MEGATREND UNIVERZITET

Fakultet za poslovne studije – Požarevac

Seminarski rad:Integrativni modeli organizacije

Predmet:Menadžment operacija i kvaliteta

Profesor: Student:Doc. dr Slobodan Stamenković Mirko Stepanović, br.ideksa 098/09

S A D R Ž A J:

U V O D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..3

1. UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM U PREDUZEĆU . . . . . . . . . 4

2. INOVACIJE I PREDUZETNIŠTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..5

2.1. Inovativnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... 5

2.2. Preduzetništvo i preduzetnički menadžment . . . . . . . . . . . .... 6

2.3. Predzetništvo u budućnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...7

3. STRATEGIJE TEHNOLOŠKE KONKURENTNOSTI . . . . . . . ... .9

4. UPRAVLJANJE TOTALNIM KVALITETOM . . . . . . . . . . . . . . .10

Z A K LJ U Č A K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... .14

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...15

2

U V O D

Tehnologija sadrži znanje, stručnost, kao i načine za korišćenje faktora proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tražnja.

Nova tehnologija čini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak je najvažnija osnova održivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija određuje smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost procesa.

Preduzetništvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god su dominantog uticaja ljudi koji znaju, koji su spremni i sposobni.

Preduzeće koje želi da razvija preduzetničke dimenzije mora stvarati odgovarajući ambijent i kulturu i pružiti šansu zaposlenima da ispolje preduzetnički talenat.

Odluka svakog preduzetnika da brzo startuje (započne) biznis, i da taj biznis dalje razvija i unapređuje u kontinuitetu, rešava mnoga značajna pitanja za status subjekata kako interno tako i eksterno. Naime, ostvaruje se ambijent za brzo zapošljavanje, integrisani razvoj organizacija uključenih u mali biznis u kontinuitetu, razvoj privrednog regiona i razvoj društva u celini.

U privatnim preduzećima sa jednim vlasnikom preduzetnik prihvata finansijske rizike, a odgovoran je i za menadžment. Preduzetnici koji se odluče da uđu u svet biznisa, morali bi da imaju odredjena saznanja iz te oblasti, kako teoretska tako i praktična. U protivnom, onaj preduzetnik koji se uči na sopstvenim greškama plaća najveću cenu.

Kvalitet je osnovno sredstvo u borbi za postizanje bolje konkurentske prednosti na globalnom tržištu. Unapređenje kvaliteta se zasniva na unapređenju produktivnosti poslovanja, a ono je u direktnoj povezanosti sa unapređenjem produktivnosti znanja.

Jedan od glavnih načina za unapređenje konkurentske sposobnosti domaćih preduzeća jeste brža i sveobuhvatnija primena koncepta upravljanja sistemom kvaliteta, zasnovanog na serije međunarodnih standarda ISO 9000:2000. Šira primena se zasniva na sledećim zahtevima: potreba za obrazovanjem svih zaposlenih, a posebno izvršnih rukovodilaca iz oblasti upravljanja totalnim kvalitetom, kao i primena koncepta grupnog uvođenja sistema upravljanja kvalitetom u srednja predueća, koja predstavljaju značajan deo domaće ekonomije.

3

1. UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM U PREDUZEĆU

Tehnologija sadrži znanje, stručnost, kao i načine za korišćenje faktora proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tražnja.

Tehnologija je znati praviti stvari pomoću kojih društvo zadovoljava svoje potrebe. Ona je simbol ekonomskog rasta i kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet života. Tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske prednosti, odnosno, na osnovu nje se može održati - poboljšati strategijska pozicija preduzeća. Tehnologija je pokretač ekonomskog rasta i ona doprinosi rastu povećanjem produktivnosti.

Nova tehnologija čini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak je najvažnija osnova održivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija određuje smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost procesa.

Inovativnost u strateškom značenju kao strategijski način ostvarivanja konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvođenja ne samo novih tehnologija već i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristup marketingu, novom načinu obuke ili organizacije. Pretpostavke - osobine nove - visoke tehnologije su ekonomija obima, visoka akumulativnost, segmentacija (niše) tržišta, nepredvidivi kraći životni ciklus proizvoda, fleksibilnost i sl., dok implementacija visoke tehnologije ima za rezultat sledeće efekte: veći prinos preduzećima sklonim promenama, podizanje kvaliteta, efikasnost sistema, visoka dodatna vrednost u proizvodima, smanjenje troškova i dr. Dakle, za ekonomski rast preduzeća, inovativne-informativne tehnologije imaju izuzetan značaj, jer omogućavaju stvaranje novih proizvoda i usluga, a time se postiže brzina, fleksibilnost i povezanost sa korisnicima.

Inovativne tehnologije predstavljaju novu eru tehnološke industrije, i njeno korišćenje je od presudnog značaja za primenu novih pristupa u organizaciji, radi stvaranja novih tržišta, biznisa i sticanja konkurentske prednosti. Efekti primene inovativne - informacione tehnologije su povećanje produktivnosti, poboljšanje kvaliteta usluga, nove usluge, povezanost sa potrošačima, smanjenje troškova, visoke dodatne vrednosti proizvodima i dr.

Strateška analiza svakog preduzeća se bazira na analizi unutrašnjih mogućnosti organizacije, koja podrazumeva praćenje tj. analizu:

Pogodnost postojeće organizacione strukture za novu strategiju Prikaz postojeće menadžerske strukture Karakteristike postojeće kadrovske strukture Tekuća znanja i veštine ososblja Organizaciona kultura Prikaz organizacione politike prema steakholderima Prikaz korišćenja nove tehnologije Prikaz doprinosa osnovnih funkcija Prikaz finansijskog sistema.  

4

2. INOVACIJE I PREDUZETNIŠTVO 

2.1. Inovativnost

Da bi smo govorili o preduzetništvu neophodno je postaviti i odgovarajući preduzetnićki menadžment koji poseduje sposobnost da vodi i upravlja većom organizacijom ohrabrujući inovativnost u kompaniji.

Ovde je neophodno primeniti nove metode upravljanja koje podrazumevaju preuzimanje rizika, učenje od kupaca/korisnika proizvoda ili uspeha, konkurecnije i okruženja da bi se lako odgovorilo na promene okruženja. Preduzetnički menadžment obuhvata: strategiju, liderstvo, kulturu, marketing, znanje menadžmenta, preduzetništvo. Za preduzetnički menadžment, od posebnog je značaja da se stvari usmere na postizanje efikasnosti svih potrebnih aktivnosti u što kraćem vremenskom roku odnosno potrebno je, da se stvari rešavaju brzo.

Preduzetnički posao je originalan prepoznatljiv i drugačiji. Zato su faktori uticaja na svaki posao brojni i vrlo ih je teško uopštiti.

Pre otpočinjanja nekog posla treba birati posao koji nudi šansu za dugoročni uspeh. Izbor odgovarajućeg preduzetničkog posla je težak problem i složena odluka svakog preduzetnika.

Ulazak u novi poslovni biznis predstavlja rizičan poduhvat. Različiti su pristupi za početak poduhvata. Među njima se ističu tri opšta pristupa: osnivanje novog preduzeća, kupovina postojećeg preduzeća ili kupovina fransize.

Pored inovacija, u smislu proizvoda i usluge, veoma su važne inovacije u upravljanju preduzećem, u odlučivanju, motivisanju, jednom rečju inovacije u poslovanju. Novi vid motivisanja i upravljanja određenog broja zaposlenih na kojima se takav vid modernog sistema poslovanja može primeniti.

Inovacija u proizvodnji, prodaji, nastupa na tržištu, ophođenje prema klijentima i zaposlenima su neizbežan faktor uspeha svakog preduzetnika. Samo onaj preduzetnik koji kvalitetnije i brže od konkurencije koristi i inkorporira inovativnost, ima više šanse od ostalih za opstanak na tržištu današnjice.

Inovativnost obuhvata kreiranje i uvođenje promene, razvoj i primenu novih proizvoda, usluga, procesa, postupaka, novih rešenja. Inovacija, kao krajnji rezultat inovativnosti, bitna je odrednica u stategiji poslovanja i nikada se ne završava jer nema takve mogućnosti kao što je neograničena prednost nad konkurencijom.Trenutak otkrića nečeg novog što daje konkurentsku prednost, automatski je signal hiljadama drugih preduzetnika ili firmama da pokušaju to da imitiraju ili da se dokažu na tome. Zato je jedini način da se ostane na čelu igre – kontinuirano ostvarivanje novih ideja.

5

2.2. Preduzetništvo i preduzetnički menadžment

Svaki preduzetnik se muči sa konkurencijom na tržištu. On nudi kupcima isti ili sličan proizvod, a pri tom želi da pokaže da je njegov ipak bolji od onog što ga nudi konkurencija. Međutim, to ide teško i mukotrpno. Kupci su postali zahtevni i probirljivi, a konkurencija agresivna i mnogobrojna.

„Idealna“ situacija bi bila kada konurencije uopšte ne bi bilo, kada bi tržište bilo zatvoreno i kada bi preduzetnik bio monopolista. Ali toga više nema. Druga „idealna“ situacija bi bila da preduzetnik ima proizvod kakav konkurencija nema ili da njegov proizvod ima osobine kakave nema proizvod konkurencije. To je moguće jedino ako je proizvod ili usluga inovacija, odnosno, ako je neka karakterisika proizoda inovacija

U savremenim uslovima vlasnici i organizatori biznisa predstavljaju kreativnu snagu koja omogućava promenu strukture nacionalne privrede.

 Da bi preduzetnici realizovali svoje ciljeve o zahtevanom kvalitetu, sa minimumom

mogućeg vremena, troškova i resursa, moraju upravljati resursima. Predviđanje resursa nastupa nakon procene resursa. Po utvrđivanju resursa koji su potrebni za realizaciju nastupa treba videti koji su resursi dostupni.

Da bi se dostigli definisani ciljevi preduzetnika neophodno je definisati potrebna finansiska sredstva i način njihovog obezbeđenja. Iznos potrebnih finansiskih sredstava dobija se na osnovu procene celokupnog poduhvata koji treba realizovati.

Izvor pribavljanja finansiskih sredstava mora biti usklađen sa strategijom i ciljevima preduzetnika. U cilju pribavljanja finansiskih sredstava treba ostvariti nekoliko faktora:

1. formirati dobar menadzment tim, 2. prikazati emitovane akcije, 3. prikazati pozitivne rezultate, 4. prezentovati jasne i precizne informacije, 5. predstaviti dugoročan plan razvoja kompanije.

Bez obzira na dobre finansiske mogućnosti, uspeh preduzetničkog poduhvata nije moguć bez talentovane radne snage. Tajna uspešno realizovanog preduzetničkog poduhvata jeste top menadžment sa svojim iskustvom. U kasnijim fazama sve je veća potreba za jakom administracijom, ali i moraju nastojati da zadrže inovativnost.

Ljudski resursi svake firme su jedinstveni. Svaka firma bi trebalo da ima isplaniran program ljudskih resursa, koji sadrži zahtevnu procenu potrebnog personala i njegovih kvalifikacija za nekoliko sledećih godina baziranog na strateškom planu.

6

U preduzetništvu su izuzetno važne odluke koje preduzetnici donose. Od tih odluka zavisi njihova pozicija na tržištu. Oni procenjuju potencijalne dobiti i koristi od svakog povučenog poteza, gde na posebnom mestu mogu da se posvete i oportunitetni troškovi.

Kao što su ranije izbegavali pisanje poslovnog plana, tako su izbegavali i vođenje računovodstvene evidencije ne shvatajući njen značaj u poslovanju firme.

Jedan od ciljeva u preduzetništvu je da minimizira troškove, a računovodstvo mu upravo može pomoći u donošenju takve odluke.Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi planiranja koji mogu biti deo njegovih poslovnih operacija

Planiranje je proces koji je sa stanovišta poslovne aktivnosti beskrajan. Posebno je važan u početnim fazama novog preduzeća kada postoji potreba da preduzetnik pripremi preliminarni biznis plan. Plan je moguće finalizirati kada preduzetnik priprema ima jasnu i pouzdanu procenu tržišta, proizvoda ili usluga koje će prodavati i finansijskih potreba preduzeća. Za bilo koju organizaciju potrebno je, minimalno pripremati finansijski plan, marketing plan, plan ljudskih resursa, plan proizvodnje i plan prodaje. Plan može biti kratkoročan i dugoročan, ili može biti strateški ili operativni. Plan može biti različitog obima zavisno od tipa biznisa ili anitcipirane veličine početnih poslovnih operacija.

Ne treba potcenjivati izvore informacija. Ne treba se ni rasipati sredstvima i tražiti informacije koje imaju krajnje posredan i beznačajan uticaj. Pravilna procena i odluka, kao i kontrola rezultata i njihovo praćenje mogu dosta pomoći uspešnom razvitku preduzeća. Svest preduzetnika o tome šta mu je potrebno i kako do toga doći na najefikasniji način, uštedeće mu vreme, a i novac. Jedna od najvažnijih stvari je i da preduzetnik zna šta hoće

Kako preduzetnik posluje u jednom nepredvidivom okruženju gde dinamičnost promena nije strana, po njega je bolje da uđe u samu srž mreže u kojoj se nalazi. On treba da poseduje određenu harizmu i da u dovoljnoj meri održava „prisne“ odnose sa ljudima u preduzeću i sa ljudima van preduzeća, a da pri tome ne izgubi autoritet.

Treba znati uliti poverenje i na fin način usmeravati ljude u skladu sa svojom vizijom tako što će ta viija, kao i sami ciljevi preduzetnika, biti prihvaćena od strane bliskih saradnika u smislu da će te vizije i ciljeve shvatati kao zajedničke, i da će svima biti od koristi da rade za dobrobit firme ulažući deo sebe za „više“ interese.

7

2.3. Predzetništvo u budućnosti

Globalno posmatrano, prvo i osnovno pravilo za razvoj preduzetništva je, da se preduzetnički duh širi u što većim razmerama i velikom brzinom. U tome je značajno, da menadžment procesima ima ključnu ulogu za dostizanje visokog nivoa kvaliteta svih procesa malog biznisa, uključujući sve aktivnosti koje čine noseću strukturu preduzetničke građevine.

Drugo, cilj novih poslovnih inicijativa, i za proizvode i za usluge usmeren je na konkurentsko tržište. Da bi se taj cilj ostvario sa visokim nivoom kvaliteta potrebno je spoznati tržište i shvatiti da svaki proces poslovanja počinje od ideje do realizacije konačnog proizvoda ili usluge, i predstavlja veoma kompleksan posao za menadžment. S toga, poznavanje i procena tržišta na početku donošenja planova i odluka, determiniše se na samom ulazu (inputu) procesa. Time se pored već poznate spremnosti na rizik stvara priprema scenarija moguće prodaje.

Imperativ je, da preduzetnici shvate kupca, da uspešno odgovore njihovim željama, navikama i satisfakciji korišćenja proizvoda ili pružene usluge. Naravno, osnovno je da se za to ispune svi uslovi i da se stvore mogućnosti za dostizanja TQM-a poslovne izvrsnosti, ne samo u poslovnim procesima već, i u kvalitetu proizvoda i usluga. Jednom rečju, da se u potpunosti postigne njihovo zadovoljstvo.

Treće, značajno je tačno definisati ciljni segment tih tržišta. Najvažnije je ostvariti potpuno, menadžment psihologiju poslovanja usmereno na značajan aspekt mentalnog sklopa kod kupca, tj. na spoznaju kupca da postoji razlika kod konkurencije u kvalitetu.

Futurolozi procenjuju da će prilika za preduzetnički menadžment biti mnogo više i da će preduzetništvo biti atraktivnije za angažovanje pojedinaca nego ranije. Konkurencija će biti znatno oštrija, što će odgovarati potrošačima i njihovim zahtevima. Dominatnat faktor razvoja konkurentske prednosti će biti znanje odnosno intelektualni, humani kapital i neopipljiva aktiva. Prognozira se i intezivan razvoj grana visoke tehnologije koje će povećati interesovanje preduzetnika za brzi prodor u njih. Najproduktivnija područja preduzetničkog biznisa u budućnosti su (pravne usluge, menadžment, komunikacije, programiranje, turizam, zdravstvo, nekretnine).

8

3. STRATEGIJE TEHNOLOŠKE KONKURENTNOSTI

U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduzeća će se sve više zasnivati na tehnologiji, jer preduzeća ako žele da plediraju na konkurentnost treba da idu u korak sa brzim tehničkim razvojem.

Poslednja dekada prošlog veka je posvedočila da je počeo period globalne konkurencije, koji se identifikuje prodorom standarda svetskog tržišta i međunarodne orjentacije kompanija. Preduzeća koja nastoje da dugotrajno i uspešno napreduju i rade, moraju se ponašati globalno. Smatra se da su dva elementa opredeljujuće uticala na razvoj globalizacije poslovnih aktivnosti: tehnologija i homogenizacija ponašanja klijenata.

Majkl Porter1 je popularizovao ideju da kompanija profitira ukoliko stvara relativnu i održava konkurentsku prednost. Da bi kompanija realizovala tržišni uspeh potrebno je da poseduje konkurentsku prednost u vidu nižih troškova i diferencijacije proizvoda, uz strategiju dugotrajnog obezbeđivanja proizvoda i usluga visokog kvaliteta, uključujući permanentno inoviranje.

Preduzeća moraju da ulažu sve značajnije napore da bi zadovoljili zahteve, sve obrazovanijih i informisanijih klijenata.U takvim uslovima kvalitet poslovanja uz poštovanje i primenu savremene tehnike i tehnologije, predstavlja elementarni faktor konkurentnosti, koji se bazira na stalnom unapređivanju produktivnosti rada i znanja.

Kvalitet poslovanja podrazumeva tržišnu, poslovnu i društvenu dimenziju. Sa aspekta organizacije, unapređivanje kvaliteta poslovanja podrazumeva, pored realizacije poslovnih aspekata kvaliteta uz primenu savremene tehnike i tehnologije (niži troškovi, veća produktivnost, rast profita) i tržišnih aspekata kvaliteta (zadovoljenje zahteva klijenata, postizanje zadovoljstva klijenata, konkurentnost i čvrsta tržišna pozicija), i ostvarivanje društvenog aspekta kvaliteta, koji se manifestuje u zaštiti zdravlja ljudi, zaštiti interesa klijenata, zaštiti životne sredine, štednji prirodnih resursa, itd.

Proces globalizacije tržišta i međunarodne konkurencije zahtevaju da preduzeća ukoliko žele da opstanu na svojim pozicijama moraju posedovati tri ključna resursa i to: finansijska sredstva, novu tehnologiju i znanje.

Kada je reč o proizvodima, onda se radi najčešće o tehničkim karakteristikama, dok su karakteristike kvaliteta usluga drugačijeg karaktera. Da bi proizvod ili usluga zadovoljili zahteve korisnika, moraju imati ugrađene osobine, odnodno karakteristike koje su za korisnika od različitog značaja, a koje proizvođač odnosno davalac usluga kreira u fazama svog procesa.

Znanje о snazi i slabosti konkurenata omogućava dа preduzeće bolje sagledava svoje strategijske opcije. Dva ili više preduzeća se mogu porediti. Pri tome treba praviti razliku između strategijskog i operativnog poređenja. Strategijsko poređenje je od posebnog značaja za preduzeća koja su spremna da uče ne samo na sopstvenom već i na tuđem iskustvu.

Svrha konkurentnog poređenja je da se ustanovi kako konkurenti nešto rade da bi se odlučilo kako neke tehnike imitirati ili poboljšavati. Akcenat mora biti dobrim dеlоm na prosuđivanju i proceni.

1 Majkl E. Porter (rođen 1947. godine) je univerzitetski profesor na Harvardu (Harvard Business School) iz oblasti menadžmenta i ekonomije. Jedan je od osnivača "The Monitor Group" - firme koja se bavi uslugama konsaltinga iz oblasti menadžmenta. Razvio je model koji je poznat kao - Pet Porterovih sila, koji definiše 5 sila koje određuju snagu konkurencije i atraktivnost nekog tržišta.

9

4. UPRAVLJANJE TOTALNIM KVALITETOM

Kvalitet poprima obeležje integrisanog menadžmenta pristupa, koji objedinjava upravljački, marketinški i razvojni aspekt poslovanja, sa krajnjim ciljem zadovoljavanja potreba klijenata, ali i celokupne društvene zajednice.

Organizacija mora da uspostavi, dokumentuje, primenjuje i održava sistem menadžmenta kvalitetom i da stalno poboljšava njegovu efektivnost, u skladu sa zahtevima ovog međunarodnog standarda. Prvi korak je indetifikacija procesa i podprocesa, što podrazumeva dekompoziciju poslovnog sistema, odnosno funkcija sistema. Drugi korak je utvrđivanje redosleda, međusobnih veza i uslovljenosti procesa.

Da bi uspostavila integrisane sisteme menadžmenta (IMS je koncept pomoću koga se širi funkcionalni menadžment kroz organizaciju, tako da menadžeri upravljaju nizom funkcija), kompanija mora da ispuni zahteve tri standarda:

– ISO 9001 – radi zadovoljenja kupaca i sticanja konkurentske prednosti

– ISO 14001 – radi eliminiasnja ili minimiziranja štetnog uticaja na životnu sredinu;.

– OHSAS 18001 - radi eliminisanja ili minimiziranja fizičkih povreda ili štete.

Međunarodni standard ISO 9001:2000 definiše zahteve za sistem upravljanja kvalitetom i usmeren je na delotvornost sistema u ispunjavanju zahteva kupca. Model sistema upravljanja kvalitetom prema ISO 9001:2000 uključuje procesnu orijentaciju koja podrazumeva da je svaki proizvod ili usluga rezultat nekog procesa, odnosno skupa međusobno povezanih aktivnosti.

ISO 14001:2004 se zasniva na proceni uticaja koje preduzeće može imati  na životnu sredinu i utvrđivanju preventivnih  mera  za  zaštitu životne sredine. Obuhvata izradu studije i sprovođenje konsultacija uz učešće javnosti, kao i  analizu alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na životnu sredinu. Cilj je da se utvrdi uticaj negativnih činilaca na  zdravlje ljudi, floru, faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu, materijalna i kulturna dobra i da se predlože mere kojima se ti uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti.

Savremeni zakoni zahtevaju sistematsko praćenje i otklanjanje svih mogućih opasnosti na radnom mestu.  Implementacijom Sistema menadžmenta zaštite i bezbednosti zdravlja zaposlenih OHSAS 18001 doprinosi se znatnom smanjenju povreda na radu i poboljšanju radnih uslova.

Ciljevi kvaliteta su saglasni sa politikom kvaliteta, uključuju zahteve kupaca i zainteresovanih strana i privrženi kontinualnom poboljšanju.

10

Slika 1. Aspekti kvaliteta

Organizacija mora da uspostavi, dokumentuje, primenjuje i održava sistem menadžmenta kvalitetom i da stalno poboljšava njegovu efektivnost, u skladu sa zahtevima ovog međunarodnog standarda. Organizacija mora da:

a) Identifikuje procese neophodne za sistem menadžmenta kvalitetom i da ih primenjuje u celoj organizaciji,

b) Odredi redosled i međusobno delovanje ovih procesa,c) Odredi kriterijume i metode potrebne da se obezbedi da izvođenje ovih

procesa i upravljanja njima bude efektivno,d) Osigura raspoloživost resursa i informacija neophodan za podršku izvođenju i

praćenju ovih procesa,e) Prati procese, meri i analizira njihove performanse,f) Primenjuje mere potrebne za ostvarivanje planiranih rezultata i stalno

poboljšavanje ovih procesa.

Kada organizacija izabere da ima bilo koji proces iz „autsorsa“2, koji utiče na usaglašenost proizvoda sa zahtevima, ona mora da osigura upravljanje takvim procesima.

Da bi primenila sistem upravljanja kvalitetom saglasno zahtevima ovog međunarodnog standarda, organizacija mora prvo da ga ustanovi, zatim dokumentuje, uvede i stalno poboljšava.

Prvi korak je indetifikacija procesa i podprocesa, što podrazumeva dekompoziciju poslovnog sistema, odnosno funkcija sistema. Identifikacija procesa podrazumeva:

2 Termin ’’autsports’’ (engi. outsource) u ovom standardu odnosi se na procese neophodne za funkcionisanje organizacije, a koje za nju obavlja druga organizacija.

11

- Lociranje početka i završetka procesa, - Poznavanje ulaznih veličina,- Prepoznavanje transformisanje ulaznih veličina u izlazne,- Kako, šta i gde se meri na posmatranom procesu,- Saznanje o veličinama na izlazu iz procesa,- Utvrđivanje odgovornosti za proces,- Utvrđivanje drugih parametara od značaja za razumevane procesa.

Drugi korak je utvrđivanje redosleda, međusobnih veza i uslovljenosti procesa.

Sledećom slikom su prikazani procesi u okviru menadžmenta kvaliteta.

Slika 2. procesi u okviru menadžmenta kvaliteta

Na nivou organizacije, upravljanjem totalnim kvalitetom, obezbeđuje se upravljački okvir kojim se organizacija u svom radu obavezuje na ponašanje u skladu sa zakonom iz oblasti zaštite životne sredine. Uvođenje UTK donosi ekonomske koristi od kojih je najveća

Menadžment kvalitetaKoordinatne aktivnosti za vođenje organizacije u odnosu na kvalitet i

upravljanje njome u tom smislu

Planiranje kvaliteta

Upravljanje kvalitetom

Poboljšanje kvaliteta

Obezbeđenje kvaliteta

Deo menadžmenta kvalitetom usredsređen je na uspostavljanje ciljeva kvaliteta i na utvrđivanje neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih resursa na ispunjavanje ciljeva kvaliteta.

Deo menadžmenta kvalitetom usredsređen je na ispunjavanje zahteva kvaliteta.

Deo menadžmenta kvalitetom usredsređen je na povećanje sposobnosti da se ispunjavaju zahtevi kvaliteta

Deo menadžmenta kvalitetom usredsređen je na obezbeđenje poverenja u to da su ispunjeni zahtevi kvaliteta.

12

ulaganje u budućnost organizacije, jer ovaj sistem štiti od ekoloških šteta. I na kraju, ekonomska korist je čistija sredina i zdravije okruženje.

Nažalost, domaća mala i srednja preduzeća još uvek nedovoljno primenjuju sistem menadžmenta kvaliteta što znatno utiče na njihovu konkurentnost, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu. Naime, rukovodioci ovih preduzeća najviše zbog svoje neinformisanosti nisu zainteresovani za investiranje u implementaciju ISO 9000:2000 jer smatraju da im to još nije potrebno. Međutim, realnost međunarodnog tržišta ih uvek brzo natera da promene mišljenje, ali tada je najčešće kasno, jer je konkurencija na ovom tržištu izrazita.

Z A K LJ U Č A K

13

Svako savremeno shvatanje preduzetništva polazi pored ostalih karakteristika i od njegove okrenutosti prema budućnosti. Kriterijumi uspešnosti preduzeća moraju se koncipirati na duži rok jer se samo tako može steći pouzdana predstava preduzetničkoj ozbiljnosti svakog aktera u poslovnom procesu.

Posebne probleme imaju oni preduzetnici koji se odluče da uđu u biznis, ali ne Imajući u vidu činjenicu da je preduzetništvo značajna sfera strategije i politike menadžmenta preduzetničkog biznisa ne samo na zapadu već i kod nas, s tim u vezi treba imati u vidu tri razloga (šanse) zbog kojih preduzeća treba i mogu da se uključe na tržišta.

Prvo, najčešća situacija je i dan danas rast tržišta koje se ima u vidu kada postoji potreba za osnivanjem novih preduzeća. Drugo, postojanje šanse da se novo preduzeće tretira kao propalo zbog neadekvatne opsluženosti tržišta, zbog neefikasnosti menadžmenta postojećih koncerna (velikih preduzeća), naročito u zemljama u tranziciji kojima pripada i naša zemlja. Treće, uvođenje potpuno novog proizvoda na tržište.

Šanse leže u razvijanju prodajnih prognoza koncipirani kvalitetnim marketing planom kao krucijalna osnova u planiranju preduzetničkog menadžmenta. Sa tzv. “procenom prodaje u ruci” svi troškovi poslovanja mogu biti takođe zasnovani na proceni saznanja kako je proizvod ili usluga ostvaren, misleći na organizacioni plan osoblja, i kako je prodaja ostvarena (marketing plan).

U sadašnjim uslovima poslovanja, a posebno u budućnosti, da bi kompanija realizovala tržišni uspeh potrebno je da poseduje konkurentsku prednost u vidu nižih troškova i diferencijacije proizvoda, uz strategiju dugotrajnog obezbeđivanja proizvoda i usluga visokog kvaliteta, uključujući permanentno inoviranje. Preduzeća moraju da ulažu sve značajnije napore da bi zadovoljili zahteve, sve obrazovanijih i informisanijih klijenata.U takvim uslovima kvalitet poslovanja uz poštovanje i primenu savremene tehnike i tehnologije, predstavlja elementarni faktor konkurentnosti, koji se bazira na stalnom unapređivanju produktivnosti rada i znanja.

Pitanja globalnog zagrevanja, promene klime i emisija gasova staklene bašte postaju pitanja koja su u žiži svetske javnosti, i njihovo rešenje će biti ključno za opstanak ljudi i civilizacije. Da bi se ovo rešilo na održiv način, neophodno je donošenje jedinstvenih pravila ponašanja, a svaka država i svaka organizacija treba da se uključe u ostvarenje ciljeva koji će doprineti održivom razvoju.

Rizicima koje nosi svako radno mesto, rukovodstvo mora da upravlja kako bi se zaposleni osećali dobro u svojim radnim sredinama. Neophodna je stalna komunikacija top menadžmenta sa Predstavnikom zaposlenih zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu, a to do sada obavljaju inženjeri zaštite na radu.

U mnogim slučajevima kod provere sposobnosti radnika za bezbedan rad, provera iz teorijskog dela obuhvata testove koji su isti za sva radna mesta bez obzira na poslove i opasnosti na tim poslovima, a da se (vrlo često) i ne sprovodi praktično osposobljavanje radnika za bezbedan rad. Poražavajući podaci o broju povreda na radnom mestu opominju rukovodststvo svake organizacije na to da je neophodna kontrola OHS rizika.

14

Literatura:

1. Baumback, C. M.: Basic Small Business Management, University of Iowa, Pretice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, N.J., 1993.

2. Dostić, M.: Menadžment malih i srednjih preduzeća, Ekonomski fakultet Živanović N.: Preduzetnički menadžment, Univerzitet “UNION” Beograd,  Fakultet za industrijski menadžment, Beograd, 2008.

3. Grupa autora, Preduzetništvo i preduzetnički menadžment, Visoka poslovna škola, Čačak 2007.

4. Kozmanec, G.: Marketing i nove tehnologije, Beograd, 1997.

5. Milisavljević, M.. Senić, R., Janošević, S.: Inovacije i tehnološka strategija preduzeća, Beograd, 2003.

6. www.mojdokument.net/preduzetništvo%šta0kako0preduzetnički_menadžment

7. www.eklipsa.com/poslovna_politika/novibroj/kvalitet20571

8. http://www.preduzetnik.co.yu/organizacija/2/preduzetickorazum.htm

9. http:///www.iza-ogledala.com/modules.php?name=New&file=article&sid=1

10. http://www.brandmagazin.com/index.php?Itemid=69&id=1463&option=com_content&task=view

11. http://www.preduzetnik.co.yu/kakoda/7razloga.htm

15