SEMINARSKI RAD IZ PREDUZETNISTVA

BIZNIS PLAN

Profesor: dr Lazar Oegovi 10 Asistent: 556-10 mr. Olivera Smieko Strugar 318-10 09

Studenti: Nikola Stanojevi 338Milena alasan Stanko Petar Panti 06-

Novi Sad 2011

SADRAJ

1. UVOD........................................................................................................................3 2. REZIME POSLOVNOG PLANA..........................................................................3 3. ANALIZA GRANE/DELATNOSTI.......................................................................4 4. OPIS POSLOVANJA...............................................................................................5 5. PROIZVODNI PLAN..............................................................................................5 6. MARKETING PLAN...............................................................................................7 7. ORGANIZACIONI PLAN........................................................................................8 8. FINANSIJSKI PLAN.................................................................................................9

2

1. UVODNaziv firme: Pravni status: Adresa: Telefon: Vlasnik: Opis poslovanja: ''Farma koza'' d.o.o. Proleteska bb, enej 021/xxx xxx Marko Markovi Farma koza, proizvodi: jarad za rasplod i klanje i mleko

2. REZIME POSLOVNOG PLANA

Firma ''Farma koza'' d.o.o. uspeno posluje na srpskom tritu od njenog osnivanja tj. prethodnih 5 godina. ''Farma koza'' se bavi uzgojem jaradi za rasplod i klanje, koja su prosene teine 22 kg. Trenutni kapacitet je oko 450 jaradi koje slue za dalji uzgoj, klanje i proizvodnju mleka kojeg se proizvede oko 200 hiljada litara na godinjem nivou. Firma trenutno raspolae poslovnim prostorom od 60m2 i objektom za smetaj koza od 400m2 koji se nalazi na eneju (mesto kraj Novog Sada) na povrini placa od 3500 m2. Takoe, posedujemo osnovno stado od 300 kom jaradi, laktofriz kapaciteta 400l i opremu za muu. U narednom periodu nam je cilj da proirimo postojee kapacitete i poveamo proizvodnju kozjeg mesa i mleka. Planirana ulaganja se odnose na dogradnju objekta za smetaj koza za dodatnih 340m2, dogradnju objekta za muu, dogradnju prostorije za laktofriz i kupovinu 150 dodatnih koza. Ovim projektom e ''Farma koza'' poveati svoju proizvodnju mleka sa 200 hiljada litara, na 300 hiljada litara godinje i prodaju jaradi sa 450 na 675 jaradi godinje prosene teine 22kg. Procenjena vrednost svih objekata i opreme iznosi 9.000.000 RSD, a za proirenje i osavremenjivanje opreme nam je potreban dugoroni kredit od banke u iznosu od 4.000.000 RSD. Cilj ove investicije je da budemo prepoznatljivim na tritu meu pet najveih proizvoaa kozijeg mleka i sira u Srbiji, a u roku od 5 godina da budemo najvei proizvoai kozijeg mleka i sira, kao i da proirimo poslovanje na inostrano trite.

3

3. ANALIZA GRANE/DELATNOSTIPlanirali smo obim prodaje u prvoj godini prodaju jaradi prosene teine 22 kg 225 komada po ceni od 26.400 RSD i projektovani prihod od 5.940.000 RSD na godinjem nivou. Pored proizvodnje i uzgoja jaradi bavimo se i proizvodnjom i prodajom mleka. Prodajemo mleko u koliini od 100.000 litara po ceni od 45 RSD sa projektovanim prihodom od 4.500.000 din. Poslovni prihod za jednu godinu za proizvodnju i uzgoj jaradi iznosio je 4.455.000 RSD, a poslovni prihod za proizvodnju i prodaju mleka u koliini od 100.000 litara iznosio je 3.375.000 RSD. Ukupan isprojektovani prihod prodaje jaradi i mleka iznosi 10.440.000 RSD na godinjem nivou. Prihodi su posledica investiranja. U narednih 5 godina planiraju se isti projektovani prihod tj. odriv nivo proizvodnje jaradi i proizvodnje i prodaje melka. U Srbiji prema statistikim podacima ima oko 15.000 koza i godinje se proizvede oko 7,5 miliona litara kozijeg mleka i oko 25,5 hiljada jaradi. Skoro celokupna proizvodnja plasira se u Srbiji, a izvoz je simbolian. Oko 50 % ukupne proizvodnje ine seoska domainstva, koja u proseku imaju oko 5 koza, a farmerskim uzgojem bavi se oko 100 farmi koje u proseku imaju oko 40 koza. Organizovani otkup kozijeg mleka obuhvata oko 70% proizvodnje dok 30% seoskih domainstava plasiraju preko pijaca najee u obliku sireva. Realnost plasmana proistie iz injenice da su otkupljivai i preraivai kozijeg mleka iz neposrednog okruenja ove firme, zadovoljni dosadanjom saradnjom ponudili farmi ugovore o otkupu celokupne koliine mleka, koje e se proizvoditi nakon realizacije ove investicije. Tranja za jaradima (priplodna i za klanje) je takou u usponu i dosadanji kupci (druge farme i nekoliko velikih restorana) spremni su da otkupljuju svu jarad uz poveanje proizvodnje. Velike su anse za budui rast i razvoj privredne grane zbog sve vee potranje za zdravom hranom. Oekuje se poveanje cene, zbog rasta cena hrane na inostranom tritu. Farma koza je jako mlada grana delatnosti, ali ljudi polako uviaju da je ta proizvodnja veoma isplativa i perspektivna. Naa firma se bavi proizvodnjom i prodajom kozijeg mleka i prodajom mesa od jaradi. Poto je proizvodnja koza nova grana delatnosti postoje prepoznatljivi konkurenti u narednih par godina kao to su mlekare IMLEK Beograd, Mlekara Subotica, Novosadska Mlekara, Mlekara abac, Somboled Sombor. Proizvodi koji su lansirani u ovoj grani su koziji sapun i (koristi se u farmaceutskoj industriji za pravljenje krema) kozije mleko je neophodno za deiji rast i razvoj i zdravije je od kravljeg. Postojeu konkurenciju potui boljim kvalitetom i neto niom cenom tj. bolji kvalitet ista cena. Strategija nam je da se ubacimo u to vie maloprodajnih lanaca kao to su Merkator, IDEA, Maxi, Univerexport i drugi. U narednoj godini cilj nam je da budemo prvo prepoznatljivi na tritu i meu 5 najveih proizvoaa sira i mleka u Srbiji, a potom i da plasiramo nae proizvode na strano trite.

4

Dobre i loe strane konkurencije: Dobre i loe strane konkurencije: jaka konkurencija koja postoji u naoj grani e nas motivisati da minimiziramo trokove i maksimiziramo prihode. Ovo moemo postii boljom organizacijom proizvodnje i prodaje, osavremenjivanjem procesa proizvodnje i poveanjem produktivnosti rada. Prednost naih glavnih konkurenata na tritu (velikih mlekara) jesu izgraena pozicija na tritu, prepoznatljivost brenda i ekonomija obima. Nae prednosti treba da bude inovativnost i fleksibilnost kojima teimo.

Tabela:SWOT matrica preduzeaDobra strana konkurencije 1.Osavremenjivanje procesa proizvodnje 2.Izgraena pozicija na Trzitu 3.Prepoznatljivost Brenda 4.Ekonomija Obima Komparativne Prednosti 1.Inovativnost 2.Fleksibilnost 3.Bolji kvalitet 4.Dobra lokacija Loa strana konkurencije 1.Ne proizvodimo vei asortiman 2.Teko ostvarljiv brend 3.Teko ulazimo u lance distribucije kao poetnici Komparativni Nedostaci 1.Slaba ekonomija obima (mali broj zaposlenih) 2.Ne proizvodimo iri asortiman 3.Slabo pozicioniranje na tritu

4. OPIS POSLOVANJAFirma ''Farma koza'' d.o.o. se bavi uzgojem jaradi za rasplod i klanje, prosene teine 22 kg i proizvodnjom kozjeg mleka. Firma je locirana u eneju, mestu kraj Novog Sada. Firma raspolae poslovnim prostorom od 60m2 i objektom za smetaj koza od 400m2 koji se nalazi na eneju na povrini placa od 3500 m2 i koji je privatno vlasnitvo vlasnika firme. Lokacija objekta je zadovoljavajua, jer postoji mogunost proirenja. Firma u svom vlasnitvu, pored osnovnog stada od 300 kom. jaradi, ima i laktofriz kapaciteta 400l i opremu za muu koza. Vlasnik firme je Marko Markovi, biznismen iz Novog Sada, koji ima 23 godine i zavrio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing. Pored vlasnika firme, lanovi rukovodnog odbora su Jovan Jovanovi, diplomirani ekonomista koji je zaduen za raunovodstvenofinansijske poslove, Filip Filipovi, takoe diplomirani ekonomista, zaduen za komercijalne poslove i Petar Petrovi zaduen za tehniki sektor. Firma ''Farma koza'' d.o.o. je otvorena s razlogom da se na domae trite plasira kozje meso, kao i kvalitetno kozje mleko. Cilj firme je da u narednom periodu proiri svoju delatnost i na inostrano trite.

5. PROIZVODNI PLAN

5

Kompletan proizvodni proces se obavlja samostalno tj. u objektima firme, jer ona poseduje savremenu opremu za muu i preradu kozjeg mleka. Proizvodni proces se zasniva na uzgoju, odravanju i kvalitetnoj ishrani koza. Koza ima izraenu sposobnost za visoku proizvodnju mleka (i do 6 litara na dana), a zatim koza daje mleko ak 10 puta vie od njene telesne mase. Koza odlino prerauje kabastu hranu u mleko s toga njena ishrana ne predstavlja veliki troak po firmu. Uz sve to, koza je najplodniji preivar jer daje 3 do 4 jareta godinje. Da bi organizovali proizvodnju gajenja koza moramo imati farmu za uzgajanje koza koja se nalazi udaljeno od naseljenog mesta, a blizu grada i da postoje asfaltni putevi za transport robe. Cisternom se transportuje mleko do mlekare gde se vri dalja prerada mleka. Posedujemo i odreena skladita za hranu koja se nalaze u blizini farme (seno, detelina, suva detelina, kukuruz, mekinje i ostalo). Hranu za stoku kupujemo od individualnih poljoprivrednih proizvoaa u neposrednom okruenju farme. Pored hrane za stoku, prilikom osnivanja firme je kupljeno osnovno stado koza. Osnovno stado ima 300 koza. Cena jaradi po 1 kg iznosi 200 din ive vage, a cena koza je 120 din po kg ive vage. Za otpoinjanje proizvodnje potrebni su nam objekti: farma za smetaj koza, za smetaj i uvanje hrane (deteline, seno, kukuruz) i ostala skladita (skladita kukuruza i mekinja). Pomoni objekti za dranje i smetaj aparata za muu, rezervoar za muu i drugi potrebni ureaji. U proizvodnom procesu potrebne su sledee sirovine: suva trava (seno) , suva detelina, zob, jam, kukuruz, mekinje i drugi proizvodi. Koze za proizvodnju mleka mogu imati veoma vanu ulogu u obezbeivanju ivotinjskih proteina poto veina domainstava na selu moe drati jednu ili dve koze za obezbeenje porodice sveim mlekom i korienje sena ili zelene mase za ishranu, jer se koze mogu prilagoditi raznim klimatskim i panim uslovima. Dobra koza moe da proizvode i 1.000 litara mleka u toku jedne laktacije koja traje od osam do deset meseci. Koze se mogu drati individualno u istim boksovima, grupno ili u torovima i stadima. Za jednu kozu treba planirati 1,5 do 2 metra kvadratna. Stajska temperatura ne treba da bude nia od osam stepeni Celzijusovih, a ni mnogo via od 18 do 20 stepeni Celzijusovih. Staje treba da se kree tri puta godinje: mart - juli - novembar. Staje koje slue za jarenje treba da su svetle i provetrene. Dakle, ovaj proces ne zahteva skupu opremu ve pre svega kvalitetno odravanje i ishranu koza. Drava izlazi u susret, jer daje razne subvencije poljoprivrednim proizvoaima za proizvodnju mleka i mlenih proizvoda. Glavni dobavljai opreme su ''RAPID'' ad Gornji Milanovac gde je kupljen laktofriz, ''LIM PLAST'' doo Oplanii, Kraljevo gde je kupljena oprema za muu koza kao i na stalni dobavlja koncentrata i stone soli firma ''FSH JEDINSTVO'' iz Paneva. Ukupni trokovi iznose 5.395.400 RSD na godinjem nivou, od ega su fiksni trokovi 3.740.000 RSD, a varijabilni 1.655.400 RSD. Trokovi proizvodnje proizvoda su: 1. troak nabavke koze pri otpoinjanju posla 2. stona hrana za koze 3. trokovi radne snage (proizvodni radnici) 4. trokovi odravanja 5. veterinarske usluge 6. trokovi klanja Nisu planirani budui veliki trokovi u opremu, osim investicionog odravanja (pri otpoinjanju procesa proizvodnje) bila bi kupljena nova oprema za muu, proizvodnju mleka i proizvodnju sira. Farma ima dugoroni ugovor sa firmom iz Novog Sada koja otkupljuje mleko, sir, meso i ostale proizvode. Prodaja jaria (jaradi)-prodajemo jarie drugim farmama, farmama u osnivanju, seoskim gazdinstvima i restoranima u Novom Sadu i Beogradu.

6

7. trokovi struje 8. trokovi radne snage (proizvodni radnici) 9. trokovi odravanja 10. veterinarske usluge 11. trokovi klanja Nisu planirani budui veliki trokovi u opremu, osim investicionog odravanja (pri otpoinjanju procesa proizvodnje) bila bi kupljena nova oprema za muu, proizvodnju mleka i proizvodnju sira. Farma ima dugoroni ugovor sa firmom iz Novog Sada koja otkupljuje mleko, sir, meso i ostale proizvode. Prodaja jaria (jaradi)-prodajemo jarie drugim farmama, farmama u osnivanju, seoskim gazdinstvima i restoranima u Novom Sadu i Beogradu.

6. MARKETING PLANDa bi organizovali proizvodnju gajenja koza moramo imati farmu za uzgajanje koza koja se nalazi nedaleko od grada i da postoje asfaltni putevi za transport robe blizu auto-puta koji nam je bitan radi distribucije proizvoda irom Srbije. Farma koza sklapa ugovor sa trgovinskim kuama (IDEA, Rodi, Merkator) i prodaje svoje proizvode u odreenim koliinama 1000 l mleka, 5 tona mesa na mesenom nivou. Ovo je direktna distribucija proizvoda zato to farma koza direktno sklapa ugovor sa trgovinskim kuama i nema posrednika. Potroai naih proizvoda su deca, ljudi srednjih godina i stariji ljudi. Reklamu bi bila plasirana preko televizije, interneta i u planu je edukativni sajt o zdravlju (prednosti i znaaj kozijeg mleka na rast i razvoj dece i mladih ljudi). Pored ovakvog vida reklamiranja organizovali bi promocije po osnovnim i srednjim kolama. Otkup mleka je 35 din po litru, a otkup mesa je 120 din ive vage tj. 200 din neive po kg. U zavisnosti od ekonomske situacije u zemlji i cene su promenjive tj. variraju. Sertifikat se dobija na osnovu kontrole kvaliteta i kvantiteta od poetka proizvodnje do samog kraja, kada se transportuje roba do odreenog mesta. Najvie se koristi direktan kanal distribucije izmedju farme i trgovinskih kua. Komparativne prednosti konkurenata su: 1. iri asortiman proizvoda (vie vrsta sireva, vie vrsta mleka) 2. Bolja pozicija na tritu 3. Brend (Moji Jarii' poput 'Moja Kravica') U narednoj godini cilj nam je da budemo prepoznatljivim na tritu meu pet najveih proizvoaa kozijeg mleka i sira u Srbiji, a u roku od 5 godina da budemo najvei proizvoai kozijeg mleka i sira, kao i da proirimo poslovanje na inostrano trite. Komparativne prednosti naeg poslovanja: 1. Modernizovana oprema iz Austrije, Nemake i vajcarske 2. Dobra lokacija 3. Bolji kvalitet u odnosu na druge 4. Mali broj zaposlenih Komparativni nedostaci naeg poslovanja su: 1. Ne proizvodimo vei asortiman 2. Nemamo izgraen brend (ime) 3. Ulazimo u lance distribucije kao poetnici na tritu 4. Nemogunost korienja pozitivnih efekata ekonomije obima.

7

Radimo na tome da na proizvod bude konkurentan. Planiramo da prodamo sve proizvode koje proizvedemo u to kreem vremenskom roku.

8

7. ORGANIZACIONI PLANFirma ''Farma koza'' je organizovana kao drutvo sa ogranienom odgovornou (d.o.o.) i u vlasnitvu je Marka Markovia, biznismena iz Novog Sada. lanovi rukovodnog tima su Jovan Jovanovi (raunovodstveno finansijski poslovi), Filip Filipovi (komercijalni poslovi) i Petar Petrovi (tehniki sektor). Njihova plata iznosi 60.000 RSD na mesenom nivou. Firma ''Farma koza'' ima i deset zaposlenih radnika koji rade na odravanju, ishrani i mui koza. Njihova plata iznosi 40.000 RSD meseno.ema 1.1 grafiki prikaz unutranje organizacije funkcionisanja preduzea

9

8. FINANSIJSKI PLANNa poetku ovog dela finansijskog plana iznose se finansijske projekcije, bilansi i kljune proporcije. Za prvu godinu projekcije se radi na mesenoj osnovi, a na godinjoj osnovi za naredne periode. U ovom delu finansijskog plana prikazuju se sve kljune pretpostavke koje se koriste u finansijskim projekcijama. One se povezuju sa pretpostavakama u prodaji, trokovima, radnom snagom, detaljnim planom naznaenim u prethodnim godinama. Radi se o pretpostavljenim kamatnim stopama, inflaciji, cenama bitnih sirovina na tritu i cenama proizvoda na tritu. Navodi se koliko sopstvenog kapitala zapoinje poslovna projekcija: koliko je gotovine, koliko je ostalih ulaganja, navode se i koje eksterne izvore privredni subjekt moe koristiti i koji su to iznosi. Prikazuje se projektovani bilans stanja, bilans uspha i tokovi gotovine. Od sutinske vanosti da svi finansijski obrauni budu integrisani i povezani. Finansijske projekcije se ne smeju pripremati izolovano od ostatka plana. Rezultat istraivanja trita treba da bude ukljuenu u projekciju prodaje, koji e generisati prognozu prihoda. Nikako ne treba ulaziti u detaljne finansijske projekcije, pa tek onda pisati plan koji e im odgovarati. Raunovodstveni sistem, sistem kontrole zaliha i inventara koji e se koristiti treba takoe prikazati u ovom delu biznis plana. U biznis planu navode se izvori finansiranja, za najbolji kao i za najgori razvoj dogaaja. Treba navesti planirane koriene izvore finansiranja (pozajmice, kredite). U narednom periodu trudiemo se da predlozi za finansiranje budu realni. Zahtevi za finansiranje i predlozi: -voditi poslovne knjige i praviti izvetaje o analizama trita -treba prikupiti informacije iz poslovnog okruenja. Standardan skup finansijskog izvetaja ini bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izvetaje. Forma izvetaja propisana je kako lokalnim zakonima tako i meunarodnim raunovodstvanim standardima.Bilans stanja predstavlja pregled imovine i obaveza preduzea. Bilans stanja sadri tri kategorije: aktiva (sredstva po svom obliku), kapital i obaveze. Sredstva po svom obliku mogu biti stalna i obrtna. Sutina stalnih sredstava je da je njihov ivotni vek dui od godinu dana i da u tom periodu odbacuje prinos dok obrtna sredstva naplaujemo u roku kraem od godinu dana. Kapital predstavlja sopstveni izvor finansiranja finansijskog poslovanja, dok su obaveze pozajmljeni izvori finansiranja poslovanja. Obaveze mogu biti kamatne i nekamatne, a dele se na dugorone i kratkorone. Opte naelo bilansa stanja je naelo ravnotee. Aktiva = Kapital + Obaveze

FinansijskiB ilans stanja AKTIVA Gotovina (000)

pokazatelji

poslovanja2007-12-31 400

investitoraRSD 2009-04-25 600 1 400 14 000 8 000 2 000 4 300 1 700 18 000 8 000 28 000

2008-12-31

na raunu i plasmani

Kratk. potraivanja Zalihe Stalna imovina Ukupno:

1 600 12 000 8 000 2 0 2 00

10

RSD PASIVA Kratkorone Dugorone Kapital Ukupno: obaveze obaveze 2007-12-31 700 4 000 17 300 2 000 2 2008-12-31 500 1 500 22 000 24 0 00 20 000 28 000 2009-04-25 8 000 0

B ilansU speha(000) STAVKA Poslovni prihodi Poslovni rashodi Neto dobitak Gubitak 2007-12-31 22 000 17 600 3 000 0 2008-12-31 27 000 21 300 9 000 0 2009-04-25

RSD

13 000 11 800 1 000 0

11

Plan godinjih prihodaNapomena: U prihodima figuriu samo prihodi koji su posledica investicije.RSD Projektovani prihod 5 940 000 4 500 000 10 440 000

Proizvod / Usluga Jarad (pros.te.22 Mleko Ukupno: kg)

Obim delatnosti 225 100 000

jm kom lit

cena 26 400.00 45.00

Plan godinjih poslovnih rashodaNapomena: U rashodima figuriu samo rashodi koji su posledica investicijeFiksni rashodi RSD Opis Zarade Odravanje Osiguranje Zakup prostora Porezi i doprinosi nezavisni Ostali fiksni rashodi Ukupno:

iznos 2 160 000 420 000 900 000 0 od rezultata 160 000 100 000 37 0 40 00

Varijabilni rashodi Opis Materijal Elektrina energija Proizvodne usluge Marketing Neproizvodne usluge Ukupno:

RSD iznos 739 900 5 500 0 550 000 360 000 1 655 400

Zarade Opis Radnici M enadment Ukupno:

RSD broj zaposlenih 3 1 prosena bruto zarada 40 000 60 000 ukupno god. 1 440 000 720 000 2 160 0 00

Proraun m aterijala Opis Seno lucerke Koncetrat Stona so Ukupno:

RSD koliina 7 500 16 400 550 jm bala kg kg cena 45.00 24.00 16.00 iznos 337 500 393 600 8 800 739 900

12