Srebrenica: Falsifikovanje Istorije

7/31/2019 Srebrenica: Falsifikovanje Istorije

1/129

.

Diana Johnstone Manuel Ochsenreiter

,

, -

. ,

.

-

-

. ,

:

. -

-

.

Korice2Slike.indd 2


2/129

SREBRENICA falsifikovawe istorije


3/129

Izdava~i

Istorijski projekat Srebrenica

Na{ pe~at doo

Za izdava~a

Stefan Karganovi}

Milorad Vu~eli}

Urednik

Stefan Karganovi}

Dizajn korica

Du{an Zlati}

[tampa

Pekograf

Zemun

Na{ pe~at doo

www.pecat.co.rs

Istorijski projekat Srebrenica

www.srebrenica-project.com

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

341.322.5(497.6)"1992"

SREBRENICA falsifikovawe istorije: (zbornik kriti~kih esejapovodom Masakra u Srebrenici profesora Edvarda Hermana) / odgovorniurednik Stefan Karganovi}. Beograd : Istorijski projekat Srebrenica,Na{ pe~at doo, 2012 (Zemun : Pekograf). 128 str. : ilustr. ; 21 cm

Tira` 15.000. Str. 1124: Srebreni~ke perspektive: postoji li {ansa zaistinu? Stefan Karganovi}. Str. 123126 : Pogovor / Stefan Karganovi}. Podaci o autorima: str. 127128. Napomene i bibliografske refer-ence uz tekst.

ISBN 9788688135153

a) Ratni zlo~ini Srebrenica 1995

COBISS.SR-ID 191597068


4/129

SREBRENICAfalsifikovawe istorije

(Zbornik kriti~kih eseja povodomMasakra u Srebrenici

profesora Edvarda Hermana)

B E O G R A D , 2 0 1 2


5/129

SREBRENICA falsifikovawe istorije (Zbornik kriti~kiheseja povodom Masakra u Srebrenici profesora Edvarda Hermana)Copyright 2012 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadr`ana.Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati ubilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digi-talno, elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekimdrugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati nainternet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom krat-kih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza.

Za dozvolu kontaktirati:Istorijski projekat Srebrenica

[email protected]


6/129

SADR@AJ

. Uvod - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9

Stefan Karganovi}: Srebreni~ke perspektive: postojili {ansa za istinu? - - - - - - - - - - - - - 11

. Suo~avawe sa ~iwenicama - - - - - - - - - - - - 25

Edvard S. Herman: Razmi{qawa o masakru u Srebrenici 27

Qubi{a Simi}: Srebrenica u svetlu sudskomedicin-skih dokaza - - - - - - - - - - - - - - - - - 33

@erminal îvikov: Slu~aj D. Erdemovi}a i neotkrive-na istina o Srebrenici - - - - - - - - - - - 47

Stefan Karganovi}: Krunski svedok u predmetu Ka-raxi} - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 57

Miodrag Stojanovi}: Osnovne smernice odbrane u pred-metu generala Ratka Mladi}a - - - - - - - - - 65

. Zloupotreba qudske tragedije - - - - - - - - - - 71

Aleksandar Pavi}: Srebreni~ka istina na ~ekawu - - 73

Milo Lompar: Ideologizovana krivica - - - - - - 84

Nikola @ivkovi}: Srebrenica ili fenomen `rtavadrugog reda - - - - - - - - - - - - - - - - - 97

Diana Johnstone: The Uses of Srebrenica (sa saètkom) - 105

Manuel Ochsenreiter: Die Srebrenica-Keule (sa saètkom) 111

. Zavr{na re~ - - - - - - - - - - - - - - - - - 121

Stefan Karganovi}: Pogovor - - - - - - - - - - 123

O autorima - - - - - - - - - - - - - - - - - - 127


7/129


8/129


9/129

Mapa zone Srebrenica@epa


10/129

.

UVOD


11/129


12/129

Stefan Karganovi}

SREBRENI^KE PERSPEKTIVE:POSTOJI LI [ANSA ZA ISTINU?

Stefan Karganovi}: SREBRENI^KE PERSPEKTIVE

Nedavno sam pro~itao veoma vrednu kwigu jednog izuzet-nog autora. Radi se o Bosanskom ratu Dobrice ]osi}a. Na jed-nom mestu pisac kaè:

Mora se uloìti napor da se objektivno istraì istina

srebreni~kih doga|aja 19921995. godine. Ostanu li sada{webrojke `rtava, vladaju}e tuma~ewe i zna~ewe qudske tragedijeu Srebrenici i oko Srebrenice, tragedije Muslimana i Srba,Srebrenica }e silinom atomske radijacije da proizvodi samozla ose}awa i zle misli, patwu, prezir, ùdwu za osvetom obanaroda, muslimanskog i srpskog.1

Gospodin ]osi} je pogodio u samu sr` srebreni~kog pi-tawa i to na jedini na~in koji dolikuje velikom piscu i huma-nisti: tako {to je slede}i Konfu~ijev mudri dràvni~ki sa-vet nazvao stvari wihovim pravim imenom. U ]osi}evom je-zgrovitom prikazu Srebrenice nalaze se svi elementi koji suneophodni za pravilno razumevawe i delotvorno re{avawe tognezahvalnog pitawa. Pre svega, insistirawe na kontekstuali-zaciji koje se ogleda u sme{tawu srebreni~kih doga|aja u tro-godi{wi vremenski okvir izme|u 1992. i 1995. godine, umestouobi~ajenog nasilnog sabijawa u tri dana u julu 1995. Zatim,gospodin ]osi} ukazuje na jo{ jedan aspekt vladaju}eg tuma-

1 Dobrica ]osi}, Bosanski rat, Beograd, JP Slu`beni Glasnik, 2012,s. 267.


13/129

~ewa, a to su sporne brojke. Na tim vrlo upitnim brojkama u

vezi sa zlo~inom u Srebrenici po~iva pravna kvalifikacija

kojom se dovodi u pitawe moralni integritet ~itavog jednog

naroda. Najzad, sa zabrinuto{}u pisac identifikuje kobne po-

sledice institucionalizacije la`ne slike i weno pretvarawe

u metaforu kroz koju }e se tuma~iti Bosanski rat kao celinu i

ocewivati uloge wegovih u~esnika. Zloba, prezir, osvetoqu-

bivost, to su samo neki od efekata koji, podrazumeva se, nika-

da ne}e mo}i da posluè kao osnova za civilizovanu koegzi-

stenciju tri verske zajednice na istom geografskom prostoru,

bile one povezane zajedni~im politi~kim ustanovama ili ne.Na{a nevladina organizacija Istorijski projekat Sre-

brenica od po~etka svoje delatnosti pre ne{to vi{e od tri go-

dine, deli pi{~eva osnovna stanovi{ta u vezi sa Srebreni-

com. Jednostavno pitawe koje mi neumorno postavqamo glasi:

{ta se dogodilo u Srebrenici? Da smo zadovoqni zvani~nim

obja{wewem, koje je svima poznato, ne bismo uop{te imali po-

trebe da to pitawe postavqamo. Sam ~in postavqawa takvog

pitawa, u zvani~noj klimi gde je jedini prihvatqiv odgovorve} unapred propisan, svrstava nas u tabor kriti~kih misli-

laca, dakle stavqa nas na sam rub politi~ke korektnosti. Po-

{to ne priznajemo doktrinu politi~ke korektnosti, to je po-

loàj koji nam savr{eno odgovara.Pitawe koje sluì kao ideja vodiqa u na{em radu posta-

vqa sve ve}i broj uglednih i kriti~ki orijentisanih stranih

intelektualaca. Kwiga koja je bila povod za okrugli sto koji

smo 5. aprila 2012. odràli u Ruskom domu u Beogradu, Masakru Srebrenici2 autora profesora Edvarda Hermana i grupe an-

glosaksonskih istraìva~a srebreni~kih doga|aja, opipqiv je

dokaz za to. Autori ovog dela razli~itih su etni~kih i ver-

skih pripadnosti i jedina pobuda koja ih objediwuje i moti-

vi{e wihov rad jeste èqa da se ustanovi i obznani istina.U ovoj kwizi smo odmah prepoznali istraìva~ko dostig-

nu}e prvoga reda pisano na akademski besprekoran na~in. Ne

12 SREBRENICA falsifikovawe istorije

2 Edvard Herman i grupa autora, Masakr u Srebrenici: dokazi, kon-tekst, politika, Beograd, Istorijski projekat Srebrenica, 2011.


14/129

oklevaju}i, doneli smo odluku da Masakr u Srebrenici mora

{to pre biti stavqen na raspolagawe srpskom ~itaocu.3

Odgovor na pitawe za{to smo odlu~ili da {irokoj jav-

nosti u Srbiji ovo delo predstavimo ba{ u Ruskom domu u Beo-

gradu, vrlo je jednostavan i samorazumevaju}i. Nismo mogli da

smislimo boqe mesto. Pored prilike da ambasadoru pokaèmo

da u Srbiji ima Srba, smatrali smo da tu postoji jo{ jedna

prednost, a to je da za raspravu povodom jednog ovako osetqi-

vog pitawa iskoristimo ba{ prijateqsku neutralnu terito-

riju ovog znamenitog beogradskog mesta.

I

êsto sebi postavqam jedno drugo, su{tinski daleko va-

`nije pitawe: zar nekoliko stotina stvarno pogubqenih mu-

slimanskih zarobqenika u Srebrenici nije dovoqno da se svi

sloìmo o tome da se tamo dogodio teàk ratni zlo~in i da iz-

vr{ioci treba da budu procesuirani i otpremqeni na izdrà-

vawe dugotrajnih zatvorskih kazni? Razume se da jeste. Za{toonda sudbina qudi koji su stvarno stradali kao ratni zaro-

bqenici, i kao za{ti}ena lica prema @enevskoj konvenciji,

ne predstavqa okosnicu srebreni~ke pri~e? Postavqen na ta-

kvu, empirijski neoporecivu osnovu, zlo~in bi se na{ao izvan

okvira svake razborite sumwe ili rasprave. Zlo~in je i u ta-

kvim razmerama dovoqno ozbiqan da po~iniocima budu izrek-

nute najstroè kazne, koje se po strogosti ne bi nimalo razli-

kovale od onih koje se u svakom slu~aju izri~u, ali ne sa oslon-cem na strogo utvr|ene ~iwenice nego na jednu iskonstruisa-

nu i neutemeqenu pri~u.Iz ovih pitawa jasno proizilazi stav na{e nevladine

organizacije Istorijski projekat Srebrenica da kanonska ver-

zija doga|aja u Srebrenici u julu 1995. svakako aludira na

stvarna de{avawa, ali da ih istovremeno i falsifikuje. Za-

{to je to tako?

Stefan Karganovi}: SREBRENI^KE PERSPEKTIVE 13

3 Kwiga Masakr u Srebrenici moè se naru~iti preko Balkan Magazina,[email protected]. Sve informacije mogu se dobiti na 011 324 55 03.


15/129

Ako analiziramo sredi{we komponente iz kojih se zva-ni~an narativ sastoji, na}i}emo dve koje se ponavqaju ad nau-

seam i koje su prakti~no zamenile svaku razlo`nu i javnuraspravu, svako racionalno suo~avawe sa ~iwenicama, svako

procewivawe i odmeravawe elemenata4 ovog doga|aja koji je

izuzetno spretnom primenom kombinacije politi~kih i medij-skih sredstava postao paradigma za kraj dvadesetog veka.5

Ako sa zvani~ne cifre srebreni~kih `rtava skinemo jed-nu nulu, do}i }emo do jedne druge cifre, koja nimalo ne uma-

wuje teìnu krivi~ne i moralne odgovornosti po~inilaca,

ali koja ujedno ima i tu prednost da jeste u skladu sa prover-qivim ~iwenicama. Me|u tim va`nim ~iwenicama nalaze se

raspoloìvi forenzi~ki dokazi.6 Me|utim, iako zadovoqavasve sudskomedicinske kriterijume, taj proverqivi podatak

ima tu slabu stranu da je politi~ki neprihvatqiv. Da je gra|e-na na cifri od nekoliko stotina `rtava, teza o genocidu osta-

vila bi vrlo klimav i neozbiqan utisak. âk i kada se uteme-

qava na cifri od osam hiqada u o~ima stru~waka ta teza osta-

je vrlo upitna,7 ali poja~ana dodatnom nulom neupu}enoj {i-


4 Milo Lompar, Duh samoporicawa, Novi Sad, Orfej, 2012, Drugo, do-puweno izdawe, s. 101.

5 Po profesoru Edvardu Hermanu to, zapravo, predstavqa trijumfpropagande krajem dvadesetog veka. Edward S. Herman, The Approved Narra-tive of the Srebrenica Massacre, International Journal for the Semiotics of Law,Vol. 19, 2006, pp. 431432.

6 Stefan Karganovi} i Qubi{a Simi}: Srebrenica: dekonstrukcijajednog virtuelnog genocida (Izdawe Istorijskog projekta Srebrenica, Beo-grad 2010.), Poglavqe 3: Analiza forenzi~kih izve{taja Ha{kog tribunala,s. 63; i Poglavqe 4: Tuma~ewe i prikaz rezultata po masovnim grobnicama,s. 83. Celokupan forenzi~ki materijal Tuìla{tva Ha{kog tribunala (3.568autopsijskih izve{taja) dostupan je na internet prezentaciji Istorijskogprojekta Srebrenica, http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com

_content&view=category&layout=blog&id=23&Itemid=21

7 Za stav prof. Vilijama [abasa, predsednika Me|unarodnog udruè-wa stru~waka za genocid, o tome da li slu~aj Srebrenica zadovoqava krite-

rijum za genocid, videti William Schabas: State policy as an element of interna-tional crimes, The Journal of Criminal Law and Criminology, Vol. 98, No. 3, p.953. Sudija MKTBJ Kristof Flige (Christoph Flugge) ispoqio je svoje nedou-mice u vezi sa time u A Victory for Justice, Der Spiegel Online, 7/9/2009,http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,635205,00.html


16/129

rokoj javnosti, doma}oj i stranoj, ona ipak znatno ubedqivijedeluje.

Su{tina politi~ke i psiholo{ke operacije pod nazivomSrebrenica ne sastoji se iz ta~nog prebrojavawa stradalihili odavawa po~asti nevinim `rtvama, a jo{ mawe pruàwautehe preìvelima, nego iz grubog kori{}ewa svih raspolo-ìvih instrumenata radi postizawa jednog precizno odre|e-nog ciqa. U jednom drugom, ali srodnom kontekstu, profesorLompar je prirodu tog ciqa izvrsno definisao kao obrazova-we aktivne javne svesti o srpskoj krivici.8

Ako se stvar posmatra iz tog ugla,9 mnoge naizgled nepo-vezane komponente srebreni~kog pitawa poprimaju jasan smi-sao i dolaze na svoje mesto kao delovi integrisane politi~keceline. Iz priloga u ovom zborniku o~ituju se tehnika proiz-vodwe tog kompleksa krivice i wegovi efekti.

Pored ove unutra{we namene srebreni~kog narativa,vremenom je do{la do izraàja i jedna druga i, po svojim po-sledicama, mnogo {ira svrha koju na{a saradnica Dajana Xon-

ston obeleàva sintagmom politi~ke upotrebe Srebrenice.U svom prilogu ona tu misao obja{wava na slede}i na~in: ko-ri{}ewe na lokalnom balkanskom terenu nastranu, u domenume|unarodne politike Srebrenica je postala doktrinarni stubnove prakse za agresivno ru{ewe suverenih dràva pod izgovo-

rom humanitarne akcije. Radi se, naravno, o konceptu R2P,pravo na pruàwe za{tite, ili kako bi neki skeptici pre re-kli savremeni evolutivni oblik donedavno gotovo zabora-vqene Bre`wevqeve doktrine o ograni~enom suverenitetu. Nizhumanitarnih intervencija izvedenih posle 1995. godine, saobja{wewem da me|unarodna zajednica nipo{to ne sme osta-ti po strani i dozvoliti doga|awe jo{ jedne Srebrenice, te-


8 Lompar, op. cit., s. 113.

9 Tamo gde se utvrdi krivica, prirodno se postavqa i pitawe ka`wa-vawa. Na~in kako to ~ini albanski nadrikwièvnik Ismail Kadare, biv{i,po sopstvenom priznawu, saradnik [ika i dvorski pisac diktatora EnveraHoxe, vrlo je indikativan. Kadare likuje povodom bombardovawa Srbije1999. godine i u potpunosti se sagla{ava sa tim ~inom, motivi{u}i ga po-trebom da se Srbija kazni. Intervju u Novoj srpskoj politi~koj misli,25. maj 2012. (http://www.nspm.rs/prenosimo/oslobodjenje-srbije-od-kosova.html)


17/129

{ko da bi bilo mogu}e ili da bi, bar na po~etku, to uìvalo{iroku podr{ku javnosti zapadnih zemaqa da prethodno, kao

kvazimoralna podloga, nije bila iskonstruisana pri~a o Sre-brenici.

Iz ovoga implicitno proizilazi i slede}i vaàn uvid:balkanski korisnici Srebrenice u Sarajevu mogu biti teren-ski reìseri iluzije (mada i to uz svesrdnu tehni~ku pomo}i pod budnim okom stranih supervizora kao {to je organizaci-

ja ICMP10) ali da je samo do wih i do promocije iskqu~ivowihove politi~ke agende, od uzdizawa Srebrenice na pitawe

od svetskoistorijskog zna~aja ne bi bilo ni{ta. Oni sami zato nemaju ni mogu}nosti ni sposobnosti. U pitawu je prekla-pawe interesa slabijih lokalnih i mnogo ja~ih i uticajnijihstranih partnera. Zato je te{ko zamisliti da }e trenutno in-stitucionalizovani narativ o Srebrenici nadìveti trajawete simbioze politi~kih interesa. To je ne{to o ~emu bi mu-slimanska strani u Bosni i Hercegovini trebalo dobro da raz-misli.

II

Konkretan sadràj te konstrukcije mora se strogo nau~noispitati i ona treba u celini da bude podvrgnuta temeqnojkritici. Osnove te kritike ve} su postavqene i lako su do-stupne naj{iroj javnosti. Da navedemo samo nekoliko najva-`nijih momenata.

U intervjuu nema~kom politi~kom ~asopisu Zuerst! drQubi{a Simi}, u ovom trenutku verovatno jedina osoba nasvetu koja je pro~itala celokupan forenzi~ki materijal (3.568autopsijskih izve{taja koje su sa~inili stru~waci Tuìla-{tva Ha{kog tribunala) sa ekshumacija masovnih grobnica ve-


10 ICMP: Me|unarodna komisija za nestala lica, (http://www.ic-mp.org/) sa sedi{tem u Sarajevu. U saradwi sa Institutom za nestale osobe BiHobavqa ekshumaciju masovnih grobnica i vr{i uparivawe DNK uzoraka. Zakriti~ki osvrt na rad ICMP videti Laboratorija ICMP u Tuzli i zloupo-treba DNK dokaza: pitawa koja traè odgovore, http://www.srebrenica-pro-

ject.com/sr/index.php?option=com_content&view =article&id=108%3A2011-07-18-21-03-55 &catid=12%3A2009-0125-02-01-02&Itemid=1


18/129

zanih za Srebrenicu,11 ocewuje situaciju u svom nau~nom do-menu ovako:

Pre svega, DNK analizom ne moè se dokazati ko je bioubijen u borbi a ko je bio streqan. DNK samo moè da po-mogne pri sastavqawu posmrtnih ostataka u nekoj masov-noj grobnici ili izme|u dve razli~ite masovne grobni-ce. Pored toga, DNK analiza ne moè da utvrdi vreme imesto smrti, i svakako ne uzrok smrti, {to predstavqanajva`nije pitawe za re{avawe srebreni~ke zagonetke.

Jedino {to moè da pomogne da se na ta pitawa odgovorijesu autopsijski izve{taji, koji moraju biti ura|eni zasvaki set qudskih posmrtnih ostataka prona|enih u ne-koj masovnoj grobnici. Ponekad u autopsijskom izve{ta-

ju govori se o samo nekoliko kostiju, u drugim slu~ajevi-ma o celom ili delimi~nom telu. Nakon {to sam proana-lizirao svaki autopsijski izve{taj koji su u periodu od{est godina sastavili stru~waci Tuìla{tva Ha{kogtribunala (19962002) u okviru wihove istrage vo|ene

na licu mesta nad svim masovnim grobnicama vezanim zaSrebrenicu, ja mogu da izvedem nekoliko zakqu~aka. Pr-vo, ukupan broj tela koja su oni ekshumirali iznosi1.923. Drugo, na 442 tela prona|eni su povezi i ligature,{to ukazuje da su ta lica verovatno bila streqana. Tre-}e, 505 tela imala su vi{estruke povrede u gorwim i do-wim delovima tela od metaka. Te{ko je tvrditi da li susve te osobe bile streqane ili su neke poginule u borbi.

Dodatnih 527 osoba imale su povrede od granata, mina,


11 Na prvi pogled ovo }e zvu~ati kao ekstravagantna tvrdwa, ali je vr-lo realna. Pre dr Simi}a, koji je to u~inio u okviru svog zadatka kao ~lan

jednog tima odbrane pred Ha{kim tribunalom, ove autopsijske izve{taje si-stematski nije prou~avao niti klasifikovao niko. Ve}a koja su na osnovu wi-hovog sadràja razmatrala ~iweni~no stawe svakako da nisu, kao {to se izanaliti~kih delova wihovih presuda jasno vidi. Te izve{taje nije pregledaloni Tuìla{tvo pre nego {to ih je uvrstilo u dokaznu gra|u, jer da jeste sigur-no bi sklonilo oko 1.400 gde je, prema zakqu~ku wihovih stru~waka, nemogu}eustanoviti uzrok smrti kao i jo{ nekoliko stotina autopsijskih nalaza gdese jasno o~ituje pogibija tokom borbenih dejstava i koji iz tog razloga, ume-sto da dokazuju, zapravo kompromituju kqu~ne teze optu`nice.


19/129

Prage (protivavionski top od 30 mm koji je tako|e kori-

{ten i protiv ìve sile), ili drugih artiqerijskih

oru`ja. To pouzdano ukazuje na smrt tokom borbenih dej-

stava. Za preostala tela uzrok smrti nije mogao biti

utvr|en. Prema tome, da zakqu~imo, forenzi~ka slika je

vrlo sloèna i ne odgovara onome {to bi se o~ekivalo da

je teza, da su svi ti qudi bili streqani, istinita.12

Ovim razmatrawima treba dodati jo{ i slede}e. Paralel-no sa odvo|ewem ratnih zarobqenika na mesta pogubqewa od-

vijao se i proboj, u borbenom poretku i preko 60 kilometarasrpske teritorije, kolone 28. divizije Armije BiH iz enklaveSrebrenica prema Tuzli.13 Legitimni borbeni gubici kolone,koja je po mi{qewu Ri~arda Batlera, vojnog ve{taka Tuìla-{tva Ha{kog tribunala, predstavqala zakonitu metu bili sipozama{ni14 i forenzi~ki nalazi iz masovnih grobnica to ube-dqivo potvr|uju. Dakle, u najmawu ruku istraìvawem je usta-novqen pored pogubqewa jo{ jedan vaàn, zapravo stati-sti~ki jo{ zna~ajniji, uzrok qudskih gubitaka me|u stanovni-{tvom srebreni~ke enklave u julu 1995. U pojednostavqenom

javnom diskursu ne samo da o ovoj krupnoj temi nema ni govorave} se ona sistematski izbegava. Poginuli tokom legitimnihborbenih dejstava pre}utno se me{aju sa `rtvama pogubqewa dabi se na taj na~in dimenzije zlo~ina vi{estruko uve}ale i dabi pravna kvalifikacija genocida {to predstavqa poentusvih ovih igara ciframa i podacima utemeqenije delovala.

Tehnika kojom se propagandna opsena proizvodi postaje

vidnija kada bacimo pogled na geografski razme{taj foren-zi~kih tragova. Masovne grobnice za koje je postojala osnovanasumwa da su mogle biti vezane za pogubqewa uglavnom su skon-


12 Zuerst! (Berlin), maj 2012.; preneto u Pe~atu, Toqaga zvana Sre-brenica, 3. maj 2012.

13 Za prikaz ovog pitawa i wegove relevantnosti za objektivno sagleda-vawe ukupne slike doga|aja na podru~ju Srebrenice sredinom jula 1995, kao iza uverqiviju procenu stvarnih `rtava za razliku od borbenih gubitaka, vide-

ti prilog advokata Miodraga Stojanovi}a.14 Svedo~ewe Vilijama Batlera (William Butler) u predmetu Popovi} i

ostali pred MKTBJ, 23. januar 2008.


20/129

centrisane u predelu Zvornika i severno od wega.15 To su

grobnice koje su od 1996. do 2002. ekshumirali me|unarodni

stru~waci po zadatku Tuìla{tva MKTBJ i kada ih vi{e nije

bilo oni su prestali sa radom i oti{li.16 Od 2002. godine pa

nadaqe ekshumacijama se bave ICMP i Institut za nestale oso-

be BiH, ali uvid u lokacije grobnica koje te ustanove obra|uju

pokazuje da se one nalaze na putawi povla~ewa kolone 28. di-

vizije. To ne dovodi u pitawe autenti~nost tih posmrtnih

ostataka ali ukazuje na to da se najverovatnije radi o legitim-

nim borbenim gubicima. Ovo su distinkcije koje su za speci-

jaliste nesporne i jasne, ali u odsustvu odgovaraju}eg obja-

{wewa laicima su te{ko doku~ive. Brisawe tih distinkcija

iz javne svesti stvara informacionu prazninu koja je vrlo po-

godna za ciqanu projekciju obmawuju}e slike.Najzad, ovaj saètak Srebrenice bio bi nepotpun bez

osvrta na jednu neopravdano zapostavqenu, ali u svakoj po{te-

no vo|enoj istrazi nezaobilaznu, grupu aktera: izvr{ioce zlo-

~ina. Jedan od najupadqivijih u~inaka srebreni~kog hokus-po-

kusa (upadqiv, naravno, samo u o~ima specijalista koji se


15 Izuzetak ~ine grobnice vezane za kontroverzan lokalitet Kravice,na cesti Bratunac Kowevi} Poqe. U periodu 13. i 14. jula 1995. u radijusuod svega nekoliko kilometara tu su se dogodila dva nepovezana doga|aja kojasu rezultirala qudskim `rtvama na muslimanskoj strani. Tokom proboja 13.

jula do{lo je do borbenog sudara sa snagama VRS i masovnih gubitaka u kolo-ni, {to preìveli u svojim izjavama naknadno datim vlastima u Tuzli de-cidno potvr|uju. U hangaru zemqoradni~ke zadruge Kravica 14. jula do{lo

je do pobune zarobqenika i prekomerne reakcije srpskih ~uvara, prouzroku-ju}i pouzdano neustanovqeni broj `rtava. Kanonska verzija sve stradale izoba incidenta tretira kao `rtve genocida, mada je za poginule u koloni taklasifikacija o~igledno neprimerena, a `rtve u hangaru Kravice bile supobijene usled neprofesionalnosti i nediscipline ~uvara, a ne u sklopuoperacionalizacije genocidnog umi{qaja.

16 Dr Qubi{a Simi} je analizirao autopsijske izve{taje koje su sa~i-nili stru~waci Ha{kog tribunala i svoje zakqu~ke izvodio je na osnovuwih zato {to je to jedini raspoloìvi forenzi~ki materijal koji obuhvata i`rtve pogubqewa. [to se ti~e aktivnosti ICMP i Instituta za nestale oso-be BiH od 2002. pa nadaqe, tu nema {ta da se pregleda ili analizira zato{to te ustanove autopsijske izve{taje uop{te ne prave nego samo izdaju po-tvrde o smrti, bez detaqnog opisa iz kojeg bi se o na~inu, mestu i vremenusmrti i{ta moglo zakqu~iti.


21/129

ozbiqno ovom temom bave, ali svima ostalima donedavno skoronevidqiv) jeste ne samo zamagqivawe na horizontu javnosti

ve} i spre~avawe da uop{te dopre do wene svesti, o~iglednogpitawa: kako se zovu neposredni izvr{ioci masovnih pogu-bqewa? Gde se oni nalaze? Za{to niko ne traga za wima i za-{to wih niko ne dira?

Sve do objavqivawa 2009. godine kriti~ke studije bugar-skog novinara @erminala îvikova Krunski svedok17 o jednomod tih ubica, Draènu Erdemovi}u, ova pitawa, koja su posvim pravilima logike i kriminolo{ke prakse trebalo da bu-

du na samom po~etku postavqena, nisu se uop{te mogla ~uti.Ona su bila zasenuta procesuirawem ili potragom za veli-kim imenima iz vojnopoliti~kog rukovodstva Srbije i Repu-blike Srpske. To sistematsko mimoilaèwe prirodne polazneta~ke u svakoj propisno vo|enoj istrazi odaje politi~ku zale-|inu sveukupnog projekta.

Iz îvikovqeve kwige, objavqene prvo na nema~kom, za-tim na srpskom18 i najzad na engleskom u izdawu Istorijskog

projekta Srebrenica,19

javnost je na svoje zaprepa{}ewe sazna-la da su svi direktni u~esnici streqawa u Pilici, jednom odglavnih strati{ta, po iskazima Draèna Erdemovi}a vi{e oddeset godina unazad vlastima bili imenom, prezimenom i me-stom boravka poznati. Tako|e, da su pripadali jednoj miste-

rioznoj jedinici condottiera pod nazivom Deseti diverzantskiodred, ~iji je sastav usred èstokog etni~kog sukoba u Bosnibio multinacionalan (sam Erdemovi} je Hrvat), ~ije je mesto uformacijskom sastavu Vojske Republike Srpske jo{ uvek ne-

razja{weno i za koju se ni do danas ne moè pouzdano utvrditiod koga je primala nare|ewa.

Znakovito je da su se vlasti aktivirale da izvr{iocesrebreni~kog zlo~ina pohapse i privedu nekoj vrsti pravdetek vi{e od deceniju posle izvr{ewa krivi~nog dela i nakon{to je îvikov uperio snaàn reflektor svog analiti~kog sve-


17 Germinal Civikov, Der Kronzeuge, Promedia: Edition Brennpunkt

Osteuropa, 2008.18 http://www.srebrenica-project.com/DOWNLOAD/books/Civikov.pdf

19 http://www.srebrenica-project.com/DOWNLOAD/books/Star_witness.pdf


22/129

tla na postojawe i ulogu ove enigmati~ne grupe pla}enih ubi-

ca,20 pored wihovog vidqivog predstavnika, krunskog svedo-

ka Ha{kog tribunala, Draèna Erdemovi}a. Kao {to îvikov

pokazuje, Erdemovi} je svojim la`nim svedo~ewem ispleo jed-

nu fantasti~nu pri~u koja sigurno odgovara tuìla{tvu21 ali

koja nimalo ne doprinosi sticawu autenti~nog uvida u to {ta

se dogodilo u Srebrenici.âk i povr{an uvid u postojawe i delatnost Desetog di-

verzantskog odreda dovoqno je za postavqawe tabu pitawa: ne

samo to, gde je institucionalna veza izme|u ubica i vojnog i

politi~kog rukovodstva Republike Srpske, ve} jo{ bitnije

na ~emu se temeqi navodna veza izme|u wihovog zlo~ina i

dràve Srbije (kojoj je parlamentarno priznawe ba{ takve ve-

ze u martu 2010. godine bilo nametnuto) i sa srpskim narodom

u celini? Ukoliko se u postojawe takve veze intenzivnije i

utemeqenije sumwa, utoliko se insinuacija o srpskoj krivici

jasnije pokazuje kao malicioznost li{ena svakog iskrenog mo-

ralnog impulsa.

Ovaj rezime sasvim je dovoqan za utemeqewe razboritesumwe u sve glavne tvrdwe iz kojih se sastoji kanonska verzija

doga|aja u Srebrenici. Iz wega se tako|e o~ituje i ogroman jaz

koji deli tu popularnu verziju doga|aja od sloène ~iweni~ne

matrice koja se ukazuje ~im se zaroni malo dubqe ispod povr-

{ine konvencionalno ponu|ene istine na ovu temu. To ne

samo da u potpunosti opravdava kriti~ko bavqewe srebre-

ni~kim pitawem ve} ga nalaè kao moralni imperativ.


20 Celu grupuipak bi mo`da trebalo uzeti sa izvesnom ogradom. Naprimer, komandant Desetog diverzantskog odreda, Milorad Pelemi{ vlasti-ma je i daqe formalno nedostupan, mada jeste dostupan medijskim ku}ama ko-

je su sa wime u zadwe vreme uradile nekoliko senzacionalnih intervjua.

21 Erdemovi} je svedok-saradnik Ha{kog tribunala. On je 1998. godinepotpisao sporazum sa Tuìla{tvom MKTBJ o priznawu krivice gde je potvr-dio da je u Pilici li~no ubio izme|u 70 i 100 zarobqenih Muslimana a dasu pripadnici wegove jedinice, koje je imenovao, tamo ukupno streqale oko1.200. Za priznato u~e{}e u tako stra{nom zlo~inu i, za uzvrat, za preuzima-we obaveze da }e svedo~iti u korist optu`nice na svim srebreni~kim su|e-wima, Erdemovi} je dobio izrazito blagu kaznu od pet godina zatvora, od ~ega

je izdrào samo tri.


23/129

III

Sada se daleko jasnije nazire odgovor na pitawe za{to su

zagovornici srebreni~kog narativa nenakloweni istraìva-

wu i utvr|ivawu ~iwenica, za{to traè preko hleba poga~u

i falsifikuju obim i pravnu kvalifikaciju nesumwivo po~i-

wenog zlo~ina, kada je potpuno jasno i mi kao deùrni po-

ricateqi to bezrezervno prihvatamo da se u Srebrenici

dogodio teàk ratni zlo~in i da svi koji su u wemu u~estvova-

li, srazmerno svojoj odgovornosti, treba da budu ka`weni.

Sa kriminolo{kog, pravnog ili moralnog stanovi{ta tunema dileme. Ostaje jo{ samo politi~ko stanovi{te ili, kako

bi se profesor Lompar verovatno pre izrazio ideologizira-

no. Tu stvari ve} druk~ije stoje.Sa ovog stanovi{ta nisu primarne ~iwenice, ve} se tu

radi o racionalizaciji srpske krivice, sa jedne strane, i stva-

rawu pseudojuristi~ke podloge za agresivne ratove pod izgo-

vorom humanitarnih intervencija i mimo normi me|unarod-

nog prava, sa druge. Srpska krivica, da se usredsredimo samona taj aspekat, daleko lep{e i dramati~nije zvu~i ako se

uokviri u tezu o po~iwenom genocidu. Time se bar suspenduju,

ako ne i bri{u, istovrsne, prave, krivice drugih balkanskih i

vanbalkanskih aktera. Time se postiè jo{ jedan vaàn ciq:

izvr{ewe zadatka pisawa jedne nove istorije, ne samo parti-

kularne koja bi bila ograni~ena na ratove devedesetih, nego

op{te istorije srpskog naroda, koja bi sezala stole}ima una-

zad i predstavqala integralnu reviziju svih do sada prihva}e-nih uvida i ocena wegove pro{losti,22 sada postaje neupore-

divo lak{i.Bez barem osam hiqada streqanih mu{karaca i de~aka

kvalifikacija o genocidu ostavqa utisak izrazite nesuvislo-

sti i daje za pravo Noamu ômskom kada je rekao da ako Sre-

brenica jeste genocid, onda da bi opisali ono {to se dogodilo


22 Retroaktivna revalorizacija Kara|or|a sa stanovi{ta nepo{to-vawa tada nepostoje}ih @enevskih konvencija jedan je od niza primera siste-matskog poku{aja da se srpska istorija reinterpretira idu}i unazad mnogodaqe od jula 1995. godine.


24/129

u Au{vicu, moramo izmisliti neki novi izraz. Me|utim, bez

genocida i ovo je sinteza svega bez poistove}ewa i isto-

vremeno relativizacije {to se evokacijom tog termina i wego-

vom primenom na Srbe postiè, nikakvo druga~ije izlagawe

srpske krivice ne bi bilo zadovoqavaju}e niti prihvatqivo.

Zakqu~ak o genocidu zato se postavqa kao aksiomati~an i nu-

àn, mimo ~iweni~nih okolnosti i ~ak uprkos wima, kao {to

je to i iznu|eno ritualno kajawe i izviwavawe svih srpskih

faktora, pojedina~nih i institucionalnih. Nametawe hipote-

ke krivice za genocid u Srebrenici bitan je uslov za svestra-

no paralisawe odbrambenih kapaciteta srpskog naroda, zaubrizgavawe u wegovu samosvest smrtonosne doze moralne po-

metwe, za ru{ewe wegovog samopouzdawa i, utiskivawem pe~a-

ta odgovornosti za najgnusniji zlo~in, blokirawe svake vizije

koja bi ga mogla izvesti iz nezavidnog stawa u kojem se nalazi.Zna~aj Srebrenice skoncentrisan je, u prvom redu, u oba-

vezi da se na savesan i politi~ki neutralan na~in istraì i

utvrdi {ta se dogodilo u julu 1995. Da nije naknadno do{lo

do oportunisti~kih zloupotreba na politi~kom poqu, tu bi sesva delatnost u vezi sa ovim pitawem zaustavila. Me|utim, sa-

da se suo~avamo sa jednom druk~ijom i mnogo sloènijom situ-

acijom. Faktografski prilaz srebreni~koj problematici u ve-

likoj je meri potisnut tendencioznim politi~kim narativom

koji name}e unapred propisane rezultate. Paradoksalno, za

razliku od ~iweni~ne, ta virtuelna verzija doga|aja trenutno

predstavqa glavnu pretwu ìvotnim srpskim interesima.

Politi~ki interesi i okolnosti koji uslovqavaju odnosspram ovog pitawa na me|unarodnom planu jesu va`ni, ali su

istovremeno i prolazni. Zato, empirijski odgovor na izazov

Srebrenice ipak mora i daqe ostati primaran kao teì{te

svih napora koji }e se nadaqe ulagati. Jo{ uvek preovla|uju}a

virtuelna verzija doga|aja jeste strahovito nepovoqna, ali do-

bra vest glasi da }e ona trajati samo onoliko koliko se bude

odràla koalicija interesa koja je plasirala i koja je name}e.

Srpska strana mora da ostane budna i uvek spremna da svoje in-terese argumentovano {titi sve dok bude trajao sada{wi pri-

tisak da se fiktivna konstrukcija doga|aja pounutra{wi i



25/129

kod Srba pretvori u osnovu svih refleksa na planu spoqne iunutra{we politike.

U me|uvremenu se strpqivo i savesno mora izgra|ivatiempirijska matrica doga|aja koja u datom trenutku mora bitispremna da se popuni praznina {to }e nastati neizbe`nim

raspadom virtuelnog narativa.



26/129

.

SUO^AVAWESA ^IWENICAMA


27/129


28/129

Edvard S. Herman

RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICIEdvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI

Postoji mno{tvo neobi~nih, gotovo neverovatnih okolno-sti koje se ti~u masakra u Srebrenici, na koje bih ovde èleoda ukaèm. Prva od wih je to da su masakr unapred predvidelilider bosanskih Muslimana Alija Izetbegovi} i ministar ino-stranih poslova Muhamed [a}irbej, koji su upozorili zapadnelidere da genocid neminovno sledi nekoliko dana pre nego {to

}e bosanski Srbi u}i u Srebrenicu. Tu je i neobi~na anegdota otome kako je Izetbegovi} grupi bosanskih Muslimana iz Sre-brenice, sa kojima se septembra 1993. sastao u Sarajevu, ispri-~ao da mu je predsednik Klinton, pre toga, rekao da vojna inter-vencija NATO-a u wihovu korist moè uslediti samo ukolikobosanski Srbi u Srebrenici ubiju 5.000 Muslimana. Izetbego-vi} je takvu izjavu kasnije poricao, ali postoji najmawe osamsvedoka koji su ~uli kada je to izjavio, me|u wima i biv{i {efpolicije u Srebrenici, Hakija Mehoqi}.1

1 Vidi 5.000 muslimanskih glava za vojnu intervenciju, Dani, 22. ju-ni 1998. Tako|e vidi Tuìla{tvo protiv Radislava Krsti}a (IT9833-T),transkript, 5. april 2001, p. 9480. Kona~no, vidi norve{ki dokumentarac iz2010. autora Ole Flyuma i Davida Hebditcha, Srebrenica izdani grad (;Oslo: Fenris Film, 2010), u kojem Mehoqi} prepri~ava Izetbegovi}evu za-pawuju}u tvrdwu pred delegacijom iz Srebrenice sa kojom se sastao 1993.Po~ev od 28.18 minuta, Mehoqi} kaè: Poku{a}u da vam kaèm ta~no {ta je

rekao predsednik Izetbegovi}: Dragi moj narode Srebrenice, kako ste?Dobro, kako ste vi, gospodine predsedni~e? Klinton mi je dao predlog:ako ~etnici u|u u Srebrenicu i pobiju 5.000 muslimana, NATO snage }e voj-no intervenisati protiv srpskih poloàja {irom Bosna i Hercegovine. [tavi mislite o tome?


29/129

Neobi~no je bilo i povla~ewe 28. divizije bosanskih Mu-slimana iz Srebrenice, kao i to {to nisu pruìli nikakav ot-

por malobrojnim Srbima, koji su je zauzeli u julu 1995. Dvade-set osma divizija brojala je oko 5.500 qudi i bila je dobro nao-

ruàna2, iako je Srebrenica navodno bila razoruàna u okvirusporazuma i kako bi se opravdao wen proteìrani status za-{ti}ene zone.3 Malo pre ove srpske okupacije, osamnaestoficira iz vode}eg kadra 28. divizije, me|u wima i lokalni ko-mandant Naser Ori}, opozvani su iz Srebrenice, navodno da biprisustvovali obuci u Zenici. Mada je takav opoziv oslabio ta-

mo{we snage bosanskih Muslimana, nije ih spre~io da, radiprovokacije, napadnu obli`wu srpsku varo{icu Vi{wica alii nekoliko naoruànih odreda bosanskih Srba.4

Da li mo`da ovaj niz slu~ajnosti ukazuje na planiranuzamku za bosanske Srbe, koji }e biti namamqeni da u|u u Sre-brenicu, da se bore i ubijaju, kako bi se potom na{li optuè-ni da su ispunili kvotu za akciju NATO-a? Neizvesno je, alimogu}e, iako se ne slaè sa zvani~nom verzijom Zapada o Sre-

brenici, te stoga ne moè biti predmet rasprave u zapadnimmejnstrim medijima.Isti ti mediji, tako|e, odbijaju bilo kakvu raspravu o

prethodnom ubijawu bosanskih Srba izme|u 1992. i juna 1995,u velikoj meri sprovedenom u napadima koje je organizovao Na-ser Ori}, koji su pokretani iz navodno razoruàne za{ti}e-


2 Vidi Xorx Bogdani~, Uvod u osvajawe Srebrenice, u Edvard S.Herman, urednik, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika (Beo-

grad, Istorijski projekat Srebrenica, 2011), pp. 5461.3 Dva dana po{to je Srebrenica rezolucijom Saveta bezbednosti UN

(S/RES/819) progla{ena za za{ti}enu zonu, 18. aprila 1993. general bosan-skih Muslimana Sefer Halilovi}, general bosanskih Srba Ratko Mladi} igeneral Unprofora Lars-Erik Valgren (Wahlgren) iz [vedske postigli susporazum koji je podrazumevao prekid srpske vatre oko Srebrenice u zamenuza razoruàvawe bosanskomuslimanskog garnizona od strane Unprofora uokviru za{ti}ene zone. Vidi Marcus Tanner, , The Independent, 19. april1993; i John F. Burns, U.N. Says Enclave Is 'Saved'; Bosnians Call It'Surrender', New York Times, 19. april 1993.

4 Bogdani~, op cit., n. 2, pp. 6061.5 Vidi Milivoje Ivani{evi}, Li~na karta Srebrenice (Beograd,

Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010). U toj kwizi Ivani{evi} pi{e da


30/129

ne zone Srebrenice. Broj ubijenih prema nekim izvorima do-stiè ~ak 3.262, od ~ega ogromnu ve}inu ~ine nenaoruàni ci-vili5. Vojni zapovednik Unprofora Filip Morijon izjavio jepred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju(MKSJ ili Tribunal) da je uveren kako je Ori}evo ubijaweimalo direktan efekat u smislu provocirawa Srba naokrutne akcije iz jula 1995.6 Mejnstrim mediji i analiti~ari

sa Zapada ponovo su oprezno izbegli da citiraju Morijonaili da razmotre prethodne, zna~ajne masakre nad srpskim ci-vilima u Bosni, po{to bi to uzdrmalo uvreèni stav wihove

strane da je masakr u Srebrenici bio ni~im izazvan ubila~kinapad na bosanske Muslimane od strane demonizovanih Srbakoje je Zapad izabrao za metu.

Jo{ jedna va`na odlika procesa demonizacije bili su, iostaju, tri sarajevska masakra u bosanskim ratnim godinama:masakr u redu za hleb iz 1992, Markale ili masakr na pija-ci iz 1994. i drugi masakr na pijaci 1995. godine. Svaki sedogodio ba{ u trenutku kad je bilo potrebno opravdati neiz-

be`ne odluke NATO-a ili UN da interveni{u u korist bosan-skih Muslimana. Postojali su veoma opipqivi dokazi da ih jevo|stvo bosanskih Muslimana organizovalo protiv sopstvenognaroda, spremno da `rtvuje svoje qude kako bi se ubrzala in-tervencija NATO-a. Takav je zakqu~ak izveo i ameri~ki potpo-

ru~nik Xon Srej, koji je bio na licu mesta u Sarajevu,7 kao igeneral ser Majkl Rouz i lord Dejvid Oven, pored ostalih, ko-

ji su delili takvo mi{qewe.8 Me|utim, ameri~ki zvani~nicisu èleli rat i, zajedno sa ameri~kim medijima, odbili su da

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 29

spisak Srba poginulih u okolini Srebrenice sadrì imena 3.262 srpske`rtve. Prema najnovijim dokazima, pribli`no 27%, ili oko 880, ubijenihqudi bili su pripadnici vojnih i policijskih organizacija. Preostalih73% (2.382 `rtava) bili su civili (p. 6).

6 Tuìla{tvo Tribunala protiv Slobodana Milo{evi}a (IT-0254-T),transkript, 12. februar 2004, p. 31.975.

7 LTC John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Bewa-re, Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort

Leavenworth, oktobar 1995.8 Vidi David Binder, , Foreign Policy, No. 97, zima, 19941995. Tako-

|e vidi David Owen, intervju, u George Bogdanich i Martin Lettmayer, Jugo-


31/129

prihvate bilo kakav stav koji nije odgovarao wihovim poli-

ti~kim ciqevima.Da se vratimo Srebrenici: mnogi pripadnici 28. divi-

zije i brojni civili u panici dali su se u bekstvo, kroz min-

ska poqa, nailaze}i usput na vojne odrede bosanskih Srba,

{to je mnogim bosanskim Muslimanima donelo smrt, pri ~emu

je muslimanski general Enver Haxihasanovi} izjavio da je tom

prilikom poginulo 2.628 vojnika 28. divizije.9 Ipak, u tvrd-

wama o srebreni~kom masakru javqa se jo{ jedna neobi~na

okolnost, a to je da ni mediji, ni Tribunal, dok sabiraju ubi-

jene u Srebrenici, ne pomiwu niti pridaju zna~aj ovim `rtva-

ma stradalim u borbi. Od samog po~etka se tvrdi da je 8.000 na-

vodno ubijenih qudi stradalo u egzekucijama. Smrti u borbi

su izbrisane.Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju te je

smrti izbrisao pretvoriv{i ih u naknadnu bele{ku, kroz iz-

javu da se ne moè odbaciti mogu}nost da bi odre|eni proce-

nat tela u istraènim grobnicama mogao pripadati qudima

poginulim u borbi.10 Mogli su isto tako da kaù da se ne mo-

è odbaciti mogu}nost kako su neki od tih qudi pogubqeni:

upravo na osnovu tog va`nog pitawa mogli su zahtevati detaq-

nije ispitivawe tela koje bi omogu}ilo izra~unavawe verovat-

nih brojki u razli~itim kategorijama. MKSJ je pove}ao i broj

pogubqenih, sa nekoliko hiqada tela prona|enih u grobnica-

ma, pomo}u pretpostavke da postoje jo{ neotvorene grobnice u

kojima bi se mogao nalaziti sli~an broj tela, ~ime bi se pri-

bliìli poèqnom ukupnom zbiru. Ovo nije rad pravog sud-

skog tela, ve} pre politi~ki vo|ena i upravqana travestija

sudstva.11


slavija: rat koji se mogao izbe}i (Yugoslavia: The Avoidable War, New York:Frontier Theatre & Inc., 2000).

9 Tuìla{tvo Tribunala protiv Radislava Krsti}a (IT9833-T),transkript, 6. april 2001, p. 9532.

10 Sudija Almiro Rodrigues et al., , Tuìla{tvo protiv RadislavaKrsti}a (IT9833-T), 2. avgust 2001, paragraf 77.

11 Vidi John Laughland, (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007).


32/129

Jo{ jedna neobi~na i ~udnovata okolnost je {to se odr-

àla ukupna brojka od 8.000. Ta je brojka izneta mnogo pre nego

{to su o brojnim smrtnim slu~ajevima predstavqeni ikakvi

ozbiqni dokazi, ali odràla se do danas; oni koji je zastupaju

jo{ se bore da izna|u dokaze kojima }e je potkrepiti. U ve}ini

slu~ajeva prvobitni broj stradalih u katastrofama biva pre-

teran, da bi se postepeno smawivao nakon prikupqawa dokaza,

kao {to je to bio slu~aj 11. septembra, kada je ukupan broj po-

ginulih u Wujorku sa 6.900 spu{ten na 2.700.12 Za Srebrenicu

je, me|utim, prevladala stabilnost. Obdukcijski izve{taji

koje je MKSJ predstavio izme|u 1996. i 2002. sadrè dokaze osmrti svega 1.923 osoba, od kojih su mnoge, o~igledno, pogi-

nule u borbi.13 Posle toga, Me|unarodna komisija za nestala

lica iznela je tvrdwu da je od jula 2011. identifikovala pre-

ko 6.598 stanovnika Srebrenice koji su nestali po{to je grad

11. jula 1995. pao u ruke bosanskih Srba, na osnovu poklapa-

wa DNK izme|u posmrtnih ostataka prona|enih u takozvanim

srebreni~kim grobnicama i DNK ìvih srodnika nestalih

lica.14 Takvi dokazi, me|utim, nisu stavqeni na raspolagaweodbrani u pravnim slu~ajevima, a dokazi zasnovani na DNK

ne prave razliku izme|u smrti u borbi i smrti usled pogu-

bqewa, niti mogu pokazati vreme i mesto pogibije.Postoje naravno i iskazi svedoka. Jedan od va`nijih bio

je Draèn Erdemovi}, koji je svedo~io na svim velikim su|e-

wima i kome je Tribunal (i wegovi sponzori iz NATO-a) pru-

ìo sigurnu luku. Radi se o pla}eniku hrvatskog porekla, ~ija

je mala grupa egzekutora sredinom jula 1995. bila na odmoru, uokviru slu`be pri vojsci bosanskih Srba, a pla}eno im je u

zlatu po{to su obavili zadatak i, navodno, ubili 1.200 zatvo-

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 31

12 Vidi David Peterson, , ZNet, 14. jun 2004.

13 Vidi Qubi{a Simi}, Presentation and Interpretation of Forensic Data(Pattern of Iwury Breakdown), u Stephen Karganovic, prir., (Beograd: Istorij-ski projekat Srebrenica, 2011), pp. 93108; posebno pp. 94104. Tako|e vidiSimi}, Analysis of Srebrenica Forensic Reports Prepared by ICTY Prosecution

Experts, Ibid, pp. 7391.14 Vidi 613 Srebrenica Victims to be Buried at a Memorial Ceremony in

Poto~ari, ICMP, 10. jul 2011.


33/129

renika, bosanskih Muslimana. Erdemovi}eva pri~a bila je neu-verqiva, puna protivre~nosti. Nalazi sa poqa na kojima su iz-

vr{ena ubistva nisu je podràli, a wegove navodne akcije bilesu suprotne interesima komande bosanskih Srba. Ipak, on jebio spreman da govori o ume{anosti komande, a to je wemu i we-govim tvrdwama donelo qubav i za{titu NATO-a i MSKJ. Madaga je pratilo jo{ {est kolega ubica, MKSJ nikada nijednog odwih nije pozvao da svedo~e o toj temi, a samo ga je Milo{evi}donekle kriti~ki unakrsno ispitao. U kwizi @erminala îvi-kova Srebrenica: krunski svedok15 nedvosmisleno je pokazano

da je svedo~io la`no i da je MKSJ u~estvovovao u wegovim la-ìma. Isto je pokazano i u delu ~iji sam ja prire|iva~, Masakro Srebrenici: dokazi, kontekst, politika.16

Zapadni mediji potpuno su potisnuli dokaze iz îviko-vqeve kwige, iako je Erdemovi} bio glavni svedok u nizu su|e-wa pred MKSJ, ~ija su meta bili Srbi i ~iji su ishod dugogo-di{we zatvorske kazne. Ovo jasno ilustruje ~iwenicu da mej-strim mediji na Zapadu veoma ~esto prihvataju partijsku li-

niju i odbijaju bilo kakav poku{aj da se ona ospori oni defacto sluè kao propagandni sistem i u tom smislu rade saciqem da obezbede pristanak na stavove vladaju}e klase na na-~in koji je toboè svojstven totalitarnim sistemima a supro-tan zapadnim principima. U skladu s tim, pretvorili su ma-sakr u Srebrenici u za{ti}enu zonu ~ije navodne istine slu-è zapadnim interesima kao i interesima nesrpskih nacijadanas razbijene Jugoslavije. Masakr je politi~ki trijumf:za bosanske Muslimane, Hrvate (koji su se tada spremali danarednog meseca zapo~nu etni~ko ~i{}ewe Krajine) i Sjedi-wene Dràve, koje su tako mogle da opravdaju direktan napadna Srbiju, izgradwu xinovske vojne baze na Kosovu i zapo~i-wawe ostalih spasila~kih misija i humanitarnih inter-vencija {irom Zemqine kugle. Ipak, razumni qudi bi treba-lo da se uzdrè od dono{ewa zakqu~aka i pokaù voqu, uz ~aknestrpqewe, da prou~e sve dokaze.


15 @erminal îvikov, Srebrenica: krunski svedok (Beograd: Istorij-ski projekat Srebrenica, 2010).

16 Herman, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika.


34/129

Qubi{a Simi}

SREBRENICA U SVETLUSUDSKOMEDICINSKIH DOKAZA

Qubi{a Simi}: SREBRENICA U SVETLU

Skoro da nijedan doga|aj u skorijoj pro{losti nije poka-zao toliki stepen rezistentnosti na vreme i na pojavqivawenovog dokaznog materijala kao {to to ~ini Srebrenica. Bezma-lo 17 godina od zavr{etka rata u Bosni i daqe je aktuelna kao

da se dogodila pre nekoliko dana i predstavqa se na neprome-wen na~in. Dobar deo svoje snage Srebrenica crpi od onih ko-ji su devedesetih godina bili odgovorni za fabrikovawe mito-va. Me|u wima, Srebrenica je svakako jedan od najve}ih. Jed-nom oblikovan mit preìveo je zahvaquju}i obilatoj propa-gandnoj podr{ci medija. Dodatnu pomo} da preìvi srebre-ni~ki mit dobija od onih koji se srebreni~kom problemati-kom bave na povr{an ili nau~no neutemeqen na~in. [to je

jo{ opasnije, deluju}i pod okriqem pojedinih organizacija

ili pod pla{tom me|unarodnog pravosu|a, oni vr{e nasiqenad ~iwenicama.

Te{ko je suprotstaviti se medijima, ali zato za ove drugeimamo adekvatan odgovor. Wihova sklonost ka dono{ewu proiz-voqnih zakqu~aka koji samo na kratko produàvaju ìvot sre-breni~kom mitu pruà nam mogu}nost da ih razoruàmo i da ot-kopamo i iznesemo kqu~ne ~iwenice koja se posledwih 17 godi-na bri`qivo sakrivaju od o~iju {ire javnosti. Pri tom, treba

imati u vidu da je nastojawe da se do|e do celovite slike u ve-likoj meri zakomplikovao Ha{ki tribunal svojim presudamakoje su posluìle kao platforma za nametawe jednostranog i


35/129

~iweni~no neutemeqenog stava o doga|ajima u julu 1995. u Sre-

brenici. No krenimo redom. Prvo zapetqavawe Gordijevog ~vora

desilo se izricawem presude generalu Krsti}u 2001. godine.U paragrafu 82 prvostepene presude, Krsti}evo ve}e kon-

statuje da od vremena zauzimawa Srebrenice, poprili~no vi-

{e od 7.000 lica nedostaje i da se iz spleta okolnosti da za-

kqu~iti da je ve}ina nestalih lica streqana i sahrawena u

masovnim grobnicama. U tom trenutku ekshumirano je po tvrd-

wama suda 2.028 tela.1 Me|utim, takva spoznaja ne spre~ava

sudsko ve}e da usvoji zakqu~ke tuìla{tva da su preostala

neotkopana i neidentifikova tela, koja se navodno nalaze udodatnih 18 masovnih grobnica, tako|e `rtve streqawa. Ve}e

u presudi navodi non{alantnu procenu da se u neotkopanim

grobnicama nalazi jo{ 2.571 telo, {to bi im uz gore navedenih

2.028 tela dalo broj koji bi jo{ uvek bio ispod mete od sedam

do osam hiqada, ali bi bio primereniji zakqu~cima navede-

nim u presudi. Simptomati~no je za na~in razmi{qawa suda

da se sudsko ve}e ni jednog trenutka ne bavi o~iglednim pita-

wem. Kako se do{lo do broja tela u jo{ neotkopanim masovnimgrobnica, ne navode}i ~ak ni lokalitete tih grobnica ~iji ne-

ekshumirani i neobra|eni sadràj ve}e unapred ugra|uje u svo-

ju presudu? Po inerciji sopstvenog rezonovawa, i bez dokaza,

ve}e preuzima tvrdwu tuìla{tva da se u neotkopanim grob-

nicama nalaze `rtve streqawa.2 Istina, u paragrafu 77 u

prvostepenoj presudi Krsti}u, Ve}e prihvata da je jedan broj

qudi mogao poginuti i tokom borbenih dejstava, ali se ne

upu{ta u procene o broju. Rezultati do kojih smo mi do{li


1 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 80.

2 Autopsijski izve{taji sadrè niz primera slu~ajeva koji se, da ih jesud propisno razmotrio, ne bi mogli pribrojati skupini streqanih. U izve-{tajima GL01/758B i GL01/760B sa lokaliteta Glogova stoji da su u xepovi-ma nastradalih osoba prona|eni noèvi. To ukazuje da su te osobe najverovat-nije poginule u borbenim dejstvima, jer da su bile zarobqene prilikom pre-tresa hladno oru`je bi im bilo oduzeto. U izve{taju ZJ05B189, sa lokalite-ta Zeleni Jadar, stoji da je osoba stradala od {rapnela, {to nesumwivo is-kqu~uje mogu}nost streqawa. Ovi primeri pokazuju prednost autopsijskihizve{taja u odnosu na DNK nalaze kao nesravweno pouzdaniji metod za utvr-|ivawe relevantnih okolnosti, a pre svega verovatnog uzroka smrti.


36/129

bri`qivom analizom celokupnog forenzi~kog materijala Ha-

{kog tribunala, koji smo u svojstvu ~lana jednog tima odbrane

u Hagu imali na raspolagawu, pokazuju da je 2002. godine, na

kraju terenskog rada svoje forenzi~ke ekipe, Tuìla{tvo ras-

polagalo sa ukupno 1.923 tela. U ovaj broj ulaze i grobnice ot-

kopane nakon presude izre~ene generalu Krsti}u, {to zna~i da

u vreme izricawa navedene presude nikako nisu mogli imati

2.028 tela kao {to tvrde, nego je taj broj bio mawi.Da bi bilo jasno treba napomenuti da celokupan fond

posmrtnih izve{taja koji su se nalazili na raspolagawu Ha-

{kog tribunala 2008. godine sadrì ukupno 3.568 izve{taja, i

da smo u na{oj analizi obradili svaki od wih.3 S razlogom ko-

Qubi{a Simi}: SREBRENICA U SVETLU 35

Tabela sa prikazom kompletnih podataka

3 U svojstvu ~lana tima odbrane pukovnika Qubi{e Beare na su|ewugrupi optuènih u predmetu Popovi} i drugi u Hagu, dr Qubi{a Simi} jeimao dostup svoj sudskomedicinskoj dokumentaciji koju je koristilo Tuì-


37/129

ristim termin 3.568 izve{taja, a ne 3.568 tela zato {tokada je u pitawu Srebrenica jedan autopsijski izve{taj ne

zna~i jedno telo. Kao {to smo u raznim publikacijama i tokomve{ta~ewa pred Sudom Bosne i Hercegovine u Sarajevu poka-zali, najve}i broj izve{taja a to je 44,4 odsto sadrì sa-mo mawi deo tela, ponekad samo po jednu kost ili fragment ko-sti. Posmrtni ostaci iz ove kategorije, na koje se skoro polo-vina ovih izve{taja odnosi, ne dozvoqavaju izvla~ewe nika-kvog zakqu~ka o na~inu i uzroku smrti, {to ih ~ini neupotre-bqivim za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwe-

nica u krivi~nom procesu. Kada se uzme u obzir da qudsko te-lo sadrì preko 200 kostiju, postaje jasno za{to se jedan autop-sijski izve{taj ovakve vrste ne moè razmatrati kao jedno te-lo. To zna~i da je broj tela, odnosno lica nastradalih od svihuzroka koja se nalaze u srebreni~kim grobnicama, daleko mawiod broja izve{taja. To se moè lako uo~iti analizom masovnihgrobnica i grafikona gde se prikazuje stawe u tim masovnimgrobnicama.4

Da bi rezultati ra{~lawivawa masovnih grobnica veza-nih za Srebrenicu bili potpuno pregledni, kao {to se na gra-fikonu vidi wihov sadràj smo podelili u pet grupa.

U prvoj grupi nalaze se tela ili posmrtni ostaci u koji-ma su prona}eni povezi preko o~iju i/ili ligature.

Drugoj grupi pripadaju tela kod kojih je prona|en metakili povrede nastale od metka. Takve povrede ne upu}uju na de-cidne zakqu~ke o na~inu smrti jer su mogle nastati kako to-kom borbenih dejstava, tako i tokom streqawa zarobqenika,

ali ne iskqu~uju ovo posledwe.Tre}oj grupi pripadaju tela kod kojih nije bilo izolova-

nih povreda od metka nego su uz metak prona|eni i metalnifragmenti razli~itih vrsta ~ije se poreklo sa sigurno{}u ne


la{tvo Ha{kog tribunala. Dr Simi} jer tako|e svedo~io u svojstvu ve{takapred Sudom Bosne i Hercegovine u predmetima Jevi} i drugi, Pelemi{ i Pe-

ri}, i Dragan Ne{kovi} i drugi.

4 Detaqan presek i analiza svih srebreni~kih masovnih grobnica do-stupni su na: http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_con-tent&view=category&layout=blog&id=23&Itemid=21 Na istom mestu postavqe-no je svih 3,568 autopsijskih izve{taja forenzi~ara Ha{kog tribunala.


38/129

moè odrediti ili ~ije poreklo vodi od granate ili mine. Uovoj kategoriji nalaze se i tela gde su prona|eni samo razli-

~iti metalni fragmenti.êtvrta grupa odnosi se na kompletna ili skoro komplet-

na tela kod kojih nije bilo mogu}e utvrditi uzrok smrti.Posledwa, i najve}a grupa, jesu zapravo izve{taji gde su

prona|eni samo mawi delovi tela, vrlo ~esto samo jedna kost,ili izolovano stopalo u ~izmi, butna kost, patela i sli~no. Utoj kategoriji nalazi se ukupno 1.583 izve{taja od ukupno 3.568koliko su forenzi~ki stru~waci Tuìla{tva Ha{kog tribu-

nala sa~inili, ili izraèno procentima 44,4 odsto. Tajbroj jo{ vi{e dobija na zna~aju ako se uzme u obzir da u 92,4odsto izve{taja iz ove kategorije, forenzi~ari Tribunala ni-su utvrdili uzrok smrti.

Na osnovu analiziranih obdukcionih nalaza i izvedeneklasifikacije wihovog sadràja, profesionalno odgovorno mo-gli bi se izvu}i slede}i zakqu~ci o verovatnoj sudbini licana koja se ovaj materijal odnosi.

1. Prva grupa sastoji se od 442 tela na kojima su prona}e-ni povez preko o~iju i/ili ligature na rukama. Prema slobod-noj proceni suda, kada je re~ o ovakvim izve{tajima, te osobemogu se tretirati kao streqane.

2. Kod 655 tela prona|ene su povrede koje se u foren-zi~kim izve{tajima vode kao povrede nastale od metka i na osno-vu samo te okolnosti nije mogu}e precizirati da li su te osobestreqane ili su podlegle povredama zadobijenim tokom borbe-nih dejstava, ili je do smrtnog ishoda do{lo na neki drugi na-~in. Me|utim, na osnovu opisa povreda u autopsijskim izve{ta-

jima, za oko 150 `rtava u ovoj grupi moè se sa visokim stepe-nom sigurnosti re}i da nisu stradali od pu{~anog zrna zato{to pokazuju obrazac povre|ivawa koji po svojim karakteristi-kama, u smislu veli~ine defekta na kostima i izraène frag-mentacije kostiju, vi{e odgovara dejstvu Prage ili nekog sli~nogoru`ja nego dejstvu obi~nog pu{~anog zrna.5


5 Na primer: defekti na lobawi uz fragmentaciju ve}u od 10 sm. ilifragmentacija lopatice sa prelomom susednih {est rebara, {to se moè na-


39/129

3. Za izvestan broj `rtava (477) moè se sa prihvatqivimstepenom profesionalne sigurnosti re}i da nisu bili streqa-

ni jer je kod wih utvr|eno prisustvo {rapnela i drugih metal-nih fragmenata, koji ne vode poreklo od metka ili ~ije poreklopouzdano nije utvr|eno. Ovakvi izve{taji navode na zakqu~akda je jedan zna~ajan broj `rtava nastradao tokom borbenih dej-stava, odnosno tokom povla~ewa 28. divizije ABiH ka Tuzli.

4. Za 411 tela nije bilo mogu}e utvrditi da li se radi opogubqewu ili ne zato {to su ta tela nekompletna i ne moèim se ustanoviti uzrok smrti. Ovoj skupini tako|e pripadajui tela na kojima nisu prona|eni nikakvi tragovi projektila,pa samim tim uzrok nasilne smrti nije ni mogao biti utvr|en.

5. Posledwa i najve}a skupina izve{taja, ukupno 1.583,sadrì ne tela ili znatne delove tela, nego samo po nekolikokostiju. Na osnovu takvih izve{taja, kao {to je napred navede-no, nije mogu}e izvu}i nikakve zakqu~ke, tim pre {to velikiprocenat tih izve{taja ne opisuje nikakve traume. Ovo potkre-

pquje i ~iwenica da u 92,4 odsto slu~ajeva u ovoj grupi uautopsijskim izve{tajima koje su sa~inili sudsko-medicin-ski stru~waci Ha{kog tuìla{tva uzrok smrti zvani~no nijemogao biti utvr|en.

Na osnovu navedene slike, koja je veoma heterogena, mogu-}e je izvesti slede}i zakqu~ak. Da je ta~no da ogromnom ve}i-nom posmrtni ostaci u srebreni~kim masovnim grobnicamapripadaju pogubqenim licima, kao {to se u optu`nicama i

presudama Ha{kog tribunala i Suda BiH tvrdi, o~ekivalo bise da }e pregled autopsijskih izve{taja pokazati uglavnom jed-noobrazan tip rawavawa, u skladu sa tom hipotezom. Empirij-ski dokazi, naprotiv, ukazuju na izuzetnu raznovrsnost uobrazcu rawavawa i u op{tem stawu posmrtnih ostataka. Da-kle, hipoteza nije potvr|ena.


}i u forenzi~kom materijalu. Videti slu~aj No RV02 /308B u forenzi~komarhivu Ha{kog tribunala. U forenzi~koj terminologiji, karakter ovakvihpovreda se opisuje kao burst out rana, {to u ve}ini slu~ajeva iskqu~uje obi-~an metak.


40/129

Kontrolna analiza

I pored ~iwenice da su ovi rezultati vi{e nego jasni,smatramo da bi bilo od op{teg interesa da izvr{imo jo{ jed-no istraìvawe jer nam prethodno nije dalo sasvim pouzdanuvid u ukupan broj stradalih. Zbog velike koli~ine izve{tajakoji sadrè samo po nekoliko kostiju, èleli smo da rezultateproverimo i na drugi na~in, te smo pribegli dodatnom ispi-tivawu. Jedan od na{ih osnovnih ciqeva je da utvrdimo {tota~nije ukupan broj tela u navednim masovnim grobnicama.

Osnova od koje smo krenuli bila je prebrojavawe lobawai butnih kostiju. S obzirom na to da su u velikom broju slu~a-

jeva lobawe smrskane ili raspar~ane, ponekad i na vi{e od 20kostiju, taj pristup se nije pokazao plodnim pa smo pre{li naprebrojavawe butnih kostiju u svih 3.568 autopsijskih izve-{taja forenzi~kih stru~waka Ha{kog tribunala. U na{em is-traìvawu prebrojali smo sve desne i leve butne kosti, kao ifragmente butnih kostiju gde se moglo utvrditi da li pripa-

daju desnoj ili levoj kosti. Za jedan mali broj fragmenata(ukupno 28) zbog wihove veli~ine nije se moglo utvrditi da lipripadaju desnoj ili levoj butnoj kosti.

Kao {to se iz tabele moè videti, rezultati ovog istra-ìvawa u izuzetnoj meri se poklapaju sa prethodnom analizom.Primenom obe metodologije utvr|eno je da je ukupni broj telaprona|enih u navedenim masovnim grobnicama mawi od dve hi-qade, preciznije negde izme|u 1.919 i 1.923. Ova ukupna cifraza sve grobnice da naglasimo obuhvata obe kategorije li-

ca, kako one koji su mogli biti streqani tako i one koji su ve-rovatno poginuli tokom borbenih dejstava. Ovim je na{a teza,na koju smo u glavnom istraìvawu ukazali, a to je da se znatanbroj izve{taja (44,4 odsto) koji se sastoje iz fragmenata nemoè ni aproksimativno tretirati kao telo, potpuno dokaza-na. Broj takvih izve{taja, da jo{ jednom ponovimo je 1.583. Ka-da broj tih izve{taja (1.583) oduzmemo od ukupnog broja slu-~ajeva za koje stru~waci tribunala vode obdukcioni proto-

kol (3.568) dobijamo cifru od 1.985 tela razli~ite kompletno-sti, {to se u prihvatqivim okvirima poklapa sa rezultatimana{e kontrolne analize sa osloncem na butne kosti, koja nam



41/129

daje merni opseg od ukupno izme|u 1,919 i 1,923 usmr}enih

osoba u masovnim grobnicama koje su vezane za Srebrenicu.

Masovne grobniceDesna butna

kostLeva butna

kostFragment

kosti

Lipqe 131 131 4

Ravnice 221 224 1

Glogova 275 273 2

ân~ari cesta 233 240 3

Kozluk 318 315 0

Hoxi}i cesta 155 156 2

Cerska 146 146 0

Nova Kasaba 56 56 0

Laète 110 110 0

Pilica 115 115 0

Zeleni Jadar 116 113 1

Brana 31 32 15

Kowevi} Poqe 12 12 0

Ukupan brojbutnih kostiju

1.919 1.923 28

Ako je svrha ekshumacija na terenu i autopsijskih izve-

{taja koje su sa~inile sudskomedicinskih ekipa Tuìla{tva

Ha{kog tribunala bila da pruì dokumentovanu podlogu za

tezu o streqawu sedam do osam hiqada zarobqenih osoba nakon

pada srebreni~ke enklave u julu 1995, zadati ciq nije postig-nut. Iz wihovih nalaza jasno proizilazi da nekoliko stotina

lica verovatno jeste bilo streqano, ali na osnovu takvog fo-



42/129

renzi~kog materijala nije mogu}e potkrepiti cifru koja se na-vodi ne samo u optu`nicama nego i u nekoliko ve} pravosna-

`nih presuda MKTBJ.Od 2007. godine, po~ev sa predmetom Popovi} i drugi,

standardni pristup koji je karakteristi~an za sudsku medici-nu u krivi~nim slu~ajevima autopsijski izve{taji sa detaq-nim opisom povreda i op{teg stawa posmrtnih ostataka pre-me{ten je u drugi plan. Zamewen je rezultatima DNK uparivawakoje je obavio ICMP, Me|unarodna komisija za nestala lica usvojim laboratorijama u Bosni i Hercegovini. DNK nalazi

predstavqeni su Ha{kom tribunalu (i ve}e je to usvojilo) kaonapredna savremena metoda za re{avawe kqu~nih pitawa u vezisa doga|ajima u Srebrenici. Istovremeno, autopsijski izve-{taji diskretno su skloweni sa horizonta javne pa`we.

Nagli gubitak zna~aja autopsijskih izve{taja predsta-vqa ~iwenicu koja je sama po sebi od velikog zna~aja. Povredei wihovi uzroci, implikacije prona|enih projektila od minai granata, kao i druge sli~ne forenzi~ke pojedinosti, prestali

su da bivaju aktivan predmet sudske rasprave. Novina se sastojiiz slede}eg: u predmetu Popovi} i drugi pred Ha{kim tribuna-lom, tehnologija DNK uvedena je kao primarno sredstvo zautvr|ivawe broja streqanih `rtava i dokazivawe da se u Sre-brenici dogodio genocid.

Nastranu to, {to je vi{egodi{wi istra`iva~ki rad naterenu u ekshumirawu masovnih grobnica i sastavqawu foren-zi~ki zna~ajnih autopsijskih izve{taja time ba~en u zasenak.Na velika zvona, izvo|eni su dokazi nove vrste. U presudi u

predmetu Popovi} govorilo se o 5.336 identifikovanih stre-qanih lica a potencijalno o 7.826,6 povezivale su se pri-marne sa sekundarnim i tercijarnim masovnim grobnicamapri ~emu su se koristili argumenti do tada nepoznati u sud-skomedicinskoj praksi u nastojawu da se cifra streqanih {tovi{e pove}a.

Prakti~ni u~inak ove velike predstave, ako bi nenau~nepremise na kojima po~iva bile prihva}ene, jeste to da bi poku-

{aji da se analiti~ki ra{~lani sudbina stradalih Muslima-


6 Popovi} i drugi , prvostepena presuda, par. 624.


43/129

na iz srebreni~ke enklave posle 11. jula 1995. bili prakti~noobesmi{qeni. Ako bi problematika bila zatvorena u okvire

DNK uparivawa, poginuli tokom borbenih dejstava postali bi

nevidqivi zato {to su jedino autopsijski izve{taji materija-lan dokaz koji razja{wava wihovu sudbinu.7 Stvarno streqa-

nim licima prikqu~ilo bi se mno{tvo drugih, koji to nisubili. Nastradali iz svih kategorija bili bi izme{ani ne radi

utvr|ivawa istine nego radi postizawa propagandnog efekta.Mi smo ovu novu taktiku odmah prepoznali i upozorili

smo javnost da je za rasvetqavawe doga|aja u Srebrenici DNK

tehnologija beskorisna. Ona ne pruà odgovore na dva glavnapitawa koja se postavqaju u kontekstu utvr|ivawa krivi~neodgovornosti: uzrok smrti i vreme smrti. DNK moè da bude

vrlo koristan u svom domenu: identifikacija stradalih i po-

vezivawe razbacanih posmrtnih ostataka iste osobe. Me|utim,o uzroku ili prirodi povreda koje su dovele do smrtnog isho-

da, {to je u mnogim slu~ajevima kqu~no za razlikovawe stre-qanih od poginulih tokom borbenih dejstava, DNK tehnologi-

ja ne moè da kaè ni{ta.Drugi vid zloupotrebe DNK analize koji je nakon ova-

kvog uvo|ewa ubrzo do{ao do izraàja jeste nau~no neutemeqe-

no povezivawe raznih grobnica u funkciji uporno zacrtanog

ciqa da se broj mrtvih koji bi se mogli vezati za Srebrenicupove}a. U tu svrhu, na osnovu prisustva delova jednog ili dva

tela iz sekundarne grobnice za koje se utvrdi pozitivna DNKveza sa primarnom, celokupni sadràj tih masovnih grobnica,

bilo da su one sekundarne ili tercijarne, sabira se sa primar-nom. To moèmo ilustrovati na primeru Pilice, jer od svihgrobnica ona se ponajvi{e pomiwe kako pred Ha{kim tribu-

nalom tako i pred Sudom BiH. Jedno od mojih svedo~ewa u


7 Va`nost autopsijskih izve{taja, koji sadrè podatke o obrazcu ra-wavawa, za utvr|ivawe uzroka i na~ina smrti ovih dana dobila je potvrduposle misterioznog pokoqa preko 100 civila u sirijskom gradu Huli. Jednastrana tvrdi da su stradali `rtve artiqerijskog napada vladinih snaga nacivile, dok druga tvrdi da su vinovnici zlo~ina pobuwenici, i da su ga iz-vr{ili sa propagandnom namerom da za zlo~in bude optuèna vlada. [ta godbilo na stvari, ovo ilustruje zna~aj i implikacije pouzdanih odgovora naovakva pitawa u sli~nim situacijama.


44/129

svojstvu ve{taka pred Sudom BiH odnosilo se upravo na ovu

masovnu grobnicu.Masovna grobnica Ekonomija Brawevo Pilica kao

primarna sadrì 115 tela. To je minimalan broj tela na osno-

vu prebrojanih butnih kostiju, ali on moè biti i za nekoliko

tela ve}i s obzirom na to da je bilo izme{tawa u sekundarne

grobnice pa zato postoji mogu}nost da su neka tela nekomplet-

na. DNK analizom koju je obavio ICMP identifikovane su 124

osobe, {to u ovom slu~aju ne predstavqa zna~ajnu razliku. To

je daleko mawe od 1.200 tela za koje je Draèn Eremovi}, kao je-

dan od kqu~nih svedoka u~esnika Ha{kog tribunala u ovomzlo~inu pred sudom tvrdio da je bilo streqano na Ekonomiji

Brawevo u Pilici. Da bi se nadomestila razlika izme|u ma-

terijalnih dokaza i Erdemovi}eve nepotkrepqene tvrdwe,8 su-

du je bilo predo~eno re{ewe u obliku DNK nalaza. Naime, po-

red gore navedenih 115 lica, ili po tvrdwama ICMP 124 lica,

kori{}ewem rezultata DNK uparivawa utvr|eno je da jo{ 32

lica prona|enih u sekundarnim masovnim grobnicama vodi

poreklo iz Pilice. âk kada bi ovakva analiza bila prihva}e-na, novi broj stradalih od oko 150 lica i daqe je daleko mawi

od 1.200. Kreativni name{tenici ICMP zato su pribegli sle-

de}oj dovitqivoj konstrukciji: ako se uparivawem DNK za jed-

no telo utvrdi da se wegovi delovi nalaze i u primarnoj ili u

sekundarnoj grobnici, onda se celokupan sadràj sekundarne

masovne grobnice pripisuje primarnoj bez obzira na to {to ni

za jedno drugo telo u toj sekundarnoj masovnoj grobnici nema

DNK poklapawa.Takvim na~inom povezivawa u ovom konkretnom slu~aju

vol{ebno se stiglo do broja od 1.052 lica za koja se sada tvrdi

da vode poreklo iz masovne grobnice Pilice. Da bi se to po-

stiglo, u ovom konkretnom slu~aju primarnoj grobnici su pri-

pisivane tercijalne grobnice koje ~ak nemaju ni jednu direkt-

nu DNK vezu. Na takav na~in, navedenoj primarnoj grobnici u

Pilici pridodate su sekundarne grobnice ân~ari cesta 5,


8 Po oceni prof. Edvarda Hermana,ti, i mnogi sli~ni, stavovi li{enimaterijalnog pokri}a predstavqaju bare assertions, ili gole tvrdwe.


45/129

Kamenica 6 i Kamenica 10, bez ikakvog upori{ta u DNK ana-

lizi.Primera manipulacije DNK rezultatima je bezbroj. Da-

nas postoji ~ak i mogu}nost izrade la`nih DNK profila koji

sasvim ubedqivo deluju i koje je bez posebne opreme te{ko

prepoznati.9 Kako god, mit o univerzalnoj i nenamenskoj pri-

meni tehnologije DNK je sru{en i Sudu u Sarajevu (a uskoro i

Tribunalu u Hagu) saop{teno je da DNK nije relevantan za re-

{avawe srebreni~kog pitawa. Nema sumwe da }e protagonisti

srebreni~kog mita uraditi sve {to je u wihovoj mo}i da gaodrè i za{tite od nau~no utemeqene kritike {to duè.

PRILOG

Dr Tomas Parsons, direktor Forenzi~kih studija u Me-

|unarodnoj komisiji za nestala lica ICMP u Sarajevu, usta-

nove koja igra vode}u ulogu u prikupqawu i obradi materijala

za DNK analize u vezi sa Srebrenicom svedo~io je 22. marta

2012. na su|ewu Radovanu Karaxi}u. Tokom unakrsnog ispiti-

vawa Parsons je na pitawe optuènog potvrdio da DNK ana-

liza ne pruà nikakve informacije o okolnostima smrti. Po-


9 Ovo je u forenzi~koj praksi tako izraèn problem da je izraelska bi-olo{ka laboratorija Nucleix iz Tel Aviva proizvela opremu koja sa visokimstepenom pouzdanosti razlikuje prave od, do neprepoznatqivosti falsifi-kovanih, la`nih DNK rezultata. Po{to laboratorija ICMP u Tuzli, koja sebavi DNK uparivawem i ~ije rezultate Ha{ki tribunal uvaàva, ne dozvoqa-va nezavisnim laboratorijama da kori{}ewem istih uzoraka verifikuju we-ne rezultate, tvrdwe ICMP o hiqadama identifikacija srebreni~kih `rtavapostaju vrlo sumwive. Me|utim, u presudi u predmetu Popovi} i drugi, par.624, pretresno Ve}e MKTBJ izri~ito napomiwe da se wegova presuda temeqina neproverqivim DNK podacima ICMP, ili golim tvrdqama, kako bi seizrazio profesor Herman.


46/129

sle izvornog teksta ispitivawa na engleskom, u produètku

navodimo i srpski prevod.

Prosecutor v. Karadzic, trial session, Thursday, 22 March 2012, Tran-

script, p. 26633

5 Q. Interpretation Thank you. Do we then should we then

6 understand that your position is that those DNA profiles that you

7 established and linked to the events in Srebrenica in 1995, should we

8 understand or can you tell us whether you have established the manner

9 of their death?

10 A. The manner of death has been established in a very , very large

11 number of those cases by the pathologists in question. But the manner of

12 death played no role in the establishment of this list .

13 Q. Thank you. And do you know that the indictment here, one of the

14 charges is unlawful killings and executions.

15 So is it your claim that those people whose DNA profiles you have

16 established were killed in an unlawful manner and did you separate that

17 from those who were killed in action?

18 A. The ICMP does not concern itself with whether with the legal

19 question of how these people were killed or particularly with whether

20 their deaths were lawful or not. I'm reporting on the identifications

21 that have been made with regard to mortal remains recovered from these

22 graves.

Dr. Parsons was the director of the forensic sciences for the

International Commission for Missing Persons which operates a

highly experienced DNA laboratory system active since 2001.

Transcript (Unofficial), Prosecutor v. Karadzic, 21 March 2012,

p. 2 and 3

Prevod na srpski jezik

Tuìlac protiv Karaxi}a, glavni pretres, ~etvrtak, 22 mart 2012,

Transkript s. 26633, alineje 10 22.Pitawe Radovana Karaxi}a: moète li nam re}i da li ste usta-

novili na~in wihove smrti?



47/129

Odgovor Tomasa Parsonsa: Na~in smrti je bio utvr|en u vrlo ve-

likom broju tih slu~ajeva od strane patologa. Me|utim, na~in smrti

nije igrao nikakvu ulogu u proizvodwi ovog spiska.

Pitawe Radovana Karaxi}a: Kao {to vam je poznato, jedna od op-

tu`bi ovde odnosi se na protivpravno ubijawe i streqawe. Dakle, da li

vi tvrdite da su ti qudi ~ije ste DNK profile ustanovili bili ubijeni

na protivpravan na~in i da li ste ta lica razdvajali od osoba koje su po-

ginule u borbi?

Odgovor Tomasa Parsonsa: Me|unarodni komitet za nestale osobe

se ne bavi pitawem kako su te osobe bile ubijene, niti da li je wihova

smrt bila zakonita ili ne. Ja pru`am izve{taj o identifikacijama kojesu bile obavqene u vezi sa posmrtnim ostacima koji su bili ekshu-

mirani iz masovnih grobnica.

Tomas Parsons je direktor forenzi~kih studija u Me|unarodnoj

komisiji za nestala lica ICMP



48/129

@erminal îvkov1

SLUÂJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENAISTINA O SREBRENICI

@erminal îvkov: SLUÂJ D. E RDEMOVI]A

Jugoslovenska policija uhapsila je 2. marta 1996. godineu Novom Sadu dva vojnika armije Republike Srpske (RS), Dra-èna Erdemovi}a i Radoslava Kremenovi}a. Oni su zatraìliu Beogradu kontakt s predstavnicima Me|unarodnog tribunalaza biv{u Jugoslaviju (MTBJ) da bi saop{tili Tribunalu o ne-

kom vojnom zlo~inu u Bosni, u kojem je Erdemovi} li~no u~e-stvovao. Pre nego {to su uhap{eni, wih dvojica su 1. marta

razgovarali sa dvoje zapadnih novinara: Vanesom Vasi}-Jene-kovi} iz AVS i Reno @irar iz pariskog ~asopisa Figaro. 13.marta Figaro je objavio veliki ~lanak o Erdemovi}u. U tomtekstu Erdemovi} tvrdi da se dogovorio sa istra`nim sudijomTribunala, da Tribunal ne podigne optu`nicu protiv wega. UHagu }e Erdemovi} biti samo svedok, a ne i optuèni. Posle

toga }e se preseliti sa svojom porodicom u jednu od zapadnoe-vropskih zemaqa.Jugoslovenske vlasti su 6. marta po~ele sudsku istragu

protiv Erdemovi}a i Kremenovi}a. Erdemovi} je priznao da suu julu 1995. godine, on i jo{ sedam boraca iz sastava 10-og di-verzantskog odreda Armije RS, streqali kod sela Pilice uBiH oko 1.200 civila muslimanske nacionalnosti. 7. martaglavni tuìlac Tribunala Ri~ard Goldstoun zatraìo je od

1 Predavawe na Me|unarodnom simpozijumu o Srebrenici i Ha{komtribunalu odrànom u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi 2223. aprila 2009.godine.


49/129

jugoslovenskih vlasti da oba vojnika isporu~e Tribunalu. 30.marta avion jugoslovenskog avioprevoznika prevezao je Erde-

movi}a i Kremenovi}a u Hag. 22. maja Kremenovi} je oslobo|eni vratio se u Beograd, jer tuìla{tvo Tribunala nije imalopotrebu za wim kao svedokom 29. maja Tribunal je podigaooptu`nicu protiv Erdemovi}a. Optu`nica se po sadrìni ni-

je razlikovala od one podignute protiv Erdemovi}a u NovomSadu. 29. novembra 1996. godine, sudsko ve}e Tribunala osudi-lo je Erdemovi}a na 10 godina zatvora za ratne zlo~ine i zlo-~ine protiv ~ove~nosti. 5. marta 1998. godine, drugo sudsko

ve}e smawilo mu je kaznu na 5 godina. U avgustu 2000. godineErdemovi} je iza{ao na slobodu. Za u~e{}e u ubistvu 1.200qudi, on je odleào tri i po godine. Na osnovu programa Ha-{kog tribunala za za{ti}ene svedoke Erdemovi} sada ìvi sanovim prezimenom negde u Severnoj Evropi. Povremeno se Er-demovi} pojavquje u Hagu kao za{ti}eni svedok u svim proce-sima koji se odnose na takozvani genocid nad bosanskim Mu-slimanima.

Sve {to znamo o masovnom ubistvu kod sela Pilice u ju-lu 1995. godine, zasnovano je iskqu~ivo na priznawu DraènaErdemovi}a. Sudska odluka o wegovom slu~aju od 29. novembra1996. godine doneta je po ubrzanoj proceduri (guity plea). Taprocedura je rezultat dogovora izme|u okrivqenog i tuìoca.Okrivqeni daje iskreno priznawe koje moè da posluì kaodokaz protiv drugih lica, a tuìlac na osnovu tog priznawamoli sud da izrekne {to je mogu}e mawu kaznu za okrivqenog!Erdemovi} je glavni svedok Tribunala. Iskreno priznawe

Erdemovi}a omogu}ilo mu je da se ne pojavi na unakrsnom is-pitivawu, a sud ima jedini zadatak da mu odredi visinukazne! Kada se ima u vidu ogromna teìna toga zlo~ina, ~iwe-nica da je sud priznawe Erdemovi}a uzeo kao dovoqan dokaz,izgleda malo ~udno. Procesni kodeks Tribunala o~igledno do-zvoqava takav rad.

Nekoliko re~i o tom va`nom svedoku genocida nad bo-sanskim Muslimanima. Draèn Erdemovi} ro|en je u Tuzli, u

gradu sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom. Majka mu jebila Hrvatica, a otac Srbin, a on se izja{wava kao bosanskiHrvat. Erdemovi} je napustio vojnu slu`bu u Jugoslovenskoj



50/129

narodnoj armiji (JNA). Godine 1991. on radi kao policajac uRepublici Hrvatskoj. Kada se u aprilu 1992. godine vratio uTuzlu, agonija Jugoslavije bila je u punom jeku, kao i gra|an-ski rat, koji je zahvatio Bosnu. Erdemovi} je ponovo pozvan uJNA, no on prednost daje ukqu~ivawu u Armiju BiH, gde su ve-}inom Muslimani. Krajem 1992. godine on ostavqa tu Armijui odlazi u Armiju bosanskih Hrvata (HVO). U prole}e 1993.godine Erdemovi} ponovo mewa uniformu prebaciv{i se u RSi prijavquje se za slu`bu u Armiji RS. Wega su primili u jed-nu novu vojnu jedinicu, upravo u 10. diverzantski odred, koji

je direktno pot~iwen Glavnom {tabu Armije RS, a sastav od-reda je bio multietni~ki. Erdemovi}ev vod tog odreda imao jetridesetak boraca, me|u kojima je bilo nekoliko Muslimana,nekoliko Hrvata, jedan Slovenac i dva Srbina.

Sudskom odlukom Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugo-slaviju o slu~aju Erdemovi}a prihva}eno je kao dokazano da je16. jula 1995. godine Erdemovi} u~estvovao u ubistvu oko 1.200Muslimana. Saglasno tvrdwama Erdemovi}a, to masovno ubi-

stvo bilo je izvr{eno po naredbi Glavnog {taba bosanskih Sr-ba, jer je 10. diverzantski odred bio direktno pot~iwen Glav-nom {tabu. O tom zlo~inu Erdemovi} je svedo~io u nizu proce-sa: na procesu protiv samog sebe (31. maja, 19. i 20. novembra1996), na podizawu optu`nice protiv Karaxi}a i Mladi}a (5.

jula 1996), protiv generala Krsti}a (22. maja 2000), protiv Slo-bodana Milo{evi}a (3. maja 2003), protiv V. Popovi}a i protivdrugih oficira Armije bosanskih Srba (4. maja 2007) i na su|e-wu Radovanu Karaxi}u (27. i 28. februara 2012). Sva ta svedo~e-wa nalaze se u materijalima otvorenim za dostup u arhivi Me-|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju. Pored toga postojei istra`ni zapisnici o pregovorima koje je Erdemovi} vodio saislednicima Tribunala. Oni nisu dostupni, ali ja i wima ras-polaèm. Raspolaèm i svedo~ewima Erdemovi}a iznetim 6.marta 1996. godine pred jugoslovenskim sudijama u Novom Sadu.Iz svih tih dokumenata moèmo sastaviti slede}u sliku masov-nog ubistva:

Osam vojnika iz sastava 10. diverzanskog odreda ArmijeRS ubili su 16. jula 1995. godine 1.200 Muslimana iz Srebre-

@erminal îvkov: SLUÂJ D. ERDEMOVI]A 49


51/129

nice. Ubistvo je izvr{eno na teritoriji farme sviwa Brawe-vo, kraj sela Pilice, negde oko 40 kilometara severno od Sre-

brenice. @rtve su dovozili autobusima. Prvi autobus, u komeje bilo 5060 mu{karaca, uzrasta od 1660 godina, stigao jenegde izme|u 10 i 11sati. Ubice su izvodile iz autobusa grupepo 10 `rtava. To je va`no: stalno po 10 qudi. Ruke `rtava subile vezane, neki su imali i poveze na o~ima. @rtve su prvomorale da daju li~na dokumenta, da ih ostave u uglu neke gara-è. Zatim su ih ubice vodile do mesta ubijawa koje se nalazi-lo sto-dvesta metara od autobusa. Tada bi se ubice postrojile

na 20 metara od `rtava i pucale u wih iz automata kala{wi-kov pojedina~nim pucwima. Kontroli{u}i da li je svako zai-sta ubijen, oni bi na kraju krajeva i iz pi{toqa dotukli sveone koji su davali znake ìvota. Posle toga su izvodili izautobusa slede}u grupu od 10 `rtava. Eto tako, bez posebnihkontradiktornosti Erdemovi} je ponavqao svoje svedo~ewe ozlo~inu u svim svojim svedo~ewima. Ubice su se s vremena navreme odmarale. Pu{ili su, pili rakiju. Erdemovi} je razgo-

varao s nekim Muslimanima. Jedan je poku{ao da beì, susti-gli su ga i ubili. Neki vojnici su tukli i poniàvali svoje`rtve. Sve to je traìlo vreme. Do 15 sati posle podne svi supobijeni. Na livadi je leàlo 1.200 le{eva.

To je nemogu}e. Nemogu}e je za pet sati ubiti 1.200 qudi,na na~in koji je opisao Erdemovi}. To zna~i, da je 120 grupa po10 `rtava, svaka bila streqana za dva i po minuta. @rtve sumorale da pro|u 100200 metara do mesta ubijawa. Pre togaoni su im oduzimali li~na dokumenta, tukli su ih i ponià-

vali, potom ih streqali, proveravali da li su svi ubijeni ivra}ali se u autobus za slede}u grupu od 10 `rtava. Sve to ura-diti za dve i po minute! I jo{ su odmarali, pili i pu{ili.Ako je za streqawe jedne grupe, recimo, trebalo najmawe 10minuta, mada je i to nerealno, prebrzo, onda bi tu trebalo1.200 minuta ili 20 sati! Bilo koji normalan sudija mogao jedo}i do tako jednostavnog ra~una. Sudije Tribunala nisu!Oni su prihvatili mogu}nost da je 120 grupa po 10 qudi ubije-

no za mawe od pet sati. Koliko je qudi ubijeno na tom mestu?Patolozi Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju eks-humirali su na tom mestu 153 le{a. To je korpus delikti. Pro-



52/129

na|eni li~ni dokumenti pokazuju da je re~ o Muslimanima izSrebrenice. To je uàsan vojni zlo~in i svi odgovorni za to,

treba da budu ka`weni. Erdemovi} je stalno ponavqao 1.200

`rtava i sud je to prihvatio kao istinu.Iskreno priznawe Erdemovi}a u svih wegovih 12 vari-

janti proèto je serijom drugih protivre~nosti i apsurda. Ni-

kada i nijedan normalan sud ne bi prihvatio to samoprizna-we za autenti~no i istinito. Evo najkra}ih i najva`nijih

protivure~nosti:Na prvom saslu{awu, pred jugoslovenskim sudom, Erde-

movi} je kao datum ubistva naveo 20. jul 1995. godine. Wegovdrug Kremenovi} potvrdio je taj datum. Zatim je u Hagu Erde-movi} neo~ekivano izmenio svoju izjavu i promenio datum

16. jul 1995. godine. Za{to je Erdemovi} izmenio datum koji je

u Beogradu naveo drugim koji je naveo u Hagu?Erdemovi} je tvrdio da je u aprilu 1994. bio primqen u

10. diverzantski odred u zvawu vodnika i da je bio desetar,

ali u martu 1995. godine oduzet mu je ~in zbog neposlu{no-

sti. To je bio uzrok {to je on u vreme ubistva, toboè, bioobi~ni vojnik redov. Kao redova primorali su ga da izvr{a-

va naredbe i nije se mogao suprotstaviti streqawu. To je la`.Za vreme streqawa Erdemovi} je bio vodnik i nikada nije bio

degradiran. To se jasno vidi iz dokumenata koje sud ima na ras-polagawu, ali niko ne pita svedoka za{to je izmislio to de-

gradirawe.

Erdemovi} tvrdi da je streqawe izvr{eno po naredbi

ratnog komandira, starijeg poru~nika Milorada Pelemi-{a. Samo streqawe odvijalo se pod komandom Brana Goj-kovi}a. Gojkovi} je obi~an vojnik, redov, ali po tvr|ewuErdemovi}a on je komandovao odeqewem koje je izvr{ilostreqawe. U svim izjavama Erdemovi} govori o koman-diru Gojkovi}u. Iz isledni~kih zapisnika vidimo jo{neverovatnije stvari. Kad Erdemovi} nabraja imena sed-morice vojnika, koji su streqali pod komandom redo-

va, on spomiwe poru~nika Franca Kosa. Poru~nik Kosbio je komandir voda 10. diverzantskog odreda, koji se sa-stojao iz dva voda. Izgleda da je za vreme streqawa redov

@erminal îvkov: SLUÂJ D. ERDEMOVI]A 51


53/129

Brano Gojkovi} bio komandir poru~niku Kosu i vodniku

Erdemovi}u. Iz zapisnika se jasno vidi da islednici uop-

{te ne veruju Erdemovi}u. Sve je to apsurd, ali svejedno,

tako je i ostalo u zapisniku. Niko u sudu nije poku{ao da

sazna od Erdemovi}a kako je mogu}e da redov komanduje

odeqewem u ~ijem sastavu su poru~nik i vodnik. Taj ap-

surd sud uop{te ne zanima.

Erdemovi} tvrdi da je, nedequ dana posle streqawa, rat-

ni komandir Pelemi{ organizovao atentat na wega. Pe-

lemi{ je saznao da se Erdemovi} sprema da se pojavi uTribunalu kao svedok masovnog ubistva. Zato je Pelemi{

naredio jednom od u~esnika ubistva, Stanku Savanovi}u,

da ubije Erdemovi}a. U jednom baru u Bijeqini, Savano-

vi} je dobio pi{toq i tri puta pucao u Erdemovi}a. Te-

{ko rawen Erdemovi} pre`iveo je nekoliko operacija u

Beogradu. Iz zapisnika istra`nih sudija mi saznajemo

ne{to drugo. U jednom baru u Bijeqini bila je tu~a pija-

nih vojnika iz 10. diverzantskog odreda. Sva|a se zavr-{ila pucwavom i ~etvorica su rawena. Jedan od rawenih

bio je i Erdemovi}. Isto tako, i Savanovi} je te{ko ra-

wen. Nikakvog atentata nije bilo. Za vreme unakrsnog sa-

slu{awa Erdemovi}a koji je vodio Slobodan Milo{evi}

mo`e se saznati pone{to vrlo interesantno. Erdemovi}

je potvrdio da su neki od u~esnika streqawa u Srebreni-

ci dobili novac i zlato, a drugi nisu dobili ni{ta.

Takva i druga apsurdna izmi{qawa i protivre~nosti usvedo~ewima Erdemovi}a mogu se lako objasniti. Ko je

dao naredbu za streqawe, kako je izvedeno streqawe, koji

je broj `rtava, kakvi su motivi toga zlo~ina? Sva ta pi-

tawa mogu se objasniti ako se ispitaju i stanu pred sud

svi u~esnici masovnog ubistva. I tu dolazimo do onog

najva`nijeg. Jo{ za vreme prvog saslu{awa u Novom Sadu

Erdemovi} je nabrojao imen

Documents

Srebrenica: Falsifikovanje Istorije