Uvod
Excel je program za rad sa tabelama i veoma je koristan za
poslovne potrebe, voenje evidencije o magacinskom ili finansijskom
poslovanju, kao i za ozbiljna statistika ili matematika
izraunavanja. Od svog nastanka Excel je postao nezamenjiva alatka u
savremenim kancelaijama. Njegove brojne alatke olakavaju mnoge
poslove i dovode do verovatno najbitnijeg cilja automatizacije rada
skraivanje vremena potrebnog za izradu nekog projekta i smanjenje
broja ljudi potrebnih za to. Excel je program za rad sa tabelama i
veoma je koristan za poslovne potrebe, voenje evidencije o
magacinskom ili finansijskom poslovanju, kao i za ozbiljna
statistika ili matematika izraunavanja. Moe se rei da je Excel
sveobuhvatan program namenjen svima, bez obira da li se radi o
privatnoj ili poslovnoj upotrebi. Pored Windowsa, Worda i Interneta
smatra se elementom osnovne raunarske pismenosti savremenog oveka.
Cilj ovog seminarskog rada upravo jeste prikazati kako da se na
najjednostavniji nain vre tabelana proraunavanja sa svim
matematikim operacijama. Microsoft Excel je sastavni deo Microsoft
Office paketa, i to je najkorieniji program za tabelarne proraune,
moe se koristi kada god je potreban bilo kakav proraun koji zahteva
raunanje bilo kakvih tabela. Postoje i drugi programi u kojima se
mogu vriti tabelarni prorauni ali je Excel najpopularniji u svetu.
Excel je program za rad sa tabelama koji se moe korisiti pri
organizaciji, analiziranju i atraktivnoj prezentaciji podataka kao
to su izvetaji o budetu ili prodaji. Manje firme ga mogu koristiti
za knjigovodstvenu evidenciju, a obini ljudi za voenje porodinih
finansija. Excel kao program ima vie namena, a osnovna njegova
funkcije je numeriko izraunavanje.
1
1 Datoteke
Datoteka slui za uvanje podataka na disku. Sve datoteke koje
uvaju informacije u Excelu se smetaju u posebne direktorijume tj.
foldere. Datoteke se mogu kopirati, brisati, premetati na drugi
disk ili u drugi direktorijum a moe im se promeniti i ime. Svaka
Excelova datoteka je radna sveska (workbook), koja moe da sadri vie
radnih listova (worksheets). Radne sveske se prikazuju u posebnim
prozorima i moe se otvoriti onoliko svesaka koliko korisnik eli,
takoe u radnoj svesci se mogu sauvati i listovi sa izraenim
dijagramima. Radni list je reetka ili mrea koja se sastoji od
kolona (columns), oznaenih slovima i redova (rows) oznaenih
brojevima. Kolone su oznaene slovima i kreu od slova A a kada
ponestane slova, oznake kolona tada dupliraju slova, pa se kree
dalje iza zadnjeg slova sa AA oznakom kolone. Kolona ima 256 a
redovi su oznaeni brojevima i ima ih 65535. Slova i brojevi kolona
i redova prikazani su sivim dugmadima uzdu pri vrhu i na levoj
strani radnog lista. Presek kolone i reda naziva se elija (cell), i
svaka elija ima adresu elije koja predstavlja slovo kolone i broj
reda. elije mogu da sadre tekst, brojeve ili matematike
formule.
2
2 Osnovni izgled prozora Microsoft Excela
Naslovna traka - na samom vrhu prozora nalazi se naslovna traka
tj. title bar koja sadri ime programa Microsoft Excel i ime
datoteke o kojoj se radi. Linija menija - sledea linija je linija
menija koja predstavlja Excelov glavni meni koji sadri opcije File,
Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window, Help. Ukoliko se
pritisne na bilo koju opciju pojavljuje se padajua lista komandi
koje se mogu zadati Excelu. Linija menija se moe ostaviti da
slobodno pluta a moe se i prevui na eljenu stranu prozora. Palete
alatki na paleti alatki se pomou dugmadi lako zadaju komande
Excelu. Dugme za zatvaranje ovo dugme slui da zatvori radnu svesku
ili Excel a ako datoteka nije ve sauvana tada Excel nudi mmogunost
da se ista sauva. Dugme za minimiziranje ovim dugmetom se smanjuje
radna sveska ili Excelov prozor, pri tom e Windowsova paleta
poslova prikazivati prisustvo Excela. Dugme za maksimiziranje
pritiskom na ovo dugme Excelov prozor zauzima ceo prostor na
ekranu, ponovnim pritiskom prozor se vraa na predhodnu veliinu.
Polje za formule unete formule ili podaci u Excelu se pojavljuju u
ovom prozoru. Okno za poslove pomou ovog okvira je mogue brzo
odabrati povezane opcije, na primer otvaranje postojee ili nove
radne sveske. 3
Bira okna za poslove - uz pomo ove opcije mogu se otvarati i
pretraivati radne sveske. Zaglavlje kolona pokazuje niz slova od A
do IV. Pritiskom na zaglavlje se brie cela kolona. Indikator
aktivne elije je taman okvir oko elije i prikazuje da je ta elija
aktivna. Zaglavlje redova - pokazuje niz brojeva od 1 do 65535,
pritiskom na zaglavlje se brie ceo red. Horizontalna i vertikalna
traka za pomeranje sadraja ova traka omoguava horizontalno i
vertikalno pomeranje sadraja radnog lista. Jezici listova svaki
jeziak predstavlja jedan radni list u radnoj svesci. Svaka nova
radna sveska ima tri radna lista. Dugmad za pomeranje jeziaka
listova ovom dugmadima se pomeraju jezici listova da bi se
prikazali jzici onih listova koji se ne vide. Statusna traka ova
traka slui da se na njoj prikau razne poruke.
4
3 Kretanje po radnom listu
Svaki radni list kree od kolone i to od slova A pa do IV, gde se
posle slova Z javlja kolona AA itd. i od redova koji kreu od broja
1 pa do 65535. Kao to je ve reeno presek reda i kolone predstavlja
jedu eliju i u bilo kom trenutku samo jedna elija moe biti aktivna,
to se vidi po tamnom okviru. Pri kretanju kroz radnu svesku elija
moe da promeni svoj oblik, ali i ne mora to je zavisno od tehnike
koja se koristi. U polju za ime se pojavljuje adresa elije. 4.1
Kretanje po radnom listu pomou tastature Za kretanje po radnom
listu pomou tastature koristi se tasteri sa strelicama, pri tome se
jasno vidi na tasterima koji slui za ta. Naime, strelica u levo
pomera ativnu eliju u sledeu kolonu, strelica na gore pomera
aktivnu eliju za jedan red na vie itd. Tasteri PgUp i PgDn e
pomeriti aktivnu eliju za ceo jedan list na gore ili na dole,
zavisno od komande koja se zadaje. Tasterom Num Lock se odreuje
ponaanje tastera na numerikoj tastaturi tj. kada je ukljuen taster
Num Lock tasteri na numerikom delu daju brojeve koji se mogu
unositi u elije. 4.2 Kretanje po radnom listu pomou mia Kretanje po
radnom listu pomou mia je daleko lake od kretanja pomou tastature.
Naime, pritiskom tastera mia na bilo koju eliju, upravo ta elija
postaje aktivna. Ukoliko se eljena elija ne vidi u prozoru radne
sveske, tada se miem uz pomo horizontalnih i vertikalnih kliznih
traka radni list moe pomeriti u eljenom pravcu. Ukoliko je potrebno
umanjiti ili uveati prikaz radnog lista tada se dri pritisnut
taster Ctrl dok se okree toki na miu. Da se ne bi drao taster Ctrl,
tada je potrebno izabrati opciju Tools => Option => General,
a zatim treba treba potvrditi Zoom.
5
4 Rad sa Excelovim prozorima
Excel koristi datoteke koje se nazivaju radne sveske. One mogu
sadrati nebrojeno listova koji mogu biti radni ili sa dijagramima.
Uglanom se koristi po jedna radna sveska, ali moe biti otvoreno
dosta svesaka u isto vreme. Pri radu sa listovima radnih svesaka
prozori radnih listova mogu da se preklope s tim to svaki
novootvoreni list ima drugaiju boju naslovne trake. Excelov prozor
se moe prikazati na tri naina i to: Maksimiziran to znai da
ispunjava ceo radni prostor, i u tom sluaju on nema naslovnu traku
ve se ime radnog lista nalazi u Excelovoj naslovnoj traci. Da bi se
postiglo maksimiziranje prozora treba pritisnuti dugme Maximize.
Minimziran pri emu se prozor pojavljuje kao sasvim mali prozor koji
samo prikazuje naslovnu traku. Da bi se minimizirao Excelov prozor
treba pritisnuti dugme Minimize. Vraen na prvobitnu veliinu - pod
prvobitnom veliinom se
podrazumeva da prozor na zauzima ceo prostor. Da bi se
minimiziran i maksimiziran prozor vratio u prvobitno stanje treba
pritinui dugme Restore.
4.1 Pomeranje i promena veliine oprozora Prozor moe da se pomeri
tako to se tasterom mia pritisne na naslovnu traku i prenosi se po
radnom prostoru u bilo kom pravcu. Maksimizirana radna sveska se ne
moe pomerati, dok se minimizirana radna sveska pomera u svim
pravcima. Da bi se promenila veliina prozora tada je potrebno
pokaziva mia staviti na ivicu prozora i pomerati u eljenom pravcu.
Ako je potrebno da se vide svi prozori radnih svesaka prozori se
mog pomerati runo i postavljati po elji ili ii na komandu Window
=> Arrange, pri emu se otvara okvir za dijalog Arrange Windows
koji sadri etiri opcije za rasporeivanje prozora. Kada se izabre
odgovarajua opcija tada se pritisne dugme OK.
6
4.2 Prelazak iz jednog prozora u drugi Pri radu sa prozorima
radne sveske uvek je aktivan samo jedan prozor u koji se unose
podaci i izvravaju komande, a da bi se koristio drugi prozor
potrebno je aktivirati drugi prozor. Da bi se aktivirao drugi pozor
postoji nekoliko naina i to: Ukoliko je vidljiv drugi prozor treba
kliknuti na njega, u tom sluaju on e izai na
vrh i postati aktivan. Ukoliko se pritisne Ctrl+Tab tada se krui
kroz sve otvorene prozore, i tako sve
dok se nepojavi eljeni prozor. U sluaju da se pritisne
Shift+Ctrl+Tab isto dolazi do kruenja ali u suprotnom smeru.
Pritiskanjem na ikonicu radne sveske na Windowsovoj paleti poslova.
Kada se otvori Window i izabere eljeni prozor, odabirom ovog menija
moe se
otvoriti maksimalno devet prozora. Ukoliko je potrebno vie
prozora od devet tada je potrebno izabrati opciju More Windows. Ako
je jedan prozor maksimiran i svi ostali prozori su maksimirani.
Ukoliko je aktivirani prozor rairen preko celog ekrana tada se
drugi prozor moe aktivirati jedino preko komandi Ctrl+Tab ili pomo
Windowsove palete poslova ili preko menija Window.
4.3 Zatvaranje prozora Da bi se zatvorio eljeni prozor potrebno
je pitisnuti dugme za zatvaranje na naslovnoj traci. Pri zatvaranju
pozora Excel proverava da li su napravljene izmene od predhodnog
puta, ukoliko jesu Excel pita da li je potrebno sauvati te izmene
ili ne, tek po potvrdi ovih pitanja mogue je zatvaranje
prozora.
4.3 Rad sa okvirima za dijalog Okvir za dijalog je odgovor na
razliite komande, naime, on predstavlja Excelov nain da dobije to
vie podataka od korisnika. On izgleda kao jo jedan dodatan prozor
ali funkcionie na sasvim drugi nain, zapravo, kada je otvoren okvir
za dijalog nije mogue nastaviti rad na radnom listu dok se
7
okvir ne zatvori. Ukoliko se sam okvir nalazi na podatku koji
nam je potreban, moe se pomeriti kada se pritisne pokazivaem na
naslovnu traku i povue u eljenom pravcu. Pri pojavi okvira za
dijalog na radnom listu treba odabrati ono to je potrebno, a zatim
miem kliknuti na OK ili Cansel da b se dalje nastavilo sa
radom.
4.4 Okviri za dijalog sa karticama Excelovi okviri za dijalog sa
karticama imaju jezike kao u adresaru. Oni su veoma praktini iz
razloga to se moe primeniti vie opcija na jednom mestu. Po zavrenom
odabiru pritiska se dugme OK.
8
5 Unos podataka i formatiranje elije
U eliju se moe uneti razliiti sadraj: broj koji moe
predstavljati koliinu, iznos, datum, bilo kakav tekst, izraz ili
funkcija kojom se izraunava neki rezultat. Unos podataka u eliju se
vri direktno, aktiviranjem elije klikom mia i upisivanjem eljenih
podataka. Za unos podataka u eliju se moe koristiti i polje Formula
Bar, ali se ono moe koristiti i u druge svrhe.
Uneti sadraj u eliju se potvruje na etiri naina i to: Pritiskom
na taster Enter pri emu se aktivira elija ispod one koja je primila
unos. Pritiskom na Tab pri emu se aktivira elija koja se nalazi
desno od elije u kojoj
su ve uneti podaci. Klikom mia na bilo koju drugu eliju koja se
automatski aktivira. Klikom mia na kontrolni taster unosa kada ista
elija ostaje aktivna.
Od unosa podataka u elije moe se odustati pritiskom na taster
Esc ili klikom na kontrolni taster X.
Ranije uneti sadraj elije se moe menjati na tri naina i to:
Dvostrukim klikom mia na eliju. Pritiskom na taster F2 pri emu se
ulazi u reim editovanja. Klikom mia se ue u liniju za unos podataka
aktivne elije pa se vri promena
sadraja elije.
Sadraj elije se moe kopirati i promeniti korienjem komandi Cut,
Copy, Paste. Kada se u eliju unosi tekstualni sadraj onda se mogu
koristiti gotovo sve komande koje se koriste u Word-u. eliji se moe
promeniti niz atributa izgleda kao to su boja fonta i pozadine,
granine linije, tekstura, kao i ponaanja tj. vidljivost, pravo
upisa promene... Naime, mogue je
9
menjati oblik oblik, veliinu i boju fonta, boju i teksturu
podloge, postavljati razne linije, uravnati sadraj na razliite
naine. Kada se radi formatiranje radnog lista ono ne utie na
izraunavanje rezultata, ve samo na izgled radnog lista.
Formatiranje se radi na sledei nain: Postavi se pokaziva na bilo
koju eliju. Pritisnuti meni Format pri emu se otvara padajui meni.
Sa liste menija se se odabira opcija AutoFormat pri emu se otvara
okvir za dijalog
AutoFormat. format. tabelu. Da bi se sauvali podaci uneti na
radni list treba pritisnuti dugme Save na paleti alatki Standard
pri emu se pojavljuje komanda Save As, zatim, u polje File name
treba upisati naziv pod kojim uvamo datu svesku i pritisnuti dugme
Save ili taster Enter. Na kraju se pritiska dugme OK pri emu Excel
sam primenjuje format na datu U ovom okviru se nalazi 16 gotovih
formata, pri emu treba odabrati eljeni
10
6 Rad sa podacima u Excel-u
Za uspean rad u Excel-u bitno je znati kakvi se sve podaci mogu
unositi u elije. Klju za razumevanje funkcionalnosti Excel-a je
poznavanje vrsta podataka koje se unose u radni list. Druga bitna
stvar u radu sa Exce-om je prepoznavanje tipova podataka.
6.1 Vrste podataka Vrste podataka u Excel-u dele se prema
prirodi i ponaanju sadraja koji se moe upisati u eliju, pa postoje
dve vrste sadraja i to: Konstanta je bilo kakav slobodan unet
podatak, u ovom sluaju sadraj elije je
ne promenljiv sve dok ga korisnik ne promeni sam. Konstantne
vrednosti se razlikuju po tipu, koji Excel sam moe da prepozna.
Formula - je sadraj izraen kao izraz ili funkcija i podlee strogim
sintaksnim i
semantikim pravilima. Formula se prepoznaje tako to uvek poinje
znakom (=). Argument formule moe biti konstanta, referenca ili
druga formula. Glavna osobina formule je dobijeni rezultat u eliji
automatski menja vrednost ako se promeni vrednost neke polazne
elije. Izraz je tip formule koji se sastoji od konstanti, referenci
i operatora. Microsoft Excel prepoznaje tri vrste izraza, prema
tipu rezultata i to aritmetike, tekstualne i logike izraze.
Operatori aritmetikih izraza su uobiajeni znaci za etiri osnovne
matematike operacije, znak za procenat i znak^, kojim se u mnogim
programskim jezicima oznaava stepenovanje. U izrazima e koriste
uobiajena prava prvenstva meu operacijama pri tome korienje zagrade
taj redosled prvenstva ne menja. Sadraj izraza moe biti ili
konstantan ili adresa elije koja sadri neku vrednost bilo da se
radi o konstantnoj vrednosti ili o rezultatu neke formule.1
6.2 Tipovi podataka
1
Ljubii Duan, Excel, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2005.
11
Pod tipom podataka u Excel-u se smatra vrednosni oblik koji ima
neka konstanta ili neki rezultat formule. Prepoznavanje tipova
podataka je veoma bitno, jer od njih zavisi mogunost operisanja.
Tekst je bilo kakav skup znakova tj. slova, cifri i specijalnih
znakova, i predstavlja najoptiji tip podataka. Excel u toku unosa
podataka pokuava da prepozna kontekst i tip sadraja elije, pri tome
ako se sadraj ne uklopi ni u jednu posebnu emu tipa sadraj e se
smatrati tekstom. Ukoliko je potrebno da se sadraj smatra kao tekst
kao prvi znak se unosi apostrof ( ' ), ili na drugi nain i to da se
sadraj zatvara u znake navodnika ( "abc" ). Broj je poseban tip
podataka u eliji koji se sastoji od cifara od 0 do 9 i specijalnih
znakova koji odreuju poseban oblik broja. Datum i vreme su
karakteristini oblici brojeva a smatraju se brojevima zbog internog
naina uvanja i obrade. Logika vrednost se javlja kao rezultat
postavljenog logikog izraza ili funkcije. Mogue je uneti loginu
vrednost i kao konstantnu, kao jednu od rezervisanih rei TRUE ili
FALSE. Sadraju elije, a pogotovu broju moe se dodeliti poseban
format prikaza, a to se postie korienjem kartice Number u okviru za
dijalog Format Cells i izborom jednog od ponuenih formata.
6.3 Korienje pocije AutoFill AutoFill komanda slui da skrati
postupak raunske operacije. Naime, ukoliko je potrebno pomnoiti
celu kolonu sa drugom kolonom ne mora se mnoiti svaka adresa
posebno ve je potrebno uraditi sledee: markirati eliju u kojoj je
potrebno neto izraunati i upisati znak =; zavri se eljena raunska
opercija i pritisne se znak Enter; klikne se na eliju u kojoj j
dobijen rezultat prorauna; kada je elija markirana, poklopi se
krsti kursora sa crnim zadebljanjem u donjem
desnom uglu selektovane elije; kada kursor promeni boju u crni
krsti, klikne se miem i dri se levi taster mia
pritisnut i ta se elija prevue na kraj kolone;
12
-
usti se levi taster mia; i na kraju je rezultat dobijn za sve
ostale kolone.
13
7 Korienje funkcija u Excel-u
Funkcija u Excel-u je ugraena formula koja obavlja matematiku
operaciju ili uzvraa informaciju specificiranom formulom. Formula
omoguava da se izraunaju i analiziraju podaci na radnom listu.
Formule obavljaju razna raunanja takodje, mogu da kombinuju
vrednosti - iznose. Linija za formule (formula bar) je podruje
smeteno pri vrhu prozora radnog lista, koje se koristi za unoenje
ili uredjivanje vrednosti iznosa, ili formula u elijama ili
dijagramima. Linija za formule prikazuje nepromenjenu stalnu
vrednost iznos (constant value) ili formulu u aktivnoj eliji.Sve
formule u Excel-u poinju znakom jednako (=), praenim operandima tj.
podacima koji treba da se izraunaju i operatorima. 2
Pri sloenijim izraunavanjima Excel nudi pomo u vidu gotovih
funkcija koje u mnogome olakavaju rad korisniku. Sve funkcije su
svrstane u odreen kategorije i to: Most Recently Used tj. funkcija
koja se najee koristi; All prikazuje spisak svih funkcija u
Excel-u; Financial prikazuje finansijske funkcije; Date & Time
prikazuje datumske i vremenske funkcije; Math &Trig prikazuje
matematike i trigonometrijske funkcije; Statistical pokazuje
statistke funkcije; Lookeup su funkcije koje slue za pretragu
podataka i referenci; Databases su funkcije koje su vezane za bazu
podataka; Text predstavljaju funkcije za obradu tekstualnih
podataka; Logical predstavljaju logine operacije; Information su
funkcije koje predstavljaju eljene informacije o sistemu i
programima.
2
Walkenbach John, Excel 2007 Biblija, Beograd,
Mikroknjiga,2007.
14
Svaka od ovih funkcija se otvara u posebnom prozoru u koji se
upisuju podaci za koje je potrebno izraunavanje, pri tom pre svega
treba upisati znak = u eliju u kojoj treba da se pojavi eljeni
rezultat.3
7.1 Osnovne funkcije u Excel-u U Excelu se najee koriste sledee
funkcije: MAX ova funkcija prikazuje maksimalnu vrednost u skupu
brojeva; MIN - ova funkcija prikazuje minimalnu vrednost u skupu
brojeva; SUM ovom funkcijom se sabiraju eljeni brojevi; AVERAGE
ovom funkcijom se izraunava prosena vrednost uskupu brojeva; IF
ovom funkcijom se za zadati uslov proverava traena vrednost;
COUNTIF ovom funkcijom se prebrojava koliko eljenih podataka
zadovoljava zadati uslov. Microsoft Excel sadri odline finansijske
funkcije (financial functions), koje mogu da se koriste u
obavljanju korisnih prorauna, kao to su projektovanje budue
vrednosti investicija ili izraunavanje mesenih rata za kredit.
Takoe, ove funkcije mogu da se koriste pri analizi novih
finansijskih funkcija.
7.2 Finansijske funkcije Neke od uobiajenih finansijskih
funkcija koje se koriste su: FV Future Worth tj. budua vrednost
ulaganja; PMT Annual Payment tj. godinja rata; PV Present Value tj.
sadanje vrednosti.
3
Ljubii Duan, Excel, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2005.
15
7.3 Greke u formulamaKada neto spreava onemoguava neku formulu
da izraunava, umesto rezultata, vidi se poruku o greki (error
message). Greke se u Excel-u se prikazuju na sledei nain: #### -
ovo znai da je kolona suvie uska za prikazivanje rezultata, greka
se otklanja
proirivanjem kolone; #VALUE ovo pokazuje da je unetapogrena
vrsta argumenta ili reference, greka se
otklanja proverom argumenata ili operande; #DIV/0! pokazuje da
je pokuano deljenje sa nulom, otklanjanje ove greke se radi
tako to se izmene reference da se ne bi delilo sa nulom; NAME?
greka je jer se formula poziva na nepostojee ime, a a za
otklanjanje
greke potrebno je ispraviti pogreno napisano; #REF! ovo znai da
Excel ne moe da locira referencirane elije, greka se otklanja
dugmetom Undo da bi se restaurirao podatak a tatim izmenila
referenca za formulu;
-
#NULL greka je u tome referenca na preseku dve oblasti koje se
ne presecaju, a
greka se ispravlja proverom unetih podataka i greke u vezi
referenciranja.
16
8 Grafiko predstavljanje tabelarnih prorauna
Dijagram (chart) predstavlja grafiki nain prikazivanja numerikih
podataka. Dijagrami numerike podatke ine razumljivijim a posebno su
korisni za razumevanje dugih nizova brojeva i njihovih meusobnih
odnosa. Excelov dijagram moe biti ugraen (embedded chart) tj, da se
nalazi na istom listu gde i numeriki podaci ili dijagram na posebom
listu (chart sheet) tj. na na listu gde se nalazi samo dijagram gde
nema ni jedne elije. Predstavljanje brojeva dijagramom veoma je
jednostavno i zabavno jer se moe eksperimentisati sa razliitim
tipovima dijagrama a mogu se i podeavati mnogi parametri
samostalno. Kod Excelovih dijagrama svaka promena na radnom listu
direktno se odraava na dijagram. Izbor dijagrama je subjektivan,
ali je mnogo lake odabrati dijagram ukoliko je poznato koje su
vrste dijagrama na raspolagaju. Kako dijagram daje vizuelni oseaj
numerikih podataka veoma je bitno odabrati vrstu dijagrama. Excel
nudi 18 vrsta standardnih dijagrama od kojih su samo neki
prikazani.
17
9 ZakljuakExcel se primenjuje u mnogim oblastima jer je njegov
program za tabelarna izraunavanja veoma lak i
koristan.Karakteristina mogunost programa za rad sa tabelama kao to
je Excel je da omoguava da se kreiraju matematike formule i
izvravaju funkcije. Inae, on ne bi bio vie od velike table za
prikazivanje teksta.
Prednost Excela je ta to ima vie namena tj. pored numerikih
izraunavanja veoma je koristan i u numerikim primenama kao to su:
Obrada numerikih podataka; Izrada dijagrama; Organizovanje
spiskova; Pristup drugim podacima; Izrada slika i dijagrama;
Automatizovanje sloenih zadataka.
Dijagrami izraeni u Excelu imaju veoma iroku primenu kako u
nauci tako i u mnogim drugim sferama ivota. Histogrami izraeni u
Excelu mogu pokazati natalitet i mortalitet u odreenom vremenskom
periodu kao i mnoga druga dogaanja koja se tiu stanovnitva. Excel
omoguava siguranu, brzu i efikasanu izradu dijagrama i histograma
za potrebe svih koji ih koriste.
18
Literatura
1. Braika Nikola, ivadinovi Jovan, Poslovni i finansijski
informacioni sistemi,Visoka poslovna kola, aak 2006. 2. Jovanovi
Predrag, Raunajte na raunare: office XP,Beograd, 2003. 3. Ljubii
Duan,Excel,Beogradska poslovna kola, Beograd, 2005. 4. Walkenbach
John, Excel 2002 Biblija, Beograd, Mikroknjiga,2002. 5. Walkenbach
John, Excel 2007 Biblija, Beograd, Mikroknjiga,2007.
Internet stranice: 1. 2. 3. 4.www.mikroknjiga.co.yu /
23.04.2008/. www.fgcu.edu /23.04.2008/. www.netNovinar.org
/12.12.2008/. www.mikroknjiga.co.yu /19.12.2008/.
19
