr># organi/a*ione >i%erar>i%ske str#kt#re organi/a*i%e. dgovorni s# /af#nk*ionisan%e *elok#ne organi/a*i%e, defini4# *il%eve, i strategi%e /a n%i>ovo ostvaren%e, #o/na%#sol%ne i #n#tra4n%e okr#en%e organi/a*i%e i donose odl#ke od /naa%a /a *elin# organi/a*i%e. ;rivrednim organi/a*i%ama na/iva%# se esto i i/vr4nim direktorima, a kada %e # itan%# kororativnivlasniki o&lik red#/e!a, na/iva%# se N 8N>ief Oe*#tive ffi*er9, mada mog# imati i dr#ga /van%a,kao 4to s#: generalni direktor, Dlanovi #ravnog od&ora, redsedni*i, generali, dekani, rektori, kan*elari,i/vr4ni otredsedni*i, visoki savetni*i, i sl. ni s# na%odgovorni%i /a f#nk*ionisan%e svake organi/a*i%e iosed#%# na%ve!# mo!.

39 Srednji ni&o menadera

;glavnom %e ve/a i/me# to menadera i tako/vane rve lini%e. Ea%e4!e se ve/#%# /a r#kovodio*eo%edini> radni> i oslovni> %edini*aC n%i>ov &ro% i str#kt#ra /avise od veliine organi/a*i%e, odgovara%#to menaderima i na%direktni%e s# odgovorni /a re/#ltate rada menadera nieg nivoa. ; osledn%e


14/16


14

vreme, mnoge organi/a*i%e sman%#%# &ro% sredn%i> menadera da &i o*ali efikasnost i sman%ili tro4koveorgani/a*i%i.

49 #ii ni&o menadera

dnosno t/v. menaderi rve lini%e, direktno odgovara%# /a roi/vodn%#, vr4en%e #sl#ga, odgovorni s#/a /aoslene, da r#e te>nik# omo!, da motivi4# /aoslene, da re4ava%# oerativne ro&leme i donoseoerativne odl#ke. Eekada s# se ovi nii nivoi menadera na/ivali: s#ervi/orima, 4efovima,redradni*ima, dok se danas na/iva%# liderima, a onegde i administratorima.

ori/ontalno% str#kt#ri odnosi se na rirod# odgovornosti menadera, a se #tom smisl# ra/lik#%# tri osnovna tia menadera: f#nk*ionalni, generalni, ro%ektni.

dgovornost f#nk*ionalnog menadera ve/ana %e /a se*ifina odr#%a #organi/a*i%i, odnosno /a odred%ene organi/a*ione delove # ko%ioma se o&avl%a%# iodreene oslovne f#nk*i%e. Te f#nk*i%e s#: oera*i%e8roi/vodn%a, #sl#ge9, marketing,finanasi%e, istraivan%e i ra/vo%, kadrovi 8#ravl%an%e l%#dskim res#rsima9, ra#novodstvo,ravni oslovi, o&e/&ed%en%e kvaliteta i sl.

dgovornost generalni> menadera ve/ana %e *el# organi/a*i%#, ili /a odreeni&ro% organi/a*ioni> %edini*a ko%e se sasto%e od vi4e oslovni> f#nk*i%a.

dgovornost ro%ektni> menadera ve/#%e se /a koordina*i%# svi> naora/aosleni> i/ vi4e oslovni> f#nk*i%a i organi/a*ioni> delova, a # *il%# ostvarivan%ase*ifini> /adataka # okvir# o%edini> o&%ekata.

nai, menaderi s# otre&ni svako% firmi ko%a tei nekom naretk#. Ta otre&a %e evidentna, %er %en#no reg#lisati ekonomske, ali i sve dr#ge dr#4tvene ro*ese. ni # red#/e!# defini4# organi/a*ion#str#kt#r# ko%a moe da o&e/&edi reali/a*i%# lanirani> *il%eva i /adataka. Menaderi mora%# me#so&noda kom#ni*ira%#, da rima%# i 4al%# informa*i%e i/me# se&e, ali da reg#li4# oda&ir kadrova ko%i !e raditina i/vr4avan%# lanirani> aktivnosti.


15/16


15

;77#nskimva%arima i klesarima /a remek delo ored /nan%a i #me!a ko%e s# sti*ali godinama mora%# da ima%# i

do&ar materi%al kako &i n%i>ovo /nan%e, kreativnost i talenat do4li do i/raa%a, tako da se na%&ol%imenaderi i lideri rode /a ta% osao i ta% svo% rirodni talenat neg#%# i #savr4ava%# kako &i dostiglimaksimalne re/#ltate. =li kao i # svako% rofesi%i ko%a nosi odreen# mo! i resti #vek se nad%# l%#diko%i o svo%im karakteristikama ne /asl##%# to mesto. Primeri s# sv#da oko nas: # oliti*i, &i/nis#,medi%ima a ak i # #metnosti i # sort#. Dak i neki #ti*a%ni roditel%i ele da ostvare neke svo%e am&i*i%ekro/ svo%# de*#. =li %e na svakom ravom menader# i lider# da i/a&ere #t ko%i mora da roe kako &isa na kra%# i/dvo%ili l%#di ko%i vrede. =li na%vani%e oso&ine ko%e mora%# da krase svakog oveka ko%i elida svo%im radom i svo%om glavom dorinese ne4to dr#4tv# ili okr#en%# # ko%em radi %e to da mora dasl#4a svo%e instinkte i da ra/mi4l%a i da nedo#sti da se sa n%im ona4a kao sa or#em. "vakom savet,do&ar ili lo4 do&ro doe ali samo kao savet ali ri>vatan%e &ilo kakvi> ide%a /dravo /a gotovo moe donetivi4e 4tete nego koristi tako da ravi lider mora da donosi sam svo%e odl#ke i da sa #nom odgovorno4!#

snosi osledi*e svo%i> ost#aka &ili oni o/itivni ili negativni. =li # dana4n%e vreme kada se sit#a*i%amen%a svakog min#ta i kada ima vi4e informa*i%a ko%e sam ovek ne moe da o&radi, mora se osloniti narad tima ko%i ga okr##%e ili ko%i %e sam stvorio.

0spe)ne voe su oni koji se neprestano

ra!vijaju i sa!revaju, oni koji nastavljaju

da ue na svakom koraku puta kojim idu9!98elot


16/16


16

LI"!7"U!7

1.ames =.."toner,J.dvard reeman)aniel J.Kil&ert,Management,12. )r. Janko Lonarevi!, Management 2006+. )o* dr. "mil%a Jakas, "o*iologi%a menadmenta, Megatrend #niver/itet rimen%eni> na#ka, Beograd,2002.(. Ma4i! dr B. : "trategi%ski menadment, ;niver/itet QQ Bra!a 7ari!QQ i B7 na#ka, Beograd, 200+

Documents

Seminarski Rad-Menadzment Kvaliteta - Liderstvo