Todor Kuljiæ UDK: 321.728/.74:92 TitoFilozofski fakultet Originalan nauèni radOdeljenje za sociologiju DOI:10.2298/FID1002225KBeograd

SEÆANJE NA TITOIZAM: HEGEMONI OKVIRI

Apstrakt: U radu se analizira slika današnjeg hegemonog seæanja na tito-izam. Prikazane su raznovrsne instrumentalne redukcije u domaæoj kulturi seæanjakoje obuhvataju demonizacije i negativne simbolizacije titoizma. Bli�e su razmotreniraznovrsni mitovi i ideologizacije kod pamæenja titoizma, zatim èinioci selektivnogseæanja i novi sklop seæanja na titoizam. Uoèeno je da su privatizacija i retradiciona-lizacija glavni èinioci kreiranja novih okvira za pamæenje socijalizma i za novu nega-tivnu simbolizaciju titoizma.

Kljuène reèi: titoizam, seæanje, mitovi, ideologizacije

Pojam

Titoizam jeste oznaka za jugoslovensku verziju socijalizma uistom smislu u kom su staljinizam i maoizam sinonimi sovjetskog i ki-neskog socijalizma. Eponim (naziv nastao prema imenu neke osobe)titoizam pojavio se nakon sukoba Informbiroa i KPJ 1948. godine go-tovo istovremeno u istoèno¼ i zapadnoj štampi, ali u Jugoslaviji nijekorišæen (Ravliæ 2005: 106). Na Istoku se ovaj izraz jedno vreme ko-ristio u znaèenju revizionizma i izdaje komunizma, a na Zapadu usmislu manje represivnog socijalizma ili mekog totalitarizma. SamTito se ograðivao od titoizma jer je bio svestan da su frakcionaštvo,trockizam i revizionizam najveæi gresi za jednog komunistu, pa se tru-dio da ne naruši idejnu homogenost marksizma: „Titoizam kao poseb-ni ideološki pravac ne postoji zbog toga što mi nismo donijeli ništanovog u nauci marksizma–lenjinizma. Radi se samo o tome da smomi uspjeli najpravilnije primeniti tu nauku. Pošto nema nièeg novog,nema ni pravca“ (cit. prema Dedijer 1984: 610). Uprkos Titovom od-bijanju, eponim titoizam stekao je meðunarodno i trajno znaèenje.Navode ga najznaèajniji eponimski reènici i leksikoni (Ravliæ 2005).

U ovom radu eponim titoizam neæe se koristiti samo zbognjegove raširene simbolizacije, nego i 1) zato što se jugoslovenski

225

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

socijalizam razlikovao od lagerskih verzija razvijenog socijalizma,2) zbog dominantne uloge Tita u dr�avnom, partijskom i vojnom od-luèivanju i 3) zbog sto�erne integrativne uloge njegove harizme ikulta u pravdanju vlasti komunista i u odr�anju jedinstva višenaci-onalne dr�ave. Naravno da bi bilo pogrešno redukovati titoizam naTita ili na njegove namere. Reè je o slo�enom, skoro pola stoleæa du-gom politièkom re�imu sa osobenom društvenom strukturom, slo�e-nom mre�om razlièitih grupnih interesa i višeslojnim konfliktnimpotencijalom. Analiza titoizma bila bi svakako lakša da poreda) objektivne prošlosti ne postoji i b) simbolièki rekonstruisana ic) ideologizovana prošlost. Kod prve verzije titoizam je slo�eni re-�im autoritarne modernizacije, u drugoj je isti eponim simbol raznihvrednosti (multietnièkog mira, sigurnosti sirotinje, nezavisne dr�aveili „protestantizovanog boljševizma“), a u treæoj je titoizam ideolo-gizovan u duhu neoliberalizma i viðen kao „meki“ totalitarizam.Sam Tito viðen je kao komunistièki ratni zloèinac, totalitarni vladar,makijavelista, mirotvorac, ugledni dr�avnik ili kao borac protiveksploatacije. Razlièite prošlosti centrirane oko njegovog imena ra-zlikuju se po stupnju upotrebljivosti. Drugim reèima u svakom pam-æenju titoizma prevladava saznajna, simbolièna ili ideološka kom-ponenta. Nepreglednu prošlost treba redukovati da bi sadašnjicapostala preglednija. Raznovrsne instrumentalne redukcije obuhvata-ju idealizacije, simbolizacije i ideologizacije titoizma. U ovom pri-logu biæe razmotrena hegemona redukcija titoizma danas. Pre togatreba nešto reæi o slo�enosti seæanja ove vrste.

Zašto se danas seæamo titoizma?

Titoizam nije samo doba izmeðu 1945. i 1990. nego je i epo-nim kojim se iz šireg vremenskog toka u vrednosnom pogledu izdva-ja jedno doba sa karakteristiènim idejnopolitièkim smislom. Dakle,nije reè samo o objektivnom, nego i o subjektivno omeðenom vre-menskom razdoblju. Ako je uz to titoizam i pro�ivljen, onda je sub-jektivizam ovog eponima još izrazitiji jer se prelama kroz razlièitakonkretna iskustva. U kulturi seæanja je poznato da društveno vremena razne naèine regulišu vladajuæi krugovi: kalendarima, periodiza-cijama, datumima, selektivnim pamæenjem i zaboravom, srazmerom

226

TO

DO

RK

UL

JIÆ

izmeðu radnog i slobodnog vremena i sl. Da regulacija vremena nijepovezana sa moæi, bila bi sociološki skoro ireleventna.

a) Ali jeste, pa bi zato odnos društvenog vremena i moæi tre-balo nešto bli�e razmotriti. Nadovezivanje na „zlatno doba“ iz pro-šlosti direktno pravda sadašnjicu, ali je na slièan naèin i rastereæujedistanciranjem od mraènih faza. U oba sluèaja vreme je sredstvo zastvaranje društvenokorektnog samoopisa: „Ja sam svetosavski mo-narhist ili ja sam antikomunist“. Moderna semantika vremena sadr�irazlièite perspektive koje koriste prošlost da bi kritikovale ili prav-dale sadašnjicu. U tom smislu titoizam kao doba slu�i da se povukunove razlike izmeðu prošlosti, sadašnjice i buduænosti. Bez uoèava-nja diskontinuiteta ne mo�e se iskusiti vreme. Titoizam je va�an kaoDrugi neoliberalizma, ali i kao drugaèije doba èije evociranje poma-�e da se oštrije oseti protok vremena. Bez uspeha u razgranièavanju iu hijerarhizaciji vrednosnih razlika izmeðu „nedemokratskog titoiz-ma“ i „savremene demokratije“ nema efikasne ideologizacije. Dru-gim reèima, posebni interesi ne mogu se uspešno predstaviti kaoopšti bez nametanja mišljenja da je prošlost mraèna, da je sadašnjicadoduše naporna ali nu�na faza, ali da nas èeka svetla buduænost. Ver-ovatno æe današnja slika titoizma trajati sve do pojave nove vizijebuduænosti (drugaèije od EU) kojoj æe biti potrebna nova slika pro-šlosti. Èak i èinjenièki ista slika prošlosti se u novom kontekstu dru-gaèije èita i akcentuje. Dedijerova biografija Tita danas se èita i uok-viruje drugaèije nego pedesetih ili osamdesetih godina dvadesetogveka. Ista prièa prihvata se u sklopu iskustva raznih generacija, pa ti-toizam nije podjednako va�an za sve generacije. Kao i drugi sadr�ajiprošlosti tako se i slika titoizma uvek formira unutar odnosa izmeðuiskustva i oèekivanja. U zajednici seæanja današnjih šezdesetogodi-šnjaka Tito je drugaèije viðen nego kod tridesetogodišnjaka. Premdau ontološkom smislu prošlost više ne postoji, ipak se reprodukuje,ali na iskrivljen naèin. Ovde je va�no zapaziti da današnja slika ti-toizma i Jugoslavije nije samo rezultat i odraz sadašnjice, nego je iuslov definisanja sadašnjice. Titoizam je kontrastna pozadina nu�naza razlikovanje dobra i zla, po�eljnog i nepo�eljnog: „Ka�i mi štamisliš o Titu, pa æu ti reæi ko si“.

b) Ali nije titoizam današnjim moænicima va�an samo zbogvrednosnog kontrasta nego i zbog razgranièenja sistema i okoline.Što je akutnija potreba za distanciranjem od titoizma preko negativ-

227

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

nog seæanja to postaje upadljivija razlika izmeðu sistema i okoline uvremenu. Sledeæi minhenskog sociologa A. Nasehija (Nassehi)mo�e se reæi da je titoizam sredstvo za opis vremenske stukture sav-remenog kapitalizma. Ovo stoga što grupna potreba za smeštanjem uvremenu tra�i antitezu iz prošlosti koja bi je upadljivije markirala.Upravo zato što je opštepoznat, titoizam je pogodna negativna anti-teza za smeštanje u vremenu, ali i za kontrastno ulepšavanje savre-menog kapitalizma i nacionalizma. Retorièki gledano, Tito kao sim-bol jeste zgodna šifra za prièanje prièe. Jer kada bi se jugoslovenskisocijalizam oznaèio kao kardeljizam ili kao rankoviæevština svaka-ko bi bio manje upadljiva epizoda unutar šire vremenske celine. Zatose neæe preterati ako se ka�e da je kodiranje 20. veka na Balkanu ne-moguæe bez titoizma. Nije reè samo o seæanju na politiku kojoj jepeèat dala sna�na liènost, nego o politièkoj manipulaciji sa istim se-æanjima. Naime, seæanje na titoizam je ovremenjavanje politike,markiranje njene prepoznatljive vremenske dimenzije i time ukljuèi-vanje upotrebljive prošlosti u ideologiju. Titoizam se ne mo�e zabo-raviti zato što je nu�na negativna pozadina, bivša „tamnica“ novih„osloboðenih“ balkanskih dr�ava. Štaviše, vlast vodi svojevrsnuborbu protiv zaborava titoizma jer joj ovaj eponim slu�i ne samo kaomraèna antiteza nego i kao mehanizam redukcije slo�enosti vreme-na. Nova periodizacija 20. veka obuhvata doba pre titoizma, za vre-me titoizma i nakon sloma titoizma. Reè je o prekomunistièkoj,komunistièkoj i poslekomunistièkoj epohi. Uprkos nastojanju da seprošlost zaboravi, svako fiksiranje novog nultog èasa olakšava i pa-mæenje neautentiène prošlosti.

c) Skoro da bi ovo razgranièavanje bilo normalno da se pritome spontano seæanje na prošlu politiku ne prilagoðava manipula-tivno smišljenoj politici sa seæanjem. �eljene vrednosti lakše se na-meæu relaciono u odnosu prema opštepoznatom simbolu. Politizaci-ja se ne odvija samo posredstvom slu�benog pamæenja nego je Titoregulator društvenog i liènog seæanja. Za starije je graniènik društve-nog vremena Titov sukob sa Staljinom („od kada smo se posvaðalisa Rusima“), za sredoveène je to Titova sahrana („dok je još Tito bio�iv“), dok mladi pamte eksplozivno rušenje Titovog kulta („odrušenja jednoumlja“). Još tešnje su novi antikomunistièki lièni iden-titeti vezani za antititoizam, pa su otuda va�ni oslonci neoliberali-zma jednako koliko je to i preimenovanje Bulevara revolucije u

228

TO

DO

RK

UL

JIÆ

Ulicu kralja Aleksandra u Beogradu. Meko pounutrašenje antititoiz-ma preko savremene umetnosti va�no je koliko i tvrdi zaborav brisa-nih Titovih ulica.

d) Kakva god bila, predstava titoizma kao deo novog kolek-tivnog pamæenja èini prošlost preglednijom i slikovitijom, pa time iotvara moguænost stvaranja i dopisivanja nadgeneracijskog konti-nuiteta. Ovu ulogu reduktora nepreglednosti ne mo�e obavljati bilokoji bledi segment prošlosti, nego samo upadljivi, tj. onaj koji je ka-dar da postane simbol vrednosti, pozitivnih ili negativnih podjedna-ko. Funkcionalistièki gledano, samo upadljiv simbol mo�e uspešnoredukovati prošlost i razdvojiti sistem od okoline u vremenu. U tomsmislu, nacizam je u nemaèkoj istoriji upadljivo razdoblje, a staljini-zam je to isto u prošlosti Rusije i bivših sovjetskih republika. Ulogamarkantnih razdoblja je slo�ena.

Fiksiranje novog nultog èasa, kojim se jedan sistem u vremenurazgranièava od okoline, moguæe je tek preko suoèavanja sa nekimmarkantnim razdobljem. Slika titoizma kao autoritarne prošlosti utom pogledu vrlo je funkcionalna za demokratsko legitimisanje sa-dašnjice. Treba podsetiti da je tek suoèavanje sa fašizmom pru�iloistinski politièki identitet SR Nemaèkoj, najpre 1968, a zatim u Histo-rikerstreitu polovinom osamdesetih. Ni Bonska ni Berlinska republi-ka ne mogu se pozicionirati u vremenu suoèavanjem sa neupadljivimAdenauerovim (Adenaure), nego tek sa markantnim Hitlerovim (Hit-ler) razdobljem. Na slièan naèin se i kapitalizam novih balkanskihdr�ava uspešno pozicionira u vremenu oštrim razgranièavanjem odtitoizma. Politièko distanciranje odvija se po tvrdom antitotalitarnomobrascu. U politici se stradanja planski moralizuju. Seæanje i morali-zam obiènog èoveka drugaèiji su od seæanja i moralizma politièara.

Mitovi i ideologizacije u pamæenju titoizma

Pa ipak, uprkos razlikama, svako seæanje na javnu prošlostkrije opasnost politizacije. Da bi se ova opasnost bar malo ubla�ilatreba suoèiti razlièite prilaze titoizmu, a to znaèi razmotriti njhovesaznajne granice. Domašaj objašnjenja titoizma zavisi od saznajneperspektive, tj. od osmatraènice sa koje se vide razlièiti delovi celinesa karakteristiènom iskljuèivošæu. Va�no je dodati da su ove perspek-tive delatna središta opšteg pogleda na svet sa kog se pripisuje smisao

229

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

va�nim zbivanjima ili akterima iz prošlosti. Ovde æe biti prikazanenjihove razlike ne samo kod viðenja Tita nego i kod ocene titoizma.

Premda su mnogi istra�ivaèi bili svesni slo�enosti Titove po-litike, ipak su je na razlièit naèin redukcionistièki tumaèili. Nekiistièu boljševizam, drugi liènu autoritarnost, makijavelizam ili hedo-nizam. Tito je viðen kao komunistièki, autoritarni ili kao skupi vla-dar. Na prvi pogled slika Tita razlièito je akcentovana zato što je usvaku sliku istorije ugraðena neka po�eljna vrednost iz sadašnjice. Utom smislu je svako tumaèenje prošlosti i smernica za buduænost. Alina prošlost se oslanjaju i istorijska nadanja koja nisu samo obièni fil-teri tumaèenja prošlosti, nego su takoðe i èinioci istorijskog dešava-nja (R. Koselleck). Nova oèekivanja stvaraju novu zajednicu seæa-nja, nameæu slièan izbor i podudarnu ocenu sadr�aja iz prošlosti.Prosto reèeno, ne samo što naši trenutni nacionalni interesi tra�e od-govarajuæu sliku prošlosti, nego i naša išèekivanja blagodeti od EUutièu na viðenje titoizma. Što smo više ubeðeni da nam istinsku si-gurnost mo�e pru�iti samo nacionalni kapitalizam uklopljen u neoli-beralnu EU, to smo kritièniji prema titoizmu. Ako smo uz to i uvere-ni da je istinska osnova morala hrišæanstvo, kritiènost je još veæa.Ukoliko uz reèeno imamo na umu još i to da razne generacije pridajuistom dogaðaju razlièit smisao i znaèaj, pa èak i ono èega nema uiskustvu mo�e biti sna�no uporište oèekivanja jer se „dokazuje“izmišljanjem prošlosti, onda još širi postaje hegemoni hermeneutiè-ki sklop u kom se titoizam odbacuje. Tita ne demonizuju samo bivšièetnici i ustaše nego i njihovi unuci.

Pa ipak, uprkos odbacivanju, titoistièka prošlost se ne igno-riše, nego se instrumentalizuje. Kako? Tako što se koristi kao negativ-na folija kod pravdanja savremenih nacionalizama i obnovljenog ka-pitalizma. Uvek treba imati na umu da tumaèenja vruæe prošlosti jesunaroèito aktivni i manje ili više samostalni društvenointegrativni sa-stojci raznih ideologija, a nisu samo èiste akademske rekonstrukcijezbivanja. Pamæenje Tita je simbolièki okvir koji iskazuje potrebe ra-zlièitih grupa. Sve je oèevidnije da onaj ko odreðuje šta je bilo, odre-ðuje i ono šta æe biti. Spor oko prošlosti uvek je i spor oko buduænosti.

Tako pada u oèi da je današnja slika prošlosti neobièno �ivana nivou toplih oseæanja i kod u�arenih politièkih opredeljenja.Manje je to istorija hladnih èinjenica, a ponajmanje je prošlost vi-ðena kao paradoksalni splet ili kao protivreèna celina. Prošlost se ne

230

TO

DO

RK

UL

JIÆ

glaèa bez razloga. Što je kod povezivanja èinjenica više uglaèananaracija (što je odseènija podela na �rtve i d�elate i što su nedvosmi-slenije uoèene namere kljuènih aktera), to je slika prošlosti u propa-gandnom pogledu uverljivija. Nacionalistièke istorijske naracije su(kao uostalom i sve druge politizovane prièe) bliske teorijama o za-veri i prepune neprijatelja i �rtava. Da nepregledno šarenilo d�elata i�rtava ne bi izazivalo zabunu, nu�no ga je redukovati na bipolarnehomogene kategorije javnog prijatelja i neprijatelja. Upravo se pokristalno jasnoj slici prošlosti, koja ne dozvoljava nedoumice, i ra-zlikuje domišljena i osmišljena prošlost od promišljene prošlostikoja je uvek slo�enija. Smisao osmišljene prošlosti jeste udovolja-vanje zahtevima sadašnjice. Ova uèvršæuje pojedinca u uverenju ostalnoj zaveri protiv nacije, dok ga višeslojni zakljuèci promišljeneprošlosti mogu zbuniti.

Prošlost kao vrednosni okvir sadašnjice nije statièna nego jedinamièna. Prošlost se stalno menja jer je va�an oslonac smisla, tj.deo je našeg nastojanja da budemo deo nekog kontinuiteta koji nadi-lazi biološko trajanje �ivota pojedinca. Ako sam Hrvat ili katolikonda osmišljavam vlastito postojanje tako što se ukljuèujem u kultur-no nadbiološko trajanje. Nakon sloma Jugoslavije obnavljaju se ikonfesionalni i verski nadbiološki kontinuiteti. Tvrde nacionalnevertikale (od kralja Zvonimira do S. Mesiæa, od cara Dušana do B.Tadiæa i M. Dodika ili od Aleksandra Velikog do Ð. Ivanova) nu�nosu izmenile sliku titoizma. „Titoizam nam je ubio dostojanstvo idušu“ zapisao je D. Æosiæ u svom dnevniku novembra 1998 (Æosiæ2008: 193). I u Makedoniji, koja se èisti od slovenstva, Tito je u senciAleksandra Velikog, a još više je potisnut u Hrvatskoj koja se braniod jugoslovenstva. Svaki autohtonizam uvek se pita „Ko je najstarijina svetu“. Titoizam to oèigledno ne mo�e biti, pa je i zato bio svudamanjinama zaštita od veæine. Antikvizaciji Makedonije protive seAlbanci, a katolicizaciji Hrvatske Srbi. U novoj konstruisanoj pro-šlosti titoizam nije neupadljiv, ali uglavnom zahvaljujuæi tome što sesada opa�a kao negacija ili kao zatiranje nacionalnog identiteta.

Kod demistifikovanja privida koji zamagljavaju istinu trebaimati na umu i neke va�ne metodske razlike. Najpre treba razlikovatidemitologizaciju od kritike ideologije. Kolektivno pamæenje mo�ebiti mitizirano ili ideologizovano. Mit jeste va�an instrument za stva-ranje smisla i za pravdanje vlasti, a znaèajan je i kao mehanizam za

231

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

redukovanje slo�enosti na bipolarnu shemu. Mit u osnovi poèiva nanaraciji koja jasno istièe sna�no emocionalizovani sukob pozitivnih inegativnih junaka. Reè je o delatnoj simbolièkoj strukturi i nadempi-rijskom obrascu koji ne objašnjava stvarnost, nego je tumaèi u sklopuceline prošlosti, sadašnjosti i buduænosti. Mit je oktroisani identitetkoji poèiva na rekonstruisanoj domišljenoj istini (Kotte 1999).

Politièki mitovi su generatori smisla, narativne tvorevinesmisla sa delatnim potencijalom (Hein-Kirchner, internet). Reduku-juæi slo�enost, mitovi olakšavaju pojedincima snala�enje u nepre-glednim dešavanjima i vrednosno usmeravanje. Zato i jesu naroèitoaktuelni u krizama. Zbog ove funkcije mitovi su upotrebljivi i va�nisadr�aji politièke kulture. Još više od toga to su kreativni obrasci ko-lektivnih samoopisa koje usaglašava zajednièko seæanje. Mitovirazgranièavaju jednu zajednicu od druge, odreðuju ko pripada ko-lektivu, a ko je izvan njega, ali i osiguravaju jedinstvo zajednice, mi-reæi njene unutrašnje napetosti.

Pozitivno i negativno mitologizovanje Tita uvek je uoblièenou pripovest koja stvara smisao na taj naèin što nepoznato ili teškoobjašnjivo zbivanje pokušava na uprošæen naèin da razjasni golomvoljom liènosti. Politièki mitovi su vrsta stereotipa sa emotivnomnaracijom. Semantièka struktura mitskog repertoara novih zajednicaseæanja poznaje samo nacionalno jedinstvo, a ne i internacionalnobratstvo. Transnacionalni Tito danas se ne uklapa u mitsku galerijunacionalnih heroja pa mu ime više ne mo�e biti na vojarnama. To sene mo�e objašnjavati obiènom zasiæenošæu titovskim mitom koji jeskoro pola stoleæa personalizovao istoriju i kada je istorija jugoslo-venskog socijalizma bila fokusirana oko njegove biografije. Slu-�beno mitiziranje Titovog liènog antifašistièkog i antistaljinistièkoguèinka bila je svojevrsna ideološka, ali i istoriografska redukcijaslo�enosti. Tito je stvarao istoriju, pisalo se nekada. Slièno se piše idanas, ali sa obrnutim predznakom. Tito više nije graditelj negoupropastitelj. Mitska snaga mu se priznaje i kod pozitivne heroizaci-je i kod negativne demonizacije. Kod oba tumaèenja nije samoprošlost nego je i sadašnjica posledica Titove liène aktivnosti. Mit-ski preuznošene liènosti proglašavaju se osnivaèima pokreta, dr�availi njihovim simbolima. Oni su voðe, oèevi, uèitelji, uzori, �rtve, ali id�elati. Pisac ovih redova stajao je u masi studenata koja je polovi-nom juna 1968. u Studentskom gradu slušala rektora beogradskog

232

TO

DO

RK

UL

JIÆ

univerziteta kako klièe: „Tito je naša izrešetana zastava na Sutjesci“.Dvadesetak godina kasnije slušao je na predizbornim mitinzima uBeogradu govornike koji su izvikivali da je brionski monarh biod�elat srpskog naroda. U oba sluèaja prošlost je centrirana oko Tita,a mit je podjednako mobilisao masovne emocije preuznošenjem ak-tivnosti pozitivnog i negativnog junaka. Ovde je va�no zapaziti da jeTito i kao �rtva i kao d�elat bio koristan u mitskom redukovanjuslo�ene prošlosti. Poluvekovni period socijalizma mitovi redukuju izgušnjavaju oko razlièitih emotivnih vrednosti (revolucija, oslobo-ðenje, tiranija ili gušenje srpstva). U manje ili više konstruisanim ilipreureðenim osnivaèkim mitovima novih balkanskih dr�ava prisut-na je nova mitska slika titoizma. U katarziènim verzijama mitovaautentièni nacionalni kontinuitet èisti se od uljeza titoizma. Samodelom je reè o spontanoj reakciji na dugu mitizaciju Tita kao „naj-veæeg sina naših naroda i narodnosti“. Više je reè o planskom name-tanju nacionalnih kriterija u prekrajanju prošlosti.

Novi kontekst tra�i novu naraciju. Kod novih antititoistièkihnacionalnih mitova pro�imaju se razlièite prièe. Mitove o korenima,zaverama i o zlatnom dobu nije moguæe uvek jasno razdvojiti jergrade isprepletenu naraciju u kojoj se gubi razlika izmeðu mašte ièinjenica, i izmeðu uzroènog objašnjenja i umetnièke fabule. Kodnovih balkanskih dr�ava subjekti zavera su komunisti, Jugosloveniili mundijalisti. Njihov znamen je neretko Tito, a sinonimi zavere sumarksizam, titoizam i internacionalizam. Marksizam je izgubio zna-èaj kao teleološki projekt, ali ga je zamenila nova teleologija konaè-nog izbavljenja u moænoj nacionalnoj kapitalistièkoj dr�avi. Na deluje novi topli kolektivistièki diskurs o nacionalnoj snazi („u širini posvoj Dušaniji“) koji zadovoljava �eð za sigurnošæu, ali i potrebu zajasnim objašnjenjem slo�ene prošlosti. Uzroène veze uprošæene sutako da pojedinac zahvaæen krizom u nacionalnom identitetu mo�elako naæi liènu sigurnost. Poslesocijalistièki nacionalizam kroz na-rodnjaèki patriotizam nudi ultranacionalistièko uèenje o spasenju. Unovi mit neretko se ubacuje iskonstruisani autohtonizam koji dodat-no markira strana tela u naciji, jer je nadmoæan onaj ko doka�e da jeprvi stigao na prostor koji se brani od uljeza. Prošlost je oru�je su-vereniteta. Sve zemlje sklone su flertovanju sa istorijom i mitovima,ali, kako je zapazio solunski istorièar Vasilios Gunaris (V. Gunaris),na Balkanu to nije flert veæ ozbiljna veza.

233

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

Pomenuti mitovi bili bi prozirniji da se na njih ne nadovezujurazne ideologizacije. Za razliku od mita, ideologija je sistematizova-ni skup ideja koje zamagljavaju uoèavanje grupnih interesa koji stojeiza njih. Demitologizacija ne raskrinkava interes kao što to èini kriti-ka ideologije, nego uglavnom samo konstatuje privid. Npr. evroza jenajopštiji okvir ideologizacije EU kao beskonfliktne buduænosti.Unutar tog okvira na razne naèine se posebni interesi ujedinjenog ka-pitala (koji sebe naziva „unijom poslodavaca“) predstavljaju kaoopšti interes svih pojedinaca. Profit preduzetnika kostimira se kaodobrobit svih uposlenih. Osim globalne idealizacije EU, aktivne su ilokalne ideologizacije slobodnog preduzetništa kao istinske osnoveobilja svih ili kao velièanje partijskog nadmetanja kao jedine auten-tiène demokratije.

Èinioci selektivnog seæanja i novi sklop seæanja

Svako seæanje na javna dešavanja nu�no se manje ili višemenja sa protokom vremena i sa promenom okvira seæanja. Novi ok-vir i novi kontekst seæanja nameæu izbor novih sadr�aja i novo tu-maèenje starih. To podjednako va�i za lièno i za kolektivno pamæe-nje. Pojedinac vlastito seæanje manje ili više svesno prilagoðavakolektivnom pamæenju grupe. Pri tome se javlja iskrivljena svest, tj.obmane pamæenja koje su uslovljene: 1) efektom konteksta, 2) efek-tom interferencije, tj pojavom novih izvora ili 3) zamenom izvora(Jammers, internet ). Ljudi se neretko drugaèije seæaju zbivanja negošto su ih objektivno pro�iveli. Danas se seæaju pritiska jednopar-tijskog re�ima, a zaboravljaju da su se divili Titu. Evociranje prošlogtra�i zaborav nepo�eljnih sadr�aja, a pamæenje društvenokorektnih.Spontane liène rekonstrukcije pro�imaju se sa planskim pritiskomgrupe. Naime, kolektivne iluzije pamæenja, a naroèito ideološke, na-staju nadodavanjem, ispuštanjem, drugaèijim akcentovanjem ili za-menom sadr�aja kod evociranja prošlog. Od mnogih èinilaca zavisisrazmera izmeðu spontanog zaborava i smišljenog iskrivljavanjaprošlosti u seæanju. Naravno da pojedinac nije uvek svesan èinilacakoji krive seæanja, a još manje je kadar da se suoèi sa njegovim uzro-cima. Kod seæanja na javna politièka zbivanja još je slo�enije iskri-vljavanje prošlosti. Koliko god bilo bizarno, ne treba zaboraviti danarod voli da bude zadovoljan vlastitom slavnom prošlošæu (kla-

234

TO

DO

RK

UL

JIÆ

snom, verskom ili nacionalnom), jer ova nameæe prihvatljivi sadr�ajsadašnjici i deo je ugodnog samoviðenja. Kod evociranja prošlogmanje se seæamo detalja, a više markantnih tema.

Pri tome nije va�no samo redukovati prošlost i centrirati jeoko markantnog javnog simbola (Tita) nego valja liènu prošlost i iz-glaèati, tj. lišiti je neusklaðenih remetilaèkih detalja. U ovom napo-ru, po pravilu, najveštiji su intelektualci. Pre svega zato što intelek-tualci prvi prepoznaju i nagoveštavaju novi smisao i u skladu s njimobeæavaju i sistematizuju novo spasenje. Nove vrednosti pravdajunovim smislom. Osim toga intelektualci su virtouzi u tome da slo-�eno, protivreèno i haotièno istorijsko i kulturno nasleðe selektivnoizmontiraju i srede tako da ispadne smisleno i znaèajno. Umešni su utome da nebitne detalje istaknu i da ih uokvire kao prelomne trenut-ke. Zahvaljujuæi obrazovanje intelektualci su kadri da pretvore haosu uverljivu prièu. Pri tome osmišljavaju i besmisleno, pa nedopusti-vo uprošæavaju slo�eno. Svesni su da se slo�enost ne mo�e emocio-nalizovati, nego je to moguæe tek kada se stvari uproste. Tako æestvari biti jasnije ako se ka�e da je Tito mrzeo Srbe, nego ako seopreznije uoèi da je bio arbitar izmeðu republièkih i frakcija SKJ.

Na isti naèin na koji ne èuvaju slo�enost prošlosti, nego je sa-bijaju u kalupe koje tra�i sadašnjica, intelektualci rekonstruišu i vla-stite biografije. Autobiografije intelektualaca su tipièni projektivnidokumenti, koji slu�e samoapologiji i samozaštiti, pa aktivno rekon-struišu materijal seæanja. Za veæinu posmatraèa sa strane autobio-grafske projekcije intelektualaca su neprozirne. Zašto je to va�no?Zato što je proseèni humanistièki intelektualac u novim balkanskimdr�avama centrirao svoju biografiju oko antititoizma i prilagodio jenovom antikomunistièkom hegemonom poretku seæanja. Do slomasocijalizma bio je titoist, nakon toga antititoist. A u svojim oèimauvek je bio postojan. To je jasno izišlo na videlo i 2009. kada su bivšikomunisti javno o�alili i moralizovali umrlog patrijarha SPC jedna-ko kao i Tita 30 godina ranije. Naravno da nije problem u tome što su�alili pokojnike kao ljude. Reè je o tome što su podjednako zdušnopravdali „spasenje“ koje su oba pokojnika nudila.

Premda se oslanjaju na lièna, kolektivna viðenja prošlostidrugaèije se reprodukuju. Ne obnavljaju se samo prièama privatnihliènosti, nego se nameæu izvana. Iako su granice izmeðu pojedinaè-nog i kolektivnog pamæenja porozne, ipak grupa neguje samo one

235

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

sadr�aje iz prošlosti koji jaèaju njenu integraciju i usvaja ih kao sim-bol kolektivnog samoviðenja. Na delu je potpuno drugaèiji mehani-zam rekonstruisanja prošlosti od pojedinaènih pamæenja. U obasluèaja seæanje je nu�no selektivno, a sna�no izmenjeni kontekst se-æanja, uokviren novim društvenokorektnim smislom, aktivno menjasadr�aje iz prošlosti. Bez toga se ne da razumeti zašto je seæanje navoljenog Tita u jednopartijskom re�imu, odmah nakon sloma Jugo-slavije kod veæine prilagoðeno novom sklopu u kom je Tito rastuma-èen kao negativac.

Ova i sliène rekonstrukcije prošlosti u seæanju pojedinca ima-ju svoje faze. Najpre se izabrana upamæena zbivanja grupišu, potomse preimenuju i onda ih se seæamo, ali tako što je nova preimenovanasignatura va�nija od izvornog obaveštenja. Reè je o rekodiranju, tj. oaktivnoj transformaciji u kojoj je velika verovatnoæa greške (Jam-mers, internet). Potom sledi dekodiranje, tj. saobra�avanje izvornogsmisla prošlosti današnjem duhu vremena. Još je Moris Albvaš (M.Halbwachs) protiveæi se Frojdu i Jungu (Freud, Jung) zapazio da sanestankom grupe nestaju i sa njom povezana seæanja. Nestankomklase nestalo je klasno seæanje na titoizam, ali je konstrukcija seæa-nja vrlo brzo prilagoðena nacionalnom i kapitalistièkom okviru. Titose sada posmatra iz nacionalne ili iz antikomunistièke perspektive.On više nije branilac samoupravljanja i nesvrstanosti, nego je totali-tarni neprijatelj nacije.

Da li je današnje šaroliko seæanje na Tita ipak izuzetak odovog pravila? Ima li realizma u oceni titoizma i kod onih koji branekapitalizam? Ima delimièno, zato što je Tito nakon sloma socijaliz-ma i temeljne izmene konteksta seæanja ostao simbol razlièitih vred-nosti, a ne samo komunistièkih. Uticaj prošlosti ogleda se i u prome-ni Tita kao simbola. Tito se ne pamti samo kao komunista nego i kaosvetski dr�avnik i kao simbol ugledne dr�ave sa otvorenim granica-ma. Premda su nacionalna dr�avnost i kapitalizam danas referentnetaèke i kriterij kod razdvajanja po�eljne i nepo�eljne prošlosti, od-nosno okviri za razumevanje sadašnjice i buduænosti, ipak pojedinacne usvaja do kraja slu�beno antitotalitarno viðenje titoizma, nego gaprevodi na svoj reènik i akcentuje u skladu sa vlastitim potrebama.Razlièita simbolizacija Tita svedoèi da prošlost nije statièna ni pa-sivna. Veæina Makedonaca seæa se Tita kao pozitivne liènosti, a veæi-na Hrvata, pa i Srba pamti ga kao negativca. Prisutni su i brojni

236

TO

DO

RK

UL

JIÆ

izuzeci. Protitoistièkih gledanja bilo je èak i u graðanskom ratu de-vedesetih kada su haotièna balkanizacija seæanja i revizionizam lakonalazili plodno tle u netolerantnom javnom mnjenju prepunomstereotipa i mr�nje.

Netolerantno ili ne, svako dekodiranje simbola sklono je is-krivljavanju njegovog izvornog smisla. Meðutim, akteri nisu uveksvesni ovog iskrivljavanja. Otuda je èak i za politièki ostrašæeno se-æanje teško uvek reæi da je svesna la�. Kako izgleda, èešæe je reè oiskrivljenoj svesti. Pojedinac ne la�e, ali nije ni kadar za autentiènoseæanje. Brojni nesvesni èinioci iskrivljavaju i subjektivno pošteninapor za vernom rekonstrukcijom prošlog. Duboko interiorizovanipolitièki stavovi teško razlikuju izvorni smisao prošlosti od vlastitogsmisla koji mu skoro automatski pripisuju. Ovde je svaka empatijaprema prošlom smislu iskljuèena. I još više od toga ova vrsta mišlje-nja ne izdvaja detalj nego se seæa „u grozdu“. Naime, zbivanja kojasu tesno povezana gone na to da se seæamo i drugih zbivanja kojanismo iskusili, ali koja su povezana sa do�ivljenim. „Video sam Titasamo jednom na mitingu, ali se dobro seæam svih njegovih èistki“.Iako pomenuti sadr�aji seæanja ne stoje u vezi, ono ih spaja, montirai centrira oko slikovitog detalja. A što su emocije prisutnije, to jemaštovitije fabuliranje i pripisivanje kod redukovanja nepregledneprošlosti. Utoliko nema sumnje da je seæanje na politièka zbivanjaponajmanje obièni reproduktivni proces. Pre æe biti da je na deluaktivna konstrukcija. Opa�anje, seæanje i zakljuèivanje su aktivni imeðusobno zavisni procesi. Svaka konstrukcija koja prošlom ulivanovi smisao samim tim nu�no iskrivljava seæanje. Pri tome se nestvara statièno seæanje. Naprotiv, uskladištene informacije ne samošto se ne o�ivljavaju verno, fotografski, nego se u toku konstruktiv-nog evociranja i stalno menjaju. Istini za volju neke iluzije pamæenjasu nesvesne i stoje izvan kontrole, ali se druge mogu razotkriti sna-�nom samorefleksijom. Takoðe ne treba zaboraviti da pogrešno se-æanje mo�e biti praæeno oseæajem �ivog seæanja, ne samo kod dece,nego i kod odraslih. U periodima sna�nih društvenih kriza (ratova,progona) markantni simboli politièkih vrednosti iznova se u seæanjurekonstruišu. Èesta ocena „da Tito nije odobrio Ustav iz 1974. nika-da ne bi smo do�iveli rat i stradanje“ delovala je uverljivije 1993.nego 2009. iako je u oba sluèaja bila podjednako nedokaziva. U krizii haosu aktivna ideologizacija lako preusmerava emotivnu rekon-

237

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

strukciju u �eljenom pravcu, pa su i mitovi uticajniji. Elite izmišljajui propisuju sliku prošlosti, a novi ratovi kao novi poèeci „tumbaju“ iTita. Novi heroji potiskuju stare ili se nadovezuju na njih kao npr. uslu�benoj Hrvatskoj gde je ultranacionalistièki Domovinski rat spo-jen sa internacionalistièkim antifašizmom. Damnatio memoriae (or-ganizovani zaborav) izvornog Tita prati njegova nova simbolizacija.Ruše se partizanski spomenici, ali se Tito probija kao brend turistiè-ke ponude. Restauracija nacionalnog romantizma i reklerikalizacijamenjaju pamæenje. Tito je ostao nepromenjen u kamenu, ali je izme-njena njegova simbolizacija.

Bilo bi pogrešno misliti da je samo ratni kontekst devedesetihnepovratno izmenio sliku titoizma. Ideološkokritièki gledano, titois-tièka prošlost „naoru�ana“ novim smislom morala je i sa izmenommirnodopskog konteksta i okvira seæanja nu�no postati drugaèija.Dok jednopartijski socijalistièki re�im nije tolerisao kritiku titoiz-ma, normalizovani nacionalizam i neoliberalizam odmah je stigma-tizovao titoizam kao boljševizam i kao izdaju nacije. Nova slikaprošlosti nije odmah istra�ivana. Tek poèetkom 21. veka javljaju seprva istra�ivanja seæanja na titoizam. U njima je uoèena raznovr-snost seæanja, ali još uvek nije dovoljno istra�ena njihova veza sahegemonim okvirima seæanja. Još uvek su tumaèenja titoizma uok-virena lagodnom naknadnom svešæu koja ignoriše autentièni skloptitoizma i duh vremena u kom je opstajao. Impozantna kritiènostprema titoizmu nesrazmerna je u odnosu prema neznatnoj kritiènostiprema društvenom okviru seæanja na titoizam.

Pre prikaza spektra ovih raznovrsnih seæanja treba pa�ljivijerašèlaniti aktuelni kontekst i hegemoni okvir seæanja na titoizam. Naj-opštije reèeno èine ga veæ poodmakli procesi normalizovanja nacio-nalizma, širenje svesti o bezalternativnosti kapitalizma i idealizacijaEU. Ovi procesi ne teku ravnomerno. Ekonomsko ujedinjenje kapita-listièke Evrope je poodmaklo, politièko nešto manje, a kulturno po-najmanje. EU nastoji da zaboravi meðusobne sukobe iz prošlosti i daglajhšaltuje seæanje na socijalizam. Zbog interesa najmoænijih grupajoš je u zametku EU va�an uslov saradnje bila hiperamnezija dugognemaèkog i francuskog ratnog sukobljavanja iz prošlosti. Zajednicaza ugalj, gvo�ðe i èelik još je pedesetih tra�ila odreðeno preæutkiva-nje, iskrivljavanje i smirivanje seæanja na francusko-nemaèke ratove.Krupni kapital lako zaboravlja prošlost. Tome nasuprot, na drugoj

238

TO

DO

RK

UL

JIÆ

istoènoj strani evropskog kontinenta sa slomom Hladnog rata planskije pokrenuta tektonska erozija dekretirane komunistièke prošlostikoja je dugo bila va�an èinilac integracije socijalistièkog lagera.Ovde je prošlost odmah stavljena u slu�bu novih podela i rata. Novaslika prošlosti nije bila rezultat nauke osloboðene stega dekretiranekomunistièke istoriografije. To što je SSSR kao bratska dr�ava kodbivših lagerskih saveznika preko noæi postao istorijski neprijatelj, adojuèerašnji bur�oaski neprijatelji iz NATO pakta su preobraæeni uevropske prijatelje, nije bio rezultat nepristrasne nauène analize pro-šlosti. Politika sa prošlošæu je zbog ekonomije do�ivela salto mortale,a istorièari su joj se samo prilagodili. U Jugoslaviji je ova politika bilaipak drugaèija jer se Titov re�im pravdao i antistaljinizmom, ali se ièuvao od antitotalitarizma. Tito je uvek vodio raèuna o stavu SSSR-a,pa su i radovi Trockog (Òðîöêèé) poèeli da se u Jugoslaviji prevodetek sedamdesetih. Nakon Titove smrti antitotalitarizam poèinje laga-no ali nezadr�ivo da zahvata inteligenciju, ali ova postaje antitotali-tarna tek nakon raspada SFRJ. Antikomunizam i „demokratski nacio-nalizam“ su odmah 1990. saobra�eni antitotalitarizmu, èija je jednaverzija bio i antititoizam. Poput sliènih sadr�aja, i antitotalitarizam jepostao va�an borbeni segment antiorijentalnog diskursa i propagandekod republika koje su svoju buduænost videle u secesiji, ali i kodsrpske opozicije koja se protivila Miloševiæu. Ali zašto je nova pro-šlost iziskivala radikalno, a ne umereno redefinisanje titoizma?

Pre svega zato što je svakom re�imu jasno da sve dok je slikaprošlosti diferencirana i višeslojna, nije stabilna ni integracija kojapoèiva na idealizaciji sadašnjice. Usaglašena slika homogene i mraè-ne prošlosti, a ne njeno slojevito viðenje, jeste uslov uspešnog ulep-šavanja svetle sadašnjice. Uopšte su u politièkoj retorici nijanse ne-funkcionalne jer stvaraju zabune i kolebanja naroèito kod slabijeobaveštenih. To remeti �eljenu homogenizaciju politièkih sledbeni-ka. Èak i tamo gde prošlost nije prioritetni ideološki sadr�aj, ona jestekorisna. Grubo reèeno mo�e se govoriti o dinamiènoj pluralistièkojili o statiènoj integraciji preko prošlosti. Razlièita elastiènost ovevrste mo�e se uoèiti kod poreðenja upotrebe prošlosti u SAD, naskandinavskom poluostrvu i na Balkanu. U prava dva sluèaja pro-šlost je oruðe, a u treæem je uvek bila oru�je. Kod nas su se razlièitevrednosti, koje su bile u jezgru raznih verzija prošlosti, sukobile uratu devedesetih na borben, a ne na akademski naèin. Da oru�ani rat

239

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

nije pratio i graðanski rat seæanja, sukob bi svakako bio manje aku-tan. Namirivanje „stare pravde“ davalo je graðanskom ratu naroèitudubinu i du�inu, a nastavak sukobljavanja prošlosti i nakon Dejtonajoš uvek raða niz sukoba (od onih izmeðu istorièara do onih kod spor-tskih navijaèa) na zapadnom Balkanu. Upravo je ova neprogresivnakonfliktnost realni kontekst seæanja na titoizam.

Gledano unazad, upadljiv je sna�an kontrast izmeðu liènih ikolektivnih identiteta (samoviðenja) u novim balkanskim dr�avamapre i nakon 1990. Rekonstruisani kolektivni identiteti konstituisalisu novu kulturu seæanja. Kapitalizam, nacionalizam i minuli graðan-ski rat drugaèije svraæaju u prošlost i biraju drugaèije sadr�aje iz njeod onih koje je nekada tra�ilo bratstvo i jedinstvo. Promena identite-ta znaèila je lom seæanja. Odmah treba izrièito reæi da promene ovevrste ne moraju biti loše. Ako, naime, pritisak javne kulture izvanapoma�e sazrevanju sposobnosti pojedinaca za seæanjem i za otvore-nim suoèavanjem sa prošlošæu, onda je reè o kritièkom seæanju.Ako, pak, odozgo deluje javni pritisak da se nedaæe sadašnjice pre-vale na socijalistièku prošlost, da se rat patriotizuje i zloèini u njemumoralizuju, onda je reè o politièkom seæanju. Jedva da treba pod-seæati da još uvek prete�e druga vrsta seæanja. Kako se ispoljava?Tranzicija seæanja još nije okonèana. Destabilizaciju samoopisa i ce-panje biografija prate slo�eni procesi nastanka novih samoviðenja irastakanja starih. Novi iskljuèivi nacionalni i konfesionalni identite-ti posredovani su raspadom višenacionalne dr�ave i socijalizma, ra-tom i masovnim progonima. Još uvek ih prate traumatiène izmene ilinova reakcentovanja pojedinih aspekata liènog samoopisa (mestastanovanja, statusa, profesije, religije) što vodi rekontekstualizacijiva�nih slojeva seæanja (Lacko Viduliæ, intenet). Da krupne razlike uiskustvu i promeni samoopisa usled razlièitih etnièkih i socijalnihzbivanja nisu još uvek sna�an konfliktni potencijal, njihovo istra�i-vanje bilo bi stvar „arheološke“ znati�elje. Ali seæanje je još uvekdelatni potencijal. Danas se, naime, drugaèije seæaju gubitnici tran-zicije (jugonostalgièari i nezaposleni) od dobitnika tranzicije (profi-teri privatizacije), �rtve rata i progona od onih koje tranzicija nijepogodila, ali i od onih koji nisu stradali, ali nisu ni postali profiteri.Sukobi oko viðenja prošlosti na razne naèine se politizuju. Sve usvemu, razlièito iskustvo formira u razlièitoj meri konfliktne identi-tete i opreène odnose prema prošlosti. Zaokret od multinacionalnog

240

TO

DO

RK

UL

JIÆ

socijalizma ka nacionalnom kapitalizmu formirao je novu paletu ko-lektivnih i liènih samoopisa. Nove Mi grupe tra�e nove vizije Dru-gog, aktiviraju se antiorijentalni stereotipi o Drugom, normalizovanje nacionalizam, a jugoslovenstvo je išèezlo. Tako su novi hrvatskiidentiteti ne samo formirani kroz „otpor JNA, svesrpskoj agresiji ivelikosrbijanskim osvajaèkim ratovima“, nego se i odr�avaju nepo-sustalim medijskim seæanjem na Vukovar i Domovinski rat. Bojazanod novih jugointegracija ovde hrani crkva, a papa je primio M. Per-koviæa Tompsona novembra 2009. zato što je ovaj proustaški šo-vinistièki hrvatski pevaè najuticajniji propagator misionarskog kato-licizma kod hrvatske omladine. Domovinski rat je mladoj hrvatskojdr�avi pru�io novi okvir za instant brzu konstrukciju i mitologizaci-ju prošlosti. I na drugim stranama je upadljiva etnifikacija, konfesio-nalizacija, ideologizacija i partijalizacija seæanja. Ne sreæe se samona aerodromu Aleksandar Veliki u Skoplju koji je 2006. dobio ovoime, nego i kod ostalih novih balkanskih dr�ava. U mre�i novihikona i simbola Tito skoro da je periferan. Premda u novoj nepre-glednosti nisu svi sadr�aji prošlosti na udaru, ipak je prilièan deo ovekritike centriran oko titoizma. Titoistièka prošlost bledi, ali je na pa-radoksalan naèin upravo antititoizam èuva od zaborava.

Bilo bi pogrešno novo seæanje na titoizam shvatati samo kaoplod izmenjenog unutrašnjeg konteksta. Aktivni su i spoljni èinioci.Domaæe pamæenje titoizma ne mo�e se tumaèiti izvan današnjih glav-nih globalnoevropskih tokova politike sa prošlošæu. I ovde su stvarineusaglašene. Nakon 1989. nezaustavljivo je pokrenuta prošlost kojase još nije smirila jer je va�an èinilac integracije EU. Meðutim, jošuvek je prisutna slu�bena asimetrija u seæanju na crveni i mrki teror, tjnedovoljno izglaèana istovetnost holokausta i gulaga, što ne odgova-ra svim èlanicama EU. Da holokaust i gulag još uvek dele Evropu naj-jasnije se vidi na proslavama antifašizma, a zatim i kod uvoðenje no-vih rezolucija Evropskog parlamenta i Dana seæanja na totalitarizam.Neoliberalizam tra�i kruti antitotalitarizam, pa još uvek prisutni defi-cit simetrije izmeðu socijalistièkih i fašistièkih zloèina pokušava senadoknaditi novim antitotalitarnim rezolucijama. Lako je pojmljivoda ni ocene titoizma nisu imune od hegemonog stava o odnosu holo-kausta i gulaga. Na evropskom nivou ovaj odnos još je daleko odèvrste meðudr�avne saglasnosti. Osim toga, Jevreji sa vlastitimsna�nim lobijem sna�no se opiru relativizaciji holokausta koja istièe

241

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

iz antitotalitarne logike. Za njih holokaust treba zauvek da ostaneneuporediv zloèin i ne treba ga izjednaèavati sa gulagom. Druge stru-je tra�e izlaz u hijerarhizaciji �rtava. Iako je na Stokholmskoj konfe-renciji 2000. holokaust uzdignut u negativni osnivaèki dogaðaj Evro-pe, ipak se u raznim verzijama tumaèenja rastegljivo tumaèi. Nije tosamo simbol stradanja Jevreja nego je i zbirna osuda raznih oblikamasovnih zloèina. Novim dr�avama iz bivšeg sovjetskog lagera višeod holokausta odgovara tvrdo poistoveæivanje crvenog i mrkog terorausidreno u premisama antitotalitarnog mišljenja. Naime, nove istoè-noevropske dr�ave i dalje strahuju od ruske hegemonije, pa u anti-fašistièkom seæanju vide relativizaciju zloèina komunista. Zato im jeantitotalitarizam efikasnija zaštita novog suvereniteta. Meðutim, naovoj taèki seæanja se razilaze jer je realno iskustvo svuda va�an filterseæanja. Grubo reèeno, dok zapadna Evropa crpe svoju sliku neprija-telja iz seæanja na Hitlerovu agresiju, jer Staljinovu (Ñòàëèí) nijeosetila, dotle istoèna Evropa pamti i Hitlera i Staljina. Francuska izemlje Beneluksa nisu oseæale opasnost od sovjetske hegemonije, pai iz tog razloga ovde još uvek opstaje asimetrièno seæanje na holo-kaust i gulag. Za nove baltièke dr�ave, meðutim, 9. maj nije praznik.Ali ne zato što tada nisu osloboðene od nacizma, nego otuda što stre-pe da æe u buduænosti ugroziti vlastitu nezavisnost ako javno priznajui obele�avaju oslobodilaèki uèinak Crvene armije. Kod nas je opet si-tuacija drugaèija. Kako izgleda, neke balkanske dr�ave prihvataju an-titotalitarizam zbog otpora Jugoslaviji, druge zbog straha od otporaprivatizaciji, a sve zbog lojalnosti Briselu. Više nema strepnje od ru-ske hegemonije, pa ni straha od obnove socijalizma. Pa ipak, slo�enapolitika sa prošloæu ne mo�e nikada obiæi titoizam. Tokom devedese-tih titoizam je u ovom pogledu bio aktuelniji nego danas. Naime, anti-titoizam nije u graðanskom ratu bio va�an samo kod pravdanja ratneprakse na svim stranama, nego je i buduænost nacije centrirana okoantititoizma. Nakon 2000. svuda je slu�bena buduænost sna�nije cen-trirana oko EU, opasnost od socijalizma i jugoslovenstva je opala, paje veæ samim tim i titoizam postao bezopasna taèka seæanja.

Novi okviri propisanog seæanja

Pa ipak, titoizam je i dalje va�an mehanizam redukcije slo�e-ne prošlosti, odnosno slu�i kao vrednosna poredbena kategorija za

242

TO

DO

RK

UL

JIÆ

ocenu perioda pre i nakon njega. Naravno da zakljuèci poreðenjanisu istovetni. Markantni eponim titoizam je u poslednjih dvadesetgodina bio prete�no simbol ne�eljenih vrednosti i rastegljiva oznakaza javnog neprijatelja. Da je svaka slika prošlosti uokvirena sada-šnjicom ne treba posebno obrazlagati. S obzirom na to da je sada-šnjost uvek slo�enija od prošlosti, to je prošlost kostur, tj. sadr�ajnu�no sveden i pretvoren u orijentir i kompas za snala�enje u nepre-glednoj sadašnjici. Tito je simbol odreðenih vrednosti, a prepozna-vanje ovih vrednosti olakšava izjašnjavanje o Titu. Titostalgija i tito-fobija su parametri levice i desnice. Bez obzira kakvo, vrednovanjetitoizma poma�e kod snala�enja u oceni savremenosti. Ne odreðuje,naime, samo sadašnjica sliku prošlosti, nego i obrnuto prošlost slu�iza vrednovanje sadašnjice. Tako sadašnjica ispada daleko lepša akose titoizam postulira kao mraèna prošlost, nego ako se shvati kaore�im sa autoritarnim, ali slo�enim mehanizmima za regulaciju dru-štvenih sukoba. Iako je intelektualna èestitost istra�ivaèa katkadosloboðena pomenutog pritiska sadašnjice, ovaj je uvek prisutan ba-rem u posrednom obliku. Sadašnjica tra�i markantne ali jednoznaè-ne eponime za redukciju nepregledne prošlosti. Veæ samim tim jeukazivanje na slo�enost titoizma smetnja lagodnom redukcionizmu.

Redukcionizam ove vrste nameæu glavni spoljni okviri seæa-nja na titoizam koji su kreirani još poèetkom devedesetih. U istoènojEvropi obnovljeni su kapitalizam, religija i nacionalizam, a na Bal-kanu je uz sve to izbio i graðanski rat. Još uvek je otvoreno pitanje dali je nestanak Jugoslavije bio �eljeni kraj diktature ili poèetak kolo-nizacije zapadnog Balkana? Malo je reæi da se nepripremljena i ne-struktuirana provala pluralizma seæanja spontano pretvorila ugraðanski rat seæanja. Treba dodati da je prošlost postala oru�je.Srušena je dekretirana komunistièka prošlost koja je do tada balansi-rala nacionalizme. Svi nacionalizmi su je podjednako odbacivali.Nova dekolonizovana prošlost odmah je na svim stranama postalamoæna propaganda realnog graðanskog rata. Na paradoksalan naèinrušenje propisane prošlosti nije odvelo demokratizaciji nego rato-bornoj instrumentalizaciji prošlosti. Kod svih zaraæenih strana ti-toisti su postali d�elati, a neprijatelji titoizma heroizovani su kao�rtve: skoro u podjednakoj meri Tuðman, Izetbegoviæ, èetnici, do-mobrani i ustaše. Realno ili fiktivno stradanje u titoizmu otvaralo jeput karijeri u tranziciji. Dok je dekretirana komunistièka slika

243

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

prošlosti osiguravala meðunacionalni mir, dekolonizovana prošlostpostala je apoteoza i oru�je rata. Od opštih uslova koji su nametalinovo, prete�no negativno viðenje titoizma treba pomenuti: 1) gra-ðanski rat koji se kod svih zaraæenih strana tumaèi kao nacionalnooslobaðanje, 2) prelaz u kapitalizam koji se prikazuje kao demo-kratska tranzicija, a ne kao osiromašenje širokih slojeva, 3) globali-zacija koja nameæe antikomunizam i neoliberalne vrednosti kod pro-cene prošlosti. Samo naizgled je paradoksalna veza kapitalistièkeglobalizacije i etnièke fragmentizacije. Da bi se razbio socijalizam, upomoæ je pozvano etnièko koje je zamenilo klasno kao okvir identi-teta i dr�avne integracije. 4) Retradicionalizacija i restauracija kojaje obnovila religijske okvire i simbole seæanja. Osvojeni prostorobele�ava se crkvama koje šire aromu naroèite veze sa onostranimkonfesionalnim spasiteljem. 5) Stasale su nove politièke generacijekoje formulišu samoviðenje na temelju sopstvenog godinama uslo-vljenog do�ivljaja prelomnih politièkih i društvenih zbivanja, pa seveæ time nu�no i oštro razgranièavaju od starijih generacija, koje istidogaðaj opa�aju iz druge perspektive i u njega unose drugaèiji smi-sao (Kuljiæ 2009: 47).

Svuda su privatizacija i retradicionalizacija stvorili nove ok-vire za pamæenje socijalizma. Kako je Tito viðen u ovom sklopu?Viðen je kao vodeæa „komunjara“, a antiteza izmeðu komunistièkogjednoumlja i demokratskog pluralizma okvir je svih hegemonihvrednovanja titoizma. Još više od toga, antikomunizam je va�an deoorijentalistièkog diskursa kojom se prošlost osporava kao „crvenoèudovište“, „petodecenijsko crveno blato“ (Balkan), „bizarna muta-cija èoveèanstva“, „primitivizam“, „ideološka sida“ i sl. Hrišæanstvoi demokratija su na jednoj strani, a komunizam i necivilizacija, tj.istoènjaèka despotija na drugoj (Petroviæ 2009: 58–61). Beogradskisociolog Tamara Petroviæ je analizom beogradske dnevne štampe izsredine devedesetih godina prošlog veka uverljivo pokazala upotre-bu orijentalistièkih stereotipa o komunizmu, a ljubljanski sociologMitja Velikonja je pokazao hegemoniju istog diskursa u Sloveniji(Velikonja 2007). Slièan obrazac samodefinisanja preko negativnogDrugog (jugonostalgièara) vidljiv je i Hrvatskoj (Jansen 2001; Ba-koviæ, internet). Na svim stranama su u antiorijentalistièkom duhupolovi grupisani u sindrome. Antititoizam je spona koja ve�e nacio-nalni interes, kulturu, crkvu, preduzetništvo, pluralizam, demokrati-

244

TO

DO

RK

UL

JIÆ

ju i okretanje EU. Na drugoj strani titoizam je markantni simbolboljševizma, jednoumlja, totalitarizma, trulog internacionalizma, ju-goslovenstva i okretanja nerazvijenom svetu. Još više od toga reè jeo civilizacijskoj antitezi izmeðu nasilja i tolerancije. Slikovito je toiskazao 1996. aforistièar F. Mladenoviæ : „Komunizam je došao najuriš. Demokratija je dama koja dolazi šetnjom“ (cit. prema Petroviæ2009: 58). Kod ovih stereotipnih dihotomija va�ne su dve stvari. Toje najpre izbegavanje diferenciranja raznih verzija socijalizma.Lakše ih je sve otpisati kao istovetne, pa komunizam ispada homo-geni i dobro organizovani neprijatelj. I drugo, orijentalizacija titoiz-ma kao boljševizma i komunizma automatski znaèi pozapadnjaèenjevlastite nacije, dr�ave ili partije. Antitotalitarna binarna logika je ob-lik banalnog samoulepšavanja isticanjem ru�noæe drugoga.

Lako je uvideti da je kod ove logike kultura redukovana napolitièku kulturu, a protivljenje titoizmu katkad se uzdi�e do sukobacivilizacija. Uz malo kritiènosti kod etnocentriènog i proceduralnogpristupa mo�e se raspoznati eklektièki spoj orijentalnog diskursa iklasiènih teorija o totalitarizmu. Antitotalitarno i orijentalistièko vi-ðenje titoizma smešteno u dihotomiji despotizam versus civilizacijapreviða 1) longue duree faktor postojane oslobodilaèke politièkekulture zapadnog Balkana koja je izvirala iz permanentnog ratnogstanja 19. i 20. veka, a ne iz primitivizma, 2) osobeni samoupravniprodukcioni odnos titoizma (tr�ište, elementi neposredne demokra-tije proizvoðaèa na ni�im nivoima, otvorene granice, decentralizaci-ja dr�ave i partije) smešten izmeðu lagerskog socijalizma i evroko-munizma, 3) potrošaèku svakodnevicu socijalizma koja je zbogopiranja SSSR-u primala kulturne sadr�aje Zapada (u knji�evnosti,misli o društvu, filmu, muzici i modi).

Kod antitotalitarnog i orijentalistièkog pristupa socijalizmupromene društvene strukture manje su va�ne od izmene politièke kul-ture. A i kada se govori o društvu istièe se nasilna nacionalizacija pri-vatnog kapitala i surovo raskulaèivanje sela. Èesto se levica i komu-nizam povezuju sa neèim nazadnim što je na ni�em stupnju razvoja(Petroviæ 2009: 59). Reè je o „crvenoj provinciji“ i „zemljoradnièkojzadruzi“. Orijentalistièka simbolizacija komunizma jeste „petodece-nijsko crveno blato“: blato je Balkan, a crveno su komunisti. Zato štose seizmografski registruje svako narušavanje stranaèkog pluraliz-ma, ne vidi se masovna pokretljivost unutar društvene strukture. Još

245

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

je osetljivije pitanje nacionalne dr�avnosti koja je tobo�e bila ugro-�ena hegemonijom komunistièkog federalnog vrha. Istini za volju izove proceduralno-pravne perspektive se više nego iz drugih perpekti-va vidi autoritarna priroda nadnacionalnog harizmatskog voðe. Da jeizoštrenost ove perspektive bila ista i prema nacionalnom voði, ovajpristup bi trebalo ozbiljnije ceniti. Meðutim, odnos prema „oèevimanacije“ bio je kod etnocentriènih i antitotalitarnih intelektualca dale-ko manje kritièan nego prema Titu. To je jasno pokazala podrška na-cionalistièkih intelektualaca Tuðmanu, Miloševiæu i Izetbegoviæudevedesetih godina prošlog veka. „Demokratski“ kritièari Titovogkulta dr�ali su da je naciji potreban jak voða.

Etnocentrièni i antitotalitarni pristup pro�imaju se u novojmartirologiji: moj narod i demokratija su �rtve totalitarizma. A unu-tar mog naroda �rtve su pre svega preduzetnici, domaæini, seljaci inekomunistièka inteligencija. Dalje, ispada da 1945. nije uveden so-cijalizam, nego komunizam, a 1948. je teror samo promenio masku.Reèju, sa osmatraènice etnocentriènog i antitotalitarnog pristupa ti-toizam se nazire uglavnom kao mraèna prošlost komunizma, gde susve promene bile dekretirane. Neodreðeni i magloviti pojam komu-nizam je u središtu solidno orkestrirane medijske neoliberalnemašinerije samoopraštanja.

Reaktivna priroda nacionalno-identitetskog pristupa još višezaoštrava njegove iskljuèivosti i muti obzorje njegove perspektive.Ali ne treba zaboraviti da nove etnocentriène jednostranosti nisusamo plod tekuæeg antikomunizma, nego i posledica zasiæenosti biv-šom komunistièkom selektivnom vizijom prošlosti. Dekretirana ko-munistièka slika prošlosti je po zakonu spojenih sudova isprovociralatakoðe jednostranu reakciju. Dakle, kultura seæanja socijalizma jestetakoðe odgovorna za poslesocijalistièku kulturu seæanja. Zato je, sobzirom na dugu harizmatizaciju Tita, bilo neobièno i oèekivati danakon uvoðenja višestranaèja odmah prevladaju višeslojne slike Tita.Socijalnopsihološki gledano masa se sveti idolu zato što mu se dugoklanjala, pa ga sada smatra sebi ravnim. Ova teza Gistava le Bona (G.Le Bon) va�na je za razumevanje širenja, ali ne i za objašnjenje uzro-ka masovne konverzije. Slo�ena je mre�a uzroka koji su podstakliprovalu osvete Titovih lakeja. Osim toga uvek treba imati na umu danove generacije neoptereæene ranijim iskustvom drugaèije tumaèeprošlost od onih koji su je pro�iveli. Zašto je titoizam dekontekstuali-

246

TO

DO

RK

UL

JIÆ

zovan i zašto je postao univezalni simbol propalih jugoslovenskih iboljševièkih vrednosti mo�e se shvatiti samo ako se imaju na umutektonske promene epohalne svesti nakon 1989. godine

Unutar ovih promena novu hegemonu sliku o socijalizmu jošuvek grade evroza (opijenost Evropom) i orijentalni diskurs. Neoli-beralizam se odr�ava zahvaljujuæi visokom stupnju oèekivanja odEU, pa se tegobe tranzicije smatraju prolaznim. Tito je postao sredi-šnja negativna liènost moralne prièe o borbi dobra protiv zla, demo-kratije protiv boljševizma, novih �rtava – kvislinga i njihovih parti-zanskih d�elata. Malo je ko devedesetih govorio o Titu kao simboluu svetu zanimljivog samoupravljanja ili kao o uglednom lideru ne-svrstanosti. Ne, Tito je orijentalizovan kao „kamen–despot“ i kaosimbol antinacionalnog. Postao je negativni rastegljivi simbol anti-evropskog i boljševièkog. Ne manje rastegljivi antitotalitarizam po-tisnuo je antifašizam, a nacionalni interes je zamenio višenacionalnuslogu. Iz etnocentriène i antitotalitarne perspektive istorija Jugosla-vije i istorija vlastite nacije vide se kao asimetrièni i donekle izme-šani, ali u suštiini kao razdvojeni istorijski tokovi. U Hrvatskoj i Slo-veniji gleda se na Jugoslaviju kao na velikosrpsku i boljševièkutvorevinu prepunu vizantizma i Istoka. A socijalistièka Jugoslavijase u sliènom orijentalnom diskursu tumaèi kao paternalistièka egali-tarna dr�ava gde je formalno pravo zamenjivano dekretiranom ma-terijalnom pravdom, a sticanje zapreèeno. Antiteza joj je pluralistiè-ka Evropa i demokratija. Svuda je novi antitotalitarni nacionalizambio neupitna ustava protiv diferenciranog seæanja na socijalizam. USrbiji je opozicija razvijala sliènu antiorijentalnu kritika Miloševiæajaèajuæi opšti antisocijalizam, a poistoveæivanje Tita i Miloševiæaprodu�ilo je neposustajanje antikomunizma. U Hrvatskoj i Sloveniji(bar do Dejtonskog sporazuma) antikomunizam je odr�avan zbogstraha od obnove Jugoslavije i stalno je uokviravan izuzimanjemvlastite prošlosti iz Balkana – Orijenta u Evropi. Još više od toga uHrvatskoj je „1990-ih godina prošlog stoljeæa krenulo nezaustavlji-vo poistovjeæivanje Titova lika s bivšom jugoslavenskom (srpskom)diktaturom S. Miloševiæa, kao i okrivljavanje Tita za pale� Domo-vinskog rata“ (Peruško, internet). Svuda je antititoizam i antikomu-nizam bio krunski argument privatizacije, klerikalizacije i retradi-cionalizacije, iako je ovaj proces u Srbiji ubrzan tek nakon padaMiloševiæa.

247

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

Demonizacija odreðene ideologije kao i njena harizmatizaci-ja tra�e markiranje kljuène liènosti. Glavni simbol minule svetlestvarnosti socijalizma, koja se preko noæi preobrazila u mraènu pro-šlost, jeste Tito. To što se socijalistièka prošlosti nije mogla odbaciti,a da se najpre ne sruši autoritet njenog voðe, jeste politièki razumlji-vo. U sklopu razbuðenog nacionalizma to je u zemlji bilo lakšepostiæi nego u inostranstvu. Krajem 20. veka probojni simbol restau-rativne prerade istorije, istoriografskog revizionizma i publicistikebio je „drug Tito“. Demonizacijom i ironizacijom njegovog lika tre-balo je srušiti ceo vrednosni sistem socijalizma. Nova izmenjena sli-ka prošlosti bila je spoj potreba obnovljenog kapitalizma, nove vizi-je buduænosti, nove epohalne svesti i smene generacija. Manje je naformiranje nove slike Tita uticala neka prekretnièka nova arhivskagraða. Va�nije je bilo preko paušalnog antititoizma ojaèati kapitali-zam i retradicionalizaciju.

Sa unutarnauènog stanovišta beline u prošlosti titoizma jesupermanentne i biæe stalno popunjavane. Ali, kako bar za sada izgle-da, nema novih senzacionalistièkih otkriæa. Pa ipak, ako nisu èinje-nice senzacionalistièke, jesu okviri tumaèenja titoizma. Tito je ma-son, èovek Vatikana, boljševik, srbomrzac, a to ne ponavljaju samopublicisti nego i istorièari. Kako izgleda, nedostatak izvora o titoiz-mu je poslednja stvar na koju se mo�emo �aliti. Ali ista graða se narazlièit naèin akcentuje i uklapa u �eljeni kontekst i iskonstrusanunaraciju. Da li je Srbima privremeno zabranjen povratak na Kosmet1944. zato što je vojna uprava �elela da se obraèuna sa ustankom ba-lista ili zato što je trebalo isprazniti Kosmet od Srba? Oko èinjenicaæemo se slo�iiti, ali ne i oko tumaèenja. Otuda najveæi deo sporovaoko Tita nije rankeovske, nego vrednosne i ideološke prirode. Uz totreba imati na umu da su i druge jednostranosti nove hegemone slikeprošlosti prete�no reaktivne prirode. Naime sna�no opredeljenaistra�ivaèka usmerenost samo na represivnu stranu titoizma sponta-no je odvela istorièare kontrastnom prenaglašavanju i idealizacijigraðanskih politièara izmeðu dva svetska rata (N. Pašiæ, S. Radiæ,M. Grol, V. Maèek) i hagiografskoj harizmatizaciji antikomunistiè-kih intelektualaca (S. Jovanoviæ, M. Budak). Domaæa istoriografijazateèena slomom socijalizma reagovala je slièno neopreznom Ame-rikancu koji je nakon pada Berlinskog zida objavio kraj istorije.

248

TO

DO

RK

UL

JIÆ

Sna�no izmenjeni kontekst seæanja pro�et novim društveno-korektnim smislom aktivno menja sadr�aje iz prošlosti. S jedne stra-ne hegemona neoliberalna evropska kultura seæanja tra�i pamæenjesocijalizma kao totalitarizma. S druge strane je na Balkanu napor zaosloboðenjem klase zamenjen �arom za oslobaðanjem nacije. Zbogtoga je danas Tito smešten u kontekst kojim dominiraju Ravna Gorai Blajburg, dok je potisnut kontekst u kom je kao simbol dominiralaSutjeska. Probila se i uèvrstila nova slu�bena hegemona korisnaprošlost kao okvir novog smisla, ali i kao sredstvo pravdanja interesavladajuæih grupa.

Primljeno: 12. mart 2010.Prihvaæeno: 14. jul 2010.

Literatura

Bakoviæ Ivica, internet „(Jugo)nostalgija kroz naoèale popularne kulture“philologicalstudies.org/dokumenti/2008/vol2/2/1.pdf (pristupljenooktobra 2009)

Æosiæ, Dobrica (2008), Pišèevi zapisi 1993–1999, Slu�beni glasnik, Beo-grad.

Dedijer, Vladimir (1984), Novi prilozi za biografiju J.B.Tita, Treæi tom,Kultura, Beograd.

Heidi Hein-Kircher, internet, „Politische Mythen“, Aus Politik und Zeitge-schichte 11. http://www.bundestag.de/dasparlament/2007/11/Beila-ge/005.html (pristupljeno decembra 2009).

Jammers Anette, internet, Alterskorrelierte Veränderungen von falschenErinnerungen? Eine experimentelle Studie an Kindern und jungenErwachsenen. Dissertation zur Erlangung des akademischen Doktor-grades der Naturwissenschaften, Tier. http://ubt.opus.hbz-nrw.de/volltexte/2008/466/ (pristupljeno oktobra 2009).

Jansen, Stef (2001), „Svakodnevni orijentalizam: do�ivljaj „Balkana“/„Evrope“ u Beogradu i Zagrebu“ , Filozofija i društvo 18: 33–72.

Kotte, Eugen (1999), „Die Funktion historischer Mythen bei der Konstitu-ierung europäischer Nationen“, Orbis linguarum 12: 197–217.

Kuljiæ, T. (2009), Sociologija generacije, Èigoja, Beograd.Lacko Viduliæ, Svjetlan, internet, „Sonderposten im jugoslawischen Erin-

nerungskrieg“, http:/ www.kakanien.ac.at.beitr/fallstudie/SVidu-lic3.pdf (pristupljeno oktobra 2009).

249

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

Peruško Ivana, internet, „Titovo novo ruho“,philologicalstudies.org/dokumenti/2008/vol2/2/10.pdf (pristupljeno okto-

bra 2009).Petroviæ, Tamara (2009), Orijentalistièki diskurs kao sredstvo politièke bor-

be u protestima 1996/97 u Srbiji, Diplomski rad, Odeljenje za socio-logiju, Filozofski fakultet, Beograd.

Ravliæ, Slaven (2005), „Eponimizacija ideološke promjene u Hrvatskoj1989–2005", Anali 2 (Zagreb): 105–117.

Velikonja, Mitja (2007), Evroza – Kritika novog evrocentrizma (prevod saslovenaèkog), Biblioteka XX vek, Beograd.

Todor Kuljiæ

MEMORY OF TITOISM: HEGEMONY FRAMEWORKSSummary

The paper discusses today’s hegemony memory of titoism. The article pres-ents the different reductions in the actually domestic memory culture which are con-nected with the demonisation and negative symbolisation of titoism. It was broaderdiscussed diffent myths and ideologisations, the factors of a selective memory and anew context in the memory of titoism. Here are outlined the privatisation and theretraditionalisation as the main factors in the maintaing of a new frameworks for thememory of socialism and in the negative symbolisation of titoism.

Key words: titoism, memory, myths, ideologies.

250

TO

DO

RK

UL

JIÆ