Fakultet za uslužni biznisSremska KamenicaKonsultativni centarZreenjanin

SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE ETIKE

Tema: DRUŠTVENA ODGOVORNOST I POSLOVNA ETIKA

Profesor:dr. Dragan Subotić Student:Dragica Lazićbroj indeksa: XI 470/08

Novi Sad,

S A D R Ž A J :

Sadržaj.......................................................................................................1Uvod...........................................................................................................2Pojam i vrsta etike....................................................................................3 Predmet poslovne etike............................................................................4Značaj poslovne etike...............................................................................5Kome treba poslovna etika.......................................................................8Rezime......................................................................................................10Ključna reč...............................................................................................11Zaključak..................................................................................................12Literatura.................................................................................................13

1

1. UVOD

Etika se odredjuje kao filozofska nauka o moralu. Kao deo filozofije koji proučava i procenjuje vrednosti, u smislu šta je dobro a šta rdjavo, šta treba da bude ili šta ne treba da bude i kao deo filozofije koji proučava poreklo i načela moralnosti, predmet izučavanja etike je moral, moralni odnos čoveka i čoveka, čoveka i društva, kao i odnos čoveka prema sebi samom. Predmet ovog izučavanja je i čovekova praksa procenjivanja ljudi, uključujući i sebe, kao dobrih ili zlih, kao vrednih ili nevrednih, kao dostojnih ili nedostojnih.

Termin etika je grčkog porekla (ethos-običaj), i potiče od dva prvobitno srodna termina, koja su se već u Aristotelovo vreme, razlikovala po svom značenju. Jedan termin je označavao naviku, naviknute, spoljašnje, uobičajene radnje, dok se drugi prvenstveno odnosio na unutrašnja, voljna, duševna svojstva i navike. Tako je etika, u stvari, nauka o moralu ili etosu.

Predmet proučavanja etike je moral. Ako se radi o analizi, objašnjenju i razumevanju morala koje ispunjava naučno – teorijski kriterijum, onda se radi o teorijskoj etici. Ako je etika usmerena ka formulisanju normi dobrog, pravednog, rdjavog, ispravnog postupanja, onda se radi o normativnoj etici. A definišući i obrazlažući kriterijume i pravila moralnog postupanja, vrline i dužnosti u praksi, etika postaje praktično – normativna.

Teorijska etika se bavi se proučavanjem prirodno datih psihičkih funkcija odnosno snaga koje čoveku omogućavaju da izgradi moralno doživljavanje. Mora da se oslanja i na sociologiju morala, koja se bavi proučavanjem zavisnosti oblika moralnih normi i moralnih stavova od socijalnih uslova uopšte.Teorijska etika proučava moral u zavisnosti od čovekovih psihičkih snaga i oblika društvenih odnosa, i u skladu s tim daje odgovore na opšta i teorijska pitanja o poreklu i razvoju morala.

Normativna etika postavlja pitanje opravdanosti, ispravnosti samih postojećih načina držanja, postupanja, i moralnih shvatanja. Ona pokušava da formuliše kriterijume i merila ispravnog i sigurnog moralnog sudjenja i moralnog postupanja.

Razlika izmedju normativne i praktične etike je u tome što normativna etika ostaje na opštim kriterijumima, dok praktična proklamuje konkretne kriterijume ponašanja u pojedinim konkretnim situacijama i odnosima u vidu odredjenih dužnosti.

2

2. POJAM I VRSTE ETIKE

Jednu od suštinskih karakteristika ljudske vrste čini sposobnost čoveka da prevazidje svoje biološke okvire i ograničenja i da svoj život i život zajednice gradi i stalno razvija u svetu smisla i vrednosti.

Vrednosno procenjivanje svih ljudskih ponašanja, staro je koliko i ljudsko društvo. Vrednosno ocenjujemo prirodne pojave, pravne propise, političku i ekonomsku situaciju, vrednujemo umetnička dela, vrednujemo tehnička dela, vrednujemo ponašanja i karaktere ljudi.

Sam pojam vrednosti može se razumeti i odrediti kao pozitivno ili negativno značenje nekog objekta, pojave ili procesa, povezano sa željama, interesima ili mišljenjima ljudi. Svet vrednosti je svet koji čovek stalno stvara i osmišljava, pa se zato za vrednosti ne kaže da postoje, nego da važe.

Vrednosti, kao centralni stavovi koji odredjuju prioritete u ljudskom ponašanju, daju značenje i strukturu životu. Za njih se veže čovekova potreba za trajnošću, postojanošću i smislom ljudskog življenja.

Filozofi i naučnici učinili su mnogo napora da klasifikuju vrednosti i odrede njihovu hijerarhiju.

Jednu od najpoznatijih klasifikacija vrednosti i potreba sačinio je Abraham Maslov. U njegovoj piramidi nalaze se fiziološke potrebe, zatim potreba za sigurnošću, potrebe za pripadanjem i ljubavlju, potreba za uživanjem. Na vrhu piramide nalazi se vrednost samoostvarivanja ličnosti. Svaki čovek mora da bude veran svojoj sopstvenoj prirodi i svom najdubljem kreativnom potencijalu. Ovu potrebu i vrednost Maslov naziva samoostvarenjem.

Poseban oblik vrednosti čine moralne vrednosti koje se tiču pojedinačnog čoveka u njegovom životnom radu. Moralne vrednosti konkretizuju se kroz sistem moralnih normi i ideala, pojmove dobra i zla, ispravnog i neispravnog ponašanja. Zajedničke moralne vrednosti nastaju u stalnom procesu komunikacije kroz uzajamno preispitivanje i usaglašavanje pojedinačnih moralnih vrednosti, bez nametanja i prisile, uz poštovanje slobode izbora i odluke pojedinca i društvenih grupa.

Opšta etika ima tri dela: deskriptivnu etiku, normativnu etiku i metaetiku. Posebna etika obuhvata primenu opšte etike na specijalizovana polja

društvenog života. Tako imamo područja: poslovne etike, medicinske etike, medijske etike, advokatske etike i dr.

3

3. PREDMET POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika proučava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve preduzeća i organizacija. Poslovna etika se bavi moralnim pitanjima na širokom polju biznisa. Ona izučava moralne standarde i njihovu primenu u sistemima i organizacijama kroz koje moderna društva proizvode i distribuiraju dobra i usluge, kao i na ljude koji rade u tim organizacijama.

Poslovna etika nastoji da rezultate svojih analiza primeni na onaj skup institucija, tehnologija, transakcija, aktivnosti i težnji koje nazivamo svetom biznisa.

Svako društvo se sastoji od ljudi koji su povezani nekim zajedničkim ciljevima i čije su aktivnosti uredjene tako da se ovi ciljevi uspešno realizuju. Najuticajnije institucije unutar savremenih društava jesu ekonomske institucije. One odredjuju ko će i kako proizvoditi raznovrsne robe i usluge, kako će poslovi biti organizovani, koji će se resursi koristiti, kako će proizvodi i prihodi biti rasporedjeni medju članovima društva.

Poslovna etika predstavlja polje dveju različitih perspektiva: moralne ili etičke i poslovne ili ekonomske perspektive.

Moralna perspektiva za svoje polazište uzima moralne vrednosti kakve su: istina, pravda, poverenje, poštenje, solidarnost.

Poslovna perspektiva se temelji na ekonomskim vrednostima i kategorijama kakve su: profit, efikasnost, konkurentnost, uspešnost.

Predmet poslovne etike je upravo prosek koji se dobija ukrštanjem moralnih i ekonomskih aspekata poslovanja.

4

4. ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika počinje da otvara pretpostavke za razvijanje nove etičke svesti svih učesnika poslovnog života. Započinje se sa edukacijom, sa obrazovanjem iz oblasti poslovne etike, nastaje i poslovna etika kao posebna naučna disciplina. Obrazovanje iz ove oblasti započinje na američkom kontinentu mnogo ranije nego sto je to slučaj sa evropskim kontinentom. Naravno, i pored toga sto etičko obrazovanje i etička obuka ne počivaju na istim teorijskim osnovama, što je i normalno u krajnjem slučaju, i što u relativnom smislu zagovaraju slične a ne iste etičke principe poslovanja u praksi, i bez obzira na to što se dešava (Dz. Dramond i B. Bein, 2001: 12)1 da, recimo, studenti završnih godina studija u Velikoj Britaniji kad izađu iz poslovnih škola ne znaju čak ni šta pojmovno znači reč etika - ipak je etičko obrazovanje nužan potez koji prati nov koncept poslovnog ponašanja. Tako nastaje period izrazitog interesovanja za poslovnu etiku.

Naravno, u svakoj kompaniji važi pravilo da se ne može očekivati da svi zaposleni imaju iste etičke vrednosti, jer se svako rukovodi sopstvenim sistemom vrednosti i sopstvenim iskustvom. Ali, zato se odredene vrednosti mogu razviti, pa se u tom smislu iniciraju programi za razvijanje osnovne eticke svesti. Programi imaju razlicite oblike i ciljeve.

Iz etičkih programa i etičke obuke slede i etički kodeksi koji su veoma značajni za etičko poslovanje organizacija. Naime, etičkim kodeksom se uspostavlja viši moralni nivo u organizaciji. Da bi etički kodeks imao smisla, u njemu moraju jasno biti izraženi osnovni principi i očekivanja, moraju se izneti moguće etičke dileme sa kojima se zaposleni suočavaju i sto je najvažnije, etički kodeksi se moraju primenjivati. Na taj nacin su etički kodeksi postali sastavni deo poslovnog ponasanja.

Poslovna etika je nastala kao reakcija na neoklasicnu ekonomiju, čiji su teoreticari smatrali da motivacija vođena ličnim interesom nije nemoralna, ali za mnoge poslovne eticare izmešani motivi ne zaslužuju da dobiju nikakav moralni kredibilitet (A. Stark, 1993: 4)2. Kao reakcija takvom stavu da ce licni interesi biti ugrozeni zbog uplitanja etike u poslovanje, javili su se zahtevi da tržiste treba da bude merilo uspešnosti svake firme i da će ono nagraditi etičko ponašanje, pa je zato Džon Šad (John Shad) godine 1950. tvrdio da se "etika isplati". .

Međutim, razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem društva, pa se iz tih razloga razvoj poslovne etike usaglašavao sa aktuelnim društvenim pojavama. U literaturi se ne može naći veliki broj određenja poslovne etike.

1 ( Dz. Dramond i B. Bein, 2001: 12)2 (A.Stark: "What's the Matter with Business Etllics7", Harvard Business Review, maj-jun, 1993., str. 4).

5

Laura Neš ( Nash, 2001: 23)3 navodi da poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeca i da kao takva ne predstavlja neki poseban moralni standard, već studiju o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Subotić i Lazić (Subotić i Lazić, 1997: 15)4 polaze od toga da poslovna etika obuhvata dobro i loše ponašanje prema drugim Ijudima, u vidu skupa prava i dužnosti koje Ijudi primenjuju prilikom donosenja odluka.

Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji daprimeni. Ti projektovani elementi korporativne kulture u vidu pravila etičkog ponašanja, koje treba primeniti i ostvariti su: držanje obećanja, dobronamernost, pomoć drugim ljudima, poštovanje drugih ljudi i poštovanje vlasništva (D. Subotie, 1997: 15, 113)5. Iz tih elemenata nastala su moralna pravila koja treba da sledi kompanija i etičke norme, koje determinisu način ponašanja.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponašanja zasnovani na opštoj i poslovnoj kulturi, principi i pravila koji dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa kulture i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od značaja, jer se temelji na opštoj kulturi, kulturi govora i lepog ponašanja, kulturi usmene i pismene komunikacije. Sve je to, nesumnjivo, vazno za kontakt poslovnih partnera, iako se čini da su odnosi sa javnošću važniji element od poslovnog komuniciranja.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja, pretočene u kodeks profesionalnog poslovnog ponašanja, ili u poslovni bonton.

Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike su odgovornost, lična i društvena, posebno korporativna društvenaa odgovornost; odlučivanje; korporativna kultura; poslovna komukacija, posebno interpersonalna i odnosi sa javnošću, norme poslovnog ponašanja.

Naravno, od znacaja za definisanje poslovne etike je i ukupna etička misao, koja počiva na određenju osnovnih principa moralnosti, na moralnom odnosu čoveka i čoveka, ali i čoveka i društva; koja u proučavanju i procenjivanju vrednosti ukazuje na to šta treba a šta ne treba činiti; koja deflniše norme o ponašanju, pomoću kojih Ijudi procenjuju svoje, ali i tuđe postupke; koja utvrduje kriterijume i pravila moralnog postupanja sa vrlinama i dužnostima u praktičnom odnosu prema svetu.

3.(Laura Nash : “ Otkud poslovna etika” Beograd 2001., str. 23.)4. (Dragan Subotić: Poslovna etika; Odabrana poglavlja iz etike, morala, 'sociologije rada i kulture poslovanja, KIZ Centar, Beograd, 1997" str. 15., ) 5. (Dragan Subotić: Poslovna etika; Odabrana poglavlja iz etike, morala, 'sociologije rada i kulture poslovanja, KIZ Centar, Beograd, 1997" str. 113)

6

Znači predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu( S.Rakas, 2001: 99). Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju osnovnim etičkim principima.

Sadržaj tih normi izrazava se sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju a njihov cilj je da se na etičko ponašanje obavezu svi učesnici u ukupnim poslovnim procesima.

Poslovna etika je teorijska disciplina koja analitički pristupa objašnjenju različitih moralnih shvatanja o osnovnim vrednostima i principima koji se mogu primeniti na celokupnu oblast poslovanja. Međutim, poslovna etika je i normativna disciplina, jer formuliše one vrednosne norme koje bi se poštovale u svim poslovnim odnosima.poslovna etika je uvek bila pod jakim uticajem društva i okruženjaa u kome se razvijala. Drustvo je sa svojim institucijama i organizacijama, svojom kulturom, navikama i sistemom vrednosti, stvaralo pravno i političko okruženje, koje je uticalo na etičnost u poslovanju.

Na etičnost u poslovanju je uticalo i čovekovo ponašanje, koje je proizvod društva i društvenih odnosa u okviru kojih se oblikuje moralni stav u odnosu na to šta je dobro i ispravno, a šta nije.

Mnoge kompanije i pojedinci upadaju u etičke dileme upravo zbog uprošćenog stava da se ponašanje može regulisati ili zakonom ili slobodnim izborom ponašanja. Medutim, i takav stav vodi ka pogrešnom zaključaku, jer ako je nešto u skladu sa zakonom, to mora da je etički opravdano (R. M.Kidder; 1990:17), , kao da ne postoji slobodan izbor u odlučivanju.

Zato kompanije koriste etičke kodekse, kojima regulišu poslovno ponašanje, i tako eliminisu potrebu za dodatnim zakonskim rešenjima , ali i moguće probleme koje sa sobom donosi slobodan izbor.Međutim, etickih dilema i pored toga ima, posebno u onim situacijama u kojima se svi mogući izbori ponašanja smatraju nedovoljno dobrim.

I pored različitosti prilaza u poimanju poslovne etike, različitih shvatanja davanja prednosti određenim vrednostima i poslovne prakse koja obiluje dilemama, poslovna etika je nesumnjivo važan faktor poslovanja. Značaj poslovne etike je posebno vidljiv u savremenom društvu koje je opterećeno raznim krizama na globalnom i na lokalnom nivou.

(Smilja Rakas: Uvod u pos!ovnu etiku, "Megatrend" univerzitet primenjenih nauka, Beograd,2001., str.99) (Kidder: The Three Great Domains of Human Action, Christian Science str. 17. )

7

5. KOME TREBA POSLOVNA ETIKA

Poslovna elika obuhvata skup ličnih i kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste u poslovnom odlučivanju i kojima se određuje granica do koje se može ići u poslovnom ponašanju, a da se, pri tome, ne izazovu nepovoljni odnosi unutar preduzeća i u njegovom okruženju.

Naravno, definisanje etike u poslovanju jeste izuzetno kompleksno, jer različite mikro i makro kulture na različit način definisu svoje vrednosli i time stvaraju različit eticki i legalni kontekst za donošenje poslovnih odluka.

Na primer, u pojedinim državama i kulturama je gotovo moralni imperativ zapošljavanje rođaka, dok se u drugim smatra nelegalnim. Religija i porodična tradicija, takođe, oblikuju naša verovanja, vrednosti i ponašanje (Vernon, H., 1998: 195). Takođe, svaka kompanija poseduje neke interne etičke principe.

Najčešće zablude u pogledu poslovne etike jesu sledeće: (1) Poslovna etika je više pitanje religije nego menadžmenta; (2) Zaposleni su sami po sebi etični, tako da kompanija ne mora da obraća pažnju na poslovnu etiku; (3) Poslovna elika je disciplina za filozofe,teoretičare i teologe; (4) Poslovna elika je suvišna - jedino je važno "dobro raditi"; (5) U poslovnoj etici "dobri momci" pridikuju "lošim momcima"; (6) Poslovna etika je pomodna, "nova priča u kraju "; (7) Etikom se ne može upravljati; (8) Poslovna etika i društvena odgovornost su isti pojmovi (9) Organizacija koja nema problema sa zakonom znači ima dobru poslovnu etiku i (10) Upravljanje etikom u radnom okruženju ima mali prakticni značaj (McNamara Carter, 1997-2007). S druge strane, odgovarajuće upravljanje etikom na radnom meslu donosi učesnicima raznovrsne koristi.Poslovna etika se, u osnovi, u praksi uvek ispoljava kao kolektivna, odnosno grupna etika i etika pojedinca. Koleklivna etika uključuje etičke postupke u donošenju poslovnih odluka od strane rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose kako na spoljašnje subjekte i okruženje, tako i na etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične i poslovne etike i morala, spreman je da izvrši prevaru, da stavi svoje lične inlerese iznad kolektivnih, pa i zakonskih, a samim tim i da naruši poslovnu klimu i okruženje.

Prema tome, pitanje odnosa poslovanja i etike se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Postoje mišljenja da poslovanje bez moralnih kriterijuma ne može dati trajnije, stabilnije i značajnije poslovne rezultate, niti neku zajednicu učiniti srećnom . Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima.

Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti dalje na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, rukovođenje preduzećem, odnos prema zaposlenima i odnos prema lokalnoj zajednici, regiji i državi.

Doduše, prema nekima, etika i način rada, pogotovo upravljanje preduzećem, ni danas, nemaju ništa zajedničko. Oni su mišljenja da ekonomija nema nikakvu obavezu, niti potrebu da bude moralna . Dodajmo prethodnom, i dilemu o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je ona rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva.

8

U sadašnje vreme, gore navedeni, suprostavljeni, stavovi o odnosu između poslovanja i etike čini se da dobijaju sve više na značaju. Čini se da je danas pitanje etike u poslovanju ponovo aktualizovano i da postaje nezaobilazno u uslovima nove svetske krize, kako u razvijenim zemljama, zemljama u procesu tranzicije, tako i u nerazvijenim ekonomijama. Negativan efekat poslovnih skandala koji su se događali u nekim od najvećih svetskih kompanija tokom 1990-tih godina, u razvijenim zemljama odrazio se na akcionare, zaposlene i penzionere širom sveta, naglašavajući važnost poboljšanja upravljanja i osiguranja da se takve i slične stvari ne ponove. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Tako, poslovna etika, postaje sve aktuelnija, kako za kompanije i njihovo poslovanje, tako i za akademske institucije koje obrazuju poslovne Ijude za savremeni poslovni ambijent .

Neetičko ponašanje može da nastane kao posledica brojnih faktora. Neki od tih faktora se odnose na pojedince, dok drugi mogu predstavljati politiku samog preduzeća. Primeri poželjnog ponašanja nude zaposlenima korisno usmerenje, ali često oni ne mogu biti dovoljni da spreče neetičko ponašanje, ili da unaprede etičko ponašanje. Ako kultura neke kompanije ohrabruje, ili jednostavno prelazi preko sumnjivog ponašanja stavljajući poslovne interese na prvo mesto, etičko ponašanje će se prvenstveno zasnivati na ličnom poštenju zaposlenih. Individualno poštenje može biti dovoljno većini, ali ne i svim zaposlenima (Baron, D. P., 2003: 683- 687). Lične slabosti i iskušenja su izvori neetičkog ponašanja kako u poslovanju, tako i u ostalim oblastima života. Postoje poslovne situacije u kojima pojedinac zna šta je pravilno, ali ne poseduje istrajnost i lični integritet da povuče pravilan potez, možda zato što to uključuje i određenu dozu ličnog rizika. U tom slučaju, politika preduzeća treba da smanji lični rizik koji je povezan sa pravilnim poslovanjem. Zaposleni ne mogu da se nađu u poziciji u kojoj bi njihov rad bio negativno procenjen, ako je utemeljen na etičkom ponašanju. Na primer, to može biti slučaj sa izgubljenom prodajom, ukoliko bi se ona mogla postići nekim neetičkim radnjama. Problem iskušenja zaposlenih da preduzmu neetičke poteze može biti rezultat više faktora. Prvi faktor jeste, ako postoji verovanje da se ostali zaposleni ne ponašaju po pravilima etike, ili da su poklekli pred iskušenjem. U takvim okolnostima, pojedinac ima više poteskoća prilikom odupiranja iskušenju. Ovo je posebno tačno, ako se zaposleni nađu u situacijama svojstvenim »dilemi zatvorenika".Dalje, padanje u iskušenje je verovatnije ako preduzeća obavljaju površne etičke analize, ili upotrebljavaju proizvoljne standarde. Neetičko ponašanje, takođe, može da rezultira iz preuskog fokusiranja na dužnosti nametnute zakonom.Iako zakoni prepoznaju radnje koje pojedinac, ili preduzeće ne sme da sprovodi, oni obezbeđuju minimum zabrana koje se odnose na neetičko ponasanje. Korupcija i potkazivanje jesu dva važna, ali značajno različita problema poslovne etike kako sa aspekta grupe, tako i pojedinca .

7. Robinson, Joan, 2007, Business and ethics - mutually exclusive? Aguide to corporate ethics and corporate governance, http://www.eurekalert.org IpubJeleasesl2007 -Q6Is-bae062607.php

9

R E Z I M E

Čovekov svet je suštinski odredjen vrednostima. Čovek stalno stvara, menja i osmišljava svet u kojem živi, oblikujući svoje lične i društvene ciljeve prema odredjenim sistemima vrednosti. Posebno mesto u društvenom životu svakog čoveka zauzima moral, tj. moral u sferi organizacije u kojoj smo zaposleni( biznisu).

Moral ne služi ničijem posebnom interesu, već očuvanju humanosti i ljudskog dostojanstva!

10

KLJUČNA REČ

MORAL – POJEDINAC - DRUŠTVENA ODGOVORNOST -

11

ZAKLJUČAK

Uspešan biznis je moralno odgovoran biznis , poslovanje koje vodi računa o vrednostima kakve su ljudska sloboda i dostojanstvo. Biznis koji hoće dugoročan uspeh mora uvažiti temeljne moralne i ljudske vrednosti.

Moral je deo opšte čovekove sposobnosti da spoznaje i menja svet, da upoznaje samog sebe, druge ljude i njihove medjusobne odnose. Osnovni nosilac morala jeste čovek.

Čovek neguje moralne principe koji su smešteni u dubini njegove duše. U svakom čoveku postoji glas savesti koji mu pomaže da razlikuje dobro od zla. Čovekov svet je suštinski odredjen moralnim vrednostima. Čovek stalno stvara, menja i svet u kojem živi, oblikujući svoje lične i društvene ciljeve prema odredjenim sistemima vrednosti.

Svaki čovek sebi i drugima može osigurati zadovoljstvo, ponos i čast zbog zajedničke saradnje na ostvarivanju ličnih ciljeva i ciljeva kompanije.

Poslovnu etiku treba tretirati kao vlastitu obavezu i odgovornost, što će nam omogućiti da stečene vrednosti obogatimo i proširimo kako na pojedinca, tako i na porodicu i društvo u celini.

12

LITERATURA:

1.Dragan Subotić, Korporativna poslovna etika, Beograd 2009.2.Dragan Subotić,Poslovna etika i veštine komuniciranja, Beograd , 2007.3. http//www.knowledge-bank.org.4. http//www.infogo.biz5. http//www.wikipedia.org

13