INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK INTERNACIONALNI UNIVERZITET
TRAVNIK
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U TRAVNIKUEKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA JAVNE FINANSIJETEMABudet kao
finansijska institucija
Mentor : Student i br. indeksa :
Travnik, juni/lipanj 2015.
SADRAJ
UVOD31. POJAM I SUTINA BUDETA42. OSNOVNE KARAKTERISTIKE
BUDETA63. BUDETSKA NAELA83.1. Statika budetska naela93.2. Dinamika
budetska naela9ZAKLJUAK11LITERATURA12
UVOD
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim
dravama je budet, a u nekim zemljama i jedini.U budetskoj teoriji
postoje brojne definicije budeta, jer se radi o kompleksnoj
finansijskoj instituciji, pomou koje drava ostvaruje mnoge
ekonomske,finansijske, politike i socijalne ciljeve.Klasino
shvatanje budeta zasniva se na tvrdnji da je budet akt kojim se
predviaju i odobravaju, unaprijed i za odreeni period vremena,
prihodi i rashodi drave.Potrebe javnih rashoda se predviaju u
budetu, po pravilu, pojedinano i prema namjeni.Javni prihodi,
odnosno sredstva, predviaju se po izvorima, a utvruje se i visina
do koje treba da se prikupe. Svaka drava, kao pravno lice, moe
imati samo jedan budet, i zato budet mora da bude jedini i
iskljuivi akt finansiranja javnih potreba. Kasnije je preovladalo
miljenje da formalno budetsko jedinstvo nije potrebno, i da drava
moe voditi zdravu finansijsku politiku ako svi njeni prihodi ine
jednu nedjeljivu cijelinu, i ako se iz tih prihoda podmiruju sve
dravne potrebe. U ovakvim uslovima, budet savremene drave je
jedinstven, i na taj nain se postie dobar uvid u ukupne javne
prihode i rashode budeta, to omoguava i efikasnu kontrolu
njegovogizvrenja. Sadraj svih budeta odreen je raspodjelom
nadlenosti izmeu njih, a koja proistie iz ustava i zakona.Predmet i
cilj ovog rada jeste objanjenje pojma budeta i njegovih bitnih
karakteristika.
1. POJAM I SUTINA BUDETA
Svaka drava ima svoje izdatke, kao i prihode koji trebaju
pokriti te izdatke. Funkcije drave su precizno definisane ustavom i
zakonima, odnosno, odreenim pravnim aktima. Kako bi bilo
obezbijeeno finansiranje dravnih funkcija, drava mora imati poseban
dokument, kojim je definisan i ureen proces finansiranja svih
dravnih obaveza.[footnoteRef:1] [1: Jelii, B, Nauka o finansijama i
finansijsko pravo, Zagreb: Narodne novine, 1990, str. 485.]
Termin budet vodi porijeklo od Keltske rijei bulga, odnosno,
starofrancuske bougette, ije znaenje u prijevodu glasi: mala (kona)
torba. Ukoliko posmatramo budet kao pravni akt, tj. dokument, neemo
nai direktnu vezu izmeu budeta i kone torbe. Ipak, na
starofrancuskom jeziku, ova rije oznaava konu torbu, koju otvara
ministar finansija, iznosei pred parlament prijedlog prihoda i
rashoda drave. Budet je po nekoj optoj definiciji jednogodinji
zakon kojim se predviaju, prethodno odobravaju i prethodno
rasporeuju svi dravni (kao i gradski, neke ustanove i dr.) prihodi
i rashodi u jednoj budetskoj godini tj. predraun prihoda i rashoda
uopte.Moderno dravno ureenje zahtijeva jasno definisan poloaj
budeta u pravnom poretku jedne zemlje. U mnogim ustavima je unijeto
definisanje budeta. Budet predstavlja instrument kojim se iskazuju
prihodi i rasporeuju sredstva tj. rashodi za finansiranje, ustavom
utvrenih funkcija i zakonom utvrenih obaveza. U naem sistemu budet
je pravni akt, izmeu ostalog i zato to se njegovo donoenje odvija
po proceduri predvienoj i za druge zakone.Ono to je za budet
svojstveno jeste da postoje rokovi za pripremu i njegovo usvajanje.
Za ove procedure odgovorno je ministarstvo nadleno za poslove
finansija. esto se prilikom usvajanja budeta usvajaju i zakoni koji
su u tijesnoj vezi sa budetom.To su najee zakoni koji definiu
izvore prihoda budeta.Na budet se laiki moe gledati kao na
statistiku kategoriju. Budetski dokument i jeste neka vrsta
matematikog dokumenta koja prikazuje plan prihoda s jedne strane i
strukturu trokova s druge strane. Budet ima karakter finansijskog
plana drave za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu, ali je i
vie od toga: odredbe budeta su obavezujue za dravne organe na
rashodnoj strani i predvieni izdaci se ne bi smijeli prekoraivati
bez rebalansa budeta, tj. bez izmjene budeta po istoj proceduri po
kojoj je donjet.Budet je, u optem sluaju, spisak planiranih prihoda
i rashoda, firme, organizacije, lokalnezajednice ili drave za
odreeni period, obino za jednu godinu.Znaaj budeta ogleda se u
velikom interesovanju javnosti prilikom njegovog
donoenja.Privrednike indirektno interesuje struktura prihoda koja
se direktno ogleda kroz poreske propise.Budetske korisnike kao i
zaposlene u javnom sektoru interesuje struktura rashoda i
njihovouee u njemu. Sve zajedno, interesuje nas odnos izmeu prihoda
i rashoda. Pravilno koncepciran budet moe imati razvojnu funkciju,
loe donjet budet moe imati posljedice i u narednim godinama. Zbog
toga se budet i usvaja zakonom.Budet ili pak proraun je osnovni,
mada ne i jedini, financijsko-pravni akt kojim se predviaju i
odobravaju prihodi i rashodi drave, obino za jednogodinji period.
Postoje brojne definicije prorauna. Bez obzira na postojanje
razlika, mogue je iz svih tih definicija, ili bar najveeg broja,
izvui ono to je zajedniko u svim tim definicijama, to je ujedno i
bitno karakteristino tj. svojstveno za budet kao instrument
finansiranja.U razliitim definicijama budeta postoje odreeni
zajedniki elementi: budet je javni akt; budet je planski akt kojim
su istovremeno predvieni prihodi i rashodi; budet je utvren za
period od jedne godine; struktura budeta sadri sva obiljeja
drutveno ekonomskih i politikih odnosa zemlje u kojoj je budet
donjet.[footnoteRef:2] [2: Raievi, B, Fiskalna ekonomija, Beograd:
Ekonomski fakultet, Zbornik radova, 2003, str. 236.]
Budetski teoretiari definiu budet kao finansijski plan drave
plan prihoda i rashoda.Budet je i zakon, jer se donosi po posebnim
procedurama.Budet kao javni akt ima zakonsku i administrativnu
snagu.Budetski period je jedna godina, uglavnom kalendarska, to ne
mora uvijek biti sluaj.U SAD i V. Britaniji ovaj period poinje 1.
jula, odnosno 1. aprila. U tom periodu se budet izvrava. Najee se
to uzima i kao period trajanja fiskalne godine.S obzirom da budet
kao dravni akt treba da obezbijedi finansiranje drave u toku itave
budetske godine treba ukazati na cilj koji se eli postii budetom i
na znaaj koji budet ima.Osnovni ciljevi budeta se mogu definisati
kao odnos prema budetu koji se mora postii i to: Budet je pregled
javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budui period; Da se za
funkcionisanje drave pribave sredstva koja su potrebna za vrenje
dravnih poslova; Jedan od najvanijih ciljeva budeta je iskazivanje
svih dravnih prihoda i dravnih rashoda.Budet ima
ekonomsko-finansijski i politiki znaaj.Ekonomsko-finansijski znaaj
se ogleda u u tome to: budet obezbijeuje i formalan red u dravnim
finansijama tako sto ureuje ravnoteu izmeu javnih prihoda i javnih
rashoda; budet treba da obezbijedi redovno , ali umjereno fiskalno
optereenje; budet treba da stvori povoljne uslove za emisiju
zajmova. Politiki znaaj dravnog budeta je u sljedeem : budet je u
osnovi politiki i ekonomski program vlade; budet je mono sredstvo
pomou koga predstavniko tijelo utie na rad dravne administracije;
politiki ivot parlamenta se ispoljava u postupku usvajanja budeta.
Finansijsko pravo, u dijelu koji se odnosi na budet, skupom normi
regulie odnose onih organa, iji se zadatak vezuje za aktivnosti
predvianja, ostvarivanja i koritenja javnih prihoda. Jedan dio
oblasti finansijskog prava ini budetsko pravo skup propisa koji
reguliu postupak donoenja, izvravanja i kontrole budeta.Budetski
prihodi jesu javni prihodi. Najvei udio u javnim prihodima imaju
porezi, ponajvie porez na dodatu vrijednost. Manji je dio akciza,
taksi i sopstvenih prihoda drave (dravna imovina, profit javnih
preduzea). U odreenim okolnostima veliko je uee zajmova i kredita.
Na rashodnoj stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih
zakona, koriste se dvije podijele.Prva je poadministrativna,
odnosno po dravnim institucijama kao nosiocima rashoda(skuptina,
ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga
po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene,
materijalni trokovi, investicije, otplata dugova, subvencije,
budetska rezerva itd). Obino se ove dvije podijele kombinuju i
dobija se sloena klasifikacija.Budetski rashodi imaju funkciju
finansiranja redovnih izdataka drave, koji su potrebni za nesmetano
funkcionisanje drave, kao i drugih obaveza drave. Najvea izdavanje
jesu za finansiranje odbrane (vojske), zdravstvenu i socijalnu
zatitu,obrazovanje i druge koji spadaju u kategoriju budetskih
korisnika. Takoe, budet moe imati i drugaije izdatke, kao to su
kapitalne investicije drave, podsticaji i subvenicije u raznim
oblastima (uglavnom privredi), vraanje zajmova, procesiranje
kamata, ouvanje dugorone stabilnosti zemlje i slino.2. OSNOVNE
KARAKTERISTIKE BUDETA
Budet posjeduje odreene osobenosti, na kojima se temelje
razlike, koje ovaj instrument finansijskog funkcionisanja drave
manifestuje u odnosu na ostale finansijske instrumente: Budet
pretstavlja administrativni akt koji se po svojoj prirodi svrstava
u zakonske akte iz razloga to budet donosi najvie predstavniko
tijelo unutar svake drave, a po proceduri, karakteristinoj za
donoenje zakona. Budet je finansijski instrument, koji vai za
period od jedne fiskalne godine, koja se najee poklapa sa
kalendarskom godinom. Budet se svrstava meu zakone, najprije po
svojoj formi. Po svojoj sadrini se ne bi mogao svrstati meu zakone,
prije u administrativne akte. Budet kao plan predlae
administrativni organ, ali ga donosi zakonodavni organ. Budet kao
finansijski instrument ima svoju relaciju u odnosu na bilans zavrni
raun. Bilans je pregled izvrenja budeta u prehodnom periodu. Bilans
ima jednakost izmeu prihoda i rashoda, dok to u budetu ne mora da
bude sluaj. Naime, budet moe imati budetski suficit ili deficit,
zavisno od odnosa prihoda i rashoda. Meutim, bilans daje prihode na
jednoj strani i njihov utroak na drugoj. Sve ono to je ulo u dravnu
kasu kao prihod mora biti iskazano kao rashod na drugoj. Postoje i
budetske pozicije koje slue za izradu bilansa. Drava putem budeta
precizno odreuje strukturu rashoda u narednoj budetskoj godini, kao
i visinu njihovog iznosa. Pored toga, drava predvia visinu,
preciznije vrste i iznos sredstava, namijenjenih pokriu sopstvenih
rashoda. Budet se priprema i donosi prije poetka budetske godine.
Budet se mora odobriti od strane zakonodavnog tijela, inae se ne
mogu vriti bilo kakvi izdaci iz budeta. S tim uvezi, logino se
namee pitanje ishoda situacije, u kojoj budet nije donjet u
predvienom roku. U tom sluaju, predstavniki organ moe donijeti
posebne odluke, na osnovu kojih e biti regulisan postupak
privremenog finansiranja. Integralni dio svakog budeta predstavlja
finansijski zakon, sainjen od grupe odredbi, koje se odnose na
proces izvrenja budeta. Budet je sistematizovan pregled prihoda,
pojedinanih vrsta i iznosa, kao i rashoda grupisanih po osnovu
vrste i svrhe koritenja. Ovaj dio je od posebne vanosti jer definie
strukturu kolaa prema budetskim korisnicima.[footnoteRef:3] [3:
http://www.gvozden.info/javne-finansije-budzet/ pristup 3.6.2015.
godine]
Dravni budet predstavlja kompleksan instrument funkcionisanja
javnih finansija. On je znaajan indikator statusa drave u
finansijskoj, politikoj, ekonomskoj i socijalnoj dimenziji, i
istovremeno, znaajna odrednica u procesu uoblienja saznanja o
osobenosti drave i njenoj strukturi, vezanoj za navedene domene.
Shodno navedenim injenicama, on je u literaturi, koja obrauje
oblast javnih finansija, tumaen kao: Predmet finansijske
analize;Dravni budet ima status predmeta finansijske analize, budui
da predstavlja raunski izraz finansijskih akata, vezanih za
ostvarivanje prihoda, njihovu raspodjelu i troenje javnih rashoda.
Posredstvom budeta, utvreni su izvori i obim finansijskih
sredstava, mobilisanih radi postizanja optih drutvenih
ciljeva.Pored toga, budetom je utvren planski raspored i namjena
drutvenih sredstava, kao i proporcije, u kojima je dozvoljeno
njihovo troenje u odreenom periodu, a od strane dravnih organa.
Imajui u vidu da je namjena i svrha precizno utvrena, budetska
specifikacija pojedinih javnih rashoda podrazumijeva da svaka
stavka budeta mora, ne samo da bude raunski predstavljena, ve i da
ukae na gornji limit moguih utroaka dravnih sredstava.Naravno,
mogue je da se dogodi da, za finansiranje odreene namjene u budetu,
ne budu obezbijeena dovoljna novana sredstva u planiranom roku ili,
pak da se javi potreba za finansiranjem nekog vanrednog rashoda,
kao to je, ilustracije radi, saniranje posljedica elementarnih
nepogoda. U tom sluaju, drava posee za sredstvima stalne budetske
rezerve, koja je svake godine planirana uokviru budeta, u odreenom
porcentu ukupnih predvienih prihoda. Pravni akt;Budet predstavlja
pravni akt, budui da se nakon, zakonom utvrene, procedure izrade i
utvrivanja u parlamentu, njegovim donoenjem pristupa u formi
zakona. Na osnovu zakona o budetu, nastaju, odvijaju se i prestaju
konkretni pravni odnosi izmeu razliitih budetskih subjekata. Stoga
je budet mogue definisati kao skup pravnih odnosa, nastalih izmeu
dravnih organa, koji uestvuju u postupku njegovog donoenja i
izvravanja, sa jedne, i korisnika budetskih sredstava, sa druge
strane.Savremeno budetsko pravo predstavlja integralnu oblast
finansijskog prava i ono je fokusirano na pravo odluivanja o javnim
prihodima i o javnim rashodima. Podijeljeno je na oblast
subjektivnog i oblast objektivnog budetskog prava.Subjektivno
budetsko pravo podrazumijeva skup ovlatenja najvieg narodnog
predstavnikog tijela, vezanih za postupak donoenja budeta i
kontrole njegovog izvrenja. Stoga se u finansijskoj teoriji,
paralelno sa pomenutom sintagmom subjektivno budetsko pravo,
koristi i termin pravo parlamenta.Objektivno budetsko pravo
predstavlja skup propisa, na osnovu kojih je regulisana materija
tehnike prirode, vezana za proces sastavljanja, donoenja i
izvravanja budeta, kao i materija budetske kontrole.
Politiki akt;Budui da predstavlja sastavni dio politikog
programa,na osnovu koga se, u demokratskoj proceduri, osvaja i gubi
vlast, budet je, izmeu ostalog, i politiki akt. Graani, kao poreski
obveznici, ispoljavaju izuzetno interesovanje za model voenja
poreske politike, ali i za politiku troenja sredstava. Postupkom
usvajanja novog budeta, utvrena je zapravo, politika prikupljanja i
troenja dravnih sredstava.Izuzetan politiki znaaj imaju prioritetni
ciljevi dravne politike, ija realizacija zahtijeva znatna drutvena
sredstva, o emu odluuje predstavniko tijelo u skuptinskoj debati o
novom budetu. Instrument ekonomske politike;Budet je mogue
koristiti u funkciji instrumenta politike javnih prihoda i politike
javnih rashoda. Posredstvom politike javnih prihoda, upravlja se
veliinom kupovne moi na tritu, a posredstvom politike javnih
rashoda tokovima privrednog rasta i strukture privrede. Politika
javnih prihoda, poznatija kao poreska politika, zahtijeva periodino
planiranje porasta ili smanjenja dabina, ne bi li se, na taj nain,
izmeu ostalog, dijelovalo na nivo agregatne tranje na tritu.
Politika javnih rashoda predstavlja neophodno sredstvo u procesu
ostvarivanja dugoronih ciljeva privrednog razvoja. Tokom nekoliko
decenija unazad, uobiajna je praksa, koja podrazumijeva
finansiranje programa politike regionalnog razvoja i
subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje iz dravnog budeta.
Takoe,u uslovima koje diktira savremeni tehniko-tehnoloki progres,
ostvarenje dugoronih ekonomskih ciljeva postaje neostvarivo,
ukoliko za njihovu realizaciju nisu obezbijeena odgvarajua novana
sredstva. Liena sredstava iz dravnog budeta, finansijski zahtijevna
nauna istraivanja, kao i razvoj grana budunosti, poput robotike,
genetskog inenjeringa i kosmikih istraivanja, postaju nezamislivi.
Instrument socijalne politike.Preraspodjelom dohotka, posredstvom
budeta, dolazi do stvaranja uslova za izgradnju socijalne
infrastrukture, koja obuhvata razliite vidove socijalnih izdataka
kao primjerice izdatke namijenjene razvoju obrazovanja i nauke,
izdatke za finansiranje stambene izgradnje i komunalne privrede i
sl. Bez izgradnje socijalne infrastrukture, nemogue je nemetano
funkcionisanje savremenog drutva. Novana sredstva, namijenjena
izgradnji socijalne infrastrukture, namjenski su planirana za svaku
godinu, u sklopu dravnog budeta. Njihovi apsolutni iznos i visina,
u odnosu na ostala budetska sredstva, zavisni su od strukture
ciljeva socijalne politike konkretne zemlje.3. BUDETSKA NAELA
Budetska naela jesu skup pravila kojima se rukovodi prilikom
izrade i izvrenja budeta. Izvrena je podijela na statika i dinamika
budetska naela. Statika budetska naela se odnose na sadraj i formu
budeta, dok se dinamika budetska naela odnose na proceduru
formiranja i utvrivanja budeta.
3.1. Statika budetska naela
Naelo univerzalnosti primarno naelo koje definie da se svi
planirani prihodi i rashodi moraju unijeti u budet. U tome se
ogleda i pravo predstavnikog tijela (parlament) da na zakonodavni
nain moe odluivati o cijelokupnom sistemu javnih finansija.
Primjenom naela potpunosti budet moe predstavljati finansijsku
sliku itave privrede. Na osnovu odreenih parametara moe se doi do
podatka o ukupnom prometu roba i usluga. Za prikazivanje javnih
prihoda i rashoda primjenjuju se dvije metode: metoda bruto budeta
i metoda neto budeta. Primjenom metode bruto budeta baratamo sa
apsolutnim iznosima, gdje su iskazani ukupni iznosi prihoda i
rashoda. Metoda neto budeta radi sa prebijenim stavkama, odnosno
one se uporeuju prije unosa na svoju poziciju i iskazuju samo viak
ili manjak. Naelo budetske neafektacije ovim naelom sprijeava se
vezivanje odreenih prihoda direktno za namjenske rashode, ve se svi
javni prihodi slivaju u jedinstvenu kasu, a potom se dijele na
osnovu razliitih parametara. Neki od parametara jesu raspodjela po
kljuu, raspodjela po kljuu sa korektivnim faktorima ili raspodjela
po namjeni. Naelo budetskog jedinstva po ovom naelu svi prihodi i
rashodi jedne zemlje trebaju biti iskazani u jednom budetu. Ovim
naelom omogueno je lake sagledavanje svih pozicija kao i kontrola
budeta. U praksi modernih drava je esta praksa da se kod odreenih
situacija pribjegava izradi specijalnog budeta. Vrste specijalnih
budeta mogu biti dvojni, autonomni i aneksni budet. Neke zemlje
(skandinavske) pristupaju tome kada se javi potreba za javnim
rashodima koji se ne mogu finansirati iz budeta ve na osnovu
kredita i zajmova. Aneksioni budeti su primjenljivi kod pojedinih
dravnih institucija. Njima je odobreno samostalno knjigovodstvo,
ali se ovi budeti usvajaju kada i dravni, na zakonodavnim tijelima
(primjer je Francuska sa svojim sistemom pota, eljeznica). Slian
ovome jeste autonomni budet koji vode odreeni fondovi (penziono,
socijalno osiguranje). Osnovna razlika jeste to ih odobravaju
organi upravljanja ovih fondova. Naelo realnosti ovo naelo je vano
u toj mjeri to se prihodi i rashodi moraju planirati na osnovu
ostvarivosti. Nepravilno planiranje prihoda moe dovesti do zastoja
u radu dravnih institucija ili do viegodinjeg zaduivanja.
3.2. Dinamika budetska naela
Naelo budetske specijalizacije (specifikacije) naelo koje upuuje
na to da svaka budetska pozicija mora imati jasnu namjenu i da se
mora iskoristiti za takvu namjenu. Protivno tome je povreda
zakona.
Naelo ravnotee budeta ravnotea prihodne i rashodne strane. Rani
teoretiari budeta smatrali su da budet mora biti uravnoteen, jednak
sa obe strane, i da su pojava suficita i deficita tetne. Govori se
o formalnoj i materijalnoj ravnotei. Za formalnu ravnoteu neophodan
je uslov zahtijeva za jednakost planiranja prihoda i rashoda.
Materijalna ravnotea se stvara pokrivanjem rashoda ostvarenim
prihodima.Moderna teorija tei budetskoj ravnotei, ali ne po svaku
cijenu. Zemlje u razvoju imaju umjereni budetski deficit. Naravno,
taj deficit treba pokriti u narednom periodu. U uslovima svijetske
krize i budeti razvijenih zemalja imaju budetski deficit. Naelo
prethodnog odobrenja ogleda se u obavezi da budet donese najvie
predstavniko tijelo zakonodavni organ. Naelo javnosti ovo naelo
omoguava da javnost bude upoznata sa donoenjem budeta.
Podrazumijeva se da e javnost biti upoznata sa sadrinom budeta
prilikom njegove prezentacije od strane ministarstva nadlenog za
poslove finansija. U mnogim zemljama javno se objavljuje sadrina
budeta, kao i tok njegovog izvrenja. Obaveza je da i zavrni raun
bude objavljen. Na lokalnom nivou organi samouprave sprovode javne
rasprave o sadrini budeta. Budetski korisnici konkuriu za sredstva
i tako ulaze u budetsku raspodjelu.
ZAKLJUAK
Poto je budet u savremenim dravama pravni akt, a da bi se
zakonito izvravale pojedine pozicije budeta, neophodno je pratiti
veliki broj propisa kojima se regulie troenje sredstava, kako bi se
otklonila svaka sumnja njihovog namjenskog troenja.Meutim budet je
vremenom postajao neelastian instrument za kontrolu izvrenih
rashoda, koji se finansiraju iz budeta, tako da se sredstva
izdvajaju svake godine za odreene poslove i funkcije, bez ulaenja u
sutinsku analizu potreba i postignutih rezultata.Nedostaci
budetskog finansiranja su uslovili budetske reforme , koje su
sprovele pojedinedrave, a da se izvre transformacije u budetskoj
potronji. Promijene su se ogledale uglavnom u stavljanju naglaska
na odreena budetska naela, promenu budetske procedure, ili u
kombinaciji vie vrsta budeta ( dravni budet, agrarni budet i dr.
).I pored svih ovih promijena, koje se i danas vre, sutina
tradicionalnog budeta ipak nije u osnovi promijenjena.Budet je, bez
obzira na vrijeme i politiko ureenje, ostao osnovni dokument za
finansiranje dravnih funkcija. Najvaniji instrument za finansiranje
djelatnosti uprave, a posebno dravne, uz sve kritike i promjene
tokom vremena do danas je, kao to sam ve rekao, ostao budet.Budet
je, prema tome, u prvom redu finansijski instrument namijenjen za
finansiranje zadataka i funkcija dravnih organa, u kome se utvruju
izvori prihoda i javni rashodi. Pored ovih finansijskih obiljeja
prikupljanja i uravnoteenja prihoda i rashoda, budetima i veoma
znaajna ekonomska obiljeja i karakteristike koje se ogledaju u
uticaju koji on ima na proizvodnju, raspodjelu, razmjenu i
potronju.
LITERATURA
Dragomir orevi: Javne finansije Fiskalna ekonomija i menadment
javnog sektora, Novi Sad, 2005
http://www.gvozden.info/javne-finansije-budzet/ Milorad Bejatovi:
Finansije i finansijsko pravo, Novi Sad, 2010 Raievi, B, Fiskalna
ekonomija, Beograd: Ekonomski fakultet, Zbornik radova, 2003 Jelii,
B, Nauka o finansijama i finansijsko pravo, Zagreb: Narodne novine,
1990
10
