Odeljenje za istoriju umetnosti

Filozofski fakultetBeograd

Seminarski rad iz predmeta Umetnost antike GrkeFRESKO SLIKARSTVO PALATE U KNOSOSU

Profesor: dr Jelena ErdeljanAsistent: dr Branka VraneeviStudent: Tamara Kucor Broj indeksa: IU 14/47

Beograd, 2014.

1. UVODPalata u Knososu je jedna od najpoznatijih i najposeenijih arheolokih nalazita Krita,najveeg ostrva dananje Grke . Nalazi se na samo 6 km od grada Irakliona i smatra se da je bila centar minojske civilizacije. Vana ostvarenja su se brzo javljala ali su i brzo nestajala zbog mnogih zemljotresa u ovom podruju, ali su ih uvek ponovo izgradili.

Prva napredna drevna civilizacija na teritoriji Sredozemnog mora se pojavila na Kritu oko 3000 godina pre n.e. Na ostrvu su nastali mnogi gradovi, kao to su Malija, Festos, Knosos i Zakros. Kulturalno i ekonomsko razvijanje Krita poelo je oko 2300. godine pre n.e., a svoj vrhunac je doivelo izmeu 2000. i 1600. godine pre n.e. U ovo doba su Kriani preovladavali ekonomiju Sredozemnog mora, gradile su se prve palate. Oko 1700. godine pre n.e. se zavrio period starih palata, palate su sruene iz jo uvek nepoznatih razloga, meutim od 1600. godine pre n.e. za vreme novih palata, Knosos je ponovo izgraen i postaje najvaniji grad u regionu. Kompleks palate u Knososu se nalazi na ogromnoj povrini, veoj od jednog hektara. Ova palata je jedna od najveih i najsloenijih meu kritskim spomenicima arhitekture. Po mitologiji, ova graevina je delo neimara Dedala, Ikarovog oca. U ovom radu u pisati o freskama, koje se nalaze na zidovima ove palate, kao i o njihovom nastanku, izradi i znaenju.

1.1 MitPoreklo naroda, koje je nazvano po legendarnom kralju Minosu, je nepoznato.Prema mitologiji Minos, kralj Krita, ija ena, Pasifaja, nije htela da rtvuje jednog lepog bika, kojeg je dobila kao poklon od Posejdona. Zbog ovoga se bog mora naljutio i naterao ju je da rodi Minotaura, polu -bika pola-oveka. Kralj Minos je uz pomo Dedala sagradio lavirint u palati i tu je zatoio Minotaura. Tezej, atinski princ je uspeo da ubije udovite, tako da Atinjani nisu morali vie plaati godinji danak: sedam devojaka i sedam momaka. Nema pravih dokaza da li je lavirint zaista postojao, arheolozi jo nisu nali materijalne dokaze za to. 1.2 Artur EvansSredinom 19-og veka se povealo interesovanje za prolost Krita, vie arheologa je poelo sa iskopavanjem na ostrvu. Meutim turska okupacija na Kritu je oteavala njihov posao i zbog toga su morali vie puta prestati sa iskopavanjem. Nakon to su Turci napustili Krit, 1900. godine Artur Evans je poeo sa razotkrivanjem ostrva, gde se nadao da e nai Minosovu palatu. Ispod zemlje je otkrio je uspomene jo starije od mikenske civilizacije. On joj je dao naziv minojska civilizacija po kralju Minosu. Minojsku civilizaciju je podelio na sledee tri faze:

1. Ranominojski period (iza 2600 pre n.e- oko 2200 pre n.e.)2. Srednjeminojski period (oko 2200 pre n.e- oko 1600 pre n.e.)3. Kasnominojski period (oko 1600 pre n.e.- oko 1200 pre n.e.)Ova kronologija minojske civilizacije, koju je Evans napravio pomou pronaenih predmeta iz Mesopotamije i Egipta, koristi se i dan-danas. Vie od trideset godina je radio u Knososu, zahvaljujui mnogim naenim predmetima i otkriima. Zbog svog naina rada su ga mnogi arheolozi napadali, naime kod rekonstrukcije palate je upotrebljavao beton za zamenu nedostajuih delova i da je preciznost rtvovana mati.

1.3 Minojska kulturaGeografski poloaj Krita je veoma povoljan. Na raskru tri kontinenta se nije vrila samo trgovina robe, ve su se i ideje irile. Iako su Kriani bili pod neposrednim ili posrednim uticajem Mesopotamije i Egipta. Nisu ropski prihvatili njihove ideje, samo su neke elemente posuivali i ostali su originalni. Nasuprot Egipatskoj kulturi i umetnosti, Kritska umetnost je vitalna i optimistina, ima radostan i razigran karakter. ivot im je bio izvor radosti. Nema podataka o tome da li si Kriani ratovali. Nedostatak utvrenja ukazuje na miran i slobodan ivot, nisu imali potrebe da se brane od neprijatelja, oseali su se sigurno u svojim raskonim domovima. Takoe, ni u slikarstvu nema vojnih i ratnih tema. U religiji su posebne vanosti boanstva enskog roda, to objanjava tako visoku drutvenu ulogu ena. Svoje bogove su oboavali na otvorenom uz kultne plesove, nisu gradili posebne hramove za tu svrhu. Zanimljivo je, da Kriani nisu ostavili tragove o izgledu mukih boanstva.1.4 Palata u KnososuMinojska kultura stvara utisak mirnoe. Palate nisu nalik na tvrave, nego u potpunosti slue za udobnost stanovnika. Celim podrujem su upravljali iz ovih palata. Ovde su skladitili i prikupljali poljoprivredne proizvode, koje su po potrebi delili graanima. Mnoge zanatske radionice su se nalazile u palatama. Bio je to centar verskog, politikog i privrednog ivota.Palata u Knososu je imala vie ulaza. Glavno dvorite se nalazi u centru palate i pravougaonog je oblika. Oko dvorita su smetene sloene grupe odaja: sveane dvorane, spavaonice, radionice, kupatila i magacini. Tu se nalazi i stepenite, koje vodi na jo nekoliko spratova. U levom krilu su se nalazili stambeni prostori, a u desnom reprezentativne prostorije kao to je prestona dvorana, skladita za robu i dvorana za riznice. Smatra se da je najvanija bila sala dvojne sekire, koja je bila namenjena za religiozne ceremonije. Mnogi hodnici su odvajali i povezivali grupe prostorija. O simetriji nisu vodili rauna, raspored je bio pomalo haotian, moglo se lako zalutati, zato su ga i nazvali lavirint. ak su imali i kupatila koja su bila lepo ureena i povezana kanalizacijom.

Na Kritu je pronaeno mnogo materijalnih uspomena, ali naalost za prouavanje ivota ove civilizacije nije dovoljno. Njihova pisana dokumenta su uglavnom administrativni spiskovi i piu veoma malo o istoriji i religiji. Koristili su linearno A pismo, koje jo uvek nije deifrovano. Hronoloki, to je drugo pismo koje su Kriani koristili, posle hijeroglifskog. Kasnije su koristili linearno B pismo, koje su strunjaci uspeli da deifruju. Palatu u Knososu je najverovatnije sruila neka prirodna nepogoda oko 1425. godine pre n.e., i nikada nije ponovo sagraena. Kritsku civilizaciju, i tako i Knosos, su okonali unutranji sukobi i napadi Mikenaca.2. FRESKO SLIKARSTVONajupeatljivije uspomene iz palate u Knososu su freske. Zidove su najverovatnije ve ukraavali i u periodu starijih palata, ali osim nekoliko fragmenata iz ovog perioda skoro nita nije ostalo. Sve freske su uglavnom iz perioda novih palata, sa kraja srednjeminojskog i poetka kasnominojskog perioda. Najvei problem predstavljaju krhkost i nepotpunost fresaka, a i injenica da su umetnici ovih remek-dela anonimni. Osim toga naene freske su esto uklonjene sa svojih prvobitnih mesta, to izuzetno oteava njihovo datiranje. Naalost, ono to je ostalo od originalnih slika je najee samo nekoliko kvadratnih centimetara. Ostalo je manje-vie matovita rekonstrukcija, koju je Artur Evans odluio da se uradi. Za rekonstrukcije je unajmio oca i sina,vajcarske umetnike, dvojicu Emila ijerona, koji su popunili fragmente esto stvarajui potpuno nova umetnika dela. 2.1 Tehnika

Za izradu fresaka bilo je potrebno pre svega vetine i iskustva. Freske su se slikale na povrine kamenih zidova koje su prvo prekrili slojem vlanog maltera na koje su nanosili boje. Slikari su prvo skicirali konture, koje nisu bili sasvim tane, sluile su za pomaganje. Crte su podelili na manje povrine koje su posebno obraivali, pa su nakon toga ove delove sastava sklopili u jednu celinu.

Boje koje su koristili najee su bile mineralnog porekla. Bela boja je pravljena od gipsa i krea, crvena od hermatita, plava od silikata bakra, crna od ugljenih materijala, uta od okera, a zelena meanjem plave i ute. Za razliku od Egipana koji su koristili fresco secco tehniku (slikanje na suvom malteru), Kriani su koristili tehniku koja se zove buon fresco tj. prava freska (slikanje na sveem malteru). Iako postoji razlika u tehnici, Minojci su usvojili njihovo korienje boja. Tako su na primer mukarci naslikani crvenom bojom, dok ene belom, a boje metala zamenjuju drugim bojama: uto je korieno kao zlato, plavo kao srebro a crveno kao bronza. Osim toga ni oni nisu osenavali svoja dela. 2.2 TemeKritski majstori su slikali raznovrsne teme, koje se mogu podeliti na sledee kategorije: profane, sakralne, ritualne, dekorativne. Floralni motivi su skoro svuda vidljivi, osim biljaka su jo slikali ljudske i ivotinjske figure, najee make, ptice i morske ivotinje. Minojska je jedna od najranijih kultura koja je slikala prirodne pejzae bez prisustva ljudi. Priroda Krita im je sluila kao nadahnue, a prelepe figure, ive boje i teme slika odiu optimizmom, bezbrinim i veselim ivotom. Kritske freske su jo jedinstvene i po tome to su ih slikali u granicama prirodnih razmera, izbegavali su prikazivanje ljudi u natprirodnoj veliini, jer oni svoje vladare nisu predstavljali kao bogove, nisu uveliavali njihove linosti, kao to su to inili Egipani. 3. FRESKE PALATE U KNOSOSU

3.1 Freska ToreadoraJedna od najpotpunije restaurisanih freski u Knososu se nalazi u malom dvoritu u istonom krilu palate. Ovaj naziv nije ba taan, jer to to vidimo nije borba sa bikom, nego obredna igra u kojoj mladi preskae preko lea jednog velikog bika. Jedna devojka ga dri za rogove, a druga se priprema da ga preskae. Obe su obojene svetlije, dok je mladi naslikan crvenom bojom. Bik je najverovatnije imao vanu ulogu u kritskoj religiji, preskakanje preko njega je bio deo religijskog obreda. Bikovi su bili esta tema, ne samo u slikarstvu, nego i u skulpturi i rezbarstvu. Slikar ove freske se trudio da prikae lagani pokret, preciznost mu nije bila vana, eleo je da prikae dinaminost i snagu bika. Sve je podreeno pokretu. Moda se i odnosi na mit, po kojem kralj Minos dri Minotaura u lavirintu. Freska ima naslikan ram u vidu talasastih linija, tipino za minojsku umetnost.

3.2 Dame u plavom

Ova freska se nalazi u enskom delu palate. Predstavlja tri ene u trenutku zabave. One su mlade i vesele. Verovatno pripadaju aristokratiji sudei po njihovom izgledu, nose crveni bolero ukraen vezovima i nakitom. Bujna kosa im je takoe ukraena i pada im na ramena. Ove devojke zadovoljavaju kriterijume enske lepote na Kritu.

3.3 Mala Parianka

U zapadnom krilu palate, u jednoj sali gde se vre religiozne ceremonije, naen je svega 0,25 m velik fragment freske. Naziv Mala Parianka je dobila od Artura Evansa, zbog svog modernog izgleda. Lik devojke je naslikan belom bojom na plavoj osnovi, oi su joj krupne i bademaste, predstavljene en face. Usne su joj crvene, a crna kosa joj je vezana trakom. Ova devojka nije dama aristokratije sa dvora, ve boanstvo, prepoznatljivo po voru koji se nalazi na leima. Ili je moda pak svetenica koja uestvuje u koridama. 3.4 Princ meu ljiljanima

Neuobiajeno velika freska se nalazi u zapadnom krilu palate. Visoka je oko 2,2 metara i predstavlja jednog mladia sa krunom ukraenom perjem meu stabiljkama ljiljana. Bio je deo povorke od otprilike jo deset osoba u ukraavali su hodnik u obliku dugakog friza. Dugi hodnici u palatama su omoguavali slikanje kompozicije u frizovima gde su prikazivali religijske i sveane povorke. Mladi je kao i Mala Parianka prikazan u otrom profilu, sa okom naslikano en face. Boja njegovog tena meutim nije ni crvena ni bela, vie je ruiasta, to sugestira na to da je mogue da je prikazana enska osoba. Takoe, ovaj tip krune je bio karakteristian za svetenice, ne za svetenike. Mada snaan gornji deo tela i nedostatak grudi ine ga mukim. Oslikana figura i njeno tumaenje sporna je do dana dananjeg. Naslikani ljiljani su osim svog lepog izgleda imali su takoe i neko religiozno znaenje.

3.5 Freska procesijeFreska procesije je jedna od fresaka veih dimenzija i dekorie ulaz u palatu. Mladi mukarci i ene su prikazani u prirodnim visinama kako nose kultne posude (ritone) bogovima ili moda vladaru. Muki likovi su prikazani iz profila, dok su enski likovi prikazani frontalno. Na fresci se vide sve karakteristike minojskih mukaraca: duga, crna, kovrdava kosa i atletsko telo. 3.6 Grifoni

U prestonoj dvorani, u samom srcu palate kralja Minosa, se nalazi kameni presto okruen klupama, a na zidu je freska koja prikazuje grifone meu stabiljkama belih ljiljana i cvetovima papirusa na crveno-beloj osnovi. Cvetovi daju utisak kao da rastu na zidu, a crvena boja, koja dominira, savreno odgovara dostojanstvenostu mesta. Grifoni u palati u Knososu su meu najstarijim predstavama mitolokih bia.

3.6 ivot moraIznad ulaza u kraljiin megaron naslikana je freska sa delfinima i manjim ribama, koje plivaju u razliitim pravcima. Prikazano je i morsko dno sa bunjem korala. Hladna boja plavog mora je ublaena toplom utom bojom, kojom su oslikani i donji delovi delfina i riba. Slika ostavlja utisak lakoe lebdenja u vodi i puna je optimizma, koji je karakteristian za ljude koji ive ovde. Pokreti riba su veoma prirodni, iako ne postoji pokuaj da se prikae dubina uz korienje perspektive ili na neki drugi nain. Freska se zapravo nije nalazila iznad ulaza, ve je bila dekoracija na podu, Evans i njegovi pomonici su mislili da e ovako doi do veeg izraaja.

4. ZAKLJUAK Palata u Knososu je jedna od najznaajnijih arhitektonskih poduhvata Starog veka.Njen pretpostavljeni izgled idan-danas probuuje oseaj divljenja. Spomenute freske su neke od najznaajnijih, ostale originalne freske moemo da pogledamo u Arheolokom muzeju u Iraklionu. Kada posmatramo freske, moramo biti oprezni, biti svesni toga da to nisu originali, ve smele rekonstrukcije oveka iz 20. veka. Znaaj minojske kulture, koju zastupa jedna od njenih najveih dostignua u arhitekturi i umetnosti, palata u Knososu, imae velik uticaj i nakon svog nestanka. itelji Knososa, a i Krita, razvili su svoju jedinstvenu kulturu kroz jedan ceo milenijum, stvarajui bogat inventar umetnikih dela, koja su sada predmet divljenja. Ovo raskono i neprocenjivo naslee Kriana e biti temelj, na kojem e se malo kasnije graditi grka civilizacija. LITERATURA1. Cline, Eric H.: The Oxford Handbook of the Bronze Age Aegean, Oxford University Press, 2012.

2. Gavela, Branko: Istorija umetnosti antike Grke, Nauna knjiga, Beograd, 1969.

3. Gere, Cathy: Knossos and the Prophets of Modernism, University of Chicago Press, 2010.

4. Janson, H.W.: Istorija umetnosti, 1997.

5. , : , , 1952.

6. Shaw, Maria C. : The Priest-King Fresco from Knossos, The American School of Classical Studies at Athens, 2010. INTERNET STRANICE A knosszoszi palotaegyttes feltrsa - National Geographichttp://www.ng.hu/Civilizacio/2006/03/A_knosszoszi_palotaegyuttes_feltarasa 26.10.2014 Knosos-Arhitektura http://www.arhitektura.rs/rubrike/razvoj-arhitekture/73-knosos 2.11.2014 Minoan Frescoes (Article) -- Ancient History Encyclopediahttp://www.ancient.eu/article/390/ 26.10.2014 MinoanAtlantis.com http://www.minoanatlantis.com/Fine_Art_Gallery.php 26.10.2014 The Archeological Museum of Herakleion http://www.latsis-foundation.org/megazine/publish/ebook.php?book=27&preloader=1 1.11.2014 Rekonstrukcija palate u Knososu

Palata u Knososu (glavne grupe prostorija)

A. severni ulaz; B. sveano dvorite; C. prestona dvorana D. dvorite sa rtvenikom; E. propileji G. kraljev stan; H. harem I. prostorije za domainstvo; K. riznice; L. straa I. juni ulaz

Nosa ritona, uesnik korida

. : , , 1952. (str. 238)

mitsko udovite sa telom lava i glavom orla

2