Naziv vise skole Preduzetnitvo

Seminarski rad

Tema: Partnerstvo privatnog i javnog sektora

Profesor: Studenti:

Beograd, maj 2015.

Partnerstvo privatnog i javnog sektora

Javno-privatno partnerstvo se odnosi na saradnju organa javne vlasti i preduzetnika na razliitim nivoima organizovanja (lokalna ili centralna vlast) u cilju zadovoljavanja neke javne potrebe. Znai,re je o inicijativama javnog ili privatnog (profitnog i neprofitnog) sektora u kojima svaki uesnik angauje odreene resuse i uestvuje u planiranju i odluivanju,odnosno realizaciji nekog projekta ili poduhvata od opteg interesa. Bitno je podvui da javno privatno partnerstvo nije partnerstvo kojem je svrha komercijalna delatnost.

Postoji vie modela i podmodela javnog privatnog partnerstva. Najei su:

Model istog ugovornog odnosa koji ima dve varijante: koncesija-koncesionar naplauje pruanje usluge od korisnika. Ako finansira i gradi objekat onda privatni operater naplauje svoje usluge od javnog sektora, korisnika objekta tzv institucionalna kooperacija javnog i privatnog sektora u okviru neke odreene institucije. To ne znai da javni i privatni sektor ne treba da ulaze u meusobnu saradnju sa komercijalnom svrhom, ali to onda vie nije javno privatno partnerstvo. Znaenje rei ,,javno, odnosi se na ljude, pripada ljudima, odnosi se ili utie na naciju, dravu ili drutvo; suprotno od privatnog.

Javnost je sa preduzetnikog stanovnita, bilo koja grupa koja ima stvarni ili potencijalni interes za uspeh firme ili moe uticati na sposobnost firme da postigne svoj cilj. Pod javnou se podrazumeva jedno ili vie fizikih ili pravnih lica i njihovih udruenja, organizacija ili grupa. Javno-privatno partnerstvo, kao poslovni model je relativno nova praksa koja je poela 80-tih godina, prolog veka. Danas se javno privatno partnerstvo koristi u svim podruijma gde se prua javna usluga, izvode javni radovi ili koristi javno dobro.

Partnerstvo je pojam koji naglaava novi kvalitet odnosa izmeu preduzetnika i drave, jer se deli i nagrada odnosno uspeh i rizik i eventualni neuspeh. To samo po sebi donosi znaajne prednosti kao npr:

- smanjenje ukupnih trokova projekta- potrebu za privatnim finansiranjem u uslovima budetskih ogranienja- koristi od korienja ,,know now efikasnosti i metoda rada privatnog sektora- poboljanje kvaliteta usluge- bru realizaciju potrebne infrastrukture- javni partner titi javni interes i definie ciljeve u smislu kvaliteta usluge, politike cena i praenja ostvarivanja tih ciljeva.

Prema tome javno privatno partnerstvo je pozicioniran izmeu klasinog obavljanja javnih poslova i privatizacije, te se moe zgraditi kao drutveno-pravna kooperacija odnosno kao spajanje javnog i privatnog sektora u zajedniko projetkno drutvo. Privatni sektor plaa mesenu naknadu privatnom sektoru, uz kontrolu kvaliteta i obavljanja javnih poslova.

Partnerstva su samo jedan od naina da poslovni sektor moe da pokae svoju odgovornost prema zajednici u kojoj posluje. Posmatrano tehnoloki, u nekim od literarnih izvora nalazimo razliite relacije pojmova ,,partnerstvo i saradnja.U nekim se meusektorska saradnja shvata kao iri pojam, a partnerstvo kao proces usmeren na ostvarenje odreenog cilja ili serije ciljeva, dok su u drugim odnosi tih pojmova drugaij, ili ak suprotni. Da bismo jedan odnos mogli nazvati partnerstvom potrebno je da postoji zajedniki cilj zajedniko angaovanje podela rizika, odgovornosti, spospobnosti, resursa i koristi.

Uloge i ciljevi partnera

Ulogu partnera najbolje moemo da objasnimo ako poemo od njihovih motiva tj. pitanja: ta svaki od partnera moe da dobije od partnerstva i kako mu moe doprineti? Motivi jednog sektora za javno privatno partnerstvo su:

- nedovoljnost finasnijskih sredstava za pokretanje novih investicija, - efikasnija realizacija projekta, - podela rizika izmeu javnog i privatnog sektora, - poboljanje kvaliteta i efikasnosti, - dugorona ekonomsko-finansijska korist.

to se tie ciljeva javnog privatnog partnerstva treba rei da se oni, u najkraem, svode na rentabilnije, delotvornije, efikasnije i kvalitetnije pruanje javnih usluga. Javno privatno partnerstvo se javlja u razliitim podruijma javne uprave, u razliitim oblicima sa razliitim tokom trajanja i sa razliitim intezitetom. Drugim reima, javno privatno partnerstvo je kooperacija izmeu javnog i privatnog sektora na podruiju planiranja, proizvodnje, pruanja, finansiranja, poslovanja i naplate javnih poslova, pri emu su osnovne karakteristike projekta javnog privatnog partnerstva dugorona ugovorna saradnja (10-25 godna) javnog i privatnog sektora, stvarna preraspodela poslovnog rizika, poboljanje kvaiteta i usluga sveobuhvatna odgovornost na strani privatnog sektora.

Vaan cilj javno-privatnog partnerstva lei u raspodeli rizika jer je za uspeh nekog projekta najvanije ustanoviti rizike vezane za svaki element i fazu projekta te ih raspodeliti tako da osiguramo najbolju vrednost na uloene resurse. Mogunost raspodele rizika koje stoje na raspolaganju kreu se od neposrednog pruanja usluga drave do potpune privatizacije, kada drava sve rizike i nagrade prenosi na privatni sektor.

inioci i uspenosti modela javnog privatnog partnerstvaIzmeu veeg broja inilaca uspenosti modela javnog privatnog partnerstva izdvojili samo samo dva kljuna i to su:

1.Kompatibilni ciljevi Da bi javno-prvatno partnerstvo bilo uspeno u svom delovanju razni kriterijumi moraju biti zadovoljeni. Za poetak javni i privatni sektor moraju imati kompatibilne ciljeve npr. i javni i privatni sektor ele postii opti standard ivota-vlast i zajednice ele raditi na tome kako bi se smanjilo siromatvo, a poslovni svet eli da se to postigne kako bi vie ljudi moglo kupiti njihove proizvode.Oba sektora takoe ele poboljati veze na lokalnom nivou,naroito na ,,rastuim tritima-poslovni sektor u cilju rasta trita, a vlast i zajednice u cilju promovisanja razvoja i razmena ideja. Dodatno, oba sektora zele osigurati dodatne usluge-vlade i zajednice kako bi odrali niske trokove, a poslovni sektor jer mu to poveava profit. Ipak, sve strane se moraju usresrediti na ire komplementarne ciljeve koje ele postii. 2. Podravajua okolina Sledei kljuni faktor u odravanju javno-privatnog partnerstva je podravajua okolina. U stvari ,,podravajua regulatorna, pravna i politika okolina predstavlja kamen temeljac za odrivo ukljuivanje privatnog sektora. Regulatorni okvir ak i ako je jasno ostavljen od strane vlade ne garantuje efikasno regulisanje. Obzirom da su lokalne samouprave razliite, javni i privatni sektor e se suoiti sa problemima kada budu pokuavali definisati i regulisati svoj meusobni odnos te svoje uloge u pruanju usluga.

Vrlo je vano uvesti odgovarajue mehanizme kako bi se smanjila mogunost za korupciju u bilo kojem procesu nabavke, jer se korupcijom smanjuje politika prihvatljivost i interes mnogih privatnih investitora. Politiko okruenje loom politikom klimom moe stvoriti barijere za poetak ili odravanje javno-privatne saradnje.Pritisci izbornih ciklusa, potencijalna nestabilnost novih demokratija, posebne agende vladinih slubenika te poseban status nekih usluga mogu znaajno smanjiti interes privatnog sektora. U cilju podsticanja javno-privatnog partnerstva vlast bi trebalo da garantuje privatnim partnerima da politiki faktor nee dovesti do prekidanja ugovornog partnerstva.

Da bi model javnog privatnog partnerstva uspeo, javni privatni sektor ne mogu graditi partnerstvo sami, stoga je politiko i dutveno prihvatanje ukljuivanja privatnog sektora izuzetno vaan faktor uspenosti modela javnog privatnog partnerstva. Javnost mora videti uestvovanje privatnog sektora kao korisno, ako eli da partnerstvo potraje. Javno prihvatanje ukljuivanja privatnog sektora kroz due vreme, zavisie prvenstveno od pruanja obeanih usluga i ostvarene koristi po prihvatljivim cenama.Zbog toga, vrlo je vano razviti mehanizme kako bi se osiguralo da organizacija koja prua uslugu, bilo da se radi o organizaciji iz javnog ili privatnog sektora, bude odgovorna prema svojim korisnicima: Javna podrka e takoe zavisiti od mogunosti partnerstva da zadovolji potrebe svih uesnika. Na kraju, lako moemo da zakljuimo da efikasnu saradnju izmeu lokalne vlasti, poslovnog sveta i ire zajednice nije lako postii, jer je ukljueno mnogo razliitih uesnika, a esto postoji i nizak stepen poverenja meu potencijalnim partnerima.

Zakljuak

Javno-privatno partnerstvo se deklarie kao kooperacija izmeu javnog i privatnog sektora na podruiju planiranja, proizvodnje, pruanja, finansiranja, poslovanja ili naplate javnih poslova. Javni sektor tj. drava se tom prilikom javlja kao proizvoa i ponua takve saradnje kao partner koji ugovorno definie vrste i obim poslova ili usluga koje namerava preneti na privatni sektor i koji obavljanje javnih poslova nudi privatnom sektoru. Privatni sektor tj. privatne kompanije se javljaju kao partner koji potrauje takvu saradnju, ukoliko moe ostvariti profit i koji je duan kvalitetno izvravati ugovorno dobijene i definisane poslove.

Tehniki javno privatno partnerstvo je jedan oblik privatizacije u kojem privatna kompanija preuzima upravu nad dravnim objektom ili infrastrukturom u zamenu to mora obavljati poslove definisane ugovorom. Nakon isteka ugovorom odreene obaveze objekt ili infrastruktura se vraa pod dravnu kontrolu.