Prof.dr. Drago Trkulja sci seizmolog mr geotehniĉkih nauka

• SEIZMIČNOST BOSNE I HERCEGOVINE

Poĉetak rada u oblasti seizmološke aktivnosti na teritoriji Bosne i Hercegovine datira iz

1894. godine.

Instrumentalni period seizmološke sluţbe, meĊutim, poĉinje u 1906. godini instaliranjem

prvih seizmografa u Sarajevu i Mostaru.

Seizmološka sluţba je organizovanije otpoĉela sa radom u 1959 godini u sastavu

Republiĉkog hidrometeorološkog zavoda u Sarajevu, izgradnjom zgrade Seizmološke stanice

(1961.god.) u Sarajevu i instaliranjem dva (2) seizmografa mehaniĉke registracije.

Pojavom katastrofalnoih zemljotresa 26 i 27.oktobra 1969 godine, (sa epicentrom na

podruĉju Banja Luke), koji su razorili šire podruĉje Bosanske Krajine, poĉinje novi period

razvoja seizmološke sluţbe B i H. Naime, 25.12.1970. godine na osnovu Zakona o seizmološkoj

sluţbi B i H osnovan je Seizmološki zavod kao nosioc poslova iz oblasti seizmologije u Bosni i

Hercegovini.

Donošenjem Zakona o seizmološkoj sluţbi B i H-e, zapoĉinje organizovaniji rad

seizmološke djelatnosti i instrumentalnih seizmoloških osmatranja .

Izgradnjom seizmoloških stanica u Bosni i Hercegovini i nabavkom savremeni

seizmoloških stanica, seizmološka osmatranja se u osnovi odvijaju preko regionalnih

seizmoloških centara : Sarajevo (gdje je i sjedište zavoda); Banja Luka i Mostar i Seizmoloških

stanica: Sarajevo, Banja Luka, Mostar, Tuzla, i Lokalnih seizmoloških stanica: Bihać,Zenica,

Jajce,Kluĉ, Ljubinje i drugih seizmoloških stanica instalisanih na Hidroenergetskim objektima

B i H-e: Rama, Trebišnjica, Boĉac, Višegrad i dr.

Do 1991 godine, preko mreţe seizmoloških stanica i instrumenata. vršeno je

registrovanje seizmoloških pojava, analiza i obrada podataka, izrada kataloga zemljotresa, karata

epicentara zemljotresa i permanentna razmjena sa seizmološkim centrima, a sav rad bio je

koordiniran preko Zajednice za seizmologiju Jugoslavije.

Za vrijeme ratnih dejstava (1991 – 1995.god.), na podruĉju Bosne i Hercegovine, većina

seizmoloških stanica sa instrumentima ( izuzev Seizmološke stanice – Banja Luka) je uništeno,

a seizmološka djelatnost se organizuje preko entitetskih zavoda:

- Federalni meteorološki zavod – Sarajevo i

- Republiĉki hidrometeorološki zavod – Banja Luka

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SEIZMIČNOSTI B i H

Teritorij Bosne i Hercegovine predstavlja jedan od seizmički aktivnijih dijelova

Balkanskog poluotoka, koji ulazi u sastav sredozemno – trans - azijskog seizmiĉkog pojasa.

Pored prirodnih zemljotresa koji su ĉesta pojava, u regionu se javljaju i vještački

zemljotresi kao posledica izgradnje hidroakumulacija – brana. koji su rgistrovani na branama

Bočac, Grabovica, Grančarevo, Rama i dr.

Za izučavanje seizmičnosti teritorije Bosne i Hercegovine potrebna su poznavanja

žarišta zemljotresa kako lokalnih tako i udaljenih i iz drugih država.

• Na prostorima drugih susjednih drţava najjaĉi zemljotresi koji su svojim intenzitetima

ugroţavali i Bosnu i Hercegovinu, i ostvarivali veće seizmiĉke efekte, su zemljotresi iz

ţarišta (vidi tabelu 4 i sliku 8) u kojima su registrovani maksimalni intenziteti.

• Hronološki prikazujemo u tabeli 1. dogoĊene zemljotrese

Tabela 1

Vrijeme Mjesto Magnituda

(M)

Intenziet u epicentru

(Io) MCS skale

06.01.1905. Krupanj (Srbija) M = 5,3 Io = 7 o

08.10.1909. Petrinja (Hrvatska M = 6,0 Io = 9 o

13.04.1964. Slav. Brod (Hrvatska) M = 5,7 Io = 8 o

07.09.1970. Knin (Hrvatska) M = 5,3 Io = 8 o

15.04.1977. Ulcinj (Crna Gora) M = 7,1 Io = 9 o

Prema raspoloţivim podacima na podruĉju Bosne i Hercegovine, u prošlosti, dogodilo se

više razornih zemljotresa (iz lokalnih ţarišnih zona), Magnitude M 5,0 ; Intenziteta u

epicentru Io 7 o MCS skale ( tabela 2 ; Slika 1 – Karta epicentara zemljotresa )

U tabeli 5 prikazani su hronološki dogoĊeni zemljotresi na podruĉju B i H

Tabela 2

Vrijeme Mjesto Magnituda

(M)

Intenziet u epicentru

(Io) - MCS skale

07.04.1905. Petrovac M = 5,0 Io = 7 o

01.08.1907. Poĉitelj M = 5,7 Io = 7 - 8 o

25.12.1908. Vlasenica M = 5,3 Io = 6-7 o

12.03.1916. Bihać M = 5,0 Io = 7 o

06.02.1923. Jajce M = 5,0 Io = 7 o

15.03.1923. Imotski M = 6,2 Io = 8 - 9o

14.02.1927. Ljubinje M = 6,0 Io = 8o

17.12.1940. Derventa M = 5,1 Io = 7 o

31.12.1950. Drugovići M = 5,7 Io = 8o

11.06.1962. Treskavica M = 6,0 Io = 8o

07.03.1967. Srebrenica M = 5,1 Io = 7 o

27.10.1969. Banja Luka M = 6,6 Io = 9o

25.08.1970. Gacko M = 5,0 Io = 7 o

29.10.1974. Lukavac M = 5,0 Io = 7 o

Analizom podataka o dogodjenim zemljotresima, prikazanim u tabeli 2., uoĉava se da

se je u prošlosti, na podruĉju Bosne i Hercegovine, dogodilo više razornih zemljotresa sa

najjaĉim intenzitetima izţarišnih zona Imotsko, Ljubinje, Treskavica i Banja Luka. (karta

epicentara zemljotresa Sl.1 i Karta seizmogenih zona Sl.2).

Slika 1..

Slika 2

Na seizmološkoj karti Bosne i Hercegovine (Sl.13)izdvojene su zone sa maksimalnim

intenzitetima zemljotresa i na istoj uoĉava se da se najveći dio teritorije nalazi u zoni 7, 8 i 9 -

og stepena seizmiĉkog intenziteta MCS skale Na kartama Slike 4 ,5, 6 i 7. prikazane su

seizmološke karte za povratne periode 100,200, 500 i 1000 godina.

Prema dosadašnjim saznanjima i razvoju toka seizmiĉke aktivnosti u prošlosti, na

podruĉju B i H-a, naj razorniji zemljotresi sa katastrofalnim posljedicama su zemljotresi, iz

ţarišnog područja Banja Luke.

Na Slikama 10, 11. 12, i 13 ,prikazane su seizmološke karte B i H za povratne periode;

100, 200, 500 i 1000 godina.

Slika 3

Slika 4.

Slika 5.

Slika 6

Slika 7

• ZAKLJUČAK -Permanentna opasnost od katastrofalnih zemljotresa, koji su se relativno

ĉesto dogaĊali na teritoriji Bosne i Hercegovine i u bliţem okruţenju, ukazuje

na neophodnost da se preventivom protiv štetnog djelovanja zemljotresa treba

zapoĉeti još u fazi prostornog i urbanistiĉkog planiranja i projektovanja.

Uzimajući u obzir konkretne seizmiĉke uslove podruĉja lokacije na kojima se

grade objekti i primjenom osnovnih principa seizmologije, inţenjerske

seizmologije i zemljotresnog inţenjerstva kod projektovanja, u velikoj se

mjeri moţe direktno uticati na smanjenje posljedica od zemljotresa.

-Savremena dostignuća u seizmologiji i inţenjerskoj seizmologiji

omogućuju praktiĉno potpunu zaštitu objekata svih namjena od štetnih

dejstava zemljotresa. Drugim, rjeĉima seizmiĉka preventiva u domenu zaštite

materijalnih dobara od štetnih dejstava zemljotresa je dostigla izuzetno visok

nivo u svijetu i kod nas.

-Iako naša zakonska regulativa i tehniĉki normativi seizmiĉke preventive

u domenu prostornog i urbanistiĉkog planiranja, projektovanja i izgradnje

objekata u zemljotresima ugroţenim podruĉjima, sadrţi sva najsavremenija

rješenja vezana za organizovanje akcija za spreĉavanje, odnosno smanjenje

štetnih dejstava izazvanih elementarnim nepogodama (zemljotresima).

-veliĉinom i karakteristikama prisutne seizmiĉke opasnosti od zemljotresa

koji ih ugroţavaju.

-U vezi sa time u radu se daju smjernice sa naĉinom ţivljenja i ponašanja u

vrijeme, prije zemljotresa, za vrijeme glavnog udara- neposredno poslije

glavnog udara i vrijeme naknadnih udara (afteršokova).

UtvrĊivanje ponašanja ljudi i normativa ţivljenja za pojedina podruĉja moguće

je sagledati iz detaljnih seizmoloških karata sa kojih se moţe oĉitati, za svako

mjesto- opštinu, potencijalna veliĉina jaĉine zemljotresa koji ga ugroţava, pa

shodno tome organizovati normative ţivljenja i obuku stanovništva za tu

elementarnu nepogodu – katastrofu.

-Da bi se dali odgovori na navedeno neophodno je organizovati

sistematska seizmološka osmatranja na podruĉju cijele teritorije sa savremenom

mreţom seizmoloških stanica.(Slika 8 "Seizmološki monitoring Bosne i

Hercegovine". Na slici 9 prikazan je raspored savremenih digitalnih

seizmoloških stanica po drţavama JI Evrope. Na slici se vidi da B i H-a nije

bila opremljena mreţom savremenih seizmoloških stania. Do 3004 godine

Slika br 8.

Slika br. 9 Mreţa Seizmoloških stanica JI Evrope (Ljubljana 2003 god.).

OSNOVNI PARAMETRI KOD DEFINISANJA

KARAKTERISTIKA ZEMLJOTRESA \

• JAČINA ZEMLJOTRESA

– Intenzitet zemljotresa, je jaĉina zemljotresa, odnosno, efekti

oštećenja koje zemljotres izaziva na površini Zemlje. OdreĊuje se po nekoj od

seizmiĉkih skala. Kod nas je u upotrebi dvanaestostepena Merkali-Kankani-

Zibergova skala (MCS).

Pored te skale postoje i druge skale: ameriĉka modifikovana Merkalijeva skala

(MS), japanska skala (7 stepeni), skala ANSSSR (12 stepeni), kineska skala (12

stepeni), Medvedev-Sponhajer-Karnikova skala (MSK-64), koja predstavlja

modifikovanu MCS skalu i njoj bliske skale. TakoĊe je dvanaestostepena.

– Magnituda zemljotresa je mjera za jaĉinu zemljotresa u ognjištu.

OdreĊuje se na osnovu instrumentalnih i makroseizmiĉkih podataka. Tvorac

magnitude je ameriĉki seizmolog F.C. Richter, te se magnitudna skala koja ima

9 stepeni naziva i Rihterova skala. Tu skalu ne treba mijenjati sa skalom

intenziteta potresa, što je vrlo ĉest sluĉaj.

– Energetska klasa (K). Broj zemljotresa koji nastaju na ĉitavoj Zemlji,

utoliko je veći, ukoliko je njihova jaĉina manja. Broj slabih zemljotresa

mnogostruko je veći od broja jakih zemljotresa.

Empirijski je ustanovljeno da postoji zavisnost izmeĊu broja

zemljotresa i energije koja se njima oslobodi. Ova zavisnost pribliţno je

stabilna za prostrane seizmiĉke oblasti i za dugotrajne vremenske periode

osmatranja. Tvorac energetske klase zemljotresa je J. V. Rizniĉenko –

logaritam energije zemljotresa izraţen u dţulima J :

K = log E J ; Za Banja Luku K = 1,5 M + 4,5.

• Količina osloboĎene energije Koliĉina osloboĊene energije u ognjištu – ţaristu koja je potrebna da

izazove zemljotres od 12° na površini Zemlje iznosi oko 10 na 26 ERGA, što

odgovara M = 9°.

- Radi uporedbe,

Atomska bomba baĉena na Hirišimu 1945 godine imala je snagu od oko

20 kilotona klasiĉnog eksploziva. Ovakva koliĉina eksploziva odgovara

zemljotresu od 7° MCS.

- Ameriĉki nauĉnici Gutemberg i saradnici izraĉunali da su;

Zemljotresi u: San Francisku (1906) utrošili energiju 20 oko biliona

KW /S

Tokio (1923) - 16 biliona KW/S Mesina /1908) – 900 milijardi

KW/S

Lisabon (1775) - 400 milijardi KW/S

- utrošena energija koja je mogla obezbjediti potrošnju električne

energije današnjeg čovječanstva pola vijeka.

Prosječan broj zemljotresa na Zemlji u jednoj godini je:

1 ......... 11°

3 ............. 10°

11 .......... 9°

80 .......... 8°

400 ....... 7°

1300 ..... 6°

Vrijeme trajanja; ( lom traje od poĉetka nailaska S talasa)

- M = 8 .......... 45 – 50 sec

- M = 7 ............. 25 – 30 sec.

- M = 6 ..... oko 15 sec ( Banjaliĉki M = 6,6 oko 20 sec)

Dužina razloma.

- San Francisko (1906) M = 8,2 oko 220 km.

- Banja Luka (1969) M = 6,6 25 km.

– Intenzitet zemljotresa u epicentru predstavlja maksimalnu jaĉinu

zemljotresa na površini Zemlje, odnosno u epicentru. Obiljeţava se simbolom

I0. Obiĉno se uzima da je intenzitet u epicentru za 0,5 stepeni veći od

intenziteta na prvoj izoseisti (1

I ).

– Izoseista. Intenzitet zemljotresa opada sa udaljavanjem od epicentra.

Zakonomjernost ovog opadanja, u radijalnim pravcima od epicentra, prikazuje

se izoseistama. To su zatvorene krive linije koje povezuju taĉke na površini

Zemlje, koje su imale isti seizmiĉki intenzitet zemljotresa.

Na slici 5. prikazana je karta izoseista banjaluĉkog zemljotresa od 27.

oktobra 1969. godine.(09h 11

m. po lok. vremenu), M = 6,6; Io = 9° (MCS).

Ţarišta zemljotresa, a u vezi sa njima i epicentri, vezani su za tektonske

razlome u Zemljinoj kori. Njihov poloţaj ne moţe se prikazati taĉkom jer se

pruţaju odreĊenim pravcima – linijski. To uslovljava da izoseiste imaju

pribliţno elipsaste oblike. Samo kod zemljotresa sa dubokim hipocentrima

izoseiste teţe ka pribliţno kruţnom obliku. Na izduţeni oblik izoseista utiĉe i

pojava da se seizmiĉki talasi, šireći se od ognjišta, mnogo brţe kreću u pravcu

pruţanja geoloških struktura (rasjeda), a sporije upravno na pravac pruţanja

geoloških struktura, jer se u tom sluĉaju jedan dio seizmiĉkih talasa odbija, na

granicama slojeva razliĉitog petrografskog sastava.

Zemljotres od 27.10.1969. godine, bio je najveći zemljotres koji se

dogodio u prošlosti i koji je zahvatio banjaluĉko podruĉje. Ovaj zemljotres,

ostvario je veći seizmiĉki efekt (Io = 9 MCS skale).

Na karti (slika 10) se uoĉava relativno velika rasprostranjenost

makroseizmiĉkog intenziteta. Oblik izoseista uglavnom se slaţe sa dinarskim

pravcem pruţanja.

Pribliţna površina terena obuhvaćena izoseistom 9 MCS skale jeste 70

km2, 8 MCS skale jeste 1800 km

2, za izoseistu 7 MCS skale iznosi 9000 km

2.

ţ

Povećanje površine obuhvaćene jednom izoseistom kod ovog zemljotresa

posledica je i deformacija i oštećenja izazvanih razornim zemljotresom od

26.10.1969. godine.

Slika 10. Karta izoseista Banjalučkog zemljotresa 27.10.1969.

Dejstvo zemljotresa, na odreĊenom (prostoru) terenu zavisi od sloţenog

uticaja od više faktora meĊu kojima su najvaţniji;

- prostorni raspored ţarišta zemljotresa,

- uticaji sredine kroz koju se seizmiĉki talasi šire

- magnitude zemljotresa,

- uĉestalosti njihovog dogaĊanja

- podpovršinske graĊe terena i njegovih inţ.geloških, hidrogeoloških i

fiziĉkih osobina,

- od uslova oslanjanja graĊevina na tlo i osobina samih graĊevina i

materijala od koga su sagraĊene.

- Makroseizmički podaci – su podaci o zemljotresu i njegovim efektima,

koji se prikupljaju osmatranjem na terenu, bilo direktnim od strane

seizmologa,putem ankete,podaci o zemljotresu dobijeni obradom

instrumentalnih zapisa.

SKALE SEIZMIČKOG INTENZITETA KOJE SU U

PRIMJENI U EU

• Skala seizmičkog intenziteta (MSK-64) (S. V. Medvedev (Moskva) – V. Šponhajer (Jena) – Karnik(Prag))

Ova skala predstavlja modifikaciju MCS (Merkali-Kankani-Ziberg).

Sastavljena je na osnovu materijala dobijenih sa terena nakon zemljotresa, kao i

na osnovu literaturnih podataka. UtvrĊivanje skale baziralo se na sljedećim

pokazateljima:

1 – Tip izgradnje

– koliĉinske karakteristike

– klasifikacije oštećenja

– grupisana obiljeţja – aranţman skale.

2 – Tip zgrada – zgrade kod kojih nisu primijenjene seizmiĉke mjere:

Tip A – zgrade od neobraĊenog kamena, seoske zgrade, zgrade od nepeĉene

cigle, kuće oblijepljene glinom;

Tip B – obiĉne graĊevine od peĉene opeke, zgrade saĉinjene od blokova i

montaţne zgrade (prefabrikovan materijal), zgrade saĉinjene od prirodnog

tesanog kamena i one sa djelimiĉno drvenom konstrukcijom;

Tip C – armirano-betonske zgrade i dobro graĊene drvene kuće.

3 – Količinske karakteristike – procentualni prikaz u odnosu na

postojeći broj objekata u regionu

– pojedine: oko 5 %

– mnoge: oko 50%

– većina: oko 75%

4 – Klasifikacije oštećenja

1. Prvi stepen – laka oštećenja: sitne pukotine u malteru, osipanje komadića

i ljuspica maltera i boje sa zidova i tavanica;

2. Drugi stepen – umjerena oštećenja: manje pukotine u zidovima, opadanje

krupnih komada maltera, padanje crijepova sa krova, pojava pukotina na

dimnjacima i opadanje dijelova dimnjaka;

3. Treći stepen – teţa oštećenja: veće i dublje pukotine u zidovima, rušenje

dimnjaka;

4. Četvrti stepen – razaranje: pucanje zidova, zjapeće pukotine, djelimiĉno

rušenje zgrada, rušenje unutrašnjih zidova;

5. Peti stepen – totalna oštećenja: potpuno rušenje zgrada. Slika oštećenja

Katolićke crkve za vrijeme zemljotresa ( Sl.11, prikazuje stepen oštećenja d =

5).

Katolička crkva naselje Petričevac d = 5

d = 5

Slika 11

5 – Grupisana obilježja skale (aranžman)

1. Ljudi i okolina koja ih okruţuje;

2. GraĊevinske konstrukcije svih vrsta;

3. Prirodne pojave.

Intenzitet zemljotresa u stepenima

1) Neosjetan zemljotres – intenzitet oscilovanja tla ljudi ne mogu

osjetiti. Zemljotres registruju samo instrumenti.

2) Jedva osjetan zemljotres – oscilovanje tla osjete samo neki ljudi koji

se odmaraju u kućama i to, naroĉito, na višim spratovima.

3) Lak zemljotres – oscilovanje tla osjećaju poneki ljudi koji miruju u

kućama, van kuće taj se potres osjeti pod veoma povoljnim uslovima.

Oscilovanje tla podsjeća na podrhtavanje pri prolasku lakog kamiona. Paţljiv

posmatraĉ moţe da uoĉi lagano klaćenje predmeta koji vise, a to klaćenje je

izraţenije na višim spratovima.

4) Umjeren zemljotres – zemljotres osjete mnogi ljudi u kućama. Pod

otvorenim nebom samo poneki. Poneko se probudi, ali ni tada još nema panike.

Oscilovanje tla podsjeća na podrhtavanje pri prolazu teško natovarenog vozila:

prozori zveckaju,vrata klaparaju, grede u tavanici krckaju, teĉnosti u otvorenim

sudovima se pokreću, namještaj škripi, predmeti koji su obješeni ljuljaju se, a

potres se moţe osjetiti u automobilu koji nije u pokretu.

5) Dosta jak zemljotres – zemljotres koji budi iz sna. Zemljotres ovog

stepena osjete ljudi u kućama i pod vedrim nebom. Mnogi se bude iz sna,

ţivotinje se uznemire, zgrade se potresaju iz temelja, predmeti koji vise jako se

ljuljaju, slike na zidovima se pomjeraju, u većini sluĉajeva ĉasovnici sa

klatnom se zaustavljaju, pokretni predmeti se, takoĊe, pomjeraju, nezatvorena

vrata i prozori se njišu, teĉnosti iz otvorenih sudova se prosipaju. Moguće su

štete prvog stepena na pojedinim zgradama tipa A. TakoĊe je moguća promjena

izdašnosti izvora.

6) Jak zemljotres – zemljotres koji izaziva paniku. Osjete ga svi ljudi,

kako u kućama, tako i pod vedrim nebom. Ljudi istrĉavaju iz kuća na ulicu,

neki gube ravnoteţu, domaće ţivotinje bjeţe iz štala, u mnogim sluĉajevima

lome se sudovi i stakleni predmeti, mala crkvena zvona poĉinju da zvone. Neke

zgrade tipa B i mnoge zgrade tipa A trpe oštećenja drugog stepena. U vlaţnom

tlu moguće su pukotine širine do 1cm, a u planinskim predjelima moguće su

pojave klizanja. Javljaju se promjene izdašnosti izvora i promjene nivoa vode u

bunarima.

7) Silan zemljotres – ljudi bjeţe iz kuća u panici. Mnogi teško odrţavaju

ravnoteţu, potres osjećaju ljudi i u vozilima koja se kreću i zvone velika zvona.

Mnoge zgrade tipa B imaju štete prvog stepena i drugog stepena. Na mnogim

zgradama tipa A javljaju se štete trećeg stepena, a na nekim štete ĉetvrtog

stepena. Na mjestima gdje putevi zasijecaju padine mogu se javiti klizišta i

pukotine na putu. Na spojevima (sastavcima) cjevovoda javljaju se oštećenja, u

kamenim ogradama i zidovima javljaju se pukotine. Na vodenim površinama

obrazuju se talasi, voda se muti usljed dizanja mulja sa dna prema površini,

nivo vode u bunarima se mijenja kao i izdašnost izvora. Presušeni izvori mogu

se obnoviti, a aktivni presušiti. RjeĊe se javljaju klizišta na šljunkovito-

glinovitim obalama.

8) Štetan zemljotres (velike štete) – opšti strah i panika. Potres se

osijeća jako i u automobilu u pokretu, grane se lome, teţak namještaj se

pomjera, a djelimiĉno i prevrće, viseći predmeti (lusteri) djelimiĉno se oštećuju.

Većina zgrada tipa C trpe štete drugog stepena, a poneke iz ove grupe i štete

trećeg stepena. Mnoge zgrade tipa B zadobijaju oštećenja trećeg stepena, a

pojedine oštećenja ĉetvrtog stepena. Zgrade tipa A imaju oštećenja ĉetvrtog ili

ĉak petog stepena. Izuzetno dolazi do loma cjevovoda na spojevima, statue i

kameni spomenici obrću se oko svog postamenta, a ponekad i prevrću, kamene

ograde i zidovi se ruše. Dolazi do klizanja zemlje na bokovima puteva.

Pukotine u tlu mogu imati širinu do nekoliko centimetara. Voda u jezerima se

muti. Mogu se javiti nova vrela. Presahli bunari pune se vodom, a puni mogu

da presuše. Izdašnost i nivoi vode se mijenjaju.

9) Ograničeno razoran zemljotres – opšte oštećenje zgrada i opšta

panika. Ţivotinje bjeţe na sve strane. Mnoge zgrade tipa C imaju štete trećeg

stepena, a pojedine i ĉetvrtog stepena. Zgrade tipa B zadobijaju oštećenja

ĉetvrtog ili petog stepena. Moge zgrade tipa A trpe štete petog stepena.

Spomenici i stubovi padaju, a na rezervoarima se javljaju ozbiljna oštećenja.

Podzemne cijevi se djelimiĉno lome. U nekim sluĉajevima krive se ţeljezniĉke

šine, a putevi oštećuju. Na ravniĉarskom zemljištu, koje je podvodno, voda

izbija na površinu i razlijeva se. Pijesak i mulj mogu biti izbaĉeni sa vodom ili

bez vode. Pukotine koje se javljaju u zemljištu mogu dostići širinu do 10cm.

Pored takvih, moţe se javiti i veći broj manjih pukotina. Ĉesti su odroni i

odvaljivanje velikih komada stijena u brdovitim predjelima. Dolazi do

aktiviranja mnogih klizišta. Na vodenim površinama javljaju se veliki talasi.

TakoĊe se javljaju velike promjene u reţimu podzemnih voda.

10) Razorni zemljotres – opšte rušenje zgrada. Mnoge zgrade tipa C

zadobijaju oštećenja ĉetvrtog stepena, a oštećenja petog stepena zadobijaju

pojedine zgrade tog tipa, zatim mnoge zgrade tipa B, a i većina zgrada tipa A.

Na nasipima i branama dolazi do kritiĉnih oštećenja. Javljaju se teška oštećenja

mostova. Ţeljezniĉke šine se krive. Cijevi u podzemnim instalacijama savijaju

se i lome. Na zastorima puteva (asfalt, kaldrma) javljaju se talasi. U zemljištu

se javljaju pukotine širine do 1m. Slabije vezano zemljište sa padina klizi, a na

obalama rijeka moguća su formiranja velikih klizišta. Isto se dešava i na strmim

morskim obalama. Voda iz kanala, rijeka i jezera se izlijeva, a nivo vode u

bunarima se mijenja, itd. Moţe da doĊe do obrazovanja novih jezera.

11) Pustošni zemljotres (katastrofe) – Teška oštećenja na veoma solidno

graĊenim objektima. Mostovi, brane, ţeljezniĉki i drumski putevi postaju

neupotrebljivi. Cijevi u podzemnim instalacijama se kidaju. U zemljištu se

javlja veliki broj pukotina, zjapećih pukotina, rasjeda i premještanja stjenovitih

masa u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Javljaju se velika klizanja i

oburvavanja stijena. Ovaj intenzitet iziskuje posebna izuĉavanja.

12) Katastrofalan zemljotres – promjene reljefa. Ogromne štete ili

potpuno rušenje svih objekata nad i pod zemljom. Bitna izmjena površinskog

izgleda Zemlje. Javljaju se velike pukotine u tlu, velika horizontalna i

vertikalna premještanja stijenskih masa, te obrušavanja velikih razmjera u

planinskim predjelima ili na obalama rijeka i drugih vodotoka. Obrazuju se

nova jezera, a rijeke mogu mijenjati pravce svojih tokova. UtvrĊivanje tog

intenziteta zahtijeva posebna izuĉavanja.

Tabelarni prikaz nekih veliĉina koje se javljaju u postupku seizmiĉke

mikroregionalizacije i grafiĉki pregled aranţmana MSK-64 skale intenziteta,

koji su dati u ovom prikazu pojmova i termina, uraĊeni su u cilju lakšeg i

preglednijeg prikaza tih vrijednosti.

Tabela 3

Brojne karakteristike oscilovanja tla pri raznim intenzitetima

INTENZITE

TI

2s

cm

v

s

cm

0X

scm

5 12 – 25 1,0 – 2,0 0,5 – 1,0

6 25 – 50 2,1 – 4,0 1,1 – 2,0

7 50 – 100 4,1 – 8,0 2,1 – 4,0

8 100 – 200 8,1 – 16,0 4,1 – 8,0

9 200 – 400 16,1 – 32,0 8,1 – 16,0

10 400 – 800 32,1 – 64,0 16,1 – 32,0

– ubrzanje tla za periode u intervalu 0,1 – 0,51 s

v – brzina oscilovanja tla u intervalu perioda 0,5 – 2,0 s

0

X – amplituda pomijeranja centra mase klatna ĉiji je period oscilovanja

0

T = 0,25 s , a logaritamski dekrement prigušenja 0,5

Brojke 5, 6, 7 i 8 oznaĉavaju stepen oštećenja po SKM-64 skali.

. Evropska makroseizmička skala EMS-98

U poĉetnoj fazi razvoja seizmologije, u našoj domovini, primenjivana je

Forel-Merkalijeva skala u koju je odreĊene izmene i prilagoĊavanja našim

uslovima uneo J. Mihajlovića. Potom je primenjivana Merkali-Kankani-

Zibergova (MCS) skala, grubo do 1987. godine kada je primenjena Evropska

makroseizmiĉka Medvedev-Sponhauer-Karnik (MSK-1964). Od 1992 godine

je razvijana izmenjena Evropska makroseizmiĉka skala (EMS-92) koja u našoj

zemlji još nije primenjivana. Primena razliĉitih skala zahteva reinterpretaciju

seizmiĉkih intenziteta kod ranijih zemljotresa. Taj postupak je veoma

komplikovan, obzirom da su neke skale imale razliĉit broj stepeni, ali i one koje

imaju isti broj stepeni obeleţja istog stepena, a pogotovo ubrzanja ĉestica

terena su razliĉita. PrevoĊena seizmiĉkog intenziteta iz jedne u drugu seizmiĉku

skalu, kod nas su, naţalost vršena sa izuzetno subjektivnim pristupom, tako da

to pretstavlja poteškoće kod objektivne ocene seizmiĉke opasnosti (hazarda).

Ta pitanja su još uvek otvorena i zahtevaju odgovarajuća studijska istraţivanja i

objektivnu reinterpretaciju postojećih seizmiĉkih intenziteta.

Prikupljanje informacija neophodnih za ocenu makroseizmiĉkog

intenziteta, je skopĉano sa nizom poteškoća (objektivnih i subjektivnih), a

takva je i njihova kabinetska obrada. Zbog toga je naznaĉeni intenzitet na

kartama izoseista uvek skopĉan sa odgovarajućim subjektivnim pristupom

interpretatora. Mnogi su autori pokušavali, na razliĉite naĉine, da

objektiviziraju odreĊivanje jaĉine zemljotresa. Pokazalo se, da je pristup preko

konstruisanja odgovarajućih seizmiĉkih instrumenata, veoma perspektivan, a

najviše uspeha je imao Rihterov pristup (Richter 1935.) koji je definisao

amplitudu nultog zemljotresa sa kojim se uporeĊuju sa amplitudama

posmatranog zemljotresa na istim epicentralnim daljinama. Jaĉina zemljotresa,

po ovoj skali se odreĊuje u ognjištu, a skala ima 90 Rihtera.

Ova skala pretstavlja korekciju skale MSK-64 koja se ogleda u

klasikaciji objekata: predloţeno je 6 klasa obejkata: A; B; C; D; E i F od kojih

su prve tri u skladu sa klasama A-C u MSK-64. Klase D-F bi pretstavljale

konstrukcije graĊane uz primenu seizmiĉkih propisa. Da bi se olakšala primena

klasifikacije, za svaki tip zgrade, u tabeli se pokazuju najverovatnije klase

povredljivosti i takoĊe, mogući raspon (prikazan crticama kada posoji

nesigurnost u ovu karakteristiku). U nekoj meri je ova tabela eksperimentalna i

moţe se upotpuniti u finalnoj verziji skale. Razvrstavanje graĊevinskih

objekata u klase osetljivosti je dato u tabeli 5.7

EEvvrrooppsskkaa mmaakkrroosseeiizzmmiiččkkaa sskkaallaa iinntteennzziitteettaa EEMMSS--9922

Tabela br.4. Tip objekta Klasa osetljivosti

A B C D E F

Z I D

A N

E

lomljeni kamen

Ćerpiĉ ...╡

jednostavan kamen ╞..

masivni kamen …. ╡

nepojaĉana cigla

betonski blokovi

╞... …. ╡

neojaĉana cigla sa

AB podom

╞

ojaĉana cigla

(ograniĉene graĊevine )

╞ ……. ╡

A R

M I R

A N

O -

B E

T O

N S

K E

AB bez aseizmiĉkog

Osiguranja (AS)

╞ .. …….

AB sa minimalnim nivoom

AS osiguranja

╞ .. ...

AB sa srednjim nivo-om AS

osiguranja

╞

AB sa visokim nivo-om AS

osiguranja

╞

Drvene konstrukcije ╞ ___ ___ ╡

moguća osetljivost

╞ ___ ╡ moguć raspon

..... manje moguća osetljivost, posebni sluĉajevi

- Definicija kvantiteta

-malo 0-10 (20) %

-nekoliko (10) 20 - 50 (60) % i

- mnogo (50) 60 - 100%

- Klasifikacija oštećenja

Napomena: naĉin na koji će graĊevina biti deformisana pod uticajem

zemljotresnog opterećenja zavisi od tipa graĊevine. Šira kategorizacija

obuhvatila bi zajedniĉko grupisanje zidanih graĊevina i graĊevina od armiranog

betona.

KKllaassiiffiikkaacciijjaa oošštteeććeennjjaa zzaa zziiddaannee ggrraađđeevviinnee

10 Zanemarljiva do neznatna oštećenost (nema oštećenosti u

strukturi) - tanke pukotine na malom broju zidova; samo mali parĉići maltera

otpali. Padanje labavog kamenja sa gornjih delova kuće u malom broju

sluĉajeva.

20 Umereno oštećenje (neznatno strukturalno oštećenje,umereno

nestrukturalno oštećenje) - pukotine umnogim zidovima;priliĉno veliki komadi

maltera otpali; delovi dimnjaka srušeni.

30 Znatna do teške oštećenosti (mereno strukturno oštećenost, teška

nestrukturna oštećenost) - široke i velike pukotine u mnogim zidovima; crepovi

ili ploĉice otpadaju. Dimnjaci se lome na liniji krova; rušenje posebnih

strukturnih elemenata.

40 Vrlo teška oštećenost (teška strukturna oštećenja vrlo teška

nestrukturna oštećenost) - ozbiljano obrušavanje zidova; delimiĉno strukrurno

obrušavanje.

50 Uništenje (vrlo teška strukturna oštećenost) - totalni ili skoro totalni

kolaps.

12.5.1.2. Klasifikacija oštećenja za graĎevine od armiranog betona

10 Zanemarljiva do neznatna oštećenost (bez strukturne oštećenosti) -

fine pukotine u malteru preko konstruktivnih elemenata i u pregradnim

zidovima

20 Umereno oštećenje (neznatano strukturno oštećenje, umereno

nestrukturno oštećenje) - tanke pukotine u stubovima i gredama;malter pada sa

cpojeva ploĉa nosećih zidova; pukotine u pregradnim zidovima; padaju delovi

izolacije i gipsanog maltera

30 Znatana do teškaoštećenost (umerena strukt. ošt, teška nestr.ošt. ) -

pukotine u stubovima sa odvajanjem delova betona, pukotine u gredama.

40 Veoma ozbiljna oštećenost spojeva u skeletu zgrade sa uništenjem

betona i krivljenje armature; delimiĉan kolaps; krivljenje stubova

50 Uništenje (vrlo teško strukturno oštećenje) - totalni ili skoro totalni

kolaps.

12.5.1.3. Definicija stepena intenziteta

Stepen intenziteta se odreĊuje na osnovu sledećih uticaja:

a) Uticaj na ljude

b) Uticaj na objekte i prirodu (izuzev oštećenost na zgradama, uticaj

na zemljište i obrušavanje zemljišta )

v) Oštećenja na graĎevinama

Upotreba termina za koliĉinu (malo, mnogo, najviše) je vaţan statistiĉki

element, kod MSK-64 skale je dosta neodreĊen, jer se preklapaju koliĉine Na

primer 0-35% , 15-65% , 50-100% pa nije jasno gde svrstati vrednosti 25 %

oštećenih. U ovoj skali je za to naĊen kompromis. Na kraju dajemo u vidu tabele

arnaţman seizmiĉke ove skale (tabela 5.8.). Obzirom da njena primena u preksi

nije jednostavna, ona još nije primjenjena na našim prostorima.

. MeĎunarodna makroseizmička skala EMS-92

Tabela 5..

Ste-

pen

Naziv Opis stepena

1 Neosjetan a) neosetan ĉak ni pod najpovoljnijim uslovima

b) Nema posledica

v) Nema oštećenja

2 Jedva

osjetan

a) Oseća se podrhtavanje ( manje od 1% stanovništva ) pri

odmaranju i u specijalno receptivnim pozicijama u kući

b) Nema posledica

v) Nema oštećenja

3

Slab a) Zemljotres oseća mali broj ljudi u zatvorenom prostoru. Ljudi

koji se odma-

raju osećaju neko ljuljanje ili podrhtavanje svetla

b) Objekti koji vise ljuljaju se pomalo

v) Nema oštećenja

4

Najvećim

djelom

osjetan

a) Zemljotres se moţe osetiti u zatvorenim prostorijama, a na

otvorenom ga ose-

ća samo mali broj ljudi. Dosta njih se budi. Vibracije su umerene.

Posma-

traĉi osećaju lako podrhtavanje zgrade, sobe, kreveta, stolice, itd.

b) Porculan, ĉaše, prozori i vrata zvekeću. Objekti koji vise ljujljju

se. La-

kši nameštaj vidljivo se trese u nekoliko sluĉajeva.

v) Nema oštećenja.

5 Jak a) Zemljotres oseća većina ljudi u zatvorenim prostorijama, a na

otvorenom ma-

li broj ljudi. Nekoliko ljudi je uplašeno i beţi napolje. Mnogi ljudi

koji spa-

vaju bude se. Posmatraĉi osećaju jako drmanje ili ljuljanje ĉitave

zgrade, sobe

ili nameštaja.

b) Objekti koji vise priliĉno se ljuljaju. porcelan i ĉaše zveckaju

zajedno. Ma-

li, preopterećeni u gornjem delu i/ili nesigurno poduprti objekti

mogu da se pomere sa mesta ili dapadnu. Vrata i prozori se

otvaraju ili zatvaraju. U nekolikim sluĉajevima okna pucaju i lome

se. Teĉnosti osciliraju i mogu da se prospu iz dobro ispunjenih

posuda. Ţivotinje u zatvorenim prostorima pos-

taju uznemirene.

v) Oštećenje je od 10 na nekim zgradama.

6 Neznatno

štetan

Osjeća ga većina ljudi i u zatvorenom i otvorenom prostoru. Neki

gube ravnote-

ţu. Mnogi su preplašeni i beţe napolje.

b) Manji objekti normalne stabilnosti mogu da padnu a nameštaj

se po-

mera samesta. U nekim sluĉajevima lomi se posuĊe i stkleni

predmeti. Doma-

će ţivotinje su uplašene, ĉak i napolju.

v) Oštećenje od 10 moţe podneti veći broj zgrada; manji broj njih

pretrpi šte-

tu i 20.

7 Veoma

jak

oštećujući

a) Većina ljudi je uplašena i pokušaba da pobegne napolje. Teško

se stoji

na nogama, pogotovu na višim spratovima.

b) Nameštaj se pomera, a nameštaj opterećen u gornjem delu

prevrće se. Predmeti padaju sa polica. Voda se proliva iz posuda,

cisterni i bazena.

v) Mnoge zgrade klase osetljivosti B i neki broj iz klase C

pretrpljuju oštećenost 20. Mnoge zgrade iz klase A neki broj iz

klase B pretrpljuju oštećenost 30. Neki broj zgrada klase A trpe

oštećenje 40. Oštećenost se ponajviše vi-di u gornjim delovima

zgrada.

8 Teško

oštećujući

a) Mnogi ljudi ne mogu da stoje, ĉak ni napolju.

b) Nameštaj se prevrće. Predmeti kao televizori, mašine za

štampanje itd. padaju na pod. Povremeno i nadgrobne ploĉe su

pomerene iz svojih mjesta ili prevrnuti. Vide se talasi na jako

mekom zemljištu.

v) Mnoge zgrade klase C trpe oštećenje 20 . Mnoge zgrade klase B

i neke klase C trpe oštećenje 30 . Mnoge zgrade klase A i B trpe

oštećenje 40 ; manji broj zgrada klase A trpi oštećenje 5

0 .

Nekoliko zgrada klase D trpi oštećenje 20.

9 Destruktiv

-ni

a) Opšta panika. Ljudi gurnuti snaţnom silom padaju na zemlju.

b) Mnogi spomenici i stubovi padaju ili se izvrću. Talasi se mogu

videti na površini zemlje.

v) Mnoge zgrade klase C trpe oštećenje 30 Zgrade klase B i neke

zgrade klase C trpe štetu 50 , kao i veći broj zgrada klase A.

Mnoge zgrade iz klase D trpe štetu 20; manji broj trpi 3

0. Manji

broj zgrada trpi štetu 20.

10 Vrlo

destukti-

van

v) Mnoge zgrade klase C trpe štetu 40. Mnoge zgrade klase B i

nekoliko klase C trpe oštećenost 50, kao i većina zgrada klase A.

Mnoge zgrade klase D trpe oštećenje 3; neke i 40. Mnoge zgrade

klase E su oštećene 20; manji broj 3

0. Manji broj zgrada klase F

trpi štetu 20.

11 Katastro-

falan

v) Mnoge zgrade klase C trpe štetu 4. Mnoge zgrade klase B i C

trpe štetu 50. Mnoge zgrade klase D trpe štetu 4; manji broj 5

0.

Mnoge zgrade klase E trpe štetu 30

; manji broj 4. Mnoge zgrade

klase F trpe 2, manji broj 30.

12 Uništavaju

ći

v) Praktiĉno sve strukture iznad i ispod zemlje su uništene.

• SEIZMIČKA OPASNOST I MJERE ZAŠTITE OD ZEMLJOTRESA

Podruĉje Mediterana, u koje spada i naša zemlja, seizmiĉki je jedan od

najaktivnijih regiona u svijetu. Veći dio teritorije bivše Jugoslavije u prošlosti je

bio izloţen katastofalnim zemljotresima. Mnogi gradovi i naselja bili su

izloţeni njihovom destruktivnom dejstvu više puta. Pominjemo samo one koji

su se dogodili u posljednje 3,5 decenije: Skoplje 1963.g., Banja Luka 1969.g. i

1981.g., Ulcinj 1979.g., Kopaonik 1983.g., Knin 1986.g. i dr., ĉije su

katasrofalne posljedice višestruko veće od ekonomske moći regiona, pa i

republike na ĉijem podruĉju su se dogodili.

Permanentna opasnost od katastrofalnih zemljotresa, koji su se relativno

ĉesto dogaĊali, na širem banjaluĉkom podruĉju, ukazuje na neophodnost da se

sa preventivom protiv štetnog djelovanja zemljotresa treba zapoĉeti još u fazi

prostornog i urbanistiĉkog planiranja i projektovanja. Treba uzeti u obzir

konkretne seizmiĉke uslove podruĉja na kojem se grade objekti, primjenom

osnovnih principa inţenjerske seizmologije i zemljotresnog inţenjerstva, te

uzimajući u obzir postojeći seizmiĉki rizik.

Pitanja vezana za mjere zaštite od katastrofalnih zemljotresa mogu se kroz

projektovanje rješavati samo ako se tretiraju kao dio u kompleksu kriterijuma

tehniĉkog, ekonomskog, funkcionalnog i estetsko-kompozicionog karaktera.

Kod ovog se naglašava da je, još u fazi projektovanja, efekat preduzimanja

preventivnih – zaštitnih mjera znatno efikasniji i racionalniji od svih koji bi se

kasnije preduzeli za otklanjanje posljedica od dejstva zemljotresa.

Kada se govori o zaštiti od zemljotresa, ne moţe biti rijeĉi o potpunoj

zaštiti, s obzirom na ekonomsku neprihvatljivost, a i tehniĉki je to skoro

nemoguće postići. Drugim rjeĉima, i pored detaljnih seizmoloških i drugih

istraţivanja, još uvijek ostaje problem donošenja odluke o nivou stepena zaštite

i ekonomski prihvatljivog kriterijuma sigurnosti objekata.

S obzirom na to da problemi zaštite u najvećoj mjeri zadiru u osnovne

principe aseizmiĉkog projektovanja, neophodno je da se objekti projektuju i

grade na osnovu usklaĊivanja i sinteze ovih principa sa prihvatljivim nivoom

seizmiĉkog rizika, uzimajući u obzir realne tehniĉke mogućnosti i ekonomske

faktore.

Tehniĉki propisi za projektovanje i graĊenje u seizmiĉkim podruĉjima

predstavljaju jednu od osnovnih mjera za zaštitu od zemljotresa. MeĊutim,

tehniĉki propisi ne mogu da obuhvate sve oblasti i faze planiranja i

projektovanja, koje mogu da podignu nivo zaštite od zemljotresa. Oni isto tako

ne mogu direktno da obuhvate sve seizmiĉke uticaje od kojih neposredno zavisi

ponašanje, povredljivost i stabilnost objekata.

Seizmiĉke mjere zaštite koje obezbjeĊuju tehniĉki propisi za

projektovanje i graĊenje objekata, ne mogu da obezbijede potreban stepen

zaštite društva jer ne mogu da sprijeĉe niti znaĉajnije da smanje indirektne štete

i ekonomske posljedice koje su u urbanizovanim, tehniĉki i tehnološki

razvijenim sredinama, mnogo veće i teţe od pruzrokovanih graĊevinskih šteta.

Zbog toga je potrebno, pored unapreĊivanja mjera zaštite u tehniĉkim

propisima, da se pronalaze nove sadrţine i oblici seizmiĉke zaštite u svim

oblastima tehniĉkih delatnosti, koje mogu da podignu nivo i pouzdanost zaštite,

uz angaţovanje manjih materijalnih sredstava i njihovo pravilnije i racionalnije

korišćenje.

Izrada studija i karata, prije svih seizmiĉke mikrorejonizacije, kao

podloge za planiranje i projektovanje, predstavlja jedan od najracionalnijih

oblika i metoda seizmiĉke zaštite.

Cilj seizmiĉke mikrorejonizacije jeste, da se na osnovu rezultata

seizmoloških, geoloških, geofiziĉkih, inţenjerskoseizmoloških i drugih

istraţivanja i njihove meĊuzavisnosti, odrede parametri i kriterijumi za

racionalno urbanistiĉko planiranje i arhitektonsko-graĊevinsko projektovanje.

Drugim rijeĉima, ona omogućava široku primjenu savremenih dostignuća gore

pomenutih nauka u planiranju uslova i kriterijuma seizmiĉke zaštite, te njihovo

sprovoĊenje.

• ZEMLJOTRESI I SEIZMIČKA PREVENTIVA

Savremena dostignuća i saznanja u seizmologiji i inţenjerskoj

seizmologiji omogućuju praktiĉno potpunu zaštitu objekata svih namjena od

štetnih dejstava zemljotresa. Drugim rjeĉima, seizmiĉka preventiva u domenu

zaštite materijalnih dobara od štetnih dejstava zemljotresa je dostigla

izuzetno visok nivo u svijetu i kod nas.

Moţe se reći slobodno, da naša zakonska regulativa i tehniĉki

normativi seizmiĉke preventive u domenu prostornog i urbanistiĉkog planiranja

i projektovanja i izgradnje objekata u zemljotresima ugroţenim podruĉjima,

sadrţi svanajsavremenija rješenja i moţe se svrstati meĊu najsavremenije u

svijetu.

Ali, ma da se u tim propisima nalaze izvjesne odredbe o organizovanju

akcija za sprjeĉavanje, odnosno smanjenje štetnih dejstava izazvanih

elementarnim nepogodama meĊu kojima zemljotresi zauzimaju znaĉajno

mjesto, ipak se osjeća nedostatak razraĊenih programa za sveobuhvatnu

organizaciju efikasnih mjera zaštite u domenu ţivljenja na zemljotresima

ugroţenim podruĉjima.

To se pre svega odnosi na upoznavanje ţitelja na takvim podruĉjima sa

veliĉinom i karakteristikama prisutne opasnosti od zemljotresa koji ih

ugroţava.

U vezi sa tim treba te ljude upoznati sa odgovarajućim naĉinom ţivljenja

i ponašanja u vrijeme prije zemljotresa, a posebno u vrijeme kada se on dogodi.

To je toliko aktuelnije, jer je procenat povreĊivanja i pogibije ljudi od

zemljotresa relativno mali (oko 20%) dok je najveći dio tih tragiĉnih

posljedica zemljotresa po ljude vezan za njihovo paniĉno ponašanje (80%).

To znaĉi, da obuka lijeĉi mnoge nesrećne sluĉajeve.

Zemljotresi su prirodni fenomen koji se ne moţe za sada sprjeĉiti i

njihovo pojavljivanje na datim, odreĊenim površinama na Zemlji je prirodna

neminovnost sa kojom treba apsolutno raĉunati. .

Imajući u vidu prednje za cijelu površinu Bosne i Hercegovine bilo je

moguće utvrditi poloţaje izvora seizmiĉke energije koji ugroţavaju pojedine

dijelove Zemlje i veliĉine intenziteta tih ugroţenosti.

No, pored prostorne definicije seizmiĉke opasnosti, savremena

dostignuća u seizmologiji omogućuju da se ona definiše i u vremenu.

Zemljotresi kao prirodni fenomen javljaju se cikliĉno, te su za naše terene

statistiĉkim metodama utvrĊeni tzv. povratni periodi njihovih pojavljivanja,

koji se kreću u vremenskim rasponima od 100, 200, 500 , 1000 godina , za

razliĉita podruĉja i razliĉite intenzitete.

Analizom podataka o dogodjenim zemljotresima, uočava se da se je u

prošlosti, na području Bosne i Hercegovine, dogodilo više razornih

zemljotresa sa najjačim intenzitetima iz žarišnih zona Imotsko, Ljubinje,

Treskavica i Banja Luka.

Prema dosadašnjim saznanjima i razvoju toka seizmičke aktivnosti na

području Bosne i Hercegovine postoji realna mogućnost pojave razornih

zemljotresa, u narednih sto godina, naročito iz žarišnih područja Banjaluke,

Ljubinja, Imotskog

PREVENTIVNE MJERE ZAŠTITE Pošto su, znaĉi, poznati pokazatelji o veliĉinama intenziteta zemljotresa

koji ugroţavaju pojedina naseljena mesta na podruĉju naše Zemlje, a i to da se

oni javljaju u odreĊenim vremenskim intervalima ponovo na istim podruĉjima,

moţe se organizacija seizmiĉke preventive u domenu ţivljenja sistematizovati u

tri etape:

- vrijeme prije zemljotresa - vrijeme pripreme,

- vrijeme glavnog udara i

- vrijeme naknadnih udara i smirivanja tla.

Vrijeme prije zemljotresa – pripremna faza

U tom periodu, koji praktiĉno obuhvata vijreme u kome se na nekom

zemljotresima ugroţenom podruĉju oĉekuje njegovo pojavljivanje, treba

sprovesti sve neophodne mjere i obuĉavanje ljudi koji na takvom podruĉju ţive

da bi se sprijeĉile štetne posljedice kad zemljotres to podruĉje zahvatiti.

Zavisno od stepena seizmiĉke ugroţenosti, odnosno veliĉine seizmiĉkog

intenziteta koji dato podruĉje ugroţava, treba predvidjeti odgovarajući obim

mjera zaštite

• Znaĉajna povreĊivanja ljudi nastaju zbog njihovog paničnog ponašanja

i neobavještenosti kako treba da postupaju u odreĊenim situacijama (

hvatanje otkinutih elektriĉnih kablova, korišćenje otvorenog plamena i

sl.).

• Zaštita materijalnih dobara regulisana zakonskim normativima

seizmiĉke preventive, ali zaštita ljudi mora obuhvatiti njihovo duţe

prevaspitavanje u odnosu na njihova ponašanja kako u svakodnevnom

ţivotu kod kuća, tako i na radnim mjestima.

• Svako zemljotresima ugroţeno podruĉje je u stvari u stanju pripravnosti

izmeĊu dva zemljotresa, u kome treba vrijeme iskoristiti upravo za

obuku stanovništva odgovarajućem ponašanju i ţivljenju zavisno od

veliĉine potencijalne seizmiĉke opasnosti koja ih ugroţava na prostoru

na kome oni ţive.

• Za svako podruĉje treba sagledati maksimalne moguće veliĉine

seizmiĉkih intenziteta i posljedice koje oni mogu izazvati kako na

objektima tako i u prirodi i u unutrašnjosti objekata

Pošto je za bezbjedno kretanje za vrijeme zemljotresa potrebno

rastojanje između objekata najmanje od dvostruke njihove visine, to je jasno,

da u gradskim sredinama sa uobiĉajenim širinama ulica takvih prostora nema.

Tu su bezbjedne samo površine parkova ili većih skverova.

Zbog toga se ţitelji naseljenih mjesta moraju blagovremeno

obavijestiti o takvim mjestima, da u sluĉaju da napuste svoja staništa mogu

otići na najbliţu bezbjednu površinu. Isto vaţi i za industrijske objekte.

GraĊani treba da su obavješteni o osnovnim karakteristikama

zemljotresa. Prije svega treba im saopštiti, da je zemljotres pojava koja traje od

nekoliko do svega nekoliko desetaka sekundi, ali moţe da se u izvjesnim

razmacima pojavljuju u serijama. To znaĉi, da za tako kratko vrijeme nije

moguće napustiti više spratove a da se na stepeništima ne stvaraju paniĉne

guţve gdje se dešavaju gaţenja i povreĊivanja, da su stepeništa najranjiviji

dijelovi zgrada

Posebno je vaţno naglasiti da u tim sluĉajevima niko ne treba koristiti

liftove jer se njihove voĊice deformišu već kod vrlo slabih pobuĊivanja

objekata

( 5 MSK ) što izaziva zaglavljivanje kabina.

Kao što se iz prikaza štetnih posljedica zemljotresa raznih jaĉina vidi,

ponašanja i način življenja ljudi u zemljotresima ugroženim područjima

moraju da se usaglase sa veličinom prisutne opasnostiu svakom naseljenom

mjestu.

Akcije koje su potrebne u vrijeme prije zemljotresa koje treba organizovano

sprovesti su sljedeće:

- Striktno sprovoditi sve zakonske odredbe i tehniĉke normative kod planiranja,

projektovanja i izgradnje.

- Utvrditi i ocjeniti povredivost osnovnih funkcija grada u odnosu na postojeće

stanje i prisutnu potencijalnu seizmiĉku opasnost.

- Utvrditi stanje i karakteristike postojećeg graĊevinskog gradskog fonda.

- Utvrditi tipove stambene izgradnje i kasnijih intervencija sprovoĊenih do

donošenja seizmiĉke preventive.

- Utvrditi stanje primarnih i sekundarnih saobraćajnica.

- Utvrditi stanje i razmještaj privrednih, upravnih, zdravstvenih, kulturno-

prosvjetnih i vojnih objekata.

<-Utvrditi stanje snabdjevanja vodom i sagledati mogućnosti dopune

snabdjevanja pitke vode i industrijske vode.

Utvrditi bezbjedne površine za sakupljanje ljudi sa pojedinih

mikropovršina-mjesnih zajednica-, kao i smještaja šatorskih naselja, prihvatnih

ambulanti, poljskih bolnica, PTT punktova,mjesta za masovnu ishranu i ostalu

organizovanu pomoć.

- Razraditi i sprovesti program upoznavanja i obuĉavanja

stanovništva sa normama ţivljenja i ponašanja zavisno od veliĉine seizmiĉke

ugroţenosti datog naseljenog mjesta.

- Razraditi operativne planove i zadatke za intervencije neposredno

poslije štetnog zemljotresa, kao i u vrijeme normalizacije ţivota nakon

njega, sa razraĊenim spektrom djelatnosti, sastava i opreme ekipa koje treba da

uĉestvuju u tome.

- Obezbjediti mogućnost blagovremenog i istinitog obavještavanja

stanovništva o stanju i zbivanjima koja se dešavaju na potresenom

podruĉju. To spreĉava paniĉne glasine i zlonamerna neprijateljska

uznemiravanja ţitelja

- Utvrditi bezbjedne površine za sakupljanje ljudi sa pojedinih

mikropovršina-mjesnih zajednica-, kao i smještaja šatorskih naselja,

prihvatnih ambulanti, poljskih bolnica, PTT punktova,mjesta za

masovnu ishranu i ostalu organizovanu pomoć.

- Razraditi i sprovesti program upoznavanja i obuĉavanja

stanovništva sa normama ţivljenja i ponašanja zavisno od

veliĉine seizmiĉke ugroţenosti datog naseljenog mjesta.

- Razraditi operativne planove i zadatke za intervencije

- neposredno poslije štetnog zemljotresa, kao i u vrijeme

normalizacije ţivota nakon njega, sa razraĊenim spektrom djelatnosti,

sastava i opreme ekipa koje treba da uĉestvuju u tome.

- Obezbjediti mogućnost blagovremenog i istinitog obavještavanja

stanovništva o stanju i zbivanjima koja se dešavaju na potresenom podruĉju.

To spreĉava paniĉne glasine i zlonamerna neprijateljska uznemiravanja ţitelja

Presudan uticaj za pojavu opisanih šteta i njihovih posljedica

imaju opšte karakteristike naseljenih mjesta koje se ogledaju u:

- funkciji stanovanja,

- centralnim funkcijama,

- saobraćaju i vezama,

rekreacionim površinama i parkovima.

Izrazito nepovoljne su sliedeće karakteristike: - heterogena struktura gradskog tkiva,

- koncentracija izgradnje sa velikim stepenom iskorišćenosti zemljišta,

- heterogenost u pogledu spratnosti, objekti sa seizmiĉki povoljnomi

nepovoljnom spratnošću na istom prostoru,

- ureĊenost blokova sa malim meĊusobnim rastojanjima,

- nedostaci sistema saobraćajnica i njihova nedovoljna protoĉnost,

- nezadovoljavajuća veliĉina i neracionalan razmještaj zelenih površina.

Sve te ĉinjenice treba imati u vidu kod organizovanja normativa

ţivljenja na zemljotresima ugroţenom nastanjenom podruĉju, ali u zavisnosti

od utvrĊene potencijalne veliĉine te opasnosti

Vrijeme glavnog udara

Štetne posljedice zemljotresa na objektima poĉinju da se javljaju kod

zemljotresa jačine 6 MSK skale.

Zavisno od jaĉine zemljotresa koji je zahvatio neko podruĉje

neophodno je dase aktivira unapred pripremljen operativni plan organizovanih

akcija u koje treba ukljuĉiti najmanje 6 domena ĉiji sastavi treba da su sljedeći;

• Informacije - Radio,

- Televizija,

- Štampa

• Zdravstvo:

- Hitna pomoć,

- Higijensko-epidemiološka sluţba,

- Spasilaĉke ekipe (vaĊenje zatrpanih, evakuacija povrjeĊenih),

U okviru te grupacije su postojeće zdravstvene ustanove uz organizovanje po

potrebi i poljskih bolnica.

• Smještaj i ishrana stanovništva - obezbjeĊenje smještaja, šatorska naselja,

- organizovanje snabdjevanja pijaćom vodom,

- organizovanje punktova za ishranu

• Odklanjanje direktnih šteta - Vatrogasne ekipe,

- opravke elektriĉne mreţe,

- PTT mreţa,

- Vodovod i kanalizacija.

• UtvrĎivanje podobnosti upotrebe oštećenih objekata - ekspertna grupa za privredne objekte,

- ekspertna grupa za ostale objekt

• ObezbjeĎenje imovine - Društvenog sektora, Privatnog sektora.

- Potrebno je imati u vidu i kapacitete postojeće graĊevinske operative i njene

mehanizacije da bi se moglo planirati njihovo ukljuĉivanje u konkretnim

sluĉajevima

• Pravila ponašanja ljudi za vrijeme jačih zemljotresa Dosadašnja iskustva steĉena za vrijeme zemljotresa koji su zatekli

gradove saţeta su u sledećih nekoliko taĉaka:

- Bez panike. Zadrţati mir i trezveno rasuĊivanje. Djelovati umirujuće na

okolinu.

- U kući treba ostati na mjestu gde ste zateĉeni zemljotresom, skloniti se u

otvore nosećih zidova (vrata) ili ispod jake ploĉe stola i sl. Bjeţanje iz

zgrade moţda ima smisla iz prizemnih ili eventualno jednospratnih zgrada,

kada se treba udaljiti na bezbjedno odstojanje (dvostruka visina zgrada). U

zgradama se udaljiti od velikih staklenih površina. Ne koristiti lift.

- Za vrijeme i poslije trešnje ne upotrebljavati otvorenu vatru, ugasiti

svaku vatru. Izvan zgrada ili drugih objekata (dalekovodi i sl.) udaljiti se na

bezbjednu udaljenost.

- Ne trĉati kroz zgrade ili pored njih. Najveća opasnost vreba od predmeta

i materijala koja padaju sa njih ili njihovih oštećenih dijelova.

- Ako vas zemljotres zadesi u kolima u pokretu, treba auto zaustavi-ti i

skloniti na bezbjedno mjesto van saobraćajnice. Ostati u kolima tu je

najbezbjednije.

• Ponašanje ljudi neposredno poslije glavnog udara Nakon zemljotresa većeg intenziteta ( 8, 9 MSK ) kada su moguća

oštećenja objekata i zgrada većih obima, treba prema ocjeni smireno

napustiti zgradu i uputiti se na unapred odreĊenu bezbjednu površinu od

zgrade.

- Ukoliko su oštećenja velika, ne vraćati se u zgradu bez prethodne dozvole

odgovarajućih sluţbi. Posebno je vaţno imati uza se tranzistorski prijemnik

preko koga ćete ĉuti najnovije i kompetentne informacije i upustva.

- Obilazak okoline i radoznalo razgledavanje je opasno po pojedinca i

druge jer ometa organizovane akcije ako nije u njih ukljuĉen.

- U sluĉaju da se nakon jaĉeg zemljotresa objavi mogućnost ponovnog

ulaska u zgrade potrebno je uraditi sledeće:

- provjeriti ispravnost instalacija, ali ih ne ukljuĉivati.

- u sluĉaju da se oseća u prostorijama plin - ljuljanjem prozora ili vrata

treba ga razrjediti- izbaciti. Prekide instalacije prijaviti nadleţnim

sluţbama,

- kod oštećenja vodovodne instalacije - zatvoriti glavni ventil a kod

elektriĉne iskljuĉiti

• Vrijeme nakon zemljotresa

- To vrijeme se karakteriše pojavom većeg ili manjeg broja naknadnih udara

u većim ili manjim vremenskim razmacima. Njihove jaĉine su po pravilu

manje od glavnog udara i postepeno opadaju. Izuzetak (Banja Luka,

Dušambe)

- Trajanje tih naknadnih pobuĊivanja tla moţe trajati mjesecima, godinu

dana i više ( poslije katastrofalnog zemljotresa 27.10.1969 god. u

banjaluĉkom ţarištu naknadni zemljotresi do smirivanja tla trajali su oko

400 dana).

- To je ustvari vrijeme kada se pristupa otklanjanju nastalih šteta i planskom

normalizovanju ţivota na potresenim površinama, prije svega privreĊivanja.

- Obzirom na to, da naša seizmiĉka preventiva u vidu zakonske regulative i

tehniĉkih normativa postoji od 1964 god., a u razmacima se obnavlja i

osavremenjuje, to je većina zgrada i privrednih i drugih objekata izgraĊenih

poslije 1964 godine morala biti saobraţena sa tim zahtjevima, pa prema

tome obezbjeĊena od štetnih posljedica budućih zemljotresa koji će ih

neminovno prije ili kasnije zahvatiti.