СЕМИНАРСКИ

РАД

Тема: Фалсификовање новца

К р и м и н а л и с т и ч к о П о л и ц и ј с к а А к а д е м и ј а

З е м у н

С А Д Р Ж А Ј

Увод ...................................................................................................................................... 1

Први фалсификати ............................................................................................................ 1

1.Фалсификати страних новчаница ................................................................................. 2

2.Заједничке карактеристике кривичних дела против привреде ................................ 4

3.Историјат фалсификовања новца ................................................................................. 4

4.Мотиви фалсификовања новца ..................................................................................... 5

5.Заштита новчаница ......................................................................................................... 6

6.Начин фалсификовања новца........................................................................................ 7

7.Стављање лажног новца у оптицај ............................................................................... 8

8.Кривично правни аспект фалсификовања новца ....................................................... 8

8.1 Примери из судске праксе ........................................................................................ 10

9. Пластичне „близнакиње“ за пељешење .................................................................... 11

9.1 На интернету се могу наћи савети како штампати лажни новац ............................ 13

1

У В О Д

Полиција Хонг-Конга је 1999. године обавестила америчку полицију о појави

фалсификованих новчаница од 100 долара која је у оптицају од 1996. године. Тада, то и

не би била тако сензационална вест, јер је појава фалсификовања новца стара колико и

сам новац, да није њених карактеристика. Квалитет папира је одличан, има дубоку

штампу као и праве новчанице, оптички варијабилну боју с незнатним разликама у

нијанси, прецизну израду, уткану нит, микро текст и водени жиг. С правом се може

рећи да је савршенији од оригинала па су га зато и назвали супер долар. До супер

долара, међутим, дуга је историја настанка новца и његовог сурогата.

Прве праве новчанице, претече данашњим, појавиле су се пре више од 1000

година у Кини. Оне су по техници, заштити и изгледу биле примитивне али је свест

оних који су се бавили њеном израдом и оних који су је фалсификовали била

савремена. Први су хтели моћну новчаницу, отпорну на употребу и фалсификовање а

други могућност да је што лакше и верније репродукују. За ове који су се бавили

послом с друге стране закона уведене су драконске мере - одсецање екстремитета и

одузимањем целокупне имовине.

Први фалсификати

На овим нашим просторима од времена краља Милутина, на градским пијацама

државе Немањића започела је широка употреба домаћег кованог новца. У промету је

употребљаван сребрни новац који се називао динар. Овај назив сребрног новца потиче

из старог Рима, где је у 3. веку пре н.е. први пут искован сребрни динариус. У Законику

цара Душана динар се јавља у значењу сребрног новца уопште, зато што тада у српском

језику још увек није постојао новац као појам. Према етимолошком значењу, реч новац

је први пут употребљен у српском народном језику у 15. веку, као скраћеница за

сребрни динар искован у Новом Брду.

Фалсификати динара помињу се у писму краља Милутина општини Дубровачкој 1320.

године: „ И за вашу драгу љубов, платите ми добрим динарима, немојте ми лоше

динаре давати, јер лоше динаре не хтедоше Грци да узму, где год их давасмо, за које

год потребе“.

Дубровчани су фалсификатима платили Дмитровски данак, који су редовно давали

Немањићима још од времена краља Владислава. Да су дубровачки динари лажни, Срби

су сазнали тек касније када ову врсту новчанице нису хтели да приме искусни грчки

трговци за робу коју су продавали Немањићима.

На овом терену забележен је и фалсификат турског дуката у Кнежевини Србији, 1825.

године, за време књаза Милоша. Фалсификовале су се и наше кованице од 10 динара у

сребру, према записима из 1891. године, а које су пуштене у оптицај 6 година раније.

Сачувани су и подаци о фалсификату из 1925. године новчанице од 1000 динара с

ликом светог Ђорђа на коњу.

2

1.Фалсификати страних новчаница

Данас је фалсификовање новца удружено не само с људским знањем и умећем

већ и с неслућеним могућностима које пружа савремена техника и технологија. У борби

против фалсификата укључене су у свету бројне институције: централне банке,

полиција, Интерпол, Еуропол, Олаф( Европска комисија за борбу против превара) и

др.1

О фалсификовању страног новца бројни експерти истичу да је перманентна

обука запослених веома важна у откривању лажних новчаница. На предавањима

полазници се упознају с најновијим открићима фалсификованих новчаница и начинима

како да их препознају. По подацима с којим располаже у Србији је у 2003. години

евидентирано разних лажних новчаница које су достављене у Народну банку на

експертизу, а које прерачунате у доларе износе 929 576,11 или 730 619,78 ЕУР. Код нас

као и у свету, највише се фалсификују новчанице долара а затим евра.

Углавном се, кад је реч о долару

фалсификују тзв. средњи апоени од 50 и

100 долара. Према проценама од укупне

количине фалсификата 70% се односи на

ову валуту. До пре две године велики износ

фалсификованих новчаница био је и код

немачке марке. Најчешће су се

фалсификовале новчанице од 50, 100 и 200

марака. Током 2000. и 2001. године у

Србији су забележени и фалсификати од

500 и 1000 марака. Само три месеца након

увођења евра откривени су лажни апоени

од 50 ЕУР. Фалсификатори су штампањем

лажног евра желели да искористе период

велике замене 12 валута Европске уније у

јединствену европску монету. Тренутак је био погодан, јер већина становништва није

довољно познавала његове карактеристике и изглед. У ранијем периоду, пре увођења

евра, осим долара и марке, појављивале су се фалсификоване и друге валуте:

италијанска лира, холандски гулден, енглеска фунта, грчка драхма..С појавом евра

промењена је и листа најчешће фалсификованих новчаница, осим долара који је и сада

најомиљенија валута за фалсификаторе. То су: енглеска фунта, канадски долар,

босанска марка и спорадично швајцарски франак. Поред тога забележени су и покушаји

протурања оригиналних новчаница које нису на курсној листи. Аргетински аустрал од

100 апоена на коме пише цент аустралес протуран је као аустралијски долар. Исто тако

1 Crede. Andreas: ..Electronic Commerce and the Banking Industry'. The Requirement and Opportunities for New Payment Systems Using the Internet". Journal of Computer Mediated Communication. Special Issue on Electronic Commerce Edited by Charles Steinfield. Department of Telecommunication. Michigan State University. December 1995.

3

новчаница од 100 круна Фарских острва протурана је као новчаница од 100 данских

круна.2

Данас, све папирне новчанице имају више заштитних елемената3. Осим тога,

постоје и скривени елементи заштите. То важи и за новчанице од полимер пластике

које су се прво појавиле у Аустралији, пре 6-7 година.4 Ове новчанице биле су од 10

аустралијских долара. Новчанице су се показале као изузетно квалитетне по изради и

постојаности боја, отпорне на хабање, гужвање, цепање. Због тога је Национална банка

Аустралије одлучила да све своје апоене наредних издања штампа на пластици.

Новчанице од пластике данас имају и Сингапур и Румунија.

У згради Народне банке одржана је 1995. године изузетна изложба

фалсификованих новчаница. По подацима до којих сам дошао ово је прва и једина

изложба ове врсте код нас. Не мање интересантна била би и нова изложба, имајући у

виду да се евро појавио пет година касније. С развојем технологије у ових десетак

протеклих година занимљиво би било видети и друге, вероватно много успешније

фалсификате од оних с поменуте изложбе, попут супер долара с почетка наше приче.

Народна банка Србије, почетком фебруара ове године, увела је за све банке

провизију за вештачење фалсификата у висини од 2% од номиналне вредности

фалсификата. За обрачун провизије примењује се средњи курс за девизе који важи на

дан уплате провизије. Банке су у обавези да приликом подношења захтева за

вештачење фалсификата НБС доставе у прилогу и доказ о уплати провизије.

Ова накнада за вештачење фалсификата је по Одлуци о јединственој тарифи по којој

НБС наплаћује обављене услуге (Службени гласник РС бр.91/03, 97/03, 133/03 и 4/04).5

2 http://www.bezbednostmladih.org/pojmovi/falsifikovanje.php 3 заштитни елементи: сигурносна нит, водени жиг, холограм, квалитет штампе, папир и боја

4 Implications for Central Banks of the Development of Electronic Money, Bank for International Selllcmcnls.

Basle, Oclobcr 1996. 5 http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/provision20%noml.html

4

2. Заједничке карактеристике кривичних дела против привреде

Кривично дело „Фалсификовање новца“ из члана 223. КЗ спада у групу кривичних

дела против привреде ( Глава 22, чл.223 – 245 КЗ ). У главу кривичних дела против

привреде поред овог дела спадају и следећа важнија кривична дела:

- Факсификовање хартија од вредности (чл. 224. КЗ),

- Издавање чекова и коришћење платних картица без покрића (чл.228. КЗ)

- Пореска утаја (чл.229. КЗ)

- Прање новца (чл. 231. КЗ)

- Несавестан рад у привредном пословању (чл. 234.КЗ)

- Проузроковање стечаја (чл. 235.КЗ)

- Проузроковање лажног стечаја (чл.236.КЗ)

- Оштећење повериоца (чл.237.КЗ)

- Злоупотреба овлашћења у привреди (чл.238.КЗ)

- Одавање пословне тајне (чл.240.КЗ)

- Незадовољена трговина (чл.243.КЗ)

- Обмањивање купаца (чл.244.КЗ)

„ Важност привреде се пре свега огледа у томе што од њеног правилног

функционисања зависе многе друге свере друштвеног живота. У складу са тим

привреда представља основу готово сваког друштва. Као што знамо, привреда

подразумева произваодњу и расподелу производа, односно све делатности које из ње

поизилазе, као и многе друге услуге које омогућавају задовољење разних људских

потреба. Држава је заинтересована за привреду као целину и управо из тих разлога

релативно често интервенише у овој области и обезбеђује заштиту пре свега

прописивањем кривичних дела и казни за њих. У складу са тим интервенција државе

неопходна је у производњи, а нарочито расподели добара, и то је присутно свуда, без

обзира на друштвено-политичко уређење једне земље. Сама држава интервенише

мерама буџетске и кредитне политике, политиком цена одређених производа, мерама

расподеле итд како би се обезбедила одређена равнотежа у привредном пословању“6.

3. Историјат фалсификовања новца

„ Новац као облик вредности појавио се у време када је пронађена роба која је на свим

територијама изражавала вредност свих других врста робе. Злато је било најпогодније

као општи еквивалент, метални новац замењивао је разне употребне вредности (жито,

стока, крзно...).7 Овај начин изражавања вредности доводи до новог облика размене

који се разликује од трампе (где се роба размењивала за робу). Роба се сада размењује

за новац“8.

Резултати истраживања показују да су Кинези ставили прави новац у оптицај (1100

година пре нове ере) и да су Грци и Римњани имали сопствени новац. Прве новчанице

штампали су Кинези у 12.веку, а прве европске новчанице штампала је Шведска

6 Стојановић З. Кривично право-посебни део, 11.издање, Београд, 2006 , стр.226 7 J. Nepote, Correncz counterfeiting, International criminal police review, Paris, 1980, br. 343, str.79 8 Радовановић Г.Политичка економија, стр.25, Београд, 2001

5

1656.године. Након Шведске уследило је штампање новчаница у Енглеској

1694.године, па потом у Француској 1716.године.

У Србији, за време цара Душана, посебна пажња посвећена је фалсификовању новца

при чему су у складу са тадашњим временом биле предвиђене и веома драстичне казне.

Тако је у Душановом законику у члану 168. било предвиђено:“Ако се нађе златар у

граду, кујући новац тајно, да се златар сажеже, и град да плати глобу што рече цар. Ако

се нађе у селу, да се то село распе а златар да се сажеже...

Новац, као платежно средство које омогућава размену

добара, одувек је био предмет посебног интересовања са

аспекта разних облика криминалних напада, тим пре што се

на такав начин обезбеђује знатна противправна имовинска

корист. Слободно се може рећи да се новац фалсификује од

кад постоји.

Фалсификовање новца је стара појава, али је техника фалсификовања достигла завидан

степен усавршености тек у наше време. Фалсификовање се врши у таквим размерама да

се негативно може одразити на економски систем појединих земаља, изазивајући

поремећаје у монетарној политици. Чињеница је да уз новац, чим је почео да

функционише као средство коришћења расположиве технике, од које је и зависила

успешност фалсификата.

4. Мотиви фалсификовања новца

Основни мотив фалсификовања новца је економске, а у неким случајевима може бити

чак и политичке природе. Економски интерес је видан јер је зарада очигледна у односу

на уложени рад и средства, без обзира на ризик и опасност да та делатност буде

откривена.

Такође се, одређени политички циљеви могу остварити фалсификованим новцем,

најчешће од стране одређене државе, како би се некој другој држави изазвао економски

хаос и поремећај у основним привредним делатностима, што би се у политичком

смислу одразило на промену курса унутрашње и спољне политике. Случај

фалсификовања новца из ових побуда постојао је за време Француске револуције, у

периоду владавине Наполеона (фалсификовани новац Енглеске и Русије), у току

Грађанског рата у Америци (фалсификовани новац Југа од стране Севера), као и за

време Првог светског рата (Енглези и Мађари). Највећа количина фалсификованог

новца била је у оптицају за време Другог светског рата због политичких циљева. Руси

су фалсификовали пољски новац, Енглези новчанице Ирака, САД новчанице од стране

Немачке, са циљем економског слабљења и привредног поремећаја земаља савезница...

На највећем удару била је енглеска валута, а одређени подаци указују на то да је било

фалсификовање негде око 134 600 000 фунти“.9

9 J.Hepote, Courencz counterfeiting, Internacional criminal police review, Paris, 1980, br. 343 , str.79.

6

После Другог светског рата, нарочито у време локалних ратова, када су велике силе

оствариле своје циљеве, долазило је до појаве фалсификовања новца у те срвхе, нпр.

Лаос и Израел.

Такође и у нашој земљи било фалсификовања новца и раније, али је после Другог

светског рата израженија појава фалсификованих новчаница домаће и стране валуте. У

послератном периоду фалсификовање се углавном вршило из политичких мотива и

углавном је фалсификовање вршено у иностранству, па тајним каналима убациване у

нашу земљу.

5. Заштита новчаница

„ Од квалитета израђене новчанице, односно од њених заштитних елемената, углавном

и зависи у којој ће мери фалсификат бити успешан. Поједини аутори указују да је

основни задатак емисионих установа које се баве производњом новца да у што већој

мери заштите новчанице од фалсификовања пре свега коришћења најновијих

техничких достигнућ у графичкој индустрији и другим областима. Заправо, ради се о

заштити новчаница у процесу производње, где се технолошки поступак стално мења и

усавршава аналогно новим научним и техничким достигнућима, која се могу

применити на ову област“10

Елементи заштите могу бити разноврсни, а указаћемо само на најбитније.

Хартија за израду новчаница мора да има одређена својства по којима се може одмах

разликовати од друге врсте хартија која се употребљава за фалсификовање, па због тога

мора да буде квалитетнијег састава. Сам квалитет хартије постиже се одређеним

начином производње и испољава се у танкоћи, финоћи, отпорности и савитљивости

хартије која служи за израду новчаница. Осим тога, ова хартија има одређену чврстину

и није у потпуности глатка. Отпорнија је према цепању, што даје посебан квалитет

њеној изради. Изнета својства и квалитет хартије чине битне елементе заштите али

нису апсолутно довољна гаранција за потпуну заштиту, па се као елементи заштите

користе и поједини сигурносно знаци:

- Водени жиг или како се још назива водотисак, водени знак или филигран као и

одређени квалитет хартије представљају основне елементе заштите и присутни су у

проузводњи скоро свих новчаница. Данас се готово не могу наћи новчанице у

оптицају без воденог жига.

- Сигурносне нити које користе многе државе ради заштите својих новчаница

(некадашња немачка марка и грчка драхма, енглеска фунта, као и наше нове

новчанице). Ове нити могу бити направљене од различитих материјала, а јављају се

као метална, пластична или свилена нит од којих је данас најприсутнија метална.

Сигурносне нити представљају доста сигуран вид заштите.

- Боја хартије за израду може да буде бела, али ради боље заштите, хартији се додају

благе нијансе још у фази израде што се може уочити на ивицама које нису

обухваћене штампаном порвшином.

10 С.Мирашевић, Појавни облици фалсификата новца, 13.мај ССуп Београд, бр.4/89, стр.39

7

- Луминисцентни знаци који се уграђују у хартију још у процесу производње и који

се не виде голим оком, већ под УВ лампом реагују светлећи разном бојом.

- Флуоресцентне материје које такође под УВ лампом дају светла одређених боја

користе се за заштиту новчаница у многим земљама (Шбајцарска, САД, Немачка и

др.).

Осим хартије и наведених сигурносних знакова постоје још неки елементи заштите

који се испољавају у виду:

- Портрета и главног цртежа новчанице који имају своје специфичности;

- Серијско слово и број новчанице, а неке новчанице и контролно слово;

- Гијоши који представљају густо испреплетане линије у великом броју разних боја и

веома се тешко могу фалсификовати;

- Величина (формат) новчанице карактеристичан је за све валуте, јер се штампају у

разним форматима;

- Штампа, односно разна техника штампања може да допринесе квалитетној заштити

(дубока штампа, равна штампа и висока штампа).

6. Начин фалсификовања новца

Полазећи од чињеница да фалсификовање новца и његово растурање доноси значајну

добит логично је што се они који се баве овом криминалном делатношћу стално

усавршавају и у методе фалсификовања уграђују најновије научне и техничке изуме.

Фалсификовање новца подразумева израду лажног металног и папирног новца, односно

новчаница. Имајући у виду чињеницу да је данас метални новац израђен у апоенима

мање вредности, то је и његово фалсификовање сасвим ретка појава, јер тражи улагање,

а не доноси адекватну зараду.

Метални новац једноставнији је за фалсификовање. Тај

посао обавља се ливењем, ковањем или

галванопластиком.

Фалсификовање папирног новца је сложенији и тежи

поступак, и зависи од начина на који се врши, с обзиром

да је појавом ласерских колор-копир машина омогућено

да и лице без одређеног стручног знања може

фалсификовати новчанице у већој количини.

Основни начини фалсификовања новчаница су:

1. Ручно;

2. Машински;

3. Фотокопирањем оригиналних новчаница.

8

7. Стављање лажног новца у оптицај

За успешно растурање фалсификованог новца битно је неколико фактора. Пре свега

битан је квалитет и количина фалсификованог новца, јер управо од квалитета зависи

време откривања фалсификата и дужина његовог опстанка у оптицају. Поред тога од

утицаја је и номинална вредност таквог новца јер ако се фалсификују новчанице у

мањим апоенима оне се лакше растурају, али је зарада незнатна, док се за већу зараду и

безбедније растурање бира новац средње номиналне вредности.11

Ради лакшег стављања новца у оптицај, новац се често гужва или прља. Растурачи

траже гужве као погодне услове за растурање, а избегавају благајне на железничким и

аутобуским станицама, а нарочито банке, поште и мењачнице јер благајници могу

лакше да уоче фалсификовани новац.

8. Кривично правни аспект фалсификованог новца

Кривичноправни појам новца одређен је у члану 112. ст. 23КЗ. Према овој одредби

новцем се сматра метални и папирни новац који је на основу закона у оптицају у нашој

или некој страној држави. Новац који је повучен из оптицаја и који има нумизматичку

или неку сасвим другу вредност није објект кривичног дела из овог члана.

У члану 223.КЗ обухваћено је неколико кривичних дела који у функционалном

смислу представљају целину. Тако, у ставу 1. Садржан је основни облик овог

кривичног дела, али с обзиром на алтернативно постављену радњу треба разликовати

две могућности: прављење лажног новца, и преиначење правног новца.

Што се тиче прављења лажног новца, тим појмом подразумева се прављење лажног

новца који на први поглед у свему има изглед правог. Потребно је с тога да се ради о

успелом фалсификату. Лажни новац се може

правити од било ког материјала с тим да се не

може правити од већ постојећег новца који је у

оптицају.

С друге стране радња преиначења обухвата

преправљање већ важећег новца на већу

номиналну вредност.

За постојање било ког облика овог кривичног дела

неопходно је постојање одређене намере да се

такав новац стави у оптицај као прави.

Кривично дело фалсификовања новца је свршено

оног тренутка када је лажни новац направљен или

прави преиначен, уз постојање одређене намере. Захтева се постојање директног

умишљаја.

За ово кривично дело предвиђена је казна затвора од две до дванаест година.

11 М.Јовановић, Активност органа унутрашwих послова на сузбијаwу кривичног дела фалсификоваwа

новца, Безбедност, МУП Републике Србије, бр. 6/91, стр.726.

9

Код кривичног дела из става другог инкриминисане су такође две делатности:

прибављање лажног новца у намери да се стави у оптицај и стављање лажног новца у

оптицај.

Прва делатност из овог става, тј. Прибављање лажног новца може се извршити на

неколико начина. Нпр. Поклоном, куповином по знатно нижој цени од стварне

номиналне вредности (што је у пракси најчешћи случај), а може и извршењем неког

другог кривичног дела, нпр. Крађом, разбојништвом итд. За постојање овог облика није

довољно само прибављање новца, већ и намера да се исти стави у оптицај као прави.

Потребно је да је лице знало да се ради о лажном новцу.

Стављање лажног новца у оптицај подразумева убацивање у новчане токове лажног

или преиначеног правог новца. То значи његову даљу употребу, коришћење, размену

итд. Фалсификовани новац се „растура“ појединачно или групно, најчешће од стране

два до три лица која су организовала посао и поделила задужења тако да неко од њих

нису учествовали у претходним радњама које се састоје у прављењу лажног или

преиначењу правог новца, међутим новац може бити стављен у оптицај и од стране

лица које је само преузело радњу фалсификовања. Подразумева се да та лица треба да

знају да се ради о лажном новцу. У том случају постоји само привидан стицај и лице

одговара за једно кривично дело.

Дело је свршено стављањем лажног новца у оптицај. Захтева се директни умишљај

учиниоца.

За прибављање лажног новца и стављање истог у оптицај у ставу 2. Предвиђена је казна

затвора од једне до десет година.

Постоји и тежи облик овог кривичног дела и предвиђен је у ставу 3. Овог члана. Тежи

облик постојаће ако је дело из става 1. и 2. Направљен, преиначен, прибављен или

стављен у промет лажан новац у износу већем од 1 500 000 динара, односно

одговарајући износ у страном новцу. Кривично дело је свршено када је направљен,

преиначен, или стављен у промет лажан новац у наведеном износу.

Предвиђена казна за тежи облик је казна затвора од пет до петнаест година.

Даље у ставу четвртом, предвиђена су два лакша облика овог кривичног дела. Први од

њих чини лице које лажан новац који је примио као прави, па потом сазнавши да је

лажан исти стави у оптицај. Код овог облика се предпоставља да је лице примило овај

новац сматрајући да је прави.

Међутим иако је сазнао да је у питању лажан новац он га из неких разлога ставља у

оптицај као прави, најчешће да не би претрпео штету. У теорији и пракси није битан

разлог на који је начин лице примило лажан новац (поклоном, разменом).

Оно што је релевантно је да је у тренутку када је учинилац примио није знао да се ради

о лажном новцу. Дело је свршено када је такав новац стављен у оптицај. Као облик

кривице неопходан је умишљај.

Други лакши облик из овог става постоји онда када неко зна да је лажан новац начињен

или да је такав стављен у оптицај, а то не пријави. Ово кривично дело остварује се

10

нечињењем. Кривично дело је свршено када је код учинилаца постојала обавеза на

чињење. Дело се може учинити само са умишљајем.

Законодавац је за оба облика прописао новчану казну или казну затвора до једне

године.

На крају у ставу петом, као обавезна предвиђена је примена мере безбедности

одузимање предмета (члан 87. Став 3.). Лажан новац одузима се у свим случајевима.

8.1 Примери из судске праксе

(1) „ Не може бити идеалног стицаја између кривичног дела преваре из члана 171.,

става 2.КЗ Републике Срвије и кривично дело фалсификовање новца из члана 168.

Став 1.КЗ СРЈ. Кривично дело фалсификовања новца је специјално кривично дело у

коме и ако у опису нису садржани сви елементи преваре, намера прибављања

против правне имовинске користи, или намера наношења штете другоме се

предпоставља. Ово се кривично дело врши у намери прибављања против правне

имовинске користи. Описом овог кривичног дела покирвена је у конкретном случају

и та намера или намера да се другом нанесе каква штета“.12

(2) „ Куповина стране валуте са лажним новцем друге државе представља стављање

лажног новца у оптицај где нема стицаја кривичног дела фалсификовања новца из

члана 168.КЗ СРЈ са кривичним делом трговине са златним новцем, страном

валутом и девизама из члана 167.КЗ СРЈ“.13

(3) „Када учинолац ради мењања да облашћеном мењачу лажну страну валуту ставио је

тиме лажни новац у оптицај без обзира на то што му мењач сумњајући у исправност

стране валуте није исплатио динаре“.14

(4) „Код несумњиво утврђених чињеница да су окривљени фалсификовани новац

примили као прави, а да су у оптицај ставили тек након сазнања да је лажан у овим

њиховим радњама стичу се обележја кривичног дела фалсификовања новца из члана

168, става 4.КЗ СРЈ, а не кривичног дела из става 1. Тиг члана“.15

(5) „Када окривљени пошто купи новчанице страног новца констатује да је тај новац

лажан, а то не пријави, чини кривично дело из члана 168, става 4.КЗ СРЈ.

Из ибразложења:

Из одбране оптуженог утврђено је да је од непознатог лица купио три новчанице од по

1000 аустријских шилинга по курсу који је оценио повољним и када је после месец дана

хтео да их замени за немачке марке сазнао је да је реч о фалсификованим новчаницама.

Како је оптужени лажан новац примио као прави па то није пријавио у његовим

12 Пресуда врховног суда Србије Кж.1 1095/82 од 17. Децембра 1982. Год., Билтен судске праксе

Врховног суда Србије, Београд, број.1/1984. Год. Стр.17 13 Пресуда Савезног суда Кпс 12/83 од 26.априла 1983. Год., Билтен Окружног суда у Београду, Београд,

бр. 21-22/1984.год. стр. 35 14

Пресуда Савезног суда Кпс 7/83 од 31.маја 1983.године, Билтен окружног суда у Београду, Београд

број 21-22/1984. год. Стр. 35 15 Пресуда Веховног суда Војводине Кж. 384/79 од 26. Маја 1980. Год., Правни живот, Београд, бр.

10/1980.године, стр. 117-118.

11

радњама стичу се сва обележја кривичног дела фалсификовања новца из члана 168, ст.

4. КЗ СРЈ“.16

(6) Стављањем у оптицај колор фотокопија страног новца осредње израде који се на

први поглед битно не разликује од правог новца оптужени чини кривично дело из

члана 168. КЗ СРЈ – фалсификовање новца. Тако фалсификовани новац је био

подобан да се стави у оптицај као прави с обзиром на то да се на први поглед није

битно разликовао од правог новца. Осим тога субјективна компонента за постојање

кривичног дела из члана 168. КЗ СРЈ и кривичне одговорности је доминантна, а која

је код осуђеног постојала у време извршења кривичног дела. Наиме, осуђени је знао

да су новчанице фалсификоване те да стављањем у оптицај таквих новчаница

управо чини кривично дело из члана 168, ст.1. КЗ СРЈ.17

9. Пластичне „близнакиње” за пељешење

Преваре са фалсификованим платним картицама дешавају се све чешће, а ова

врста криминала се у нашој земљи појавила почетком

2004. године

Упоредо са порастом употребе платних и

кредитних картица у Србији за чак 50 одсто

повећао се и број злоупотреба такозваног

пластичног новца.18

Преваранти и фалсификатори

на разне начине израђују лажне картице,

„разбијају” њихове пин кодове и овако

„зарађују” велике суме новца на штету грађана

али и државе. О томе колико је фалсификовање

картица погубно по државну касу сведочи

податак да преваранти у Великој Британији,

годишње буџет ове земље оштете за више

стотина милиона фунти.19

За сада једина специјализована служба која се бави овом проблематиком у

Србији је београдски Одсек за сузбијање превара и фалсификата. Инспектори овог

одсека недавно су у сарадњи са Службом за борбу против организованог криминала

ухапсили 12 чланова криминалне групе који су фалсификовали и злоупотребљавали

платне картице у Србији, Црној Гори, Хрватској, БиХ и у земљама Европске уније.

Њихова „зарада” мери се у десетинама милиона динара.20

16

Пресуда Окружног суда у Београду К. 520/94, Билтен Окружног суда у Београду, Београд, бр.

43/1995.год, стр. 175 17

Пресуда Савезног суда Кпс. 18/94 од 22. Новембра 1994. Год, Збирка судских одлука Савезног суда

Књига 25, Свеска 1, Београд , 2000.год, стр. 99-100 18 Implications for Central Banks of the Development of Electronic Money, Bank for International Selllcmcnls.

Basle, Oclobcr 1996. 19 Philips. Jim; ..Bytes Of Cash Banking. Computing And Personal Finance". First Monday — Peer Reviewed Journal on the Internet, Vol.1, No.5, November 4th., 1996. 20 Radovanovic, Predrag: Tehnologizacija bankarstva. „NaSa ret", Leskovac, januar 2000

12

Управо је хапшење ове групе показало колико су преваранти постали уходани и

на који начин се прилагођавају технолошким променама. Наиме, ова група је имала

комплетну опрему за израду фалсификованих платних картица – лаптоп рачунаре у

којима се генеришу подаци о валидним платним картицама и машине за

персонализацију и израду фалсификованих платних картица „близнакиња”. Колико је

њихов посао био међународно разгранат, говори и чињеница да су податке о картицама

добијали из Бугарске, а белу пластику на коју су наносили те податке набављали су у

Мађарској.

Убрзо затим полиција је ухапсила двојицу фалсификатора са лажним платним

картицама на којима су били бројеви бразилских пословних банака.

У полицији кажу да се преваре са фалсификованим картицама дешавају периодично,

као и да се ова врста криминала у нашој земљи појавила почетком 2004. године, када су

платне и кредитне картице све више почеле да замењују папирне новчанице.

Преваранти, како кажу наши саговорници у полицији, израђују две врсте картица.

– Прва је такозвана близнакиња, која изгледа као оригинал и на њој је једино име

измењено. Оне се не могу користити преко границе, због чега преваранти израђују беле

картице на које се преноси само магнетна трака. Њих углавном користе за куповину

скупоцене технике или ствари. Један

од начина израде фалш картице је

постављање читача магнетног

записа на банкомат, прецизније у

место где се у апарат гура

картица. Са магнетног читача

подаци се преносе у

компјутер, а даље на уређај

за штампање. Машини се,

затим, зада команда и

магнетни запис се преноси

на бланко картицу. Овако

направљене картице

преваранти углавном

користе за подизање

готовине са банкомата –

објашњавају у полицији.21

21 Security of Electronic Money, Bank for International Settlements. Basle. August 1996.

13

Неписано правило превараната је да код нас

злоупотребљавају лажне картице које су

израђене у иностранству и обрнуто. Ипак прва

картица која је и фалсификована и коришћена

код нас је домаћа „дина”. Преко ње су

преваранти, пре неколико година, оштетили

власника за више од 100.000 динара.

Један од начина фалсификовања картица је,

како напомињу у полицији, и њено провлачење

кроз „скимер”, приликом плаћања у

продавници, бутику, кафићу, хотелима…

– То су уређаји величине нешто веће од

пејџера, који читају магнетни запис.

Преваранти их носе у џепу, за појасом.

Неприметни су. Због тога увек саветујемо

грађанима да картицу никада не губе из вида и

да траже да се приликом плаћања пред њима

провуче кроз терминал. Осим тога битно је да

стално проверавају стање на рачуну и уколико

примете нелогичност то одмах пријаве банци –

наглашава наш саговорник.

9.1 На интернету се могу наћи савети како

штампати лажни новац

Обавезно пристаниште бродова из Русије,

Украјине и Не-мачке који плове Дунавом јесте

Лука Београд. Преко београдске луке,

коришћењем водних путева могуће је

успоставити директне робне токове са свим зе-

мљама око европске пловне магистрале

Северно море-Црно море. Ова чињеница је и те

како битна за наставак приче. Јавна је тајна да

радници на иностраним бродовима поткрадају

своје послодавце, тако што из бродских

цистерни извлаче огромне количине нафте коју

касније продају по лукама.

„Са брода се обично извади од 20 до 50 тона

нафте. Често и више. Да би се што пре

отарасили покрадене нафте, брже боље тргују

са домаћим лицима која их сачекују на обали.

Најчешће се нафта купује фалсификованим

новцем квалитетне израде. Кажу људи да коли-

ко год имаш лажних новчаница од 100 долара -

Још 2003. године корисници „Adobe"

фотошопа су уочили чудно понашање

свог софтвера. Сваки фајл који садржи

слику новчанице (долара) програм

одбија да отвори. Неко време је овај

механизам држан у тајности, да би на

крају признали да се ради о специјалном

систему против фалсификовања, иза ког

стоји Одсек за сузбјање фалсификата и

заједница најнапреднијих индустријских

земаља. Све у циљу спречавања

фалсификовања новца од стране сваког

ко поседује најјефтинији кућни штампач.

Исту врсту заштите има и програм

„PaintShopPro" који уочава маркере

утиснуте у новчаницу и када покушате

да копирате новчаницу избацује „eror-

windows" на екрану. Ни најпознатији

светски програмерски стручњаци нису

сигурни које све новчанице имају

заштиту. Компанија HP убацује у своје

машине алат који препознаје слике

новчаница. Били бисте разочарани када

би вам HP штампач избацио само

центиметар скенираног евра. Затим

бисте добили поруку са интернет адресе

Европске централне банке,

рулесфорусе.орг. Тајну HP још нико

није открио. Прошле године, на

иницијативу Банке за међународне

инвестицје, све водеће хардверске и

софтверске фирме су прихватиле

заштитне мере Одсека за сузбијање

фалсификата. Данас се и скенери

придружују свеопштој контроли. Од

прошле године истраживачи из HP-а

развијају технику откривања боја, где ће

апарат аутоматски мењати боју на

копији новчанице. Интересантан је

податак да за „Kseroks", водећег

произвођача копир-апарата ради чувени

Zigarg Fan, пионир

антифалсификаторске технологије. Још

пре 12 година је патентирао први метод

за препознавање новчаница. „Смарт"

програм је обавезан састав сваког

њиховог уређаја који је способан да

разликује нпр. евро од јена, долара,

динара... Ако не верујете убаците

новчаницу евра у ваш скенер и

притисните опцију „принт".

14

све оде. Кад продавци схвате шта су добили

обично бива касно", прича нам извор из СУП-а

Београд који је желео да остане анониман.

Логично је да се тај новац даље износи из

земље и готово никад се не може утврдити

фалсификатор. Никад до сада није поднета

кривична пријава. Типичан пример како

криминалци и лопови могу постати жртве.

Последње шта би урадили ови страни држављани

је да случај пријаве полицији. Ем су вадили

нафту и свог послодавца скратили за велике паре,

ем су извршавали нелегалну трговину, ем у посе-

ду имају огромну количину фалсификованог

новца. Ту је дефинитивно затворена прича између

актера куповине и продаје. А шта им преостаје?

Да постану карика организованог криминала и

уђу у ново кривично дело - растурање

фалсификованог новца.

„Поред основног облика овог кривичног дела -

фалсификовања новца, кажњива је и радња када

се лажан новац прими као прави, па сазнавши да

је лажан, учинилац стави тај новац у оптицај, као

и непријављивање да је лажан новац начињен или

стављен у оптицај. Дакле, када неко лице, пошто

купи новчанице страног новца, констатује да је

тај новац лажан, а то не пријави, чини кривично

дело. Кривичним закоником је предвиђено

обавезно одузимање ла-жног новца".

По његовим речима, овде се

ради о још једном кривичном делу.

Када је реч о препродаји нафте у

београдској луци, у том случају

лица којима је нафта поверена

ради транспорта чине кривично

дело утаје: присвајање туђе

покретне ствари која му је пове-

рена ради прибављања

противправне имовинске користи.

Јединствени догађај који је директно

утицао на свакодневни живот више од

300 милиона људи у зони еура је улазак

ове валуте у оптицај, 2002. године. За

штампање новчаница еура користи се

заштићена хартија израђена од памучних

влакана, што им даје посебну текстуру.

Неколико елемената заштите на лицу

новчанице израђено је у дубокој штампи,

што новчаници даје изузетно висок рејеф

који се додиром може препознати.

Остали елементи заштите се могу уочити

када се новчаница посматра према

извору светлости или под одређеним

углом. Сигурносна обележја на

новчаницама зоне еура су: водени жиг

(мотив и ознака вредности апоена виде

се када се новчаница посматра према

извору светлости]; сигурносна нит (види

се као тамниј'а линија на светлости];

холограм (видљива под одређеним

углом, симбол еура и ознака вредности

виде се у холограму]; седефаста трака

(видљива под одређеним углом, уочава

се сјајна седефаста трака] и оптички

варијабилни елемент (подразличитим

угловима мења нијансу од љубичасте до

маслинасто зелене.

15

Фалсификовање новца је

дефинисано као вид

организованог криминала

јер, пре свега, у овом послу

учествује више лица са

стриктном поделом посла,

међународном сарадњом

криминогених група, без

обзира на националност.

Основни циљ фалсификата

је: што бољи фалсификат -

већи профит.

„Немамо толико проблема

са самим штампањем

новчани-ца колико са

уласком таквог новца са

стране.Количина фалсиф-

икованог новца који долази

из Бугарске је толика да

излази из оквира ре гиона југоисточне Европе и представља проблем на целом конти-

ненту. Занимљиво је да се у Бугарској лажан новац штампа, али се не растура код њих.

Преко Србије и Хрватске се даље растура по Аустрији, Немачкој... Врло ретки

случајеви су да фалсификован новац код нас стиже са запада. У мањој мери

фалсификати стижу из Републике Српске, Мађарске...".

Као што је и код других облика криминала најтеже доћи до финансијера, тако је у

фалсификовања најтеже ноћи до организатора. Поготово што је мрежа организатора,

учесника, саучесника и жртава испреплетана, где државне границе не представљају

кључну баријеру. Ако покушамо да пронађемо порекло новца којим се евентуално

исплаћују страни држављани који у Луци Београд продају нафту са бродова, може се

претпоставити да је у питању бугарски новац. Из Бугарске се, извесно, снабдева цео

Балкан. Међутим, сасвим је сигурно и постојање фалсификаторских центара у Србији,

где се штампају, жаргонски речено, „домаћице". Када је у питању Косово, полиција не

поседује званичне податке о развијености и присутности овог облика криминалитета.

Полицији је, пак, позната прича о ОВК центрима за фалсификовање, али тај део излази

из надлежности нашег МУП-а. Недостатак информација може само да укаже на

недостатак сарадње УНМИК-а и наших штабова.

За разлику од дрога, где се зна ко поседује, ужива, производи или растура ове

супстанце, код фалсификовања новца готово увек постоје и људи који немају намеру да

их растурају. Отежавајућа је околност што треба доказати намеру растурања лажних

новчаница.

„Законик познаје више облика овог кривичног дела, зависно од радње извршења и

фалсификовања новца. Основни облик овог дела представља прављење лажног новца у

намери да се стави у оптицај као прави, или преиначење правог новца што се кажњава

затвором од две до дванаест година. Казном затвора од једне до десет година кажњава

се прибављање лажног новца у оптицај. Ако је овим кривичним делом направљен,

преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу преко милион и

петсто хиљада динара (што је око 17.200 евра), односно одговарајући износ у страном

новцу, Законик предвиђа строже кажњавање - казну затвора од пет до петнаест година".

16

С обзиром на чињеницу да организовани криминал подразу-мева и учешће страних

држављана у целом процесу, они имају сасвим „нормалан третман" и служе казне за

кривично дело које су извршили у Србији. Статистика показује да је највише бугарских

држављана. Након издржавања казне бивају протерани из земље. Али то је већ ствар

судске праксе. Такође, кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини

кривично дело на домаћем броду, без обзира на то где се брод налази у време извршења

дела. Бродови и ваздухоплови имају државну припадност према земљи регистрације.

Ипак, када је реч о кривичном гоњењу странаца, уколико постоји услов реципроцитета,

оно се може уступити и страној држави.

„Наши људи у иностранству, између осталог, због овог кри-вичног дела настрадају.

Један службе-ник из Народне банке је покушао

да 'ували' фалсификоване доларе у Турској, док

је био на одмору. Због једне новчанице је пет

месеци лежао у њиховом затвору. Мислим да

странци код нас пролазе много боље. Одмах је

ту интервенција амбасада, дипломатија ради...".

Да бисте свесно дошли до квалитетног

фалсификованог новца морате се кретати у

круговима организованог криминала. У прин-

ципу, ту се већ зна ко се чиме бави. Овај облик

криминалитета потврђује да се „сви послови

завршавају у кафани". Ту се сазнаје где ко

излази, куда се ко креће и ко шта може да

„заврши".

„Готово не постоји могућност да појединац

оде на неку локацију као што је пијаца и купи

фалсификован новац. Треба да будеш у затвореним криминалним круговима, да имаш

неког посредника да би могао да дођеш до фалсификата. Значи, штампар штампа, оби-

чно постоји неки тампон између њега и продавца. Ланац у највећем броју чине

посредници. До штампара је врло тешко доћи. Треба проћи бар две или три руке

посредника. Тада последњи у ланцу зна само оног испред себе. Тако се, у ствари,

долази до штампарије. Наша методологија је да идемо ланцем док не дођемо до штам-

парије. Међутим, тај ланац врло често пукне. Конкретна прича је да је група покушала

на киоску потурати хиљадарке, стартовала их је патрола и привела. Потом смо

разговарали са њима, морали су да признају од кога су добили новчанице, тј. како су

били на некој журци где су им нудили фалсификате.

Посао фалсификовања новца се често ради узгред. Ко продаје хероин, скоро

обавезно има фалсификованог новца.

„У великом броју случајева наркомани су ти који растурају фалсификован новац.

Хероин вуче и тражи било шта што доноси новац а најзгодније је растурање

фалсификованог новца по киосцима: за замену или куповину. Фалсификовањем се баве

и разбојници, наркомани, лопови, трговци оружјем, има га и у проституцији. Било је де-

сетак случајева да муштерије плате проституткама фалсификованим новчаницама...

Врло често се дешава да младе људе који се разумеју у компјутерске технологије нека

радозналост вуче да одштампају новац".

Међутим, искуство полиције са фалсификаторима је толико разнолико да их,

посматрају потпуно специфично. У случају фалсификовања докумената, диплома и

личних исправа, ствар је другачија. Ту се зна ко се с ким спреже.

Цена фалсификованог новца је до 50

одсто номиналне вредности оригиналне

новчанице. Нпр. за 200 евра

квалитетнијег фалсификата плаћа се 100 евра оригинала. Цена зависи од „руке"

приликом куповине. Штампар

наплаћује од 5 до 15 одсто, даље се свака карика у ланцу надограђује. Цена

кривотвореног новца зависи и од

количине која се узима. Већа количина - нижа цена. Све у свему, у зависности од

„руке" цена се креће од 5 до 50 одсто

вредности

17

„Када се ради о озбиљним криминалним клановима, ту мора да учествује више лица,

организатори и финансијер посла, затим лица која се разумеју у офсет штампу и

графички дизајн, затим лица која се разумеју у компјутерску штампу ради дораде и

лица која набављају папир одређеног квалитета, боју... Није случајно да се обично један

део посла ради у Бугарској, а дорада код нас".

Не постоји програм за прављење новчаница. Искуство показује да се користе

стандардни пакети фотошопа и слично. Очигледно је да проблем није толико у

припреми колико у

штампи.

„Велики софтверски

пакети имају

ограничења за

штампање скенираних

новчаница. На пример,

'Адобе' не открива како

тај систем ради, него се

једноставно добија

готово парче софтвера

који детектује да ли

слика садржи новчаницу

или не. То увек може да

се пренебрегне

исецањем делова слике

и склапањем у нову или

убацива-њем слике из

неког другог

софтверског пакета у

фотошоп. Иначе, између

'92. и '95. године број

лажних новчаница које

су дигитално

направљене је порастао са 1 на 40 одсто, подаци су Америчког бироа за гравирање и

штампу. То доказује да овај вид заштите није довољан. Он може да спречи

кривотворење од стране просечних корисника софтвера. Али ако је данас могуће

провалити алгоритам за кодирање виза картица, можете замислити шта може да се ради

са штампањем слике".

Чак је и интернет место где можете доћи до најразноврснијих савета, чак и за неке

нелегалне радње. Као што постоје рецепти за прављење свих врста експлозива, од

кућних па надаље, тако се и новчанице могу штампати на неколико начина. Све зависи

да ли су фалсификатори почетници или озбиљан криминални штампарски лоби.

„Оно што је прво потребно за ову нелегалну радњу јесте увеличан приказ новчанице.

Професионални штампарски скенери су данас доступни свима. Од других средстава за

увеличавање, верујем да се користе лупе, микроскопи и сл. Изузетно лоше копије се

штампају и на обичним кућним штампачима. штампа се, код израде квалитетних фа-

лсификата, не ради на „ink-jack“ штампачу него у офсет штампи. Основна ствар је

набавка папира који је довољно квалитетан, израда холограма и имитација осталих

система заштите".

18

Чак ни званичне мењачнице

својевремено нису могле да препознају

супер долар. Прича се да га у свету има

најмање 5-6 милијарди. Постоје сумње

да га чак и сами Американци раде.

Разлика је толико минорна, свега три

мала детаља, да је потребно бар пет сати

вештачења стручњака да би се доказао

фалсификат.

Према подацима Народне банке Србије,

од 1. јануара 2001. године до фебруара

2004. укупно је откривено 16.664

фалсификата динара издања Народне банке

Југославије и Народне банке Србије у

износу од 23.431.550 динара (око 269.330

евра). Наравно, ово се односи само на

фалсификате домаће валуте. На територији

Београда МУП је у првих девет месеци

прошле године запленио 24.040 евра. Само

је у једној прошлогодишњој акцији

полиције на прелазу Батровци приликом

изласка из Србије у аутомобилу „форд

мондео" бугарске регистрације пронађено

укупно 139.000 лажних евра. На основу

појединачних случајева може се само на-

слутити колики је у ствари промет

фалсификованих новчаница у Србији.

„Сиви или црни бројеви су већ ствар

аналитичког посматрања проблема. Када

говоримо за период од првих девет месеци

прошле године написано је 312 кривичних

пријава против 310 лица. Многи немају

елемената за кривично дело. Ми правимо

анали-зу могућности према типу

фалсификата, времену, закључујемо да ли

постоји нешто што нисмо пронашли па се

поново појавило на тржишту, да ли је

рађено на истим машинама... У овом

периоду је одузето око 10.000

фалсификованих новчаница. Ти подаци су

ве-ћи у односу на претходну годину за

неких 20 одсто. Ипак, по свим статистикама

1999, 2000. и 2003. година су биле најпро-блематичније".

Места где се највише растура фалсификовани новац су трговински чворови, сточне

пијаце, бензинске станице... Или једноставно, у трафи-кама кад се купује бокс цигарета.

Најчешће се ради под изговором да се жури или да их у аутомобилу чека болесно дете

или трудница.

„Појединачна заплена кривотвореног новца

је значајна када има наставак приче која иде до

организатора. Показало се да су најчешд

фалсификаторски центри у Београду, Цачку,

Новом Саду и Суботици. Интересантно је да је

Шабац као регион познат када је реч о свим

врстама фалсификата. Домаћа подручја где се

најчешће растурају новчанице су Београд,

Пожаревац, Ваљево и сва подручја где има

доста гастрабајтера."

ДИНАР И ДВОЈНИЦИ НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ УПОЗОРАВА НА

СЛЕДЕЋЕ ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ФАЛСИФИКАТА ДИНАРА:

1 Фалсификпване нпвчанице су израђене

најчешће на фптпкппир апаратима у бпји или

на кпмпјутерским штампачима у бпји, а

оихпве димензиј'е пдступају пд пних кпд

пригиналних нпвчаница;

2 Кпд фалсификата не пдгпварају састав,

граматура, ни дебљина папира, при чему

папир не ппседује ниједан елемент заштите

кпји је уграђен у оегпву масу;

3 У изради фалсификпваних нпвчаница кпристе

се впдпраствпрљиве бпје, приближних нијанси

кап кпд пригиналних нпвчаница;

4 Чистпћа и карактеристике штампе битнп

пдступају пд пригинала и мпгу се упчити брпјне

тачкице разних нијанси и бпја на белпм ппљу

лица и наличја фалсификпваних нпвчаница;

5 Фалсификати немају штампане микрптекстпве,

кап један пд битних елемената заштите, или су

пни мутни и нечитки;

6 Ппвршина папира кпд фалсификпваних

нпвчаница ј'е глатка и на дпдир прстију не

псећају се храпави елементи, кпји мпгу бити

изведени самп техникпм дубпке пбраде.

19

Да је заједнички језик криминалаца искључиво новац, документује један од највећих

случаја фалсификовања новца на нашим просторима. У Чачку је осујећен хрватско-

српски фалсификаторски лоби.

„Овај случај доказује сарадњу између Хрватске и Србије. У приватној кући у Чачку

смо открили штампарију у којој је група фалсифико-вала велике количине новца.

Машине су пренете из Хрватске. Група је 'пала' још тамо, па смо случај преузели".

И суседна Хрватска упозорава на

пораст од 20 одсто фалсификованих

новчаница. Према подацима

Хрватске народне банке,

фалсификоване су новчанице у 98

одсто случајева поступком ске-

нирања и штампања на кућном

штампачу. Критична места где се у

Хрватској најчешће растурају фалсификати

јесу уплатна и продајна места, спортске кладионице, уплатна места

државне лутрије...

Када је кривотворење новца у питању, важи искључиво једно правило: да не вреди

не би се фалсификовао. Вероватно зато фалсифика-торе највише инспирише евро. Јер

осваја Европу. Све приче о овој „делатности" се завршавају штурим саопштењима,

упркос чињеници што организовани криминал фалсификовања новца доприноси

нестабилности региона. Јер новац је многима једини језик којим баратају. Макар био и

лажан.

20

Л И Т Е Р А Т У Р А:

1. Crede. Andreas: ..Electronic Commerce and the Banking Industry'. The Requirement and

Opportunities for New Payment Systems Using the Internet". Journal of Computer

Mediated Communication. Special Issue on Electronic Commerce Edited by Charles

Steinfield. Department of Telecommunication. Michigan State University. December 1995. 2. Philips. Jim; ..Bytes Of Cash Banking. Computing And Personal Finance". First Monday — Peer Reviewed Journal on the Internet, Vol.1, No.5, November 4th., 1996. 3. Security of Electronic Money, Bank for International Settlements. Basle. August 1996.

4. Implications for Central Banks of the Development of Electronic Money, Bank for

International Selllcmcnls. Basle, Oclobcr 1996.

5. Philips. Jim; ..Bytes Of Cash Banking. Computing And Personal Finance". First Monday

— Peer Reviewed Journal on the Internet, Vol.1, No.5, November 4th., 1996.

6. Radovanovic, Predrag: Tehnologizacija bankarstva. „NaSa ret", Leskovac, januar 2000.

7. Security of Electronic Money, Bank for International Settlements. Basle. August 1996.

8. Scitz. Jucrgcn; Stickcl. Ebcrhard: ..Internet Banking An Overview"*. Journal of Internet

Banking and Commerce, Vol. 3, No. 2., June 1998.

9. http://www.bezbednostmladih.org/pojmovi/falsifikovanje.php

10. Implications for Central Banks of the Development of Electronic Money, Bank for

International Selllcmcnls. Basle, Oclobcr 1996.

11. http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/provision20%noml.html

12. Стојановић З. Кривично право-посебни део, 11.издање, Београд, 2006 , стр.226

13. Radovanovic, Predrag: Tehnologizacija bankarstva. „NaSa ret", Leskovac, januar 2000

14. J. Nepote, Correncz counterfeiting, International criminal police review, Paris, 1980, br.

343, str.79

15. Радовановић Г.Политичка економија, стр.25, Београд, 2001

16. J.Hepote, Courencz counterfeiting, Internacional criminal police review, Paris, 1980, br.

343 , str.79.

17. Implications for Central Banks of the Development of Electronic Money, Bank for

International Selllcmcnls. Basle, Oclobcr 1996.

18. С.Мирашевић, Појавни облици фалсификата новца, 13.мај ССуп Београд, бр.4/89,

стр.39

19. М.Јовановић, Активност органа унутрашwих послова на сузбијаwу кривичног дела

фалсификоваwа новца, Безбедност, МУП Републике Србије, бр. 6/91, стр.726.

20. Пресуда врховног суда Србије Кж.1 1095/82 од 17. Децембра 1982. Год., Билтен

судске праксе Врховног суда Србије, Београд, број.1/1984. Год. Стр.17

21. Пресуда Савезног суда Кпс 12/83 од 26.априла 1983. Год., Билтен Окружног

суда у Београду, Београд, бр. 21-22/1984.год. стр. 35

21

22. Пресуда Савезног суда Кпс 7/83 од 31.маја 1983.године, Билтен окружног суда у

Београду, Београд број 21-22/1984. год. Стр. 35

23. Пресуда Веховног суда Војводине Кж. 384/79 од 26. Маја 1980. Год., Правни

живот, Београд, бр. 10/1980.године, стр. 117-118.

24. Пресуда Окружног суда у Београду К. 520/94, Билтен Окружног суда у

Београду, Београд, бр. 43/1995.год, стр. 175

25. Пресуда Савезног суда Кпс. 18/94 од 22. Новембра 1994. Год, Збирка судских

одлука Савезног суда Књига 25, Свеска 1, Београд , 2000.год, стр. 99-100