Strateško preduzetništvo

Eko n o m s kif a ku l te t u S a r a j ev uU N I V E R Z I T E T U S A R A J E V U

koncepcija paradigme budunosti

STRATEKOPREDUZETNITVO

izmi dr Elvir Crnki dr Kenan

Sarajevo, 2012.

Naziv djela STRATEKO PREDUZETNITVOAutori Prof.drElvirIZMI Doc.drKenanCRNKI

Izdava Ekonomski fakultet u SarajevuGlavni urednik Prof. dr Veljko TRIVUN, dekanUrednik Prof.drDenanONLAGI

Lektor BrankaMRKI-RADEVI

Recezenti Prof. dr Aziz UNJE Prof.drAdilTRGO

Design&DTP AlmaKAPIDI

Godina izdanja 2012. godinaIzdanje PrvoTira 300 komCIP-KatalogizacijaupublikacijiNacionalnaiuniverzitetskabibliotekaBosne i Hercegovine, Sarajevo 658.1:005.51](075.8) IZMI,ElvirStratekopreduzetnitvo:koncepcijaparadigmebudunosti/Elvirizmi,KenanCrnki.-1.izd.-Sarajevo:Ekonomskifakultet,2012.-457str.:graf.prikazi;25cm Bibliografija:str.430-457;bibliografskeidrugebiljekeuztekst. ISBN978-9958-25-073-61.Crnki,KenanCOBISS.BH-ID19538694___________________________________________________________________________________

3STRATEKO PREDUZETNITVO

PREDGOVORPreduzetnitvo, odnosno poduzetnitvo,1 kao poslovna filozofija, predstavlja nain razmiljanja, rezonovanja i realizacije poslovnih aktivnosti, koje su generirane idejama i prilikama kroz aplikativni pristup i balansirano kombiniranje resursa u projektiranom poslovnom kontekstu. Rezultati procesa preduzetnitva su razliiti proizvodi, usluge i ideje koje su determinirane kreativnou, poveanjem vrijednosti, realizacijom procesa obnavljanja vrijednosti, i to ne samo za vlasnike, nego i za sve sudionike u procesu preduzetnitva, kao i sve druge interesne grupe unutar jedne nacionalne ekonomije.

U samom srcu procesa preduzetnitva je kreativnost, odnosno sposobnost prepoznavanja poslovnih ansi i dosezanja istih na kvalitativno drugaiji nain, to je praeno htijenjem i inicijativom preduzetnika za iskoritavanjem ukazanih ili pak kreiranih poslovnih prilika. Preduzetnik je kljuni akter samog procesa preduzetnitva, odnosno osnovni nosilac poslovnih, ekonomskih, socijalnih i politikih promjena unutar jednog drutveno-ekonomskog sistema. Preduzetnici su po definiciji osobe koje karakterizira emotivni naboj koji generira volju da se preuzme znaajan rizik, kako finansijski tako i personalni, ali na veoma iskalkuliran nain, da bi se konstantno odrao balans izmeu mogueg neuspjeha i potencijalne nagrade. Tipino, preduzetnika filozofija je u vezi sa genijalnom strategijom koja se provodi unutar realno projektirane poslovne situacije, kroz proces stratekog preduzetnitva kao fenomena koji egzistira unutar fundamentalne definicije ekonomije kao nauke zasnovane na principima teorije oskudnosti.

Pojam preduzetnitvo se svakodnevno koristi u teoriji i praksi, dok je preduzetnitvo kao nain razmiljanja i ponaanja praktiki staro koliko i ljudsko drutvo. esto se pogreno misli da je preduzetnitvo iskljuivo ekonomski

1 Preduzetnitvo, odnosno poduzetnitvo, su u teorijskom i aplikativnom smislu sinonimi upotrebljavani u razliitim semantikim okolnostima. Autori prihvataju obje verzije oznaavanja navedenog pojma kao jednakopravne.

4 STRATEKO PREDUZETNITVO

fenomen. Potrebno je znati da je preduzetnitvo kao poslovna filozofija u vezi sa svim aspektima ljudskog ponaanja i djelovanja, bez obzira na bazini tip organizacije i vlasnitvo nad istom. O tome svjedoi i injenica da je preduzetnitvo sposobnost pokretanja neke aktivnosti u svrhu postizanja odreenog cilja, bez obzira na rizik i neizvjesnost koji se javljaju kao pratei atributi preduzetnikog poduhvata. Naravno, u savremenim uvjetima se govori o preuzimanju kontroliranog rizika u smislu preventivnog, a ne represivnog djelovanja preduzetnika.

Preduzetnitvo je danas postalo specifian multidimenzionalni fenomen koji pridonosi jaanju poslovnih inicijativa, ali i ukupnom privrednom razvoju. Mada se preduzetnitvo, u teoriji, prije svega odnosi na privatno vlasnitvo i mikro, male i srednje organizacije, danas je preduzetniko ponaanje poeljno u svim vrstama organizacija bez obzira na tip, veliinu i vlasnitvo, a sistemsko upravljanje ponaanjem ljudi, uz promicanje preduzetnikih inicijativa i inovacija, predstavlja preduvjet za izgradnju preduzetnike kulture u organizaciji.

U dananjim savremenim organizacijama, koje posluju u veoma turbulentnom okruenju, njihova konkurentnost zavisi od intenziteta primjene postulata preduzetnikog ponaanja i upravljanja znanjem. Navedena injenica ukazuje na potrebu sistemskog izuavanja i primjene principa preduzetnitva u svim tipovima organizacija. Jasno je da e preduzetniji menaderi ostvarivati bolje rezultate poslovanja svojih kompanija, dok e preduzetni premijeri osigurati bolju konkurentnost svojih drava, a preduzetni pojedinci istovremeno e ostvarivati stabilnost svojih porodica i bolji uspjeh u svojim karijerama. Navedeno implicira da je preduzetnitvo potrebno kontinuirano izuavati, te bezrezervno prihvatati osnovne postulate i principe ove naune discipline u cilju kvalitetnijeg ivota svakog pojedinca, a time i svake organizacije i cijelog drutva, uzimajui u obzir visoki moralni integritet i socijalnu odgovornost osobe koja pretendira da bude ozbiljan preduzetniki lider.

5koncepcija paradigme budunosti

Naravno, preduzetniko djelovanje i njegovi efekti se mogu dovesti u vezu sa principima nevidljive ruke trita Adama Smitha i Davida Ricarda, to i danas predstavlja osnovni postulat trine ekonomije. Upravo su preduzetniki lideri osobe koje, kroz svoje vizionarske projekcije i realizaciju novih poslovnih poduhvata i projekata, praktino realiziraju postulate nevidljive ruke trita. Konano, ako je pretea moderne nauke metafizika, koja u osnovi predstavlja najvaniju filozofsku disciplinu iz koje proizlaze sve druge nauke, onda preduzetnitvo treba shvatiti kao metaekonomiju, koja predstavlja najvaniju ekonomsko-poslovnu disciplinu koja je platforma za sve ostale ekonomske i poslovne discipline.

Motiv za pisanje ove knjige proistekao je iz elje dvojice autora da ponajprije studentima postdiplomskog i dodiplomskog studija, kao i lanovima ire drutvene, poslovne i akademske zajednice, ponude jedan cjelovit prikaz znaenja, znaaja i aplikacije stratekog procesa preduzetnitva, te karakteristika, naina promiljanja i ponaanja preduzetnika kao kljunih aktera navedenih procesa. Sadraj ove knjige je strukturiran kroz pet poglavlja koja su kompatibilno povezana i meusobno se nadopunjuju u smislu sagledavanja preduzetnike filozofije i fenomena preduzetnitva kroz prizmu postindustrijskog drutva u kojem danas ivimo i radimo.

Knjiga poinje elaboracijom pojma preduzetnika i preduzetnitva kroz historijski kontekst razumijevanja i razvoja navedenih kategorija radi ovladavanja znanjima neophodnim za razumijevanje njihovog znaaja u savremenom poslovnom kontekstu. Dalje se elaboriraju teorije preduzetnitva uz objanjenje najvanijih tipova preduzetnitva i preduzetnika, kao i pregled najvanijh osobina uspjenih preduzetnika. U okviru drugog poglavlja je predstavljena Evropska povelja o malim i srednjim preduzeima, pregled razvoja mikro, malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini i drugim nacionalnim ekonomijama, kao i korelacione determinante preduzetnitva kao generatora savremenog ekonomskog razvoja. U treem poglavlju su detaljno predstavljeni institucionalni modaliteti sistemske podrke razvoju preduzetnitva koje je artikulirala domaa i


meunarodna ekonomska i poslovna praksa. U okviru etvrtog poglavlja je elaborirana pozicija preduzetnike kole u kontekstu savremene nomenklature kola stratekog menadmenta. U ovom poglavlju su dalje prezentirane najvanije strategije preduzetnitva i njegovi kljuni koncepti. Konano, etvrto poglavlje predstavlja i elaboraciju biznis-plana kao kljunog instrumenta za oblikovanje i implementaciju preduzetnikog poslovnog poduhvata. Peto poglavlje objanjava strateku vanost procesa preduzetnitva i preduzetnike filozofije, uz projekciju konceptualno paradigmatskih pitanja u vezi sa razvojem stratekog preduzetnitva kao naune discipline budunosti.

Doprinos ove knjige savremenoj teoriji i praksi preduzetnitva ogleda se u injenici da knjiga sagledava moderne konceptualne forme procesa preduzetnitva u smislu elaboracije i znaaja istih za razvoj svakog pojedinca, kompanije i drutva u cjelini. Osnovna namjera autora je da se shvati logika procesa preduzetnitva, istiui imperativ primjene principa preduzetnitva i preduzetnike filozofije na sve oblike organiziranja, bilo da se radi o vladinim ili nevladinim organizacijama, profitnim ili neprofitnim organizacijama, malim ili velikim organizacijama, kao i domaim ili multinacionalnim organizacijama. Sam naziv knjige je kreiran tako da se razumije propozicija neodvojivosti dva pojma iz naziva.

Naime, preduzetnikog procesa nema bez strategije, a strategije nema, niti moe biti bez preduzetnike vizije, to znai da pitanja elaborirana u ovoj knjizi postaju sve vaniji praktini sadraj funkcioniranja svih savremenih organizacija i institucija. Ovakve projekcije se mogu oekivati iz razloga to e u budunosti opstajati, razvijati se i rasti na kvalitativno odgovarajui nain iskljuivo ona drutva, ekonomije i kompanije koje prihvate matricu preduzetnike filozofije i inkorporiraju je u svoju organizacijsku kulturu. Konano, namjena ove knjige je da promovira preduzetniku filozofiju i kulturu tako da itaoci shvate navedene kategorije kao neto pozitivno i dobro, odnosno neto to pokree razvoj svih lanova drutva kroz kreativno i inovativno rjeavanje razliitih problema i implementaciju preduzetnikih ideja. U osnovi je neophodno kreirati toliko vanu pozitivnu percepciju


o preduzetnicima, tako da preduzetnike treba shvatiti kao pionire koji kroz implementaciju poslovnih poduhvata stvaraju dodatnu vrijednost i generiraju ekonomski razvoj i rast jedne nacionalne ekonomije.

Preduzetnitvo se, u uem smislu, odnosi na mikro, male i srednje biznise, dok se preduzetnitvo u irem kontekstu odnosi na preduzetniku filozofiju, preduzetniku kulturu i preduzetniko ponaanje unutar svih tipova organizacija, bez obzira na veliinu, strukturu vlasnitva i posao kojim se bave. U okviru ove knjige se prihvata iri aspekt znaenja i razumijevanja termina preduzetnitvo kao odreenog stratekog koncepta kojeg je korisno prihvatiti i kultivirati unutar razliitih organizacijsko-poslovnih sistema. Razlog to se prihvata ira definicija je nametnut okolnostima koje ukazuju da je danas odnos izmeu privatnog i javnog sektora veoma sloen i nejasan, kako u Americi tako i u okviru zemalja Evropske unije. Proces privatizacije u zemljama istone Evrope, koji je jo u toku, dodatno zamagljuje ovaj odnos. Skoranja dogaanja u vezi sa ekonomskom krizom i recesijom su dovela do toga da neke privatne kompanije bivaju kupljene i dokapitalizirane od strane drave sa ciljem da iste opstanu. Ovo znai da se i dravne institucije trebaju preduzetniki ponaati sa ciljem spaavanja vanih kompanija koje su i generator razvoja novih poslova kroz njihovu ekspanziju i sistem klasterizacije. Nakon odreenog vremena, putem trita dionica, navedene kompanije opet mogu postati veinskim dijelom privatne, to dodatno potvruje opravdanost prihvatanja ire definicije pojma preduzetnitva.

Nain ponaanja top-menadmenta i zaposlenika u kontekstu principa preduzetnitva, a ne veliina ili vlasnitvo, identificira preduzetnike kompanije i stavlja ih u bolji konkurentski poloaj u odnosu na one koje ne inkorporiraju ove vrijednosti. Nadalje, u velikim organizacijama koje imaju kvalitetan menadment postoji stalni rast interesa za preduzetnitvo i jasna podrka preduzetnikim nastojanjima. Jasno je da i velike kompanije, koje su u poetku nastale kroz odreenu preduzetniku matricu, podravaju preduzetniko ponaanje bez obzira to iste imaju


desetine hiljada zaposlenika. Sve navedeno ukazuje na injenicu da se preduzetnitvo treba tretirati kao univerzalan strateki koncept, odnosno bazina paradigma za razvoj i upravljanje poduhvatima i promjenama u svim tipovima organizacija, kako onih koje tek nastaju tako i onih koje traju stotinama godina.

U naoj knjizi posebno istiemo privlanost prihvatanja preduzetnike filozofije za mnoge ljude, iz razloga to preduzetniko ponaanje znai finansijsku i svaku drugu slobodu osobe, uz kultiviranje demokratskih i participativno grupnih interpersonalnih odnosa. Posjedovanje odreenog biznisa, odnosno kompanije, znai odreenu vrstu slobode, ali i odgovornosti preduzetnika prema razliitim vrstama interesnih grupa. Preduzetnik ima slobodu da u okviru pozitivnih pravnih propisa odluuje o buduem razvoju kompanije, ali i odgovornost da posluje u skladu sa zahtjevima institucija dravnog sitema, tako da plaa poreze i druge obaveze, redovno isplauje plae zaposlenima, potuje ekoloke i etike standarde u kontekstu njegovog odnosa prema okruenju, klijentima i dobavljaima, uz kontinuirana unapreenja koja znae vii nivo konkurentnosti. Navedeni aspekti ukazuju da preduzetniko ponaanje znai sposobnost kreiranja proraunate strategije, a ne ad hoc ponaanje i kratkorono promiljanje koje je u vezi sa institutom marketing miopije. Naravno, ovdje govorimo o preduzetnitvu iz anse, to podrazumijeva kompetencije stratekog promiljanja za preduzetnika, dok se iskljuuje opcija preduzetnitva iz nude (imanentna preduzetnikom djelovanju u naoj zemlji), zbog toga to navedeni koncept generira veliki procenat neuspjeha. Ipak, naglaavamo da osoba koja eli ui u preduzetnike poduhvate treba biti objektivna u kontekstu svojih sposobnosti, znanja, vjetina i obrazaca ponaanja na nain da svoj preduzetniki poduhvat svodi u realne okolnosti. Preduzetnitvo, u kontekstu drutvenih odnosa i interesa, dobija sve vei znaaj tako da se danas, pored individualnog i intrapreduzetnitva, ve govori o specifinom pojavnom obliku preduzetnitva zvanog socijalno preduzetnitvo, to automatski podrazumijeva i drutvenu odgovornost. Upravo


se ovakav tip preduzetnitva nastoji involvirati kroz koncepte koji nose naziv privatno-javno partnerstvo, koje se zasniva na pokretanju preduzetnikih projekata. Sa aspekta pojedinca, potrebno je promovirati i pribliiti razliitim osobama koncept preduzetnitva, istiui njegove pozitivne karakteristike, kako bi se isti potaknuli na pokretanje preduzetnikih aktivnosti. Sa aspekta organizacije, pratea okvirna infrastrukturalna podrka i pomo je preduvjet za konverziju preduzetnikih poduhvata u zdrava preduzea. Sa aspekta drutva u cjelini, preduzetnika aktivnost u velikoj mjeri zavisi i od kreiranja pozitivnog stava javnog mnijenja prema preduzetnicima. Bitno je da drutvo ima pozitivan otklon prema preduzetnikom djelovanju, a ne pasivan ili ak negativistiki postavljen, to moe biti pogubno, te u konanici dovesti do negativnih tranzicijskih efekata u smislu da najkreativniji umovi napuste takve uvjete i svoje ideje odnesu negdje drugo. Imajui navedeno u vidu, u formi imperativa se namee promocija preduzetnitva u smislu unapreivanja preduzetnike kulture, uspostavljanja pozitivnih odnosa prema privatnom preduzetnitvu, te posebno znaajnije integracije preduzetnitva u planove i programe svih obrazovnih ustanova i institucija. Recentne studije nedvosmisleno pokazuju da je pogreno duboko uaneno vjerovanje da se preduzetnici raaju, te da nova ope prihvaena teza naglaava injenicu da je preduzetnitvo mogue i neophodno nauiti. Konano, od iznimne vanosti je shvatiti da e u budunosti najbolji naunici, akademici, menaderi ili diplomate biti osobe voene preduzetnikom ilozoijom u svom sistemu vrijednosti i nainu ponaanja, to ukazuje na injenicu da strateko preduzetnitvo predstavlja konceptualnu paradigmu budunosti, kako nae zemlje tako i svijeta u cjelini. Autoriizmi dr. Elvir Crnki dr. Kenan


1. PREDUZETNITVO I PREDUZETNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191.1. Historijski kontekst razvoja preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211.1.1. Rani srednji vijek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211.1.2. Kasni srednji vijek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221.1.3. Industrijska revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231.1.4. Postindustrijsko drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241.2. Filozofija preduzetnitva u kontekstu ekonomske nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . 251.2.1. ta je preduzetnitvo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271.2.2. Ko su preduzetnici?

(Pojmovno odreenje preduzetnika i preduzetnitva) . . . . . . . . . . . . . 321.2.3. Karakteristike uspjenih preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351.3. Teorije preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381.3.1. Osnovne perspektive teorije preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391.3.2. Teorijske definicije preduzetnitva i preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

1.4. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451.4.1. Klasina ekonomska misao i preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451.4.1.1. Britanska kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461.4.1.2. Francuska kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481.4.1.3. Austrijska kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

1.4.1.4. Njemaka kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 501.4.1.5. Amerika kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

1.4.2. Neoklasina ekonomska misao i preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

1.5. Promjena perspektiva u preduzetnikoj teoriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551.6. Vrste preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

1.6.1. Individualno preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581.6.2. Grupno preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581.6.3. Korporativno preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601.6.4. Porodino preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 651.6.5. ensko preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661.6.6. Socijalno preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

SADRAJ


1.7. Osnovne karakteristike preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 761.7.1. Individualne osobine preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 801.8. Tipovi preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

1.9. Kako postati preduzetnik? Uticaj osobnosti i uenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 901.9.1. Preduzetniko iskustvo kao osnova preduzetnikog uenja . . . . . . . . . 911.9.2. Psiholoke predispozicije pojedinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 931.9.3. Preduzetniko ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

2 PREDUZETNITVO I MALI BIZNIS KAO GENERATORI EKONOMSKOG RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1052.1. Pojmovno odreenje malog biznisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

2.1.1. Evropska povelja o malim i srednjim preduzeima . . . . . . . . . . . . . . . 1142.1.2. Slinosti i razlike mikro, malih i srednjih preduzea . . . . . . . . . . . . . . . 1172.1.3. Znaaj i specifinosti pokretanja malog biznisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

2.2. Savremena praksa razvoja preduzetnitva i malog biznisa . . . . . . . . . . . . . . 1222.2.1. Preduzetnitvo i mali biznis u

Sjedinjenim Amerikim Dravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1242.2.2. Preduzetnitvo i mali biznis u Evropskoj uniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1282.2.3. Preduzetnitvo i mali biznis u ostalim trino

razvijenim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1382.2.4. Preduzetnitvo i mali biznis u zemljama u razvoju . . . . . . . . . . . . . . . 143

2.3. Preduzetnitvo i mali biznis u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1472.3.1. Stanje i uvjeti razvoja preduzetnitva i malog

biznisa u Bosni i Hercegovini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1512.3.2. Analiza razvoja preduzetnike aktivnosti u

Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1582.3.2.1. Adult Population Survey-APS indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1612.3.2.2. National Experts Survey-NES indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1672.3.2.3. Total Entrepreneurial Activity-TEA indeks . . . . . . . . . . . . . . 1692.3.3. Preduzetnitvo i obrazovanje-indikatori i identifikacija stanja u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

2.3.4. Komparativna analiza Bosne i Hercegovine u odnosu na ostale zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

2.3.5. Prijedlozi i mjere za unapreenje preduzetnitva i malog biznisa u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182


3. INSTITUCIONALNI MODALITETI RAZVOJA PREDUZETNITVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1893.1. Poslovni inkubatori kao model razvoja preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . 1913.2. Klasteri kao model razvoja preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

3.2.1. Mjere ogranienog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2063.3. Franizing kao model razvoja preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2123.4. Ostali institucionalni modaliteti razvoja preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . 2183.4.1. Tehnoloki parkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

3.4.2. Multilevel marketing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2193.4.3. Poljoprivredne zadruge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2203.4.4. Preduzetniki kampus Babson College . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

3.5. Uloga i znaaj meunarodnih i nacionalnih institucija u razvoju preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2223.6. Uloga i znaaj obrazovnih institucija za dugoroni razvoj

preduzetnikih poduhvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

4. PROCES PREDUZETNITVA I BIZNIS PLANIRANJE . . . . . . . . . . . . . . . 2314.1. kola preduzetnitva kao jedna od kola stratekog menadmenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

4.2. Formuliranje i implementacija poslovne strategije i preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2384.3. BSC koncept kao poslovni okvir za preduzetniko djelovanje . . . . . . . . . . 2414.4. Primjena stratekog BSC koncepta u malom biznisu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2484.5. Strategije preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258

4.5.1. Biti prvi, a istovremeno najbolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2604.5.2. Pogodite ih tamo gdje ne oekuju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2614.5.3. Strategija ekolokih nia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2654.5.4. Promjena ekonomskih karakteristika proizvoda,

trita ili industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2674.6. Dodatne vrste preduzetnikih strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2684.7. Strateki modeli procesa preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2724.8. Timmonsov model procesa preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2764.8.1. Prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

4.8.2. Resursi (kreativnost i tedljivost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283


4.8.3. Sloenost posla i mijenjanje uloge preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . 2854.8.4. Preduzetniki tim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2874.8.5. Dodatni aspekti za razumijevanje procesa preduzetnitva . . . . . . . 2894.8.6. Osnovne barijere implementacije procesa preduzetnitva . . . . . . 292

4.9. Poslovni/Biznis plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2974.9.1. Vanost biznis plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3004.9.2. Karakteristike i struktura biznis plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3044.9.3. Tipovi biznis plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

4.10. Karakteristike preduzetnike organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3104.10.1. Faze ivotnog ciklusa preduzetnike organizacije . . . . . . . . . . . . . . 3154.10.2. Kontekstualne i strukturalne varijable preduzetnike

organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3204.10.3. Naini finansiranja preduzetnikih organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . 3224.10.4. Mikrokrediti kao instrument finansiranja preduzetnitva

i malih biznisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

5. STRATEKI ASPEKTI PREDUZETNITVA 3435.1. Pojmovno odreenje stratekog preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345

5.1.1. Znaenje i uloga stratekog preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3485.2. Koncept interakcije preduzetnitva i stratekog menadmenta . . . . . . . . . 350

5.2.1. Interakcija preduzetnitva i stratekog menadmenta (The Entrepreneurship-Strategic Management Interface-ESMI) . . . . 351

5.3. Aspekti stratekog preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3585.3.1. Preduzetniki resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358

5.3.1.1. Strategija bazirana na resursima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3585.3.1.2. Resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360

5.3.1.2.1. Opipljivi resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3615.3.1.2.2. Neopipljivi resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361

5.3.1.3. Kompetencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3625.3.1.3.1. Kljune kompetencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3625.3.1.3.2. Distinktivni kapaciteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

5.3.2. Kreativno promiljanje i inovativnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3695.3.2.1. Pojam kreativnosti i inovativnosti u preduzetnitvu. . . . . 3695.3.2.2. Mitovi o kreativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3725.3.2.3. Kreativni proces u preduzetnitvu kao osnov

inovativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373


5.3.2.4. Inovativno kreativno preduzee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3755.3.2.4.1. Poticanje kreativnosti u organizaciji i

karakteristike kreativne organizacije . . . . . . . . . 3775.3.2.4.2. Komparativna analiza indeksa inovativnosti u BiH i svijetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3785.3.2.4.3. Model Globalnog indeksa i novativnosti (GII). . 378

5.3.3. Vanost mrea i stratekih alijansi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3845.3.4. Meunarodno preduzetnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3885.3.5. Strateki menadment i ivotni ciklus preduzetnikog

poduhvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3905.3.5.1. Strateki menadment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3905.3.5.2. ivotni ciklus preduzetnikog poduhvata . . . . . . . . . . . . . . . . 3935.3.5.3. Strategija izlaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397

5.3.6. Preduzetniki imperativi stratekog liderstva i rasta . . . . . . . . . . . . . 3995.3.6.1. Strateko liderstvo i rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3995.3.6.2. Imperativi stratekog liderstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4015.3.6.3. Preduzetniki imperativi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4035.3.6.4. Smjernice za strateke lidere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412

5.4. Strateko preduzetnitvo kao paradigma budunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415

PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419Tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421Slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423Lista skraenica i stranih izraza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426Knjige i monografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430lanci i publikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443Ostali izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

PREDUZETNITVOI PREDUZETNICI

1.

19STRATEKO PREDUZETNITVO

1. PREDUZETNITVO I PREDUZETNICI

KRATKA STUDIJA SLUAJA:ARHITEKTI INFORMACIONE ERE

Plaketa ispred oronule dvospratne kue u ulici Addison St. broj 367 u kalifornijskom gradiu Palo Alto oznaava pranjavu malu garau iza kue kao mjesto roenja Silikonske doline. No, to mjesto gdje su Dave Packard i Bill Hewlett otvorili prvu prodavnicu 1938. godine znai i mnogo vie. To je mjesto roenja sasvim novog pristupa menadmentu, alternativa sa amerike zapadne obale tradicionalnoj hijerarhijskoj korporaciji. ezdeset i pet godina kasnije, metode Hewlett i Packarda i dalje predstavljaju dominantni DNK za tehnoloke kompanije i glavni razlog premoi Amerike u informacionoj eri.

Partnerstvo je poelo kad su se njih dvojica sreli kao studenti na fakultetu na Stanford University. Packard, tvrdoglava atletska zvijezda iz siromanog grada Pueblo u Coloradu, je imao autoritativno dranje koje je sasvim odgovaralo njegovoj pojavi od 1,95 m. Hewlett, iji je tehniki genij bio nepoznat nastavnicima zbog nedijagnosticirane disleksije, volio je izvoditi svakakve podvale i zbijati neslane ale po studentskom domu. Iako su bili razliitog temperamenta, vrlo brzo su otkrili zajedniku strast prema kampovanju i ribarenju i pretvaranju inenjerske teorije u inovativne praktine proizvode.

Rezultat je jedna od najutjecajnijih kompanija 20. vijeka. Kompanija Hewlett-Packard Co. (bacili su novi da bi odluili ije e ime biti prvo), je proizvela itav set naprednih elektronskih spravica i alata koji su bili kljuni za razvoj radara, kompjutera i drugih elektronskih uda. No, njihova najvea inovacija je bila menaderske, a ne tehnike prirode. Od prvih dana u garai su poeli stvarati kompaniju koja e privlaiti tehniare koji slino razmiljaju. Odbacili su rigidnu korporativnu hijerarhiju sa amerike istone obale, uvodei egalitarni, decentralizirani sistem koji je postao poznat kao HP-ov nain. U sutini, iako radikalna u to vrijeme, ideja je bila da upravo intelektualni potencijal zaposlenika predstavlja najvaniji resurs kompanije.


Da bi proveli ideju u djelo, mladi preduzetnici su uveli mnotvo novih, pionirskih praksi. Ve od 1942. godine su davali velike bonuse svim zaposlenicima kada bi kompanija poveala produktivnost. To je evoluiralo u jednu od prvih politika distribucije profita svim zaposlenicima (profit-sharing plan). Kada je HP postao javna kompanija 1957. godine, osnivai su dali dionice svim zaposlenicima. Kasnije su bili meu prvima koji su uveli pomo za kolovanje, fleksibilno radno vrijeme i job-sharing (dvije osobe dijele jedno radno mjesto).

ak su i uredi HP-a bili nesvakidanji. Da bi ohrabrili slobodnu razmjenu ideja, zaposlenici su radili u otvorenim separeima. ak su i ormarii sa zalihama bili uvijek otvoreni. Jedanput je Hewlett prepilao bravu na ormariu i ostavio poruku: HP ima povjerenja u svoje zaposlenike.

Politika HP-a je bila progresivna, ali obojica su bili vrsti. Do svoje smrti 1996. godine, Packard je bio neustraivo olienje korporativnog potenja. Bio je poznat po tome to bi odletio u neku udaljenu filijalu kompanije da bi buno otpustio menadera koji je naruio etiki kodeks. Ni jedan ni drugi ne bi oklijevali da prekinu neki posao ako isti nije ostvarivao profitne ciljeve. Rezultat: HP je pedeset godina rastao skoro 20% godinje bez gubitka.

Danas, ponaanje dvojice osnivaa predstavlja svojevrsni standard u poslovanju. Hewlett, koji je umro 2001. godine, i Packard su oekivali od zaposlenika da izdvoje svoje vrijeme za pomo zajednici. Oni sami su dali vie od 95% svog bogatstva u dobrotvorne svrhe. Moj otac i gosp. Packard su se osjeali kao da su taj novac nekako zaradili pukim sluajem, kae Hewlettov sin Walter. Ako nita drugo, zaposlenici su ga zasluili vie nego oni sami. Imali su viziju koja je promijenila korporativnu Ameriku i ivot radnika u cijelom svijetu.

Hewlett i Packard, osnivai Silikonske doline, su odvojili tehnologiju od hijerarhije.

Preuzeto i prevedeno od: Peter Burrows, BusinessWeek, 29.3.2004. g.


1.1. Historijski kontekst razvoja preduzetnitva

Korijeni preduzetnitva kao kreativne i inovativne djelatnosti se mogu pronai jo kod starih civilizacija kao to su babilonska, egipatska, arapska i kineska. Potrebno je samo razmisliti o tome kakve su vjetine, kompetencije, sposobnosti, ali i odlunost, bile neophodne ljudima da sagrade prve piramide, dovedu pitku vodu i akvadukte, ili kreiraju nove proizvode. Ako se ide jo dalje u prolost, moe se rei da je najvii nivo inovativnosti i kreativnosti u ljudskom drutvu bilo pitanje kreiranja prvih alata za prilagoavanje okruenja svojim potrebama. Naravno, kroz historiju jo od vremena starih arapskih i grkih2 civilizacija u razliitim privrednim djelatnostima, posebno trgovini, je bilo vrlo aktivnih i unosnih poslova kao i inovativnih poslovnih ljudi koji su prepoznate anse iskoritavali. Konano, Richard Cantillon (1680-1734.) je skovao rije entrepreneur (preduzetnik), iako on nije definirao preduzetnitvo direktno i cjelovito, ali je opisao ta rade pojedini preduzetnici. Na taj nain se stvorila historijska platforma za naknadno deskriptivno determiniranje preduzetnitva i preduzetnika. Prvi preduzetnici tog vremena su bili trgovci, prijevoznici i manufakturisti, dok se u dananjem vremenu preduzetniko djelovanje ostvaruje u svim segmentima poslovnog i drutvenog djelovanja.

1.1.1. Rani srednji vijek

Prvi preduzetniki poduhvati i preduzetnitvo u smislu dananjeg znaenja ovih pojmova se javljaju izmeu 11. i 13. vijeka, i to najprije u trgovini, bankarskim, mjenjakim i pomorskim djelatnostima.3 Osnovni tipovi preduzetnika u 2 Jo su antiki filozofi raspravljali o poslovima trgovine u kontekstu da li je trgovina

dobra ili tetna za privredne i drutvene odnose. Vei dio filozofa tog vremena je smatrao da trgovina predstavlja negativnu pojavu iz razloga to su smatrali da ista u sutini ne dodaje vrijednost gotovom proizvodu, mada je trgovina bila i ostala nezaobilazna privredna djelatnost u svakom vremenu. Ve se u radovima Ksenofona raspravlja o statusu trgovine kao privredne djelatnosti, i preporuuje se da svako domainstvo proizvodi sve to mu je potrebno. Vidi: Jaki, M., Razvoj ekonomske misli, Beograd, igoja tampa, 1999., str. 7.3 Radovi-Markovi, M., Vrste preduzetnitva i preduzetnika, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2009., str. 12.


to vrijeme, moglo bi se rei, su bili gusar, feudalac, dravni inovnik, pekulant, trgovac i obrtnik. Trgovci u to vrijeme nisu bili specijalizirani, ve su zajedno obavljali i trgovake i prijevoznike poslove. U to vrijeme u Italiji se javljaju posebna udruenja (ekspanzija cehova), koja poprimaju karakteristike dananjih modernih trgovakih preduzea. Takva udruenja su uglavnom nastajala radi podjele i smanjenja rizika, i bila su privremenog karaktera dakle, postojala su dok je postojala svrha zbog koje je udruenje oformljeno. Krajem 14. vijeka dolazi do pojave trajnih trgovakih udruenja koja su poprimala karakteristike dananjih trgovakih drutava. Takva prvobitna udruenja su se zasnivala na porodinoj tradiciji i mobilizaciji ljudi i kapitala unutar nje. Formirala su se na period od jedne do pet godina, bavila se uglavnom izvozno orijentiranim trgovinskim poslovima, te bila zasnovana na principu raspodjele dobiti meu lanovima. Za ovaj period je bitno spomenuti i takozvane trgovake gilde, koje su predstavljale udruenja trgovaca koja su imala za cilj pruanje uzajamne pomoi u trgovakom poslu. Pritom se svaki trgovac bavio vlastitim poslom na sopstveni rizik i za sopstveni raun. Naravno, u to vrijeme se poinju stvarati i kvalitetniji preduvjeti u vezi sa pravnim reguliranjem funkcioniranja preduzea, to u dananje vrijeme predstavlja veoma vaan segment razumijevanja ukupnog konteksta preduzetnikog djelovanja.

1.1.2. Kasni srednji vijek

Preduzee sa dananjim karakteristikama preduzetnike kompanije se pojavljuje krajem 15. i poetkom 16. vijeka, i to razdvajanjem privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne imovine, tako da preduzee postaje posebna pravna osoba sa vlastitim kapitalom.4 Naravno, na samom poetku je bilo bitno odvojiti dva navedena segmenta imovine, to je i danas veoma bitno, posebno u segmentu ortakih i inokosnih drutava u pojedinim pravnim

4 Prilagoeno: Babi, M., Simi, M., unje, A., Pulji, M., Korporativno upravljanje principi i mehanizmi, Revicon-Sarajevo, 2008., str. 34.


sistemima. Takva preduzea su postala samostalni privredni subjekti sa vlastitim nazivom i sa vlastitim statusom pravne osobe. Kao masovna pojava, preduzetnitvo se poinje javljati krajem 17. vijeka u vrijeme pojave manufakture i poetka specijalizacije pojedinih poslovnih djelatnosti. U to vrijeme dolazi do procvata razliitih oblika obrta i trgovakih preduzea koja su se bavila trgovinom razliitih proizvoda. Takoer raste znaaj meunarodne i prekookeanske trgovine koja je urodila stvaranjem i prvih ozbiljnijih korporacija kroz trgovinu izmeu Holandije, Engleske i Indije. Meutim, puna specijalizacija u trgovini i odvajanje bankarstva se javljaju tek u 18. vijeku. U to vrijeme se preduzetnitvo poinje intenzivnije prouavati u naunom smislu u radovima Richarda Cantillona, Adama Smitha i Jean-Baptiste Saya, gdje se preduzetnitvo kao fenomen ne dovodi u vezu samo sa privrednom djelatnou, nego i sa svim moguim drutvenim djelatnostima.5 Nakon prvih zapisa o preduzetnitvu u navedenom periodu, izuavanje istog se zanemaruje sve do kraja 19. i poetka 20. vijeka.

1.1.3. Industrijska revolucija

Pojavom industrijske revolucije na prijelazu iz 19. u 20. vijek dolazi do naglog porasta znaaja preduzetnitva u novonastalim industrijama. No, ubrzo nakon industrijske revolucije znaaj preduzetnitva opada sa poetkom masovne proizvodnje i koncentracije kapitala, to se vrlo brzo u historijskom kontekstu pokazalo kao veliki nedostatak. Razvoj preduzetnike djelatnosti je zamijenjen rastom industrijskih korporacija u formi holding preduzea i konglomerata putem vertikalne integracije unaprijed i unazad, u kojima se ovjek kao osoba gubi, a njegov identitet, kreativnost i inventivnost se poistovjeuju sa idejom kompanije.6 Za to 5 Ve od tog perioda se moe nazirati neto to danas nosi naziv socijalno preduzetnitvo

koje, kao takvo, postaje sve utjecajnije uz generiranje sve kvalitetnijih rezultata. Ovaj tip preduzetnitva je usmjeren na kreiranje pozitivnih socijalnih promjena, a ne na profit. ini se da za aktivnosti ovog tipa preduzetnitva vrijeme tek dolazi. ire: Wickham, A. Philip, Strategic Entrepreneurship Fourth Edition, Pretince Hall, 2006., str. 180.6 Babi, M., Simi, M., unje, A., Pulji, M., Korporativno upravljanje principi i mehanizmi, Revicon-Sarajevo, 2008., str. 36.


vrijeme u socijalistikim zemljama je razvoj preduzetnitva bio potiskivan od strane dravne privrede i tadanjeg politikog i kulturolokog miljea, jer se preduzetniko ponaanje smatralo neim loim. U takvom sistemu nije bilo mjesta za razvitak preduzetnikih aktivnosti, osim sitnih tradicionalnih zanata, to je obojeno procesom demokratizacije. Naravno, demokratizacija i preduzetnitvo kao drutvena i poslovna filozofija ne mogu ii jedno bez drugog i strogo su uzrono-posljedino povezani. Demokratska drutva su kroz historiju davala slobodu preduzetnikom djelovanju, a dravne ekonomije sa takvim kulturolokim naslijeem su ostvarivale kvalitetniji rast i razvoj. I obratno, kulturoloki krugovi u okviru kojih se preduzetnitvo posmatralo kao neto dobro, su veoma brzo uveli demokratiju kao platformu njihovog drutvenog djelovanja i ustroja.

1.1.4. Postindustrijsko drutvo

U savremenim uvjetima tehnolokog, ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja, okruenje u kojem nastaju i funkcioniraju razliiti biznisi, pa ak i cijele ekonomije i drutva, postaje sve kompleksnije i dinaminije. Globalne politike, ekonomske, drutvene, tehnoloke, legislativne i kulturoloke promjene koje ine okruenje u najirem smislu rijei, utjeu i na strateki i na operativni aspekt planiranja, voenja i organiziranja kako poslova i aktivnosti pojedinih kompanija, tako i aktivnosti u vezi sa ekonomskim razvojem pojedinih drava. S obzirom na injenicu da bazini tipovi organiziranja biznisa i njegovo konfiguriranje zavise upravo od situacionih faktora, kao to je okruenje u kojem dati biznis egzistira sa svim svojim modalitetima koji se odnose na (ne)dostupnost, (ne)stabilnost, (ne)izvjesnost i kompleksnost, uz savremene trendove internacionalizacije i globalizacije biznisa, za oekivati je da e okruenje postajati sve turbulentnije, tako da e se u biznisu favorizirati bazini tipovi organizacije u vezi sa navedenim organizacionim kontekstom. Navedena kretanja upravo ukazuju na potrebu promoviranja i implementiranja filozofije preduzetnitva u svakom tipu organizacije, tako da se anticipiraju budua kretanja i osigura stabilno poslovanje.


S naglim razvojem informacijsko-komunikacijske tehnologije, krajem 20. vijeka preduzetnitvo ponovo dobija na intenzitetu i postaje osnova privredne aktivnosti. Promjena proizvodnih resursa sa materijalnih na nematerijalne, velika ekonomska tranzicija i privatizacija u postkomunistikim zemljama, su irom otvorili vrata novom uzletu preduzetnitva, koje danas nalazi primjenu u svim sferama drutvenog i poslovnog djelovanja. Naravno, preduzetnitvo kao poslovnu filozofiju ne treba dovoditi u vezu sa procesom privatizacije iz razloga to se preduzetnitvo kao takvo diferencira od pitanja vlasnitva. Ono se ponajprije odnosi na nain razmiljanja, sistem vrijednosti i nain ponaanja menadmenta i zaposlenika unutar pojedinih organizacija, bez obzira na veliinu, strukturu vlasnitva, vrstu biznisa ili okvir djelovanja institucije. Bez obzira to se u novijoj historiji najvei dio preduzetnike aktivnosti odnosi na mikro, mala i srednja preduzea, nemogue je i pogreno preduzetnitvo kao poslovnu filozofiju svoditi samo na ovaj poslovni segment, kako u sutinskom tako i u administrativnom smislu.

1.2. Filozofija preduzetnitva u kontekstu ekonomske nauke

Najvei broj kompanija, koje danas predstavljaju globalne korporativne divove, je nastao na krilima preduzetnitva i inovativnosti. Kompanije kao to su Google, Microsoft, Amazon, General Electric i druge, su nastale i rasle, kroz standardnu matricu i faze ivotnog ciklusa, upravo kao paragon preduzetnike filozofije i preduzetnikog djelovanja. Sergey Brin i Larry Page, Bill Gates, ali i Thomas Edison i Jack Welch su preduzetniki lideri koji su zasnovali i razvili spomenute kompanije, koje su na poetku bile klasine preduzetnike organizacije, a kasnije su predstavljale generator razvoja kako amerike, tako i drugih nacionalnih ekonomija, odnosno svjetske ekonomije u cjelini. Jasno je da historija civilizacije u svoje steevine ukljuuje i preduzetnitvo, a


naravno i njegove produkte, rezultat djelovanja velikog broja inteligentnih, kreativnih i preduzetnih pojedinaca ili grupa ija je tenja bila mijenjanje svijeta, preduzimanje novoga u uvjetima neizvjesnosti i rizika. U tom smislu se moe rei da je preduzetnitvo postojalo otkad postoji i ljudska zajednica. Ono se odnosilo na razna podruja i bilo usmjereno na razliite stvari, zavisno od stepena razvijenosti ljudskog drutva i njegovog odnosa prema okruenju.

Ipak, preduzetnitvo u dananjem smislu znaenja se pojavljuje u znaajnijem i intenzivnijem obimu tek poetkom razvoja kapitalizma i trine privrede (u obliku trgovakog kapitala), u doba merkantilizma, ali i u poljoprivrednom djelovanju u okviru fiziokratizma. Puni procvat preduzetnitvo doivljava u fazi liberalnog kapitalizma, da bi malaksalo u fazi monopolskog kapitalizma, u doba velikih i monih korporacija nacionalnog i multinacionalnog znaaja, koje se u dananjoj historijskoj i poslovnoj matrici smatraju neim to izumire. Preduzetnitvo kao praksa se protezalo na vie djelatnosti, ali je nalo svoju najiru primjenu na podruju ekonomije i biznisa. Zato se u nastavku promilja o preduzetnitvu i preduzetniku preteno u tim podrujima, mada se efekti preduzetnikog djelovanja i ponaanja mogu odnositi na sve vrste i bazine tipove organizacija.

Preduzetniki proces nije rezultat jednog herojskog preduzetnika, i pogreno je u savremenim uvjetima postindustrijskog drutva smatrati da se bilo kakva promjena moe ostvariti bez preduzetnikog tima sa komplementarnim znanjima. Preduzetniki proces je rezultat interakcije prilike, resursa i tima. Preduzetnitvo je proces u kojem se gradi neto iz neega, to je prije toga bilo neupotrebljivo i sirovo. Preduzetnik je pokretaka sila preduzetnikog procesa, odnosno pojedinac koji stvara vrijednost u tom procesu i preuzima rizik dobitka ili gubitka novca kroz kreiranje nekog drugog oblika vrijednosti proizvoda, usluge ili ideje.

Postoje prepoznatljive preduzetnike vjetine, ponaanja i atributi. Svako ih moe pokazivati do odreenog stepena. Ljudi imaju razliitu kombinaciju ovih atributa. Preduzetnika


ponaanja se mogu demonstrirati u razliitim kontekstima, a ne samo poslovnim. Ponaanja mogu biti devijantna, odnosno odstupati od neega to se uzima kao konvencionalno. Ovisno o stepenu nesigurnosti i kompleksnosti okruenja, preduzetniko ponaanje, osobine i vjetine bivaju manje ili vie stimulirani.

Razliite sredine mogu staviti razliit naglasak na razliite komponente preduzetnikog ponaanja. Preduzetnitvo i mala preduzea su povezani odreenom kulturom (skup vrijednosti, pristupa i uvjerenja). Organizacije i drutvene institucije mogu biti dizajnirane na nain da stimuliraju ili koe preduzetniko ponaanje. Preduzetniko ponaanje je podlono utjecaju edukacije i treninga, to znai da se preduzetniko ponaanje i razmiljanje mogu razvijati kod razliitih osoba kroz proces edukacije i treninga.

1.2.1. ta je preduzetnitvo?

Danas vlada poseban interes za razliita pitanja u vezi sa preduzetnitvom. U svijetu koji je u procesu stalnog restrukturiranja i tehnolokih promjena, neto to je bila tradicionalna matrica karijere i kreiranja dodatne vrijednosti iezava na platformi prolosti, tako da pojedinci danas moraju razmiljati o tome koje ih promjene oekuju, gdje su poslovne prilike za njih i kompanije za koje rade, te koje aktivnosti moraju preduzeti da ojaaju svoje kompetencije za dosezanje navedenih ciljeva. To znai da danas ljudi znatno vie zavise od vlastite inicijative i kompetencija da ostvare uspjeh, i ne mogu se oslanjati na instrukcije viih hijerarhijskih nivoa u organizaciji. Pojedinci se danas stalno moraju preispitivati, postavljajui sebi razliita pitanja u smislu koje su najbolje prilike koje treba realizirati kroz njihove inicijative, investicije i djelovanje. Top-menaderi kompanija i vladini zvaninici trebaju razmiljati o maksimalizaciji kreirane ekonomske vrijednosti sistema koji vode. Navedeni procesi u simbiozi potiu preduzetniko djelovanje na sistemski nain. To znai da investitori moraju razmiljati o preduzetnim zaposlenicima kada kalkuliraju odnos rizika i povrata kod svojih investicija,


a korporativni menaderi moraju iznalaziti naine za kvalitetniji rast kroz reinventiranje procesa i unapreenje performansi korporacije, zahtijevajui intenziviranje internih preduzetnikih aktivnosti.

Vladini zvaninici, uzimajui u obzir makroekonomske pokazatelje, moraju se zapitati ko je budui Bill Gates u naem regionu i kako mu moemo pomoi da bre raste? Ukratko, danas preduzetnitvo predstavlja interesantnu materiju za razliite interesne strane, koje ga trebaju razumjeti, realizirati i promovirati. Konano, sve strane u ovom procesu e imati natprosjenu korist ako poprave svoje performanse kroz bolje razumijevanje znaenja i znaaja preduzetnitva, preduzetnikog ponaanja i preduzetnikih prilika. ta je zapravo preduzetnitvo? To je pitanje koje intrigira razliite autore i druge interesne grupe. Jasno je da preduzetnitvo faktiki opisuje proces i aktivnosti koje preduzimaju preduzetnici. Preduzetnici su pojedinci koji osmiljavaju projekte i organiziraju biznise, procjenjuju rizik povezan sa poslovnim poduhvatom i preduzimaju aktivnosti u dosezanju prilika koje su oni ili lanovi njihovog tima prepoznali. Proces preduzetnitva je voen procesom kreiranja nove vrijednosti kroz dosezanje poslovnih prilika.

Glavno pitanje u procesu definiranja preduzetnitva za razliite autore predstavlja granica do koje treba ii kada se nastoji izvesti egzaktna definicija preduzetnitva. Jedan dio autora vidi preduzetnitvo kao proces kreiranja nove vrijednosti kroz implementaciju novih tehnolokih koncepata. Neki autori ire ovu definiciju, uzimajui u obzir iri kontekst i vide primjenu novih poslovnih koncepata kao koncept preduzetnitva i preduzetnikog djelovanja. Konano, odreeni autori vide svaku novu aktivnost koja rezultira organizacijskim promjenama i novom ekonomskom vrijednou kao preduzetnitvo.

Razliiti autori definiraju preduzetnitvo na veoma razliite naine. Neki polaze od njegove konceptualne potke zasnovane na mentalnom sklopu preduzetnika (engl. entrepreneurs mindset), kao osobe koja posjeduje emocionalni naboj i


ambicioznost za realizaciju svoje poslovne ideje u praksi. Drugi autori polaze od drugih osobina osobe koja je preduzetna i eli se baviti odreenim biznisom, i koja je usmjerena na pitanje kako i pomou kojih resursa realizirati vlastitu ideju, prije svega sa menaderskog aspekta. Naprimjer, prema P. Druckeru, preduzetnitvo je stvaranje nove i drugaije vrijednosti, novog i drugaijeg naina zadovoljenja potreba, odnosno pretvaranje materijala u resurs. Tokom historije mnogi autori su dali razliite definicije preduzetnitva, ali uniformnu i sveobuhvatnu definiciju nije bilo lako kreirati, te je ona bivala ili preopirna, ili pak neprecizna i nejasna. Meutim, u svim tim definicijama javljaju se zajedniki elementi koji ukljuuju:7

koritenje kreativnosti i inovativnosti u izgradnji organizacije prepoznavanje prilika za ostvarivanje profita i rasta u

uvjetima rizika i nesigurnosti dinamian proces stvaranja dodatne vrijednosti uz

neizvjesnost trinih kretanja kombiniranje elemenata na kvalitativno drugaiji nain

proces stvaranja neeg novog ulaganjem neophodnog vremena i napora

poslovna filozofija koja podrava odreen nain razmiljanja i ponaanja.

Iz navedenog se moe vidjeti da preduzetnik mora voditi rauna o svim aspektima mikroekonomske teorije i pridravati se njenih zakonitosti da bi osigurao dugoroan opstanak vlastitog biznisa. Poznata je injenica da se desetine hiljada start-up kompanija razliitih vrsta svake godine gase u SAD-u i EU-u, ali je istovremeno fascinantan podatak da nastaju i nove u priblino istom broju. To je postala i naa svakodnevnica, tako da je za oekivati da i u naem okruenju, iz razliitih razloga koji se odnose prije svega na pitanje educiranosti iz oblasti biznisa i preduzetnitva, svakodnevno nestaju postojee i raaju se nove start-up kompanije razliitih

7 Bengt, K., Lvingsson, H. F., The A-Z of Management Concepts and Models, British Library, 2005., str. 137.


profila. Sistem vrijednosti, odnosno preduzetnika filozofija, te u savremenim uvjetima educiranost preduzetnika, je ono to odreuje da li e odreene preduzetnike kompanije osigurati opstanak i rast, ili e doi do njihovog nestanka. Postojei nedostatak sposobnosti stratekog razmiljanja i znanja u vezi sa stratekim planiranjem takoer doprinosi navedenim trendovima.

Da bi se mogla bolje razumjeti filozofija funkcioniranja procesa preduzetnitva, treba se prije svega upoznati sa pojmovnim kategorijama termina kao to su preduzetniki duh, preduzetnitvo i preduzetnik, da bi se na osnovu tih spoznaja lake mogao razumjeti nain nastajanja i funkcioniranja preduzetnikih organizacija, poevi od elaboriranja navedenih pojmova kroz prizmu konteksta koji je egzistirao i danas egzistira u Americi kao kolijevci preduzetnitva u novijem dobu. Preduzetniki duh dananje Amerike dijelom se objanjava i injenicom da je svaki emigrant iz Evrope, kada se odluivao da napusti kontinent i zaputi se u nepoznato, u dovoljnoj mjeri bio hazarder. Ziheraki geni su ostali kod kue, rekao je Edward De Bono. Ta nepogreiva ocjena De Bona vai i danas, jer preduzetniki duh u dananju Ameriku i dalje donose novi doseljenici iz cijelog svijeta.8 No, kada se kae da preduzetnik treba imati hazarderski duh ne znai da su preduzetnici kockari, nego upravo hrabre osobe koje su spremne preuzeti kontrolirani rizik generiranja i implementacije odreenog poslovnog poduhvata. Kontrolirani rizik znai da preduzetnik treba razviti poslovni plan realizacije odreenog poduhvata, ulazei tako u sferu onoga to preduzetnitvo u sutini ini velianstvenim, a to je pitanje kreiranja i implementacije poslovne strategije. U tom smislu se preduzetnitvo moe posmatrati kao poseban stil menadmenta, takozvani, preduzetniki menadment, koji je usmjeren na iskoritavanje prilika i generiranje promjena.

8 Dosti, M., Menadment malih i srednjih preduzea, Svjetlost tampa, Sarajevo, 2002., str. 52.


To je svojevrstan strateki menadment cjele organizacije u konkurentskom okruenju i treba razumjeti da se preduzetnitvo kao pristup moe nauiti.9 Najvei broj uspjenih preduzetnika dolaze iz kruga onih koji posjeduju sljedee osobine:10

samopouzdanje i autoritativnost hrabrost, optimizam i elju za preuzimanjem kontroliranog rizika kapacitet, rad, disciplinu, marljivost i perfekcionizam ambiciju, istrajnost, odlunost i spremnost da se ostvari cilj liderske sposobnosti, rezolutnost, efikasnost i

sposobnost delegiranja ovlatenja timski duh i brigu za druge sposobnost rjeavanja problema, osiguranja

sredstava, inventivnost i organizacione sposobnosti fleksibilnost i adaptabilnost, osjeaj samouvjerenosti i

samopouzdanja integrativnost i odgovornost za visoki standard kvaliteta snalaljivost, inteligenciju i dobro prosuivanje.

Osim navedenih karakteristika, izuzetno je vano da preduzetnik voli svoju firmu, jer uspjeh dolazi samo ako radite ono u emu uivate i emu ste u potpunosti posveeni. Naravno, teko je dati preciznu definiciju preduzetnika i preduzetnitva, ali u svakom sluaju, iz ranije navedenih karakteristika koje treba posjedovati osoba koja se eli baviti preduzetnitvom, se moe lako zakljuiti ta bi eventualna definicija ranije spominjanih pojmova trebala sadravati. Treba rei da je preduzetnik osoba koja posjeduje ambicioznost u realizaciji svoje poslovne ideje, kojeg prati spremnost preuzimanja rizika ulaskom u dati poslovni poduhvat, uz svjesnost postojanja odreene vjerovatnoe za neuspjeh. Naravno, ovdje treba uzeti u obzir i pravila

9 Wickham, A. P., Strategic EntrepreneurshipFourth Edition, Pretince Hall, 2006., str. 15.

10 Dosti, M., Menadment malih i srednjih preduzea, Svjetlost tampa, Sarajevo, 2002., str. 52.


koja dovode do minimiziranja rizika neuspjeha u procesu preduzetnitva, naglaavajui da je upravo ovjek sa svojim vjetinama, znanjem i ostalim mentalnim karakteristikama osnovni pokreta stvaranja ambijenta i kulture preduzetnitva sa jedne, i realizacije procesa preduzetnitva kroz aktivnosti na operativnom uspostavljanju i voenju odreenog biznisa, sa druge strane. Dakle, mora postojati kompatibilnost makro i mikro aspekta procesa preduzetnitva, jer jedan bez drugog ne mogu uspjeno egzistirati.

1.2.2. Ko su preduzetnici? (Pojmovno odreenje preduzetnika i preduzetnitva)Preduzetnik je generator i nosilac procesa preduzetnitva, i

kao takav predstavlja neodvojivi dio preduzetnike djelatnosti. Preduzetnik je pokretaka sila preduzetnikog procesa, odnosno pojedinac koji stvara vrijednost, i u tom procesu preuzima rizik gubitka novca i vremena kroz kreiranje i plasman nekog drugog oblika vrijednosti kao to su proizvod, usluga ili ideja.11 Razni autori gledaju preduzetnika kao poslovni fenomen iz razliitih perspektiva i u razliitom kontekstu. U skladu s tim postoje i brojne definicije preduzetnika. Sam pojam preduzetnik dolazi od engleske rijei entrepreneur, koja vodi porijeklo iz francuskog jezika, a koja znai zapoeti ili preduzeti neto.12 U svakom sluaju, preduzetnitvo i preduzetnici se uglavnom povezuju sa biznisom, i to privatnim, i esto se kae da su preduzetnici oni pojedinci koji imaju sopstvene firme, njima upravljaju i od toga ive.

Preduzetnitvo predstavlja nain razmiljanja, odnosno poslovnu filozofiju i nain ponaanja, i ne odnosi se usko samo na biznis. U svakoj djelatnosti, svakom preduzeu, bez obzira na veliinu i vlasnitvo, inventivno preduzetniko razmiljanje je vrlo vano.13 Ono se odnosi na kreativnost, 11 Birley, S., Muzyka, D., Mastering Entrepreneurship: Your Single-Source Guide to

Becoming a Master of Entrepreneurship, Pearson Education Limited, 2000., str. 10.12 Hisrich, D. R., Peters, P. M., Shepherd, A. D., Entrepreneurship, The McGraw-Hill Com-

panies, MATE copyright, 2009., str. 5.13 David, R., EntrepreneurshipFrom Opportunity to Action, Library of Congress Catalo-ging-in-Publication Data, British Library, 2007., str. 10.


sistemski pristup problemu, proaktivnost i implementaciju ideja. Preduzetnici su ljudi koji preuzimaju inicijative i donose promjene u okruenju u kojem ive i rade.

Brojni su stereotipi i mitovi o preduzetnitvu i preduzetniku kao nosiocu preduzetnikog procesa. Ovdje se mogu navesti neki od njih, uz objanjenje zato je rije o mitovima i kakva je zapravo realnost. Prvi od mitova je da se preduzetnici raaju, a ne stvaraju. Naravno da osobine i talenti koje ovjek dobija roenjem imaju odreeni znaaj pri definiranju onoga ime e se osoba baviti u ivotu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako i garanciju uspjeha.14 Stvaranje preduzetnika je proces koji se sastoji od akumuliranja odreenih relevantnih vjetina, znanja, iskustava i kontakata, kao i znaajnog ulaganja u sopstveni razvoj. Svako moe zapoeti vlastiti posao. Najlaki dio svega je osnovati firmu. Ali to nije dovoljno. Preduzetnici koji shvataju razliku izmeu ideje i prilike, i koji razmiljaju dovoljno iroko, imaju veu ansu za uspjeh. Ono to slijedi nakon osnivanja je puno tee to je preivljavanje, odrivost i izgradnja uspjenog i profitabilnog biznisa.

Sljedei mit se odnosi na to da su preduzetnici vlastiti efovi i potpuno nezavisni. Preduzetnici jesu odluni i u kontekstu naina razmiljanja dosta nezavisni, ali daleko od toga da su potpuno poslovno nezavisni. Oni moraju zadovoljiti brojne obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljaima, zaposlenima, porodici, i drugim interesno-utjecajnim grupama koje imaju uzrono-posljedian ili duniko-povjerilaki odnos prema njihovom biznisu. Ipak, preduzetnici donose odluku o tome da li e, kada i ta uraditi.

Sljedei mit kae da su preduzetnici stalno pod stresom i plaaju veliku cijenu takvog ivota. Nema sumnje, biti preduzetnik je stresno i zahtjevno. Ali, ne postoji dokaz da je preduzetniko djelovanje stresnije ili zahtjevnije od bilo koje druge zahtjevne profesionalne uloge.15 14 Wickham, A. P., Strategic EntrepreneurshipFourth Edition, Pretince Hall,

2006., str. 15-16.15 David, R., Entrepreneurship-From Opportunity to Action, Library of Congress Cataloging-in-Publication Data, British Library, 2007., str. 20.


Sljedei mit govori o tome da su preduzetnici uglavnom vrlo zadovoljni svojim poslom, imaju bolji osjeaj za postignue, zdravi i rjee odlaze u penziju nego oni koji rade za druge. Ovaj mit se donekle i moe smatrati relevantnim, jer tri puta vie preduzetnika nego menadera je izjavilo da nikada ne ele ii u penziju.

Naredni mit se tie zapoinjanja vlastitog posla za to se smatra da je rizino i da esto zavri neuspjehom. Ipak, iskusni i talentirani preduzetnici pronalaze atraktivne poslovne prilike, sposobni su privui prave ljude, neophodno finansiranje i druge resurse, to u konanici vodi uspjehu preduzetnikog poduhvata. Kada preduzee i propadne, ne propadaju preduzetnici. Neuspjeh predstavlja dio uenja iz iskustva preduzetnika, iz kojeg izlaze pametniji i snalaljiviji.

Dodatni mit kae da je novac najvaniji resurs kod zapoinjanja posla. Ukoliko postoje svi ostali elementi potrebni za uspjeh preduzetnikog poduhvata, nije problem doi i do novca, ali ne vrijedi i obrnuto ukoliko preduzetnik posjeduje dovoljno novca, ne znai nuno da e i uspjeti. ak i u vrijeme kriznih situacija, novac za kvalitetnu ideju preduzetniku nije problem, ali kljuni problem preduzetnikog procesa jeste oskudica dobrih prilika i dobrih ideja. Novac je za preduzetnika isto to i olovka za umjetnika, inertan alat koji u pravim rukama moe napraviti udo, ali isto tako, novac je samo prljavi papir ako osoba ne posjeduje preduzetniku ideju ili bazine ciljeve u kontekstu njenog ponaanja.

Naredni mit se ini malo relevantnim jer polazi od pretpostavke da ako je preduzetnik talentovan, uspjeh e doi za jednu do dvije godine. Postoji opepoznata izreka koja kae da limunovo drvo daje plodove ve nakon dvije i po godine, a biseru treba sedam ili osam godina. Dakle, rijetko se puni uspjeh preduzea dogodi za manje od tri ili etiri godine.

Evo jo jednog mita u vezi sa novcem. Ukoliko preduzetnik ima dovoljno novca za poetak, ne moe promaiti. esto je upravo suprotno. Previe novca na poetku dovodi do euforije i sindroma razmaenog djeteta. Uz to, nedostatak discipline i impulsivno


1. Pasija za biznisom 2. Proizvod/klijentfokus

3. Upornost i otpornost unato promaajima

Uspjeanpreduzetnik

4. Izvrna inteligencija

troenje obino dovode do ozbiljnih problema i neuspjeha, jer je tipini problem start-up kompanija, o bilo kojem biznisu da se radi, u prve dvije godine u osnovi upravo u vezi sa pitanjem nelikvidnosti, odnosno pogrenog upravljanja likvidnou.

1.2.3. Karakteristike uspjenih preduzetnika

Pored klasinih deskriptivnih postavki koje se odnose na linost preduzetnih osoba, sa aspekta zajednikih osobina koje su im imanentne potrebno je izdvojiti nekoliko karakteristika koje su zajednike za uspjene preduzetnike. U navedenom kontekstu je mogue prepoznati etiri osnovne karakteristike uspjenih preduzetnika, kako se vidi na slici 1.1.16 Slika 1.1. Karakteristike uspjenih preduzetnika

Kao to su osnovni razlozi za preduzetniko djelovanje nezavisnost u smislu da je osoba sama sebi ef, usmjerenost na realizaciju osmiljene poslovne ideje i, kao trei razlog, pozitivne finansijske nagrade to se tie navedene aktivnosti, tako su osobine uspjenih preduzetnika sljedee:

16 Berringer, R. B., Ireland R. D., The Entrepreneurial Process, Pearson Prentice Hall, 2008., str. 9.


1. Pasija za biznisom: Izmeu ostalih, pasija, odnosno strast za biznisom u kojem osoba kao preduzetnik operira jeste kljuni preduvjet za uspjenost istog, bilo da se radi o novom ili ve postojeem biznisu. Ovakva situacija u preduzetniku stvara osjeaj da ono to radi doprinosi irem kontekstu na nain da pozitivno djeluje na drutvo kao cjelinu, tako da ga navedeni osjeaj dodatno motivira na preduzetniko djelovanje. To znai da preduzetniko djelovanje zahtijeva punu posveenost djelovanju u okviru ideje, odnosno biznisa za koji postoji preduzetnika pasija. Preduzetnitvo ne trpi parcijalnu posveenost, i u tom sluaju ne daje oekivani rezultat.

2. Fokus na klijente/proizvode: Ovo je drugi preduvjet uspjenosti preduzetnika iz razloga to je potrebno kreirati neto novo, ali istovremeno to novo je neophodno staviti u ruke klijenata. To znai da preduzetnik s jedne strane treba prepoznati ta je klijentima neophodno, i istovremeno kreirati navedeni proizvod ili uslugu na nain da ista zaista bude dostupna klijentima. Steve Jobs je, naprimjer, dodatno unaprijedio svoje djelovanje kao preduzetnik na nain da je smatrao da preduzetnik u savremenim uvjetima treba biti toliko anticipativan da on zna ta klijenti u odreenim situacijama trebaju, a da toga moda nisu ni svjesni, tako da preduzetnik treba proaktivno kreirati proizvod ili uslugu na nain da ista ima promptan odziv na tritu. Na slian nain je razmiljao i Michael Dell, osniva kompanije Dell Computer, kada je rekao da je njegov cilj da anticipativno ide u susret potrebama klijenata, a ne da reaguje na njihovu tranju uzrokovanu iskljuivo ve evidentnim potrebama. Kako kau ova dvojica preduzetnih lidera, ako razmiljate reaktivno o tranji, a ne kreirate istu, vi ste u samom startu zakasnili.

3. Upornost i otpornost unato promaajima: Poto su preduzetnici po samoj logici usmjereni na neto novo i nepredvidivo, stopa neuspjeha je prirodno na visokoj


razini. Kreiranje novog biznisa je proces slian onom koji provodi naunik u svojoj laboratoriji. Hemiar, naprimjer, mora kroz eksperimente kombinirati razliite elemente prije nego doe do kombinacije koja predstavlja planirani optimum. Na isti nain, preduzetnik je uvijek u situaciji da mora eksperimentirati dok ne doe do optimalnog modela svog biznisa. Potencijalni neuspjeh i korak unazad je po samoj prirodi imanentna pojava ovakvog procesa. ilavost preduzetnika je znaajna ne samo zbog navedenih razloga, nego i zbog percepcije potencijalnih klijenata, tako da preduzetnik mora biti osoba koja se ne smije povlaiti i odustajati, nego mora razmiljati o novoj kombinaciji i konceptu u hodu ak i kad se neuspjeh dogodi. Neuspjeh, dakle, treba posmatrati samo kao jedan od koraka na dugoronom putu ka uspjehu.

4. Izvrna inteligencija: Ova karakteristika uspjenog preduzetnika predstavlja njegovu/njenu sposobnost da vrstu ideju pretvori u opipljiv biznis. Izvrna inteligencija preduzetnika u najveem broju sluajeva projicira situaciju u kojoj se daje odgovor da li e odreena preduzetnika ideja uspjeti kao biznis. Stara kineska poslovica kae: Pokrenuti biznis je prilino lako, ali odrati ga ivim predstavlja stvarnu potekou. Pretvoriti jednu preduzetniku ideju u odrivi biznis znai razviti poslovni model, angairati kompetentne ljude kroz preduzetniki tim, iznai finansijske izvore i upravljati njima, pronai adekvatne partnere, voditi i motivirati zaposlene i slino. Navedeno, ustvari, predstavlja proces konverzije naina razmiljanja, kreativnosti i imaginacije u operativne aktivnosti i mjerljive rezultate, to moe navesti na injenicu da je preduzetnicima neophodno da ovladaju savremenim poslovnim modelom koji nosi naziv balanced scorecard koncept. Poznati osniva kompanije Amazon.com je rekao: Ideje je lako osmisliti, ali je stvarna potekoa u njihovoj implementaciji.

Na osnovu navedenih osobina koje karakteriziraju uspjene preduzetnike, lako se moe zakljuiti da je biti preduzetnik, u


pravom smislu te rijei, veoma zahtjevna i rizina misija, ali je preduzetniko ponaanje, bazini stav i promiljanje, osnovna paradigma koja razlikuje uspjene od neuspjenih osoba u bilo kojoj vrsti drutvenog i poslovnog djelovanja.

1.3. Teorije preduzetnitva

Postoje velike razlike u stavovima poslovnih ljudi prema teorijskim dostignuima iz razliitih oblasti. Neki praktiari preduzetnitva negiraju teoriju, gledajui na nju kao svojevrstan uredski posao, dok praksu smatraju umijeem postizanja mogueg u datim okolnostima. Bez obzira na navedene stavove, treba znati da je najbolja praksa dobro implementirana teorija, jer teorija kao takva ne nastaje u vakuumu, nego iz prakse crpi kvalitetne poslovne koncepte koji ljudima, koji ta znanja primjenjuju, omoguavaju da ne prave greke koristei ve nauene lekcije. Preduzetnitvo je kroz ljudsku historiju izgradilo svoj status, tako da nema djelatnosti ili grane koja je iskljuivo preduzetnika, i nema poslovne oblasti ili podruja gdje nema nikakvih elemenata i tragova preduzetnitva. Upravo je to i dovelo do toga da preduzetnitvo sve vie dobija na znaaju, posebno u okviru postindustrijskog drutva u kojem danas ivimo. Konano, preduzetnitvo se najbolje manifestira u oblastima koje pruaju najvie inovativnih mogunosti, pa se preduzetniko ponaanje manifestira u sposobnosti da se nove mogunosti prepoznaju i iskoriste. Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gdje dominiraju ljudi koji znaju, koji su spremni i sposobni da posao pokreu i stvaraju iz vlastitih ideja, slijede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade ve poznate stvari na nov ili drugaiji nain, unose nove ideje, marljivo i uporno rade na rjeavanju problema i kontinuirano implementiraju zamiljeno kroz ljude i organizacije.

Dobro je na samom poetku napraviti distinkciju izmeu preduzetnitva i menadmenta u teorijskom smislu. Menadment je u svom domenu fokusiran na pojedine dijelove organizacije, dok se preduzetnitvo ili preduzetniki menadment odnosi na organizaciju kao cjelinu. Menadment je usmjeren na


administriranje i status kvo, a preduzetnitvo na kreiranje promjena. I na kraju, menadment je okrenut ka efikasnosti (operacioni aspekt) dok je preduzetnitvo okrenuto efektivnosti (strateki aspekt) prepoznavanja i iskoritavanja poslovnih prilika.17 Paralelno sa pojavom i razvojem preduzetnitva se raala i razvijala potreba za njegovim pojmovnim odreenjem. Sloenost, dinaminost, posebnost, fleksibilnost kod internih i eksternih promjena, trae da se preduzetnitvo pokua iskazati jednom kraom definicijom koja bi obuhvatila sve aktivnosti i svu prirodu preduzetnitva i preduzetnika. W. Baumol je smatrao da je preduzetnitvo teko odredivo i da se esto pogreno upotrebljava kao sinonim za menadment. Prema njemu, preduzetnitvo je konceptualno povezano sa:18 1. stratekim usmjerenjem preduzea ili stratekim planiranjem2. uvaavanjem preduzetnikih prilika i poticajem

preduzetnikih incijativa3. afirmacijom menaderskih struktura4. promjenom kontrolnih mehanizama proizvodnih elemenata.Iz navedenog se ve moe vidjeti da preduzetnitvo kao filozofija ima odrednicu stratekog djelovanja. U nastavku se daju teorijske definicije preduzetnitva i preduzetnika od razliitih autora, poevi od samog nastanka preduzetnitva pa do savremenog shvatanja.

1.3.1. Osnovne perspektive teorije preduzetnitva

Preduzetnitvo postoji otkad postoji i ljudsko drutvo. Mnogi danas vide preduzetnitvo kao atraktivan nain razvoja svoje poslovne karijere.19 Preduzetnitvo se odnosilo i odnosi se 17 Wickham, A. P., Strategic Entrepreneurship-Fourth Edition, Pretince Hall, 2006., str. 18.18 Deeljin, J., Dujani, M., Tadin, H., Vuji, V., Poduzetniki menadment-Izazov, rizik,

zadovoljstvo, Zagreb, 2002., str. 36-37.19 David, R., EntrepreneurshipFrom Opportunity to Action, Library of Congress Cataloging-in-Publication Data, British Library, 2007., str. 6.


na razna podruja i usmjerava na razliite stvari, zavisno od stepena razvijenosti ljudskog drutva i odnosa prema prirodi. Zavisno od toga i od drutvenog ureenja, ono se razliito i vrijednovalo.20 Gledajui u prolost, poznato je da su svetenici uivali vee potovanje nego poslovni ljudi. U srednjem vijeku se preduzetniki duh uglavnom usmjeravao na izgradnju graevinskih objekata, naroito katedrala, dok se u doba Osmanskog carstva ti aspekti preduzetnitva mogu odnositi na izgradnju damija u razliitim dijelovima carstva. Krajem srednjeg vijeka se taj preduzetniki duh usmjeravao na putovanja u cilju otkrivanja novih svjetova i kultura. Ovakav tip preduzetnitva se javlja ve u vrijeme trgovakih pohoda prema istoku poznatog trgovca i pustolova Marka Pola. Preduzetnitvo slino dananjem se uspostavlja poetkom kapitalizma, i to u doba merkantilistike faze. Nakon ovog perioda, preduzetnitvo se javlja u 17. vijeku kao odnos izmeu preduzetnika i vlade koja kupuje odreena dobra od preduzetnika po fiksnoj cijeni, dok razlika izmeu prihoda i troka preduzetnikog djelovanja ostaje kao nagrada preduzetniku. Puni procvat preduzetnitvo doivljava u doba liberalnog kapitalizma, dok posustaje u doba, takozvanog, monopolskog kapitalizma, doba velikih i monih korporacija nacionalnog i multinacionalnog znaaja. U ovom periodu se ve pravi razlika izmeu osobe koja ima viak kapitala za investiranje i osobe koja treba kapital za investiranje, dok se osoba koja ima ideju i treba kapital za investiranje smatra preduzetnikom. Naprimjer, u takvoj je poziciji bio Thomas Edison, koji nije bio kapitalist, ali je faktiki bio preduzetnik-inovator, jer je nastojao primijeniti nova tehnoloka rjeenja i staviti ih na raspolaganje drutvu, odnosno klijentima.21 Moe se rei da su na taj nain preduzetnici kultivirali drutva i kulture kroz historijski kontekst.

20 Deeljin, J., Dujani, M., Tadin, H., Vuji, V., Poduzetniki menadment-Izazov, rizik, zadovoljstvo, Zagreb, 2002., str. 35-36.

21 Siropolis, C. N., Small Business Management: A Guide to Entrepreneurship, Houghton Mifflin Company Boston, 1990., str. 40.


U 19. i 20. vijeku preduzetnitvo se poelo primjenjivati i na trome organizacijske sisteme koncentriranog kapitala u kontekstu traenja efikasnijih naina iskoritavanja trinih prilika, tako da se i u to vrijeme promovira inovativno preduzetnitvo kao fenomen isporuke dobra klijentima na kvalitativno drugaiji nain. Preduzetnitvo se u poetku odnosilo na vie djelatnosti, ali je vremenom svoju najveu primjenu nalo u privrednom sektoru. Unutar tradicionalnih teorija o preduzetnitvu mogue je uoiti tri metodoloka pristupa:22

1. personalno-psiholoki2. neoklasini i 3. socijalno-kulturni.Personalno-psiholoka kola predstavlja preduzetnitvo

kao djelatnost ljudi posebnih psiholokih osobina, odnosno, drugim rijeima, generiko preduzetnitvo. U ta svojstva se mogu ubrajati linost, kreativnost, sposobnost predvianja i prilagoavanja te usmjerenost na akciju, odnosno samo djelovanje. Psiholoka analiza nije uspjela ponuditi vjerodostojne empirijske dokaze o razliitim sposobnostima ljudi za preduzetnitvo. Studije psiholoko-personalnog pristupa su doprinijele diskusiji o takozvanim preduzetnikim atributima i dovele do toga da su se u obzir uzimale razliite karakteristike preduzetnika, ali su otkrile vrlo malo koliko su preduzetnici uinkoviti i da li njihove preduzetnike osobine zapravo pridonose poslovnom uspjehu ili ne.

Neoklasina ekonomska teorija prikazuje preduzetnitvo kao djelatnost ljudi u kojoj se postojei proizvodni kriteriji optimalno koriste i kroz njih se maksimalizira profit. Neoklasina teorija bazira svoje naune premise na racionalnom ponaanju i informiranosti o trinim procesima, i kao takva iskljuuje neizvjesnost koja je, prema mnogim ekonomistima i istraivaima, jedan od neizostavnih elemenata preduzetnitva.

22 Deeljin, J., Dujani, M., Tadin, H., Vuji, V., Poduzetniki menadment-Izazov, rizik, zadovoljstvo, Zagreb, 2002., str. 37.


Socijalno-kulturni teorijski pristup polazi od toga da je sklonost preduzetnitvu posljedica preplitanja socijalnih, kulturnih, ideolokih, religijskih, etikih i ostalih drutvenih odnosa. Preduzetnitvo tretira kao ekonomsku djelatnost koja, u okviru socio-kulturnih institucija, efektivno koristi drutvene i ekonomske potencijale. Socio-kulturni pristup je, takoer, ogranien. Mnogi su prepoznali vanost socijalnog konteksta kod preduzetnikog procesa, no njihove premise su kritizirane jer su naglasak stavljale na kontekstualne varijable, a ne kako ih preduzetnici prezentiraju i kako se na osnovu njih ponaaju.Niti jedna od ovih teorija ne odgovara na osnovno pitanje preduzetnitva kao dinamikog procesa transformacije politiko-ekonomskog sistema unutar kojeg se preduzetnitvo pojavljuje kao posebna dinamika razvojna kombinacija ideja, talenta, kapitala, znanja i rizika. Iz navedenih razloga, u teoriji je potrebno polaziti od integralnog poimanja preduzetnitva kao poslovne filozofije na nain da se uzmu u obzir svi vaniji elementi ovog veoma kompleksnog fenomena.

1.3.2. Teorijske definicije preduzetnitva i preduzetnika

Uz pojavu i razvijanje preduzetnitva raala se i razvijala potreba za njegovim pojmovnim odreivanjem, pri emu se uz preduzetnitvo vrlo esto govorilo i o preduzetniku. Tako su se u 15. vijeku prvi put pojavili izrazi poput: undertaker, entrepreneur i Unternehmer. Pojam undertaker je prvi upotrijebio J. S. Mill u svojim Naelima politike ekonomije. Meutim, pojam preduzetnik u ekonomsku teoriju uvodi tek Richard Cantillon u svojoj Opoj raspravi o prirodi trgovine, objavljenoj 1755. godine. Dakle, zaetnik teorije preduzetnitva je Richard Cantillon, prema kome je preduzetnik osoba spremna da preuzme novani rizik i da se upusti u akciju generiranja profita. Preduzetnik je za njega osoba koja kupuje po poznatim cijenama da bi prodao po cijenama koje e se tek formirati na tritu.


Navedene osobine preduzetnika, koje daju bitno obiljeje i samom preduzetnitvu, su i danas aktuelne. Zasluga Cantillona je u tome to ih je on prvi uoio i uspjeno opisao. I danas veina teoretiara preduzetnitvo dovodi u vezu sa rizikom kao osnovnom odrednicom. Takoer je razvio jednu od prvih teorija o preduzetnitvu. Osnovni postulat Cantillona je da je preduzetnik pekulant. Richard Cantillon razlikuje tri razreda ekonomskih agenasa:23

1. vlasnici zemljita, koji su nezavisni2. preduzetnici, koji su ukljueni u trinu razmjenu, gdje

preuzimaju rizik da bi ostvarili dobit i3. najamnici, koji se iskljuuju iz odluivanja i koji pogodbom

ostvaruju primanja.

To znai da Richard Cantillon ne definira preduzetnitvo direktno niti cjelovito, ali prikazuje ta rade pojedini preduzetnici. Naprimjer, prema ovom autoru prijevoznici dovoze namirnice iz sela u grad, trgovci ih kupuju i prodaju graanima, dok manufakturist kupuje vunu i proizvodi sukno. Svi nastoje postii viu, ali neizvjesnu cijenu, pa se tako moe dogoditi da im biznis bude unosan ili da bankrotiraju. Oslanjajui se na Cantillona, Jean-Baptist Say, kao najznaajniji teoretiar preduzetnitva u 19. vijeku, smatra da je uloga preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodni organizam. Po njemu je preduzetnik usklaiva. Ovaj francuski ekonomista je poznatiji po svom zakonu trita nego po definiciji preduzetnitva. Ipak, njegova teorija je osnov za dalji razvoj teorija o preduzetnitvu. On upuuje na mogunost razdvajanja funkcije vlasnitva od preduzetnike funkcije, to e se kasnije i dogoditi. Pregled definicija preduzetnika se moe vidjeti u tabeli 1.1., koja slijedi.

23 Prilagoeno: http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLITPP/sadr-zajNJpdf/ ITPP_04.pdf (pristupljeno 11.3.2012.)


Tabela 1.1. Klasine definicije preduzetnitva24

Kao to je ve naglaeno, postoji mnogo definicija preduzetnitva koje nisu potpune i koncizne, ali kao definicija preduzetnitva se moe uzeti sljedea: Preduzetnitvo je prije svega nain razmiljanja, odnosno kontinuiran proces stvaranja i razvijanja ekonomskih aktivnosti kombiniranjem rizika, kreativnosti i/ili inovativnosti uz pouzdanu upravljaku strukturu unutar nove ili postojee organizacije.25 ak i danas preduzetnitvo za razliite ljude ima razliito znaenje, dok se i naunici slau da ne postoji konvencija o jedinstvenoj definiciji preduzetnitva, tako da se ranije navedena definicija moe kolokvijalno prihvatiti na nain da se ostale definicije ne stave u podreen poloaj.

24 Ibid.25 Prilagoeno: Zelena knjiga: Preduzetnitvo u Europi, Evropska komisija, Brisel,

COM, 2003., str. 5.

Autor Definicija

Richard Cantillon Preduzetnik je svako ko prima neizvjesna primanja.

Jean-Baptist Say Preduzetnik je usklaiva proizvodnog procesa.

Joseph Alois Schumpeter Preduzetnik je inovator koji stvara nove kombinacije.Ludvig von Mises Preduzetnik je svako ko je stalno spreman iskoristiti

nove poslovne prilike odgovarajuim kombinovanjem proizvodnih izvora i preuzimanjem rizika.

Israel Kirzner Preduzetnik je pojedinac koji je obazriv i zato sposoban da prepozna i iskoristi prilike koje su ostale nezapaene.

Harvey Leibstein Preduzetnik je pojedinac koji povezuje razliita trita, komplementira inpute i popunjava trine raskorake.

Frank Knight Preduzetnik je usmjeriva ekonomskih aktivnosti, koji bolje od ostalih ljudi ocjenjuje neizvjesnost i preuzima odgovornost za tanost svojih ocjena.

Theodore Schultz Preduzetnik je pojedinac koji se odaziva na promjene u ekonomskim uvjetima i realociranjem izvora kojima raspolae uspijeva otkloniti neuravnoteeno stanje.

William Baumol Preduzetnik je pojedinac koji, zavisno od pravila igre u radnom drutvu, svoje preduzetnike sposobnosti usmjerava u produktivno, neproduktivno ili destruktivno preduzetnitvo.


1.4. Preduzetnitvo u ekonomskoj teorijiPreduzetnitvo je kao kategorija intrigiralo sve istaknutije teoretiare koji su uticali na razvoj ekonomske misli. Svaki autor je posmatrao preduzetnitvo kao jednu parcijalnu kategoriju, dok se u savremenim uvjetima polazi od sistematske potke i integralnog pristupa razumijevanja procesa preduzetnitva. Pored navedenog, postoje razliite studije koje ukazuju na postojanje pozitivne korelacije izmeu intenziteta preduzetnikog djelovanja i ekonomskog razvoja i rasta, kao i demokratizacije odreenih drutava gdje su navedeni fenomeni meusobno isprepleteni i uzrono-posljedino i reverzibilno povezani. U navedenom kontekstu preduzetnitvo se u okviru ekonomske teorije razvijalo kroz:

klasinu ekonomsku misao neoklasinu ekonomsku misao savremeno shvatanje preduzetnitva.

1.4.1. Klasina ekonomska misao i preduzetnitvo

Klasina ekonomija u vezi je sa ekonomskom misli u Engleskoj, koja zapoinje sa Williamom Pettyem (1623-1687), nastavlja se preko Adama Smitha (1723-1790), a zavrava Davidom Ricardom (1772-1823). Najvie se razvila u vrijeme industrijske revolucije, odnosno u doba liberalnog kapitalizma (sredina 17. vijeka do polovine 19. vijeka). Koncepcija laissez faire (neka ide sve svojim tokom) ispoljava nepovjerenje prema vladinoj i dravnoj intervenciji. Predstavnici klasine politike ekonomije su razradili teoriju radne vrijednosti, po kojoj jedino rad u materijalnoj proizvodnji stvara bogatstvo naroda. Doprinos klasine ekonomije je i u tome to su prenijeli ekonomska istraivanja iz oblasti prometa u oblast proizvodnje, istakli i razradili pitanje vrijednosti robe i raspodjele meu lanovima drutva. U okviru ekonomske misli mogu se razlikovati sljedee kole:


Britanska kola (Adam Smith, David Ricardo, Jeremy Bentham)

Francuska kola (Richard Cantillon, Abbe Nikolas Baudeau, Jean-Baptiste Say)

Austrijska kola (Carl Menger) Njemaka kola (Johann Heinrich von Thuenen) Amerika kola (Amasa Walker, Francis Walker).

1.4.1.1. Britanska kola

Kao to je navedeno, glavni predstavnici britanske kole su: Adam Smith, David Ricardo i Jeremy Bentham. Adam Smith je kotski ekonomista i etiar. U svom djelu Bogatstvo naroda objavljenom 1776. godine, je pokazao nove ideje kojima je isticana prirodna sloboda pojedinaca. Taj liberalizam koji je zagovarao je bio potpuna suprotnost dravnoj kontroli koju su zagovarali merkantilisti.

Uz Davida Ricarda je najpoznatiji predstavnik engleske klasine politike ekonomije. Smith dri da pravo bogatstvo ne lei u novcu, kako su tvrdili merkantilisti, nego u korisnom radu, radu koji stvara prometnu vrijednost, to ga pribliava teoretiaru koji razumije i promovira preduzetniko ponaanje. Izraziti je pristalica ekonomskoga liberalizma, koji prihvata i razvija teoriju radne vrijednosti, iako smatra da ona vrijedi samo za pretkapitalistiku privredu.26 Adam Smith izuava unutranju povezanost ekonomskih kategorija, ali bez obzira na njegove duboke analize pojedinih etapa u kapitalistikoj proizvodnji, pokazuje nerazumijevanje za neke bitne karakteristike sloenih oblika kapitalizma i njegovih uanenih proturjenosti. to razvoj kapitalizma postaje sloeniji, a suprotnosti otrije, Smithova teorija postaje sve vie puki opis pojava i izraava sve vie odnose u njihovom prividnom, vanjskom izgledu.27 Prema Adamu Smithu (Bogatstvo naroda, 1776), preduzetnika aktivnost obuhvata sljedee:

26 Jaki, M., Razvoj ekonomske misli, Beograd, igoja tampa, 1999., str. 92.27 Bengt, K., Lvingsson, H. F., The A-Z of Management Concepts and Models, British

Library, 2005., str. 378-379.


marljivost i tedljivost poslovne pekulacije poslovne inovacije.

Adam Smith, takoer, izjednaava preduzetnika sa kapitalistom, a bogatstvo kao cilj poslovne aktivnosti za njega nije pohvalan motiv jer ono ne osigurava individualnu sreu i sigurnost. U Teoriji moralnih osjeanja on razlikuje est motiva koji pokreu ukupnu ljudsku aktivnost: egoizam, simpatija, elja za slobodom, osjeaj pristojnosti, radne navike i sklonost trgovanju i trampi. Njegova je zasluga to je u preduzetniko svojstvo uvrstio interes i motivaciju, a preduzetniki uspjeh u

Documents

Strateško preduzetništvo