MEGATREND UNIVERZITET

POSLOVNA ŠKOLA

POSLOVNA INFORMATIKA

TEMA: ELEKTRONSKA TRGOVINA

Prof. Dr. Zoran Živković Ana Stevanić 029/08/2008

Marija Jolić 009/08/1500

Seminarski rad

SADRŽAJ:

1. Internet 1.1. Pojam,nastanak,struktura 1.2. Tehnički aspekt 1.3. Internet-platforma savremenog poslovanja

2. Elektronsko poslovanje 2.1. Definicija elektronskog poslovanja 2.2. Modeli elektronskog poslovanja 2.3. Razvoj elektronskog poslovanja

3. Plaćanja putem interneta 3.1. Modeli plaćanja u internet poslovanju 3.2. Sredstva plaćanja 3.3. Načini plaćanja preko Interneta 3.4. Sistemi plaćanja preko Interneta

4. Prednosti i mane elektronske trgovine

5. Bezbednost

6. Elektronska trgovina u Srbiji

7. Zaključak

8. Literatura

2

Seminarski rad

1. Internet

1.1. Pojam, nastanak, struktura

Polovinom 80-tih godina počinje primena računara u trgovini u pravcu razvoja interaktivne elektronske trgovine. Kroz velike eksperimente dolazi do spoja elektronike i komunikacija sa tradicionalnom trgovinskom delatnošću. Fenomen nazvan elektronska trgovina unosi nove konkurentske podsticaje u prometnu delatnost i adekvatno podržava aktuelne napore da se uz cenovne razvijaju i necenovni oblici konkurencije. Mnoga različita preduzeća kreću u razvoj novih tržišnih strategija. jedan od originalnih pokušaja je bio vezan upravo za aplikaciju inovacija u oblasti elektronike i komunikacije. Tražena je mogućnost da se poveže udobnost kupovine i da se obezbedi usluga “kupovina od kuće” (home shopping). Sredinom 90-tih godina dvadesetog veka pojam elektronske trgovine počinje da se vezuje isključivo za kupoprodajne transakcije koje se odvijaju na Internetu. Od momenta premeštanja transakcija iz “realnog” u “cyber” (Internet) prostor, razvoj elektronske trgovine napreduje neverovatnom brzinom.

»Internetski način života« ili »internetski način rada« su novi način života i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.

Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.

Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.

Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konačnom verzijom 1978.

Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.

Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.

Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.

1.2. Tehnički aspekt

Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u

3

Seminarski rad

Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.

Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet« i »ekstranet«.

Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku tekućem poslovanju.

Ekstranet predstavlja one »intranet« sisteme koji koriste Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).

Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.

1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja

Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je u onome što Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin »internet tehnologije«. Tek njihova primena čini Internet »tržištem informacija«, podrškom »istraživačkim delatnostima« i » poslovnim aktivnostima«.

Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:

- poslovnih komunikacija- elektronskog transfera novca- elektronskog transfera tehničke dokumentacije- poslovnih transakcija- servisa za rezervacije i kupovinu- ostalih procesa.

A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.

2. Elektronsko poslovanje

2.1. Definicija elektronskog poslovanja

Po pitanju definisanja elektronske trgovine se danas iznose mnogobrojna mišljenja, a čak se mnogi eksperti međusobno ne slažu oko tačnog značenja ovog pojma. Po najjednostavnijon definiciji, elektronska trgovina predstavlja proces u kome dva ili više preduzeća sklapaju posao putem računara ili neke vrste mreže. Ovako definisani pojam uključuje:- transakcije među preduzećima (elektronsku velikoprodaju),- elektronsku maloprodaju i- digitalizaciju finansijskih tokova.

4

Seminarski rad

Ovoj definiciji bi se mogle dodati i druge aktivnosti koje zaokružuju poslovni ciklus, kao što su na primer postavljanje reklama, izdavanje računa i obezbeđivanje podrške kupcima.

Elektronska maloprodaja kao deo, ili uži pojam od elektronske trgovine, se odnosi na prodaju dobara, usluga i informacija putem Interneta. Smatra se da je ovakav način poslovanja počeo da se razvija sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, i da su glavnu zaslugu za njegov razvoj imale firme koje se u to vreme nisu (a neke se još uvek ne bave) bavile tradicionalnom maloprodajom, već su želele da celokupno svoje poslovanje obavljaju preko Interneta, firme poput Amazon.com i CDNow. Posle njih su se druge, već poznate maloprodajne firme, kao što su Barnes and Noble, the Gap i WalMart, uključile u ovakav oblik maloprodaje i otvorile svoje elektronske prodavnice. Smatra se da će one, kao i druge trgovinske firme sa prepoznatljivim imenima, moći da obezbede dugoročno prisustvo i uspeh u poslovanju na Internetu.

Elektronska trgovina je počela da se razvija sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada su velike korporacije počele da razvijaju privatne mreže kako bi omogućile i svojim poslovnim partnerima i dobavljačima da koriste određene informacije. Taj proces, nazvan elektronska razmena podataka.

2.2. Modeli elektronskog poslovanja

Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:

B2C – Business to ConsumerOblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs između preduzeća i potrošača. Potrošači naručuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzeća. Internet pruža različite mogućnosti marketinškog nastupa preduzeća i omogućava masovni pristup potrošača proizvodima i servisima elektronskim putem.

B2B – Business to BusinessPodrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija između preduzeća (od otkrivanja/pronalaženja odgovarajuće robe, pregovora, naručivanja, ispostavljanja faktura, plaćanja, distribucije dokumentacije, a nekada čak i konkretne robe ili usluge, podrške,..).

Postoje još i složeniji oblici poslovanja:

- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i - C2C, novi oblik trgovine direkno između potrošača.

2.3. Razvoj elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja. Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim

5

Seminarski rad

se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-business »end to end« poslovni proces.Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko mobilnog telefona.

3. Plaćanja putem Interneta

3.1. Modeli plaćanja u Internet poslovanju

Dva osnovna modela plaćanja su:

Cash-like, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima određena suma novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski keš i bankarski čekovi.

Check-like, sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine ( pay-

now) ili po obavljenoj kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM – Automated Teller Machine), a za pay-latter je primer plaćanja kreditnim karticama.

3.2. Sredstva plaćanja

Elektronski ili digitalni novac – predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može se čuvati i trošiti.

Elektronski čekovi – elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.

Kreditne kartice – podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja, problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice;

Šifrovane kreditne kartice – podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane poruke, primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;

Potvrda treće strane – brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, već preko finansijskog posrednika.

3.3. Načini plaćanja preko Interneta

Kombinacija telefon - kartica

Plaćanje pouzećem - korisnik na Internetu nalazi traženu robu.

6

Seminarski rad

- Poručuje prijavom na sajtu. - Robu donosi dostavljač ili poštar - Plaća se direkno dostavljaču - Loša strana je što se jedan deo robe vraća, nije preuzeta, a troškovi su već napravljeni.

Plaćanje preko žiro račun - Korisnik nalazi robu na Internetu- Sa sajta dobija cenu i broj žiro računa na

koji treba da uplati novac.- Korisnik plaća u banci i šalje potvrdu

trgovcu.- Roba se posle toga dostavlja poštom ili

dostavljačem.- Loša strana je što korisnik mora da

odradi veliku proceduru sa bankom, a roba stiže kasnije.

Plaćanje karticama - Faza informisanja sa elektronskog kataloga

- Faza dogovora i ugovaranja / registracija na strani trgovca, provera i potvrda autentifikacije, izbor servisa i poručivanje, provera stanja na računu kupca i kreditne sposobnosti, potvrda narudžbine/.

- Faza plaćanja / slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih podataka, slanje ključa za dekriptovanje i slanje debitnog računa, dekriptovanje i potvrda servisa, slanje potvrde/.

- Faza bankarskog postprocesiranja / prijem podataka o izvršenim transakcijama, zaduživanje računa korisnika, formiranje zbirnih naloga po trgovcima, izvršenje plaćanja trgovcima /.

Elektronskim čekovima Elektronskim nalogom Plaćanje putem potvrde treće strane / First Virtual /

- Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV PIN- Trgovac proverava FV PIN- Trgovac inicira transakciju plaćanja preko FV šaljući mu sledeće

podatke: FV PIN trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda.- First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori i

potvrdi kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledeće informacije: ime trgovca,iznos, opis proizvoda.

- Kupac potvrđuje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To radi putem e-mail pošte. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku transakcija se poništava.

- First Virtual šalje poruku trgovcu da je prodaja prihvaćena i da će nakon 91-og dana novac biti uplaćen na njegov račun.

Ovo je prvi platni sistem na Internetu /1994./.

7

Seminarski rad

3.4. Sistemi plaćanja preko Interneta

Na Internetu je definisano više od 150 različitih sistema plaćanja, a neki od njih su:

Plaćanje običnim karticama: First VirtualCyberCashE-cash

Plaćanje smart karticama: NetCashMondex

Razlika između E-cash i NetCash načina plaćanja /korišćenje obične odnosno smart kartice/ je u toku novca, koji u prvom slučaju ide iz banke, a u drugom od kupca direkno prodavcu, jer novac poseduje na svojoj smart kartici. U oba slučaja kupac najpre obavlja transakciju – u oba pravca, sa bankom. Prodavac u prvom slučaju obaveštava banku i traži potvrdu o izvršenom plaćanju, a u drugom sam transferiše novac svojoj banci.

Mikroplaćanja: MillicentNetBillCyberCoin

Ovi sistemi, kako sam naziv kaže, se koriste za mala plaćanja /ispod 1 $/. Sistem Millicent-a podrazumeva da kupac kupi karticu, kao telefonsku. Novac se skida sa nje. Prosleđuje se posredstvom brokera koji ga prikuplja i periodično dostavlja prodavcu.

Ruski platni sistemi: PayCashCyberplat

Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. PayCash obezbeđuje potpunu anonimnost, korisnik otvara račun preko Interneta, dobija PIN i PASWORD i nadalje raspolaže njime korišćenjem pomenutih šifara. Banka koristi adekvatne bezbednosne sisteme. CyberPlat radi korišćenjem kartica i elektronskih čekova. Kupac formira korpu sa robom, prodavac digitalno potpisuje ovaj zahtev i to se smatra računom. Kupac svojim potpisom – potpisuje račun, koji se sada smatra čekom. Ček prodavac dostavlja banci i novac se prenosi sa računa kupca na račun prodavca, naravno uz sve provere od strane banke.

Francuski platni sistem: Kleline

Bankarski sistemi: Billpoint, Ecount, EmoneyMail /vlasništvo WingspanBank/, Gmoney, MoneyZap, PayMe, PayPal.

Nebankarski sistemi: Bills, Checkfree, DirectPayment, MoneyCentral, YahooBillPay, VirtualPay, StatusFaktory.

8

Seminarski rad

4.Prednosti i mane elektronske trgovine

Obzirom na veliki broj virtuelnih prodabnica, kupcu je veoma jednostavno da uporedi ponudu sa konkurencijom. Pristup ovim servisima je dostupan 24 časa dnevno, bez obzira na njihov geografski položaj. Poručivanje robe ili usluge i plaćanje vrši se elektronskim putem. E-trgovina smanjuje troškove stvaranja, obrade distribucije i skladištenja informacija na papiru za 90%.

Pored navedenih prednosti, elektronska trgovina ima i svojih mana. Poručena roba ili usluga plaća se unapred,a kupac nije u mogućnosti da se uveri u kvalitet plaćene robe ili usluge. Sam način kupovine podrazumeva davanje ličnih podataka, kao što su broj kreditne kartice, identifikacioni brojevi ličnih dokumenata, datum rođenja i sl.

5. Bezbednost

Najveća briga u web trgovini je kako obezbediti da informacije o kupcu stignu sigurno i obezbeđeno. Postoje četiri osnovna sigurnosna servisa:

Tajnost podataka ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom kriptografskih alogaritama.

Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja Integritet podataka-obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka

između banke i korisnika, tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti ili izmeniti podatke.

Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca da porekne slanje i sadržaj poruke,odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke.

Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije su:

Šifrovanje-postupak transformacije čitavog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nije namenjen.

Dešifrovanje-postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik. Ključ-početna vrednost alogaritma kojim se vrši šifrovanje.

6.Elektronska trgovina u Srbiji

Elektronska trgovina je u ukupnom prometu roba i usluga u Srbiji zastupljena u veoma malom procentu, bezmalo na nivou "statističke greške, a prema podacima Privredne komore Srbije, najzastupljenija je u prodaji knjiga i rezervaciji avio-karata.Beogradska "Banka Inteza" ima 20 kompanija koje prihvataju njene platne kartice prilikom plaćanja preko Interneta, "Com Trade Shop Online" beleži stalan rast prodaje preko Interneta i planira izlazak na regionalna tržišta, dok je "Delta Generali" otvorio prvu Internet prodavnicu osiguranja u Srbiji. U našoj zemlji je počela i prva on-lajn prodaja nakita. Zlatarska kuća "Andrejević" je započela prodaju zlatnog i srebrnog nakita obogaćenog poludragim i dragim kamenjem, kao i prodaju satova. Jat ervejz je reorganizovao svoj Internet sajt i preko njega pre svega prodaje usluge.

9

Seminarski rad

Elektronsko poslovanje u Srbiji nije razvijeno onoliko koliko bi moglo da bude. U korišćenju benefita elektronskog poslovanja najdalje su otišle finansijske insitucije, odnosno banke. Taj trend se može pripisati velikom broju stranih banaka koje su ušle na naše tržište i sa svojih matičnih tržišta preneli neke prakse koje su se već pokazale kao dobre. Domaće banke su jednostavno preuzele neke od ovih usluga da bi ostale konkurentne pridošlim bankarskim grupacijama. Najrasprostranjeniji servis elektronskog poslovanja u Srbiji je Elektronsko bankarstvo (E-banking).

Razlozi nedovoljne razvijenosti elektronskog poslovanja leže u više različitih faktora.

Jedan od faktora je nedovoljan broj računara. Država je preuzela neke mere da bi računare učinila povoljnijim, a samim tim i dostupnijim stanovništvu, tako što je smanjila PDV na računare sa 18% na 8%.

Drugi faktor koji utiče na otežan razvoj elektronskog poslovanja je mali broj korisnika sa brzim internet konekcijama. Razlozi za ovo su mnogobrojni, ali onaj koji se ističe je postojanje monopoliste koji diktira cene i kvalitet.

Treći bitan faktor za elektronsko poslovanje, odnosno za odsustvo istog je nepostojanje zakona i propisa koji regulišu ovu oblast. Država je krenula u pravcu rešavanja ovog problema, sa nekoliko svojih poteza, kao što su donošenje Zakona o elektronskom potpisu, zatim uvrštavanje elektronskog poslovanja u Nacionalnu strategiju razvoja informacionog društva, kao i pokretanjem projekta elektronske uprave i elektronskog zdravstva.

Da bi elektronsko poslovanje u jednoj državi počelo da se razvija, neophodno je da se uvedu elektronske javne usluge, kao što su elektronska uprava, elektronsko zdravstvo i elektronsko učenje, kao i okruženje koje će omogućiti elektronskom poslovanju da se razvija. Ovakve javne usluge mogu biti katalizator promene u navikama korisnika, i kao takve doprineti razvoju elektronskog poslovanja. Naravno, da bi sve ovo bilo moguće je da postoji sigurna informaciona infrastruktura i mogućnosti za korišćenje brzog interneta po konkurentnim cenama.

Elektronska trgovina u svetu predstavlja jedan od najpopularnijih i najzastupljenijih vidova elektronskog poslovanja. Ovaj vid elektronskog poslovanja u Srbiji još nije zaživeo u pravoj meri, niti ga koristi širi krug ljudi. Razlozi za ovakvo stanje su: nedostatak brzog internet pristupa, nedostatak validnih kreditnih kartica i sredstava za plaćanje, nedostatak poverenja u internet transakcije, kao i nedostatak elektronskog potpisa (Srbija je zadnja država u Evropi koja je donela zakon o elektronskom potpisu).

U zemljama Evropske Unije preko 60% trgovine se obavilo elektronskim putem. Primena elektronskog potpisa i elektronskog poslovanja menja poslovni ambijent i stvara uslove da se svi poslovi rade drugačije i to, pre svega, brže, efikasnije i ekonomičnije. Poslovni partneri komuniciraju preko Interneta, razmenjuju elektronske ponude, elektronski ugovaraju nabavke, narudžbine potpisuju elektronskim potpisom, šalju elektronske naloge za isporuku naručene robe, vrše elektronsko plaćanje, prijavljuju svoju nabavku carini itd.

Ovakvo poslovanje je dobro dokumentovano, zaštićeno od falsifikata i prevara i nije zasnovano na papirnim dokumentima, već se isključivo bazira na elektronskim dokumentima koji se, prema potrebi, mogu odštampati. Elektronski potpis u potpunosti zamenjuje svojeručni potpis u svim procedurama, osim u nekoliko, zakonom predviđenih slučajeva. Kod nas je Zakonom prihvaćen tzv. Kvalifikovani

10

Seminarski rad

elektronski potpis, koji pouzdano garantuje identitet potpisnika, autentičnost elektronskog dokumenta i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj. Na polju sredstava plaćanja na internetu se takođe dešavaju pozitivni pomaci, jer sve više banaka nudi kartice kojima je moguće plaćanje preko interneta. Neke od banaka čak izdaju kartice, čija je jedina svrha plaćanje roba i usluga na internetu.

Budućnost razvoja celokupnog elektronskog poslovanja u Srbiji, u mnogome će zavisiti od tempa razvoja elektronskog trgovanja. Mogućnosti trgovine elektronskim putem su velike, i mogu se primenjivati u mnogim delatnostima: od naručivanja i kupovine karata za sportske događaje i koncerte, preko elektronskog naručivanja hrane iz Vašeg omiljenog restorana do elektronske aukcije. U zagradama su navedeni retki primeri projekata elektronskog trgovanja koji su prihvaćeni od strane korisnika u većoj meri. Razvojni put elektronskog poslovanja u Srbiji bi trebao da pored razvoja elektronske trgovine, obuhvati i razvoj elektronskog poslovanja čiji je predmet servis odnosno usluga. Pioniri u ovom poduhvatu su definitivno banke koje nude neke usluge u okviru svog elektronskog poslovanja. Međutim, u budućnosti se može očekivati više projekata čija će poslovna oriientacija biti isključivo servisi u elektronskom poslovanju. Primera radi, internet portal www.krediti.rs pruža usluge informisanja korisnika o uslovima kredita koji su spremni da uzmu i pomaže im da izaberu najpovoljniji kredit na lak i brz način.

S obzirom da je ispunjena većina primarnih uslova za razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji uklonjen je veći deo barijera koje su kočile isti. Rasprostranjenost i pristupačnost brzog interneta je sve veća, donet je Zakon o elektronskom potpisu, smanjeni su porezi na računare (samim tim su oni postali pristupačniji), započet je rad na Nacionalnoj strategiji za razvoj informacionog društva u kojoj je elektronsko poslovanje prepoznato, kao jedan od prioriteta, zatim postoji sve više mogućnosti za internet plaćanja (većina banaka danas izdaje kartice kojima se može plaćati na internetu, korisnici sve više imaju poverenja u internet plaćanja i sve češće se ljudi odlučuju na korišćenje elektronskih servisa, koji olakšavaju poslovanje. Sve ovo je bilo neophodno, da bi se napravila baza na kojoj će se razvijati elektronsko poslovanje. Iako nedovoljno razvijeno razvijeno u Srbiji, elektronsko poslovanje počinje da se razvija mnogo bržim tempom nego što je to do sada bio slučaj. Pravac u kome će se razvijati elektronsko poslovanje u Srbiji je razvoj javnih elektronskih servisa koji će omogućiti lakše i efikasnije poslovanje, zatim razvoj elektronske trgovine i povećano korišćenje tehnologija koje pomažu u elektronskom poslovanju i trgovini, i na kraju razvoj elektronskih servisa (kako komercijalnih, tako i nekomercijalnih).

11

Seminarski rad

7.Zaključak

Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u našoj zemlji doveo do mogućnosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angažovanje stručnjaka različitih oblasti i znatne novčane investicije. Privredni i finansijski subjekti u Srbiji su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakšeg komuniciranja sa domaćim i inostranim partnerima i komercijalnih prednosti na tržištu.

Internet bankarstvo je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, bržim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je prilično inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama pa prava revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.

Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog je značaja pravna regulacija. »Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu«, koji je u fazi donošenja kod nas, je neophodan preduslov kako za pravnu zasnovanost elektronskog poslovanja, tako i za uključenje u međunarodne organizacije i tokove.

12

Seminarski rad

8.Literatura

(1) Prof. dr Božidar Radenković, »Elektronsko poslovanje stanje i perspektive«, ppt prezentacija, specijalističke studije, 2001-2002.

(2) Prof. dr. Nahod Vuković, »E-business«, ppt prezentacija, specijalističke studije, 2001.-2002.

(3) Dr Vojislav Vasković, »Bankarstvo na Internetu«, prezentacije sa specijalističkih studija, 2001-2002.

(4) M. Ivković, B. Radenković, Internet i savremeno poslovanje, 1998.(5) Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, 2001.(6) V. Pantović, S. Đinić, D. Starčević, Savremeno poslovanje i internet

tehnologije, 2002.(7) Pexim, »Put do uspešnog E-banking rešenja«, Zbornik radova, Vrnjačka Banja

2001.(8) Zepter Komerc Banka, Banja Luka, »Sistem elektronskog bankarstva ZKB«,

Zbornik radova, Vrnjačka Banja, 2001.(9) NetseT d.o.o., »Tehnologije zaštite elektronskog platnog prometa«, Zbornik

radova, Vršac, 2000.(10) RB General Electronic, »E-Banking system«, Zbornik radova, Vršac, 2000.(11) Expertski grupa, »Nacrt zakona o elektronskom poslovanju i elektronskom

potpisu«, april 2001. www.gov.yu(12) www.internet-banking-free.com/banks (13) https://bank.etrade.com (14) www.netbank.com (15) www.posted.co.yu

13