SADR@AJ - Војнотехнички гласник · NOVI PRISTUPI U PROJEKTOVANJU STRUKTURE OR- ... Uvod Lociranje proizvodnog pogona, ... (Stari zavjet) i Vuka S. Karad`i}a (Novi

SADR@AJ

Docent dr Milorad Vidovi,dipl. in`.

profesor dr Mom~ilo Milju,dipl. in`.

Profesor dr Milojko Jevtovidipl. in`.

Dr Branko \edovi,pukovnik, dipl. in`.

dr Branislav Jaki,pukovnik, dipl. in`.

Dr Jugoslav Radulovi,pukovnik, dipl. in`.

Profesor dr Jovan Todorovi,dipl. in`.

Dr Boban \orovi,major, dipl. in`.

Mr Milovan Unkovi,dipl. in`.

Dragia Jaimovi,kapetan I klase, dipl. in`.

Zoran Despotovi,dipl. in`.

Dr Vladimir Vuji~i,dipl. in`.

Dr Rade Bio~anin,pukovnik

Miroslav [kori,dipl. oec.

Mr Zoran Filipovi,pukovnik, dipl. in`.

Dr Slavko Pokorni,pukovnik, dipl. in`.

Dr Jugoslav Radulovi,pukovnik, dipl. in`.

LOKACIJSKI PROBLEMI – ZNAÂJ, VRSTE I NAÎNI RE[AVANJA ............................................................................. ARHITEKTURA KVALITETA USLUGA TELEKOMUNI-KACIONIH MRE@A ................................................................. PRILOG KVALITETU U ODBRAMBENIM TEHNOLOGI-JAMA SA ASPEKTA LOGISTI^KIH POTREBA .................. MENAD@MENT KVALITETOM TOKOM @IVOTNOG CIKLUSA ODBRAMBENIH SISTEMA .............................. VODONIK – ENERGENT BUDU]NOSTI ...................................... NOVI PRISTUPI U PROJEKTOVANJU STRUKTURE OR-GANA UPRAVLJANJA U SAOBRA]AJNOJ SLU@BI ......... FIBER-OPTI^KI @IROKOMPAS ............................................ TEHNOLOGIJA I PROCEDURA UNI[TAVANJA NAORU-@ANJA MALOG KALIBRA ..................................................... KONZERVACIJA TEHNI^KIH SISTEMA POSTUPKOM OD-VLA@IVANJA ATMOSFERE ....................................................... HEMIJSKI UDESI I PROCENA RIZIKA ................................ XIX INFOTECH 2004 – prikaz nau~no-stru~nog skupa – .............. XLVIII KONFERENCIJA ETRAN 2004 – prikaz nau~no--stru~nog skupa – ................................................................................ VII ME\UNARODNA KONFERENCIJA DQM 2004 – prikaz nau~nog skupa – .................................................................................. NACIONALNA KONVENCIJA O KVALITETU 2004 – prikaz nau~no-stru~nog skupa – ....................................................................

445

458

467

476

484

497

508

519

528

534

542

544

546

549

SAVREMENO NAORU@ANJE I VOJNA OPREMA

Puke Barrett M468 za specijalne namene – M. K. ...................... 551

Elektri~ne transmisije za borbena vozila – M. K. ............................ 553

Klju~ni elementi buduih borbenih sistema Armije SAD – M. K. ..... 557 Sistemi za NBH detekciju – M. K. ............................................ 559

Koncept budue nenuklearne podmornice – M. K. .................. 563

Inertna zrna kalibra 120 mm – M. K. ........................................ 565 Nove konstrukcije i tehnologije za haubicu 105 mm – M. K. .. . 565

Singapur priprema tenk sa topom 120 mm – M. K. .................. 566 Poljska puka 12,7 mm – M. K. ................................................ 567 Helikopter Mi-28N sa poboljanom transmisijom i rotorom – M. K. 567 Preusmeravanje u razvoju hipersoni~nih letova – M. K. ........... 568 Jurini brodski koncept CHARC – M. K. .............................................. 569 Novi sonar za minolovce – M. K. ............................................. 570 Egzoskelet pomaè kretanje ~oveka – M. K. ............................ 571 Robot za otkrivanje eksplozivnih naprava – M. K ........................... 572 RAFT poveava vidokrug – M. K. ............................................ 572 [vedska usavrava haubicu FH 77B – M. K. ............................ 572 Rakete Dragon sa poboljanim bojnim glavama – M. K. .......... 573 Francuski sistem za upravljanje borbom TACTIS – M. K. ....... 573

GENERAL[TAB VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE

VOJNOIZDAVA^KI ZAVOD

Direktor Pukovnik

SLAVOLJUB JOVANÎ]

URE\IVA^KI ODBOR

General-major dr MILUN KOKANOVI], dipl. in`.

(predsednik Odbora)

General-potpukovnik dr IVAN \OKI], dipl. in`.

Profesor dr SINI[A BOROVI], dipl. in`.

Profesor dr MILI] STOJI], dipl. in`.

Profesor dr MOMÎLO MILINOVI], dipl. in`.

Pukovnik dr SVETOMIR MINI], dipl. in`.

(zamenik predsednika Odbora)

Pukovnik DRAGOMIR KRSTOVI], dipl. in`.

Pukovnik dr VASILIJE MI[KOVI], dipl. in`.

Pukovnik dr BRANKO \EDOVI], dipl. in`.

Pukovnik PAVLE GALI], dipl. in`.

Pukovnik dr MILENKO @IVALJEVI], dipl. in`.

Pukovnik SRBOLJUB PETROVI], dipl. in`.

Pukovnik mr DRAGOSLAV UGARAK, dipl. in`.

Pukovnik dr LJUBI[A TANÎ], dipl. in`.

Pukovnik dr MILJKO ERI], dipl. in`.

Pukovnik VOJISLAV MILINKOVI], dipl. in`.

Pukovnik mr RADOMIR \UKI], dipl. in`.

Pukovnik sc STEVAN JOSIFOVI], dipl. in`.

(sekretar Odbora)

* * * Glavni i odgovorni urednik

Pukovnik sc Stevan Josifovi, dipl. in`.

(tel. 646-277)

Sekretar redakcije

Zora Pavli~evi (tel. 2641-795, vojni 22-431)

Adresa redakcije: VOJNOTEHNI^KI GLASNIK ‡ BEOGRAD, Balkanska 53

E-mail: vtgªviz.vj.yu

Pretplata tel.-fax: 3612-506, tekui ra~un: 840-51845-846 RC SMO Top~ider ‡ za VIZ, poziv na broj 054/963

Rukopisi se ne vraaju. [tampa: Vojna tamparija ‡ Beograd, Resavska 40b

ISSN: 0042-8469 UDC: 623 + 355/359

STRU^NI I NAU^NI ÂSOPIS VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE

5 GODINA LII • SEPTEMBAR–OKTOBAR 2004.

Vojnotehni~ki glasnik je, povodom 50 godina rada, odlikovan Ordenom VJ treeg stepena

VOJNOTEHNI^KI GLASNIK 5/2004. 445

LOKACIJSKI PROBLEMI – ZNAÂJ, VRSTE I NAÎNI RE[AVANJA

UDC: 330.341.46 : 711 : 355.41

Docent dr Milorad Vidovi, dipl. in .

profesor dr Mom~ilo Milju, dipl. in .

Saobraajni fakultet, Beograd

Rezime: Lokacijski problemi, u irem smislu, odnose se na odre|ivanje pozicije jednog ili gru-

pe objekata u prostoru odre|ene dimenzionalnosti. U uèm smislu, posebno u logistici, ovi problemi odnose se na lociranje resursa, skladinih objekata, terminala, pretovarnih mesta, ... i sl., pa je po pravilu re~ o zadacima lociranja ta~ke u dvodimenzionom prostoru. To je lo-gi~no kada se ima u vidu da se dimenzije, npr. skladinog objekta, mogu zanemariti u odnosu na teritoriju na kojoj se objekat locira. Teorija lokacije bavi se formulacijom i reavanjem lokacijskih problema, pri ~emu je te probleme mogue klasifikovati u odnosu na: broj obje-kata koji se lociraju, karakter raspoloìvih lokacija, kriterijume koji se koriste pri izboru lo-kacije, karakter zadataka koji se reavaju, tip ciljne funkcije, pristup i metode koje se koriste pri izboru lokacije. U ovom radu prikazane su osnovne postavke lokacijske teorije, formuli-sani osnovni tipovi problema i definisani mogui pristupi za njihovo reavanje, uklju~ujui i neke od tipi~no vojnih primena. Klju~ne re~i: lokacijska analiza, teorija lokacije.

LOCATION PROBLEMS – IMPORTANCE, TYPES AND SOLVING METHODS Summary:

In their wider sense, location problems are related to locating one ore more objects in the area of certain dimensionality. In narrower sense, particularly in logistics, these problems are related to locating resources, warehouses, terminals,... Hence, these are problems of locating points in the two dimensional space. This sounds logical since for example, warehouse dimensions, may be neglected in comparison with the area where the object is located. The location theory deals with formulation and solving location problems. Such problems may be classified with respect to: number of objects, location type (discrete – continuous), criterions, tasks realized by the system, objective function types applied solution methods, etc. This paper is organized to present the basic concepts in the location theory, defining fundamental problems and proposing general approaches to their solution. Some of typically military applications are also discussed. Key words: location analysis, location theory.

Uvod

Lociranje proizvodnog pogona, skla-dita, distributivnog centra, terminala, ili nekog drugog ~vorita u logisti~kom lan-cu, kao i lociranje protivpoàrne stanice, stanice hitne pomoi, deponije otpadnog materijala i sli~nih resursa, predstavlja

kompleksan zadatak stratekog planiranja. Realizacija ovih zadataka povezana je, sa jedne strane, sa visokim investicionim ulaganjima, a sa druge i sa zna~ajnim ri-zicima, kako onim finansijskim, tako i ekolokim i onim koji rezultiraju iz izo-stalog kvaliteta realizacije zahteva koji su inicirali lociranje nekog resursa.

446 VOJNOTEHNI^KI GLASNIK 5/2004.

Nema nikakve sumnje da je upravo svest o zna~aju lokacijskih problema ini-cirala veliki broj istraìvanja, pa je kao rezultat toga u svetskoj literaturi mogue pronai vie od 3000 publikovanih rado-va iz ove oblasti. Teoreti~ari i prakti~ari iz oblasti operacionih istraìvanja razvili su veliki broj modela i nude ogroman broj pristupa reavanju problema iz tog domena. Sa jedne strane, to svakako predstavlja prednost, ali mnotvo infor-macija o tipovima problema i na~inima njihovog reavanja predstavlja i objektiv-nu prepreku svakom pokuaju obuhvatni-jeg pristupa lokacijskim problemima, od-nosno izlaganju lokacijske teorije. Pri to-me, lokacijski problemi odnose se na od-re|ivanje mesta ili pozicije nekog objek-ta ili grupe objekata u prostoru odre|ene dimenzionalnosti, a teorija lokacije bavi se formulacijom i reavanjem tih proble-ma. Kada se govori o „dimenzionalno-sti“, re~ je u stvari o prisustvu razli~itih moguih kombinacija objekta koji je po-trebno locirati i prostora u kojem se taj objekat locira. Naime, u svom irem zna-~enju lokacijski problemi – ako se po-smatraju samo tipi~ne kombinacije, mo-gu se odnositi na lociranje 3D tela – kva-dra u 3D prostoru (tovarenje vozila, kon-tejnera, ...), na lociranje 2D povrine – pravougaonika u ravni (se~enje plo~a, problemi prostornog raspore|ivanja ele-menata sistema – layout), lociranje 1D objekta – linije u 1D prostoru (se~enje ip-ki, lociranje komisione zone u regalskom prolazu), odnosno na lociranje 0D objekta – ta~ke, u 2D prostor, ravan, ili pak u 1D prostor – na liniju. Me|utim, u uèm smi-slu i uobi~ajenom zna~enju teorija lokacije razmatra probleme lociranja ta~ke u dvodi-menzionalnom prostoru (0D & 2D), s ob-

zirom na to da su dimenzije sistema koji je potrebno locirati (objekta – kompleksa) zanemarljive u odnosu na prostor u ko-jem se lokacija bira (teritorija grada, re-gija, podru~je dràve, region koji obu-hvata vie dràva,...).

Lokacijske probleme mogue je kla-sifikovati u odnosu na planski horizont (stati~ki i dinami~ki problemi), u odnosu na broj objekata koji se lociraju (locira-nje jednog objekta ili vie objekata), ka-rakter raspoloìvih lokacija (diskretan prostor: mreà, ili kona~ni broj pozicija), prema kriterijumu koji se koristi pri izbo-ru lokacije (medijana – teìte, centar, anti-centar), prema karakteru zadatka ko-ji se reava (lokacijski, alokacijski, loka-cijsko-alokacijski), u odnosu na tip ciljne funkcije (jednokriterijumska, viekriteri-jumska), kao i u odnosu na pristup i me-tode koje se koriste pri izboru lokacije (intuitivni pristup, egzaktni optimizacio-ni model, simulacija, heuristi~ki modeli, ekspertni sistem). Iako i ova klasifikacija dovoljno govori o kompleksnosti proble-matike razmatrane u ovoj oblasti, treba naglasiti da time nisu iscrpljeni svi aspekti lokacijske teorije, niti obuhvae-ne sve klase problema.

Ovim radom obuhvaeni su samo ne-ki od tipi~nih problema i na~ini za njihovo reavanje, i upuuje se na veoma obimnu literaturu iz ove oblasti, ~iji se iscrpan pri-kaz moè pronai na adresi koja u ovom trenutku ima 3400 naslova: http://www. ent.ohiou.edu/~thale/thlocation.html.

Razvoj lokacijske teorije

Razvoj lokacijske teorije u literaturi uglavnom se vezuje za agronomiju i geo-


grafiju, pa se kao za~etnici ove oblasti naj~ee navode nema~ki agroekonomi-sta Johann Heinrich von Thünen (1875), odnosno Alfred Weber (1929) koji raz-matra industrijsku proizvodnju. Tako se Thünenu pripisuje prva od lokacijskih te-orija, bazirana na razmatranju trokova i rastojanja, gde se za pogone poljopri-vredne proizvodnje kaè da se u odnosu na trìte prodaje moraju locirati tako da minimiziraju transportne trokove. We-ber prepoznaje zna~aj sirovina u odvija-nju proizvodnih procesa i u tome uticaj lokacije. Tako, Weber uo~ava da su koli-~ine sirovina u industriji ~elika vee od koli~ine gotovih proizvoda, pa zaklju~uje da je radi minimizacije transportnih tro-kova proizvodne pogone potrebno pri-bliìti izvorima sirovina. Me|utim, on ta-ko|e uo~ava i prisustvo proizvoda kod kojih su sirovine prisutne prakti~no svu-da (npr. vazduh i voda), pa zaklju~uje da je u tom slu~aju, radi minimizacije tran-sportnih trokova, proizvodne pogone potrebno locirati to bliè trìtu, to jest potroa~ima.

Ipak, posmatrano sa aspekta mate-mati~ke formulacije, smatra se da je ~uve-ni Ferma (Fermat Pierre de 1601–1665) po~etkom XVII veka zapo~eo razmatra-nje lokacijskih problema ukazujui na sledei problem: „Za zadate tri ta~ke u ravni pronai ~etvrtu, tako da zbir rasto-janja izme|u ~etvrte ta~ke i zadate tri, bude minimalan“.

Idui jo dalje u prolost, Dickman (1995) postavku lokacijskog problema nala-zi u Bibliji, u Starom zavetu, u Petoj knjizi Mojsijevoj (Gl. 19, 1–10)1: „1) Kad Gospod __________

1 Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, u prevodu \. Dani~ia (Stari zavjet) i Vuka S. Karadìa (Novi zavjet), Izda-nje britanskog i inostranog biblijskog drutva 1985.

Bog tvoj potre narode kojih zemlju daje tebi Gospod Bog tvoj, i kad ih naslijedi i nasta-ni se po gradovima njihovijem i po kua-ma njihovijem, 2) Odvoj tri grada usred ze-mlje svoje koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslijedi, 3) Na~ini put i razdijeli na troje krajeve zemlje svoje, koju ti da Gospod Bog tvoj u naljedstvo, pa neki bjeì onamo svaki krvnik, ...“

Reenje navedenog lokacijskog pro-blema, ovde citiranog samo delimi~no, navodi se u Knjizi Isusa Navina (Gl. 20, 7)2, kao ispunjenje Bo`je zapovesti: „I odjelie Kedes u Galileji u gori Neftali-movoj, i Sihem u gori Jefremovoj i Kiri-jat-Arvu, to je Hevron u gori Judinoj“.

__________ 2 Ibidem.

Sl. 1 – Biblijski lokacijski problem


Lokacijska teorija ponovo ulazi u ìù interesovanja sa radom S. L. Hakimi (1964), koji razmatra lociranje ~vorova komunikacione mreè i policijskih stani-ca na mreì autoputeva. U tom radu Ha-kimi razmatra mnogo optiji problem lo-ciranja jednog ili vie objekata na mreì, sa ciljem minimizacije ukupnog rastoja-nja izme|u korisnika i njima najblièg objekta, ili sa ciljem minimizacije maksi-malnog rastojanja od korisnika do objek-ta na koji su oslonjeni.

Od sredine ezdesetih godina pro-log veka lokacijska teorija po~inje sve vie da se razvija, matematski se formuli-u razli~iti tipovi lokacijskih problema i prezentiraju se razli~iti algoritmi za nji-hovo reavanje.

Osnovni tipovi lokacijskih problema

Respektujui viedimenzionalnost i veliki broj kriterijuma koji bi mogli biti korieni pri kategorizaciji lokacijskih problema, za potrebe ovog rada izdvojeni su samo oni najzna~ajniji, i na osnovu to-ga u~injen je pokuaj odre|enog struktui-ranja tipi~nih grupa zadataka iz domena lokacijske analize. Naravno, prikazani na~in struktuiranja lokacijskih problema nije i jedini mogui, niti sveobuhvatan, a neke aspekte klasifikacije lokacijskih problema detaljnije su razradili H. W. Hamacher, Nickel (1998), koji su, tako-|e, predloìli i jednu od moguih klasifi-kacionih ema.

Stati~ki – dinami~ki lokacijski problemi

Pod stati~kim problemima podrazu-mevaju se formulacije kojima se ne obu-

hvata dinamika promene relevantnih pa-rametara za izbor lokacije, pa tako ni eventualna faznost u uvo|enju reenja. Stati~ki problemi naj~ee su i determini-sti~ki, a treba naglasiti da je najvei broj modela koji su u primeni upravo ovog ti-pa – stati~ki. Sa druge strane, dinami~ke formulacije lokacijskih problema, s obzi-rom na ~injenicu da su lokacijski proble-mi u svojoj sutini stratekog karaktera – dugoro~ni, pokuavaju da u analizu uklju~e i odre|en stepen neizvesnosti ko-ji je mogue o~ekivati u perspektivi. Otu-da je ideja ove klase lokacijskih modela da u planiranje uklju~e dinamiku ponaa-nja zahteva u budunosti.

Kontinualni – diskretni (mre`ni) lokacijski problemi

U slu~aju kontinualnih problema iza-brana lokacija moè biti bilo gde u oblasti doputenog prostora, a u slu~aju diskret-nih lokacijskih problema bira se jedna ili vie od skupa potencijalno raspoloìvih lokacija. Dakle, u slu~aju kontinualnih problema broj raspoloìvih lokacija je beskona~an, a u diskretnim problemima kona~an i unapred poznat (slika 2).

Lociranje jednog ili vie objekata

Razlika u broju objekata koje je po-trebno locirati direktno determinie na~in reavanja odnosnog lokacijskog problema.

Postojanje – nepostojanje kapacitivnih ograni~enja

Odnosi se na postojanje ograni~enja u pogledu maksimalnog kapaciteta objekta


na odre|enoj lokaciji, ili na ograni~enja ka-paciteta transportnih sredstava koja reali-zuju tokove, to je posebno zna~ajno za kombinovane lokacijske i ruting-probleme.

Lokacijski, alokacijski i lokacijsko- -alokacijski problemi

U sutini, problem lociranja resursa sadrì tri grupe potproblema: odre|ivanje broja objekata koji se lociraju, njihove pozicije na mreì i povezivanje korisnika sa lokacijama. Lokacijski problemi („~i-sti“) prisutni su prevashodno u slu~aju lociranja jednog objekta, kada se svi „korisnici“ oslanjaju na tu jednu iza-branu lokaciju. Po pravilu, u slu~aju da je broj objekata koji se lociraju vei od 1, potrebno je i alocirati korisnike, tj. svakog korisnika „dodeliti“ nekom od objekata. Lokacijski problem (bez alo-ciranja korisnika) prisutan je i kod pre-liminarne analize skupa potencijalno raspoloìvih lokacija, kada se problem obi~no reava primenom kvalitativne analize.

Alokacijski problemi odnose se na „dodeljivanje“ korisnika skladinim lo-kacijama, tj. na na~in povezivanja kori-snika (ili grupe korisnika u zoni) i skladi-nih lokacija. Jasno je da alokacija pod-razumeva da su poznate lokacije korisni-

ka i lokacije skladita. Alokacija korisni-ka ~esto se realizuje na bazi najkraeg puta, ali se optimalna alokacija, za po-znate lokacije korisnika i skladita, kao i za poznate tokove koji se realizuju, i po-znate trokove transporta, uspeno utvr-|uje reavanjem transportnog zadatka.

Lokacijsko-alokacijski problemi re-avaju se u slu~aju da je potrebno locirati vie od jednog skladinog objekta. Kada je re~ o lociranju skladita i lokacijskim problemima u logistici uopte, onda je ba ova klasa problema naj~ea. Postoji izuzetno veliki broj pristupa za reavanje ovih problema, kako u kontinualnom, ta-ko i u diskretnom slu~aju.

Kvalitativni i kvantitativni pristup reavanju problema

U slu~aju da se radi o diskretnim lo-kacijskim problemima, koji podrazume-vaju postojanje odre|enog broja raspolo-ìvih lokacija, izbor konkretne lokacije moè se realizovati ili na bazi kvantita-tivne analize – primenom nekog od mo-dela koji naj~ee analiziraju transportne i skladine trokove, ili na bazi odgova-rajue kvalitativne analize. Kvalitativna analiza moè se sprovesti tehnikom „check list“, ali i korienjem neke od tehnika viekriterijumske analize.

Sl. 2 – Kontinualni i diskretni lokacijski problemi


Jednoeelonski i multieelonski problemi

Multieelonski problemi uvek pod-razumevaju tokove izme|u objekata na pojedinim nivoima, a jednoeelonski sis-temi mogu, ali i ne moraju da podrazu-mevaju interakciju – realizaciju robnih tokova izme|u objekata. Tako vieee-lonski skladini sistemi podrazumevaju, u sutini, postojanje hijerarhijski ure|e-nog sistema skladita koja su organizova-na po nivoima – centralno, regionalna,... Pri tome, skladita jednog nivoa snabde-vaju ona sa sledeeg nièg.

Problemi lociranja habova

Primeri hab-mreà mogu se pronai u sistemima za isporuku ekspres poiljki, kod avio i drumskih prevoznika, kao i u razli~itim ra~unarskim i telekomunikaci-onim mreàma. Modeli lociranja habova razlikuju se od ostalih tipova lokacijskih problema i po tome to se zahtevi defini-u kao tokovi izme|u ~vorova, a ne kao u slu~aju konvencionalnih diskretnih loka-cijskih problema. Hab-mreè uklju~uju tri tipa ~vorova: izvore, destinacije i ha-bove, kao i lukove preko kojih se realizu-

ju transportni tokovi. Mreè ovog tipa obezbe|uju povezivanje izvorinih i od-redinih ~vorova rutiranjem tokova preko habova. Opti tip hab-lokacijskog proble-ma uklju~uje lociranje habova i definisa-nje ruta za transportne tokove izme|u iz-vorinih i odredinih ~vorova.

Jednokriterijumski i viekriterijumski problemi

[irok spektar raspoloìvih tehnika operacionih istraìvanja i metoda podrke odlu~ivanju nudi mogunost traènja opti-malnog reenja u prostoru jednog ili vie kriterijuma, pa su s tim povezane i razli~i-te formulacije lokacijskih problema.

Problemi medijan, centar i anticentar

Za razumevanje sutinske razlike iz-me|u ova tri tipa problema, odnosno tri ti-pa ciljne funkcije, mo`da je najjednostav-nije iskoristiti primer koji navodi Go-etschalckh (2000), definiui ove tri ka-rakteristi~ne ta~ke na brojnoj osi (slika 5).

Problem medijan ili „minisum“ ozna~ava pristup u kojem se ciljna funk-cija formira tako da se lociranje objekta realizuje na bazi minimizacije srednjeg

Prvi eelon

Drugi eelon

KorisnikKorisnik

Sl. 3 – Eelonski lokacijski problem

HAB

Korisnik (izvor)

Korisnik(destinacija)

HAB HAB

Sl. 4 – HAB lokacijski problem


rastojanja – trokova izme|u objekta koji se locira i korisnika:

min( )j

j

C Xx

∑

Ovaj pristup naj~ei je u logistici i

primenjuje se pri reavanju najveeg bro-ja lokacijskih problema.

Problem centar ili „minimax“ ozna-~ava pristup u kojem se ciljna funkcija formira tako da se lociranje skladita rea-lizuje na bazi minimizacije rastojanja do najudaljenijeg korisnika:

( )min max jx jC X

Tipi~an primer su problemi locira-

nja stanice hitne pomoi, vatrogasne je-dinice, kao i skladita u nekom servi-snom centru.

Anticentar ili „maximin“ ozna~ava pristup u kojem se ciljna funkcija formira tako da se lociranje skladita realizuje na bazi maksimizacije rastojanja do najbli-èg korisnika.

( )max min jjxC X

Tipi~an primer su problemi locira-

nja deponija za otpad, skladita opasnih roba i sli~no.

Ukoliko se uz navedene kriterijume klasifikacije uo~i da je pri reavanju pro-blema mogue koristiti i razli~ite algorit-me – tehnike (matemati~ko programira-nje, analiti~ke metode, grafi~ke metode, hibridne tehnike i heuristike), nazna~ena viezna~nost, kompleksnost i prisustvo

razli~itih klasa lokacijskih problema po-staje o~igledna.

Formulacija i na~in reavanja lokacijskih problema

Pristupi reavanju lokacijskih problema

U principu, tehnike reavanja loka-cijskih problema zasnivaju se, naj~ee, na minimizaciji ponderisanih transport-nih trokova (vremena, distance) od objekta koji se locira do korisnika, pri ~emu se trokovi gradnje objekta na od-re|enoj lokaciji ponekad uklju~uju u ana-lizu, a ponekad ne.

Generalno gledano, reavanje loka-cijskih problema u principu je povezano sa obimnim i kompleksnim utvr|ivanjem i analizama podataka. U praksi, mnogi faktori uti~u na izbor lokacije, a ovde su navedeni neki od najzna~ajnijih, prema Heragu (1997): blizina izvoru sirovina; trokovi i raspoloìvost priklju~aka na elektri~nu mreù; trokovi, raspoloìvost, obu~enost i produktivnost radne snage; zakonska regulativa na saveznom, repu-bli~kom regionalnom i lokalnom nivou; porezi i takse na saveznom, republi~kom regionalnom i lokalnom nivou; osigura-nje; trokovi i cena gradnje; politi~ka sta-bilnost; fluktuacija kursa; uvozno-izvo-zna regulativa, porezi i takse; transportni sistem; regulativa u oblasti zatite okoli-

0 5 6 7

Medijana (5.5) Anticentar

2.5

Centar

3.5

Sl. 5 – Pozicije medijane, centra i anticentra na brojnoj osi sa „zahtevima“ jednakim brojnim

vrednostima u ta~kama 0, 5, 6 i 7


ne; javni servisi – kole, bolnice, objekti za rekreaciju; ostali servisi; klima; uda-ljenost korisnika; poslovna klima; faktori vezani za konkurenciju.

Poznavanje samo optimizacionih metoda lokacijske analize naj~ee nije dovoljno za odre|ivanje lokacije logisti~-kog sistema, ali primena tih metoda obez-be|uje kvalitetnu podlogu za izbor lokaci-je, posebno ako se i pomenuti kriterijumi uklju~e u analizu. Kako definisanje pozi-cije nekog objekta unutar nekog geograf-skog podru~ja nije dovoljno za instalaciju tog sistema, u literaturi se problem izbora optimalne lokacije, po pravilu, ra~lanjuje u tri faze (Freese, T., 1994):

– makroanaliza (koja ima za cilj odre-|ivanje broja i pribli`ne lokacije skladita),

– mikroanaliza (bliè odre|ivanje lokacije – uè podru~je, deo grada,...),

– precizan izbor lokacije (veoma de-taljna analiza sa razli~itih aspekata, na osnovu koje se donosi odluka).

Za formulisanje i reavanje lokacij-skih problema na raspolaganju je veliki broj razli~itih pristupa i metoda:

– intuitivni pristup (~esto se prime-njuje, premda se ne moè govoriti o uni-ficiranom pristupu. Dolaze do izraàja intuicija, pronicljivost, iskustvo i li~na sposobnost, a kao podrka koriste se jed-nostavni prora~uni. Sve ono to veoma teko moè biti uklju~eno u model – su-bjektivni faktori, izuzeci, ograni~enja,... uzima se u obzir kroz grubu analizu, pa su rezultati ~esto zadovoljavajui. Ovaj pristup ~esto se koristi i kao jedna od fa-za u izboru lokacije, uz primenu neke eg-zaktnije tehnike);

– simulacioni modeli (s obzirom na to da je re~ o univerzalnoj tehnici koja podrazumeva sprovo|enje eksperimenta

na modelu, simulacija se koristi i kao alat za reavanje lokacijskih problema. Pri-stup se svodi na simulaciju razli~itih „scenarija“, tj. razli~itih konfiguracija si-stema i dozvoljava respektovanje stoha-sti~nosti, kao i drugih specifi~nosti ili de-talja. Postoje i gotovi softverski paketi LREPS, LOCATE, LSD,...);

– heuristike (kao tehnike za utvr|iva-nje zadovoljavajuih reenja obezbe|uju reavanje kompleksnih lokacijskih mode-la koji uklju~uju vei broj parametara, a jedine su tehnike koje obezbe|uju reava-nje problema veih dimenzija – lociranje vie objekata u slu~aju kada je prisutan veliki broj potencijalnih lokacija);

– optimizacioni modeli (garantuju najbolje reenje u odnosu na postavljenu funkciju cilja, a bazirani su na optimiza-ciji odnosa transportnih i trokova skladi-tenja. Postoji izuzetno veliki broj razli-~itih modela: gravitacioni model, p-me-dian problem, ... koji mogu biti reavani kao LP, mre`ni problemi, problemi dina-mi~kog programiranja,...);

– ekspertni sistemi (kompjuterski programi bazirani na veta~koj inteligen-ciji koji, koristei bazu ekspertskog zna-nja, reavaju probleme sli~no ekspert-skom timu. Popularnost ovih programa raste, mada se ~esto ekspertskim siste-mom nazivaju i programi koji nisu bazi-rani na konceptu veta~ke inteligencije);

– sistemi za podrku odlu~ivanju (kombinacija baze podataka sa razli~itim alatima i tehnikama modeliranja, prora~u-na i evaluacije jeste ono to se danas nazi-va sistemom za podrku odlu~ivanju. Re~ je o programima koji sadrè odgovarajue baze podataka, ali i neke od optimizacio-nih metoda ili heuristi~kih tehnika).


Metode za reavanje lokacijskih problema

Imajui u vidu prethodno izloène opte principe reavanja lokacijskih pro-blema o~igledno je da je, generalno uzevi, na raspolaganju irok spektar mo-guih metoda pristupa, optimizacionih i heuristi~kih tehnika. Me|utim, mogue je izdvojiti i one metode koje su naj~ee u primeni, koje imaju fundamentalni zna-~aj u ovoj oblasti, i koje najbolje ilustru-ju samu ideju formulacije i pristupa rea-vanju lokacijskih problema. Tako, na pri-mer, S. H. Owen i Daskin M. (1998) u kategoriji diskretnih modela razmatraju „medijan problem“, „problem pokriva-nja“3, „problem centra“, kao i neke modi-fikacije ovih pristupa za slu~ajeve rea-vanja stohasti~kih, odnosno uopte dina-mi~kih problema. Tako|e, u kategoriji kontinualnih modela, u literaturi se ~esto prezentira gravitacioni model za izbor lo-kacije jednog objekta.

Gravitacioni model za odre|ivanje lokacije jednog objekta u kontinualnom slu~aju

Ideja algoritma je u izboru lokacije objekta na bazi nalaènja teìta, koje se utvr|uje na bazi minimalnog transport-nog rada (proizvod ukupnih zahteva kori-snika i rastojanja do objekta koji se loci-ra). Pri tome, lokacija objekta moè biti bilo gde u prostoru na kojem se nalaze korisnici.

Jedan od pristupa koji pojednosta-vljuje prora~un jeste da se euklidsko ra-stojanje do nepoznate lokacije teìta sa koordinatama (X, Y) aproksimira kva-__________

3 Set covering problems.

dratom tog rastojanja. Tada se teìte od-re|uje iz uslova da funkcija cilja dostig-ne minimum u ta~kama (X, Y):

( ) 2 2

1

, ( ) ( )n

i i ii

F X Y Q X X Y Y=

= ⋅ − + − ∑

Moè se pokazati da je, nakon dif-

erenciranja prethodnog izraza po ne-poznatim koordinatama, lokaciju objekta koji je potrebno pozicionirati mogue utvrditi na osnovu sledeeg izraza:

1 1

1 1

,

n n

i i i ii i

n n

i ii i

Q X Q YX Y

Q Q

= =

= =

⋅ ⋅= =∑ ∑

∑ ∑

Ukoliko se koristi funkcija cilja sa

euklidskim rastojanjem, a ne kvadratom tog rastojanja, tada izvodi na obe strane jednakosti sadrè i nepoznate koordinate (X, Y), pa se problem reava iteracijom (tzv. Weiszfeldov metod).

Problem lociranja skladita p-median

Jedna od najjednostavnijih, ali za lo-gistiku veoma va`nih formulacija loka-

(X,Y)

Qi, (Xi,Yi)

i

Sl. 6 – Gravitacioni model


cijskog problema je Hakimijeva formula-cija p-median problema:

razmotrimo skup od n korisnika prostorno disperzovanih u regionu. Pro-blem je kako izabrati lokacije p identi~-nih skladita koji opsluùje dati skup ko-risnika. Pretpostavlja se da postoji

≥m p potencijalnih lokacija skladita. Nakon to se svih p skladita locira, sva-ki od n korisnika opsluìvae se iz njemu najblièg skladita;

sa jednom od najpoznatijih matema-ti~kih formulacija ovog problema:

razmotrimo neorijentisani graf G = (N, A) sa m ~vorova. Neka ai ozna-~ava broj zahteva za opslugom ~vora i. Neka dij ozna~ava rastojanje izme|u ~vo-rova i i j, a p broj objekata koje je potreb-no locirati. Objekti mogu biti locirani u bilo kom od m ~vorova.

Uvedimo 1,0,ij

i se opsluùje preko jx

u suprotnom

=

Kako je cilj da se minimizira ukupni

pre|eni put, p-median problem formuli-san je kao:

1 1= =

=∑∑m m

i ij iji j

MinF a d x

pri ograni~enjima:

1

1, 1, 2,....,=

= =∑m

ijj

x i m

1=

=∑m

jjj

x p

, , 1,2,.... ;≥ =jj ijx x i j m i j

0,1 , , 1,2,.... ;ijx i j m∈ =

Generalizovani p-median problem

Za razliku od Hakimijeve formula-cije p-median problema, u uobi~ajenoj postavci lokacijsko-alokacijskog proble-ma respektuju se i trokovi „otvaranja“ skladita na lokaciji. Tako|e, ograni~e-njima se definie da li se korisnik snab-deva isklju~ivo iz jednog skladita ili se to ~ini sa vie lokacija:

1 1 1= = =

→ ⋅ + ⋅∑ ∑∑m m n

i i ij ijj i j

Min F y c x

uz ograni~enja:

1

1,2,...,=

= =∑m

ij jj

x D j n

1 1

1,2,...,= =

≤ ⋅ =∑ ∑n n

ij i jj j

x y D i m

0 1,2,..., 1,2,...,≥ = =ijx i m j n

0,1 1,2,...,∈ =iy i m

gde je: m – broj potencijalnih lokacija, n – broj korisnika, cij – trokovi transporta jedne jedinice od skladita i do korisnika j, Fi – fiksni trokovi otvaranja i rada skla-dita i, Dj – broj jedinica koje zahteva korisnik j, xij – broj jedinica koje se isporu~uju iz skladita i do korisnika j, yi – 1 ako je skladite i otvoreno, 0 u suprotnom.

Formulisani problem predstavlja tzv. Miks celobrojni problem linearnog programiranja i ~esto mu se oblik modi-fikuje i prilago|ava primeni nekog od metoda za reavanje LP problema. Tako


se problem reava primenom tehnike gra-nanja i ograni~avanja (branch and bo-und), zatim Lagranèovom relaksacijom, Erlenkoterovom dual ascent procedurom, kao i primenom nekih heuristika.

Problem pokrivanja skupa (set covering problem)

Ovaj pristup uobi~ajen je za reava-nje problema u slu~ajevima kada je neo-phodno obezbediti da svaki korisnik bu-de „pokriven“ (covered), tj. opsluìvan sa najmanje jedne lokacije. Reavanje ovog tipa problema tipi~no je za slu~aj lociranja vatrogasnih stanica, domova zdravlja, policijskih stanica, studentskih domova, skladita maloprodajne mre-è,... Ciljna funkcija minimizira trokove lociranja zahtevanog broja objekata.

Funkcija cilja: 1

min=∑

n

j jj

c x

uz ograni~enja: 1

1=

≥∑n

ij jj

a x i = 1,2,...,m

– svaki klijent treba da bude „pokriven“ najmanje jednim objektom, gde su:

0,1 1,2,...,∈ =jx j n

cj – trokovi lociranja objekta na

mestu j, m – broj korisnika, n – broj objekata,

ij1, ako objekat na lokaciji j mo e pokriti klijenta i

a0, u svim ostalim slu~ajevima

j1,

xako je objekat lociran na mestu j

0,u svim ostalim situacijama

Problemi ovog tipa reavaju se, naj-~ee, tehnikom grananja i ograni~avanja (branch and bound), ali je za probleme veih dimenzija potrebno angaòvati znatno ra~unarsko vreme. Od heuristika je ~esto u upotrebi greedy algorithm („gramzivi“ algoritam).

Specifi~ni lokacijski problemi i vojne primene

U zavisnosti od konkretnih zahteva koje generie realizacija logisti~kih pro-cesa problemi lociranja razli~itih resursa mogu zahtevati specifi~ne pristupe. Kao ilustracija, prezentirane su neke od tih specifi~nih primena teorije lokacije.

Problem lociranja depoa za prazne kontejnere kao lokacijski problem sa balansnim zahtevima

Posledica korienja povratnih logi-sti~kih jedinica jeste neophodnost aktivi-ranja kompleksnih procesa koji obuhva-taju irok spektar razli~itih zadataka, od kojih posebno mesto zauzima izbor loka-cija depoa za prazne kontejnere. Cilj je obezbe|enje dopreme praznih jedinica od korisnika i zadovoljenje tra`nje za praznim kontejnerima – i jedno i drugo uz minimalne trokove. Specifi~nost ovog problema jeste ~injenica da tokovi kontejnera, u ovom slu~aju postoje ne sa-mo izme|u korisnika i depoa ve i izme-|u depoa radi realizacije balansnih zahte-va koji su posledica neravnomernosti po-nude i tra`nje praznih kontejnera u gravi-tacionim zonama pojedinih depoa.

Ovaj problem, u slu~aju determini-sti~ke tra`nje, formulisali su Crainic, De-


jax i Delorne (1989), kao „obi~an loka-cijsko-alokacijski problem sa balansnim zahtevima i vie artikala“. Autori prepo-ru~uju nekoliko formulacija ovog proble-ma, a jedna od osnovnih ideja je problem minimalnog toka kroz mreù.

M. Vidovi, H. Hwangu, K. H. Kim (2003) uoptavaju ovaj zadatak i tretiraju ga kao lokacijski-ruting problem sa ba-lansnim zahtevima, to podrazumeva pri-menu na sistemima za male kontejnere i palete. Pri tome se koristi modifikovana postavka problema Crainic, Dejax i De-lorne (1989), kombinovana sa formulaci-jom lokacijskog-ruting problema Tuzua and Burke (1999), a reenje je utvr|eno primenom genetskog algoritma.

Odre|ivanje kapaciteta i lokacije vojnog centra za hitnu medicinsku pomo

Jedan od primera primene lokacij-ske teorije u optimizaciji prostornog ras-poreda resursa medicinske zatite u regi-onu, pod dejstvom hemijskih agensa ili fizi~kog napada, razmatra R. S. Segall (2000). U radu se razmatra est scenarija rasporeda vojnih stanica hitne medicin-ske pomoi, u slu~aju kada su poznate raspodele zahteva za tom vrstom pomoi unutar odre|ene teritorije.

Lociranje novih objekata i raciona-lizacija postojeih kompleksa za smetaj opasnih materija klase 1

Kao rezultat reavanja realnih pro-blema lociranja objekata za smetaj opa-snih materija klase 1 (eksplozivne materi-je, prema klasifikaciji UN), radni tim Od-

seka za logistiku Saobraajnog fakulteta razvio je nekoliko lokacijskih modela koji su uspeno primenjivani na optimizaciji realnih problema. Posebno se mogu iz-dvojiti dve grupe modela. Model za defi-nisanje optimalne strukture novih skladi-nih objekata (S. Vukievi, M. Milju, 1994) i modeli za optimizaciju broja i ras-poreda objekata u postojeim kompleksi-ma (M. Vidovi, S. Cveti, 1996).

U prvom modelu za definisanu koli-~inu materija koju je potrebno smestiti u kompleks, primenom modela LP definie se raspored objekata uz respektovanje potrebnih bezbednosnih rastojanja, pri ~emu funkcija cilja minimizira investici-je u objekte, saobraajnice i o~ekivanu tetu, koja se definie preko verovatnoa unitenja pri razli~itim vrstama napada na objekte. U okviru reavanja problema optimizacije postojee strukture objekata razvijena su dva heuristi~ka modela. Je-dan koji se bavi optimizacijom strukture objekata namenjenih za smetaj materija ~ije se prostorno dejstvo opisuje preko doleta, i drugi koji respektuje materije ~i-je se dejstvo opisuje eksplozijom u masi, to podrazumeva prisustvo nelinearne funkcije koja determinie potrebno mini-malno rastojanje me|u objektima.

Zaklju~ak

U radu su na saèt na~in predsta-vljene osnovne postavke lokacijske teori-je koja danas, bez ikakve sumnje, pred-stavlja jednu od najrazvijenijih oblasti, kako operacionih istraìvanja, tako i stra-tekog planiranja. Kompleksnost proble-ma koji se tretiraju u okviru lokacijske analize i obimnost materije koja je evi-


dentna ve i po broju do sada publikova-nih radova, govore da ovim radom nije mogao biti obuhvaen ~itav niz zadataka koji postoje u literaturi, ali i u realnim lo-gisti~kim sistemima. Ipak, i ovakav pri-kaz lokacijske teorije dovoljan je razlog za samostalno istraìvanje ove oblasti, pri ~emu zna~ajnu pomo moè pruìti navedena literatura.

Literatura:

Š1¹ Aikens, C. H.: Facility location models for distribution planning, European Journal of Operational Research 22 (1985) 263–279.

Š2¹ Daskin, M. S.: Network and Discrete Location: Models Al-gorithms and Applications, Wiley, New York, (1995).

Š3¹ Francis, R. L.; McGinnis, L. F.; White, J. A: Locational analysis, European Journal of Operational Research 12 (1983) 220–252.

Š4¹ Krarup, J.; Pruzan, P. M.: Selected families of location pro-blems, Annals of Discrete Mathematics 5 (1979) 327–387.

Š5¹ Leonardi, G.: A unifying framework for public facility location problems – Part 1: A critical overview and some unsolved pro-blems, Environment and Planning A 13 (1981) 1001–1028.

Š6¹ ReVelle, C.; Marks, D.; Liebman, J. C.: An analysis of pri-vate and public sector location models, Management Sci-ence 16 (11) (1970) 692–707.

Š7¹ Tansel, B. C.; Francis, R. L.; Lowe, T. J.: Location on net-works: A survey. Part I: The P-center and P-median pro-blems, Management Science 29 (4) (1983 a) 482–497.

Š8¹ Tansel, B. C.; Francis, R. L.; Lowe, T. J.: Location on net-works: A survey. Part II: Exploiting tree network structure, Management Science 29 (4) (1983 b) 498–511.

Š9¹ Weber, A.: Uber den Standort der Industrien, University of Chicago, (1929).

Š10¹ Thünen J. H.: Der Isolierte Staat in Beziehung auf Land-wirtschaft und Nationalökonomie, Berlin Schumacher-Zarchlin, (1875).

Š11¹ Owen, S. H.; M. Daskin: Strategic facility location: A revi-ew, European Journal of Operational Research 111 (1998), 423–447.

Š12¹ Dickman, B.: How the oldest recorded multiple facility location problem was solved, Location Science 3 (1), (1995), 55–60.

Š13¹ Hakimi, S. L.: Optimum locations of switching centers and the absolute centers and medians of a graph, Operations Research 12, (1964) 450–459.

Š14¹ Krarup, J., Pruzan, P. M.: The simple plant location pro-blem: Survey and synthesis, European Journal of Operati-onal Research 12, (1983), 36–81.

Š15¹ Sanderesh, H.: Facility design, PWS Publishing Co., Boston (1997).

Š16¹ Goetschalckh, M.: Logistic systems design, Avg. 1999, www.isye.gatech.edu.

Š17¹ Crainic, T.; Dejax, P.; Delorme, L.: Models for multimode mul-ticommodity location problems with interdepot balancing requ-irements, Annals of Operations Research, 18, (1989) 279–302.

Š18¹ Vidovi, M.; Hwang, H.; Kim K. H.: Locating depots for empty containers as a probabilistic location routing problem with balancing demand, Transport & Logistics, No5, (2003) 71–87.

Š19¹ Tuzun, D.; Burke, L.: A two-phase tabu search approach to the location routing problem, European Journal of Operational Research 116, (1999) 87–99.

Š20¹ Segall, R. S.: Some quantitative methods for determining capacities and locations of military emergency medical facilities, Applied Mathematical Modelling 24 (2000) 365–389.

Š21¹ Vidovi, M.; Cveti, S.: Optimizacija korienja postojeih kompleksa za skladitenje ubojnih sredstava, Vojnotehni~ki glasnik, god. XLIV, br 1, (1996), Beograd.

Š22¹ Vukievi, S.; Milju M.: Predlog postupaka za optimizaciju strukture objekata novog skladita za zadatu koli~inu UbS, Tematski skup Kvalitet uskladitenih UbS, (1994), Beograd.


ARHITEKTURA KVALITETA USLUGA TELEKOMUNIKACIONIH MRE@A

UDC: 621.39

Profesor dr Milojko Jevtovi, dipl. in .

Elektrotehni~ki fakultet, Banja Luka

Rezime:

U radu je analizirana arhitektura kvaliteta usluga (Quality of Service, QoS) s ciljem da se definiu kriterijumi zdruìvanja protokola kvaliteta usluga prema razli~itim klasama uslu-ga (Class of Service, CoS) telekomunikacione mreè. Na osnovu definisanih klasa usluga, ti-pa mreè i primenjenih tehnika prenosa signala, mogu se definisati arhitekture QoS protoko-la koje zadovoljavaju zahtevane nivoe QoS-a za razli~ite CoS, posebno za one koje zahtevaju komunikaciju u realnom vremenu. Klju~ne re~i: kvalitet usluga, arhitekture kvaliteta, telekomunikacione mreè, analiza arhitektura, kriterijumi pri projektovanju.

QUALITY OF SERVICE ARCHITECTURES IN TELECOMMUNICATION NETWORKS

Summary:

This paper examines the problem of quality of service architectures implementation in today’s telecommunication networks. The analyses of QoS architectures are given with parti-cular emphasis on the criteria for QoS protocol embedding. According to predefined QoSs, types of network and techniques for signal transport, it is posible to determine QoS protocol architectures which will satisfy required QoS levels. Key words: quality of service, QoS architectures, telecommunication networks, analysis of archite-ctures, design criteria.

Uvod

Standardne paketske ra~unarske mre-è zasnovane na IP protokolu (Internet Protocol), po svojoj tehni~koj koncepciji pruàju „best effort“ kvalitet usluga (Qua-lity of Service, QoS) pri prenosu podata-ka. Drugim re~ima, obezbe|uju samo onaj nivo kvaliteta koji mreà u odre|enom trenutku moè dati, a ne obezbe|uju zah-tevani niti garantovani kvalitet usluga. Ta-kve mreè, kao to je globalna ra~unarska mreà Internet, prenose pakete sa kanje-njem, varijacijom kanjenja i odre|enom verovatnoom gubitka paketa podataka. Ovakav kvalitet zadovoljava samo tipi~ne

Internet aplikacije, odnosno klase usluga (Class of Service, CoS), kao to su:

– elektronska pota (e-mail); – prenos datoteka (file transfer); – Web aplikacije (WWW applica-

tions). Kanjenje pri prenosu paketa preko

IP mreè stvara velike probleme za apli-kacije koje zahtevaju prenos u realnom vremenu, kao to su: multimedijalna ko-munikacija, video konferencije i paketski prenos govora. âk i na relativno neopte-reenim IP mreàma kanjenje pri ispo-ruci paketa poruke vrlo je veliko i ne mo-è se jednostavno prilagoditi za komuni-kaciju u realnom vremenu.


Da bi se obezbedile nove klase usluga i komunikacija u realnom vremenu, IP mreè se moraju dopuniti novim tehni~kim reenjima, tj. kvantitavnim i kvalitativnim performansama. To zahteva da se IP mreì doda odre|eni nivo „inteligencije“, kako bi bio podràn saobraaj koji zahteva stroga vremenska ograni~enja u prenosu kroz da-tu mreù. Pri tome se imaju u vidu zahtevi za: irinu propusnog opsega, ograni~eno kanjenje, dìter i verovatnou gubitka pa-keta. Problem se reava korienjem odre-|enih QoS protokola.

Da bi se mreà prilagodila potreba-ma tih razli~itih tipova QoS-a, razvijeni su i koriste se brojni razli~iti QoS proto-koli i algoritmi, me|u kojima se naj~ee primenjuju:

– protokol integrisane usluge – Int-Serv protokol (Integrated Service), dode-lom prioriteta, koji vri selekciju saobra-ajnih tokova pri obezbe|enju kvaliteta usluga;

– Subnet Bandwidth Management, SBM protokol, koji omoguava kategori-zaciju i prioritete paketa podataka na drugom sloju (Layer 2), odnosno na vodu podataka OSI modela mreè, deljenjem i komutacijom mreè prema standardu IEEE 802;

– ReSerVation Protocol (RSVP), koji obezbe|uje signalizaciju da bi omo-guio rezervaciju mre`nih resursa (postu-pak poznat kao integrisane usluge, engl. Integrated Service);

– Differentiated Services (DiffServ), koji predstavlja jednostavan na~in za ka-tegorizaciju i obezbe|enje prioriteta to-kova mre`nog saobraaja;

– protokol prenosa u realnom vre-menu RTP (Real Time Protocol, RTP), koji obezbe|uje sinhronizaciju paketa na

odreditu i prenos podataka u realnom vremenu;

– protokol upravljanja u realnom vremenu RTCP (Real Time Control Pro-tocol), koji obezbe|uje informacije o kvalitetu prenosa poruka, identifikuje RTP izvor, obavlja nadzor saobraaja u mreì, itd.;

– protokol komutacije multiproto-kolske labele MPLS (MultiProtocol La-bel Switching) koji je namenjen za ozna-~avanje, rutiranje, usmeravanje i komuta-ciju saobraaja, a omoguava upravljanje propusnim opsegom za skupove saobra-ajnih tokova preko mreè sa rutiranjem i usmeravanjem saobraaja koji je upra-vljan labelom. MPLS je vie protokol „inìnjeringa saobraaja“, nego to je protokol kvaliteta usluga.

Pored pomenutih, u protokole kvalite-ta usluga ubrajaju se: protokoli ATM adap-tacionog sloja AAL-1, AAL-2 i AAL-5, Internet protokol verzije 6 (IP v6), multi-protokolska komunikacija preko ATM mreè – MPOA, protokoli virtuelnih pri-vatnih mreà (VPN), npr. protokol PPTP.

Hijerarhije i arhitekture QoS telekomunikacionih mreà

Multimedijalni informacioni sistemi formiraju se nad slojevitom strukturom razli~itih telekomunikacionih mreà koje se mogu predstaviti odre|enom hijerar-hijskom strukturom, kao to je prikazano na slici 1.

Svaka od mreà u prikazanoj hijerar-hijskoj strukturi obezbe|uje sopstveni mre-`ni QoS Š1¹. Najniì u hijerarhiji su opti~-ki, tj. talasni multipleksni sistemi (Wave Division Multiplex, WDM ili DWDM),


odnosno opti~ka kablovska mreà sa tala-snim multipleksnim sistemima.

Na drugom sloju, nad WDM opti~-kom mreòm nadgra|uje se mreà plezi-ohronih, odnosno sinhronih digitalnih hi-jerarhijskih prenosnih sistema, tj. kombi-novanih PDH/SDH sistema (Plesiochro-nous Digital Hierarchy/Synchronous Di-gital Hierarchy).

Na treem sloju, odnosno nad PDH/SDH mreòm, formiraju se digital-ne mreè integrisanih slu`bi: uskopoja-sna ISDN (Integrated Service Digital Network) mreà (N-ISDN) ili irokopo-jasna ATM (Asynchronous Transfer Mo-de) mreà (B-ISDN). Na istom sloju, iz-nad PDH/SDH moè biti formirana pa-ketska IP mreà ili MPLS mreà.

Na ~etvrtom sloju arhitekture mreà formiraju se, odnosno nadgra|uju multime-

dijalne mreè prema standardima: H.320, H.323, H.324, H.321, H.311 Me|unarodne unije za telekomunikacije (ITU-T).

Peti sloj u hijerarhiji ~ine razne apli-kacije, odnosno multimedijalni informa-cioni sistemi, kao to su: telemedicina, rad na daljini, obrazovanje na daljini, elektronska trgovina (e-commerce), elek-tronsko bankarstvo (e-banking), elek-tronsko poslovanje, meteoroloki infor-macioni sistemi, vojni komandno-infor-macioni sistemi i dr.

OSI arhitektura protokola kvaliteta usluga

QoS pojedinih mreà u prikazanoj hijerarhiji, pored ostalog, podràva skup protokola kvaliteta usluga. Uobi~ajeno je da su ti QoS protokoli pridruèni OSI ar-

Sl. 1 – Hijerarhija izme|u WDM, PDH/SDH, ATM, ISDN, IP i multimedijalnih mreà


hitekturi komunikacionih protokola date mreè. Jedan primer OSI arhitekture mreà sa pridruènim QoS protokolima prikazan je u tabeli 1.

Zdruìvanje QoS protokola

Svaki od navedenih tipova proto-kola QoS-a moè se nezavisno koristiti s kraja na kraj veze, odnosno u komunika-ciji od predajnika do prijemnika. U re-alnim primenama ne deava se da se po-jedina~ni QoS protokoli koriste neza-visno, ve se kombinuju sa drugim tipo-vima protokola.

Protokoli su projektovani tako da se mogu koristiti sa drugim QoS tehnikama primenjenim izme|u predajnika i prijem-nika, a obezbe|uju kvalitet usluga „od vr-ha do dna“ (top-to-bottom), odnosno odo-zgo nadole i „s kraja na kraj veze“ (end-to-end). Na slici 2 prikazana je arhitektura nekoliko zdruènih QoS protokola.

DiffServ je komplementaran proto-kolu RSVP, a zajedno ovi protokoli obezbe|uju QoS s kraja na kraj veze. Krajnji ra~unari mogu koristiti RSVP zahteve sa zadatim parametrima QoS-a (propusni opseg, kanjenje, dìter, itd.). Grani~ni ruteri na ulaznim ta~kama ki~-

mene mreè (Backbone network) presli-kavaju RSVP „rezervaciju“ na klase usluga polja TOS (Type Of Service) pro-tokola IP v4, odnosno na DS bajt (polje TOS) u zaglavlju ovog protokola. Na iz-lazu ki~mene mreè ponovo se obezbe-|uje RVSP, odnosno rezervacija resursa do krajnjeg odredita. Na sli~an na~in kombinuje se protokol RSVP u lokalnoj ra~unarskoj mreì (LAN) sa MPLS pro-tokolom u ki~menoj WAN mreì.

Jedan primer zdruìvanja QoS pro-tokola predstavlja skup protokola koji podràvaju paketski prenos govora u IP mreàma, odnosno VoIP. Na slici 3 pri-kazan je postupak formiranja zaglavlja paketa govornog signala, korienjem RTP, UDP i IP v4 protokola.

Govorni signal se konvertuje u digi-talni oblik i komprimuje u pakete ili data-grame, primenom algoritma kompresije koji je definisan ITU-T standardom G.723.1. Ramovi – paketi su trajanja 30 ms, pri ~emu svaki ram sadrì 24 bajta. Bitski protok je 6,4 kb/s. Na svaki ram – datagram ili paket govornog signala duìne 24 bajta dodaju se zaglavlja protokola IP, UDP i RTP. Formira se zaglavlje duìne 40 bajta na svaki informacioni ram govor-nog signala i dobija bitski niz protoka

Tabela 1 OSI arhitektura sa pridruènim QoS protokolima

OSI slojevi QoS protokoli Oznaka sloja

Sloj primene (aplikacije)

QoS koji omoguuju aplikacije 7. sloj

Sloj prikaza (prezentacije)

6. sloj

Sloj sesije (dijaloga)

G.711; G.722; G.728; G.723.1; G.729; M PEG-1; M PEG-2; M PEG-4; JPEG, JPEG-2000; H.261; H.263; H.263. ver.3; H.320; H.321; H.322; H.323; H.324; H.324 modifik.; H.310; H.311; T.120 (T.120-T.127) 5. sloj

Sloj prenosa RSVP; RTP; RTCP; MPOA; MPLS 4. sloj Sloj mreè AAL-1; AAL-2; AAL-5; M PLS; DiffServ; IPv6; IntServ; ATM 3. sloj Sloj voda podataka ATM; SBM; M PLS; VPN (PPTP) 2. sloj Fizi~ki sloj IEEE 802.1.Q; IEEE 802.1p; I.350; G.821; G.826 1. sloj


17toka 17,1 protoka 17,1 kb/s. Sledi kom-

Sl. 2 – Arhitektura zdruènih protokola kvaliteta usluga: ^.1, ^.2, ..., ^.8 – ~vorovi mreè; 1, 2, ..., 5 – putevi izme|u ~vora 1 i ~vora 8; Host A, B – ra~unari A, B

Sl. 3 – Formatiranje IP datagrama govornog signala

PODATAKA


17,1 kb/s. Sledi kompresija zaglavlja pre-ma standardu RFC 2508 i dobija digitalni signal bitskog protoka 7,5 kb/s. U ovom slu~aju primenjena su dva protokola kvali-teta usluga: DiffServ (korienjem polja TOS u zaglavlju IP v4) i RTP protokol, koji podràva komunikaciju u realnom vremenu i sinhronizaciju paketa govornog signala.

Arhitektura kvaliteta usluga multimedijalnih mreà

Multimedijalna komunikacija moè se realizovati preko razli~itih telekomu-nikacionih mreà, njihovom „nadgrad-njom“ u skladu sa odgovarajuim stan-dardima. U tabeli 2 prikazan je pregled

Tabela 2 Pregled telekomunikacionih i ra~unarskih mreà i standarda za multimedijalnu komunikaciju i video

konferencijske sisteme

Standardi Funkcija mreè Mreà Video Govor Podaci

H.320 Videokomunikacija preko ISDN mreè ISDN H.261

H.263

G.711 G.722 G.728

T.120

H.323 Videokomunikacija preko IP/TCP ra~unarskih mreà

IP/TCP LAN

H.261 H.263

G.711 G.722 G.728 G.723.1

T.120

H.324 Videokomunikacija preko

javne komutirane telefonske mreè

PSTN ISDN

H.261 H.263

G.723.1 G.711 G.722 G.728 7.729 MPEG-1

T.120


ATM (prenos preko B-ISDN)

ATM Cell

Relay

MPEG-2 H.261

MPEG-2 G.711 G.722 G.728

T.120

H.321 Videokomunikacija preko ATM standarda zasnovan

na H.320 ATM H.261

H.263

G.711 G.722 G.728

T.120


mreà sa komutacijom paketa

Frame Relay

H.261 H.263

G.711 G.722 G.728 G.723.1

T.120

H.324 Modif.

Videokomunikacija preko mobilnih mreà

GSM (2,5G)

UMTS (3G)

H.261 H.261

MPEG-4

G.723.1 G.728

WAP T.120

Zna~enje skraenica: ISDN – Integrated Service Digital Network (digitalna mreà integrisanih slu`bi), PSTN – Public Switching Telephone Network (javna komutirana telefonska mreà), LAN – Local Area Network (lokalna ra~unarska mreà), ATM – Asynchronous Transfer Mode (asinhroni na~in transfera), GSM – Global Mobile System (globalni mobilni telefonski sistem), UMTS – Universal Mobile Telecommunications System (univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem), WAP – Wireless Access Protocol (beì~ni protokol pristupa), H.320, H.323, H.324, H.310, H.322, H.321, H.324.mod – Skupovi protokola Me|unarodne unije za telekomunikacije, koji se odnose na videokonferencijske sisteme i multimedijalnu komunikaciju, H.261, H.263, MPEG-2, MPEG-4 – Standardi za kompresiju/dekompresiju video slike, G.711, G.722, G.728, G.729, G.723.1 – Standardi Me|unarodne unije za telekomunikacije, koji se odnose na kompresi-ju/dekompresiju audio i govornih signala, T.120 – Skup protokola Me|unarodne unije za telekomunikacije, koji se odnose na prenos podataka prilikom multimedijal-ne komunikacije.


telekomunikacionih i ra~unarskih mreà i standarda za multimedijalnu komunikaci-ju i videokonferencijske sisteme.

Za sve navedene mreè potrebno je da se arhitekturom protokola obezbedi neophodan kvalitet usluga. Arhitekture QoS protokola nisu standardizovane.

Kao rezultat nastojanja da se obez-bedi arhitektura za QoS upravljanje „s kraja na kraj“ veze, integrisana sa mre-`nokonfigurisanim QoS slu`bama, odno-sno uslugama i protokolima, predloèno je nekoliko razli~itih modela Š5¹:

– Extended Integrated Reference Model (XRM), razvijen na Columbia Univerzitetu;

– Quality of Service Architecture (QoS-A), razvijen na Lancaster Univerzi-tetu;

– OSI QoS Framework, koji je pred-loìla ISO SC21 QoS radna grupa;

– Heidelberg QoS Model, koji je razvio IBM-ov evropski mre`ni centar;

– OMEGA Architecture, koja je raz-vijena na Pennsylvania Univerzitetu;

– TINA QoS Framework, koji je razvio TINA Konzorcijum;

– IETF QoS Manager (QM), koji je razvio IETF radne grupe za integrisane slu`be net Architecture na California Univerzitetu;

– End System QoS Framework, koji je razvijen na Washington Univerzitetu.

Za detaljniju analizu interesantne su tri arhitekture QoS-a: XRM, Lancaster i OSI.

XRM model

COMET grupa, na Columbia Uni-verzitetu, razvila je XRM (Extended In-tegrated Reference Model) model kao okvir za upravljanje i nadzor multimedi-jalnih telekomunikacionih mreà. Ovaj model podeljen je u pet funkcionalnih ravni, sa sledeim funkcijama (slika 4):

– funkcije upravljanja, objedinjene su unutar ravni upravljanja mreòm (N-

Sl. 4 – XRM model

mreà obrada

informacija


ravan) i obuhvataju OSI (Open Systems Interconnection) funkcionalna podru~ja mre`nog i sistemskog upravljanja;

– funkcije kontrole saobraaja, obje-dinjavaju kontrolu resursa (M-ravan) i kontrolnu ravan (C-ravan);

– funkcije transporta informacija, locirane su unutar korisni~ke transportne ravni (U-ravan) i modeliraju protokole medija i entitete za transport korisni~kih informacija u mreì i krajnjim sistemima;

– telebaza, pripada tzv. D-ravni i omoguava zdruèno predstavljanje in-formacija, podataka, kao i odgovarajuih apstrakcija u postojeim mreàma i kraj-njim sistemima.

XRM modelira arhitekturu „s kraja na kraj“ kao multiprocesorsku multimedijalnu radnu stanicu ~iji su osnovni elementi:

– audio i video jedinica, koja oba-vlja multimedijalno procesiranje;

– ulazno-izlazni podsistem, – jedinica glavnog procesora. QoS za odre|ene klase usluga defi-

nisan je preko skupa parametara (kanje-nje, gubici, dìter, itd.). Metodologija ka-rakterizacije mre`nih resursa proirena je na krajnji sistem radi definisanja kapaci-teta multimedijalnih ure|aja.

Lancaster QoS arhitektura

QoS arhitektura (QoS-A) jeste sloje-vita arhitektura za opis slu`bi i mehaniza-ma QoS upravljanja, kao i kontrole preno-sa multimedijalnog saobraaja (slika 5).

Sloj distribuirane sistemske platfor-me obezbe|uje multimedijalnu komuni-kaciju i realizovanje èljenog QoS-a u objektivnoorijentisanom okruènju. Sloj konfiguracije i sinhronizacije obavlja ko-

rekciju dìtera i multimedijalnu sinhroni-zaciju, dok transportni sloj sadrì skup QoS konfigurabilnih slu`bi i mehani-zama. Niì slojevi predstavljaju osnovu za QoS podrku „s kraja na kraj“.

QoS upravljanje se realizuje u tri vertikalne ravni. Ravan protokola, koju ~ine korisni~ke i kontrolna podravan, za-snovana je na principu korienja odvo-jenih profila zbog razli~itih QoS zahteva za upravljanje i prenos. Ravan odràva-nja QoS-a sadrì mehanizme za nadzor i odràvanje pridruènih entiteta protoko-la. Ravan upravljanja tokom obezbe|uje funkcije kontrole pristupa „s kraja na kraj“, QoS bazirano rutiranje i rezervaci-ju resursa, QoS mapiranje (translacija QoS reprezentacije izme|u slojeva) i QoS skaliranje (obuhvata QoS filtriranje i adaptaciju).

OSI QoS arhitektura

OSI radni model predstavlja okvir za definisanje QoS terminologije i kon-cepta, a prvenstveno omoguava identifi-kaciju objekata koji su od interesa za QoS u standardima za otvorene sisteme. QoS objekti i njihove interakcije opisuju se definisanjem skupa QoS karakteristi-ka. Osnovni elementi ovog koncepta su:

Sl. 5 – QoS-A model


– QoS zahtevi, koji se realizuju pre-ko entiteta QoS upravljanja i odràvanja;

– QoS karakteristike, koje predsta-vljaju opis osnovnih QoS merenja koje je potrebno obaviti;

– QoS kategorije, koje obuhvataju grupe QoS zahteva koji se odnose na po-jedina~na okruènja (npr. vremenski kri-ti~ne komunikacije);

– QoS funkcije upravljanja, koje se mogu primeniti na razli~ite QoS karakte-ristike kako bi se ispunili odre|eni QoS zahtevi.

Zaklju~ak

Obezbe|enje QoS-a u savremenim telekomunikacionim mreàma predstavlja jedan od dominantnih zahteva pri planira-nju i projektovanju mreè. Primena po-boljanih tehnologija digitalne obrade sig-nala i algoritama kompresije govora daje

optimalne rezultate samo uz implementa-ciju efikasnog mehanizma (protokola, al-goritma) za realizovanje èljenog QoS-a. Pri tome, funkcionisanje ovakvog meha-nizma mora biti nezavisno od na~ina im-plementacije osnovne mre`ne infrastruk-ture (ATM, IP, Frame Relay, ISDN, itd.).

Arhitekture QoS-a analizirane u ovom radu, zasnovane su na slojevitoj strukturi koja je preduslov za obezbe|e-nje kvaliteta usluga „od vrha do dna“ (top-to-bottom) i „s kraja na kraj veze“ (end-to-end).

Literatura:

Š1¹ Jevtovi, M.: Kvalitet usluga telekomunikacionih mreà, IBSN 86-903281-1-4, Grafo-@ig, Beograd, str. 228, 2002.

Š2¹ Jevtovi, M.: Protokoli kvaliteta usluga, Telekomunikacije, No 2, 2003.

Š3¹ Jevtovi, M., Gardaevi, G.: Analiza protokola kvaliteta uslu-ga, Zbornik Konferencije ETRAN-a, Igalo, jun 2003.

Š4¹ QoS protocols & architectures, White Paper, qosport_v.3.doc, www.stardust.com, qosport_v.3.doc, July 1999.

Š5¹ Campbeli, A.; Aurrecoeches, C.; Hauw L.: A Review of QoS Architectures, ACM Multimedia Systems Journal, 1996.



PRILOG KVALITETU U ODBRAMBENIM TEHNOLOGIJAMA SA ASPEKTA LOGISTI^KIH POTREBA*

UDC:623.483 :: 623.1/.9 : 658.562

Dr Branko \edovi, pukovnik, dipl. in .

dr Branislav Jaki, pukovnik, dipl. in .

Ministarstvo odbrane SCG, Sektor za materijalne resurse,

Beograd

Rezime:

Nove krize i izazovi kao oblici reagovanja nametnuli su potrebu da ekonomski i vojno jake, industrijski i tehnoloki razvijene zemlje ja~aju faktor kvaliteta u odbrambenim tehno-logijama u funkciji demonstracije vojne sile i tehnoloke moi. Odbrambene tehnologije i sa-vremene strategije su u komplementarnom odnosu i uzro~no-posledi~noj vezi. Brze tehnolo-ke promene neizbe`no zahtevaju projektovanje i programiranje klju~nih parametara kvalite-ta, kako bi sinergijski efekat dejstva tehnike i taktike imali optimalno postizanje cilja. Opera-tivni izraz osnovnih ~inilaca kvaliteta ogleda se u logisti~kim postavkama podrke borbenim dejstvima i kriterijumima efikasnosti i gotovosti za upotrebu. Sistem menad`menta kvaliteta u odbrambenim tehnologijama, u kontekstu logisti~kih potreba, omoguuje kvalitetan opis i pouzdanu predikciju u oblasti realizacije zadataka.

Klju~ne re~i: kvalitet, odbrambene tehnologije, logisti~ka podrka, sistem menad`menta u oblasti kvaliteta.

CONTRIBUTION TO THE QUALITY FACTOR IN DEFENCE TECHNOLOGIES FROM THE STANDPOINT OF LOGISTIC NEEDS

Summary:

Economically and military strong industrial and technologically developed countries face rising crises and challenges as reactions which impose the need of strengthening the quality factor in defence technologies as a demonstration of military force and technological supremacy. Being in the relation of cause and effect, defence technologies and modern strategies complement each other. Fast technological changes require design and programming of quality key parameters in order to achieve an optimum goal through the synergy of technology and tactics. The operational expression of basic quality parameters reflects in the logistic support prerequisites for combat actions as well as for efficiency and combat readiness criteria. The quality management system in defence technologies enables a high-quality description and a reliable prediction of mission realization.

Key words: quality, defence technologies, logistic support, quality management system.

Uvod*

Zna~aj odbrambenih tehnologija za privredni i socijalni razvoj i konkurent-nost proizvoda, usluga, organizacija, sek-tora i celokupne nacionalne ekonomije, namee potrebu mudrog i efikasnog __________

* Rad je saopten na Nacionalnoj konvenciji o kvalitetu 2004, odrànoj od 20. do 24. juna u Beogradu.

upravljanja tehnolokim razvojem u svim podru~jima i na svim nivoima.

Najaktuelniji problemi proizvodnje se, istorijski gledano, premetaju sa sred-stava za rad preko resursa na tehnologije procesa obrade resursa (na znanje). Zbog ja~anja konkurentnosti kreativnost se usmerava u nove oblasti. Metodama za optimalno angaòvanje znanja i raspode-


lu ograni~enih materijalnih resursa pri-vrednog potencijala stvaraju se pretpo-stavke za poboljanje kvaliteta.

Tehnoloka definicija kvaliteta, ko-ja proizilazi iz sutine savremenog pri-stupa upravljanju privrednim razvojem, ukazuje na njegovu svrhu i ciljeve. Osnovne odrednice takvog gledita kva-liteta su: da sluì upravljanju kao poka-zatelj valjanosti upravlja~kih reenja; da omogui preduzimanje pravovremenih korektivnih mera; da omogui spoznaju elemenata i procesa poboljanja upra-vljanja.

Kvalitet u odbrambenim tehnologijama

Nove sistemske postavke obezbe-|enja kvaliteta i nove tehnoloko-teh-ni~ke mogunosti u armijama ekonom-ski i tehnoloki razvijenih zemalja, ma-lim zemljama sa odbrambenom doktri-nom nametnule su potrebu iznalaènja sopstvenih modela tehni~ke moderniza-cije i uspostavljanja sistema menad`-menta kvalitetom u razvoju i proizvod-nji sredstava naoruànja i vojne opreme (NVO).

Veoma intenzivan razvoj odbrambe-nih tehnologija na kraju dvadesetog ve-ka, a naro~ito informacionih tehnologija, vo|enih postulatima nove filozofije kva-liteta, otvorio je nove mogunosti u raz-voju ratne tehnike.

U osnovi ideje za napretkom stoji zahtev za kvalitet. Obezbe|enje kvaliteta u odbrambenim tehnologijama, koje podr-àvaju tehni~ko-tehnoloki faktor savre-menog rata, postaje primarni interes u da-ljem napretku monih i sna`nih zemalja.

Saradnja u oblasti tehni~ko-tehno-lokog razvoja kroz oblike bezbedno-snih integracija zemljama u razvoju znatno e olakati proces razumevanja, izgradnje i primene sistema menad`-menta kvalitetom u odbrambenim teh-nologijama.

Tehnoloki, industrijski i ekonom-ski razvijene zemlje nauku i tehnologiju su stavile u slu`bu ja~anja vojnog faktora i njegove uloge u svetu, i tako u jakoj in-terakciji tehnologije i kvaliteta projektu-ju, razvijaju, i proizvode savremena voj-na tehni~ka sredstva.

Sistemske odrednice, organizaciona reenja i formalizovani algoritmi upra-vljanja kvalitetom u privrednom i tehno-lokom potencijalu zemlje delom se uspeno mogu primeniti i u delikatnom podru~ju odbrambenih tehnologija.

Pod sistemom kvaliteta podrazu-meva se podsistem u poslovnom siste-mu koji daje podatak o tome ta sistem sve obuhvata i regulie. Na pitanje ka-ko sistem funkcionie, odgovor se do-bija kroz dokumenta sistema kvaliteta (poslovnik, planovi kvaliteta, uputstva i instrukcije) i implementaciju dokume-nata uvidom u odgovarajue zapise kvaliteta.

Sistem kvaliteta sadrì: organizacio-nu strukturu, funkcije, procese, zahteve si-stema kvaliteta, dokumenta sistema kvali-teta i metode merenja, praenja, analize i poboljanja procesa. Odnosi unutar arhi-tekture sistema kvaliteta iskazuju se de-kompozicionim dijagramima, asocijativ-nim matricama, tabelama, tehnikama gra-fi~kog prikazivanja i tekstom.

Dekompozicionim dijagramima se, na grafi~ki na~in, celina posmatra ra~la-njeno po svojim sastavnim elementima,


pri ~emu se lako uo~avaju me|usobne veze, odnosi i nadre|enost elemenata u celini.

U opisu elemenata i procesa kvalite-ta, kada je to potrebno, treba koristiti kratke, jasne i nedvosmislene formulacije sa odgovarajuim nabrajanjima.

U celini posmatrano, sistem kvalite-ta oblikuje, prvenstveno, proizvodni pro-gram organizacije i struktura proizvoda, tj. tip unutranje organizacije uslovljen osnovnom delatnou, ciljevima, misi-jom i politikom.

Sistem kvaliteta moè se predstaviti kao:

– ra~lanjivanje organizacione struk-ture;

– uspostavljanje veza izme|u unu-tranje organizacione strukture i poslov-nih funkcija;

– ra~lanjivanje poslovnih funkcija na potfunkcije;

– identifikacija procesa u okviru po-slovnih funkcija;

– uspostavljanje veza izme|u unu-tranje organizacione strukture i procesa;

– uspostavljanje veza izme|u procesa; – uspostavljanje veza izme|u proce-

sa i zahteva iz standarda kvaliteta; – utvr|ivanje po~etka i kraja procesa; – analiza toka procesa (izrada algo-

ritma toka procesa); – analiza toka procesa po ìvotnom

ciklusu; – dokumentovanje procesa; – utvr|ivanje na~ina merenja, prae-

nja, analize i poboljanja elemenata sva-kog procesa pojedina~no.

Napredak u razvoju tehnologija, no-vi dometi i primene rezultata pravovre-meno i pravilno definisanih zahteva kva-

liteta u tehni~ko-tehnolokoj strukturi privrede zemlje potvr|uju mesto, ulogu i zna~aj kvaliteta.

U razmatranju specifi~nosti zahteva i potreba u~ea kvaliteta u odbrambe-nim tehnologijama, pored iroke prime-ne, standardne forme, zahtevi kvaliteta trìnih proizvoda nisu mogli u potpuno-sti odgovoriti potrebama. U kontekstu analize novih izazova u kvalitetu nalazi se potreba da se kvalitet posmatra vie-merno i da se iz gledita viezna~ajnog pristupa upravlja kvalitetom.

Kvalitet, kao sloèn proces, moè se smatrati dinami~kim sistemom. Upravljanje kvalitetom zahteva multi-disciplinarni pristup, to se moè e-matski prikazati kao na sl. 1. Za nove definisane zahteve i postignute uspehe trebalo je kontinuirano unapre|ivati i dogra|ivati zahteve, forme i oblike pri-mene kvaliteta, a parametre kvaliteta pravilno ponderisati i uzro~no-posle-di~no formulisati u optem obrascu lo-gi~ke postavke procesa istraìvanja, razvoja i osvajanja proizvodnje sredsta-va ratne tehnike.

Upravljanje na osnovu standarda

Upravljanje na osnovu logičkih

modela

Upravljanje na osnovu slučajnih

događaja

Upravljanje na osnovu znanja

Upravljanje na osnovu

determinističkih događaja

Teorija upravljanja kvalitetom

Sistemi zasnovani na znanju

Sl.1 – [ematski prikaz multidisciplinarnog pristupa sistemu menad`menta kvalitetom


Osnovne karakteristike savremenih tehni~kih sredstava naoruànja i vojne opreme, sa kojima raspolaù razvijene zemlje po njihovim standardima kvaliteta su: autonomna pokretljivost u borbenoj upotrebi, zastupljenost visokog stepena automatizacije svih njihovih funkcija i velika potronja svih vrsta energije (ubojna sredstva, pogonska sredstva i elektri~na energija) pri izvrenju funkci-onalnih zadataka. Njihova konstrukcija je viezna~ajna integracija nau~no-tehni~-kih i tehnolokih dostignua iz vie obla-sti, a kvalitet upotrebe je rezultat integra-cija sloènih procedura i postupaka im-plementiranih u sve faze ìvotnog veka sredstva – borbenog sistema.

U tom kontekstu kvalitet se definie kao mera uspenosti naoruànja da, pou-zdano u svim uslovima deterministi~kih i stohasti~kih okolnosti koje okruùju pro-stor upotrebe sredstva, izvri namenski zadatak. Ova ~injenica opravdava resur-se, snage i sredstva koja se ulaù u istra-ìvanje, razvoj i dogradnju sistema me-nad`menta kvalitetom u procesu proiz-vodnje NVO, a podsea na filozofsku od-rednicu da kvalitet mora da prednja~i razvoju sredstava, usmerava ga, verifiku-je po etapama i fazama i u celini oprede-ljuje kona~an stav o idejnoj zamisli o konceptu razvoja sredstava.

Danas kvalitet u proizvodnji i primeni ratne tehnike predstavlja nadmo za stranu koja uspeva da ga spozna i primeni i inferi-ornost za stranu koja ga ne prepoznaje.

Delikatno pitanje je kako male ze-mlje, koje proizvode naoruànje ~ije su takti~ko-tehni~ke karakteristike niè od svojstava iste vrste sredstava oruànih snaga ekonomski jakih armija, mogu da obezbede paritet.

Namee se razmiljanje da je jedino mogue reenje dodatnim znanjima iz oblasti kvaliteta podii upotrebni nivo sredstva na bazi raspoloìvih odbrambe-nih tehnologija, kako bi se odgovorilo vi-sokoj sofisticiranosti savremenih sredsta-va koje moni mogu da razviju i upotre-be. Nove odbrambene tehnologije bez odgovarajueg sistema kvaliteta koji ih prati i usmerava definie prednosti i ograni~enja, podru~ja primene i zabrane dale bi razorne rezultate.

Proizvodne korporacije koje se do danas nisu transformisale i reorganizova-le za trìte doba kvaliteta nemaju bu-dunost. Zahtevi kvaliteta menjaju tok napretka i transformacije i nameu novu meru u oceni vojne sile.

Osnovni postulati nove filozofije po pitanju kvaliteta su:

– vizionarstvo najvieg upravlja~-kog nivoa organizacije;

– prihvatanje holisti~kog koncepta kvaliteta;

– postavljanje ciljeva kvaliteta i nji-hova integracija sa poslovnim planovima organizacije;

– obuka i osposobljavanje ljudi za raz-umevanje i obavljanje razli~itih zadataka;

– davanje ovlaenja za donoenje odluka niìm hijerarhijskim nivoima.

Poslednji stavovi predstavljaju impli-citno iskazan Taylorov princip razvoja i usavravanja radnika, kao i u potpunosti potvr|en Fayolov princip decentralizacije.

Do ovakvog odnosa prema kvalitetu dovelo je uvaàvanje ~injenice da:

– kvalitet ima mnogo vie zajedni~-kog sa ~ovekovom prirodom nego to je slu~aj sa trokovima i produktivnou, jer proìma sve ìvotne aktivnosti (Thiel navodi Feurbachove re~i „kvalitet i ose-anja su jedno i isto“);


– ~ovek mnogo teè odbija zahtev da unapredi kvalitet, nego zahtev da sma-nji trokove ili da povea produktivnost;

– unapre|enje kvaliteta predstavlja zadovoljstvo za ~oveka, jer se on time samopotvr|uje;

– postoji podjednaka zainteresova-nost proizvo|a~a i kupca za kvalitet. Kvalitet proizvoda se sagledava u okviru aktivnosti „savesti“ organizacije (uz eko-logiju, bezbednost i dr.), pri ~emu su te aktivnosti deo radnih zadataka najvieg rukovodstva, a kreativno razmiljanje je potporni stub novog koncepta kvaliteta;

– zaklju~uju se dugoro~ni ugovori izme|u potroa~a i dobavlja~a, u smislu izbora delova i isporu~ilaca, tokova ma-terijala i informacija, sistema obezbe|e-nja kvaliteta, transporta, itd;

– segmentira se proizvodnja; – razdvajaju se kapaciteti – modu-

larna organizacija; – optimiziraju se tokovi; – izvodi se grupna organizacija: pro-

menljiva veli~ina serije, najmanje vreme pripreme, prostorna koncentracija opreme sa promenljivim rasporedom, statisti~ka kontrola procesa, integralno upravljanje procesom, princip samokontrole;

– izvodi se integrisani upravlja~ko- -informacioni sistem;

– primenjuju se principi tra`nje; – proizvodnja i nabavka su sa po-

trebnom prateom dokumentacijom. Demingov PDCA ciklus sastoji se od: – planiranja (utvr|ivanja moguno-

sti svakog procesa i uspostavljanja stati-sti~ke kontrole),

– izvrenja (proizvodnje), – kontrole (provere i praenja proiz-

vodnje),

– delovanja (sinhronizovanja proiz-vodnje).

Ovaj ciklus ~ini osnovu integrisanog upravljanja proizvodnjom.

Zahtevi reorganizacije vojske danas, posmatrani iz ugla kvaliteta i u okviru svetskih procesa transformacije armija, trebalo bi da idu u pravcu smanjenja voj-nika, manjeg utroka novca i vee efika-snosti upotrebe vojne sile. Dakle, reorga-nizovana vojska treba da predstavlja efi-kasnije snage koje svoje resurse (kadrov-ske i materijalne) koriste druga~ije. To je, pre svega, prioritetni zahtev, s obzi-rom na fundamentalno novo strategijsko okruènje. To je i period kada se definie novi koncepcijski vojni okvir i kada se postavlja zahtev da se realno odrede vla-stite mogunosti.

Primarno pitanje ovakvih promena postaje tehni~ko-tehnoloka modernizaci-ja koja e omoguiti da se kvantitet nado-mesti kvalitetom, u kojem e novi kon-tekst upotrebe omoguiti novi potencijal.

Dinamika doga|aja podsti~e da se i u oblasti kvaliteta stalno mora iznova stvarati, dogra|ivati i poboljavati. Upra-vljanje kvalitetom kao dinami~kim siste-mom, u celini posmatrano, predstavlja spregu – pograni~nu oblast tri podsiste-ma iskustvenih saznanja, istraènih pro-cesa i teorije upravljanja, koji imaju in-teraktivan odnos i me|usobno proìma-nje nizom aktivnosti, to se ematski mo-è pokazati na slici 2.

Savremenoj vojsci potrebna su ade-kvatna sredstva ratne tehnike, veoma pre-cizna i efikasna, koja su rezultat najnovi-jih dostignua nauke i tehnike. Uz sve ostale faktore od zna~aja za vo|enje oru-àne borbe efikasnost vojske je zavisna od efikasnosti tehnike. Vojna sila poistove-uje se sa silom razorne moi oru`ja.


Reorganizacija sistema bezbedno-sti i njegove vojne sile podrazumeva nameru da se izgrade efektivnije i efi-kasnije snage pripremljene za budu-nost. Suo~ena sa nizom potencijalnih buduih izazova, a istovremeno i mo-guim oblicima integracije i izgradnje kolektivnog sistema bezbednosti, na ravnopravnim partnerskim osnovama, sa gledita odbrambenih tehnologija, vojska u svojoj reorganizaciji treba da stavi teìte na sagledavanju opravda-nosti u~ea u partnerskim savezima i na tehni~ko-tehnoloku opremljenost, kako bi se kvantitet zamenio kvalite-tom.

Cilj modernizacije moè se dakle, razli~ito tuma~iti, ali ovde se misli, pre svega, na reorganizaciju borbene efika-snosti primenom novih organizacionih i tehni~kih reenja na ve postojee teh-ni~ke sisteme i razvoj i uvo|enje u ope-rativnu upotrebu novih tehni~kih sred-stava. Nezaobilazan sadràj ovog pro-cesa je strukturalna postavka, procedu-re i aplikacija sistema kvaliteta, posma-trana i sagledana u svim fazama ìvot-nog veka tehni~kih sredstava.

Kvalitet sa gledita logisti~ke organizacije vojske

Osnovni zadatak i cilj logistike je stvaranje materijalnih, zdrastvenih i in-frastrukturnih pretpostavki za izgradnju i odràvanje definisane borbene gotovosti vojske. U realizaciji osnovnog zadatka logistika ostvaruje ~vrste veze sa nacio-nalnom ekonomijom i privrednim resur-sima drutva i dràvne zajednice, ~ime se, moè se rei, formira koncept logi-sti~ke organizacije vojske implementiran u koncept nacionalne logistike.

U osnovi delatnosti logistike jeste izu~avanje i obezbe|enje optimalne po-drke u organizacionim i tehni~kim siste-mima uz razvoj metoda, modela i alata koji e podràvati optimizaciju. Istraì-vanje, razvoj i proizvodnja NVO proèti oblastima od vie desetina stru~nih i na-u~nih disciplina, sa visokim nivoom za-tite informacija i nedostupnosti u publi-kacijama usloàva proces izu~avanja kvaliteta sa gledita logisti~kih potreba.

Kvalitet NVO, sa gledita logisti~-kih potreba, predstavlja doprinos intelek-tualnog i stru~nog rada velikog broja is-traìva~a. Veoma je va`no definisati na-u~no utemeljenje i osnovne principe logi-sti~ke organizacije Vojske sa gledita is-kustva logisti~ke podrke u uslovima si-stema kolektivne bezbednosti. Potrebno je ~vrsto i jasno pronai vezu i oslonac logisti~kog pristupa i niza nau~nih disci-plina viezna~ajnog karaktera, koje svo-jom teorijom i praksom daju uporite lo-gistici i podsti~u je, ~ije nau~ne principe, metode i aksiome logistika potpuno kori-sti u tuma~enju i verifikaciji ta~nosti re-zultata istraìvanja u odnosu odbrambene tehnologije – kvalitet – logistika.

Sl. 2 – [ematski prikaz dinami~ke analize sistema menad`menta kvalitetom


Ocena valjanosti definisanog mode-la tehni~kog reenja i menad`menta kva-litetom, sa gledita logisti~ke podrke, naglaava primarni uticaj kriterijuma operativnosti i efikasnosti, koji karakteri-u predloènu organizaciju.

Teìno je razmatranje tehni~ke lo-gistike, kao podsistema logistike, koja obezbe|uje podrku tehni~kih sistema sa nizom svojih karakteristika. Zbog sloè-nosti problematike istraìvanja i razvoja naoruànja, neophodni su najobrazovani-ji stru~njaci i vrhunske tehnologije ne sa-mo u oblasti tehni~kih nauka, nego i mnogih drugih. Razvoj je karakteristi~an, pored ostalog, i po tome to su informa-cije u po~etnim aktivnostima manje do-stupne, dok se, kasnije, najzna~ajnija do-stignua ostvarena kroz ove tehnologije, tehnoloka reenja i nova saznanja kori-ste u privredi i predstavljaju motornu snagu njenog daljeg razvoja.

Mora se analizirati me|uzavisnost parametara pouzdanosti, pogodnosti za odràvanje, raspoloìvosti i logisti~ke podrke i najpovoljniji odnos tih parame-tara u ukupnim trokovima odràvanja tehni~kog sistema. Teìno pitanje te me-|uzavisnosti i uzro~no-posledi~ne pove-zanosti je kvalitet. Sa gledita kvaliteta nu`no je razmatrati sveukupnost tehni~ke logistike, korektivnih akcija, spre~avanje otkaza i definisanje sposobnosti tehni~-kog sistema da funkcionie alternativno u uslovima neispravnosti pojedinih kompo-nenata ili brojnih drugih deterministi~kih ili stohasti~kih ograni~enja okruènja u kojem se sistem upotrebljava.

Posmatrajui sistem odbrane po podsistemima, posebno sa aspekta logi-stike, moè se uo~iti izraèna uloga siste-

ma menad`menta kvalitetom (QMS), od-nosno fokusiranje na taj (pod)sistem, s obzirom na njegovu ure|enost odre|e-nim standardima i, u skladu s tim, defini-sana pravila koja se odnose na veinu procesa i aktivnosti u sistemu odbrane. Ne uputajui se u objanjenje neophod-nosti uspostavljanja i opravdanosti veli-kih o~ekivanja od QMS, valja istai da on manje ili vie zadire u druge podsiste-me sistema odbrane.

Uspostavljanje, funkcionisanje i raz-voj QMS podrazumeva niz pravovreme-nih i kvalitetnih informacija. Istovreme-no, sistem menad`menta kvalitetom mo-ra imati izgra|ene mehanizme definisa-nja sopstvenih pravila, kao i nadzora nad primenom tih pravila, to podrazumeva postojanje odgovarajueg informacionog sistema.

Povezivanje logistike i QMS

Sistem menad`menta kvalitetom, sa gledita logistike, ima pretenzije da, od-govarajuim dokumentima i pravilima, uredi odre|ene logisti~ke procese u siste-mu odbrane. Iako je, pri tome, teìte na kvalitetu (odabranih – logisti~kih) proce-sa i njihovih proizvoda, opravdano je da se tim ure|enjem obuhvate i procesi – zahtevi u pogledu obezbe|enja potrebnih tehnolokih unapre|enja QMS u celom sistemu odbrane.

Procesi logisti~ke podrke imaju za cilj stvaranje proizvoda kojima se zado-voljavaju kroz kvalitet definisani zahtevi odbrane. Pri tome, da bi se obezbedilo zadovoljavajue upravljanje procesima logistike, nu`no je da se potuju pravila definisana sistemom kvaliteta. Zahtevi u


pogledu standardizovanog ure|enja pro-cesa logistike, kao i kvaliteta proizvoda, nameu prirodnu spregu logistike i QMS.

Logisti~ki koncept organizacije Vojske, po pitanju kvaliteta NVO, dao je novu meru i novi izazov. Potrebno je tra-gati za odgovorom kako posmatrati i de-finisati kvalitet ratne tehnike u uslovima kada proizvodnja naoruànja i vojne opreme nije vie privilegija samo jednog dela privrednih subjekata, do sada na-menske industrije, ve dràvne zajednice u najirem smislu. Kako postaviti algori-tam procesnog pristupa definisanja zah-teva, procedura, sistema kontrole kvalite-ta, kontrolnih subjekata, zakonskih oba-veza i mesta i uloge budue agencije za kvalitet u uslovima dominantnog uticaja nacionalne nad vojnom logistikom i na putu tranzicija i predstojeih bezbedno-snih integracija.

Sve to namee obavezu da kontrola kvaliteta tehni~kih sredstava bezbednosnog sektora traì nove forme organizacije, nove oblike delovanja, efikasne i ekonomskim kategorijama opravdane kriterijume ocene i procedure verifikacije kvaliteta.

Zaklju~ak

Osnovni cilj ovog rada je da ukaè na neophodnost uspostavljanja ~vrste ve-ze izme|u sistema menad`menta kvalite-tom i procesa tehnolokog lanca razvoja i proizvodnje NVO sa gledita logisti~kih potreba. Bez te veze, odnosno njenog è-ljenog funkcionisanja, QMS ima male anse na uspeh.

Tekue i predstojee reforme u si-stemu bezbednosti i nova uloga i zadaci vojske u integrativnim procesima, pitanju

kvaliteta u logisti~koj podrci u celini, a proizvodnji naoruànja i vojne opreme posebno, nametnuli su potrebu nove arhi-tekture sistema kvaliteta i njegove apli-kacije u svim aktivnostima, procesima i postupcima.

Sistem menad`menta kvalitetom vie-kriterijumski se analizira i optimizira. Stan-dardizovane forme, algoritamski definisane procedure i numeri~ke ocene valjanosti, for-mulisani metodama matemati~ke statistike, osnovni su ~inioci organizacije nove arhi-tekture ovog sistema.

Sistem menad`menta kvalitetom u naoruànju i vojnoj opremi razvijenih zemalja i velikih armija nam je poznat. Sutinsko pitanje je kako izvriti imple-mentaciju takvog sistema sa ograni~enim kadrovskim, tehnolokim i finansijskim mogunostima.

Provera i ocena ovog sistema dobija novu meru, mesto i ulogu i predstavlja polaznu i zavrnu aktivnost u algoritmu izvravanja sloènih zadataka organizaci-je logistike, logisti~kih funkcija i zadata-ka u podrci vojske. Kvalitet i njegova primena u konceptu logisti~ke podrke vojske dali su vei zna~aj, novo mesto i ulogu materijalno-tehni~kom faktoru rata u analizi strategijskih pitanja sistema bezbednosti.

Literatura:

[1] Fokusirana logistika (prevod smernica fokusirane logistike) OPU SP G[ VJ, 1998.

[2] Koptjuv, V. A.; Matrosov, V. M.; Levasov, V. K.: Novaja para-digma razvitija Rossii, Rasijskaja akademija nauk, Moskva 1.

[3] Tomanovi, R.; Nikoli, M.: Komparativna analiza poza-dinskog obezbe|enja Vojske Jugoslavije i logisti~ke podr-ke stranih oruànih snaga, studija, SP G[ VJ, 1998.

[4] Milinovi, M.; \edovi, B.: Vojnoindustrijska i civilna sa-radnja u nau~noj i tehnolokoj i obrazovnoj oblasti kao faktor izbora savremene koncepcije globalne i lokalne od-brane, SIMVON 2001.


[5] Hedrih-Stevanovi, K.; \edovi, B.: Modeliranje stratekog na-oruàvanja u viepolarnom svetu, Vojno delo, No 4–5, 2000.

[6] Milinovi, M.; \edovi, B.: Uticaj savremenog tehnolo-kog razvoja NVO na vojne strategije i ukupne integrativ-ne procese manjih zemalja i armija, SIMVON 2001.

[7] Milinovi, M.; \edovi, B.: Jedan pogled na pravce razvoja tehni~ko-tehnolokog faktora i njegovih nau~no-proizvod-nih implikacija u duhu reorganizovanih potreba zemlje, SI-MOPIS 2001.

[8] Milinovi, M.; \edovi B.: înioci tehni~ko-tehnolokog razvo-ja u funkciji stabilnog razvoja zemlje, Vojno delo, No 6, 2001.

[9] \edovi, B.; Hedrih – Stevanovi, K.; Milinovi, M.: Mo-gunosti primene matemati~kih modela i metoda istraìva-nja u funkciji nau~ne izgra|enosti vojne strategije, SIM-VON 2001.

[10] CR Ministry of Defense, Logistic support, Beograd, July 8, 2003, The brifing,

[11] Ministarstvo odbrane Ma|arske, Logisti~ka podrka, 2003, prevod,

[12] Vasilev, S. N.; @erlov, A. K.; Fedosov, E. A.; Fedunov, B. E.: Intelektnoe upravlenie dinami~eskimi sistemami, Mo-skva, Fizmatlit, 2000.


MENAD@MENT KVALITETOM TOKOM @IVOTNOG CIKLUSA ODBRAMBENIH SISTEMA*

UDC: 623.483 :: 623.1/.9 : 65.012.34

Dr Jugoslav Radulovi, pukovnik, dipl. in .

Ministarstvo odbrane SCG, Vojna kontrola kvaliteta NVO,

Beograd

Rezime:

Nacionalne zajednice deo dohotka usmeravaju za odbranu i teè da se ta sredstva kori-ste optimalno. Odbrambene sposobnosti vojske u velikoj meri zavise od kvaliteta odbrambe-nih sistema za ~ije se stvaranje vri objedinjavanje hardvera, softvera, opreme i ljudstva u procesima. Kvalitet sistema moè se dostii kroz integrisani sistemski pristup u toku ìvotnog ciklusa. Primenom menad`menta kvalitetom kroz ìvotni ciklus odbrambenih sistema, prepo-znaje se potreba za ~estim viestrukim interakcijama brojnih u~esnika i njihova me|uzavi-snost, to uklju~uje i industriju koja podràva razvoj, isporuku i odràvanje vojne sposobno-sti, od koncepta do prodaje. Koncept treba da potpomogne ostvarivanje globalnog cilja, a to je stvaranje proizvoda koji ispunjavaju zahteve vidljive iz perspektive ìvotnog ciklusa, koji optimiziraju unutranje i spoljanje me|uveze u~esnika i razvijaju dobre partnerske odnose sa industrijom. U radu se ukazuje na neke va`ne aspekte tog koncepta.

Klju~ne re~i: kvalitet, menad`ment, odbrambeni sistemi, ìvotni ciklus.

QUALITY MANAGEMENT THROUGH LIFE CYCLES OF DEFENCE SYSTEMS

Summary:

A part of gross national income intended for defence purposes should be used in an o-ptimum way. Army defence capability depends, to a great extent, on the quality of defence systems uniting hardware, software, equipment and personnel into processes. System quality can be raised using the integrated system approach through life cycles. Quality management application through life cycles of defence systems identifies the need for multiple interactions among numerous participants as well as their interdependence, including industry which su-pports development, delivery and maintenance of defence capability from a concept to sale. The concept should facilitate the achievement of an overall aim, i.e. creation of products me-eting requirements viewed from life cycle perspective, optimizing internal and external relat-ions of participants and developing good partnership with industry. The paper emphasizes s-ome important aspects of the concept in question.

Key words: quality, management, defence systems, life cycle.

Uvod*

Aktivnosti vojnih snaga rezultat su procesa politi~kih odluka, koje pobu|u-ju potrebu za angaòvanjem odgovara-juih resursa nacionalne zajednice. Bri-__________

* Rad je saopten na Nacionalnoj konvenciji o kvalitetu 2004. odrànoj od 20. do 24. juna u Beogradu.

ga za optimalno troenje resursa, uklju-~uje i obezbe|uje kvaliteta kao na~ina za smanjenje trokova sistema odbrane. Odbrambena sposobnost zavisi i od kvaliteta odbrambenih sistema u koji-ma su objedinjeni hardver, softver, oprema, ljudi. Kvalitet se na racionalan na~in dostiè kroz integrisani sistemski


pristup tokom ìvotnog ciklusa od-brambenog sistema – proizvoda. Odre-|enja prema kvalitetu od velikog su zna~aja za procese veeg broja u~esni-ka, to uklju~uje i industriju koja radi za potrebe odbrane, podràva razvoj, proizvodnju, isporuku i odràvanje. Globalni cilj tog procesa je obezbe|e-nje proizvoda koji ispunjava zahteve iz perspektive ìvotnog ciklusa, uz opti-mizaciju unutranjih i spoljanjih veza i razvijanje korektnih komercijalnih od-nosa sa industrijom koja podràva si-stem odbrane.

Mnogo je faktora koji uti~u na to da se u ovoj oblasti radi u skladu sa pozitiv-nim svetskim iskustvima, uvaàvajui nacionalne, ekonomske i drutvene po-trebe, kao i potrebu za me|unarodnom razmenom, veim nivoom standardizaci-je naoruànja i probleme koji mogu na-stati pri radu logisti~kih slu`bi. Pobrojani faktori stimulans su za primenu i razvoj koncepta sistema obezbe|enja kvaliteta (QA), odnosno menad`menta kvalitetom (QM) u oblasti odbrane. Primena pome-nutih koncepata kvaliteta treba da urav-noteì me|usobne odnose interesnih stra-na i obezbedi potreban nivo me|usobnog poverenja.

Integracija politike kvaliteta kroz sistemski pristup tokom ìvotnog ciklusa

Politikom kvaliteta treba obezbediti podlogu za integrisani sistemski pristup obezbe|enju kvaliteta odbrambenih siste-ma – proizvoda i usluga, kroz celi ìvotni ciklus. Ovaj pristup zasniva se na jasno uspostavljenoj strukturi procesa, koji sa-

~injavaju, kako upravlja~ki, tako i tehni~-ki elementi zasnovani na:

– sprovo|enju, upravljanju i vo|e-nju procesa po utvr|enom redosledu u organizaciji, radi uspenosti u funkciji ostvarenja postavljenih ciljeva;

– potpuno integrisanom jedinstve-nom sistemu (hardver, softver u me|u-sobnom dejstvu sa ljudskim i ostalim ele-mentima ugra|enim u sistem saglasno sa delatnou);

– uvaàvanju interesa svih faktora u ìvotnom ciklusu, uklju~ujui i prirodnu sredinu;

– koritenju jedinstvenih postupaka i terminologije svih u~esnika u ìvotnom ciklusu pri stvaranju proizvoda i upra-vljanju sistemom;

– kontinuiranoj primeni procesa me-nad`menta kvalitetom i aktivnosti koje su za to vezane, na proizvod i sve proce-se u njegovom ìvotnom ciklusu.

Izazov za u~esnike u generisanju odbrambenih sistema je usmeravanje te-ìta na procese planiranja, kontrolisanja, obezbe|enja i poboljavanja kvaliteta, pre i tokom svih procesa i aktivnosti u ì-votnom ciklusu. Cilj je ostvarivanje po-trebnog kvaliteta proizvoda, usmerenog ka uspenom korienju, stvorenog u procesima definisane sposobnosti uz spre~avanje neusaglaenosti. To treba da doprinese smanjenju rizika i trokova, uz usredsre|enje na potrebe kupca. Od-brambena industrija treba to da ostvari u skladu sa promenama u poslovanju i in-dustrijskim procesima, gde su evidentne stalne potrebe za dokazivanjem pobolja-vanja, kako u pogledu vetina, tako i u posedovanju li~nog znanja, saglasno po-trebama.


Sposobnost izvo|enja podrazumeva posedovanje znanja o procesima upra-vljanja kvalitetom i industrijskom prak-som, kao i stru~no-specijalisti~ka znanja vezana za proizvod.

@ivotni ciklus proizvoda deli se u okviru jasno definisanih faza koje obez-be|uju uslove za projekat, koji se kree u dijapazonu od utvr|ivanja potreba do ko-rienja proizvoda. Kraj svake faze je do-noenje odluke i prekretnica je u projek-tu. Projekat se moè realizovati paralelno u vie faza.

U svakoj fazi ìvotnog ciklusa po-stoje procesi implementirani kroz organi-zacije, koji su dokumentacijski podràni, uz dokazanu sposobnost i ekonomi~nost procesa. Za ure|enje sistema i za uspo-stavljanje prikladne procesne strukture, ciljeva i poslovne strategije organizacije, mogu se koristiti me|unarodni standardi.

Koncept menad`menta kvalitetom i procesni pristup mogu biti primenjeni na sve procese u toku ìvotnog ciklusa, sa teìtem na izvrne. Ovim procesima pri-druùju se i: planiranje, provera, pregle-di, merenja i monitoring, verifikacija, va-lidacija, korektivne i preventivne mere i druge aktivnosti.

Na osnovu ugovornih zahteva, uklju~ujui ugovoreni standard za sistem obezbe|enja kvaliteta, aktivnosti me-nad`menta u oblasti kvaliteta primenjuju se na sve procese.

U~esnici i njihova odgovornost u ìvotnom ciklusu

Kod generisanja odbrambenih sistema, odgovornost za kvalitet ne moè se eksklu-zivno dodeliti samo jednom u~esniku.

Raspodela odgovornosti vri se na u~esnike direktno uklju~ene u procese iz faza ìvotnog ciklusa. U~esnici se mogu izraziti kroz sledee opte termine: kori-snik, stvaralac, vlasnik, isporu~ilac i oso-blje odgovorno za upravljanje obezbe|e-njem kvaliteta.

Korisnik

Korisnik prvenstveno treba da defi-nie svoje potrebe sa najveom mogu-om ta~nou, jasno i potpuno, kao i zah-teve za spremnost–gotovost, podrku, trening–obuku, razvoj, misiju uspeha i trokove tokom ìvotnog ciklusa.

Stvaralac

Stvaralac treba da obezbedi:

* ispunjenje zahteva koji se odnose i na:

– prevo|enje korisni~kih potreba u odgovarajue funkcionalne i tehni~ke zah-teve;

– analizu i shvatanje interesa svih osta-lih zainteresovanih – u~esnika u ìvotnom ciklusu;

– razmatranje i ispunjenje svih prime-njivih nacionalnih i me|unarodnih uredbi–propisa–pravila, uklju~ujui i pravila za-tite ìvotne sredine;

– prikaz rezultata zahteva kroz pro-jektnu dokumentaciju;

* pri ugovaranju – neophodne me-hanizme za nadzor, odnosno:

– dozvoli dovoljnu slobodu i podsti-caj isporu~iocima, npr. za korienje standardnih komercijalnih proizvoda;

– obezbedi kupcu ili njegovom predstavniku potpun uvid u aktivnosti is-


poru~ioca, po redosledu, za ostvarenje poverenja u mogunost dostizanja rezul-tata;

– upravljanje zahtevima vezanim za kvalitet;

* saglasnost sa ugovorenim zahtevi-ma, to uklju~uje trokove i planove;

* upravljanje izradom uz potovanje komercijalnih navika;

* postojanje strategije za koordina-ciju i implementaciju aktivnosti upravlja-nja kvalitetom;

* da se aktivnosti upravljanja kvali-tetom konstantno primenjuju kroz ìvotni ciklus proizvoda;

* prikupljanje podataka potrebnih za ocenu i unapre|enje kvaliteta. Povratne informacije od korisnika korisne su za formiranje baze o kvalitetu odbrambenih sistema, koja moè biti koriena u nau~-ne svrhe, pri modifikaciji ili kod nared-nih projekata;

* utvr|ivanje rizika vezanog za pro-izvod, povezanog sa kooperativnou ostalih u~esnika u timu za upravljanje projektom;

* mere za kona~no ugovorno pri-hvatanje proizvoda.

Vlasnik

Mogue uloge vlasnika u ìvotnom ciklusu su: uloga stvaraoca, kupca ili is-poru~ioca i/ili korisnika. Vlasnikom se smatra zainteresovana strana.

Isporu~ilac – dobavlja~

Odgovornost isporu~ilaca – doba-vlja~a u potpunosti se definie kroz ugo-vor. Bilo koji deo ugovora moè da bude

podugovoren, to uklju~uje odgovornost za sledee:

– osiguranje da se sa bilo kojom ne-usaglaenou u vezi s ugovorenim zah-tevima mora upoznati predstavnik kupca ili kupac;

– planiranje svih potrebnih procesa neophodnih za odgovarajue faze ìvot-nog ciklusa;

– kontrolu kvaliteta proizvoda i usluga;

– obezbe|enje da samo proizvodi i usluge koji zadovoljavaju ugovorene zahteve budu ponu|eni za prihvatanje predstavniku kupca – kupcu;

– obezbe|enje da kupac stekne si-gurnost i poverenje u to da e se preuzi-manjem potrebnih mera savladati bilo koji rizici, preduzimati preventivne i ko-rektivne mere a proizvodi i usluge odgo-varati ugovornim zahtevima.

Osoblje odgovorno za upravljanje obezbe|enjem kvaliteta

Pored nacionalnih sistema za me-nad`ment u oblasti kvaliteta radi povea-nja nivoa poverenja u kvalitet proizvoda i usluga obi~no se vri pridruìvanje ve-eg broja zahteva nacionalnim sistemi-ma. Pridruèni zahtevi mogu uklju~iti procenu sposobnosti potencijalnih ispo-ru~ilaca – dobavlja~a; njihov sistem me-nad`menta kvalitetom i odràvanje osta-lih ugovornih srodnih aktivnosti na pri-hvatljivom nivou. Najva`niji aspekt pri upravljanju obezbe|enjem kvaliteta za sistem odbrane je ispunjenje obeanja koje sve ugovorne strane treba da ispo-tuju, a naro~ito isporu~ioci – dobavlja~i. U odre|enim projektima osnovna uloga


osoblja, (Vojna kontrola kvaliteta – VKK NVO), podràna je zahtevima stvaraoca i kupca. Podrka treba da obezbedi:

– da odredbe ugovora u vezi sa kvali-tetom budu formulisane na izvodljiv na~in;

– u~ee dobavlja~a u svakom pred-ocenjivanju sistema menad`menta kvali-tetom;

– da aktivnosti menad`menta kvalite-tom budu prihvaene u procesima isporu~i-oca – dobavlja~a i bilo kog podisporu~ioca.

Podaci o stanju kvaliteta mogu biti korieni za stvaranje baze podataka o za-dovoljstvu korisnika, koja moè biti isko-riena za donoenje odluka o stepenu uti-caja organizacije koja se bavi obezbe|e-njem kvaliteta za sistem odbrane (porast ili smanjenje uticaja na isporu~ioce – do-bavlja~e ili na budue projekte) na isporu-~ioce. Organizacija koja se bavi upravlja-njem obezbe|enja kvaliteta za sistem od-brane, VKK NVO, svoj rad zasniva na kooperaciji sa ostalim u~esnicima u ìvot-nom ciklusu. Odredbe koje se odnose na kvalitet sadrè i odgovarajue odredbe iz standarda za sistem obezbe|enja kvaliteta (standard SNO 9000 i pravilnici).

Kada se radi o projektu tim za upra-vljanje projektom (PMT) jeste u poziciji da utvr|uje potrebu i stepen uklju~enja VKK NVO kod isporu~ioca – dobavlja-~a. Ova odluka treba da se donese na ba-zi procene rizika, za svaki ugovor, zavi-sno od kategorije i zahteva za proizvod, ostvarenog nivoa poverenja u dobavlja~e i njihov sistem menad`menta kvalitetom. Za obezbe|enje efikasne upotrebe resur-sa sistem obezbe|enja kvaliteta pri snab-devanju zahteva se kada postoje rizici, npr. vezani za proizvod dobavlja~a. VKK NVO, kao organizacija za upravljanje

obezbe|enjem kvaliteta, moè proceniti koji od sistema obezbe|enja kvaliteta tre-ba primeniti na bazi informacija koje predlaè stvaralac. Ukoliko je potrebno moè se odrediti minimum zahteva za obezbe|enjem kvaliteta koje isporu~ilac mora da ispuni. To se za sada obezbe|uje primenom mehanizama isklju~ivanja de-la zahteva ili zahteva iz SNO 9000. U budunosti ovom problemu treba posve-titi vie pa`nje.

Komunikacije i informacije

Razmena informacija izme|u zain-teresovanih strana je od izuzetne va`no-sti. Ona mora biti stalna i prema redosle-du va`nosti zastupljena u svim fazama ìvotnog ciklusa. Realizacija komunika-cija i informacija va`na je i po redosledu zbivanja u svim fazama ìvotnog ciklusa, uklju~ujui i poslednju. Pored redosleda, pravovremena razmena informacija va-`na je i pri grananju i sa posledicama na sledee aktivnosti u nizu, na planirane parametre, itd.

Zahtevi proistekli iz informacija moraju biti dokumentovani, i moraju da obezbede:

– da se proizvodi i usluge, za sistem odbrane, razvijaju, proizvode i obezbe|u-ju, saglasno ugovornim zahtevima, na naj-povoljniji na~in uklju~ujui i trokove;

– izbalansiranost pri korienju u odnosu na neèljene efekte za vreme ì-votnog ciklusa, npr. na drutvo, ~oveka i prirodu;

– da se za sledeeg u nizu definiu preduslovi za realizaciju sledee aktivno-sti, kroz ìvotni ciklus, kako bi isti mo-gao da uradi svoj posao.


Svaki od u~esnika mora razviti efi-kasnu vezu i dijalog sa ostalim u~esnici-ma u nizu, po redosledu u~ea, radi obezbe|enja va`nih i ta~nih informacija.

Najbolji na~in da se informacije upotrebe, zatite interesi zainteresovanih strana i povea vrednost efikasnosti in-terfejsova i dijaloga, jeste da se usposta-ve integrisani timovi.

Timovi za upravljanje projektom

S obzirom na va`nost, to je mogu-e ranije treba imenovati timove za upra-vljanje projektom (PMT-ovi) tokom ì-votnog ciklusa. To mora biti ura|eno ka-ko bi se obezbedilo efikasno i delotvorno povezivanje u integrisani sistemski pri-stup kvalitetu i poboljavanju razumeva-nja svrhe i ciljeva projekta i njegovog pribliàvanja.

Projekat se moè definisati za sve faze ili samo za neke faze ìvotnog ciklu-sa proizvoda. Dejstvo timova se funkcio-nalno uvrtava, a ~lanovi tima treba da imaju dopunske vetine i da napore usmeravaju ka ispunjenju optih ciljeva. PMT-ovi treba da imaju provereni autori-tet, sposobnost za razmenu znanja iz do-mena struke, da vode ra~una o trokovi-ma i rizicima i njihovoj uskla|enosti sa teìtem na kvalitetu. PMT-ovi treba ne-dvosmisleno da definiu uvo|enje pro-jekta i da stalno aùriraju napredak na projektu, to podrazumeva timski rad. PMT-ovi obezbe|uju sledee:

– da sve zainteresovane strane budu kooperativne i da se na njihovo u~ee ra~una;

– planiranje kroz ìvotni ciklus koje treba da bude dokumentovano;

– da se za projekat izradi Plan kvali-teta, u odnosu na postavljene strateke ci-ljeve koji se moraju u~initi merljivim;

– stalno razumevanje svrhe i prika-zivanje ciljeva projekta i njihovo pribli-àvanje;

– upotrebu uobi~ajene terminologi-je, uklju~ujui prihvaene definicije za faze ìvotnog ciklusa;

– sakupljanje podataka, procenu i iniciranje potrebnih akcija. Povratne in-formacije od korisnika mogu biti upotre-bljene za kreiranje baze podataka i zna-nja, a za budue modifikacije na proizvo-du mogu biti identifikovani i uticaji na budue projekte;

– saglasnost funkcionalnih i ostalih zahteva sa ugovorenim.

Sistem menad`menta kvalitetom i poboljavanja

Radi postizanja najvie efektivnosti organizacije, u~esnici ìvotnog ciklusa treba da uspostave, dokumentuju, imple-mentiraju i dokaù postojanje efikasnog i ekonomi~nog sistema menad`menta kva-litetom (QMS).

Za ostvarenje QMS organizacija tre-ba da:

– identifikuje procese potrebne za QMS;

– odredi redosled i uzajamno dej-stvo procesa;

– odredi kriterijume i metode zahte-vane za obezbe|enje efikasnih operacija i kontrolisanje procesa;

– obezbedi raspolaganje informaci-jama potrebnih za podràvanje operacija i kontrolu procesa;


– izvri merenje, kontrolu i analizu procesa, i u~ee u neophodnim akcijama kako bi se postigli planirani rezultati i kontinuirano poboljavanje.

QMS je deo integrisanog organiza-cijskog sistema kojim se uspostavljaju politika i ciljevi kvaliteta, koji se fokusi-raju na postizanje rezultata u projekciji ciljeva kvaliteta. Ciljevi kvaliteta se do-punjuju drugim ciljevima koji mogu da vode rastu finansiranja, rentabilnosti, li~-ne sigurnosti i razvijanju efekata procesa, proizvoda i usluga. Razli~iti delovi jed-nog sistema upravljanja mogu da se fo-kusiraju na dostignue ostalih sistema (npr. sistem ekoloke zatite), mogu biti integrisani u jedan povezan i jedinstven sistem menad`menta korienjem zajed-ni~kih elemenata. Ova politika moè da obezbedi i predvidi najpovoljniji na~in upravljanja resursima tokom ìvotnog ci-klusa procesa, zasnovanom na podeli me|u u~esnicima organizacije. Ovaj pri-stup teì ka dugotrajnim uspesima usred-sre|ujui pa`nju na stalno poboljavanje, zadovoljstvo kupca i korist svih zaintere-sovanih strana.

Radi obezbe|enja opstanka u okruènju, gde je poslovanje suo~eno sa rastuim takmi~arskim trendom i svakodnevnim izazovima, organizacije su pronale novi na~in za proirenje otrih takmi~arskih repera, svesni da su daleko od „odli~nih osobina“ kako se to danas naj~ee saoptava. Upotreba me|unarodno prepoznatljivog „modela ìvotnog ciklusa procesa“, „nivo spo-sobnosti i zrelosti“ i korienje „proce-njivanja tipa(ova)“ zavisno od potreba, smatra se trendom. Procenjivanjem i treba obezbediti uvid u organizaciju i

ukazati na podru~ja gde se zahteva ko-rekcija i potreba predstojeih pobolja-vanja. Provere od prve, druge i tree strane pruàju informacije za pobolja-vanja.

Uspostavljanjem povratne veze na-kon provera moè da se ostvari pobolja-vanje u~inka.

Zaklju~ak

Me|unarodni i nacionalni standardi primenjuju se gde god je to pogodno. Za sistem odbrane zahtevi za sistemom obezbe|enja kvaliteta definisani su kroz SNO 9000 (dokument srodan me|una-rodnim standardima) i nizom drugih standarda, pravilnika i uputstava. Ukoli-ko su standardi iz serije ISO 9000 kori-eni u ugovorima, VKK NVO procenju-je potrebu za dodatnim ugovornim zahte-vima kvaliteta, koji su ugra|eni u SNO i druga dokumenta.

Odkada odbrambena sredstva – bor-bena oprema i druga tehni~ka sredstva mogu da se kupuju, ili razvijaju kao me-|unarodni projekti, u svetu, na nivou sa-veza ili nacionalnim nivoima, postoje do-kumenta koja razmatraju ovu oblast. Na primer, na nivou NATO postoji osnovni dokument STANAG 4107 i set dokume-nata – publikacija o obezbe|enju kvalite-ta, koje odràvaju i koriste zemlje ~lanice saveza.

Dokumentima se obra|uje proble-matika iz domena obezbe|enja kvaliteta kroz ~itav ìvotni ciklus odbrambenih si-stema.

Postoje dva tipa publikacija AQAP (Allied Quality Assurance Publications):


ugovorni tip i savetodavni tip. Ugovorni tip AQAP zahteva da dobavlja~ obezbedi objektivnu evidenciju koja obezbe|uje ispunjenje ugovornih odredbi sistema obezbe|enja kvaliteta. Sistem treba da sadrì neophodne elemente i pruì pove-renje da e proizvodi zadovoljiti ugovor-ne zahteve.

Korienje ugovornog tipa AQAP podràno je od savetodavnog tipa AQAP koji se koristi po vlastitom izboru.

Literatura:

Š1¹ QAP 2000 Policy on an Integrated Systems Approach to Quality through the Life Cycle.

Š2¹ QAP 2009 The NATO requirements for an Integrated Systems Approach to Quality through the Life Cycle.

Š3¹ QAP 2110 NATO Quality Assurance Requirements for De-sign, Development and Production.

Š4¹ QAP-160 NATO Integrated Quality Requirements for Soft-ware Throughout the Life Cycle.

Š5¹ QAP-169 NATO Guidance on the Use of AQAP-160. Š6¹ QAP 2050 NPAM – NATO Project Assessment Methodology. Š7¹ QAP 2070 NATO Mutual Government Quality Assurance

(GQA) Process. Š8¹ NO 9000 – Zahtevi za sistem obezbe|enja kvaliteta isporu-

~ilaca NVO I dr. Dokumenta. Š9¹ Radulovi, J.: NATO sistem obezbe|enja kvaliteta iz ugla

AQAP-a, III Nau~no-stru~ni skup, Tara 2003.


VODONIK – ENERGENT BUDU]NOSTI

UDC: 546.11 : 620.92

Profesor dr Jovan Todorovi, dipl. in .

Mainski fakultet, Beograd

Rezime:

Potrebe za energijom su sve vee, a tradicionalni izvori, pre svega fosilna goriva, sve siromaniji. Otuda je neophodno da se i sektor energije radikalno izmeni. Potrebni su novi izvori energije i novi energenti. Reenje ovih ozbiljnih problema je u vodoniku, kao najbo-ljem i prakti~no neiscrpnom izvoru energije. Sasvim je izvesno da je vodonik osnova nove „energetske ere“, tzv. „ere vodonika“. Da bi se to ostvarilo nu`no je da se ree sistemi pro-izvodnje, distribucije i snabdevanja vodonikom, odnosno nova infrastruktura, koja e po svim svojstvima biti konkurentna dananjim sistemima. Klju~ne re~i: nova energetska era, vodonik, proizvodnja, distribucija i snabdevanje, infrastruktura.

HYDROGEN – AN ENERGY SOURCE FOR THE FUTURE

Summary:

The energy sector has to be changed radically. New energy sources and new fuels are necessary. The solution of these serious problems is found in hydrogen, which is the best and widely available fuel. Undoubtedly hydrogen is a basis for a new „energy age“, so-called „hydrogen age“. To achieve that, it is necessary to develop systems for hydrogen production, distribution and supply, i.e. a new infrastructure competitive with the existing one, has to be build.

Key words: new energy age, hydrogen, production, distribution and supply, infrastructure.

Uvod

Tehnoloki i ukupni razvoj drutva nerazdvojno je povezan sa dva va`na procesa: promenama u komunikacijama i mobilnosti i promenama u izvorima ener-gije. Ova dva procesa se ne moraju odi-gravati istovremeno, ali jedan uslovljava, odnosno omoguava drugi Š1¹.

Razvoj komunikacija i mobilnosti izvanredno je napredovao, tako da se da-nanji nivo ~ak ni grubo ne moè porediti sa onim od pre samo desetak godina. Me|utim, u procesima promene energije, situacija je sasvim druga~ija. Izvori ener-

gije danas su skoro isti kao i pre mnogo godina (ne ra~unajui, jo uvek veoma spornu, nuklearnu energiju). Naime, energija se i danas prete`no dobija iz fo-silnih goriva i znatno manje iz hidroelek-trana i drugih obnovljivih izvora. Uprkos tome, potronja energije stalno se pove-ava. Objektivne prognoze pokazuju da e se u narednim godinama, uporedo sa daljim razvojem tehnologija i ukupnih potreba drutva, nastaviti stalni porast transporta roba i ljudi i odvijanja drugih aktivnosti Š2¹. To e zahtevati i sve vie energije, odnosno sve veu potronju energenata. Iako se predvi|a da e u na-


rednim godinama, i pored sve veeg obi-ma proizvodnje potronja energije u pro-izvodnim sistemima uglavnom stagnirati, zbog sve veih zahteva iroke potronje i posebno zbog sve veih zahteva za pre-vozom roba i ljudi, tra`nja za energijom e se prvih godina ovog veka stalno po-veavati za oko 1,5 do 2% godinje. To zna~i da e se do 2050. godine potrebe za energijom vie nego udvostru~iti. Od to-ga e se na transport troiti oko 50% ukupne energije, odnosno osetno vie ne-go u ukupnom sektoru industrije (ostatak u sektoru domainstva). To se i danas ve pribli`no dostiglo u nekim zemljama (Danska, Gr~ka, SAD, [panija). Veoma je va`no da se ima u vidu da se energenti u sektoru transporta skoro u potpunosti dobijaju iz nafte Š3, 4, 5, 6¹.

Sve vea potronja ~ini da su raspo-loìve rezerve fosilnih goriva, a posebno nafte kao osnovnog izvora energije za sektor transporta, sve manje. Prognoze o tome koliko e one jo potrajati veoma se razlikuju. Neke govore da e nafte biti jo najmanje 100, a gasa 200 godina, ali se i tvrdi da e nafte biti samo za 30 do 40, a prirodnog gasa za 15 do 60 godina. Neke prognoze govore da e ve pre 2040. godine biti iskorieno pola svet-skih rezervi nafte, a neke da e to biti ve 2010. godine. Procenjuje se da e se kri-ti~na ta~ka dostii onda kada se od sva-kih pet barela proizvedene nafte dnevno bude troilo tri Š1¹. Dakle, do polovine ovog veka ukupne potrebe za energijom sa dananjim energetskim izvorima uglavnom bi bile zadovoljene, ali svaka-ko ne i posle 2050. godine, kada bi samo sa dananjim gorivima nastupila ozbiljna energetska kriza.

Druga veoma va`na karakteristika dananje energetske situacije, odnosno proizvodnje i korienja energije iz fosil-nih goriva, vezana je za ekoloke proble-me, odnosno zaga|enje okoline koje iza-ziva sagorevanje fosilnih goriva. Kada je re~ o saobraaju i transportu, odnosno svim vrstama vozila sa motorima sa unu-tranjim sagorevanjem, moè da se tvrdi da su velika tehnoloka unapre|enja, a pre svega znatno bolji sistemi sagoreva-nja, skoro reila problem emitovanja naj-veeg broja zaga|iva~a (ugljovodonika, tekih metala i dr.). Me|utim, ostao je problem emitovanja ugljendioksida koji znatno doprinosi stvaranju efekata „sta-klene bate“, odnosno smanjivanju ozon-skog sloja, to je danas jedna od sna`nih preokupacija celokupne drutvene zajed-nice. Emitovanje CO2 neizbeàn je prati-lac svih procesa sagorevanja fosilnih go-riva, ~ija toplotna mo i poti~e od sago-revanja ugljenika, pa ovaj problem uop-te ne moè da se rei energentima na ba-zi fosilnih goriva.

Za razliku od takvog stanja na podru~ju energije razvoj u sektoru ko-munikacija i mobilnosti je intenzivan i sveobuhvatan. Nove digitalne i web ko-munikacije opsluùju sve sektore pri-vrede i ìvota ljudi, omoguavaju nove prodore u svim oblastima i nov kvalitet ìvota. Ako je ta~na hipoteza da postoji me|upovezanost procesa komunikacije i energije, logi~no je da ovi visoki do-meti u razvoju komunikacija i mobilno-sti moraju da se odraze i na sektor ener-gije. Ima puno osnova da se tvrdi da e ostvarena „era komunikacija“ omogu-iti i novu „energetsku eru“. Potreba za tim je vie nego o~igledna.


Nova energetska era

Nova „energetska era“ treba, pre svega, da obezbedi nove, svima dostupne izvore energije, a s tim u vezi i nove si-steme distribucije i korienja novih energetskih oblika. Intenzivno se traga za novim obnovljivim izvorima primarne energije i alternativnim gorivima, koja bi se umesto nafte i njenih derivata koristi-la, pre svega, u motornim vozilima. U opticaju su svi potencijalno mogui obli-ci primarne energije. Radi se na iskori-enju energije Sunca (solarne energije), vetra, plime i oseke, kao i termalnih vo-da. Kada je re~ o alternativnim gorivima, istraìvanja su usmerena na prirodni gas, bio-mase i sagorevanje otpadnih materi-ja. Sa stanovita ekologije, veina ovih alternativnih goriva ne reava problem smanjivanja ozonskog sloja, mada su, po pravilu, ekoloki povoljnija od benzina i dizel goriva Š7, 14, 15, 16, 17, 18¹.

U ovim istraìvanjima posebna pa-`nja poklanja se vodoniku. Realna je pro-cena da e u budunosti energetska osno-va biti vodonik. Kada e vodonik postati osnovni energent zavisi od toga koliko je drutvo u stanju da se brzo i energi~no od-rekne nafte i drugih fosilnih goriva, odno-sno koliko je sposobno da prihvati vodo-nik kao osnovni energent i osnovni izvor energije. Ukoliko se to odlaè, ~ove~an-stvo e biti potpuno nepripremljeno da blagovremeno izvri tranzicije u energeti-ci onda kada odnos proizvodnje i potro-nje nafte dostigne svoje kriti~ne granice.

Zato je, u okviru Ekonomske komisi-je OUN za Evropu (ECE), nedavno usvo-jen dokument „Integralni evropski proje-kat vodonika“ (poznat kao EIHP), koji treba, pored ostalog, da bude i osnova za

razvoj odgovarajuih standarda, odnosno me|unarodnih direktiva. Uporedo, u Ne-ma~koj je instituisan „Konzorcijum za strateko reavanje svih pitanja energetike i alternativnih goriva za sektor transpor-ta“, u koji su, pored dràve, uklju~ene i sve velike kompanije iz podru~ja industri-je vozila, energetike i naftne industrije (na primer, BMW, Dajmler Krajzler, VW, Opel i MAN, a zatim Aral, Shell, BP, RWE i drugi). Uz veliku podrku vlade Nema~ke ovaj konzorcijum je izradio „Energetsku strategiju za sektor transpor-ta“, kojom se utvr|uje politika i sistem razvoja nacionalne energetike na bazi no-vih izvora i oblika energije. U ovom do-kumentu decidirano se govori da je vodo-nik osnovno gorivo za budui „odrìvi“ razvoj ~ove~anstva, ne samo za motorna vozila i sektor transporta, ve i za druge potroa~e. Otuda protagonisti vodonika govore da se tako obezbe|uje „energija za sve“ i „energija za uvek“ Š1¹.

Sli~ne programske inicijative zapa-ène su i u SAD i Japanu, na nivou vlada i velikih kompanija. Ostvarena je i sarad-nja Evropske unije i SAD radi razvoja standarda za gorivne elije i „ekonomiju vodonika“ i od toga se mnogo o~ekuje. General Motors, jedan od najveih i eko-nomski najja~ih proizvo|a~a vozila, oce-njuje da e u budunosti ukupna svetska ekonomija biti zasnovana na vodoniku Š13, 19¹. BMW procenjuje da se sa vodo-nikom teorijski mogu zadovoljiti sve po-trebe saobraaja u Evropi, nasuprot bio-gorivima i sinteti~kim gorivima koja za-jedno mogu da pokriju manje od polovi-ne potreba Š14¹. Radi toga su ove dve fir-me pokrenule zajedni~ki razvoj ure|aja i sistema za snabdevanje vozila te~nim vodonikom.


Gorivne elije

Vodonik kao energent moè da se koristi na vie na~ina. S obzirom na vi-soku toplotnu mo on moè direktno da sagoreva u loìtima, pa i u motorima sa unutranjim sagorevanjem, sli~no kao i druga gasovita goriva fosilnog ili drugog porekla. Takva ispitivanja spro-vode se i u nekim velikim automobil-skim kompanijama (BMW, Ford). Me-|utim, najvee anse za primenu vodo-nika, a to zna~i za novu energetsku eru ili „eru vodonika“, daju se gorivnim e-lijama koje kao gorivo koriste vodonik, a ispituju se u skoro svim velikim kom-panijama, posebno u Japanu (Honda, Toyota). Karakteristi~no je da se u ove veoma ozbiljne i skupe razvojne pro-jekte, pored automobilske industrije, sve vie uklju~uju i vodee kompanije iz oblasti energetike, naftne i procesne industrije Š1, 12, 18¹.

Gorivne elije veoma su jednostavni ure|aji, sli~ni akumulatorima Š11, 16¹, koje proizvode elektri~nu energiju sve dok se snabdevaju gorivom. Sastoje se od dva „sendvi~a“ elektroda oko kojih je elektrolit (fosforna kiselina, tvrdi oksidi, istopljeni karbonati, i dr.). Na anodu se dovodi vodonik, a na katodu kiseonik, odnosno vazduh. Vodonik koji ulazi u eliju prolazi kroz membranu i tada se od svakog njegovog atoma izvla~i elektron, ~ime se stvara elektri~na struja, a osloba-|a vodena para i toplota. Ove membrane, koje ~ine sr` gorivne elije, naj~ee su tzv. PEM membrane (Proton Exchange Membrane). Vodonik moè direktno da se dovodi na anodu elije iz odgovaraju-ih rezervoara, u te~nom ili gasovitom stanju, ili iz reformera u kojima se vodo-

nik izdvaja iz metanola, prirodnog gasa, etanola, pa ~ak i benzina.

Ovako proizvedena elektri~na ener-gija moè da se koristi za razne namene. Ameri~ki koncern General Motors ne-davno je objavio da, prema njihovim is-traìvanjima, postoji veliki interes za gradnju stacionarnih „energana“ sa go-rivnim elijama, koje treba da sluè kao rezerva („back-up“) za napajanje releja za mobilnu telefoniju, centrala kompju-terskih mreà i sli~nih sistema, posebno onih koji imaju problema sa napajanjem iz elektri~ne mreè, zbog udaljenosti, ne-pouzdanosti isporuka ili drugih razloga. Ova firma tvrdi da je u stanju da veoma brzo razvije ovakve „elektri~ne centrale“ sa gorivnim elijama Š8¹. Sli~no tome, i General Electric, veliki multinacionalni koncern u podru~ju energetike, radi na razvoju stacionarnih izvora elektri~ne energije sa gorivnim elijama, za opre-manje poslovnih i stambenih zgrada, od-nosno za osvetljenje, grejanje i napajanje drugih potroa~a u domainstvu.

Me|utim, najvei interes za goriv-nim elijama, i ovako proizvedenom elektri~nom energijom, ima automobil-ska industrija. Pored energetskih na to veoma uti~u i ekoloki razlozi. Naime, sa ekolokog stanovita vodonik je nespor-no najbolje gorivo za motorna vozila. Vozila sa elektropogonom i gorivnim e-lijama na vodonik emituju u okolinu sa-mo vodenu paru, bez ikakvih tetnih sa-stojaka. To su „vozila sa nultom emisi-jom“ („zero emission vehicles“). Ako gorivne elije rade na prirodni gas, meta-nol ili etanol, situacija je neto loija, ali, ipak, znatno povoljnija nego pri radu ~ak i najboljih motora sa unutranjim sagore-vanjem. U ovom slu~aju u atmosferu se


emituje ugljen-dioksid, a u tragovima i ugljovodonici, ugljenmonoksid i oksidi azota, ali u koli~inama koje su 1000 puta manje nego pri sagorevanju dizel goriva. Rezultati merenja pokazuju da se generi-sanjem 1 MW elektri~ne energije iz go-rivnih elija na fosilna goriva u atmosfe-ru emituje 45 t sumpordioksida i oko 19 t oksida azota manje nego pri sagorevanju naftnih derivata. To dokazuje da je po-gon vozila gorivnim elijama, a posebno elijama koje rade na vodonik, veoma perspektivno reenje.

Vozila sa gorivnim elijama na vodonik

Primena vodonika za sada najvie dolazi do izraàja u motornim vozilima. Postoje podaci da se u svetu preko 400 kompanija bavi razvojem vozila sa goriv-nim elijama na vodonik. Najvie ih je u SAD, Kanadi, Japanu, Nema~koj, Fran-cuskoj, Italiji, ali i u Rusiji, Koreji, Dan-skoj, Holandiji, [paniji, pa ~ak i u Indiji i Saudijskoj Arabiji. Najvee domete u ovom podru~ju ostvarila je kompanija Ballard Power Systems, koja je sa Dai-mler Krajzlerom i Fordom formirala za-jedni~ku firmu za proizvodnju gorivnih elija za vozila.

Snabdevanje gorivnih elija vodo-nikom na vozilu moè da se rei na ne-koliko na~ina. Najjednostavnije je da se na vozilo ugrade rezervoari vodonika u te~nom ili komprimovanom stanju, sli~no kao to se to radi u vozilima koja koriste prirodni gas ili druga gasovita goriva. Problem je to te~ni vodonik treba da bude rashla|en na veoma niske temperature, ispod –250°C, a ukoliko je u gasovitom stanju treba da bude sabi-

jen na vrlo visoke pritiske (najmanje 250 bara). Porastom pritiska sabijanja poveava se masa rezervoara, to dovo-di do smanjenja radijusa kretanja vozila sa jednim punjenjem rezervoara. U obe varijante podrazumeva se da se vodo-nik proizvodi u stacionarnim postroje-njima i da se posebnim sistemima raz-vodi, odnosno transportuje do mesta na kojima vozila treba da se popunjavaju.

Istraùju se i drugi sistemi napajanja vozila vodonikom. Jedan od njih je skla-ditenje vodonika u rezervoaru u ~vrstom stanju, pomou tzv. hidrida, odnosno in-termetalnog jedinjenja nikla, hroma i va-nadijuma koje poput „magneta“ vezuje vodonik. Zagrevanjem hidrida osloba|a se vodonik u gasovitom stanju i dovodi do gorivnih elija. Smatra se da e ba ovo reenje omoguiti da gorivne elije budu realnost pre kraja ove dekade. Jo vie se radi na razvoju reformera, odno-sno ure|aja u kojima se vodonik osloba-|a konverzijom nekog ugljovodoni~nog goriva. „Proizvodnja“ vodonika na sa-mom vozilu pomou reformera je bolje sa stanovita distribucije i snabdevanja vozila vodonikom, ali je tehnoloki slo-èno i ekoloki loije reenje.

Nekoliko primera e dobro ilustro-vati ove na~elne ocene. Radi se o hibrid-nim vozilima velikih svetskih proizvo|a-~a, kod kojih je paralelno mogu pogon klasi~nim motorom sa unutranjim sago-revanjem (na~elno za kretanje po otvore-nim putevima) i elektromotorom (za kre-tanje u uìm gradskim jezgrima), koji se napajaju elektri~nom energijom iz goriv-nih elija koje rade na vodonik.

General Motors radi na ovom pro-gramu ve vie od decenije Š13¹. Proce-njuje se da je to vrlo perspektivan pro-


gram, pa se u ove projekte, na kojima je angaòvano preko 500 inènjera, investi-ra svake godine vie stotina miliona do-lara. Cilj je da se do 2010. godine dostig-ne proizvodnja automobila na gorivne elije i vodonik, a koja e biti profitabil-na, i da neto pre 2020. godine ova firma u svetu bude prva koja e na trìte plasi-rati milion ovakvih vozila.

Posle vie eksperimentalnih vozila, me|u kojima su zapaèni modeli Hydro-Gen1 i HydroGen2, General Motors je nedavno na bazi platforme poznatog mo-dela Zafira, lansirao vozilo HydroGen3. Ovaj model e svakako ostati zabeleèn u istoriji kao prvo vozilo na vodonik za koje je nedavno u Japanu dobijeno zva-ni~no odobrenje za korienje u saobra-aju. Odobrenje je izdalo japansko Mini-starstvo za zemljite, infrastrukturu i transport, a posebnom odlukom odobre-no je i korienje, odnosno ugradnja u ovaj automobil rezervoara za te~ni vodo-nik (od nadle`nog organa za sudove pod pritiskom).

General Motors u ovom razvoju usmerava pa`nju ne samo na razvoj vo-zila ve i na usavravanje pojedinih podsistema i elemenata, posebno na razvoj samih gorivnih elija. Tako je u HydroGen3 ugra|en blok od 200 elija nove generacije, koje generiu 94 kW i pogone elektromotor od 60 kW. Pogon je na prednje to~kove, a najvea brzina iznosi 160 km/h. Vozilo moè da se po-krene za samo 30 sekundi i to i pri spoljnjim temperaturama do –20°C. Ovaj blok jo uvek ima relativno veliku masu, ali se o~ekuju znato lake kon-strukcije.

Velika pa`nja poklanja se i razvo-ju boljih rezervoara za vodonik. Gene-

ral Motors istraùje obe mogunosti – korienje vodonika u gasnom stanju, sabijenog na 700 bara, i korienje vo-donika u te~nom stanju, koji treba da se rashla|uje na – 253°C. Sa rezervoarima vodonika pod pritiskom, kakvi su ugra-|eni u automobil HydroGen3, akcioni radijus vozila je 400 km, a sa rezervoa-rima te~nog vodonika znatno manje – oko 270 km (sa jednim punjenjem re-zervoara). U prvom slu~aju duè staja-nje, odnosno nekorienje automobila, izaziva blago isticanje vodonika, pa i pad pritiska u rezervoaru, dok se u dru-gom slu~aju te~ni vodonik i posle du-èg stajanja prakti~no ne gubi. Problem je to su jo uvek i jedni i drugi rezer-voari prili~no skupi, ~ak i pri proizvod-nji od 100.000 jedinica godinje. Radi toga se istraùju mogunosti smanjenja trokova proizvodnje ugljenih vlakana i kompozitnih materijala, koji ~ine osno-vu za izradu ovih rezervoara.

Honda je jo pre tri godine plasirala na trìte SAD desetak hiljada hibridnih vozila Insight, u kojima se gorivne elije napajaju benzinom Š9, 10¹. Tvrdi se da je ovo vozilo, prvo komercijalno raspoloì-vo elektrovozilo sa gorivim elijama. Po-sle toga, u saradnji sa proizvo|a~em eli-ja firmom Ballard, Honda je razvila vie zapaènih modela. Po~elo se 1999. godi-ne sa modelom FCX-V2, nazvanog Gen--1, ~iji se blok gorivnih elija napaja vo-donikom iz ugra|enog (on-board) refor-mera, koji radi na metanol. Ovaj blok imao je zapreminu 67 litara, masu 101 kg, i snagu 30 kW. Ve druga generacija, odnosno Gen-2 ili FCX-V3 iz 2001. go-dine, ima znatno bolje gorivne elije: za-premina bloka je 48 litara, masa 73 kg i snaga 35 kW. Sada je na redu trea gene-


racija, nazvana Next-Gen, kod koje blok elija ima zapreminu 35 litara, masu 48 kg i snagu 50 kW. Ovo vozilo, koje ima prednji pogon sa popre~no postavljenim motorom nad prednjim mostom, prikaza-no je javnosti ove godine. Za razliku od prethodnika, vodonik se u ovom vozilu ne dobija iz reformera, ve iz rezervoara zapremine 156 litara u kojima se vodonik nalazi sabijen pod pritiskom od 700 bara. Pored toga, u sistem za gorivo ugra|eni su i novi, za ovo vozilo specijalno razvi-jeni „ultrakapacitatori“, koji zamenjuju paket elija sa metalnim hidridima, koji su se do sada koristili, to poveava ste-pen korisnosti u procesu transformacije energije. To daje mogunost da akcioni radijus vozila iznosi oko 275 km.

Pored znatno vee specifi~ne snage (po jedinici zapremine i mase), nove go-rivne elije mogu da rade u velikom dija-pazonu temperature, od + 95 do – 20°C. Za polovinu je smanjen i broj delova ce-log bloka (u odnosu na Gen-2), to je ostvareno mnogim poboljanjima: preso-vana metalna bi-polarna/separator kon-strukcija i aromatske elektrolitske mem-brane, koje su prvi put primenjene. Sepa-rator je od obi~nog ner|ajueg ~elika, a ne od specijalnog grafita najvee ~istoe, kao u veini PEM gorivnim elijama, ko-ji se teko obra|uje i zahteva vrlo preci-zne maine. Za nove metalne separatore mogu da se koriste obi~ne maine, a mo-gu i da se recikliraju. Ugra|ene su i nove aromatske elektrolitske membrane (ume-sto onih na bazi fluora, koje se naj~ee koriste). Nove membrane izra|uju se od plasti~nih materijala, koji se, tako|e, znatno lake obra|uju.

Tojota, drugi veliki japanski proizvo-|a~ automobila, radi na ovom programu

ve niz godina. Na trìtu se ve nalazi model Prius, za koji je planirana prodaja od preko 35.000 primeraka u naredne dve godine. Me|utim, sada su aktuelni noviji modeli pod oznakom FCHV. To su, tako-|e, vozila sa prednjim pogonom, sa sin-hronim elektromotorom snage 80 kW i maksimalnim obrtnim momentom 260 Nm. Blok sa 400 gorivnih elija, svaka sa naponom od 0,6 do 0,7 V, daje snagu od 90 kW. Upravlja~ka jedinica, blok goriv-nih elija i elektromotor imaju masu od oko 300 kg, a postavljeni su ispod prednje haube, na posebnoj asiji. Tu je smeten i veliki hladnjak, koji se koristi za hla|enje gorivnih elija i elektromotora te~nim flu-idom. U pogledu rezervoara vodonika To-jota je tokom mnogo godina isprobavala razli~ita reenja. U model FCHV ugra|e-na su ~etiri rezervoara vodonika u gasovi-tom stanju, pod pritiskom od 500 bara, is-pred i iza zadnje osovine. Zapremina re-zervoara obezbe|uje akcioni radijus od 300 km za „japanski ciklus gradske vo-`nje“, odnosno oko 290 km za „kombino-vani gradski-me|ugradski ciklus saobra-aja“ prema normama u SAD. Me|utim, Tojota jo uvek nije reila problem starto-vanja vozila sa vodonikom na temperatu-rama ispod 0°C. Interval temperatura u kojem se ova vozila mogu startovati je od 0 do 40°C, to je veliko ograni~enje za mnoge korisnike (HydroGen3 moè da startuje i pri – 20°C).

BMW ima, tako|e, zapaène pro-grame razvoja vozila na vodonik, u ~emu prednja~i me|u evropskim proizvo|a~i-ma automobila Š14¹. Ovaj razvoj ima vi-e faza. U prvoj fazi ilo se na „dvogo-rivna“ vozila, u koja se ugra|uju klasi~ni motori sa unutranjim sagorevanjem, ali podeeni tako da mogu da rade ili na


benzin ili na vodonik. Nedavno je zavr-ena prva probna serija od 15 ovakvih „dvogorivnih“ vozila na bazi modela 750, koja su ozna~ena kao BMW 750 hL. To zna~i da postoje dva posebna sistema za gorivo, sa dva posebna rezervoara. Sa jednim rezervoarom benzina vozilo moè da pre|e oko 650 km, a sa jednim rezer-voarom vodonika zapremine 140 litara oko 300 km. Vodonik je u rezervoaru u te~nom stanju, odnosno radi se o tzv. „krio-rezervoaru“, u kojem se te~ni vo-donik nalazi na temperaturi od –253°C.

U automobil BMW 750 hL ugra-|en je i mali blok gorivnih elija koji sa vodonikom kao gorivom daje snagu od 5 kW pri naponu od 42 V. Gorivne e-lije ovde se ne koriste za pogon vozila, ve zamenjuju akumulator, tj. sluè za napajanje svih potroa~a, po~ev od startera do svetlosnih i signalnih ure|a-ja. Time se reava jedan od krupnih problema savremenih vozila – zadovo-ljenje sve veih potreba za napajanje brojnih ure|aja, to sve teè moè da se reava poveanjem napona i kapaciteta akumulatora.

Ford ne zaostaje mnogo i planira da model Focus FCV, sa vodonikom u gaso-vitom stanju sabijenim na oko 250 bara, pusti u prodaju 2004. godine. Na razvoju ovih vozila rade i Volkswagen, Hyundai, Mazda, Nissan, Mitsubishi, a zatim i Pe-ugeot, Renault, Volvo, Mercedes i drugi Š11, 17¹. Pored putni~kih vozila u sredi-tu interesa su i autobusi, posebno za gradski saobraaj. Na primer, na ulicama Londona ve je u saobraaju nekoliko autobusa Mercedes-Benz Citaro sa goriv-nim elijama koje daju snagu od 250 kW. Interesantno je da se radi i na razvo-ju vojnih vozila sa hibridnim pogonom,

mada za sada samo sa elektropogonom koji se napaja iz akumulatora Š19¹.

Ograni~enja u primeni vodonika

Za dalju primenu vodonika danas postoje dva velika ograni~enja koja mo-raju da se ree. Prvo se odnosi na infra-strukturu, odnosno na sistem proizvodnje i distribucije vodonika, a drugi na cenu i trokove. Treba da se ree i odre|eni konstrukcijski i bezbednosni problemi, ali izgleda da ova ograni~enja ne stvaraju vee tekoe. Kada se radi o korienju vodonika za pogon motornih vozila naj-vei problem je obezbe|enje potrebnih performansi, koje mogu da se porede sa dananjim vozilima. To se posebno od-nosi na autonomnost kretanja sa jednim punjenjem rezervoara.

Proizvodnja i distribucija

Vodonik moè da se proizvodi na razli~ite na~ine – elektrolizom, gasifika-cijom i izdvajanjem (pomou reformera) iz fosilnih goriva. Sa energetskog stano-vita napajanje proizvodnih postrojenja moè da bude iz elektri~ne mreè ili iz posebnih generatora elektri~ne energije, vezanih za sistem u kojem se vodonik proizvodi. Izvori elektri~ne energije mo-gu biti toplotne, hidro ili nuklearne elek-trane, kao i svi obnovljivi izvori energije, kao to su energija Sunca, vetra, geoter-malnih voda, plime i oseke Š12, 14¹.

Sa ekolokog stanovita najbolji su procesi dobijanja vodonika elektrolizom, uz pomo elektri~ne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Poto su ovi oblici primarne energije jo uvek nedovoljno


raspoloìvi, vodonik se danas dobija uglavnom iz prirodnog gasa, metanola i drugih fosilnih goriva (oko 99%). Od svih tih mogunosti ekoloki je najpo-voljnije dobijanje vodonika iz prirodnog gasa, poto tada gorivne elije emituju mnogo manje tetnih gasova, posebno gasova „staklene bate“, od svih drugih goriva Š7¹. Me|utim, na ovaj na~in ne re-ava se problem emitovanja ugljendiok-sida u atmosferu.

Dananja proizvodnja vodonika pro-cenjuje se na oko 500 milijardi kubnih metara godinje, i to prete`no za hemij-sku i procesnu industriju, pri ~emu se sa-mo jedna treina sagoreva, odnosno kori-sti za generisanje toplote. Proizvedeni vodonik dovodi se do korisnika uobi~aje-nim transportnim sredstvima – cisterna-ma, a jedan deo cevovodima. Po celom svetu ve je po~ela da se gradi mreà ce-vovoda koja povezuje proizvo|a~e i kori-snike, posebno u industrijskim zonama. Procenjuje se da ova mreà ve danas ima vie hiljada kilometara Š14¹.

Ima i vie primera eksperimentalnih pogona za proizvodnju vodonika i generi-sanje elektri~ne energije u izdvojenim je-dinicama, namenjenim odre|enim potro-a~ima. Honda je, na primer, razvila eks-perimentalnu kunu energetsku stanicu na vodonik, tzv. HES (Home Energy Sta-tion), koja je namenjena snabdevanju do-mainstva elektri~nom energijom i to-plom vodom. Ova stanica izgra|ena je 2003. godine u Istraìva~kom centru ove firme u Torensu u Kaliforniji, a elije rade na prirodni gas. Iako je ovo ve druga sta-nica ove vrste, usavrena u odnosu na prethodnu koja je izgra|ena na istoj loka-ciji 2002. godine (bolja ~ak tri puta!), ona se jo tretira kao eksperimentalna Š9, 10¹.

Na istoj lokaciji, u Kaliforniji u kojoj ima puno sun~anih dana, Honda je izgra-dila jedno tehnoloki i ekoloki jo bolje eksperimentalno HES postrojenje, u ko-jem se vodonik dobija uz pomo solarne energije. Interesantno je da je ova stanica arhitektonski dizajnirana u obliku broda i predstavlja simbol ~iste energije. Ovo po-strojenje ima u svom sastavu fotovoltski modul za generisanje elektri~ne energije, jedinicu za elektrolizu u kojoj se osloba|a vodonik i rezervoare za vodonik pod priti-skom. Ugra|en je i dispenzer, odnosno pumpa za napajanje vozila Š10¹.

Ugra|eni fotovoltski moduli rezultat su posebnih istraìvanja i predstavljaju zna~ajno tehnoloko unapre|enje. U mo-dul su ugra|ene fine prevlake od jedinje-nja bakar-indium-galijum-selen (CIGS). Jedinica za elektrolizu i generisanje vodo-nika sastoji se od pre~ista~a vode (obi~ne, iz „~esme“), elektrolizera, separatora koji razdvaja gasoviti vodonik i vodu i pre~i-sta~a koji iz vodonika izdvaja preostalu paru i male koli~ine kiseonika. Elektroli-zer je sli~an gorivnim elijama sa PEM membranama, ali sa obrnutim procesom. Na anodu se dovodi ~ista voda i elektri~ni napon, vodonik prolazi kroz PEM mem-branu, pa se gasoviti vodonik osloba|a na katodi. Elektrolizer i dispenzer su dimen-zija 600 × 600 × 1000 mm, zapremina re-zervoara je 110 m3, a ~istoa vodonika 99,999% (bez vode). Ova prva HES stani-ca na solarnu energiju ima kapacitet 2 m3 vodonika na sat, odnosno maksimalno 2000 m3 godinje.

Sli~no stacionarno postrojenje, ali znatno veih kapaciteta, razvila je i firma General Motors. Njihova stacionarna elektrana, koja je izgra|ena pored Hju-stona u Teksasu, snabdeva elektri~nom


energijom procesna postrojenja koncerna Dow Chemical (u kome je vodonik nus-produkt u nekim procesima). Ovo pilot postrojenje ima blok gorivnih elija sa PEM membranama, istim kao i u vozili-ma HydroGen, a instalacija je smetena u jednu prikolicu, koja je opremljena svim potrebnim kontrolnim i zatitnim ure|aji-ma. Snaga bloka gorivnih elija je 75 kW, to je ina~e dovoljno za snabdevanje desetak prose~nih porodi~nih kua. Pla-novi su, da se ovaj sistem ubrzano iri, tako da se do 2006. godine izgradi 400 ovakvih stacionarnih generatora, svaki sa 12 ili vie blokova gorivnih elija, tako da se obezbedi snaga od oko 35 MW, to je dovoljno za jedan mali grad. Ovaj ceo sistem je svojevrsna „laboratorija za u~e-nje“, koja treba da pruì potrebna znanja o odràvanju i pouzdanosti sistema i po-jedinih komponenata, a i o trokovima izgradnje i funkcionisanja ovakvih ener-gana. Smatra se da je to vaàn korak ka „eri vodonika“ Š8¹.

Postojei kapaciteti, odnosno proiz-vodnja i infrastruktura, nisu dovoljni za iroko korienje ovog energenta u svim sektorima ìvota, a posebno u saobraa-ju. Potrebno je da se izgradi iroka mreà proizvodnih jedinica – „energana“, iro-ka mreà cevovoda i drugih oblika tran-sporta i odgovarajua mreà za distribu-ciju, odnosno mreà „pumpnih stanica“ za snabdevanje krajnjih potroa~a. Ovim sistemima treba da se zadovolje sve po-trebe vozila i voza~a, analogno reenjima koja postoje za snabdevanje naftom i naftnim derivatima. Zato se u ovaj razvoj veoma mnogo ulaè. Trenutno su u SAD i Evropskoj zajednici na snazi razvojni programi od oko 3,7 milijardi dolara Š18¹. Ukupne potrebne investicije su, me-

|utim, daleko vee. U General Motorsu, na primer, smatraju da je potrebno da se u SAD u narednim godinama izgradi 11.700 novih stanica za vodonik za po-punu vozila. Cilj je da voza~ u urbanim zonama ima na raspolaganju pumpne sta-nice na rastojanjima najvie do 2 milje, odnosno oko 1600 metara, a na auto-pu-tevima do 25 milja, odnosno na oko 40 kilometara, to zna~i da e biti potrebno oko 10–15 milijardi dolara Š12¹. Ova fir-ma je ve sa naftnim koncernom Shell iz-gradila jednu takvu eksperimentalnu pumpnu stanicu u Vaingtonu, u koju se vodonik dovozi kamionima – cisternama. Eksperiment je pokazao da su trokovi gradnje i rada stanice daleko vei od predvi|enih, posebno zbog velikih tro-kova sistema bezbednosti i zatite. Sli~-nu takvu stanicu izgradio je nedavno na aerodromu u Minhenu i BMW, i to za napajanje vodonikom vozila aerodrom-ske slu`be – autobusa vodonikom pod pritiskom, a putni~kih vozila te~nim vo-donikom Š14¹.

Cena i trokovi

Pored proizvodnje i distribucije, i ce-na vodonika koju treba da plati krajnji ko-risnik predstavlja veliko ograni~enje za korienje ovog energenta. Iako se pomi-nju razli~ite cene, smatra se da je cena ovog energenta zasada veoma visoka, bar 10 puta via nego to bi trìte moglo da prihvati Š10, 18¹. Cena vodonika zavisi od koriene primarne energije, ali i od ste-pena razvijenosti infrastrukture, naro~ito u vezi sa sigurnosno-bezbednosnim mera-ma. Dok je cena energije koja se dobija iz vodonika koji se proizvodi u Severnoj Africi pomou solarne energije oko 0,25


eura po kWh (zajedno sa infrastrukturom i distribucijom), vodonik koji se dobija iz prirodnog gasa je mnogo jeftiniji. Ali, na duè staze, zbog ekolokih razloga i o~e-kivanog smanjenja rezervi fosilnih goriva, osnovni interes je da se vodonik proizvodi energijom iz obnovljivih izvora Š14¹. Is-traìvanja su usmerena ka tome da proiz-vodnja vodonika pomou obnovljivih iz-vora energije bude to jeftinija.

Na cenu elektri~ne energije dobijene iz gorivnih elija na vodonik, znatno uti~e i visoka cena samih elija. Na primer, na-vodi se da je generisanje 1 kW snage po-mou gorivnih elija kotalo krajem 2000. godine oko 1.000 USD, dok se ista snaga u motorima sa unutranjim sagorevanjem generie za samo oko 50 do 60 USD. Iz-vesno je, da cene gorivnih elija iz dana u dan opadaju. Zbog toga su logi~ne ocene da e u bliskoj budunosti nove tehnologi-je i vee proizvodne serije omoguiti znatno jeftinije gorivne elije, jeftiniji vo-donik, pa i znatno niù cenu ovako proiz-vedene elektri~ne energije. Prognoze su da e cena 1 kW ovako dobijene energije ve 2005. godine biti oko 200 USD, a 2007. samo 100 USD. Poto vodonik ima veoma dobre ekoloke osobine, logi~no je da e se njegovo korienje podsticati i od dràve i organa lokalne uprave. Ovakvi podsticajni sistemi u vidu smanjenja pore-za, popusta i drugih beneficija ve postoje u nekim zemljama (SAD, [vedska, Ne-ma~ka). Uz dalje osmiljene podsticaje treba da se o~ekuje da e cena vodonika uskoro biti sasvim prihvatljiva i konku-rentna ceni dananjih goriva.

I pored toga to je u proteklih dese-tak godina ve zabeleèno osetno sma-njenje cena i gorivnih elija i vodonika,

cena vozila projektovanih za ovu vrstu pogona jo uvek je veoma visoka. Na primer, japanske firme Toyota i Honda nude prodaju na lizing svojih modela FCHV, odnosno FCX, zasada samo na japanskom trìtu. Za model FCHV cena lizinga, koja obuhvata kompletno odrà-vanje, servise i druge trokove logistike, iznosi za jedan mesec oko 10.000 USD, za period od 30 meseci, a za model FCX osetno manje, oko 6700 USD. Ako se to prera~una zna~i da kupac posle 30 mese-ci dobija vozilo FCHV za 300.000 USD, a vozilo FCX za oko 200.000 USD. Fir-ma Yamaha nudi svoj skuter sa gorivnim elijama na vodonik po ceni od 87.000 USD. To su ogromne sume, bez obzira na to to uklju~uju i trokove korienja, mada mnogo niè nego pre samo nekoli-ko godina, kada se procenjivalo da ova-kva vozila kotaju oko milion dolara.

Bezbednost i konstrukcija

Kada se radi o korienju vodonika kao energenta bitno je da se ima u vidu da je to izvanredno zapaljivo i opasno gorivo. âk i u malim koncentracijama moè lako da se zapali i da izazove vrlo opasne poàre. Zbog toga je nu`no da se u svim fazama procesa, po~ev od proiz-vodnje, preko distribucije, sve do kraj-njih korisnika, obezbede posebno promi-ljene i efikasne mere zatite, znatno so-fisticiranije nego pri radu sa drugim gori-vima. To, naravno, dalje poveava cenu i trokove.

Ako se radi o pogonu motornih vo-zila na vodonik, postoje i odre|ena kon-strukcijska ograni~enja. Sama konstruk-cijska ugradnja gorivnih elija i odgova-


rajue opreme, posebno rezervoara vodo-nika, elektromotora i opreme, ne stvara prakti~no nikakve probleme. I perfor-manse koje vozilo ostvaruje sa ovim go-rivom su sasvim zadovoljavajue. To je kod mnogih vozila ve uspeno reeno i dokazano. Jedini ozbiljniji problem po-stoji u vezi sa obezbe|enjem potrebne autonomnosti kretanja vozila, odnosno u vezi sa akcionim radijusom koji vozilo sa gorivnim elijama moè da pre|e sa jed-nim punjenjem rezervoara vodonika. Ovaj problem poti~e od ~injenica da vo-donik ima znatno manji sadràj energije u jedinici zapremine rezervoara. U pore-|enju sa benzinom, isti rezervoar napu-njen te~nim vodonikom (rashla|enim na –250°C) ima samo 20% energije, a sa vodonikom u sabijenom stanju samo 16, odnosno 7% (za pritiske od 700 i 200 ba-ra, respektivno) Š14¹. Zato su akcioni ra-dijusi vozila sa gorivnim elijama, u principu, znatno manji nego sa motorima sa unutranjim sagorevanjem koji rade na druga goriva. Ugradnja velikih rezervoa-ra sa pritiscima sabijanja vodonika od 700 bara i vie, kako to rade General Motors i Honda, umanjuje ovaj problem, ali ga i ne reava potpuno.

Zaklju~na razmatranja

Vodonik je o~igledno izvanredno kvalitetan energent, koji moè trajno da rei probleme energetike ~ove~anstva. Za-to se u celom svetu u ovom pravcu ulaù ogromni razvojno-istraìva~ki napori i in-vestiraju velika sredstva. Dosad ostvareni rezultati govore da je „era vodonika“ vrlo realna i da je ve na pomolu.

Da bi vodonik postao prihvatljiv energent nu`no je da se obezbede

osnovni logisti~ki elementi, a pre svega sistemi proizvodnje, distribucije i snab-devanja. Proizvodnja vodonika na duì rok mora da se zasniva na obnovljivim izvorima energije (sunce, vetar, hidro, itd.), ali u prelaznom periodu e se sva-kako koristiti i energija dobijena iz fo-silnih goriva, naro~ito prirodnog gasa. U pogledu infrastrukture za distribuciju i snabdevanje krajnjih korisnika trebalo bi koristiti reenja koja e biti konku-rentna postojeim sistemima za naftu, naftne derivate, prirodni gas i druga ga-sovita goriva. Od osnovne je va`nosti da se ostvare efikasne mere zatite i bezbednosti.

Pored toga, treba da se obezbede i zadovoljavajue ekonomske performan-se, odnosno prihvatljiva cena. Sasvim je izvesno, me|utim, da e cena vodonika, gorivnih elija, infrastrukture, odnosno tako proizvedene energije, biti sve nià. Tome e doprineti nove tehnologije, ali i zakoni masovne proizvodnje, kako je to bilo sa radio-tranzistorima, ra~unarima i mobilnim telefonima. Zato moè da se tvrdi da e vodonik kao energent biti sa-svim dostupan i u pogledu cene. Pri tome je sutinski va`no da e, zbog svoje izu-zetne raspoloìvosti i rasprostranjenosti, moi da se proizvodi na svim krajevima sveta, u svim zemljama, i svakom nase-lju. Isto vaì i za proizvodnju elektri~ne energije na ovim osnovama.

Doi e vreme kada e milioni krajnjih potroa~a povezati svoje go-rivne elije u lokalne, regionalne i na-cionalne energetske mreè, odnosno web sisteme, koristei iste principe projektovanja i inteligentne tehnologi-je koje omoguavaju World Wide Web. Elektri~na energija e se razme-


njivati i deliti, od jednog proizvo|a~a do drugog, stvarajui novu formu de-centralizovanog upravljanja i korie-nja. Trei svet nee vie zavisiti od uvoza nafte i politike globalnih opera-tera. U takvim uslovima, velike ener-getske kompanije, proizvo|a~i nafte i elektri~ne energije, koje danas „vlada-ju svetom“, posebno siromanim ze-mljama u razvoju, moi e da se bave samo proizvodnjom i prodajom goriv-nih elija i infrastrukturne opreme, kao i odràvanjem i regulisanjem postoje-ih i novih razvodnih mreà i energet-skih sistema Š1¹.

Literatura:

Š1¹ Rifkin, J.: Hydrogen Economy, Tarcher Putnam, London, 2003. Š2¹ Traffic Growth and Infrastructure Needs in Europe, AIT-

FIA Euroconference, Bonn, 1996. Š3¹ Evolution of Tourism and the Automobile, Report by the

General Secretariat of AIT, Geneva, september 1996.

Š4¹ Energy Efficiency in Transportation – Alternatives for the Future, United Nations, Dpt. for Dev. Support and Mana-gement, Publ. ST/TCD/EB/1, New York, 1993.

Š5¹ Bertrand, B.: Automobiles, Energy and Environment after 2005, Proc. FISITA Congress/SAE Paper 945111, Beijing, 1994.

Š6¹ Tichy, von G.: Industrie und Energie, Erdol Erdgas Kohle, No. 12, 1992.

Š7¹ Patil, P.: Alternative Fuels in Future Vehicles, Automotive Engineering, No. 1. 1996.

Š8¹ Fuel cells at a standstill, Prof. engineering, London, february 2004. Š9¹ Yamaguchi, J.: Honda brings the hydrogen economy closer,

Automotive Engineering (SAE), No. 2, 2004. Š10¹ Footprints to the future, Automotive Engineer, London,

february, 2004. Š11¹ Fuel cells test point DC to tomorrow’s world, Automotive

Engineer, London, december 2003. Š12¹ Bridging the technologies, Automotive Engineer, London,

december 2003. Š13¹ Diem, W.: GM’s Hydrogen projects – The future is so

promising, AutoTechnology, London, No. 1, 2003. Š14¹ Metz, N.; Cozzarini C.: Hydrogen – the BMW strategy on

the future fuels, AutoTechnology, London, No. 1, 2003. Š15¹ Todorovi, J.: Aleternativna goriva – moda ili potreba,

Vojnotehni~ki glasnik, Beograd, br. 3, 1998. Š16¹ Clean energy – Alternative power sources, SAE – Auto-

motive Engineering Int., feb. 2000 – DANA Ad. Supp. Š17¹ Preparing for the Hydrogen age, SAE – Automotive Engi-

neering Int., oct.. 2003. Š18¹ Alternative fuels, AutoTechnology, London, No. 6, 2003. Š19¹ Drive for military efficiency, Automotive engineer, Lon-

don, march 2003. Š20¹ En route to the hydrogen economy, Professional Enginee-

ring, No. 12, 27 june 2001.


NOVI PRISTUPI U PROJEKTOVANJU STRUKTURE ORGANA UPRAVLJANJA U SAOBRA]AJNOJ SLU@BI

UDC: 356.257 : 65.012.4 : 519.8

Dr Boban \orovi, major, dipl. in .

Vojna akademija – Odsek logistike, Beograd

Rezime:

U radu je prikazana mogunost primene analiti~kog mre`nog procesa u projektovanju strukture organa upravljanja u saobraajnoj slu`bi. Ova metoda prikazana je u fazi izbora jedne od varijanti strukture organa upravljanja. Kada se za izbor varijantnih reenja koriste metode viekriterijumskog odlu~ivanja, one polaze od pretpostavke da su kriterijumi za vred-novanje varijantnih reenja me|usobno nezavisni. Analiti~ki mre`ni proces uvodi me|usobnu zavisnost kriterijuma, kao i zavisnost kriterijuma od alternativa. Primenom ove metode i soft-vera super decisions znatno se poveava stabilnost izabrane varijante organizacije, i moè se smatrati da je ona najbolja.

Klju~ne re~i: projektovanje, organ upravljanja, analiti~ki mre`ni proces.

NEW APPROACHES IN DESIGNING THE STRUCTURE OF MANAGING BODIES IN TRAFFIC SERVICE

Summary:

A possibility of implementing an analytical network process in designing the structure of managing bodies in traffic service is illustrated. This method is shown by selecting a model of one of the variants of the structure of managing bodies. When multi-criteria methods are used in the choice of possible solutions, they start from the presumption that the criteria for evaluating variant solutions are mutually independent. The analytical network process implements mutual dependence of criteria as well as the dependence of criteria on alternatives. By implementing this method and the SUPER DECISIONS, software stability of a chosen variant of organization is increased and could be presumed as optimal.

Key words: design, managing body, analytical network process.

Uvod

Dinami~nost okruènja vojne orga-nizacije dovela je do shvatanja da je or-ganizacija, pored opreme, tehnologije i kadrova, zna~ajan resurs, jer objedinjava sve ostale resurse i ~ini ih svrsishodnim. Potreba izu~avanja organizacije samo je prva faza u pristupu ovoj problematici, a kona~an cilj je njeno projektovanje. Pro-jektovanje organizacije sloèn je postu-pak koji treba da u razli~itim uslovima u

kojima se nala saobraajna slu`ba omo-gui takvu organizaciju koja e uspeno poslovati u promenljivim uslovima.

Saobraajna podrka se, kao sistem, nalazi u stalnom menjanju svoje struktu-re: uvo|enjem novih tehni~kih sredstava, uvo|enjem nove tehnologije, promenama u kadrovskoj strukturi, promenama u strukturi rukovo|enja i upravljanja i sl.

Savremeni uslovi rada, diktirani raz-vojem nauke, zahtevaju permanentno is-traìvanje optimalnog modela, odnosno


projektovanje organizacije kao dinami~-kog sistema. U tom smislu razvila se po-sebna nau~na disciplina u organizaciji, ~iji je zadatak da omogui takvu organi-zaciju koja e uspeno poslovati u pro-menljivim uslovima, za razliku od klasi~-nog pristupa, ~iji je zadatak bio da iz po-stojee organizacije dobije najbolje re-zultate.

Organizacija, kao dinami~ki sistem, zahteva da se istraìvanju i projektovanju modela organizacije prilazi planski u po-gledu tretmana koji ima projekat organi-zacije, razrade metodologije izvo|enja projekta, planiranje aktivnosti upotrebom odgovarajuih metoda i stvaranjem orga-nizacionih preduslova za izvo|enje pro-jekta (kadrovi, sredstva i sl.) [1].

U radu su razmatrane nove potrebe i pristupi oblikovanju strukture organa upravljanja, kao i sistemski pristup rea-vanju organizacionih problema, sa ak-centom na projektovanju makroorganiza-cije, odnosno na izboru varijantnih ree-nja. Izbor varijantnih reenja u projekto-vanju strukture organa upravljanja preva-zilazi mogunosti menadèrske improvi-zacije i zahteva planski i metodoloki razra|en postupak. U tom smislu, u radu se za izbor varijante organizacione struk-ture u saobraajnoj slu`bi predlaè meto-da analiti~kog mre`nog procesa (ANP).

Nove potrebe i pristupi u formira-nju strukture organa upravljanja u saobraajnoj slu`bi

Interesovanje za organizacionu struk-turu odre|eno je zna~ajem koji struktura bilo kog sistema ima za njegovu dinamiku. Ni najbolja organizaciona struktura ne ga-rantuje dobre poslovne rezultate i uspeno

funkcionisanje, ali loa struktura garantuje nefunkcionisanje i loe rezultate. Drugim re~ima, adekvatna organizaciona struktura je preduslov uspenog funkcionisanja or-ganizacije.

Relativno kratak istorijat razvoja te-orija organizacije pratili su neujedna~en interes najvieg rukovodstva velikih si-stema za struktuiranje organizacije i ten-dencije stvaranja idealnih organizacionih oblika. Sve do pedesetih godina 20. veka rukovodioci nisu posveivali dovoljno pa`nje organizaciji i oblikovanju organi-zacione strukture, ali se danas i preteruje sa reorganizacijama koje su same sebi postale cilj, pa se njima ~ak zamenjuju strategijsko planiranje i poslovno odlu~i-vanje.

Projektovanje organizacione struk-ture (posebno izrada organizacione e-me) nije prvi ve poslednji korak u obli-kovanju organizacije. Prvi korak je iden-tifikovanje i organizovanje „gradivnih blokova“ organizacije, tj. aktivnosti koje moraju biti obuhvaene u kona~noj strukturi i koje predstavljaju njene nose-e elemente, koji se utvr|uju na osnovu vrste doprinosa pojedinih aktivnosti u funkcionisanju celine.

Organizacija ne moè biti shvaena kao mehani~ki zbir delova ve kao „or-ganska celina“ koja ima svrhu i misiju. Struktura organizacije je uslov i polazna pretpostavka za ostvarenje njenih ciljeva, pa se u radu na oblikovanju strukture po-~inje od ciljeva i strategije. Drugim re~i-ma, struktura mora da sledi ciljeve i stra-tegiju da bi bila efikasna, a efikasna struktura je ona koja omoguava uspeno obavljanje klju~nih aktivnosti radi ispu-njenja svrhe i misije.


Fajol, a i drugi nau~nici iz te oblasti, navodili su da se organizaciona struktura ne razvija sama od sebe, niti intuitivno. Spontanom evolucijom u organizaciji lake nastaju nered, konflikt i loe funk-cionisanje nego red, harmonija i efikasno funkcionisanje, mada u savremenoj lite-raturi ima zagovornika teorije samoorga-nizacije sistema. Prema tome, za defini-sanje organizacionog oblika i strukture institucija neophodno je analiti~ko raz-miljanje i sistemski pristup. Zbog sloè-nosti definisanja organizacionog oblika i strukture neophodno je poznavanje odgo-varajue metodologije, metoda i tehnika koje se koriste u profesionalnom radu.

Tradicionalni teoreti~ari organizaci-je smatraju da formalna struktura treba da obezbedi najefikasniju podelu i koor-dinaciju aktivnosti. U tradicionalnim te-orijama organizacije naglaava se defini-sanje formalne organizacije, tj. planirane strukture, koja je promiljen pokuaj da se uspostave ablonizovani odnosi izme-|u komponenata.

Nasuprot tradicionalnim teorijama organizacije, savremene teorije insistira-ju i objanjavaju principe, metode, krite-rijume i pravila izgradnje i razvoja orga-nizacione strukture (iako su ti modeli

naj~ee empirijski, iako su u dobrim or-ganizacijama dali dobre rezultate i sl.). Osnovna pitanja sa kojima se suo~ava pri identifikovanju i oblikovanju elemenata strukture – organizacije su Š3¹:

– koji delovi organizacije treba da budu organizacione jedinice;

– koje komponente treba da se gru-piu, a koje da se razdvoje;

– koja veli~ina i oblik odgovara raz-li~itim komponentama;

– kako rasporediti i me|usobno po-vezati razli~ite organizacione jedinice?

Odgovori na ova pitanja nisu jedno-zna~ni ni generalni, ali se na osnovu principa, kriterijuma, metoda i pravila u svakom konkretnom slu~aju moè defini-sati adekvatna organizaciona struktura.

Dizajniranje organizacione strukture obuhvata sledee aktivnosti: analizu klju~nih aktivnosti, analizu doprinosa, relacionu analizu i pravila i specifikaciju oblikovanja. Sadràj ovih aktivnosti po elementima detaljno je razra|en u litera-turi Š2, 3¹.

U novom pristupu projektovanju or-ganizacione strukture treba izbei tradici-onalne zablude i la`ne dileme. Prva od njih je izraèna pitanjem: da li u obliko-vanju organizacije treba biti usredsre|en

STRATEGIJA

OKRUŽENJE TEHNOLOGIJA

STAROST ORGANIZACIJE

ORGANIZACIONA STRUKTURA

VELIČINA ORGANIZACIJE

MOĆ

Sl. 1 – Faktori koji deluju na oblikovanje organizacione strukture Š2¹


na zadatke ili na ljude? Bez obzira na mogua razli~ita tuma~enja, dosadanja teoretska i prakti~na saznanja neosporno ukazuju na to da oblikovanje strukture i poslova treba da bude usmereno na zada-tak, a da raspore|ivanjem na radna mesta treba usaglasiti objektivne zahteve rada sa sposobnostima, znanjima i li~nou radnika.

Sledea zabluda je suprotstavljanje koncepata hijerarhijske organizacije i or-ganizacije „slobodne forme“. Tradicio-nalna organizaciona teorija poznaje samo jednu vrstu izgradnje i razvoja organiza-cione strukture koju smatra pogodnom za sve zadatke. To je tzv. skalarna organiza-cija, tj. hijerarhijska piramida koju ~ine nadre|eni i podre|eni. Nasuprot tome, savremena teorija, isto tako isklju~ivo, prednost daje slobodnoj formi organiza-cije u kojoj se oblik, veli~ina, pa ~ak i za-daci izvode iz me|uljudskih odnosa. Svr-ha ovakve strukture je da omogui sva-kom pojedincu „potpunu slobodu“ u iz-vrenju poslova. Greka koju ~ine teore-ti~ari i prakti~ari nije u davanju prednosti jednom ili drugom konceptu, ve u jed-nostranom posmatranju viedimenzional-nog sistema kakav je organizacioni. Bilo kojoj organizaciji, a posebno vojnoj, po-trebne su stabilna hijerarhijska struktura autoriteta i odlu~ivanja, sa jasno defini-sanim zadacima, ali i sposobnost organi-zovanja rada pojedinaca u okviru „slo-bodnih formi“ kakve su operativne grupe i timovi, i to na trajnoj i povremenoj osnovi.

Pojava novih modela i pristupa or-ganizacionog oblikovanja (projektni i matri~ni modeli, kontingentni ili situaci-oni pristup) ukazuju na greke tradicio-nalne teorije o postojanju najboljeg mo-

dela organizovanja. Nijedan od poznatih modela nije univerzalan, jer svaki ima svoje ozbiljne strukturne slabosti i, naj-~ee, ograni~enu primenljivost samo za odre|ene uslove, vrstu rada i specifi~ne zadatke. Ne postoji idealan model orga-nizacione strukture ~ijom se primenom obezbe|uje siguran uspeh u poslovanju, ali pogrenom izgradnjom, razvojem i primenom neadekvatnog modela organi-zacione strukture postavljaju se pogrene osnove za rad i budui razvoj organizaci-je, koji vodi loem funkcionisanju, loim rezultatima i drugim negativnim efekti-ma. Ako se ve traì najbolje reenje on-da je to organizaciona struktura koja omoguuje i obezbe|uje organizaciji naj-bolje funkcionisanje i postizanje dobrih rezultata u svim domenima, koja i svim zaposlenima omoguuje da sve svoje snage angaùju u izvrenju zadataka i da doprinesu ostvarivanju svrhe i misije or-ganizacije.

Faze projektovanja organizacije

Projektovanje organizacije, kao mlada nau~na disciplina, treba da odgo-vori na pitanje: kakva mora biti organiza-cija da bi uspeno poslovala u konkret-nim uslovima. U [4] se navodi vie pri-stupa definisanju metodologije projekto-vanja organizacije, a jedan od njih je si-stemski pristup reavanju organizacionih problema.

Sistemski pristup reavanju organi-zacionih problema podrazumeva sledee osnovne faze u projektovanju organizaci-je [1]: pripremu za projektovanje organi-zacije, dijagnosticiranje postojee orga-nizacije, projektovanje modela organiza-


cije, primenu projektovanog modela or-ganizacije i praenje primene i njeno usavravanje.

Za potrebe ovog rada interesantna je trea faza – projektovanje modela orga-nizacije koja se sastoji od: planiranja projektovanja, globalne procene uslova predvi|anja i projektovanja makroorga-nizacije.

Projektovanje makroorganizacije definie i razgrani~ava nadle`nosti i od-govornosti, i organizaciono ure|uje me-|usobne odnose izme|u organizacionih delova i odnose izme|u delova i stru~nih slu`bi organizacije, kako bi organizacija funkcionisala kao jedinstven sistem.

Projekat makroorganizacije podra-zumeva sledee potfaze:

1. Definisanje koncepcije razvoja osnovnih pravaca organizacije.

2. Projektovanje osnovnog koncepta poslovne politike i ciljeva na nivou orga-nizacije.

3. Definisanje organizacione kon-cepcije.

4. Definisanje kriterijuma za organi-zovanje.

5. Projektovanje varijantnih reenja organizacije.

6. Vrednovanje varijantnih reenja i izbor optimalne varijante.

Pre vrednovanja varijantnih reenja treba utvrditi i nedostatke svake varijante u me|usobnom pore|enju. Treba naglasi-ti da postoji visoka konfliktnost pojedi-nih varijanti, pa su neki autori tome po-svetili posebnu pa`nju, uvodei tzv. kva-zireenje konflikta. Za ocenu boniteta razmatranih varijantnih reenja i izbor optimalne varijante organizacije koriste

se: metoda ekonomskog vrednovanja, metoda bodovanja i metode viekriteri-jumskog odlu~ivanja.

Za sve viekriterijumske probleme karakteristi~no je postojanje vie kriteri-juma za odlu~ivanje i vie alternativa za izbor najprihvatljivije akcije. Na osnovu toga izvrena je podela viekriterijum-skih modela na [4]:

– modele viekriterijumskog odlu~i-vanja, kod kojih su kriterijumi zadati atributima i kod kojih postoji kona~an broj unapred zadatih alternativa za izbor i ne postoje posebna ograni~enja, jer su ona uklju~ena u atribute;

– modele vieciljnog odlu~ivanja, gde su kriterijumi zadati ciljevima, odno-sno funkcijama cilja, a poto nijedno re-enje nije unapred zadato, alternative za izbor se odre|uju u procesu reavanja. Postojanje aktivnih ograni~enja zahteva neophodnost uloge donosioca odluke.

Za ocenu varijantnih reenja i izbor optimalne varijante organizacije najpo-godnije metode su [4]: PROMETHEE, metoda ELECTRE (Elimination et Choi-ce Transting Reality), analiti~ki hijerar-hijski proces uz korienje programskog paketa EXPERT CHOICE, ANP – anali-ti~ki mre`ni proces, faziviekriterijum-sko odlu~ivanje.

Izbor metoda viekriterijumskog od-lu~ivanja zavisi od: karaktera, odnosno zna~aja odluke koja se donosi, mesta na kojima se odluka donosi, vrste odluke ra-di koje se vri vrednovanje i na~ina funk-cionisanja sprovo|enja novog reenja (konstrukcije finansiranja). Za izbor opti-malne varijante strukture organa upra-vljanja u saobraajnoj slu`bi u radu se predlaè i razmatra metoda ANP.


Analiti~ki mre`ni proces

Analiti~ki mre`ni procesi (Analytic Network Process – ANP) predstavljaju generalizaciju analiti~ko-hijerarhijskih procesa, i to tako to se preko povratne sprege hijerarhija zamenjuje mreòm. Oba pristupa odlu~ivanja po~ivaju na or-ganizovanom na~inu za uspostavljanje prioriteta, i to korienjem ocena ~lanova ekspertskih timova. Oni, u stvari, pred-stavljaju matemati~ku teoriju vrednosti rezonovanja i ocena za koje se koristi ko-li~ni~ka skala. Analiti~ki mre`ni proces, za razliku od hijerarhijskih strukturnih problema, uzima u obzir razne forme za-visnosti i povratnu spregu, i moè se is-kazati kao teorija merenja primenjiva za direktnu i indirektnu dominaciju uticaja izme|u alternativa, u pogledu definisanih kriterijuma Š5¹.

Struktura povratne sprege nije line-arnog karaktera i mnogo vie podsea na mreù na kojoj se u~estalo pojavljuju pe-tlje koje me|usobno povezuju grupe. Matrice koje u slu~aju postojanja mreè opisuju ove zavisnosti nazivaju se super-matrice i moraju posedovati osobinu da su kolonski stohasti~ke, to zna~i da je suma elemenata svake kolone jednaka je-dinici. Da bi se to postiglo svaku koli~-ni~ku skalu podesno treba uneti kao ko-lonu u matrici koja iskazuje uticaj eleme-nata komponente na elemente neke druge komponente (spoljanja zavisnost) ili na elemente same komponente (unutranja zavisnost). Za one elemente koji nemaju ovakve vrste uticaja uzima se nulta vred-nost. Kako se uticaj jednih elemenata na druge moè izra~unati viestrukim umnoàvanjem ove supermatrice, neop-hodno je da ona ima sve nenegativne ula-

ze, odnosno da oni imaju isti karakter i tokom poveavanja njenog stepena. Ovaj rezultat moè se jednostavno dobiti ako je graf sistema odlu~ivanja povezan, od-nosno ako se ne moè nikako podeliti u dva ili vie disjunktnih delova. Osobine matrica u sistemu sa povratnom spregom razjanjene su u [5]. Me|usobni uticaji elemenata komponente, odnosno eleme-nata ostalih komponenti, mere se stan-dardnom koli~ni~kom skalom.

Koli~ni~ka skala je dobijena na osnovu velikog broja ra~unskih eksperi-menata koje je sproveo Saaty Š5¹. Matri-ca kojom se opisuju zavisnosti kriteriju-ma i potkriterijuma od alternativa, i me-|usobna zavisnost kriterijuma konstrui-sana je na osnovu semanti~ke skale i nu-meri~ke skale od 1 do 9 koja se smatra gotovo standardnom i predstavljena je u tabeli 1.

Tabela 1

Osnovna Satijeva skala Š5¹

Intenzitet zna~aja Definicija

1 Jednako zna~ajne aktivnosti u odnosu na kriterijum

3 Neznatno vea va`nost jedne u odnosu na drugu

5 Zna~ajna va`nost jedne prema drugoj

7 Pokazuje dominaciju

9 Ekstremna va`nost

2, 4, 6, 8 Me|uvrednosti ukoliko je neophodno na~initi kompromis

Recipro~ne vrednosti

ovih brojeva

Iskazuju prednost drugog kriterijuma u odnosu na prvi

Na slici 2 grafi~ki je prikazana mre-

à sa povratnom spregom za komponente tipa izvora, ponora i prelaza u slu~aju unutranje i spoljanje zavisnosti.


Svaki vektor prioriteta moè se uve-sti pogodnim unoenjem kolonskog vek-tora u supermatricu uticaja Š5¹. Za mere-nje me|usobnih uticaja u supermatrici mogue je koristiti nekoliko razli~itih kri-terijuma, a u odnosu na njihov izbor neop-hodno je postaviti i posebnu upravlja~ku hijerarhiju. Pojavni oblici upravlja~kih hi-jerarhija obra|eni su u literaturi Š4¹.

U ovom radu prikazana je metoda ANP u onoj meri koliko je potrebno da se uvidi njena razlika u odnosu na hije-rarhijske metode i kako se hijerarhija za-menjuje mreàma, odnosno da se sagleda mogunost njene primene u izboru orga-nizacije upravnih organa SbSl. Detaljan opis procedure metode ANP prikazan je u literaturi Š4, 5, 6¹.

Primena analiti~kog mre`nog procesa u izboru organizacione strukture upravnih organa saobraajne slu`be

Problem modela organizacije pred-stavlja izbor konfiguracije njene struktu-

re. Osnovu za projektovanje organizacije ~ine ciljevi i misija. Ciljevi i misija odre-|uju granice organizacije u pogledu nje-nog okruènja i uti~u na izbor tehnologi-je, kao i na izbor njene veli~ine. Ovi iz-bori zavise od strategije koja je, obi~no, najbliè povezana sa ciljevima i misijom. Relacije su ura|ene u skladu sa metodo-logijom koju su predloìli Burton i Obel Š6¹, a njihova grafi~ka interpretacija pri-kazana je na slici 3.

U radu je primenjen viestruki kon-tingentni model koji je zasnovan na pret-postavci da organizaciona struktura zavi-si od vie dimenzija, odnosno da okruè-

KOMPONENTA IZVORA

MEĐUKOMPONENTA (PRELAZNO STANJE)

MEĐUKOMPONENTA (STANJE PONAVLJANJA)

KOMPONENTA PONORA (STANJE UPIJANJA)

KOMPONENTA PONORA

(PETLJA POVRATNE

SPREGE)

(PETLJA UNUTRAŠNJE ZAVISNOSTI)

C2

C5

C1

C3

C4

Sl. 2 – Mreà sa povratnom spregom Š6¹

CILJEVI I MISIJA

OGRANIČENJA

VELIČINA TEHNOLOGIJA OKRUŽENJE

STRATEGIJA MENADŽMENT


Sl. 3 – Organizacioni kontekst Š6¹


nje, menad`ment (rukovo|enje), veli~ina i strategija imaju vrlo zna~ajnu ulogu u izboru nove organizacione strukture.

Komponenta 1: menad`ment

Razli~ite organizacione strukture zahtevaju razli~ita znanja i stavove i zbog toga uti~u na èljenu organizacionu strukturu, èljeni tip menadèra i lidera, potrebna znanja i obrazovanje zaposle-nih. Na osnovu teorijskih istraìvanja, vezanih za kontingentnu teoriju organi-zacije, menad`ment ima va`nu ulogu u izboru organizacione strukture Š4¹.

Menad`ment, odnosno stil rukovo-|enja, ima zna~ajan uticaj na efektivnost organizacione strukture. Utvr|ivanje i ocenjivanje uticaja stila rukovo|enja na izbor organizacione strukture organa upravljanja u saobraajnoj slu`bi vrie se, pre svega, sa stanovita stepena zastu-pljenosti u obradi informacija i donoe-nja odluka, i u tom smislu su predloèni sledei elementi: nivo detaljnosti u odlu-~ivanju, aktivno ili pasivno odlu~ivanje, vremenski horizont na kojem se vri od-lu~ivanje, motivacija i kontrola.

Nivo detaljnosti u odlu~ivanju moè biti: nizak, relativno nizak, formalno de-taljan, vrlo detaljan, sa optim uputstvi-ma, visok, analiti~an i visok. Odlu~ivanje u odnosu na ponaanje menadèra moè biti aktivno ili pasivno. Vremenski hori-zont na kojem se odlu~uje moè se kre-tati u rasponu od kratkog, uobi~ajeno kratkog, obi~no dugog, dugoro~nog do vizionarskog. Redosled elemenata u okviru komponente menad`ment ura|en je na osnovu njihove specifi~ne teìne. Osnovna Satijeva skala moè se koristiti za uspostavljanje relacija izme|u ovih di-menzija i varijanti organizacije.

Komponenta 2: veli~ina

Veli~ina organizacije predstavlja va-`nu determinantu organizacione strukture. U teoriji organizacije ne postoji potpuna sa-glasnost o tome koja je jedinica mere najpo-godnija za izraàvanje veli~ine organizacije. Kao mogue u literaturi se navode: broj za-poslenih, broj organizacionih jedinica, imo-vina organizacije, veli~ina teritorije za koju su organizacije odgovorne i dr. Sa stanovi-ta obrade informacija merenje veli~ine od-nosi se na broj zaposlenih u organizaciji. U ovom modelu, s obzirom na to da se radi o organizacionoj strukturi upravnih organa, pogodna mera veli~ine koja ispunjava teo-rijske, ali i prakti~ne zahteve bie broj zapo-slenih. Uticaj veli~ine na organizacionu strukturu izraèn preko broja zaposlenih, u radu e biti prikazan preko tri elementa (ka-tegorije veli~ine) dobijene istraìvanjem: mala, srednja ili velika (tabela 2).

Tabela 2

Broj zaposlenih u odnosu na kategoriju organizacije

Broj zaposlenih Kategorija veli~ine < 10 Mala

11–20 Srednja >20 Velika

Komponenta 3: okruènje

Osnovni cilj u opisu komponente okruènja jeste definisanje pogodnih mer-ljivih elemeneta koji mogu biti od pomoi u projektu organizacije. U tom smislu or-ganizaciona struktura u odnosu na okruè-nje moè biti opisana i merena sa tri ka-rakteristike: nepodudarnost (dvosmisle-nost), neizvesnost i kompleksnost Š7¹.

Dvosmislenost podrazumeva posto-janje konfuzije i nedostatak razumevanja,


odnosno konfliktnih interpretacija. Neiz-vesnost ozna~ava nepoznavanje vrednosti promenljivih okruènja. Pojam neizve-snosti i dvosmislenosti je koncepcijski ve-oma razli~it, mada nije uvek jednostavno prepoznati tu razliku. Kompleksnost okru-ènja odnosi se na broj promenljivih i nji-hovu me|uzavisnost. Okruènje se mate-mati~ki preciznije opisuje skupom pro-menljivih (x1, x2, ..., xn) i njihovim utica-jem na organizaciju preko funkcije f (x1, x2, ..., xn). Sa poveanjem n i ako su xi me|usobno nezavisni raste kompleksnost. Neizvesnost se poveava sa poveanjem varijanse promenljivih xi. Dvosmislenost se, tako|e, uveava ako organizacija ne vodi ra~una o tome koje su va`ne pro-menljive u njenom okruènju. Za organi-zaciju je veoma va`no da analizira izvore

dvosmislenosti, neizvesnosti i komplek-snosti, odnosno da uspostavi saglasnost izme|u organizacije i okruènja. Sektori okruènja kroz koje treba sagledati pret-hodno navedene dimenzije su: ekonomski uslovi, finansijski resursi, ljudski resursi, koncepcijsko-doktrinarne osnove odbrane zemlje i koncepcijsko-doktrinarne osnove logisti~ke podrke Vojske SCG.

Za svaku organizacionu varijantu neophodno je oceniti sve sektore u po-gledu dimenzija okruènja. Kompletna analiza, na~injena kroz matricu zavisno-sti na osnovu 15 ulaza, treba da obezbedi pravu sliku o sve tri dimenzije.

Komponenta 4: strategija

Saglasnost izme|u strategije i orga-nizacione strukture presudna je perfor-

OKRUŽENJE - EKONOMSKI USLOVI - FINANSIJSKI RESURSI - LJUDSKI RESURSI - DOKTRINA ODBRANE ZEMLJE - DOKTRINA LOGISTIČKE PODRŠKE VSCG

VELIČINA - MALA - SREDNJA - VELIKA

STRATEGIJA - ISTRAŽIVAČKA - ANALIZA BEZ INOVACIJA - ANALIZA SA INOVACIJAMA - ODBRAMBENA - REAKTORSKA

MENADŽMENT - NIVO DETALJNOSTI U

ODLUČIVANJU - AKTIVNO ILI PASIVNO

ODLUČIVANJE - VREMENSKI HORIZONT NA

KOME SE VRŠI ODLUČIVANJE - MOTIVACIJA I KONTROLA


I VARIJANTA II VARIJANTA III VARIJANTA

Sl. 4 – Odnos povratnih sprega komponenti organizacionog modela


mansa organizacije Š8¹. Osnovna premisa koja definie ovu va`nu determinantu projekta organizacije jeste da struktura prati strategiju. Kategorizacija strategije u~injena je prema onim tipovima koji su naj~ee pominjani kao dominantni u te-orijskim i prakti~nim studijama. To su is-traìva~ka, strategija analize bez inovaci-ja, odnosno analize sa inovacijama, od-brambena i reaktorska.

Istraìva~ka strategija podrazume-va otvorenu, fleksibilnu organizaciju koja se brzo prilago|ava, analizatorska se znatno sporije prilago|ava, a odbram-bena zahteva stabilnu organizaciju. U optem slu~aju informaciono-procesni zahtevi definiu pomeranje od istraì-va~ke do odbrambene strategije. Istraì-va~ka strategija insistira na velikom broju informacija kako bi se „snala“ u nepoznatom okruènju i tehnologiji. Re-aktorska strategija je karakteristi~na za organizaciju u kojoj se ~esto uo~avaju promene i neizvesnosti u njihovom or-ganizacionom okruènju, ali nisu u sta-nju da na njih odgovore efektivno.

Komponenta 5: organizacione varijante

U skladu sa opisanim postupkom analiti~kog mre`nog procesa definisane

su tri varijante organizacione strukture organa upravljanja u saobraajnoj slu`bi, koje su prikazane u literaturi Š4¹. Naredni korak u formiranju modela jeste odre|i-vanje mre`ne strukture kojom se definiu me|usobni odnosi komponenti organiza-cionog modela.

Na osnovu odnosa povratnih sprega neophodno je dalje formirati ocenu za odre|ene matrice kako bi se dobio opti redosled zna~aja svih alternativa. U pro-jektovanju organizacione strukture, za datu strategiju, potrebno je opredeliti se koja od komponenti na cilj uti~e vie i koliko.

Na osnovu prikupljenih podataka Š4¹ i sprovedene procedure koju propisu-je analiti~ki mre`ni proces, primenom softvera SUPER DECISIONS na|ena je grani~na vrednost oteàne supermatrice na osnovu koje je dobijen sledei rezul-tat: I varijanta – 0,1134, II varijanta – 0,4706, III varijanta – 0,4160. Oteàna supermatrica dobijena je kao proizvod supermatrice (tabela 4) i matrice teìn-skih koeficijenata (tabela 3). Reavani slu~aj predstavlja jednostavnu superma-tricu, a traènjem njene grani~ne vredno-sti pokazano je da je na osnovu vrednosti vektora koji se odnose na alternative, II varijanta prioritetna.

Tabela 3 Matrica teìnskih koeficijenata

Strategija Veli~ina Okruènje Menad`ment Organizaciona struktura

Strategija 0,15 – 0,15 – – Veli~ina 0,25 0,40 0,15 – – Okruènje 0,40 – 0,20 – – Menad`ment – – – 0,40 – Organizaciona struktura

0,10 0,60 0,50 0,60 1,00

Σ 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00


Tabela 4 Supermatrica

Menad`ment Veli~ina Okruènje Strategija Org.

struktura

Kriterijumi 1 2 3 4 1 2 3 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3

1. Nivo detaljnosti 2. Aktivno ili pasivno odlu~ivanje 3. Vremenski horizont odlu~ivanja

Menad`ment

4. Motivacija i kontrola 1. Mala 2. Srednja Veli~ina 3. Velika 1. Ekonomski uslovi 2. Finansijski resursi 3. Ljudski resursi 4. Doktrina odbrane zemlje

Okruènje

5. Doktrina logistike VSCG 1. Istraìva~ka 2. Analiza bez inovacija 3. Analiza sa inovacijama 4. Odbrambena

Strategija

5. Reaktorska 1. Postojea organizacija 2. Organizacija po funkcijama

Org. struktura

3. Organizacija po procesima

Zaklju~ak

U radu je na osnovu kontingentne teorije razvijen novi model za izbor naj-bolje varijante u projektovanju strukture organa upravljanja u saobraajnoj slu`bi. On po~iva na situacionom pristupu, a njegova razrada ura|ena je kroz analiti~-ki mre`ni proces.

Analiti~ki mre`ni proces je kom-pleksna viekriterijumska metoda za do-noenje odluka koja zahteva veliki broj informacija, interakcija i povratne sprege sa visokim stepenom kompleksnosti, to daje najbolje rezultate. Uvo|enjem me-|usobne zavisnosti kriterijuma, kao i za-visnosti kriterijuma od alternativa, oni znatno poveavaju stabilnost odabrane varijante organizacije koja se u datim uslovima moè smatrati optimalnom.

Predloèni model izbora varijante strukture organa upravljanja u saobraaj-

noj slu`bi, uz odre|enu adaptaciju, moè se primeniti u izboru modela strukture or-gana upravljanja i drugih logisti~kih slu-`bi i u vojsci uopte. O~igledno je, dakle, da se organizaciono struktuiranje ne moè prepustiti menadèrskoj improvizaciji.

Literatura:

Š1¹ Veovi, V.: Organizacija saobraajnih preduzea, Saobra-ajni fakultet, Beograd, 2003.

Š2¹ Mu~ibabi, S., Cvijanovi, J., Dulanovi, @.: Teorijsko-me-todoloke osnove organizacije komandno-rukovodeih si-stema, Vojno delo 6/2000, Beograd, 2000.

Š3¹ Jovanovi, P. i dr.: Menad`ment, FON, Beograd, 1996. Š4¹ \orovi, B.: Istraìvanje projektovanja organizacione struk-

ture upravnih organa saobraajne slu`be, doktorska diserta-cija, VA VSCG, Beograd, 2003.

Š5¹ Saaty, T. L.: Analytic network process – Decision making with dependence and feedback, RWS Publications, Pittsburgh, PA, 1996.

Š6¹ Burton, R. M., Obel, B.: Strategic organizational diagnosis and design, Kluwer Academic Publishers, 1996.

Š7¹ Daff, Richard L.: Organization theory and design, St. Paul, MN. 1992.

Š8¹ Miller, D.: Strategy making and structure: Analysis and implicati-ons for performance, Academy of Menagement Journal, 1987.

Š9¹ * * * www.superdecisions.com

W11 W12=0 W13=0 W14=0 W15=0

W21=0 W22 W23 W24 W25=0

W31=0 W32=0 W33 W34 W35=0

W41=0 W42=0 W43 W44 W45=0

W51 W52 W53 W54 W55



FIBER-OPTI^KI @IROKOMPAS

UDC: 629.1.054 : Š621.39 : 535.37¹

Mr Milovan Unkovi, dipl. in .

Tehni~ki opitni centar KoV, Poligon Lutica–Radovii,

Tivat

Rezime:

U radu je opisan princip rada, konstrukcija i karakteristike brodskog ìrokompasa. Prikazane su principijelne razlike u radu klasi~nog i fiber-opti~kog ìrokompasa. Razmotre-ne su i karakteristike fiber-opti~kog ìrokompasa u skladu sa standardom ISO 8728 i izvre-no je pore|enje sa karakteristikama klasi~nih ìrokompasa.

Klju~ne re~i: ìrokompas, fiber-opti~ki ìrokompas, Sanjakov efekat, karakteristike ìrokompasa.

FIBER-OPTIC GYROCOMPASS

Summary:

This work describes the operation principle, construction and characteristics of a ship fi-ber-optic gyrocompass. Main differences in the operation of the gyrocompass and a classical one are considered as well as the fiber-optic gyrocompass characteristics, given according to ISO 8728 standard and compared to the characteristics of their classical counterparts.

Key words: gyrocompass, fiber-optic gyrocompass, Sagnac effect, gyrocompass characteristics.

Uvod

Fiber-opti~ki ìrokompasi su elek-tronski ìrokompasi bez rotirajuih me-hani~kih komponenata. Osnovni princip rada ovih kompasa zasniva se na nepro-mjenljivosti brzine svjetlosti i Sanjako-vom efektu. Fiber-opti~ki kalem koristi se kao vrlo osjetljivi senzor koji mjeri br-zinu okretanja Zemlje. Za odre|ivanje pravca sjevera koriste se tri fiber-opti~ka kalema (ìroskopa) i dva elektronska senzora nivoa. Signali sa ìroskopa u kombinaciji sa signalima senzora nivoa, uz koritenje slo`nih Kalmanovih filtera, odre|uju smjer rotacije Zemlje. Iz ovog podatka nalazi se geografski sjever, a odatle se ra~una kurs broda, uglovi ljulja-

nja i posrtanja, kao i brzine okretanja oko sve tri ose. Fiber-opti~ki ìrokompas se, tako|e, koristi kao senzor za stabilizaciju ne samo trgova~kih brodova ve i hidro-glisera i katamarana. Vrlo visoka dina-mi~ka ta~nost i odsustvo greke brzine bitno poboljavaju sigurnost plovidbe svih brodova, posebno pri velikim brzi-nama na visokim geografskim irinama u toku manevara.

Sve ovo daje mogunost da se fiber--opti~ki ìrokompas prvenstveno moè koristiti kod ratnih brodova za potrebe navigacije i stabilizacije. Nije naodmet napomenuti da je firma C.PLATH, kao prvi proizvo|a~ fiber-opti~kih ìrokom-pasa, 1997. godine dobila godinju na-gradu za inovaciju u pomorstvu.


Princip rada – Sanjakov efekat

Dok je princip rada mehani~kog ì-rokompasa baziran na momentu inercije brzog rotirajueg diska, fiber-opti~ki ì-rokompas koristi Sanjakov (Sagnac) efe-kat [1], otkriven 1913. godine. On se mo-è objasniti na sljedei na~in: u kru`ni put svjetlosti polupre~nika r svjetlosni ta-las ulazi u ta~ki P (slika 1). Ovdje se svjetlosni talas dijeli u dva talasa koji se kreu u suprotnim smjerovima kroz pr-sten: jedan u smjeru kazaljke na satu (clockwise – cw), a drugi suprotno (co-unterclockwise – ccw). Kako se smatra da je put svjetlosti idealan, on je prema tome isti za oba svjetlosna talasa koji se kreu u razli~itim smjerovima kroz pr-sten. U skladu s tim, oba talasa svjetlosti e se istovremeno vratiti u po~etnu ta~ku P. U ovoj ta~ki e se talasi spojiti i napu-stiti prsten. Vrijeme prolaska svakog od talasa kroz prsten moè se mjeriti vrlo osjetljivim detektorom.

[to se doga|a kada put svjetlosti (odnosno prsten) rotira dok se svjetlosni talas kree kroz prsten? Pretpostavimo da put svjetlosti rotira u smjeru kazaljke na satu. Ta~ka ulaza i izlaza P e se kretati u

smjeru svjetlosnog talasa koji se kree suprotno od kazaljke na satu, odnosno u suprotnom smjeru od talasa koji se kree u smjeru kazaljke na satu. Jedan talas e se kretati duìm putem da bi doao u ta~-ku P, dok e drugi talas prevaliti manji put. Put svjetlosti (prsten) polupre~nika r ima obim L = 2πr. Vrijeme za koje se pre|e ovaj put L iznosi:

T = L/c =c

rπ2 (1)

gdje je c – brzina svjetlosti.

U toku vremena T put svjetlosti roti-ra ugaonom brzinom Ω za ugao Φ = ΩT. Skraivanje jednog puta svjetlosti za l = rΦ moè se napisati kao:

L- = L–l (2)

Poveanje drugog puta svjetlosti je:

L+ = L+l (3)

Ukupna razlika u putu svjetlosti je:

∆L= L+– L-= 2 · l = 2rΦ = 2rΩT =2 rL

cΩ

(4)

r

P

Sl. 1 – Put svjetlosti kroz nepokretni prsten

±l

r

P

Φ

Sl. 2 – Put svjetlosti kroz krug koji rotira ugaonom brzinom Ω


Ako se ova razlika podijeli sa tala-snom duìnom svjetlosnog talasa, dobija se razlika u jedinicama talasne duìne. Smatrajui da je talasna duìna λ ekviva-lentna faznom uglu od 2π, razlika puta se moè izraziti kao fazni pomjeraj izme|u dva svjetlosna talasa: ΦS = 2π∆L/λ (5)

Ovaj fazni pomjeraj zove se Sanja-kova faza. To zna~i da rotacija dva svje-tlosna talasa, koji se kreu u suprotnim smjerovima, daje fazni pomjeraj. Ako se izraz (4) uvrsti u izraz (5), dobija se rela-cija (6) koja daje vezu izme|u Sanjakove faze i ugaone brzine rotiranja faze svje-tlosti:

ΦS = 4 rL

cπ Ωλ

(6)

(6) Konstantni faktor ispred Ω predsta-

vlja faktor skaliranja. On odre|uje sa ko-jom osjetljivou interferometar pretvara ugaonu brzinu u fazni pomjeraj. Jedna-kost, tako|e, pokazuje da osjetljivost za-visi od geometrijskih osobina fiberskog kalema. Osjetljivost raste sa poveava-njem pre~nika kalema i poveanjem du-ìne opti~kog fibera.

Sanjakov interferometar, kako je upravo opisan, ima kosinusnu prenosnu funkciju [2]. To zna~i da se u slu~aju nul-te fazne razlike izme|u signala cw i ccw, signali sabiraju i javlja se maksimalni in-tenzitet Imax (slika 3). Kada je fazna razli-ka izme|u signala cw i ccw π, ja~ina su-perponiranog signala je minimalna – u idealnom slu~aju jednaka je nuli (slika 4).

Kosinusna prenosna funkcija inter-ferometra moè se predstaviti izrazom:

i = f(ΦS ) = (Imax /2) [1 + cos(ΦS)] (7)

Simetri~na kosinusna prenosna funk-cija ima dva nedostatka (slika 5):

– osjetljivost oko nultog poloàja (stanja mirovanja) vrlo je mala zbog ho-rizontalnog nagiba tangente;

Sl. 3 – Slu~aj kada je fazna razlika nula – poja~anje

Sl. 4 – Slu~aj kada postoji fazna razlika π – priguenje

Sl. 5 – Simetri~na kosinusna prenosna funkcija

Ja~ina

Fazni pomak ¬ brzina ij

Imax


– bilo koja ulazna rotacija vodi ka smanjenju intenziteta I, a ne moè se od-rediti ni smjer rotacije.

Da bi se ovi nedostaci izbjegli, u in-terferometar se uvodi fazni pomjera~ koji daje fazni pomak od + π/2 ili – π/2. Ovaj vjeta~ki uvedeni fazni pomak pomjera radnu ta~ku na prenosnoj funkciji u njen linearni dio. Istovremeno se vri i modu-lacija signalom ~ija je frekvencija ekviva-lentna vremenu puta svjetlosnog talasa. Time se postiè dodatna DC stabilnost. Na slikama 6 i 7 prikazani su izlazni sig-nali iz interferometra u slu~aju kada nema rotacije i u slu~aju kada ona postoji.

Mjerenjem amplitude signala uz pri-mjenu sinhrone demodulacije odre|uje se brzina rotacije. Razmjetaj sa fazno osjetljivim ispravlja~em (usmjera~em) daje signal ~ija je amplituda proporcio-nalna ugaonoj brzini. Za postizanje viso-ke linearnosti i ostvarivanje mjerenog opsega, koji moè obra|ivati fazni ugao Φ>π, koristi se metod zatvorene petlje. Na fazni modulator dodaje se kompenza-

cioni signal koji ima istu vrijednost, ali suprotan znak od Sanjakove faze. Sa ide-alnom kompenzacijom detektor mjeri nultu vrijednost amplitude. Kompenzaci-oni napon je direktno proporcionalan Sa-njakovoj fazi.

Direktno ra~unanje brzine rotacije iz amplitude modulisanog izlaznog signala ostvaruje se tehnikom otvorene petlje. Kosinusna prenosna funkcija uslovljava nelinearnost faktora skaliranja i ograni-~ava izlaznu brzinu na prvi ~lan periodi~-ne funkcije. Ako se izra~unata brzina ro-tacije doda signalu faznog modulatora sa negativnim podznakom, doi e do kom-penzacije Sanjakove faze. AC amplituda izlaznog signala se kontrolisano priblià-va nuli. Ovaj metod kompenzacije zove se tehnika zatvorene petlje, a njena pred-nost je postizanje visoke linearnosti fak-tora skaliranja i mogunost korienja neograni~ene ulazne brzine. Pomjera~ fa-ze je u interferometru postavljen asime-tri~no u fiberskoj petlji. U prenosnu funkciju (7) dodaju se dva ~lana:

i = f(ΦS ) = (Imax /2) [1 + cos(ΦS + Φ(t) – – Φ(t + τ) )] (8)

Sl. 6 – Modulacija kada nema rotacije

Sl. 7 – Modulacija kada postoji rotacija

Ω = 0

Signal

Modulacija

Ω = 0

Signal

Modulacija


gdje je: Φ(t) – fazni pomak ccw talasa prije ula-ska u petlju, Φ(t + τ) – fazni pomak cw talasa nakon prolaska kroz petlju za vrijeme τ.

U tehnici zatvorene petlje argument u prenosnoj kosinusnoj funkciji je kon-stantan:

ΦS + Φ(t) – Φ(t + τ) = const (9)

Φ (t) – Φ(t + τ) = const – ΦS (10)

Da bi se razlika faza na lijevoj strani jednakosti (10) dràla konstantnom u vre-menu potrebno ju je poveavati za iznos (const – ΦS) svakih τ sekundi (slika 8).

S obzirom na to da je period kosinu-sne funkcije 2π, digitalna rampa se rese-tuje ako vrijednost pre|e 2π (slika 9).

Fiber-opti~ki ìroskop

U daljnjem tekstu bie opisane kom-ponente fiber-opti~kog ìroskopa, odno-sno Sanjakovog interferometra, i njegove osnovne funkcije [4, 5] (slika 10).

Kao izvor svjetlosti koristi se super-luminiscentna dioda (SLD) koja predsta-vlja modifikovanu formu poluprovodni~-kog lasera. Za razliku od lasera, SLD ne posjeduje opti~ki rezonator. Tipi~ne oso-bine SLD su: talasna duìna od 830 nm, koherentna duìna 50 µm i intenzitet 100 do 1000 µW. Emitovanje svjetlosnog ta-lasa sa laserske i SLD diode prikazano je na slici 11.

Idealni kru`ni put svjetlosti je, u stvari, kalem opti~kog fibera. Sredite i kouljica (plat) opti~kog fibera najve-im se dijelom izra|uju od kvarcnog sta-kla, koje je okruèno plasti~nim omota-~em. Karakteristike provo|enja svjetlosti bazirane su na potpunoj refleksiji svjetlo-sti od materijala koji mijenjaju upadne uglove. Da bi se obezbijedilo da svjetlo-sni put ima istu duìnu u oba smjera, ko-riste se takozvani monomodni ili jedno-modni fiberi. Pre~nik sredinjeg dijela opti~kog fibera je unutar opsega talasne duìne laserske svjetlosti. Da bi se odrà-li isti putevi svjetlosti, opti~ki fiber mora biti polarizaciono-odràvajueg tipa, ili alternativno svi efekti interferencije mo-raju biti poniteni dvostrukim prelama-njem. To se postiè potpunom depolari-zacijom svjetlosti na jednom kraju puta, to je i glavni razvojni korak u proizvod-nji fiber-opti~kog ìrokompasa. Stan-dardne dimenzije monomodnog fibera su: pre~nik sredita 4 do 6 µm, pre~nik kouljice 80 do 125 µm, pre~nik omota~a 65 do 250 µm.

Sl. 8 – Rampa digitalne faze

Vrijeme

Modulacija φ(τ)−φ(t−τ)

0 Vrijeme

Sl. 9 – Resetovanje rampe digitalne faze

Vrijeme

Vrijeme

Digitalna rampa

Slaganje modulacije


Osjetljivost interferometra raste sa poveanjem duìne fibera i pre~nika fi-berskog kalema. Za primjenu kod ìro-kompasa opti~ki fiber duìne 500 m na-motan je na kalem pre~nika 8 cm.

Razdjelnik svjetlosnog snopa je in-tegrisana opti~ka komponenta. Mono-modni talasovod je integrisan u litijum-niobatnom kristalu (LiNbO3) sa izved-bom na supstratu Y oblika (slika 12). In-tegrisano kolo ima ulaz i dva izlaza. Pro-izvodni proces nastajanja komponente naziva se „izmjena kaljenih protona“.

Razdjelnik snopa svjetlosti djeluje i kao polarizator, jer se talasovod proizve-den izmjenom protona moè polarisati samo u jednom smjeru.

Trea funkcija ovog kompleksnog in-tegrisanog kola, pored funkcija razdjelnika snopa svjetlosti i polarizatora, je funkcija faznog modulatora. Pri tome se koriste elektroopti~ke karakteristike LiNbO3 kri-stala, gdje se indeks prelamanja moè mi-jenjati uticajem elektri~nog polja. Na tala-sovod integrisane komponente priklju~ene su elektrode (10 mm duìne na intervalima

Fazni modulator

Sprežnjak Polarizator Razdelnik svjetlosti

Izvor svjetlosti

Detektor

Kalem

Sl. 10 – Blok-ema fiber-opti~kog ìroskopa

LASER

SLD

Lc Sl. 11 – Emitovanje svjetlosnog talasa sa laserske i superluminiscentne diode (SLD)

Elektrode faznog modulatora

Substrat

Talasovod

Sl. 12 – Viefunkcijsko integrisano logi~ko kolo (MIOC)


10 do 20 µm). Niskim naponom postiè se fazni pomjeraj od 2π.

Svjetlost koja se vraa sa interfero-metra spregnuta je izme|u izvora svjetlo-sti i razdjelnika i dolazi na detektor koji je osjetljiv na svjetlost. Spre`njak sadrì dva fibera spojena zajedno, tako da polo-vina svjetlosti prelazi sa jednog na drugi fiber.

Svjetlost, dobijena preko spre`nja-ka, pretvara se u elektri~nu struju pomo-u poluprovodni~ke diode osjetljive na svjetlost (fotodetektor) i koristi se u funkciji zatvorene petlje. Elektri~ni sig-nal sa fotodetektora pretpoja~ava se i pretvara u digitalni signal u analogno-di-gitalnom pretvara~u. Ova „informacija“ moè se obra|ivati u digitalnom ra~unaru (digitalno procesiranje). U operaciji za-tvorene petlje, obrada signala se izvodi za isti period vremena za koji se zahtije-va da putuje svjetlost kroz fiberski ka-lem. Za fiberski kalem duìne 500 m, ovaj period je manji od 2 µs, a unutar tog perioda procesor signala mora izvriti sve zahtijevane radnje.

Kompletni sistem

Inercijalna mjerna jedinica sastoji se od tri fiber-opti~ka ìroskopa, osjetljiva na promjenu kursa, posrtanje i ljuljanje broda i dva senzora (detektora) nivoa. Uz inercijalnu mjernu jedinicu sistem sadrì: jedinicu za upravljanje i prikazivanje na displeju, interfejs i jedinicu napajanja. Arhitektura inercijalnog sistema prikaza-na je na slici 13, a kompletna elektronika fiber-opti~kog ìrokompasa na slici 14.

Analogni i digitalni pokaziva~i (po-navlja~i) i drugi periferni ure|aji napaja-

ju se izlaznim podacima preko serijskog interfejsa. Sistemu je mogue dodati i drugi ìrokompas – prenosni magnetni kompas (magnetska vrata).

Pore|enje rada klasi~nog i fiber-opti~kog ìrokompasa

Da bi se rad fiber-opti~kog ìro-kompasa bolje razumeo korisno je izvri-ti pore|enje njegovog funkcionisanja sa radom konvencionalnih ìrokompasa.

Jedi

nica

za

napa

janj

e

Žiro X

ŽiroY

ŽiroZ

Nivo X

Nivo Y

Navigacioni računar i jedinica interfejsa

Sl. 13 – Arhitektura inercijalnog sistema

Detektor MIOC

PA

ADC

DAC

ASIC

Mikroprocesor

Optičke komponente

Sl. 14 – Elektronika fiber-opti~kog ìrokompasa: PA – pretpoja~ava~, ADC – analogno-digitalni pretvara~, DAC – digitalno-analogni pretvara~,

ASIC – integrisano kolo specijalne namene, MIOC – viefunkcionalno integrisano opti~ko kolo


@irokompasi za svoj rad koriste dva prirodna fenomena: rotaciju i gravitaciju Zemlje, a ponaaju se u skladu sa dva za-kona klasi~ne mehanike: zakonom iner-cije i zakonom precesije. Osnovni prin-cip na kojem se zasniva rad svih nemag-netnih kompasa je realizacija ravni koja se stalno pozicionira u prostoru. Princip traènja sjevera ostvaruje se izdvajanjem signala koji se generiu kao posljedica rotacije Zemlje. Oni se koriste da ravan postave u horizontalan poloàj, a refe-rentnu osu (liniju) koja leì u toj ravni, i fiksno je podeena u po~etnom poloàju, dovedu u pravac geografskog sjevera.

Prostorno orjentisana ravan

U klasi~nom slu~aju ìrokugle, glav-ne ose dva ìroskopa, postavljene su pod odre|enim uglom jedna u odnosu na dru-gu (na primjer 90°). Ove ose formiraju ra-van koja se stalno pozicionira u prostoru. Ugao izme|u ove ravni i ravni koja je fik-sno vezana za brod nije potpuno poznat. Na ovu fizi~ki definisanu ravan dodaju se odre|ene mehani~ke komponente (na pri-mjer referentno klatno, viskozni indikator

nivoa ili akcelerometar). Kod konvencio-nalnih ìrokompasa sa ìrokuglom refe-rentno klatno se realizuje tako to se cen-tar gravitacije (teìte) osjetljivog elemen-ta sputa vertikalno u odnosu na ta~ku vjeanja (geometrijski centar). Na taj na-~in ìrosfera postaje osjetljiva na ubrzanje i nagib (posljedice rotacije Zemlje), pa se automatski generie obrtni moment oko horizontalne ose, to izaziva precesiju.

Kod fiber-opti~kog ìrokompasa pro-storno orijentisana ravan nije definisana mehani~ki. Jedina ravan koja realno po-stoji je ravan fiksirana za brod na kojoj je ìrokompas montiran. Na osnovu ugaonih brzina ravni koja je kruto vezana za brod oko sve tri ose (x, y i z) i pripadajuih uglova rotacije, kreira se virtuelna ravan ~iji se poloàj u odnosu na po~etni memo-rie u procesnom ra~unaru u obliku direk-cionalne kosinusne matrice. Ova virtuelna ravan ne postoji u prostoru u bilo kakvoj mehani~koj formi. Poznati su i stalno pri-sutni samo Ojlerovi uglovi oko kojih se okree ravan vezana za brod, a preko ovih uglova kreira se i definie virtuelna ravan, koja ne moè sadràti bilo kakve dodate mehani~ke elemente (slika 15).

Ojlerovi uglovi

Horizontalno nivelisana ravan

E2

Rotacija ZemljeΩ

Rotacija ZemljeΩ

Fiksna horizontalna ravan E1

Sl. 15 – Obrazovanje Ojlerovih uglova


Horizontalno nivelisanje

Vertikalno premjetanje centra gra-vitacije ìrosfere uzrokuje nastanak efek-ta klatna. Ovakav na~in funkcionisanja osigurava da ìrosfera, odnosno po~etna definisana prostorno orijentisana ravan, dolazi u horizontalan poloàj kada centar gravitacije osjetljivog elementa leì di-rektno ispod ta~ke vjeanja (na liniji koja spaja ta~ku vjeanja i centar Zemlje). Zbog mehani~ke konstrukcije klasi~nog ìrokompasa, proces horizontalnog nive-lisanja orijentisane ravni nije jednosta-van, a za potpunije objanjenje koristi se komplikovani matemati~ki aparat klasi~-ne mehanike.

Da bi se osigurala funkcija traènja sjevera, po~etna prostorno orijentisana ravan fiber-opti~kog ìrokompasa tako|e mora biti horizontalno nivelisana. To nije direktno ostvarljivo, jer senzori nivoa ho-rizonta ne mogu biti pri~vreni za ovu virtuelnu ravan. Me|utim, signali koji dolaze od senzora nivoa pri~vrenih za brod poznati su i jednaki su nuli kada je ravan vezana za brod horizontalna. Uz pomo Ojlerovih uglova ovi signali mo-gu se matemati~ki transformisati u virtu-elnu prostorno orijentisanu ravan. Rezul-tati su isti kao kada bi se signali mjerili direktno. Uz pomo ovako transformisa-nih signala mjenjaju se Ojlerovi uglovi, to uslovljava kreiranje virtuelne hori-zontalno nivelisane i prostorno orijenti-sane ravni.

Funkcija traènja sjevera

Kod klasi~nog ìrokompasa ravan rotacije glavne ose prostorno je orijenti-sana i okree se u odnosu na Zemlju. Sje-

verna strana ìrosfere podizae se ili spu-tati ukoliko glavna osa sistema nema pravac geografskog sjevera. To uslovlja-va generisanje obrtnog momenta, to je direktna posljedica vertikalnog pomjera-nja teìta. Pomjeranje teìta uslovljava pojavu precesije koja glavnu osu ìro-skopa pomjera prema geografskom sje-veru. Ako se ostvari ta~no prora~unato priguenje, navedeni proces e se smiriti kada se glavna osa poklopi sa sjeverom i horizontalnom ravni.

Kod fiber-opti~kog ìrokompasa inicijalna prostorno orijentisana ravan ta-ko|e se kree u odnosu na Zemlju. Me-|utim, ovdje se ne radi o mehani~kom kretanju, ve je izraèna promjena Ojle-rovih uglova u direkcionalnoj kosinusnoj matrici. Osa pravca sjevera u prostorno orijentisanoj ravni podiè se ili sputa to-liko dugo dok se ne poklopi sa sjeverom. Kretanje koje prouzrokuje sputanje i po-dizanje ravni registruje se preko transfor-misanih signala nivoa horizonta. Rezul-tantno odstupanje od horizontalnog polo-àja koristi se za promjenu Ojlerovih uglova, to dovodi do poravnavanja vir-tuelne prostorno orijentisane ravni sa sje-verom.

Izlazni signali

Kod konvencionalnog ìrokompasa, nakon procesa smirivanja, moè se mje-riti ugao izme|u longitudinalne ose bro-da i geografskog sjevera. Ovaj ugao predstavlja kurs broda. Mogue je, tako-|e, mjeriti i uglove koji se odnose na ho-rizontalnu ravan (ljuljanje, posrtanje), ali to u praksi nije slu~aj. Svi navedeni uglo-vi su izme|u mehani~kih realnih eleme-nata.


Kod fiber-opti~kog ìrokompasa po-menute procedure horizontalnog niveli-sanja i traènja sjevera odvijaju se nepre-kidno i daju izlazne signale u formi Ojle-rovih uglova. To nisu neposredno izmje-reni uglovi, ve matemati~ki dobijeni uglovi koji su izvedeni na osnovu rotaci-je Zemlje. To su uglovi izme|u ravni ve-zane za brod i matemati~ki dobijene vir-tuelne ravni koja je horizontalno niveli-sana, a orijentisana prema sjeveru. Iz ove informacije prora~unavaju se uglovi koje brod (odnosno ravan vezana za njega) zaklapa sa horizontom (ljuljanje, posrta-nje) i geografskim sjeverom (kurs).

Karakteristike fiber-opti~kih ìrokompasa u skladu sa ISO 8728

Me|unarodnim standardom ISO 8728 [5] propisane su minimalne vrijed-nosti karakteristika koje moraju zadovo-

ljiti svi ìrokompasi. U tabeli su prikaza-ne vrijednosti definisane navedenim standardom, a zatim redom odgovarajue karakteristike fiber-opti~kog ìrokompa-sa SR 2100-Plath [6] i najmodernijih kla-si~nih ìrokompasa STANDARD 20 – ANCHUTZ i MERIDIAN-Brown [7].

Savremeni konvencionalni ìrokom-pasi imaju manju dinami~ku greku pri od-re|ivanju kursa, ali je fiber-opti~ki ìro-kompas daleko superiorniji po pitanju vre-mena smirivanja, to ga ~ini vrlo konku-rentnim za primjenu kod ratnih brodova.

Fiber-opti~ki ìrokompas SR 2100 sastoji se od tri fizi~ki odvojena dijela: senzorske jedinice, jedinice interfejsa i napajanja i jedinice za upravljanje i pri-kazivanje na displeju. Dimenzije jedinica su: 292 × 340 × 170 mm, 524 × 341 × 123 mm i 288 × 96 × 55 mm, a mase 11,5 kg, 15 kg i 0,7 kg, respektivno. Ukupna po-tronja (startovanje i normalan rad) ìro-

Karakteristike fiber-opti~kih ìrokompasa u skladu sa ISO 8728

Karakteristika ISO 8728 SR 2100 STANDARD 20 MERIDIAN

Vreme smirivanja <6 h <30 min 3 h 45 min Kurs u ta~ki smirivanja ±0,75° x secϕ +0,7° x secϕ +0,1° x secϕ +0,25° x secϕ Razlika proizvoljnog izmerenog kursa u ta~ki smi-rivanja i srednje vrednosti kursa u ta~ki smirivanja ±0,25° x secϕ / / /

Ponovljivost kursa od jednog do drugog uklju~enja ±0,25° x secϕ / / ±0,25°x sec ϕ Vreme smirivanja u radnim uslovima: – ljuljanje-posrtanje predstavlja prosto har-monijsko kretanje sa periodom (6–15) s, maksimalnim uglom od 5° i sa maksimalnim horizontalnim ubrzanjem od 0,22 m/s2

<6 h <30 min 3 h 45 min

Kurs u ta~ki smirivanja pod optim uslovima ±1° x sec ϕ +0,7° x secϕ +0,4° x secϕ +0,6° 0 x secϕ Kurs nakon korekcije pri brzini od 20 ~vorova ±0,25° sec ϕ / / / Kurs pri promeni brzine od 20 ~vorova ±2o / / / Kurs nakon promene kursa od 180° pri brzini od 20 ~vorova ±3o / / /

Kurs na Scorsby stolu pri uticaju posrtanja, lju-ljanja i kretanja predstavljenih prostim harmo-nijskim kretanjem sa periodom (6–18) s, maksi-malnim uglovima od 20°, 10° i 50° i pri maksi-malnom horizontalnom ubrzanju od 1 m/s2

±1° x sec ϕ +0,7° x secϕ +0,4° x secϕ +0,6° 0 x secϕ

ϕ – geografska irina, sec ϕ = 1/cos ϕ


kompasa je 45 W (DC). Napajanje je 115/230 VAC 50/60 Hz ili 24 VDC (18 V do 36 V). Mogue je priklju~iti 12 analognih ponavlja~a, a na raspolaganju su dvije NMEA 1083 linije, dvije RS 422 linije, jedna linija NMEA 0183 FAST, jedna linija RS 422 SUPER FAST, dva izlaza 6 korak/stepen, tri brzinska ana-logna signala ±10 V, jedan brzinski ana-logni signal 4 do 20 mA i jedna dvo-smjerna linija HDLC.

Ako se navedene karakteristike upo-rede sa klasi~nim ìrokompasom SPE-RRY MK 37 VT, koji predstavlja indu-strijski standard, stanje je sljedee:

MK 37 VT se sastoji od tri fizi~ke je-dinice: osnovne jedinice, jedinice elektro-nike i ure|aja za prikazivanje na displeju. Dimenzije jedinica su: 368 × 325 × 443 mm, 528 × 510 × 258 mm i 288 × 144 × 42 mm, a mase 38 kg, 13 kg i 1,2 kg, respek-tivno. Napajanje ìrokompasa je 115/230 VC ±10% i 47 do 64 Hz. Potronja iznosi 24 VDC @ 8 A. Izlazni signali su standar-dizovani i u saglasnosti su sa ISO 8728. Ukupna masa SR 2100 je 27,2 kg prema 52,2 kg mase MK 37. Potronja SR 2100 je 45 W prema 192 W potronje MK 37.

Zaklju~ak

Novi fiber-opti~ki ìrokompas NA-VIGAT 2100 prvi je potpuno elektronski „solid-state“ pomorski ìrokompas sa vi-sokom dinami~kom ta~nou i vrlo krat-kim vremenom smirivanja. Namjenjen je za integrisane komandne mostove i vrlo brze brodove. Ure|aj je vrlo pouzdan i sa malom mogunou da do|e do neis-pravnosti, jer ne posjeduje rotacione me-hani~ke elemente.

NAVIGAT 2100 daje podatke o kursu, uglu valjanja i posrtanja, i infor-maciju o brzini obrtanja oko sve tri ose. Ove karakteristike mu osiguravaju sigur-nu primjenu kod ratnih brodova.

Literatura:

[1] Hallbauer, Hans-Diter: The First Fiber-Optic Gyrocompass, Plath Publication, Hamburg, 1998.

[2] Buschelberger, H. J.: The Fiber Optical Gyroscope, Plath Publication, Hamburg, 1997.

[3] Agilent Technologies: Lightwave Test and Measurement Catalog, Publ. No. 5980–8000E, USA, 2001.

[4] Gonda, S.; Seko, D.: Optoelektronika v voprosah i otvetah, Prevod sa japanskog na ruski jezik, Energoizdat, Lenjingrad, 1989.

[5] ISO 8728: Ships and marine technology – Marine gyro-compasses, Geneve, 1997.

[6] Kataloki podaci firme C.Plath za fiberopti~ki ìrokompas SR (NAVIGAT) 2100, Hamburg, 1998.

[7] Unkovi, M.: Standardizacija metrolokih karakteristika brodskih navigacionih ìrokompasa, Kongres metrologa Jugoslavije, Zbornik radova na CD, Novi Sad, 2000.



TEHNOLOGIJA I PROCEDURA UNI[TAVANJA NAORU@ANJA MALOG KALIBRA

UDC: 623.442/.443 : 351.753.7

Dragia Jaimovi, kapetan I klase, dipl. in .

Zoran Despotovi, dipl. in .

Tehni~ki remontni zavod, â~ak

Rezime:

U radu su predstavljene standardne tehnologije i procedure koje se primenjuju pri uni-tavanju naoruànja malog kalibra u Tehni~kom remontnom zavodu â~ak. One obuhvataju proces prijema i identifikacije, postupke demontaè i plasti~ne deformacije na hidropneu-matskim presama i gasnog se~enja cevi veih kalibara, kao i primenjene na~ine ozna~avanja i skladitenja svih vrsta nastale furde-otpada. Ova metoda unitavanja naoruànja prola je strogu me|unarodnu verifikaciju i u konkurenciji sa drugim predloènim metodama prihva-ena je kao najbolje reenje za date uslove i zahteve. Tako|e, prikazane su i posebne mere zatite na radu koje je zahtevao naru~ilac radova, a primenjene su u toku procesa unitava-nja naoruànja.

Klju~ne re~i: unitavanje naoruànja, plasti~na deformacija, hidropneumatska presa, gasno se~enje, otpadni materijal, zatita na radu.

TECHNOLOGIES AND PROCEDURES APPLIED IN DESTROYING SMALL ARMS

Summary:

This work is a presentation of standard technologies and procedures used in a process of small arms destruction in the Technical Repair Bureau â~ak. They include item reception and identification, dismantling and plastic deformation on a hydro-pneumatic press and gas cutting of large-caliber tubes well as marking and warehousing waste materials of all kinds. This method of weapon destruction has passed several international verification controls and in comparison with other suggested methods, it has been accepted as the best solution for particular conditions and requirements. Some special protective measures in the process of weapon destruction, applied at customer's requests, have been presented as well.

Key words: weapon destruction, plastic deformation, hydropneumatic press, gas cutting, waste material, protection at work.

Uvod

U periodu od 2001. do 2004. godine u Tehni~kom remontnom zavodu u â~-ku, u okviru realizacije ugovora Mini-starstva odbrane SCG sa me|unarodnim organizacijama za kontrolu naoruànja i ambasadama zapadnih zemalja, u vie navrata vreno je unitavanje malog i la-kog naoruànja, zaklju~no sa kalibrom

82 mm. Ove akcije su se odvijale sukce-sivno i obuhvatale su unitavanje uglav-nom zastarelog, neperspektivnog i suvi-nog naoruànja. Metode unitavanja ko-je se sprovode u TRZ â~ak prole su strogu me|unarodnu verifikaciju i u kon-kurenciji sli~nih metoda pokazale se kao najlake kontrolisane u svim fazama pro-cesa i najrentabilnije sa stanovita tro-kova rada i materijala.


Pored sprovo|enja propisanih teh-nologija i dogovorenih metoda unitava-nja naoruànja, inostrani predstavnici ko-ji su nadzirali unitavanje posebno su in-sistirali na strogoj primeni mera zatite na radu. To se posebno odnosi na rad na hidropneumatskim presama pri izvo|enju plasti~nih deformacija pojedinih sklopo-va naoruànja. U skladu s tim zahtevom vreno je projektovanje i ugradnja zatit-nih ograda i mehanizama u zoni dejstava presa za plasti~no deformisanje.

U okviru predstavljanja aktivnosti unitavanja naoruànja vrena je odgova-rajua prezentacija za predstavnike Mini-starstva odbrane i me|unarodne verifika-tore i donatore, ~iji je grafi~ki deo pred-stavljen u ovom radu.

Tehnologija i procedura unitavanja naoruànja

Proces unitavanja naoruànja zapo-~inje prijemom sredstva predvi|enog za unitavanje. Naoruànje se pojedina~no evidentira i smeta u odgovarajue san-duke koji se obeleàvaju. Nakon formira-nja zapisnika o prijemu i drugih materi-jalnih dokumenata za odre|enu primlje-nu koli~inu naoruànja (materijalne liste, razduènja tehni~kih knjiìca sa delovi-ma IK i RAP-a i dr.) ono se skladiti u odgovarajui magacinski prostor do tre-nutka unitavanja. Nakon toga naoruà-nje se u sanducima dovozi u prostor za unitavanje, gde ga preuzima ekipa koja obavlja ovaj proces. Sa naoruànjem se alje i odgovarajui zapisnik koji je for-miran pri prijemu, koji ujedno sluì kao revers kojim rukovalac skladita predaje naoruànje na proces unitavanja.

^lanovi ekipe za unitavanje, zaduèni za identifikaciju naoruànja, pojedina~no upore|uju fabri~ki broj svakog oru`ja sa za-pisnikom, evidentiraju u odgovarajuoj ru-brici da je naoruànje uzeto u proces unita-vanja, vre proveru ispra`njenosti od even-tualno zaostale munucije i smetaju naoru-ànje u pokretnu soku. Ukoliko se neki fa-bri~ki broj pojedina~nog naoruànja ne mo-è sravniti sa zapisnikom o prijemu, ono se vraa rukovaocu, usaglaava stanje sa ko-misijom za prijem i vre potrebne ispravke. Kada se soka napuni (ili pregleda i isprazni odgovarajua koli~ina sanduka), doprema se pored radnog stola gde se vri demontaà (rastavljanje) naoruànja. Istovremeno, oba-vlja se i sortiranje odgovarajueg RAP-a koji je u sanducima doao sa naoruànjem, tako da se odvajaju metalni, drveni, ko`ni, plasti~ni i drugi delovi furde u posebne san-duke koji se, tako|e, obeleàvaju.

Na liniji demontaè vri se rastavljanje naoruànja od kojih se vitalni delovi, kao to su cev, zatvara~, udarna igla i sl. smeta-ju u odgovarajue sanduke koji se obeleà-vaju tako to im se daje oznaka soke sa ko-jih je skinuto naoruànje od kojih oni poti-~u. Ostali delovi se razvrstavaju prema vr-stama materijala (metal, drvo, koà, plastika i sl.) i pakuju i obeleàvaju kao i furda na-stala od delova IK i RAP-a.

Delovi malog i lakog naoruànja, iz-ra|eni od presovanog lima ili cevi tankih zidova, unitavaju se plasti~nom defor-macijom. Deformacija se izvodi na eks-centarskim i frikcionim hidropneumat-skim presama sa minimalnim silama od 600 kN. Naoruànje debelih i masivnih zidova unitava se presecanjem.

Presecanje se vri: gasnim reza~ima, elektrolu~no, korienjem elektroda za rezanje, i abrazivnim brusnim plo~ama.


Organizacija procesa unitavanja naoruànja malog kalibra prikazana je na slici 1.

Postupak plasti~nog deformisanja vi-talnih delova naoruànja na hidropneumat-skim presama predstavlja najva`niju fazu u procesu unitavanja naoruànja. Tehnoloke prednosti unitavanja naoruànja metodom plasti~nog deformisanja ogledaju se u tome da se sa jednim ili vie relativno jednostav-nih hodova izvrnog dela maine (pritiski-va~a prese) vri naruavanje povrinske strukture metalnih i drugih delova naoruà-nja i time njegovo potpuno onesposobljava-nje za ponovno sklapanje i upotrebu. Isto-vremeno, prednost metode plasti~ne defor-macije je mala koli~ina otpada koja je ma-seno ekvivalentna masi naoruànja u sklo-pljenom stanju, i kao takva moè se lako obeleìti i evidentirati.

Zahtevi pri unitavanju naoruànja

Postupkom unitavanja naoruànja mora se obezbediti:

– unitenje svih vitalnih delova; – da maksimalna duìna nedeformi-

sanog dela plasti~nom deformacijom ne bude vea od 50 mm kod pitolja, a kod puaka i mitraljeza ne vea od 100 mm,

– da posle se~enja vitalnih delova naoruànja (cevi, brave, zatvara~a, pod-loge, dvonoca i sl.), opravka i regenera-cija takvih delova ne bude mogua.

Raspored mesta deformacije na la-kom naoruànju prikazan je na slici 2.

Tehnoloki postupak unitavanja naoruànja deformacijom na hidropneu-matskim presama i gasnim se~enjem pri-kazan je u tabeli.

Raspored mesta se~enja naoruànja ka-libra veeg od 7,9 mm prikazan je na slici 3.

Sl. 1 – Organizacija procesa unitavanja naoruànja malog kalibra: 1 – Identifikacija oru`ja za unitenje; 2 – Unos podataka; 3 – Provera i va|enje iz oru`ja zaostale mu-nicije; 4 – Skidanje zatvara~a sa oru`ja; 5 – Odvajanje nemetalnih delova sa oru`ja; 6.1 – Presa br. 1; 6.2 – Presa br. 2; 6.3 – Presa br. 3; 6.4 – Presa br. 4; 7 – Unitavanje se~enjem; 8 – Odlaganje neme-

talnog otpada; 9 – Odlaganje metalnog otpada

Prostorija za unitavanje naoruànja se~enjem deformacijom

Prostorija za identifikaciju i pripremu naoruànja za unitavanje


[ematski prikaz postupka

Sl. 2 – Raspored mesta deformacije na lakom naoruànju

Tehnoloki postupak unitavanja naoruànja deformacijom na hidropneumatskim presama i gasnim se~enjem

Vreme rada (tehni~ki normativ) N^/izvrilac Ukupno N^/kom

Red. br.

Aktivnost – tehnoloka operacija sati minuta

Broj izvril. sati minuta

1. Izdvajanje odgovarajueg naoruànja u skladitu, po tipovima

0,033 2,00 3 0,100 6,00

2. Utovar i transport naoruànja do mesta unitenja i istovar

0,033 2,00 3 0,100 6,00

3. Identifikacija naoruànja (utvr|ivanje modela, kali-bra, serijskog broja i koli~ine) i unos podataka u specifikacije

0,05 3,00 4 0,200 12,00

4. Provera i va|enje iz naoruànja zaostale municije (iz cevi i okvira)

0,05 3,00 4 0,200 12,00

5. Skidanje zatvara~a i okvira sa naoruànja i njihovo odlaganje

0,0166 1,00 4 0,066 4,00

6. Odvajanje nemetalnih delova sa naoruànja (drve-nih, plasti~nih, ko`nih i platnenih), njihova selekcija i odlaganje u ambalaù

0,083 5,00 1 0,083 5,00

7. Unitavanje deformacijom ili gasnim se~enjem vi-talnih sklopova na naoruànju, u sklopljenom stanju, prema emi unitenja

0,033 2,00 4 0,133 8,00

8. Razvrstavanje i odlaganje u ambalaù furde nastale unitavanjem naoruànja, zatvara~a i okvira

0,033 2,00 2 0,066 4,00

9. Utovar, transport u skladite i istovar furde nastale unitavanjem naoruànja i nemetalnih delova

0,025 1,50 2 0,05 3,00

10. Planiranje, organizacija, praenje radova i izrada iz-vetaja o unitenju naoruànja

0,0083 0,50 1 0,0083 0,50

U K U P N O 1,0063 60,5


[ematski prikaz postupka unitavanja naoruànja

Tehnoloki proces unitavanja nao-ruànja odre|en je nizom definisanih radnji i postupaka. Na~elna ema i tok postupka unitavanja, po fazama, prika-zani su na slici 4.

Odlaganje i obeleàvanje otpada

Pri unitavanju naoruànja nastaju razli~ite vrste otpada. Pored metalnog otpada koji je najzastupljeniji, u pro-cesu unitavanja naoruànja nastaje drveni, krpeno-platneni, ko`ni, gume-ni, plasti~ni i drugi otpad koji se poje-

dina~no evidentira, meri i uz materi-jalnu listu razduùje kod rukovaoca, kao i pri svakom drugom postupku rashodovanja.

Pri unitavanju naoruànja, pored standardnih postupaka sa otpadom, koji su navedeni u skladu sa Uputstvom o materijalno-finansijskom poslovanju, re-gulie se i postupak sa:

– gorivom i mazivima preostalim iz sredstava koja se unitavaju;

– tehni~kim knjiìcama i kartonima; – delovima koji se skladite u odgo-

varajuim magacinima (noèvi, okviri, ~etkice, izbija~i, ~istilice, kantice i sl.).

Odlaganje unitenog naoruànja pri-kazano je na slici 5.

Sl. 3 – Raspored mesta se~enja naoruànja kalibra veeg od 7,9 mm


Alternativne metode unitavanja naoruànja

Istaknuto je da su metode unitava-nja naoruànja primenjene u Tehni~kom remontnom zavodu u â~ku prole stro-gu me|unarodnu verifikaciju i pokazale se kao konkurentne drugim metodama. Me|utim, u praksi se primenjuju i druge metode unitavanja, kao to su:

– topljenje u visokim peima, – unitavanje dejstvom jakih kiseli-

na ili baza, – direktno se~enje na presama veli-

kih snaga,

– metoda „gaènja“ guseni~nim vo-zilima,

– potapanje u more na velikim du-binama i sl.

Nabrojane metode, a i mnoge druge, u pore|enju sa metodom koja se prime-njuje u TRZ â~ak imaju mnogo nedo-stataka, koji su naj~ee izraèni u nemo-gunosti naknadne kontrole fabri~kih brojeva naoruànja koje je uniteno, jer se samim postupkom unitavanja gube svi tragovi o tipu, fabri~kom broju, mo-delu i drugi bitni podaci koji bi se i na-kon odre|enog perioda mogli koristiti i biti proveravani.

PRIJAVLJIVANJE I PRIJEM NAORU@ANJA

TRANSPORT DO RADNOG MESTA I ISTOVAR NAORU@ANJA

PROVERA U SKLOPLJENOM STANJU

IDENTIFIKACIJA NAORU@ANJA U SKLOPLJENOM STANJU

RASKLAPANJE NAORU@ANJA NA SASTAVNE SKLOPOVE

RAZVRSTAVANJE SKLOPOVA

ODVAJANJE NASTALE FURDE OD NAORU@ANJA I RAP-A

TRANSPORT SKLOPOVA NA PLASTI^NO DEFORMISANJE

PLASTI^NA DEFORMACIJA SKLOPOVA NAORU@ANJA

CEV ZATVARA^ DRUGI VITALNI DELOVI

ODLAGANJE UNI[TENIH SKLOPOVA

OBELE@AVANJE NASTALOG OTPADA

TRANSPORT I ODLAGANJE OTPADA

Sl. 4 – Strukturna ema tehnolokog procesa unitavanja naoruànja


Mere i postupci zatite na radu pri unitavanju naoruànja

U toku procesa unitavanja naoruà-nja mogunosti povre|ivanja radnika su raznovrsne i veoma izraène. Radnik se moè povrediti u svim fazama procesa rada po~ev od prijema, istovara, tran-sporta naoruànja pa do samog izvrenja procesa unitavanja, odnosno rada na mainama (presama) za plasti~no defor-misanje. Zatita radnika koji rade na po-slovima unitavanja naoruànja obezbe-|uje se prvenstveno konstrukcionim re-enjem maina ili ugradnjom odgovara-juih sistema zatite.

Pri reavanju konkretnog sistema zatite mora se voditi ra~una o:

– izboru odgovarajueg konstrukci-onog materijala;

– pogodnom oblikovanju i prilago-|avanju predmeta rada;

– postavljanju u kuite delova koji imaju opasna kretanja;

– vrsti izolacionih materijala za za-titu od udara elektri~ne struje, za termi~-ku zatitu, zatitu od buke, vibracija i sl.;

– primeni odgovarajue mehani~ke i elektri~ne opreme i instalacija (ure|aja za zatitno blokiranje, ure|aja za zatitu od elektri~nog udara, zatitu od preopte-reenja maine);

– to veoj automatizaciji procesa. Zatita radnika od mehani~kog povre-

|ivanja moè se ostvariti razli~itim kon-strukcionim reenjima, kao to su: zatitne naprave, ure|aji, blokade, oklopi i dr.

Zatitne naprave imaju ulogu da spre~e pristup ruku ili drugih delova tela radnika do opasnog prostora u zoni po-kretnih delova maine. Mogu biti u obli-ku ograde, prepreke, titnika, poklopca, vrataca, oklopa, kuita, branika i sli~-

Sl. 5 – Odlaganje unitenog naoruànja


no. Konstruisane su tako da budu ~vrste i otporne na udare, da svojim poloàjem i delovanjem ne stvaraju nove izvore opa-snosti, da se ne mogu skidati sa maine bez upotrebe specijalnih alata, da ne smetaju radniku pri obavljanju odgovara-juih operacija i sli~no.

Zatitni ure|aji imaju ulogu da tite mainu od preoptereenja i spre~e hava-riju ili zatite radnika od povre|ivanja. Na mainama kod kojih se aktiviranje iz-vrnog dela vri dvoru~nim komandama ne sme istovremeno da se radi no`nom komandom ili nekim drugim ure|ajem za aktiviranje. Ovi ure|aji se primenjuju na presama, makazama za se~enje i sli~nim mainama.

Zatitnim blokadama obezbe|uje se me|uzavisnost delovanja zatitnih naprava ili ure|aja i maine, odnosno njenih delova, kao i bezbedan rad, od-nosno zaustavljanje maine u slu~aju

otkaza ili drugih neèljenih pojava u procesu rada (spre~avanje istovreme-nog odvijanja razli~itih operacija i ograni~avanje duìne hoda izvrnog dela maine). Zatitni oklopi spre~ava-ju dodir opasnih delova maine. Oblik zatitnog oklopa mora da bude prila-go|en delovima maine oko kojih po-stoji opasna zona. Oklopi ne smeju imati otre uglove i ivice, jer bi time i sami predstavljali opasnost za radnike.

Uzro~no-posledi~ni lanac od opa-snih zona na mainama, preko nepa`nje i netipi~nih postupaka radnika do akci-denta, odnosno povrede (nezgode), me-|u najzna~ajnijim su interaktivnim uti-cajima radnog procesa na radnika – neposrednog izvrioca u toku procesa unitavanja naoruànja. Jedan od na~i-na zatite u toku unitavanja naoruà-nja na hidropneumatskim presama pri-kazan je na slici 6.

Sl. 6 – Jedan od na~ina zatite u toku unitavanja naoruànja na hidropneumatskim presama


Zaklju~ak

Unitavanje malog i lakog naoruànja u Tehni~kom remontnom Zavodu u â~ku je aktivnost od velikog zna~aja za me|una-rodnu afirmaciju nae Vojske i zemlje u ce-lini. Postupci unitavanja prikazani u ovom radu dobili su visoku ocenu nadle`nih i kontrolnih organa, a i svih drugih koji su imali priliku da se upoznaju sa ovom akci-jom. Ona je izazvala i veliku medijsku pa-`nju i bila afirmativno predstavljena. Mo-gunost kontrole unitenog naoruànja u svakoj fazi procesa, a i naknadno za svaki pojedina~ni primerak, odnosno fabri~ki broj, najvea je prednost metode unitava-nja naoruànja u TRZ â~ak. Tako|e, ova metoda je i veoma rentabilna, uzimajui u obzir trokove radne snage i materijala koji su minimalni.

Da bi se ova sloèna aktivnost reali-zovala uz to manju mogunost naruavanja bezbednosti okoline i povre|ivanja radnika – neposredih izvrilaca, primenjene su od-govarajue mere zatite na radu. Na prime-rima primenjenih zatitnih mehanizama na konkretnim mainama i ure|ajima pri pro-cesu unitavanja naoruànja, ali i pri drugim radnim operacijama, pokazano je da se sa relativno malim materijalnim ulaganjima nivo zatite i bezbednosti uopte moè podi-i na vii nivo, ne remetei pri tome odvija-nje propisanih tehnologija i postupaka rada.

Literatura:

[1] Unitavanje malog i lakog naoruànja – prezentacija, Teh-ni~ki remontni zavod, â~ak, 2003.

[2] OSHA standards: Concepts and Techniques of Machine Sa-feguarding, US Department of Labor, 1992.

[3] Jankovi, @., Jaimovi, D.: Koncepcija bezbednosti i zati-te na radu u procesu odràvanja maina i ure|aja, XXIX nau~no-stru~ni skup HIPNEF 2004, Vrnja~ka Banja, 2004.


KONZERVACIJA TEHNI^KIH SISTEMA POSTUPKOM ODVLA@IVANJA ATMOSFERE

UDC: 620.197 : 697.93

Dr Vladimir Vuji~i, dipl. in .

Rezime:

Savremeni postupak konzervacije sastoji se u hermetizaciji opreme i odràvanju vla-`nosti hermetizovanog prostora ispod vrednosti pri kojoj ne dolazi do korozije. Odvlaìvanje atmosfere moè se provesti stati~kim i dinami~kim postupkom.

Klju~ne re~i: konzervacija, korozija, relativna vla`nost, hermetizacija, odvlaìvanje, silikagel.

PRESERVATION OF TECHNICAL SYSTEMS BY AIR DEHUMIDIFICATION

Summary:

A contemporary preservation procedure consists of air-tightening equipment and ma-intaining humidity in an air-tight area below the threshold value of susceptibility to corro-sion. Humidity of the atmosphere can be eliminated by static and dynamic procedures.

Key words: preservation, corrosion, relative humidity, tightness, dehumidification, silica gel.

Uvod

Sloèni tehni~ki sistemi izra|eni su od veeg broja razli~itih konstrukcionih materijala, koji se razli~ito ponaaju pod dejstvom okoline. Od materijala se zah-teva da, s jedne strane, poseduje odre|e-ne mehani~ke osobine, a s druge strane da bude postojan prema uticaju atmosfe-rilija pri normalnim uslovima. Materijali koji zadovoljavaju oba uslova vrlo su skupi, pa se problem reava tako to se materijalima odgovarajuih mehani~kih karakteristika dodaje naknadna zatita.

Zatita tehni~kih materijalnih sred-stava (TMS) od atmosferske korozije, u periodu kada nisu u eksploataciji, naziva se konzervacija. Ona zauzima zna~ajno mesto u sistemu odràvanja TMS, jer ko-

rozija spada u faktore visokog rizika sa stanovita borbene gotovosti.

Cilj konzervacije jeste da spre~i propadanje materijala za vreme dok TMS nisu u upotrebi, tj. za vreme skladitenja. Skladitenje TMS vri se u zatvorenim objektima, pod nastrenicama i na otvo-renom prostoru. Zatvoreni objekti (maga-cini i hale) ne dozvoljavaju da atmosfer-ske padavine i sun~eva svetlost do|u u dodir sa uskladitenom opremom. Na-strenice pruàju zatitu od atmosferskih padavina, ali samo kada je vreme stabil-no, pa se pri skladitenju pod nastreni-cama i na otvorenom prostoru koriste za-titne navlake – cerade.

Propadanje materijala uzrokuje po-veana vla`nost, temperatura, zaga|enost


vazduha i sun~eva svetlost Š1¹. U uslovi-ma poveane vla`nosti vazduha dolazi do:

− korozije tehni~kih metala; − smanjenja otpornosti elektroizola-

cionog materijala: − stvaranja plesni na tekstilu i koì; − bubrenja higroskopnih materijala

(drvo i tekstil); − omekavanja kartonskog pakovanja.

Odvlaìvanje kao postupak zatite

Zatita uskladitene opreme od ko-rozije moè se izvriti na nekoliko na~i-na, od kojih neki vie, a drugi manje ostvaruju osnovne zahteve konzervacije, a to su: tehni~ki (to zna~i zatita od ko-rozije) i takti~ki (to zna~i imati opremu raspoloìvu za momentalnu upotrebu).

Klasi~ni postupak zatite kontakt-nom metodom, sastoji se u nanoenju za-titnih sredstava (zatitnih ulja, masti i termoplasti~nih masa) na povrine koje se tite ~ime je prvi uslov uglavnom za-dovoljen. Drugi uslov, uglavnom, nije is-punjen i zavisi od specifi~nosti zatitnih sredstava. U odre|enim situacijama za-tita moè biti neprimerena ako je vreme dekonzervacije i dovo|enje opreme u stanje borbene gotovosti duè od zahte-vanog vremena kada je oprema morala biti upotrebljena.

Ova dva kontradiktorna zahteva konzervacije mogu se uskladiti ako se u postupku zatite od atmosferske korozije ne tretira metal ve lokalna atmosfera. To se postiè metodom hermetizacije ko-ji se sastoji u izolovanju pojedinih delo-va, sklopova i kompletnih TMS i u obra-di korozione sredine unutar izolovanog prostora. Hermeti~nost se moè postii

metalnom i plasti~nom ambalaòm, na-vlakama od metalnih i plasti~nih folija i adaptacijom gra|evinskog objekta.

Pri korienju metalne i plasti~ne ambalaè (kontejnera), hermeti~nost se postiè postavljanjem termoplasti~nog gita ili samolepljive trake na spoju izme-|u sanduka i poklopca sanduka. Radi iz-rade navlaka folija se reè u komade odgovarajue veli~ine, a zatim se apa-ratom za zavarivanje formira navlaka.

Hermetizacijom se agresivna sredi-na ograni~ava na prostor koji se nalazi izme|u sredstva i omota~a kojim je izvr-ena hermetizacija. U tom prostoru nala-ze se odre|ene koli~ine kiseonika, vode-ne pare i drugih agensa korozije koji mo-gu uzrokovati degradaciju karakteristika tehni~kih materijala.

Koli~ina vodene pare u hermeti~nom pakovanju zavisi od uslova u kojima je iz-vrena hermetizacija i poroznosti omota~a. Radi smanjenja koli~ine zarobljene vlage unutar omota~a, hermetizacija se vri na sobnoj temperaturi i relativnoj vla`nosti do 60%. Ukoliko su ove vrednosti vee na ni-ìm temperaturama e doi do kondenzaci-je vee koli~ine vodene pare. Na primer, ako se hermetizacija vri u uslovima rela-tivne vla`nosti od 60% i temperature od 27°C onda se u 1m3 prostora nalazi 15 g vodene pare (ta~ka A, slika 1). Kada se ta-kvo pakovanje za vreme skladitenja na|e na temperaturi manjoj od 20°C doi e do kondenzacije vodene pare na povrini omota~a i TMS (ta~ka B, slika 1). Ukoliko se temperatura u omota~u smanji na 12°C doi e do kondenzacije 5 g vodene pare (ta~ka C, slika 1).

Hermeti~nost nije dovoljna da dugo-ro~no zatiti TMS, jer se u omota~u zadr-


àvaju ili u njega naknadno prodiru agensi korozije. Prodiranje agensâ korozije na-staje zbog poroznosti nekih materijala od kojih su izra|eni omota~i. Zato se pri za-titi opreme na duì period vri obrada korozione sredine hermeti~nog pakova-nja, hermeti~nog prostora ili prostorije.

Ispitivanja su pokazala, a praksa po-tvrdila, da se korozija gvo`|a ne odvija u suvoj atmosferi tj. u uslovima kada je re-lativna vla`nost manja od 30%. Korozija se sporo odvija i u uslovima kada je rela-tivna vla`nost manja od 60% Š1, 2¹. [e-matski prikaz zavisnosti korozije gvo`|a od vla`nosti vazduha i mogunosti zati-te opreme prikazana je na slici 2.

Suva atmosfera moè se ostvariti stati~kim i dinami~kim odvlaìvanjem.

Stati~ko odvlaìvanje

Stati~ko odvlaìvanje primenjuje se za dugoro~nu konzervaciju sredstava ve-ze, opti~kih instrumenata, raketa, radar-skih sistema, oklopnih motornih i drugih

vozila koja se mogu hermetizovati, rezer-vnih sklopova, strelja~kog naoruànja, itd.

Konzervacija se provodi ~vrstim ad-sorberima vlage, tzv. odvlaìva~ima. Oni upijaju vlagu iz hermeti~ne sredine i na taj na~in, za unapred odre|eno vreme, odràvaju relativnu vla`nost ispod vred-nosti kod koje ne dolazi do korozije.

Najpoznatiji odvlaìva~ je silikagel. On ima veliku sposobnost adsorpcije vo-dene pare. Najveu sposobnost upijanja ima u uslovima 100%-tne vla`nosti (do 63% u odnosu na masu suvog silikagela) Š2¹. Upijanjem vlage silikagel moè u hermeti~nim pakovanjima da obezbedi suvu atmosferu u duèm periodu.

Za upotrebu silikagel se pakuje u pamu~ne, platnene ili celulozne vreice, odre|enih dimenzija u kojima moè da stane od 50, 100, 250, 500, 1000 g ili ne-koliko kilograma silikagela.

Vreice sa silikagelom postavljaju se i pri~vruju na razli~ita mesta oko tehni~kog sredstva koje se titi, tako da ~itav prostor unutar pakovanja bude u su-voj atmosferi (slika 3). Izme|u povrine metala i vreica sa silikagelom postavlja se parafinisani papir ili plasti~na folija, ~ime se izbegava pojava korozije usled dodira vla`nog silikagela i metala.

Sl. 1 – Zavisnost koli~ine vodene pare od temperature i relativne vla`nosti

Sl. 2 – Uticaj relativne vla`nosti vazduha na

koroziju gvo`|a i mogunost zatite od atmosferske korozije


Masa silikagela, koja se stavlja u hermeti~no pakovanje, prora~unava se na osnovu propustljivosti vodene pare mate-rijala za hermetizaciju, ukupne zapremi-ne hermeti~nog pakovanja, adsorpcione moi silikagela, higroskopnosti i koli~ine materijala za ispunu, veka trajanja kon-zervacije i uslova ~uvanja Š2, 3¹.

Stanje vla`nosti unutar hermeti~nog pakovanja prati se pomou indikatora vla-`nosti na bazi kobalt-hlorida (CoCl2). Ova materija menja boju u zavisnosti od sadr-àja vlage i to od izrazito plave – kada je suva, do crvene – kada je vla`na. Prelaz od svetloplave do ruì~aste boje odvija se pri relativnoj vla`nosti od 40%.

Kobalthloridom impregniu se ko-madi od bele tkanine, veli~ine 30 × 50 mm. Nakon impregnacije i suenja indi-kator vla`nosti se do upotrebe ~uva u hermeti~ki zatvorenim staklenim, metal-nim ili plasti~nim posudama. Postavlja se u hermeti~no pakovanje na vidljivo me-sto koje je udaljeno od mesta sa vreica-ma silikagela, a u jedno pakovanje moè se postaviti vie komada. Njihov broj za-visi od sloènosti i veli~ine tehni~kog sredstva koje se zatiuje.

Zamena indikatora vla`nosti i silika-gela vri se nakon to se pri pregledima konzervisane opreme uo~i njegova ruì-~asta boja. U svakom skladitu TMS konzervisanih metodom hermetizacije postavlja se etalon sa objanjenjem zna-~enja boje indikatora vla`nosti pri razli-~itim stepenima vla`nosti.

Etalon sa objanjenjem zna~enja boje indikatora vla`nosti

Boja Relativna vla`nost (%) Plava Od 0 do 30

Svetloplava Od 30 do 40 Ruì~asta Od 40 do 50 Crvena Od 50 do 100

Zatita silikagelom traje nekoliko godina i zavisi, prvenstveno, od karakte-ristika materijala pomou kojih je izvre-na hermetizacija, koli~ine odvlaìva~a i uslova ~uvanja.

Konzervacija metodom hermetizaci-je uz upotrebu silikagela ima velike pred-nosti u odnosu na zatitu zatitnim ulji-ma, mastima i solventima, i to:

− postupak zatite je veoma jednosta-van. Kada se silikagel zasiti vlagom zame-njuje se suvim, a vlaàn alje na regenera-ciju, koja se vri u elektri~nim peima;

− silikagel se moè primeniti za za-titu svih materijala. Pored spre~avanja korozije silikagel smanjuje mogunost nastanka plesni;

− postupak aktiviranja konzervisa-nog sredstva je jednostavan, a sastoji se od otvaranja hermeti~nog pakovanja, uklanjanja materijala kojim je izvrena hermetizacija, i uklanjanja vreica sa sili-kagelom i indikatora vla`nosti.

Dinami~ko odvlaìvanje

Dinami~ko odvlaìvanje realizuje se pomou agregata za odvlaìvanje. Izme-na vlage obavlja se u lagano rotirajuem adsorpcionom kolu ili rotoru. Rotor je iz-ra|en od mehani~kog noseeg vatroot-pornog materijala koji je impregnisan od-govarajuim odvlaìva~em. Sastoji se od mnotva koaksijalnih kanalia sa glav-nom osovinom, tako da ima povrinu od preko 3000 m2/m3. Cevasti oblik saa omoguuje laminarno strujanje vazduha,

Sl. 3 – [ematski prikaz konzervacije pomou odvlaìva~a


sa minimalnim trenjem i padom pritiska. Vazduh se proputa kroz rotor brzinom od oko 2,5 m/s.

Rotor se okree brzinom od 7 obrta-ja na sat. Obrtanjem „prolazi“ kroz sekci-ju za odvlaìvanje usisnog vazduha i kroz sekciju za regeneraciju odvlaìva~a. U sekciji za odvlaìvanje dolazi do ad-sorpcije vlage, a u sekciji za regeneraciju do osloba|anja vlage iz odvlaìva~a po-mou toplog vazduha. Nakon regeneraci-je adsorpciona masa ponovo preuzima vlagu. Oba procesa: adsorpcija vlage i re-generacija odvlaìva~a odvijaju se isto-vremeno, ~ime se ostvaruje kontinuirano odvlaìvanje vazduha. Na taj na~in u prostoriji se postiè odgovarajua mikro-klima sa niskom relativnom vla`nou u kojoj se ne moè odvijati elektrohemij-ska korozija.

Rad agregata moè se automatizo-vati, naj~ee higrostatskom metodom. Vrednost vla`nosti koja se èli odràvati podeava se na posebnom higrometru, ta-ko da relej automatski uklju~uje agregat.

[ematski prikaz rada agregata za di-nami~ko odvlaìvanje prikazan je na slici 4, a njegov poloàj u skladinom objektu na slici 5.

Na trìtu postoje agregati razli~itog kapaciteta. U praksi se istovremeno moè primeniti nekoliko agregata, ~ime se omo-guuje odràvanje relativne vla`nosti u prostoru od nekoliko m3 do nekoliko hi-ljada m3. U takvim uslovima omoguena je zatita pojedinih TMS i njihovih sklo-pova, kao i kompletnog naoruànja i voj-ne opreme jedne ili vie jedinica istovre-meno. Upravo zbog toga agregati za od-vlaìvanje imaju veliku primenu u svetu za zatitu naoruànja i ostale vojne opre-me u stabilnim objektima i na poloàju.

Agregati za odvlaìvanje mogu se primeniti i za zatitu naoruànja i vojne opreme na poloàju, ukoliko se raspolaè odgovarajuom podlogom i odgovaraju-im navlakama (slike 6 i 7). U ovom slu-~aju nije bitno da se u blizini nalazi izvor elektri~ne energije, jer se odvlaìva~i mogu napajati preko elektro-agregata.

Dinami~ko odvlaìvanje funkcioni-e sigurno i pouzdano uz najmanje ener-getske i materijalne trokove. Sistem konzervisanja suvim vazduhom obezbe-|uje kontrolu vla`nosti vazduha unutar hermeti~kog prostora i garantuje sigur-nost protiv korozije i drugog tetnog de-lovanja vlage na uskladiteni materijal.

Sl. 4 – [ematski prikaz rada agregata za dinami~ko odvlaìvanje

Sl. 5 – Poloàj agregata za odvlaìvanje

u skladinom objektu


Zaklju~ak

Zatita tehni~kih sistema od degra-dacije za vreme skladitenja moè se vr-iti postavljanjem opreme u odgovaraju-a hermeti~na pakovanja i hermeti~ne prostore uz odràvanje vla`nosti vazduha ispod vrednosti pri kojoj ne dolazi do ko-rozije. To se ostvaruje stati~kim i dina-mi~kim odvlaìvanjem.

Stati~ko odvlaìvanje ostvaruje se pomou silikagela, a primenjuje se za za-titu opreme koja se ~uva u hermeti~nim pakovanjima od metalne i plasti~ne am-balaè i omota~ima od plasti~ne folije.

Dinami~ko odvlaìvanje ostvaruje se pomou agregata za odvlaìvanje i primenjuje se za zatitu velikog broja iste ili razli~ite opreme. Primena ovog po-stupka konzervacije uslovljena je obez-be|enjem ure|aja za odvlaìvanje i her-meti~nosti prostorije (gra|evinski obje-

kat), odnosno hermeti~nosti prostora (ne-propustljiva plasti~na navlaka).

Postupak konzervacije odvlaìva-njem je jednostavan i obezbe|uje sigurnu zatitu TMS u duèm periodu u svim vremenskim uslovima.

Dekonzervacija sredstava konzervi-sanog stati~kim odvlaìvanjem je jedno-stavna, a sastoji se od otvaranja hermeti~-nog pakovanja, uklanjanja materijala ko-jim je izvrena hermetizacija, kao i ukla-njanja silikagela i indikatora vla`nosti.

Sredstva konzervisana dinami~kim odvlaìvanjem ~uvaju se u eksploatacio-nom stanju, tako da se mogu u svakom trenutku upotrebiti.

Literatura:

Š1¹ Vuji~i, V.: Korozija i tehnologija zatite metala, Vojna akademija, Beograd, 2002.

Š2¹ Tehni~ka uprava SP G[ VJ: Uputstvo za konzervaciju teh-ni~kih materijalnih sredstava, TU-V, 5102, 1997.

Sl. 6 – [ematski prikaz zatite dinami~kim odvlaìvanjem tenka smetenog ispod plasti~ne navlake

Sl. 7 – [ematski prikaz zatite dva tenka postupkom dinami~kog odvlaìvanja


HEMIJSKI UDESI I PROCENA RIZIKA

UDC: 504.054 : 614.878

Dr Rade Bio~anin, pukovnik

Uprava za kolstvo i obuku G[ VSCG, Beograd

Rezime:

Brojni su udesi vezani za transport i upotrebu hemijskih materija. Ova ~injenica je va-`na i zbog toga to se naa zemlja nalazi na raskrsnici zna~ajnih svetskih komunikacija koji-ma se ovakvi tereti prevoze. Veliki broj vrsta hemijskih materija moè znatno da narui ìvot-nu sredinu za duì period. Ovaj rad, kroz razli~ite parametre, nastoji da prou~i takvu mogu-nost i ukaè na na~ine za prevenciju sli~nih doga|aja i zatitu stanovnitva u miru i tokom ratnih dejstava. Ostvarenje projekta jedinstvenog sistema ABHO daje mogunost da se, kori-enjem savremene opreme za komunikaciju i efikasnih jedinica za brzo reagovanje u real-nom vremenu, uspeno obavi monitoring opasnosti, uzbunjivanje, zatita i dekontaminacija.

Klju~ne re~i: ìvotna sredina, rizik, hemijski udesi, opasne materije, transport, kontaminacija, moni-toring, zatita, dekontaminacija, pokretni sistemi.

CHEMICAL ACCIDENTS AND HAZARD ASSESSMENT

Summary:

There is a growing number of accidents involving hazardous chemical substances during transportation. Serbia and Montenegro are at the crossroads of numerous important European transport links where a lot of such transports pass through. A great number of such substances can considerably damage environment for a very long period of time. This paper studies such events applying different parameters; it tries to point at successfull prevention and protection from this threat at peace, as well as during war operations. The realization of the unversal and united system of the NBCD of the Army of Serbia and Montenegro, together with modern comunication equipment and very effective mobile units, enables on – time reaction and successfull monitoring, alarming, protection and decontamination.

Key words: environment, hazard, chemical accident, hazardous substances, transport, conta-mination, monitoring, protection, decontamination, mobile systems.

Uvod

Udesi u stacionarnim objektima de-avaju se u proizvodnim sistemima, ma-gacinima, rezervoarima, cevovodima, transportnim trakama i sl. Njihova osnov-na karakteristika je da se zna ta~na lokaci-ja mogue havarije, a poznate su i vrste hemijskih supstanci koje se mogu izliti u

okolinu. Ono to se ne moè unapred zna-ti je vreme kada e doi do havarije.

Pri ovom razmatranju mora se voditi ra~una o koli~inama hemijskih supstanci, jer se one menjaju u toku proizvodnje, to zavisi od utroka, dinamike nabavke, za-stoja u proizvodnji i drugih razloga. Me-|utim, sa stanovita zatite ìvotne sredi-ne i preduzimanja mera zatite uvek se


mora ra~unati sa maksimalnim brojem he-mijskih jedinjenja koja se koriste, kao i koli~inama prisutnim u stacionarnom objektu. Jedino u ovom slu~aju mogu se realno predvideti pouzdane mere za ukla-njanje posledica hemijskih udesa.

Osnovni i naj~ei izvori zaga|enja urbanih sredina su: tehnoloki procesi u industriji, sredstva saobraaja, preduze-a, instituti i bolnice, termoelektrane, to-plane, ~vrst i te~an otpad, pesticidi i dru-gi zapraiva~i, sredstva koja generiu bu-ku i vibracije, NHB udesi i poàri, ele-mentarne nepogode, epidemijska obolje-nja, ratna razaranja i NHB terorizam.

Posledice hemijske kontaminacije

Kada se razmatraju posledice hemij-ske kontaminacije pri udesima, one se mogu svrstati u dve grupe. Prvu grupu ~ine akutne posledice, koje izazivaju smrt ili teka i laka povre|ivanja ljudi, razlivanje i irenje hemijskih supstanci u okolinu, sa moguim hemijskim reakcija-ma i sagorevanjima, stvarajui zone viso-kog rizika. Drugu grupu posledica ~ine one koje izaziva prisustvo zaga|ujuih supstanci na povrini zemljita, odakle postupno prodiru u dublje slojeve zemlje, dospevajui i do vodonosnih slojeva. At-mosferske padavine ih prenose i do povr-inskih voda. U zavisnosti od isparljivo-sti mogu da kontaminiraju i vazduh iznad zemljita. Posebnu opasnost ~ini zaga|i-vanje vodonosnih slojeva koji ~ine izvo-rita pijaih voda i vode za tehni~ku upo-trebu. U slu~aju kada prodiru u tekue vode, mogu biti prenete i na priobalja vo-dotoka, odnosno u muljeve dna reke, de-lujui na floru i faunu.

Prema definiciji organizacije UN za-ga|iva~i su one egzogene supstance koje se sreu na neodgovarajuem mestu, u neodgovarajue vreme i u neodgovaraju-im koli~inama. Opasne materije se klasi-fikuju kao eksplozivi, zapaljive materije, oksidacione materije, materije osetljive na vlagu, na kiseline, toksi~ne materije, ko-rozivne materije i komprimovani gasovi.

Najveim zaga|iva~ima ìvotne sre-dine smatraju se teki metali. Visok nivo zaga|enja hidrosfere tekim metalima re-gistrovan je, uglavnom, u priobalnim re-jonima i zatvorenim morima, na ~ijim se obalama nalaze veliki gradovi.

Naj~ei zaga|iva~i u radnoj i ìvot-noj sredini i njihova distribucija u orga-nizmu ~oveka prikazani su u tabeli.

Distribucija opasnih materija u organizmu ~oveka

Vrsta opasne materije „Napadnuti organi“ Cijanid Arsenik @iva Olovo Kadmijum Hrom Mozak * * * Srce * * * * Plua * * * * *

@eludac * * * * Bubrezi * * * * *

Jetra * * * Creva * * Koà * * *

Ner. sistem * * Fetus * * Kosti * *

Obezbe|enje od hemijskih udesa

Nazna~ene grupe posledica kontami-nacije zahtevaju i adekvatne sisteme za zau-stavljanje i uklanjanje posledica havarijskog zaga|ivanja. Prvi mora da bude sistem hit-nih intervencija, ~iji su ciljevi: izvla~enje unesreenih ljudi, zaustavljanje izlivanja he-mijskih supstanci, gaenje poàra, zausta-vljanje irenja daljeg razaranja i primarna neutralizacija izlivenih agensa. Ovaj sistem mora da po~ne da deluje u to kraem vre-


menu i to smiljenije. Sigurno je da u peri-odu od nastanka havarije do po~etka inter-vencije postoji tzv. „mrtvo vreme“, tj. ono u kojem se odvijaju odre|eni procesi i nastaju posledice. To zna~i da ne postoji apsolutna sigurnost da nee dii do posledica havarije, ali da e brzina intervencije znatno uticati na intenzitet posledica.

Tako|e, veoma je bitna opremlje-nost i povezanost u~esnika u hitnoj inter-venciji. Ako toga nema moè se desiti da npr. iz oteenog vagona cisterne pri pro-lasku kroz nadvo`njak po~ne da isti~e amonijak, a da pozvane slu`be zatitnog sistema nemaju adekvatnu zatitnu opre-mu. Brzo razlivanje amonijaka iz otee-ne cisterne u sudaru stvara oblak sa viso-kom koncentracijom amonijaka, to stva-ra velike probleme i materijalnu tetu.

Ozbiljnost ove problematike ilustru-ju i saznanja dobijena snimanjem situaci-je u nekim gradovima u okviru proizvod-nih preduzea. Pored ostalih zaklju~aka konstatovano je da:

– veina preduzea nije razradila si-stem poslova i zadataka odgovarajuih li-ca u slu~aju nastanka NHB udesa;

– nije ura|en katastar zaga|ujuih agensa, a neka preduzea nemaju ni po-datke o opasnim materijama;

– stanje pripremljenosti za spre~ava-nje udesa nije na potrebnom nivou;

– osposobljavanje kadra i obuka radnika obavlja se samo za delovanje u slu~aju poàra i eksplozija, ali ne i u slu-~aju NHB udesa.

Drugi sistem ~ini niz mera, specifi~nih za svaku havariju, radi uklanjanja posledica.

Sl. 1 – Automatizovani informacioni sistem NHB zatite


Sagledavanjem svih elemenata pro-cene potencijalnog hemijskog udesa i nji-hovog me|usobnog uticaja, donose se zaklju~ci na osnovu kojih se planira i iz-vodi obezbe|enje od hemijskih udesa.

Obezbe|enje od hemijskih udesa u miru u vojsci se regulie nare|enjem ko-mandanta garnizona (aerodroma – sidri-ta), u saradnji sa licima lokalne vlasti. Nare|enje za organizaciju obezbe|enja na~elno sadrì: cilj, zadatke, nosioce, snage i sredstva, mere i postupke, upozo-renje – uzbunjivanje, mere hemijske za-tite, pravce i rejone evakuacije – skla-njanja, snage i na~in angaòvanja u zada-cima obezbe|enja, kontrolu hemijskog udesa, uklanjanje posledica, logistiku, komandovanje u vanrednoj situaciji, ve-zu, saradnju i dr.

Za efikasan odgovor na hemijski udes, u sadanjim uslovima, neophodno je u okviru organizacijskih promena i do-gradnje Vojske, definisati i formirati sna-ge za izvravanje specijalisti~kih zadata-ka u okviru obezbe|enja – zatite ìvotne sredine, a posebno jedinstven informaci-ono-upravlja~ki sistem. Reenje treba traìti u okviru usavravanja postojeeg sistema ABHO, odnosno njihovih podsi-stema. Tako|e, potrebna je modernizaci-ja sredstava i opreme, naro~ito za obez-be|enje – zatitu od NHB udesa i ospo-sobljavanje kadra koji e biti u moguno-sti da efikasno odgovori na NHB udes u miru i ratu.

Procena i prognoza hemijskih rizika

Odre|ivanje i praenje hemijske kon-taminacije mogue je i poluempirijskim

putem pomou matemati~kog modela. U zoni udesa primarni oblak kontaminacije nastaje osloba|anjem pare, gasova i aerosola, nakon ~ega se pod uticajem meteorolokih uslova rasprostire na odre-|eno rastojanje. Krupniji disperzni kon-taminanti prvenstveno kontaminiraju ze-mljite i objekte, a zatim isparavaju i do-vode do sekundarne kontaminacije at-mosfere.

U nizu aktivnosti koje ~ine sastavni deo ìvotne sredine, procena rizika ima strateki zna~aj. To je kompleksna proce-dura koja na posredan na~in opisuje svu teìnu problema ugroène ìvotne sredi-ne i nastale posledice.

Procena rizika obuhvata i analizu iz-loènosti jedinke, ili odre|ene populaci-je, tokom proteklog vremena, analizu vr-ste i stepena negativnih uticaja na zdra-vlje, i procenu moguih posledica u bu-dunosti za odre|ene uslove izloènosti.

Analiza i procena rizika sastoji se od sledeih aktivnosti:

– sakupljanja podataka i njihove ob-rade (ovu grupu ~ini prepoznavanje ugro-ène populacije, odnosno regiona i opa-sne supstance, tj. hazardal);

– procene izloènosti (odnosi se na analizu stepena izloènosti jedinke ili po-pulacije opasnoj supstanci, uz odre|ivanje vremena izloènosti pri odre|enoj dozi);

– ocene tetnosti i toksi~nosti (kva-litativno i kvantitativno odre|ivanje tok-si~nih supstanci, uz primenu proverenih analiti~kih metoda i postupaka);

– karakterizacije rizika (prepozna-vanje vrste rizika koju izaziva tetna sup-stanca i nivo pouzdanosti tokom karakte-rizacije rizika);

– sanacije rizika.


Izlaganje organizma dejstvu neke opasne hemikalije moè da se prora~una uz primenu odgovarajueg algoritma. Kako postoji niz na~ina da se ljudski or-ganizam izlaè dejstvu opasnih supstanci (putem zaga|enja vode, udisanjem zaga-|enog vazduha, unoenjem zaga|ene hrane, izlaganjem koè zaga|enom va-zduhu ili kontaktom koè sa zaga|enim supstancama, zemljom, alatima i dru-gim), za svaki od slu~ajeva izlaganja po-stoji odgovarajui algoritam.

Za izra~unavanje unesene koli~ine odre|ene isparljive hemijske supstance udisanjem moè se upotrebiti jedna~ina: UNOS = (Ks·Bu·Ve·Fe·Te) / (Tm·Sv) (mg /kg x dan) (1) gde je: Ks – koncentracija kontaminacione supstance u vazduhu (mg/m3); Bu – brzina udisanja (m3/h); Ve – vreme ekspozicije (h/dan); Fe – frekvenca ekspozicije (dan/god.); Te – trajanje ekspozicije (god.); Tm – telesna masa (kg); Sv – srednje vreme (dan).

Za izra~unavanje unesene koli~ine odre|ene hemikalije ishranom koristi se sledea jedna~ina:

UNOS = (Kh·Uf·Fe·Te) / (Tm·Sv) (mg /kg x dan) (2)

gde je: Kh – koli~ina hrane ili vode ( kg/obrok); Uf – unosni faktor (mg/kg); Fe – frekvencija ekspozicije (obrok/god.); Te – trajanje ekspozicije (god.); Tm – telesna masa (kg); Sv – srednje vreme (dan).

Pri disperziji visokotoksi~nih sup-stanci (upotrebom hemijskog oru`ja, ra-zaranjem hemijskih postrojenja ili nakon hemijskog udesa) stvaraju se kapljice razli~itih oblika i veli~ina. Vee kapljice noene vetrom padaju na zemlju i stvara-ju kontaminirano zemljite, a ostali deo formira oblak para i aerosola koji se i da-lje raznosi vetrom, stvarajui kontamini-ranu atmosferu.

Postojani teko isparljivi ili visoko-viskozni kontaminanti stvaraju malu ko-li~inu para ili aerosola, a njihovo ispara-vanje sa zemljita je slabo i oni mogu ostati na zemljitu vie dana.

U slu~aju hemijskog udesa (napad klasi~nim oru`jem, razaranje hemijskog postrojenja, udes u transportnom sred-stvu i u fabrici) moè doi do isticanja te~nosti i slobodne turbulencije (hlor, amonijak, vinil-hlorid), sa efektima kon-taminacije kao kod bojnih otrova. Pare – aerosoli koji se izdiù iznad KonZ-a ili iznad havarisanog objekta, postojae sve dok bude isticala te~nost iz tanka (rezer-voara) ili dok kontaminant bude ispara-vao sa zemljita.

Meteoroloki uslovi (smer, brzina i turbulencija vazduha), temperatura tla i vazduha, padavine (vrsta i koli~ina), vla-`nost vazduha, stabilnost vazduha, ispre-secanost zemljita, vegetacija i sli~no, faktori su koji uslovljavaju disperziju he-mijskih kontaminanata.

Intenzitet turbulencije vazduha od ve-like je va`nosti za aktivnost kontaminanta. Slab vetar i slaba turbulencija zna~e visoku dozu u obliku para i aerosola kontaminan-ta. Takvi vremenski uslovi povoljni su za postizanje efekata kontaminacije na veim udaljenostima, posebno nou.


Visoka atmosferska temperatura po-veava isparavanje sa zemljita i dovodi do brè samodekontaminacije, dok e kontaminacija para u dimnom stubu biti vea. Na zemlji pokrivenoj snegom, kon-taminaciona jedinjenja nemaju veeg efekta, zbog brzine razlaganja, hidrolize i rastvaranja.

Oblak para i aerosola hemijskih kontaminanata, koji se iri preko guste vegetacije ili urbane sredine, mnogo brè se razre|uje nego oblak koji se kree pre-ko ravnih ili vodenih povrina. U odre|e-nim slu~ajevima ispresecano zemljite, vegetacija i naselje mogu lokalno imati suprotan efekat na povienje para i aero-sola visokotoksi~nih jedinjenja.

U umama (deluju kao filter), de-presijama i gradskim ulicama dejstvo prolazeeg toksi~nog oblaka moè biti i naknadno (zakasnelo), zbog ~injenice da je izmena vazduha sa okolinom ograni-~ena. Sli~no zakanjenje doga|a se u a-torima, zgradama i vozilima. Uticaj re-ljefa i poumljenosti zemljita na domet oblaka toksi~nih para i aerosola odraà-va se i na prostiranje po~etnog i naknad-nog oblaka. Treba istai da uma pred-stavlja prepreku za irenje toksi~nog oblaka. Iako manja koli~ina para i aero-sola visokotoksi~nih jedinjenja prodire u umu, vei deo oblaka „preska~e“ takvu prepreku i nastavlja svoj put pod utica-jem vetra.

Temperaturna razlika ima znatan uticaj na daljinu raznoenja para i aero-sola visokotoksi~nih jedinjenja. Pri in-verziji oblak para i aerosola ostaje pri ze-mlji, dok pri normalnoj temperaturnoj razlici tendencija para i aerosola jeste da se podiè uvis.

Rasprostiranje kontaminacije u vazduhu

U zoni hemijskog udesa, u zavisnosti od uslova nastanka i fizi~ko-hemijskih ka-rakteristika toksi~nih jedinjenja, primarni oblak kontaminacije nastaje osloba|anjem para i aerosola (usled eksplozije, poàra, slobodne turbulencije ili isticanja te~nosti), nakon ~ega se (uticajem meteo faktora) rasprostire na odre|enu daljinu.

Hemijska kontaminacija ljudi, povrede i trovanja mogu biti hroni~nog karaktera, a nastaju unoenjem toksi~nih jedinjenja u or-ganizam preko respiratornih organa, organa za varenje, kroz sluzokoù i preko koè.

Hemijski kontaminanti u atmosferi, zemljitu i objektima naj~ee nisu pri-stupa~ni ljudskim ~ulima. Detekcija se moè obavljati pomou instrumenata i vizuelnim putem a mora biti pravovre-mena i kvalitetna.

Veoma je va`no koliko ima vreme-na nakon udesa za otkrivanje i prikuplja-nje odgovarajuih podataka, kako bi se preduzele mere odgovarajue zatite i pristupilo uklanjanju posledica.

PZR NZR

d

d

e fc

REJON HU

Sl. 2 – Na~elna ema rasprostiranja hemijske kontaminacije:

PZR – primarno zahvaeni rejon; NZR – naknadno zahvaeni rejon


Vreme otkrivanja opasnosti (T) mo-è se izra~unati uz pomo jedna~ine:

T =D / (Vv · 60) (min) (3) gde je: D – udaljenost od objekta udesa (km); Vv – brzina kontaminiranog oblaka koji stiè do odre|enog mesta (m/s).

U svakom slu~aju, moè se zaklju-~iti da je vreme koje je raspoloìvo za uzbunjivanje ljudstva veoma kratko, naro~ito ako se radi o visokotoksi~nim jedinjenjima. Mere hemijske zatite moraju se preduzeti u to kraem roku, kao i sama evakuacija.

Prora~un sigurnosnih odstojanja mo-è se izvriti na vie na~ina, kao to su:

– poluempirijski prilaz pomou iz-raza:

3L C M= (4)

gde je: M – masa hemijske supstance (g); C – konstanta (zavisi od prirode toksi~ne supstance); L – polupre~nik opasnosti (km);

– prora~un na bazi Gausove raspo-dele;

– nomogrami ra|eni na osnovu „Puff“ modela. Na osnovu poznavanja koli~ine hemijske materije i merenih koncentracija vrlo lako se odre|uje ra-stojanje od mesta akcidenta;

– modeli za prora~un sigurnosnih odstojanja pomou ra~unara, pri ~emu je uklju~eno najvie parametara i zbog ~ega su rezultati najbliì realnima. Po-znat je model OME (Ontario Ministry of Environment);

– matemati~ki model za prognozu i procenu kontaminacione atmosfere;

– prora~un sigurnosnih odstojanja pomou modela Slade. U tom modelu koristi se adekvatan izraz za tri stanja atmosfere: neutralno (izotermija), ne-stabilno (konvekcija) i stabilno (inver-zija). Stanje atmosfere odre|uje se na osnovu vrednosti koeficijenta e, prema sledeem:

2

Dtev

= (5)

gde je: v – brzina vetra (m/s); Dt – temperaturni gradijent (razlika tem-peratura na visini od 50 i 200 cm od ze-mlje); e – stepen vertikalne stabilnosti vazduha u prizemnom sloju.

Ukoliko je vrednost e manja od –0,1 stanje atmosfere je stabilno, za vrednosti vee od 0,1 je nestabilno, dok je izme|u te dve vrednosti neutralno.

Prora~un sigurnosnih odstojanja h po Sladeu:

2 1000h h

h z

C BhM M v D⋅ ⋅ ⋅

=⋅ ⋅ ⋅

(km) (6)

gde je: Ch – koncentracija (mg/m3); Bh – koli~ina toksi~nog gasa (dm3); Mh, Mz – difuzioni koeficijenti (za vaz-duh i zemljite); v – brzina vetra (m/s); D – toksi~na doza (mg/kg).

Trajanje opasnog dejstva primarnog i naknadnog oblaka izra~unava se prema obrascu:

2 8 0,5oL K tT

v + ⋅ ⋅

= ⋅

(7)


gde je: v – brzina vetra (m/s); T – vreme trajanja kontaminacije (h); L – duìna oblaka (km); Ko – koeficijent; t – vreme proteklo od nastanka kontami-nacije (h).

Iz jedna~ine (7) proisti~e da ako vreme proteklo od nastanka kontamina-cije iznosi 24 h, i ako je stvoren toksi~-ni oblak duìne 1700 m, pri vetru brzi-ne od 2 m/s, opasnost od primarnog oblaka trajae 41,5 h.

Zaklju~ak

Veliki rizici u proizvodnji, tran-sportu, skladitenju i pri korienju opasnih i tetnih supstanci po ìvot i zdravlje ljudi, ìvotinja i biljaka mogu nastupiti pri hemijskim udesima. Zato je neophodno stalno preduzimanje pre-ventivnih i obuhvatnih, nau~no zasno-vanih mera zatite hemijskih postroje-nja, a posebno onih sa namenskom pro-izvodnjom.

Obezbe|enje od hemijskih udesa u miru zahteva kompleksne mere (moni-toring, zatita, uklanjanje posledica) i reagovanje, tj. odgovor na udes prema unapred pripremljenim planovima od-brane i zatite. Dostignuti nivo osposo-bljenosti kadra, popunjenosti i opre-mljenosti sredstvima ABHO uspeno moè razreiti ove probleme.

Sistem treba da objedini delovanje svih postojeih snaga, sredstava i objeka-

ta, u okviru sistema ABHO (PNHB obez-be|enje Vojske, Slu`ba osmatranja i oba-vetavanja, Civilna odbrana i zatita). Zna~ajno mesto i ulogu ovde imaju slu-`be saobraajne policije, vatrogasne slu-`be, slu`be hitne pomoi i dr., kao i jedi-nice i ustanove roda ABHO , VMA, VTI, TOC, visokokolske i nau~ne ustanove, zavodi za zatitu zdravlja, laboratorije, preduzea, itd. U sistem bi trebalo da u|u i specijalizovane ekipe preduzea hemij-ske industrije.

Planske aktivnosti drutva za zati-tu od hemijskih udesa u miru (predvi-|anje, organizacija, sprovo|enje i kon-trola mera zatite ìvotne sredine) rea-lan su i jedini na~in za prevenciju, kon-trolu, zatitu i efikasno uklanjanje po-sledica.

Literatura:

Š1¹ Jaki, S.; Bio~anin, R.: Obezbe|enje od hemijskih udesa u miru, Novi glasnik 3–4/96, Beograd, 1996.

Š2¹ Burton, I.: What happened at Mississaga, Planning emer-gency responce system for chemical accidents, Adminitra-tive Guidelines, World Health Organization, Regional offi-ce for Europe, Copenhagen, 1981.

Š3¹ Bio~anin, R.; Veselinovi, D.; Boòvi – Simi S.: Uklanja-nje posledica hemijskih udesa u èlezni~kom saobraaju opasnih materija, Nau~no-stru~ni skup III seminar èle-zni~ke gra|evinske infrastrukture, Zlatibor, 2000.

Š4¹ Bio~anin, R.: Procena rizika i mere zatite od akcidenata, Bezbednost br. 5, RMUP Srbije, Beograd, 1991.

Š5¹ Biocanin, R.: Protection of the human environment in case chemical accident, II regional Simposium CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT, Kruevac 2003.

Š6¹ Jovanovi, L.: Zatita atmosferskog vazduha (iskustvo Ru-ske Federacije). XXX savetovanje sa me|unarodnim u~e-em ZA[TITA VAZDUHA, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2002.

Š7¹ Uputstvo za obezbe|enje od N i H udesa u miru, G[VJ, Be-ograd, 1988.

Š8¹ Bio~anin, R.: Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija, Preventivno inìnjerstvo br. 1, PREVING A.D. Beograd, 2002.


XIX INFOTECH 2004 – prikaz nau~no-stru~nog skupa –

Miroslav [kori, dipl. oec.

MUP Republike Srbije, Novi Sad

XIX nau~no-stru~ni skup INFO-

TECH 2004 odràn je od 25. do 28. maja 2004. godine u Vrnja~koj Banji. Skup je otvorio Slavia Mijukovi, pomonik ministra nauke i zatite ìvotne sredine u Vladi Republike Srbije.

Po re~ima profesora dr Duana Star-~evia, predsednika Programskog odbo-ra, svaki INFOTECH, pa tako i ovaj de-vetnaesti po redu, prava je prilika za jo jedan vaàn susret sa poslovnim partneri-ma, kolegama i prijateljima koje veè ista misija – u~initi ovaj svet boljim me-stom za ìvot, koristei informaciono-ko-munikacione tehnologije.

Kao i u ranijim prilikama, veim de-lom ovogodinjeg skupa dominirale su teme iz oblasti elektronske trgovine, bez-gotovinskog plaanja i fiskalnih kasa, ta-ko da su ~ak dve kongresne sale bile pre-tvorene u privremeni izlo`beni prostor brojnih proizvo|a~a i distributera fiskal-nih kasa i prateih ure|aja. Ipak, ~ini se da je me|u u~esnicima INFOTECH-a 2004 bilo relativno malo zainteresovanih predstavnika trgovinskih kua i drugih u~esnika u prometu – onih koji su pod obavezom uvo|enja fiskalnih kasa.

Profesor dr Zoran Jovanovi iz Ra-~unarskog centra Univerziteta u Beogra-du, u svom uvodnom izlaganju Gigabit-ska akademska mreà Srbije – premoa-

vanje digitalnog jaza, predstavio je aktu-elne doga|aje i stanje u akademskoj ra-~unarskoj mreì SCG. Prema njegovim re~ima Srbija je uhvatila „poslednji voz“ za priklju~enje evropskim informacionim tokovima. Pri tome je kanjenje u izvo-|enju radova imalo i jednu pozitivnu po-sledicu: dobili smo mreù koja je bolja od onih u zemljama regiona. To bi, sva-kako, trebalo da bude podsticaj za mlade narataje i obrazovno-nau~nu delatnost da iskoriste prednosti „brzog“ Interneta, radi uklju~enja u svetske nau~no-istraì-va~ke tokove. Jovanovi procenjuje da bi, na taj na~in, deo visokokvalifikovane radne snage mogao da bude motivisan za ostanak u zemlji i budui rad za razne inostrane, softverske i druge kompanije.

Od brojnih tematskih oblasti u sferi autorskih radova, isti~u se sledee: Infor-macioni sistemi dràvnih organa i javne uprave, E-poslovanje, Web portali, CRM, M-poslovanje, Informacioni sistemi pred-uzea, Berzanski informacioni sistemi, Geografski informacioni sistemi, Sistemi za podrku odlu~ivanju, Informati~ko dru-tvo, Multimediji, Zatita u informacio-nim sistemima, Planiranje, razvoj i odrà-vanje IS, IST primene, Upravljanje proce-sima, POS aplikacije, U~enje uz pomo ra~unara, U~enje na daljinu, itd.


U radu pod nazivom: Uvod u elek-tronski identifikacioni dokument, pred-stavnici MUP-a Srbije (Ivana Stojanovi i dr.) predstavili su planove na uvo|enju savremenih reenja digitalizovanih li~nih karata, kao osnovnih predstavnika tzv. primarnih identifikacionih dokumenata. U skoroj budunosti, po re~ima predstav-nika MUP-a, fotografisanje gra|ana e se obavljati na alterima policijskih stanica i cela procedura ne bi trebalo da traje duè od desetak minuta. Fotografija korisnika, otisak prsta i drugi podaci trebalo bi da budu digitalizovani i utisnuti u li~nu kar-tu, to bi bio korak ka spre~avanju mogu-ih zloupotreba.

Poslednjeg dana skupa odràn je i tro~asovni tutorijal pod nazivom: Radio-amaterske ra~unarske mreè, autora Mi-roslava [koria (radio-klub S[UP u Sremskoj Kamenici). Prisutni su mogli da se upoznaju sa alternativnim na~inima uspostavljanja ra~unarskih komunikacija, koristei radio-amaterske talase kao pre-nosni put. Pored prakti~nog dela semina-ra, u vezi sa osnovnom tehni~kom opre-mom za „digitalne“ radio-amatere, upo-zoreno je i na brojne probleme regulator-ne prirode koji usporavaju razvoj savre-menih telekomunikacija.

Telekom Srbije predstavio je TIS, svoj novi Telekomunikacioni informaci-oni sistem, zatim korisni~ki servis pod nazivom „Moj ra~un“ i savremeno ode-ljenje za tamparske poslove. Po tvrdnja-ma iz dràvnog telekomunikacionog ope-ratera, ranije greke i propusti u vezi sa plaanjem telefonskih ra~una, kao i ~este pritu`be gra|ana na usluge Telekoma Sr-bija, smanjene su u poslednje vreme na manju meru. Me|u prisutnima na INFO-

TECH-u bilo je i druga~ijih miljenja, ali se moè oceniti pozitivnim da se razgo-vara na tu temu.

Predstavnici privrednih komora i poslovnih udruènja istakli su da se Srbi-ja vie otvorila prema svetu, tokom pro-teklog, svetski poznatog informati~kog sajma „SeVIT 2004“. Pod savremenim sloganom „Serbia Reconnected“ u Hano-veru pojavili su se nai predstavnici ve-eg broja domaih preduzea nego rani-jih godina.

Jedna od novina na ovogodinjem INFOTECH-u je i primetnije u~ee slo-vena~kih firmi, koje su u Vrnja~koj Banji ranijih godina bile manje zastupljene. Prisutni su s pa`njom pratili izlaganja posveena naporima Slovenije u priblià-vanju Evropskoj Uniji, kao i uklju~enju u tzv. „informati~ko drutvo“. Po re~ima izlaga~a, proirenu evropsku porodicu ne treba smatrati idealnim ili nekim „kona~-nim“ reenjem, jer ni sama Slovenija nije sigurna u brzinu rezultata i druge efekte svog nedavnog ujedinjenja sa evropskom petnaestoricom.

U~esnici INFOTECH-a imali su jo jednom priliku da, putem izvla~enja an-ketnih listia i vizit-karata prisutnih po-setilaca, osvoje i neku od vrednih nagra-da, kao to su tampa~i, knjige, paketi sa operativnim sistemima i drugi softveri. U tim prilikama, kongresni prostori bili su znatno poseeniji u odnosu na sekcije sa autorskim radovima, to svakako ide u prilog poslovnim izlaga~ima, dok neto manje podsti~e rad na pojedina~nim autorskim ostvarenjima. Ali, to je, vero-vatno, posledica nezadrìve komercijali-zacije koja poslednjih godina polako osvaja domae skupove.


XLVIII KONFERENCIJA ETRAN 2004 – prikaz nau~no-stru~nog skupa –

Mr Zoran Filipovi, pukovnik, dipl. in`.

Vazduhoplovni opitni centar, Batajnica

U â~ku je od 6. do 10. juna 2004.

godine odràna XLVIII konferencija ETRAN, pod pokroviteljstvom Drutva za ETRAN, Tehni~kog fakulteta u â~ku, Elektronskog fakulteta u Niu i Elektro-tehni~kog fakulteta u Beogradu.

Konferencija ETRAN je presti`na sa reputacijom najeminentnijeg stru~nog skupa kod nas iz oblasti elektronike, tele-komunikacija, ra~unarske tehnike, auto-matike i nuklearne tehnike. Na konferen-cijama se tradicionalno izlaù najvredniji rezultati istraìvanja pojedinaca i istraì-va~kih timova u protekloj godini.

Na sve~anoj ceremoniji konferenciju je otvorio ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, Velimir Ili, predavanjem na temu „Zna~aj kapitalnih investicija za razvoj privrede u Srbiji“.

Predavanje po pozivu odrào je aka-demik profesor dr Mom~ilo M. Risti na temu „Opti problemi fundamentalnih i tehni~kih nauka“.

Program rada konferencije ETRAN 2004 bio je, kao i do sada, sadràjan i ob-uhvatio je: plenarnu sednicu, 16 stru~nih komisija i 51 sednicu.

I ove godine ETRAN je okupio broj-ne domae i strane stru~njake. Na ovogo-dinjem ETRAN-u prihvaeno je 345 ra-dova koji su razvrstani u 16 stru~nih ko-misija, i to: Elektronika, Telekomunikaci-

je, Ra~unarska tehnika i informatika, Automatika, Nuklearna tehnika i tehnolo-gija, Akustika, Antene i prostiranje, Ve-ta~ka inteligencija, Elektroenergetika, Elektronska kola, sistemi i procesiranje signala, Biomedicinska tehnika, Metrolo-gija, Mikroelektronika i optoelektronika, Mikrotalasna i submilimetarska tehnika, Novi materijali i Robotika.

Treba napomenuti da je ove godine broj izloènih radova bio manji nego na prethodnim konferencijama, i da najbroj-niji deo autora izloènih radova pripada mla|im istraìva~ima.

Predstavnici Vojske SCG imali su 29 radova, kojima su uspeno predstavili re-zultate istraìvanja u Vojnotehni~kom in-stitutu, Tehni~kom opitnom centru, Va-zduhoplovnom opitnom centru i Vojnoj akademiji. Pored toga, stru~njaci Vojske predstavili su radom dve sekcije (teleko-munikacije i metrologija).

U~esnici skupa iz Vojske i manji broj sa Beogradskog univerziteta su 8. ju-na posetili Komandu vazduhoplovne baze La|evci. Komandant baze prezentovao je namenu i zadatke jedinica koje su u njoj locirane, kao i sve njene zna~ajne objekte. Na aerodromu je prikazana i izlo`ba nao-ruànja i vojne opreme. Prezentacija i iz-lo`ba opreme i naoruànja uklapale su se u program nau~nog skupa i predstavile


svojevrsni doprinos Vojske odvijanju ovog skupa. Komanda baze posebno je predstavila simulator leta za obuku pilota na avionu „orao“, ali je ispoljila i zahtev da se neki problemi njenog funkcionisanja istraè u narednoj godini.

Predstavnici Vojske su 10. juna po-setili Tehni~ki remontni zavod â~ak. Di-rektor zavoda i njegov zamenik su odli~-nom audio prezentacijom i osmiljenim obilaskom predstavili njihovu namenu i zadatke, a posebno automatizovani infor-macioni sistem i probleme egzistencije ove ustanove.

Svi u~esnici ETRANA su 9. juna po-setili est manastira u Ov~arsko-kablar-

skoj klisuri koji su sagra|eni pre vie od dva veka i oslikavaju ìvot srpskog naro-da i sudbinu verskih objekata u poslednjoj fazi vladavine Otomanskog carstva na ovim prostorima. Tako|e, obili su i dve hidrocentrale male snage na reci Moravi, koje jo uvek egzistiraju i deo su elektro-privrednog sistema Srbije.

Domain i organizator konferencije ETRAN 2004 – Tehni~ki fakultet iz â~-ka obezbedio je dobre uslove da se sve planirane aktivnosti odvijaju blagovreme-no i na visokom nivou. Dekan fakulteta primio je predstavnike Vojske i izrazio èlju za saradnjom sa Vojnom akademi-jom i strukturama Generaltaba.


VII ME\UNARODNA KONFERENCIJA DQM 2004 – prikaz nau~nog skupa –

Dr Slavko Pokorni, pukovnik, dipl. in`.

Vojna akademija, Beograd

Istraìva~ki centar za upravljanje

kvalitetom i pouzdanou iz â~ka, pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i zatitu ìvotne sredine Vlade Srbije, 16. i 17. juna 2004. godine organizovao je u Beogradu VII me|unarodnu konferenciju „Upravljanje kvalitetom i pouzdanou“ DQM-2004. Konferencija se pod ovim nazivom odràva od 2002. godine, dok je prethodnih godina organizovana kao na-u~ni skup pod nazivom „Upravljanje odr-àvanjem“. Organizator konferencije je DQM istraìva~ki centar iz â~ka, ~iji je osniva~ akademik profesor dr Ljubia Pa-pi, redovni ~lan Akademije za kvalitet Ruske Federacije i dopisni ~lan Inènjer-ske akademije Srbije i Crne Gore, koji je ujedno i predsednik me|unarodnog pro-gramskog odbora ove konferencije.

Programski odbor konferencije ~ini 40 poznatih i priznatih nau~nih radnika iz Srbije i Crne Gore i inostranstva (po tri iz Velike Britanije i Rusije, dva iz [panije i po jedan iz Indije, Izraela, Japana, Kanade, SAD i Republike Srpske). Od radova saop-tenih na konferenciji komisija program-skog odbora bira dva najbolja, jedan iz oblasti akademskih istraìvanja, a jedan iz oblasti primenjenih istraìvanja u privredi. Autori primaju priznanja i nagrade na na-rednoj konferenciji. Pored toga, istaknuti radovi se razmatraju i za objavljivanje u

me|unarodnom ~asopisu, na engleskom je-ziku, Communications in DQM.

Ove godine je od radova saoptenih na proloj, estoj konferenciji, u oblasti akademskih istraìvanja nagra|en rad dr Miline @ivanovi sa Saobraajnog fakul-teta iz Beograda, pod nazivom „Geome-trijsko modelovanje uticaja vremena ~e-kanja putnika na nivo kvaliteta transport-ne usluge“, a u oblasti primenjenih istra-ìvanja rad docenta dr Stefana Jankovia iz VZ „Moma Stanojlovi“ iz Batajnice i Miroljuba Jovanovia iz JP Aerodrom Beograd, pod nazivom „Odràvanje pre-ma stanju vazduhoplovnih gasoturbin-skih motora primenom endoskopske di-jagnostike“.

Za konferenciju je ove godine pri-hvaeno 90 radova, od ~ega su vie od 10% bili radovi pripadnika Vojske SCG. Pored toga, odràno je jedno uvodno pre-davanje, vezano za revitalizaciju rotor-nog bagera u rudarskom bazenu Koluba-ra, i pet plenarnih saoptenja, iz oblasti novih dostignua u robotici, pouzdanosti i procesa strategijskog planiranja i odlu-~ivanja. Od tih pet predavanja tri su bila od autora iz inostranstva (Velike Britani-je, Kanade i [panije).

Odràn je i seminar na temu „Analiza stabla otkaza“ (Fault tree analysis), na ko-jem je saopteno pet radova: jedan iz Rusije


i ~etiri domaih autora, od kojih je jedan od pripadnika Vojne akademije Vojske SCG.

Konferencija DQM predstavlja fo-rum za prezentovanje novih rezultata raz-vojnih istraìvanja i primena u tri obimne interdisciplinarne tematske oblasti: inè-njerstvo kvaliteta, inènjerstvo pouzdano-sti i konkurentno inènjerstvo, koje su ve-oma interesantne i zna~ajne i za Vojsku SCG. Na konferenciji se saoptavaju re-zultati istraìvanja koji se odnose na bilo koji aspekt inènjerstva u tri oblasti: ana-lize slu~ajeva, eksperimentalni rezultati ili primene novih ili poznatih teorijskih po-stavki za reavanje aktuelnih problema.

Za konferenciju DQM 2004 pripad-nici Vojske i Ministarstva odbrane prija-vili su 12 radova, od ~ega 11 referata i jedno saoptenje, to je bilo na nivou prethodne dve godine. Sedam radova (6 referata i jedno saoptenje) bilo je od autora iz Vojne akademije, po dva rada iz Ministarstva odbrane i Vojnotehni~-kog instituta i jedan iz Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlovi“.

U oblasti inènjerstva pouzdanosti objavljena su ~etiri rada autora iz Vojske SCG.

Slavko Pokorni (Vojna akademija) koautor je dva rada sa saradnicima sa Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Prvi rad nosi naziv „Optimizacija pouzda-nosti i raspoloìvosti jednog TK sistema promenom poloàja redundovanih veza“ u kojem je objavljena analiza pouzdanosti i raspoloìvosti telekomunikacionog siste-ma od est centrala povezanih u prsten i sa dodatne tri dijagonalne veze, i na osno-vu te analize predloèna optimalna vari-janta. Drugi rad je „Uticaj intenziteta ot-kaza i opravke na raspoloìvosti ~etiri u prsten povezane telekomunikacione cen-

trale“, u kojem se razmatraju i varijante sa redundovanim centralama i ukazuje na mogunost optimizacije sistema.

Zoran Risti, Slobodan Ili i Alek-sandar Kari (Vojna akademija) u radu „Uticaj pouzdanosti na trokove delova naoruànja“ prikazali su na~in odre|iva-nja pouzdanosti cevi naoruànja sa aspekta zahteva izdr`ljivosti na ~vrstou u me|uzavisnosti sa trokovima izrade.

Stevan Jankovi (VZ „Moma Sta-nojlovi“ i Miroljub Jovanovi (JP Aero-drom Beograd), ove godine su izloìli rad „Metodologija endoskopske dijagno-stike kiseoni~ke instalacije na avionu“.

Dragutin Jovanovi (Vojna akade-mija) u radu „Mogunosti unapre|enja kvaliteta prevoza opasnih materija èle-znicom“ definisao je i predstavio dija-gram toka, kao jednu od metoda i tehnika unapre|enja kvaliteta izvetavanja i in-tervenisanja pri vanrednim doga|ajima u prevozu opasnih materija èleznicom.

U oblasti inènjerstva kvaliteta Vla-do N. Radi (Ministarstvo odbrane), u ra-du „Manage Quality – process, techniqu-es and costs“, analizirao je procese, teh-nike i trokove kao elemente upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga.

Marko Andreji i Dejan Stojkovi (Vojna akademija) u radu „Dnevno ruko-vo|enje u funkciji kvaliteta“, koji je u zborniku tampan kao saoptenje, opi- sali su proces dnevnog rukovo|enja u preduzeima, kao i njegovu ulogu u obezbe|enju potrebnog kvaliteta proiz-voda, usluga i funkcionisanja preduzea.

U oblasti konkurentnog inènjerstva pripadnici Vojske objavili su 6 radova. Dejan Stojkovi (Vojna akademija), u ra-du „Projektovanje strukture procesne or-


ganizacije“ objasnio je faze procesa pro-jektovanja kojima se postojea (funkcio-nalna) organizaciona struktura transfor-mie u procesno orijentisanu strukturu koja e efikasno obezbediti realizaciju ci-lja i zadataka organizacije.

Boban \orovi (Vojna akademija) u radu „Fazi viekriterijumski model izbo-ra strukture organa saobraajne slu`be“ primenio je FMM (Fuzzy Multicriteria Methodology) tehniku u reavanju pro-blema datog u naslovu rada.

Radomir Jankovi (Vojnotehni~ki in-stitut) u radu „Simulacija utroka munici-je do prvog pogotka u sukobu dva tenka“ analizirao je rezultate 10 eksperimenata,

pri razli~itim vrednostima po~etnog rasto-janja tenkova u iznenadnom sukobu.

Milo Arsi (Vojna akademija) u ra-du „Usavravanje metodologije planira-nja saobraajne slu`be“ razmatrao je mo-gunosti usavravanja informacionih si-stema za podrku planiranja saobraaj-nog obezbe|enja.

Ranko Loji (Ministarstvo odbrane) u radu „Domeni li~nosti i njihova veza sa in-terpersonalnim odnosima“ postupkom fak-torske analize utvr|uje strukturu interperso-nalnih odnosa, a zatim Pirsonovim koefici-jentom korelacije utvr|uje povezanost iz-me|u osobina li~nosti rukovodioca i kvali-teta interpersonalnih odnosa u organizaciji.


NACIONALNA KONVENCIJA O KVALITETU 2004 „KVALITETOM KA EVROPSKIM I SVETSKIM INTEGRACIJAMA“ – prikaz nau~no-stru~nog skupa –

Dr Jugoslav Radulovi, pukovnik, dipl. in`.

Ministarstvo odbrane SCG, VKK, Beograd

U organizaciji JUSK – Udruènja Sr-

bije i Crne Gore za kvalitet i standardiza-ciju, u kongresnom centru Sava odràna je, od 20. do 24. juna, Nacionalna kon-vencija o kvalitetu 2004 pod nazivom Kvalitetom ka evropskim i svetskim inte-gracijama. Konvenciji je prisustvovalo 842 u~esnika iz 25 zemalja. Odràno je ukupno osam kongresa i konferencija, od ~ega su est bile me|unarodne, me|u ko-jima i Konferencija Vojne kontrole kvali-teta NVO, pod nazivom Menad`ment kvalitetom u proizvodnji NVO. Na Kon-venciji je odràno ukupno 30 sednica, a prihvaeno je 137 radova, od kojih je 125 izloèno. Pored visokih domaih i me|u-narodnih zvani~nika ovom skupu prisu-stvovali su i predsednik CIRP-a, profesor dr Francesco Jovane iz Italije i predsednik EOQ-a, Frank Steer iz Engleske.

Konferenciju Menad`ment kvalite-tom u proizvodnji NVO organizovala je Vojna kontrola kvaliteta NVO, kao inici-jator za osnivanje i jedan od osniva~a Jusk 1962. godine, i druge strukture Mini-starstva odbrane, Vojske SCG i isporu~io-ci NVO. Prihvaeno je ukupno 11 radova od kojih je 10 saopteno – jedan na jeda-naestom CIRP Seminar LIFE CYCLE PRODUCT – QUALITY MANAGE-MENT ISSUES; jedan kao uvodni rad na V me|unarodnom kongresu JUSK-a i 9

na konferenciji JUSK podru`nice u Voj-noj kontroli kvaliteta – Menad`ment kva-litetom u proizvodnji NVO. Konvenciji su, pored ostalih u~esnika, prisustvovali i visoki zvani~nici iz Ministarstva odbrane i Vojske SCG: viceadmiral Mihailo @ar-kovi i general-majori dr Milan [unjeva-ri i dr Milun Kokanovi.

Na konferenciji su predstavljeni sle-dei radovi:

– Menad`ment kvalitetom tokom ì-votnog ciklusa odbrambenih sistema, pu-kovnika dr Jugoslava Radulovia (Mini-starstvo odbrane – Vojna kontrola kvali-teta NVO);

– Prilog kvalitetu u odbrambenim teh-nologijama sa aspekta logisti~kih potreba, pukovnika dr Branka \edovia i pukovni-ka dr Branislava Jakia (Ministarstvo od-brane – Sektor za vojno-privrednu delat-nost i Vojna kontrola kvaliteta NVO);

– Klju~ne razlike izme|u provera QMS i QS, pukovnika dr Jugoslava Ra-dulovia, pukovnika dr Branislava Jakia i potpukovnika Stanislava Lissea (Mini-starstvo odbrane – Vojna kontrola kvali-teta NVO);

– Konkurentnost proizvoda vojne in-dustrije sa aspekta uvo|enja sistema me-nad`menta kvalitetom, pukovnika dr Vla-de Radia (Ministarstvo odbrane – Upra-va za istraìvanje, razvoj i proizvodnju);


– Upravljanje pomou ciljeva i stan-dardi JUS ISO 9001: bazirani na iskustvu iz DP Zastava oru`je, Kragujevac, Slav-ke Backovi-Jeremi (Zastava oru`je, Kragujevac);

– Menad`ment procesima u proiz-vodnji i prometu NVO, Svetozara [utia (SDPR, Beograd) i Marka Bjelice (MAB Kvalitet, Beograd);

– Kontrola specijalnih procesa u DP Zastava oru`je, Kragujevac – iskustva iz prakse, Dragana Stamenovia (Zastava oru`je, Kragujevac);

– Postupak ispitivanja sredstava NVO u uslovima obezbe|enja kvaliteta primenom standarda za sisteme menad`-menta kvalitetom, Zorana Jovanovia i Slobodana Dèletovia (Tehni~ki opitni centar KoV, Beograd);

– Poboljanje merenja karakteristika radio-ure|aja automatizacijom putem personalnog ra~unara, Trojana Paralia i Vladimira Bukarice (TRZ â~ak);

– Integrisanje aspekata ìvotne sredi-ne u projektovanje trìno konkurentnih proizvoda municije u DP Prvi partizan, Svetolika Spasenia (Prvi partizan, Uìce);

– An approach to effective facts ba-sed decision making, Stanislava Lissea (Ministarstvo odbrane – Vojna kontrola kvaliteta NVO).

Na zavrnoj plenarnoj sednici Naci-onalne konvencije o kvalitetu 2004 svi u~esnici bili su jednoglasni u oceni da je to bio najzna~ajniji skup u oblasti kvali-teta u naoj zemlji koji je odràn do sada. Na njemu se pojavio najvei broj u~esni-ka iz zemlje i sveta, prisustvovali su naj-vii domai i me|unarodni zvani~nici, radovi su proli strogu me|unarodnu re-cenziju, a oni koji su predstavljeni najbo-lje su prezentirani. Skup je bio odli~no organizovan, jer je plan pripreme i reali-

zacije potpuno ostvaren, pri ~emu su po-mogli i brojni sponzori.

Na zavrnoj sednici usvojena je i Beogradska deklaracija o kvalitetu, do-kument koji predstavlja viziju i misiju Konvencije. U~esnici Konvencije poseb-no su podràvali projekat „SCG – kvali-tet“, a radi njegove najbolje realizacije predloìli su: da se rezultati projekta sa-optavaju najmanje dva puta godinje – u junu na Konvenciji JUSK-a i u novem-bru na Konferenciji JUSK-a; da se lista eksperata za kvalitet javno objavi i da bude proirena ekspertima JUSK-a za pojedine oblasti; da me|unarodni eksper-ti, koji su uklju~eni u projekat „SCG – kvalitet“, imaju u vidu ~injenicu da u na-oj zemlji postoji dobra stru~na i teorij-ska osnova iz oblasti projekata, a da teì-te njihovog rada treba da obuhvati naj-novija prakti~na saznanja; kao i da Vlada Republike Srbije obezbedi mehanizme i sredstva kako bi se to pre realizovao projekat Strateki plan kvaliteta Srbije do 2010. godine, koji je izloèn i prihvaen na Konvenciji.

U~esnici Konvencije, kao i ~lanovi skuptine JUSK-a, odali su priznanje me-nad`mentu ove organizacije na postignu-tim rezultatima od skuptine odràne 24. aprila 2003. godine do danas. Tako|e, po-dràva se plan razvoja JUSK-a koji je iz-loèn i prihvaen na skuptini odrànoj 15. januara 2004. godine. Konvencija po-dràva i inicijativu menad`menta JUSK-a da se podnese zvani~na kandidatura za odràvanje Kongresa EOQ u naoj zemlji.

Organizacija JUSK-a je Konvenci-jom neizmerno doprinela ja~anju nacio-nalnog pokreta za kvalitet, kao i porastu njegovog ugleda u svetu.


savremeno naoruànje i vojna oprema

PU[KE BARRETT M468 ZA SPECIJALNE NAMENE*

Program razvoja puke M468 zapo-~et je 2002. godine kada su po~eli da pri-stiù iz Avganistana izvetaji o zastojima sa municijom SS109.

Konstruktori su se kriti~ki osvrnuli na celokupnu prolost municije srednje klase, po~evi od 7,92 mm German Kurz iz Drugog svetskog rata. Razmatrana je i testirana municija od 6 mm, 6,8 mm, 7 mm i 7,62 mm, ali je kona~no zaklju~eno da municija specijalne namene 6,8×43 mm nudi najbolju kombinaciju precizno-sti, ubojnosti i pouzdanosti.

Ure|aje za adaptaciju puaka M4 i M16 uradie firma Barrett Firearms (po-znata po pitoljima cal. 0,50), a drugi proizvo|a~i se pripremaju za proizvod-nju puaka i karabina tog kalibra. Zrno 6,8 mm nije efikasno samo u borbenoj upotrebi, ve bi trebalo da bude efikasno i protiv divlja~i srednje veli~ine.

Svako ko koristi puke M4 ili M16 ili karabine moè koristiti i zrno 6,8×43 mm pomou gornjih uvodnika Barrett i koji se postavlja na donji uvodnik posto-jee puke. Naravno, bie potrebni i od-____________

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.

govarajui okviri za municiju. Firma Barrett e, uz konverziju delova, ponuditi i novu puku.

Cevi su proizvedene sa prevlakom od ~vrstog hroma, a stepen izolu~enosti iznosi 1: 254 mm. Modifikacije za gornji uvodnik vezane su za cev i proirenje ce-vi, izbaciva~ i ~elo zatvara~a.

Nove puke Barrett M468 imae SIR sistem, klizni adapter koji omogua-va ugradnju optike i dodatnu opremu. Si-stem SIR omoguava da cev bude „pliva-jua“ po celoj svojoj duìni. Oznaka M468 je proizala iz kombinacije godine uvo|enja 2004. i kalibra 6,8.

Poto je kalibar municije 6,8 mm znatno vei od prethodnog 5,56 mm, spoljni pre~nik cevi je povean a gasni blok je modifikovan.

Kako je puka M468 uglavnom predvi|ena da se koristi sa opti~kim nia-nom, otvoreni niani su sklopljeni izvan nianske linije. Prednji nian, koji se ko-risti za regulisanje elevacije pomou ma-le alatke koja se daje uz puku, preklapa se horizontalno i u~vruje vertikalno. Zadnji nian je specijalno prilago|en za upotrebu sa SIR sistemom. Na njemu su dva otvora, jedan za upotrebu na velikim udaljenostima, a drugi za blisku borbu.


Tako|e, izra|en je i Barrettov prigu-iva~ koji je deo gasnog bloka. Da bi se priguiva~ postavio skida se zatitni pr-sten i priguiva~ se jednostavno postavi – navrne na svoje mesto. Postavljeni prigu-iva~ osigurava se opru`nim osigura~em.

Nosa~ zatvara~a je standardan, ali je ~elo zatvara~a znatno modifikovano, ne samo za smetaj veeg metka, ve i zbog vee pouzdanosti. Oslonci za zabravljiva-nje su modifikovani, izbaciva~ neznatno uvean i, za razliku od prethodnog, ima dve ja~e opruge, jer je jedna ranije izazi-vala povremene zastoje pri izbacivanju.

Osnovni podaci za puku Barrett M468

– kalibar – funkcionisanje – punjenje – duìna cevi – izolu~enost – ukupna duìna – masa prazne puke

6,8 × 43 mm gasno, poluautomatsko, mogunost selekcije vatre skidajui okvir sa 5, 10 ili 28 metaka 406 mm (ili po zahtevu) 1 okret na 254 mm 889 mm 3,9 kg

Rezultati testiranja pri ga|anju

Municija* Maks. brzina

Min. brzina

Srednja brzina

Ekstremno rasturanje

Standardna devijacija

Srednje grupisanje

Lot.no 6177 791 m/s 776 m/s 780 m/s 14,6 13 27 mm Lot.no 6214 804 m/s 787 m/s 796 m/s 17 15 38 mm

* Ga|ano sa tri kompleta od 5 metaka, na rastojanju 100 m,

pri temperaturi 12°C.

Metak 6,8 × 43 mm ili 6,8 mm SPC (Special Purpose Cartridge) izveden je iz poznatog Remingtonovog metka 0,30, znatno je krai, ali su mu glava ~aure i pre~nik ostali isti. U toku razvoja metak 6,8 SPC balisti~ki je ispitivan u standard-nom artiljerijskom èlatinu. Za ispitiva-nja je koriena cev ne kraa od 368 mm. Gubitak po~etne brzine bio je samo 15 m/s, a ubojnost je bila superiornija od metka 5,56 mm SS109, bez obzira na du-ìnu cevi iz koje je ovo poslednje zrno ispaljivano.

Ispitivanja su pokazala da je zrno 6,8 mm izvanredno dobro za blisku bor-bu kada se ispaljuje iz puke M4. âk i sa cevima duìne 305 mm brzina zrna iz-nosi oko 781 m/s sa energijom na ustima cevi 1996 J, veom od one koja se posti-è standardnim zrnom 7,62 × 39 mm kod kojeg je po~etna energija samo 1975 J. Ispaljeno iz standardne cevi duìne 406 mm, sa nominalnom brzinom od 792 m/s, zrno 6,8 mm postiè energiju od 2341 J. Pri ispitivanju na 100 m, prose-~an proboj za 45 zrna iznosio je 399 mm u 10% artiljerijskom èlatinu. Dejstvuju-i na oklopno telo sa zatitom nivoa IIIA, metak je prodirao u proseku 178 mm. Zr-no se obi~no rairilo do 11,7 mm, uz pri-bli`no 40% zadràvanja mase.

Okvir puke M468 je spolja gotovo isti kao kod puke M16, mada je neto duì i sadrì samo 28 metaka.

Jedna opcija puke je sa holograf-skim pu~anim nianom, koji koriste ameri~ke specijalne snage radi brèg za-hvata cilja, a druga je sa prednjim nosa-~em za vertikalno svetlo, koje se masov-no koristi u vojsci.

Tako|e, na puku moè da se posta-vi Ambi-Catch dodatak, koji je nedavno prilago|en za kanadsku vojsku. Ovaj do-datak se postavlja na levu stranu, omogu-avajui strelcu da koristi i levu ruku za osloba|anje okvira.

Rukovanje pukom M468 je izuzetno lako, trzanje je blago i puka je lako upra-vljiva zbog izvanredne gasne ko~nice. Funkcionisanje sa ispaljenih vie od 200 zr-na bilo je besprekorno, bez ijednog zastoja.

Uzimajui u obzir da su obe puke i njihova municija jo uvek u zavrnoj fazi razvoja, ova performansa bila je izuzetno zna~ajna. Ta~nost koja je postignuta pri is-pitivanju svrstava ih u red preciznih oru`ja.


Me|utim, zrno 6,8×43 mm armija SAD jo nije formalno usvojila, iako po-stoji veliki pritisak za to. Logisti~ki to bi moglo biti problemati~no, iako bi trebalo da bude jednostavno prevo|enje nazad na kalibar 5,56 mm, ukoliko bude potrebe.

Tako|e, postoji i pitanje NATO standardizacije, ali ne bi bilo prvi put da SAD idu ispred NATO. Bez obzira na sve to, municija 6,8×43 mm nudi korisni-cima puaka M16 i M4 i karabinkama znatna poboljanja uz razumnu cenu.

M. K.

<<<<>>>>

ELEKTRI^NE TRANSMISIJE ZA BORBENA VOZILA*

Koncept potpuno elektri~nog vozila, koje se pojavilo osamdesetih godina pro-log veka, pretpostavljao je da njegove glavne komponente – naoruànje, opre-ma i pogonski sistemi treba da budu elektri~no pogonjeni ili elektroenergetski podràni. To je jo daleko od potpune re-alizacije, ali je kod nekih delova koncepta dolo do velikog napretka. Po-sebno elektropogoni, koji opredeljuju koncept potpuno elektri~nog pogona na vozilima, pobu|uju veliki interes u neko-liko zemalja, koje preduzimaju zna~ajne napore za njihov razvoj i implementaci-ju, kako na guseni~nim, tako i na borbe-nim vozilima to~kaima.

Sistemi guseni~nih vozila

Razvoj elektropogona za guseni~na borbena vozila najvie je do sada vodila ameri~ka kompanija United Defense. U ____________


stvari, po~ela je rad na njihovom razvoju jo ezdesetih godina prolog veka. Od tada je ova kompanija ugradila elektri~ne transmisije u nekoliko guseni~nih oklop-nih vozila, po~evi od oklopnog tran-sportera M113, zatim amfibijskog borbe-nog vozila AAV7 za Marinski korpus, i kasnije na borbenom vozilu Bradley.

Sistemi ugra|eni na M113 i BFV (Bradley fighting vehicle) predstavljaju po~etak u primeni hibridnih elektri~nih pogona na oklopnim vozilima, koji kom-binuju elektri~ni prenos snage sa moto-rom pogonjenog generatora i elektri~nom energijom akumuliranom u baterijama. Hibridni elektropogoni (HEP) omogua-vaju upotrebu manjih motora i efikasnije rukovanje sa njima, a tako|e i beumnu vo`nju na kratkim rastojanjima snagom baterija pri isklju~enom motoru.

Prednosti HEP dovele su do njihove adaptacije za ameri~ko-engleski tehnolo-ki demonstrator TRACER/FSCS, koji je razvijan izme|u 1999. i 2002. godine. Iako je ovaj program prekinut, United De-fense, kao ameri~ki nosilac razvoja, nasta-vlja sa razvojem i predstavlja ga kao pro-totip budueg guseni~nog borbenog siste-ma FCS-T (Future Combat System – Tracked) u sklopu programa ameri~kih buduih borbenih sistema FCS.

Za protekle ~etiri godine United De-fense je izradila tri prototipa za HEP. Je-dan od njih je oklopni transporter TTD (Transformation Technology Demonstra-tor), mase 18 t, koji je predvi|en kao mo-gui naslednik transportera M113. Drugi, kompletiran u junu 2003. godine, predvi-|en je za top NLOS-C (Non Line of Sight – Cannon), a trei je najnoviji oklopni to-povski sistem Thunderbolt, koji je kom-pletiran u septembru 2003. godine.


Thunderbolt se sastoji od modifiko-vanog oklopnog topovskog sistema M8 naoruànog tenkovskim topom 120 mm XM291, umesto originalnog topa 105 mm M35, to je rezultiralo i masom vo-zila od oko 18 t.

Thunderbolt je vredan pa`nje i zbog veli~ine unutranjeg prostora nakon ugradnje HEP. Naime, umesto ranijeg di-zel motora od 427 kW (580 KS), sada su u kompletu dva vu~na elektromotora na-pred, jedan dizel motor od 220 kW (300 KS) i zavrni pogoni. U oslobo|eni pro-stor mogu da se smeste ~etiri osobe ili dodatna municija.

Nedostatak – razlika u snazi motora nadokna|uje se, kada je potrebna maksi-malna snaga, energijom iz kompleta od 24 olovnoacidne baterije.

U toku razvoja i ispitivanja ostvare-na su mnoga poboljanja. Jedan od efe-kata postignut je sa dizel motorom od 187 kW i kompletom od 40 olovnoacid-nih baterija snage 187 kW, kada je sma-njena potronja goriva za 89% u odnosu na standardne M113 sa dizel motorom od 202 kW (275 KS) i hidromehani~kom transmisijom Allison.

Elektrotransmisije svih pogonskih sistema United Defense bile su klasi~nog dvolinijskog tipa, koje se sastoje od dva paralelna elektri~na kola sa generatorom pogonjenim motorom do odvojenih mo-tora, od kojih svaki pogoni po jednu gu-senicu. Dvolinijski sistemi su se koristili i na svim drugim guseni~nim vozilima opremljenim elektropogonima do sada. Me|utim, njihovi pogoni nisu bili deo HEP kod kojih se umesto AC indukcio-nih motora sada koriste novorazvijeni motori sa permanentnim magnetima.

Elektromehani~ki pogoni

Dvolinijski sistemi, koji su nedav-no korieni, imaju prednosti u relativnoj jednostavnosti i fleksibilnosti ugradnje. Me|utim, sa njima postoji problem kod guseni~nih vozila ~ije upravljanje, da bi bilo efikasno, zahteva veliku koli~inu energije regenerisane na jednoj gusenici i prenete na drugu. Regenerisana snaga moè da bude znatno vea od one koja je potrebna za pogon vozila, i motori koji je prenose moraju biti odgovarajue veli~i-ne. Veli~ina motora moè da se smanji jo vie nego to je to potrebno za pogon mehani~kih prenosa regenerisane energi-je, korienjem popre~nih osovina do za-vrnih pogona na gusenicama. Najvee prednosti dvolinijskog sistema imaju elektromehani~ke transmisije (EMT) na vozilima koja imaju jedan pogonski mo-tor i manji upravlja~ki motor. One mogu da budu smetene nezavisno od motora i da ih odvajaju od gusenica, ~ime se omo-guava vea efikasnost. Ali, EMT su kompleksnije i manje adaptibilne za vo-zila za koja nisu namenski projektovana.

Potencijalne prednosti EMT po~ele su da privla~e pa`nju osamdesetih godina prolog veka. Kompanija Renk AG obe-lodanila je 1997. godine svoj projekat EMT 1100, ali prva EMT je izra|ena kao deo vedskog programa SEP za elektri~-no pogonjeno vienamensko borbeno vo-zilo. Implementacija tog programa zapo-~ela je konstrukcijom probne guseni~ne asije sa dvolinijskim sistemom sa in-dukcionim motorima 2000. godine.

U me|uvremenu, zbog interesa za program SEP i upotrebu elektri~ne tran-smisije na platformama za budue siste-me za brza dejstva, Ministarstvo odbrane


Velike Britanije sklopilo je ugovor sa fir-mom Alvis Hägglunds za isporuku kon-strukcija mobilne opreme za EMT. Na-mera je bila da se ubrza razvoj elektropo-gona i utedi na vremenu. [vedska opre-ma sadrì dizel motor Steyr od 130 kW koji je isti kao kod oklopnog transportera Bv206S, a namenjena je i za drugi probni primerak iz programa SEP.

Rad na EMT je u proceduri i u Veli-koj Britaniji od osamdesetih godina, ali je tek 1997. godine agencija DERA (De-fence Evaluation and Research Agency) zapo~ela aktuelni razvoj elektropogona. To je nastavila firma QinetiQ, to je do-velo do projekta kompaktne EMT pod oznakom E-X-Drive.

Transmisija E-X-Drive projektova-na je za vozilo mase 25 t sa dva motora, ukupne izlazne snage 400 kW koja mogu da imaju i druga~iju hidromehani~ku transmisiju Allison X-300. Upore|ujui je sa njom, E-X-Drive je za 16% laka i, to je jo zna~ajnije, zauzima 70% manje prostora pod oklopom, ~ime je postala veoma atraktivna za sve guseni~ne plat-forme sistema FRES.

Ameri~ka i ju`noafri~ka konfiguracija 8×8

Prednosti elektropogona jo su izra-ènije kod vienamenskih borbenih vozi-la to~kaa. Nude se mogunosti ugradnje elektromotora u to~kove vozila, to zna~i da se energija prenosi pomou kablova, i eliminie potreba za primenom mehani~-kih pogonskih linija sa svim njihovim elementima.

Ugradnja elektromotora u to~kove postala je prakti~no izvodljiva sa razvo-jem motora sa permanentnim magnetima

osamdesetih godina prolog veka, kada su izra|ena prva dva vozila sa vie to~-kova sa elektropogonom. Jedno od njih bilo je probno vozilo EVTB 6×6 (Elec-tric Vehicle Test Bed), koje je 1986. go-dine izradila i testirala kompanija GDLS (General Dynamics Land System), a dru-go je bilo probno vozilo 8×8 izra|eno u Nema~koj, ~ije je ispitivanje zapo~elo 1989. godine. Nijedan od ova dva pionir-ska razvoja nije nastavljen, ali su se 1999. godine GDLS i National Automo-tive Center upustili u program razvoja koji je doveo do tehnolokog demonstra-tora savremenog hibridnog elektropogo-na 8×8 AHED (Advanced Hybrid Elec-tric Drive). On je zavren 2001. godine i posle serije testova i demonstracija danas prolazi dalji razvoj.

AHED je relativno duga~ko, niskopro-filno vozilo 8×8, mase od 14,5 do 18 t. Po-kree ga dizel motor od 400 kW, ali dodat-nu energiju moè da koristi iz litijumjonskih baterija koje mogu da podignu snagu na 625 kW. Vu~nu silu generiu motori sa permanentnim magnetom firme Magnet Motor, ugra|eni u to~kove, od kojih sva-ki ima snagu od 110 kW. Jedna od zani-mljivih osobina AHED je hibridni upra-vlja~ki sistem, koji uklju~uje zaokretanje prednja ~etiri to~ka do 10° pri punoj br-zini, a pri malim brzinama to se postiè razlikama brzina to~kova na suprotnim stranama vozila. AHED moè da izvede i zaokret u mestu, koji se lako izvodi podi-zanjem prednjeg i zadnjeg para to~kova pomou podeavajueg hidropneumat-skog oveenja.

Upravljanje sa prednja ~etiri to~ka nije uobi~ajeno kao kod drugih vozila 8 ×8. Ovde se dva to~ka sa svake strane


zaokreu za isti ugao, pa je mogue oko njih obmotati i gusenice. Kako se guseni-ce mogu staviti i na druga dva neupra-vljana to~ka sa svake strane, AHED se moè transformisati u ~etveroguseni~no vozilo za operacije po tekim terenima.

Potpuno razli~ito vozilo 8×8 sa elektropogonima razvijeno je u Ju`noj Africi. Vozilo ima masu 28,5 t i prvobit-no je bilo namenjeno za izvi|anje, da bi zatim bilo transformisano u demonstrator za borbeno vozilo sa elektropogonom CVED (Combat Vehicle Electric Drive).

Program CVED zapo~et je 1993. godine, a njegov zavretak o~ekuje se krajem ove godine. Sli~no kao kod AHED, CVED pogoni dizel motor MTU 6V 199 od 450 kW i koristi motore Mag-net Motor koji su ugra|eni u glav~inama to~kova.

CVED e imati komplet NiMH (Nickel Metal Hydride) baterija, koje imaju veu energetsku gustou od olov-no-acidnih baterija, ali ne i tako visoku kao litijum-jonske. O~ekuje se da e aku-mulirana energija biti dovoljna za samo-stalni pogon vozila u duìni oko 5 km.

Kada se zavri, CVED bi trebalo da obezbedi korisne podatke za upore|enje parametara za oklopna vozila sa meha-ni~kim i elektropogonom. Procenjuje se da bi se masa mogla smanjiti za 1,8 do 2,5 t, a operativni radijus poveati od 800 do 1200 km.

Kompanija United Defense je 2002. godine izradila i jedan tehnoloki demon-strator 8×8 sa HEP sistemom. Pod ozna-kom FCS-W ovo vozilo, mase 14,5 do 20 t, ima turbinski pogonjeni generator i komplet baterija, ali elektri~na struja sa njih nije vo|ena ka motorima u 8 to~ko-va. Umesto toga, struja je pohranjena u

indukcioni motor koji zatim pogoni to~-kove preko konvencionalnih mehani~kih prenosa sa diferencijalima i osovinama, tako da projekat CFS-W nema prednosti koje nudi HEP. S druge strane, upotreba postojeih osovina Timoney i modula oveenja omoguava da se vozilo izradi za manje od 8 meseci i brè testira u kombinaciji sa gasnom turbinom i elek-tropogonom.

U vozilo FSC-W ugra|ena je gasna turbina Haneywell 131-9 od 294 kW, ko-ja je koriena na avionu Boeing 737. Njena kombinacija sa elektropogonom smatrana je atraktivnom za duè vreme i imala je nekoliko uspenih primena. Ipak, nije pokazana superiornost gasnih turbina nad dizel motorima, ~ak i kada se kombinuju sa elektri~nim transmisijama.

Francuska, vedska i engleska vozila 6×6

Francuska armijska ustanova ETAS po~ela je da podràva izu~avanje elektro-transmisija za potrebe oklopnih vozila od 1985. godine. Do sada je Giat Industries razvila jedan demonstrator EDD (Electric Drive Demonstrator), koji je prole godi-ne pobedio na konkursu Agencije za nao-ruànje Francuske. Razvoj EDD je jo u toku, a njegova konstrukcija bie zavrena nakon ispitivanja krajem 2005. godine.

EDD treba da bude to~ka 6×6, ma-se 17 do 18 t, sa hibridnim elektropogo-nom. Sli~no vozilima AHED i CVED pokree dizel motor MTU 6V 199 i kori-sti motore Magnet Motor sa permanent-nim magnetima u glav~inama to~kova sa jednobrzinskim reduktorima. Sli~no kao CVED, koristi i NiMH baterije, jer su li-tijumske znatno skuplje.


Za razliku od AHED i CVED, EDD je relativno kompaktno vozilo, sa razma-kom izme|u to~kova 3,2 m i ukupnom duìnom 6,1 m, to mu omoguava do-bru pokretljivost u urbanim sredinama i na ograni~enim prostorima. Uprkos to-me, predvi|a se da prevozi 8 ljudi uz dva ~lana posade. Opremljeno sa odgovaraju-im naoruànjem, EDD bi moglo da po-stane prototip budueg borbenog vozila to~kaa za francusku armiju.

Vozilo 6×6 sa elektropogonom ve je izra|eno u [vedskoj u sklopu progra-ma SEP. Probna asija je ~ak kompakt- nija od EDD jer je duìne 5,9 m i irine 2,8 m. Ina~e, razlikuje se od prethodna tri demonstratora po dve osnovne karak-teristike. Jedna je da ih pogone ne jedan ve dva dizel motora. To su WV dizel motori zapremine 2,3 l, od 130 kW koji su ugra|eni na prednjem delu vozila. Druga glavna razlika je to su umesto motora Magnet Motor i glav~ine to~kova ugra|eni motori sa permanentnim mag-netima koje je razvila engleska firma Qi-netiQ u saradnji sa firmom Magnetic System Technology (MST). Motori MST nisu u kombinaciji sa jednobrzinskim re-duktorima ve dvobrzinskim, koji omo-guavaju smanjenje dimenzija motora, ali poveavaju kompleksnost pogonskog sistema na svakom to~ku.

Motori koje je izradila firma MST projektovani su za tehnoloki demonstra-tor HED 6×6, koji je deo programa raz-voja Ministarstva odbrane Velike Brita-nije. Demonstrator nije oklopno vozilo ve kamion koji je sli~an kamionima sa konvencionalnim mehani~kim prenosom. Izra|en je 1995. godine i svestrano testi-ran, to je dalo dobru osnovu za procenu performansi demonstratora HED.

Demonstrator HED ima masu 18 t i pokreu ga dva WV dizel motora kao kod vedskog vozila. Uz generatore na njemu se nalaze i dve baterije visoke energetske gustine sa snagom od 80 kW. Projektovanje i konstrukcija demonstra-tora HED poverena je timu iz firme Qi-netiQ, a njegovo sklapanje je zavreno. Kona~an izvetaj o zavretku o~ekuje se 2005. godine. Zaklju~ci zajedno sa rezul-tatima ispitivanja elektromehani~kih transmisija za guseni~na vozila, bie glavni putokaz pri izboru pogona za plat-forme buduih vozila za brza dejstva FRES, od kojih se prva o~ekuju u 2009. godini.

M. K.

<<<<>>>>

KLJU^NI ELEMENTI BUDU]IH BORBENIH SISTEMA ARMIJE SAD*

Armiju SAD krajem godine o~ekuju klju~ne odluke o brojnim aspektima ve-zanim za program buduih borbenih si-stema FCS (Future Combat Systems), vrednog vie milijardi dolara. Tu spada i odluka o tome da li e FCS biti to~kai ili guseni~ari, i da li e imati konvencio-nalnu ili elektri~nu transmisiju. O~ekuje se da najvie verzija budu guseni~ne. Me|utim, neke od verzija, kao to je ko-mandno i kontrolno vozilo (C2V) i vozi-lo za medicinske tretmane i evakuaciju, mogle bi da budu to~kai.

Borbeni transporter peadije ICV (In-fantry Carrier Vehicle) bie naoruàn naj-manje sa topom 30 mm, a mo`da i topov-skim sistemom MK44, koji je mornari~ki korpus ve adaptirao za svoje ekspediciono ____________

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. april 2004.


borbeno vozilo. ICV bi mogao da bude nao-ruàn i topom 40 mm, ako to bude traèno.

Kao monta`ni borbeni sistem kori-stie se oru|e 105 mm ili vee, poput oru|a 120 mm. Uz mogunost neposred-nog ga|anja, ono e imati mogunost ga-|anja preko linije nianjenja municijom srednjeg dometa MRM (Mid-Range Mu-nition). Razmatra se da to bude municija za sve vremenske uslove, sa po~etnim dometom od 2 km do 12 km (16 km). Kompanija ATK predlaè municiju MRM sa kineti~kim dejstvom. Kod nje je na vrhu zrna ugra|en traga~ za zahvat ci-lja, a bojnom glavom se manevrie, ako je to potrebno, u zavrnoj fazi leta zrna. Osam krilaca koja se nalaze na zadnjem delu, ire se ~im municija napusti cev.

Raytheonova konstrukcija MRM ima na vrhu ugra|en IC traga~, a na repu se nalazi est stabiliuih krilaca. Zavrni manevar predvi|en je za napad iz gornje polusfere, to e omoguiti protivtenkov-skim bojnim glavama dejstvo po najose-tljivijim povrinama ga|anih vozila.

Oru|a za posredna ga|anja bie 105 mm ili 155 mm, ali je armija SAD ve prihvatila municiju 155 mm, uklju~ujui projektile, modularna punjenja i upalja~e.

Neki elementi FCS su zamenjeni ili je odluka o njima odloèna. Uloga koja je namenjena vozilu FCS za odràvanje i izvla~enje bie sada obuhvaena vozi-lom-dizalicom 8×8 M984A1.

Vozilo za viefunkcionalnu logisti~-ku opremu MULE (The Multifunction Utility Logistics Equipment) i dalje je zadràno.

Krajem prole godine General Dyna-mics i United Defense zaklju~ili su ugo-vore za razvoj FCS sa posadom. General Dynamics e razviti monta`ne borbene si-steme MCS, komandno vozilo C2V i izvi-|a~ko osmatra~ko vozilo. United Defense e razviti druga sredstva, uklju~ujui bor-beno vozilo peadije, minobaca~ i top za posredno ga|anje, vozila za medicinski tretman i eventualno MRV.

Detroit Diesel Corporation/MTU nudi drugi dizel motor kao mogunost ugradnje u FCS. Prole godine kompa-nija je promovisala svoj motor V6 890 HPD (High Power Density). On bi mo-gao da se koristi sa konvencionalnom ili elektri~nom transmisijom, a izlazna snaga mu je 552 kW (750 KS). Verzija motora V10 HPD ve je odabrana za novo nema~ko borbeno vozilo peadi-je Puma, u kompletu sa konvencional-nom automatskom transmisijom. Kom-panija je razvila kompaktni ~etvoroci-lindri~ni linijski motor 4L890 sa izla-znom snagom 413 kW (560 KS). Pro-jektovan je tako da moè da se poveè direktno sa monta`nim kompaktnim generatorom namenjenim za elektri~ne transmisije.

Sl. 1 – ATK municija srednjeg dometa kineti~kog dejstva

Sl. 2 – Ratheon municija srednjeg dometa sa

dejstvom hemijske energije


Armija SAD je prolog oktobra za-traìla ponude za motore FCS od tri proiz-vo|a~a: Diesel Corporation/MTU (HPD dizel), Honeywell (LV 50 turbina) i ricardo/Cummins (estcilindarski dizel). Jedan od ta tri motora mogao bi da bude odabran za dva laboratorijska motora, po-sle ~ega bi usledili est prototipskih moto-ra do avgusta 2005. godine.

M. K.

<<<<>>>>

SISTEMI ZA NBH DETEKCIJU*

Industrija koja proizvodi sisteme za hemijsku, bioloku, radioloku i nuklear-nu (HBRN) zatitu je pred velikim izazo-vima, jer dràve traè da se zadovolje zahtevi za detekciju nekonvencionalnih pretnji, kako na ratitima, tako i na vla-stitoj teritoriji.

U Ratu u zalivu 1990–1991. godine doli su do izraàja neki nedostaci NBH zatite, metoda detekcije i opreme koju su koristile koalicione snage. Teroristi~ki napadi na civilne centre dali su dodatni zamah naporima da se vojnicima na boji-tu omogui da prvi koriste savremenu tehnologiju za detekciju.

U toku protekle dekade mnoge ze-mlje su napredovale u razvoju novih teh-nologija detekcije radi zatite svojih sna-ga od irokog spektra HBRN pretnji. Ka-nada, Francuska, Nema~ka, Velika Brita-nija i SAD su vodee u mnogim tehnolo-gijama. Zemlje Centralne i Isto~ne Evro-pe, kao to su êka i Slova~ka, Ma|ar-ska, Poljska i Rumunija, tako|e, imaju reputaciju za tehnike detekcije jo iz vre-mena hladnog rata. Izrael poseduje dugo-____________


godinju hemijsku i bioloku zatitu i de-tekciju zbog potrebe stalne gotovosti za dejstvo protiv upotrebe hemijskog i bio-lokog oru`ja.

Jedan od najzna~ajnijih napredaka u tehnologiji detekcije dogodio se u obradi signala i prezentaciji opasnosti. Revolu-cija u elektronici omoguava kombino-vanje nekoliko postojeih tehnologija, kao to su obrade signala u okviru jednog detektora. Na primer, NBH izvi|a~ki si-stem M93A1 (NBCRS) koji je na upotre-bi u Armiji i Marinskom korpusu SAD, jeste namenski sistem za detekciju nukle-arnog i hemijskog oru`ja, za upozorenje i uzimanje uzoraka, a ugra|en je na brzo-hodni oklopni transporter visoke prohod-nosti. Izvi|a~ki sistem NBCRS, koji su proizveli ameri~ki General Dynamics i nema~ki Henschel Wehrtechnik, pobolj-ana je verzija za ameri~ku vojsku ne-ma~kog izvi|a~kog vozila TPZI Fucks. On moè da detektuje i obeleì hemijsku i nuklearnu kontaminaciju, dok je posada u vozilu zatiena sistemom za stvaranje natpritiska. Pored toga, ovaj sistem auto-matski integrie informacije o kontami-naciji dobijene od senzora sa navigacio-nih i meteorolokih sistema. Zatim se, ri-zi~na upozorenja brzo prenose pomou centralnog procesora za obradu podataka.

NBCerberus je ameri~ko-engleski novi koncept samostalne detekcione i identifikacione tehnologije, kombinovane u jednoj celini za stalni nadzor atmosfere oko poloàja ili na pojedina~noj lokaciji.

Razne vrste veza mogu da se koriste za slanje informacija sa NBCerberusa, uklju~ujui radio, mikrotalase i ì~ane veze ili opti~ke kablove. Ceo sistem mo-è da se smesti u kontejner, mali kombi ili prikolicu. NBCerberusu nisu potrebne


pripreme jer funkcionie na principu „plug and play“ (uklju~i i radi). Ovaj ure|aj je uveden u upotrebu prole godi-ne, i za sada ga koriste samo oruàne snage Velike Britanije.

Hemijska detekcija

Upotreba nervnih agensa protiv ci-ljeva na povrini do 12 ha moè, pod od-re|enim vremenskim uslovima, da stvori opasnu zonu duìne do 100 km. Tehnolo-gija za otkrivanje hemijskog oru`ja raz-vijenija je nego ona za bioloke agense. Danas je teìte na nalaènju puteva za minijaturizaciju ure|aja za hemijsku de-tekciju.

Prvi, masovno proizvedeni pouzdani ru~ni instrument za detekciju nervnih otro-va i plikavaca bio je CAM (Chemical Agent Monitor) firme Smiths Detection. Njegova poboljana varijanta ICAM ili CAM2 je pouzdanija i pogodnija za odrà-vanje. Poboljanja obuhvataju mogunost detekcije krvnih otrova i zaguljivaca, isto-vremenu detekciju nervnih otrova i plika-vaca, samokontrolu i maksimalnu zatitu.

Laki hemijski detektor LCD, tako|e iz firme Smiths Detection, funkcionie kao lokalni alarm za individualnu upotre-bu ili manje grupe vojnika. Moè da bu-de ru~ni ili prika~en za uniformu, i da obavlja detekciju, identifikaciju i razliko-vanje tipova agensa hemijskog oru`ja.

Neke zemlje, posebno SAD, gledaju na krilate, balonske ili bespilotne letelice kao na mogunost za ostvarenje nadzora i za upozorenja na opasnosti ove vrste. Sjedinjene Dràve istraùju upotrebu mi-kroletelica, kao daljinskih izvi|a~kih ure-|aja, koji su veli~ine ake ili manji.

Sistemi za hemijsku detekciju mogu da se ugrade na vozila u sastavu jedinica, na pravcima moguih opasnosti, s name-rom da snime hemijske agense i mapiraju oblake sa hemijskim agensima. Takav je detektor JCAD razvijen u SAD za potre-be njihove vojske. Detektor JCAD sadrì IC spektrometar, a obezbe|uje kombino-vani portabl monitoring i detektore za avione, brodove, samostalne i individual-ne vojni~ke aplikacije. Kao prvi sistem za hemijsku detekciju koji obezbe|uje pokrivanje prostora za 360° sa zemalj-skih, vazdunih i platformi na moru, na udaljenosti preko 5 km, JCAD e obez-be|ivati vojnicima rano upozoravanje ra-di izbegavanja kontaminiranih prostora ili, ako izbegavanje nije mogue, vreme potrebno da se preduzmu mere zatite.

Automatski hemijski detektor-alarm ACADA (engleska oznaka GID-3) obez-be|uje detekciju plikavaca, poveanu osetljivost, poboljano vreme reagovanja i otklanjanje smetnji, a moè da radi ne-prekidno. Pored toga, ima prednost jer moè da detektuje iperit i nervne agense, a ima i manji impulsni alarm koji reaguje na mnotvo poznatih ometa~a, poput benzinskih i dizel izduvnih sistema.

Detekcija nervnih agensa bila je du-è vreme specijalnost ~ekih oruànih snaga. êke jedinice NBHO u~estvova-le su u Zalivskom ratu, a i danas su u sa-stavu koalicionih snaga u Iraku. êka kompanija Oritest razvila je Detehit, jed-nostavno sredstvo za detekciju nervnih bojnih otrova i sli~nih inhibitora. Princip Detehita je u biohemijskoj reakciji inhi-bitora (acetylcholinsterase) sa gove|eg mo`danog tkiva imobilisanog na celulo-znom platnu. Nervni agensi i zdruèni


hemijski produkti smanjuju aktivnost in-hibitora. Stepen aktivnosti redukcije zavisi od toksi~nosti, doze i vremena uticaja inhibitora. Detehit detektori ispo-ru~uju se kao trake ili cev~ice, i koriste se u êkoj i drugim isto~noevropskim armijama.

Izraelski Institut za bioloka istraì-vanja usmerio se na razvoj hemije detek-tora (reagensi, trajnost ~uvanja), uzorko-vanje vazduha, eksperimente osetljivosti, mehanike i elektronike ure|aja. Ovaj in-stitut razvio je komplet za hemijsku de-tekciju CDK koji detektuje nervne agen-se i plikavce.

Izraelska kompanija Power Paper u~inila je nov napredak u tehnologiji ko-ja e poveati prenosivost ure|aja. Odba-civanjem konvencionalnog kuita, radi smanjenja mase i zapremine, osnovne komponente mogu da se impregniraju na obi~an papir.

Bioloka detekcija

Industrija sredstava za bio-detekciju porasla je nakon u~estalih poiljki an-traksa u SAD u oktobru 2001. godine i narednih masovnih prevara. Me|utim, to je ve bilo u prioritetu za mnoge dràve s razvijenim mogunostima NBHO, koje su strahovale da bi Irak mogao da koristi bioloka sredstva u Zalivskom ratu i Ira~koj kampanji. Njihov cilj je da razvi-ju tehnologije za poveanje osetljivosti, brzine reagovanja, selektivnosti i speci-fi~nosti pri detekciji ovakvih opasnosti.

Bioloki detektori se mnogo teè usavravaju nego hemijski. Oba tipa detektora zahtevaju uzorke vode, ze-mljita ili vazduha. Pored toga, sistemi

za bioloku detekciju moraju da uzor-kuju veliku koli~inu vazduha iz atmos-fere. Neophodni su sofisticirani ure|aji za upravljanje i prikupljanje uzoraka da bi se obezbedila dovoljna koli~ina pa-togenih materijala radi identifikacije. Tehnike za ubrzanje procesa reakcije antitela i patogena uklju~uju imunotest i biotest, koji su opti za sve sadanje sisteme. Mada je vreme detekcije sma-njeno na pet minuta, spektralna i laser-ska jonizujua tehnika ubudue mogu da ponude bolja reenja.

Od sistema koji su na upotrebi po-znat je ameri~ki sistem za bioloku de-tekciju na velikim rastojanjima LR- -BSDS. On za detekciju koristi lasersku tehnologiju LIDAR (Light Detection and Ranging), tako to snima i mapira velike aerosolne oblake sa ~esticama veim od jednog mikrona na udaljenosti od 30 km. Sistem razlikuje veta~ke od prirodnih aerosolnih oblaka.

Od 1998. godine oruàne snage Ve-like Britanije koriste prototip sistema za bioloku detekciju PBDS, koji je izra|en na bazi uspeno korienog sistema BDS (Biological Detection System) u Zaliv-skom ratu 1990–1991. godine. Sistem PBDS otkriva agense biolokog oru`ja serijom ispitivanja vazduha. Prvi proces je kolekcija, a u drugom se ~estice iz va-zduha veli~ine 2 do 10 mikrona, pa`ljivo istraùju pomou tehnike za razlaganje svetla. Nakon toga, luminometar meri prikupljene ~estice i odre|uje prisutnost biolokih materija. Sistem moè da podr-ì i druge nezavisne ure|aje za uzorkova-nje, kao i analizu u laboratoriji. Stan-dardna armijska oprema za detekciju smetena je u kamionu nosivosti 4 t.


Naslednik PBDS, koji se razvija od 1999. godine, jeste IBDS (Integrated Bio-logical Detection System). On e obezbe-|ivati jedinstvenu mogunost detekcije putem identifikacije biolokih agensa i stvaranja bezbednih uzoraka za naknadne laboratorijske analize. Ugra|en je na teki vienamenski visokoprohodni kamion, koji se transportuje avionima C-130, a moè da funkcionie i demontiran sa vo-zila. Njegova oprema za detekciju uvezuje sortiranje aerodinami~nih ~estica, biolu-miniscenciju–fluorescenciju, proto~nu si-tometriju, masovnu spektrometriju i imu-notestne tehnologije. IBDS je ve na upo-trebi u vojsci Velike Britanije.

Bioloki detektor, koji su razvili i ispitali firma Smiths Detection i Koman-da za hemijsku i bioloku odbranu Armi-je SAD, jeste prenosni sistem koji identi-fikuje specifi~ne bioloke agense i nivoe njihove koncentracije. On moè istovre-meno da otkrije do osam razli~itih agen-sa pomou imunotestova, obezbe|ujui automatsku detekciju i identifikaciju.

Istraìva~i Tehnolokog instituta Technion-Israel razvili su novu metodu koja uspostavlja geneti~ke markere za bakterije u vodi, hrani i biolokim i me-dicinskim uzorcima. On koristi geneti~ki materijal u bakterijama, kao to je E.coli, za njihovu brzu i ta~nu identifikaciju. Ta-ko|e, brzina procesa detekcije ~ini ga ko-risnim u traganju za kontaminatima od potencijalnih teroristi~kih akcija.

Radioloka detekcija

Radioloki detektori moraju da raz-likuju prirodnu radijaciju od one koju emituju improvizovana nuklearna ili ra-

dioloka sredstva. Novi detektori projek-tovani su da otkriju i alfa radijaciju koja bi mogla da poti~e od plutonijuma koji se koristi u nuklearnom oru`ju, kao i gama radijaciju, koja moè da bude emitovana sa radioizotopa kakav je cezijum 137 i ti-pi~an radioizotop koji se koristi u radio-lokim disperzivnim ure|ajima RDD (Radiological Dispersal Device).

Nova tehnologija radioloke detek-cije kombinuje tradicionalnu GM (Gaj-ger Miler) tehnologiju sa drugim tehno-logijama, a konstruktori nameravaju da ih objedine u formu terenskog detektora. Jedan od takvih je kanadski detektor GR--135 Survey Meter za identifikaciju radi-onukleusa i gama zra~enja. Za otkrivanje alfa i beta radijacije razvijena je tranzi-storska tehnika koja koristi ultratanke (manje od 1 mikrona) slojeve silikona. Ta tehnologija mogla bi kona~no da za-meni tradicionalnu GM tehniku.

Novi li~ni dozimetri danas su 50 pu-ta osetljiviji od termoluminiscentnih i oko 200 puta od starih filmskih dozime-tara. Ubacivanje podataka o radijaciji di-rektno u mreù omoguava mnogo brù prezentaciju podataka do komande.

Danas se u detekciju ulaè vie od bilo koje druge oblasti NBH tehnologije. Posebno dinami~an rast uo~ava se na podru~ju biodetekcije, jer otkrivanje bio-lokih agensa pruà vee izazove. To se posebno odnosi na SAD, koje su u sada-njem budètu za razvojne projekte zati-te dràve od bioterorizma predvidele se-dam milijardi dolara.

Dok SAD i Evropa angaùju zna~aj-na sredstva za NBHO, i druge zemlje na-meravaju da uklju~e, makar i u ograni~e-noj formi, u svoje oruàne snage posebne


jedinice za detekciju. Poboljani metodi detekcije mogu samo poja~ati mogunosti oruànih snaga i smanjiti njihove gubitke.

M. K.

<<<<>>>>

KONCEPT BUDU]E NENUKLEAR-NE PODMORNICE*

Grupa mornari~kih arhitekata i inè-njera BMT Defence Services iz Velike Britanije izloìla je, u glavnim crtama, koncept budue nenuklearne podmorni-ce, koja bi trebalo da menja veli~inu za-ronjenog dela, i da pri tranzitu ka udalje-nim ratitima ima mogunost brze plo-vidbe u poluzaronjenom poloàju.

Projektni koncept usvaja konstruk-ciju novog hibridnog pogona, uklju~ujui gasnoturbinske alternatore, radi ostvare-nja, brzine i izdr`ljivosti znatno veih od onih koje se danas postiù na konvencio-nalnim podmornicama.

To bi trebalo da omogui podmorni-ci da poluzaronjena prelazi po nekoliko hiljada milja brzinom od 20 ~vorova, a zatim da dejstvuje sasvim zaronjena, ko-ristei gorivne elije ili pogonske bateri-je, za preko 30 dana borbe na ratitu.

Koncentriui se na specifi~ne po-trebe operatora podmornice sa „superre-gionalnim“ ili ~ak, globalnim razvojem, koncept pokuava da izbalansira zahteve za pokretljivost i „steltnost“. Isti~e se da su projektom predvi|ene tehnologije do-voljno zrele za period od 2010. do 2012. godine, npr. sve tehnologije pogona i motora ve su u aktivnom razvoju i tre-balo bi da budu sna`na poluga kontinui-ranog ulaganja i za komercijalni tran-sportni sektor. To bi, po nekom redosle-du, trebalo da se koristi od 2015. godine. ____________

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. mart 2004.

U razvoju koncepta podmornice, pretpostavljeno je da su tranziti naj~ee u mirnim vodama, gde podmornice nee biti u ozbiljnoj i stalnoj opasnosti koja bi zahtevala potpunu prikrivenost.

Iako spoznaja da se izdr`ljivosti nu-klearne podmornice pri punoj brzini ne moè konkurisati, u BMT veruju da bi njihov energetski pogon trebalo da omo-gui karakteristike pokretljivosti pribli-`ne nuklearnim brodovima, bez ugroà-vanja roneih takti~kih performansi ili iz-laganja bilo kojim trokovima koji prate nuklearni pogon.

Rols-Rojs je obezbedio konsultant-sku podrku za projektovanje energet-skog pogona. To bi trebalo da bude va-zduhom napajajui element, koji koristi gasno-turbinske alternatore ili savremene gorivne elije, steltni sistem pogona ne-zavisan od vazduha AIP (airindependent propulsion), koji koristi savremene go-rivne elije i Zebra Sodium Nickel Chlo-ride baterije za podvodnu vo`nju.

Dvostruki gasnoturbinski alternatori smeteni su na vrhu kormila, na kojem su smeteni i izduèni jarbol za uvo|enje vazduha, komunikacijske antene i povr-inski senzori.

U reìmu brzog tranzita podmornica je poluzaronjena sa jarbolom sa opre-mom isturenim oko dva metra iznad vo-de. Odabrani oblik trupa ima uski gornji omota~, a najvea irina mu je ispod teì-ta oklopa, radi minimiziranja povrine na koju deluju talasi, pri ~emu se ne ugroàvaju performanse ronjenja.

Usvajanje gasnoturbinskih alterna-tora velike brzine znatno tedi na masi i prostoru. Smatra se da e se pa`ljivim projektom jarbola sa opremom minimizi-rati i uzimanje vode u gasnoturbinskim


alternatorima. Kuite opreme na jarbolu treba da bude dovoljno robustno da izdr-ì kratkotrajno ronjenje.

Za manje skrivena ali laka tranzit-na kretanja sve pogonske i druge ener-getske potrebe obezbe|ivae skup goriv-nih elija. Gorivne elije koriste snort jarbol za vazduh, a u njima se odvija re-akcija vodonika i kerozina, koji se nalazi u spoljanjim spremnicama za gorivo, ugra|enim ispod omota~a.

Kratkotrajni sprintovi, brzinom do 30 ~vorova, mogui su uz upotrebu bate-rija Zebra, koje sluè i za poravnanje op-tereenja pri radu sa gorivnim elijama ili gasnim turbinama. Usvajanjem zajed-ni~kog goriva i opreme za dobijanje energije u svim reìmima, podmornica bi trebalo da postigne zna~ajnu fleksibilnost u brzini i izdr`ljivosti izme|u tranzita i vremena kada je na stajalitima.

Kanalisani mlazni propulzor usvo-jen je radi izbegavanja kavitacionih efe-kata, koji se susreu kod elisnih pogona, pri velikim brzinama i snazi.

Hidrodinami~ke upravne povrine ~ine tri krmena hidrokrila, ura|ena tako da onemoguavaju podmornici da doseg-ne dno, i le|no kormilo na repnom delu, koje je namenjeno da pobolja manevri-sanje pri malim brzinama i suprotstavi se sklonosti ka „naglom kotrljanju“.

Nacionalni borbeni sistem za SSGT sadrì: savremeni sistem za borbeno upravljanje, integralnu sonarnu opremu, ESM, neprobojne optroni~ke jarbole, elektroopti~ki osmatra~ki sistem, i eks-tenzivnu komunikacijsku opremu sa EHF satelitskom komunikacijom.

Za opremanje fleksibilnim naoruà-njem kombinuje se est torpednih cevi 533 mm i osam nagibnih lansirnih cevi za napad na kopno i protivbrodske rakete.

Koncept nenuklearne podmornice


Komora za est osoba za specijalne snage i prostor za opremu nalazie se iz-me|u hermeti~kog oklopa i donjeg kuita, dok bi bespilotna podvodna sredstva treba-lo da se upuuju iz sklonita na gornjem kuitu. [iroka automatizacija borbenih si-stema na platformi i prihvatanje elektri~ne arhitekture trebalo bi da omogui rad pod-mornice sa posadom od 25 ljudi.

Glavne karakteristike podmornice

Ukupna duìna 80,8 m Maksimalna irina 11,4 m Pre~nik hermeti~nog oklopa 7,6 m Zaronjeni deplasman (minimum na kraju zadatka)

4195 t 3570 t

Povrinski deplasman (minimum na kraju zadatka)

3700 t 3075 t

Posada – ~lanova 25 Pokretljivost: Maksimalna brzina sprinta(zaronjena na baterije)

30 ~vorova

Tranzit velikom brzinom (poluzaronjena na gasne turbine)

20 ~vorova

Standardni tranzit 10 ~vorova Maksimalna stalna AIP br-zina

10 ~vorova

Maksimalni tranzitni domet 6000 naut. milja, 20 ~vo-rova, ili 13 000 milja, 10 ~vorova

Tipi~an zadatak 2500 milja, 20 ~vorova 28 dana u reìmu AIP po zadatku, 5 ~vorova povratak u bazu, 10 ~vorova

Izdr`ljivost u sklonitu 60 dana

M. K.

<<<<>>>>

INERTNA ZRNA KALIBRA 120 mm*

Armija SAD, zajedno sa Centrom za istraìvanje, razvoj i upravljanje naoruà-njem, razmatra inostrane uporedne testne programe za razvoj tehnologija koje bi trebalo da omogue da se postojea tre-nutno-fugasna, ili zrna koja koriste kine-____________


ti~ku energiju, kalibra 120 mm, mogu re-konstruisati u zrna sa inertnim bojnim glavama koje ne sadrè eksplozive ili upalja~e. Takva zrna trebalo bi da ostva-re èljeni u~inak putem hidrostatskog udara na cilju.

Namera je da se ostvare poveani efekti dejstva po lakim i srednjim borbe-nim vozilima, gra|evinama, bunkerima i armiranim betonskim zidovima. O~ekuje se da e ovakva dejstva ostvariti manju kolateralnu tetu i biti bez sigurnosnih problema koji prate zrna poput M830A1.

Ostali kandidati za ovu konverziju bila bi zrna M908, M929 i M455, zajed-no sa punjenjima za artiljerijske granate, minobaca~ku municiju, raketne bojne glave i bombe.

M. K.

<<<<>>>>

NOVE KONSTRUKCIJE I TEHNO-LOGIJE ZA HAUBICU 105 mm*

Najnovije poveanje dometa i uboj-nosti artiljerijske municije 105 mm do-prinelo je obnavljanju interesa ameri~ke industrije za primenu tog kalibra za vari-jante samohodnih oru|a familije Stryker, izra|enih na bazi lakih oklopnih vozila LAV III (Light Armored Vehicle).

Kompanija GDLS (General Dyna-mics Land Systems) predvodi industrij-ski tim koji sara|uje na konstrukciji de-monstratora sa samohodno oru|e LAV II SPH (Self-Propelled Howitzer), koristei za to sopstvena ulaganja.

Projekat, koji integrie kupolu i top 105 mm Denel (Ju`na Afrika) sa asijom ____________



LAV III, treba da pokrije domete od 4 km do 30 km, uz veu ubojnost od po-stojeih haubica 155 mm.

Municijske opcije uklju~uju prera-|enu fragmentacionu bojnu glavu Denel M2020, za koju se tvrdi da je u~inak pro-tiv ìve sile i neoklopnih vozila znatno vei nego onaj koji ostvaruje municija sa trenutnim zrnom 155 mm M107 ili M795. Druga prednost je mogunost smetaja u jednom borbenom kompletu i do 60 zrna. Navodi se da demonstrator zadovoljava skoro sve operativne armij-ske uslove za samohodne haubice sadrà-ne u dokumentu ORD (operational requi-rements document).

Paralelno, kompanija United Defen-se Industries razvija sopstvenu haubicu 105 mm na bazi oru|a Stryker. Kompa-nija radi, u partnerstvu sa Laboratorijama Benet i Centrom za istraìvanje i razvoj naoruànja armije SAD, na svom topu sa komorom promenljive zapremine V2C2 (variable Volume Chamber Cannon), ko-ji koristi modularni artiljerijski sistem punjenja M231/M232 za ispaljivanje zr-na 105 mm korienjem pogonskog pu-njenja 155 mm. Upotreba zatvara~a pro-menljive zapremine omoguava optimal-no profilisanje pritiska – vremena sago-revanja u komori radi postizanja zahteva-nog dometa.

Top V2C2 moè ispaljivati do 10 zrna u minuti sa dometom preko 20 km ili 30 km uz raketnu asistenciju. Prva opaljenja sa modularnim sistemom arti-ljerijskog punjenja 155 mm izvrena su u februaru 2004. godine.

M. K.

<<<<>>>>

SINGAPUR PRIPREMA TENK SA TOPOM 120 mm*

Prema zahtevu singapurskog Mini-starstva odbrane, kompanija United De-fense je predo~ila rezultate tehni~kih analiza koje pokazuju kako se laka kupo-la za top 120 mm, koju je izradila kom-panija Thunderbolt, moè ugra|ivati na razne asije. Tu spada i borbeno vozilo peadije Biomix, koji je razvila singapur-ska kompanija ST Kinetics, i alumini-jumska oklopna univerzalna platforma za borbena vozila UCVP (Universal Com-bat Vehicle Platform) koja ~ini osnovu za samohodnu haubicu 155 mm Primus.

Isporuka 54 vozila Primus za Armi-ju Republike Singapur (RSA) treba da se zavri krajem 2004. godine. RSA name-rava da svoje lake tenkove AMX 13, koji su poboljani do standarda SM1, zameni novim osnovnim borbenim tenkovima.

Kompanija ST Kinetics radila je iz-vesno vreme sa kompanijom Oto Melara na ugradnji kupole 120 mm na vozilo Bi-onix, ali su ti pokuaji zapali u poteko-e, jer su se javili problemi sa oveenjem i automatskim sistemima vozila zbog mase italijanske kupole.

U kompaniji United Defense tvrde da bi univerzalna platforma za borbena vozila sa kupolom 120 mm Thunderbolt, imala rezerve mase za jo tri tone, ~ak i kada poseduje oklopnu zatitu za Nivo III i nosi 63 granate, od kojih je 21 u ku-poli, a 42 u oklopnom telu vozila.

Osnovna varijanta vozila uklju~uje glatkocevni top XM291 120 mm, koji je Benet Laboratory prvobitno konstruisala za armiju SAD radei na savremenom to-povskom sistemu M8. ____________

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE RE-VIEW, maj 2004.


Kompanija predlaè i vozilo za po-punu municijom na bazi univerzalne platforme UCVP, koja bi se koristila uz vozila Primus, a mogu da prevoze dva puta vie granata od domaeg sveteren-skog vozila Bronco, uz istu cenu.

M. K.

<<<<>>>>

POLJSKA PU[KA 12,7 mm*

O~ekuje se da proizvodnja nove pu-ke 12,7 mm Wilk, koju je razvila kom-panija OBRSM iz Tamowa, zapo~ne kra-jem 2004. godine.

Ovo novo oru`je, poznato jo kao WKW (Welkokalibrowy Karabin Wybo-rowy), naru~ile su specijalne i lake snage Ministarstva nacionalne odbrane (MNO) Poljske i antiteroristi~ke jedinice Mini-starstva unutranjih poslova.

Poljske kopnene snage i Institut za naoruànje pripremili su formalni zahtev za WKW. Ra~una se da e se za narednih 6 do 8 godina obezbediti 250 do 270 ovih puaka, koje bi ule u sastav 10 lakih ba-taljona (po 27 na svaki). Naredne isporu-ke trebalo bi da idu u poljske specijalne snage, uklju~ujui i one koje danas u~e-stvuju u sastavu me|unarodnih snaga u Iraku. Potencijalni korisnik mogla bi da bude i poljska mornarica, koja bi ih kori-stila u sastavu obalskih zatitnih snaga.

Grupa eksperata MNO zapo~ela je u martu ispitivanje sa dva prototipa WKW, na opitnom poligonu kompanije u speci-jalno opremljenim objektima WITU. Za vreme ispitivanja ispaljeno je, pri razli~i-tim uslovima, vie od 6000 zrna municije 12,7 × 99 mm Browning. ____________


Kompanija o~ekuje da proizvodnja prve partije WKW zapo~ne u treem kvar-talu 2004. godine, a isporuka selektiranim jedinicama krajem godine. Prema procena-ma, MNO bi godinje nabavljalo po 30 do 40 WKW, ukoliko planovi modernizacije i transformacije budu podràni.

Puka WKW prikazana je prvi put u maju 2002. godine. To je visoko-ergono-mi~na puka, klase bul-pap, ~ija je masa bez opti~kog niana 14,95 kg, a u borbe-noj konfiguraciji 16,7 kg. Uz prototip je korien standardni opti~ki nian NATO Schmidt & Bender 4–16 × 50, ali mogli bi da se koriste i bilo koji drugi, uklju~u-jui i elektroopti~ke tipove.

Radi poveanja preciznosti puka ima prednji podeavajui dvonoàc i zad-nji oslonac.

Cev, duìne 880 mm, izra|ena je sa-vremenom tehnologijom sa nitrificiranim buenjem, ima veoma efikasnu gasnu ko~nicu koja smanjuje trzanje na nivo koji odgovara municiji 7,62 × 51 mm. Municijski okvir puke sadrì 7 metaka.

M. K.

<<<<>>>>

HELIKOPTER Mi-28N SA POBOLJ[ANOM TRANSMISIJOM I ROTOROM*

Prvi ruski serijski proizvedeni bor-beni helikopter nove generacije Mil Mi-28N izvrio je svoj prvi let marta 2004. godine u Rostovu na Donu.

Serijski proizvedena verzija znatno je poboljana u odnosu na prvi prototip OP-1, koji je izradio Mil konstrukcioni biro iz Moskve, i koji je prvi put poleteo ____________



1996. godine. Originalni prototip obavio je samo nekoliko letova, posle ~ega je program zaustavljen zbog ~ekanja na ne-koliko klju~nih podsistema, posebno transmisije.

Testiranje prototipa OP-1 ponovo je zapo~elo aprila 2004. godine sa novom transmisijom VR-29 (umesto VR-28) ko-ja je prilago|ena za veu snagu, i novim repnim rotorom KhR-29.

Prvi serijski proizvedeni helikopter izra|en je u fabrici Rostvertol i ozna~en je kao OP-2, a opremljen je novim elisa-ma i glav~inom rotora, novim pobolja-nim automatskim komandama za motor i za sistem za dovod goriva. Nakon zavr-etka programa ispitivanja sa sna`nijim motorima Klimov VK-2500, i oni e se ugra|ivati u Mi-28N.

Prva ispitivanja Mi-28N obavie se u 2004. godini, dok e prijemni testovi za namenske sisteme i naoruànje po~eti u 2005. godini.

Dugo je Mi-28 bio u senci helikop-tera Kamov Ka-50/Ka-52, koji su osam-desetih godina odabrale vazduhoplovne snage SSSR-a za osnovni borbeni heli-kopter. Godine 2003. je obelodanjeno da je Mi-28N odabran kao borbeni helikop-ter nove generacije i da e preko 50 ta-kvih letelica biti nabavljeno do 2010. go-dine, dok e samo manji broj Ka-52 biti nabavljen za specijalne snage.

Glavni razlog za izbor helikoptera Mi-28N za ruske vazduhoplovne snage bio je prihvatljiva proizvodna i operativ-na cena, kao i mogunost korienja ele-menata od Mi-28 u modernizaciji heli-koptera Mi-24 „Hind“.

M. K.

<<<<>>>>

PREUSMERAVANJE U RAZVOJU HIPERSONI^NIH LETOVA*

Uspean let hipersoni~ne letelice Hyper-X, ostvaren je u martu 2004. posle niza godina u kojima je ostvarivan slab napredak.

Me|utim, nedavno je NASA, jedan od vodeih sponzora za hipersoni~na is-traìvanja, donela odluku da se aktivnosti usmere na neke druge prioritete. Naime, u januaru je objavljena inicijativa o po-vratku SAD na Mesec i odlazak na Mars u dolazeim decenijama, to je prisililo NASU da menja prioritete. Resursi veza-ni za istraìvanje vazdunih hipersoni~-nih pogona usmerie se na projekte sa kraim rokovima, poput raketa za podr-ku istraìvanja kosmosa.

Ameri~ka vojska na hipersoni~ne pogone gleda kao na naredne prodore u pogonskim sistemima, koji e omoguiti ultrabrzim raketama i jurinim avionima da napadaju ciljeve bilo gde na Zemlji u vremenu od nekoliko sati. Kona~no, oni e omoguiti viekratni pristup u ko-smos, kako za vojne tako i za komercijal-ne namene.

Ministarstvo odbrane prou~ava na-mere agencije NASA, ali e nastaviti i sopstvena istraìvanja i razvoj uz manje rizike. Jedno od njih je smanjeni projekat X-43C, planiran nakon X-43A Hyper-X, koji je agencija planirala da radi zajedno sa ameri~kim vazduhoplovnim snagama. Cilj je bio integracija u vazduhoplovnim snagama postojeeg supersoni~nog va-zduno-reaktivnog motora visoke tehno-logije (hajteh) sa hidrokarbonskim punje-njem, u tromotornu konfiguraciju na va-____________



zdunim letelicama. NASA je ograni~ila svoje u~ee dok program nije bio usa-glaen sa njihovim potrebama u istraì-vanju kosmosa.

ATP, koji vodi razvoj pogona na Hyper-X i drugim hipersoni~nim inicija-tivama, prou~ava opcije za modifikovani program X-43C za potrebe agencije NA-SA. Me|utim, ameri~ko vazduhoplov-stvo namerava dalje da razvija sopstveni jednomotorni demonstrator SED (Syngle Engine Demonstration) hajteh motora, zdruènog sa avio letelicom, koji bi tre-balo da poleti 2008. godine.

Ministarstvo odbrane izbalansiralo je svoje programe i u~inilo zna~ajan prelaz od hipersoni~nih inicijativa ka stvarnim projektima, kao to su FAL-CON i RASCAL. Za probne letove ove godine planirani su projekti poput mor-nari~kog HyFly hipersoni~nog raketnog demonstratora, a naredni i zavrni probni let Hiper-X trebalo bi da se ostvari krajem ove godine. On e da se nadogradi na uspean probni let sa Hi-per-X pri brzini od 10 M. Poveana br-zina stvara vei pritisak na krila i vode-e delove letelice, tako da e na njima biti dodatna termi~ka zatita.

Prolog meseca misija Hiper-X je prezentirala tri istorijska po~etka u avija-ciji. Prvi put je supersoni~ni motor sa va-zduno-reaktivnim sagorevanjem (scra-mjet) integrisan na letelicu otvorenog le-ta; ostvaren je pozitivan potisak u letu koji dostiè najveu brzinu od 7 M i ostvareno je uspeno odvajanje letelice od nosa~a pri brzinama koje do sada to nisu omoguavale.

Skremdèt (scramjet) motori sta-vljali su u pogon letelice Hyper-X za oko

11 sekundi. Po istorijskom zna~aju, misi-ja X-43 A Hiper-X izjedna~ava se sa pr-vim letom brae Rajt.

M. K.

<<<<>>>>

JURI[NI BRODSKI KONCEPT CHARC*

Novi steltni Lokid Martinov jurini brodski koncept za mornaricu SAD CHARC nosie mono naoruànje i izvr-avae borbene zadatke vezane za su-protstavljanje malim mnogobrojnim ~amcima, pa sve do protivpodmorni~kog rata u povrinskim vodama, uklanjanja mina i uklju~ivanja u snage za specijalne operacije.

Koncept CHARC (Covert Highspeed Attack and Reconnaissance Craft) obelo-danjen je prole godine. To je mali povr-inski brod sa dvostrukim trupom. Posada od dva ~lana smetena je u prednjoj kabi-ni koja po izgledu i tehnologijama podse-a na one koje se koriste na savremenim borbenim helikopterima. Naredne konfi-guracije mogle bi da budu i bez posada.

Na prednjem delu trupa smeten je brzometni top 20 mm. Sa svake strane prednjeg dela trupa nalaze se ~etiri unu-tranja prostora za oru`je, od kojih svaki moè da prihvati rakete AGM-114 Hel-lfire ili rakete opte namene. U kompani-ji Lokid Martin navode da bi tu mogao da se ugradi i njihov sistem koji je jo u razvoju NetFires. Na brod se mogu ugra-diti i lanseri granata 40 mm.

Kompanija za trìte radi varijantu koncepta CHARC duìne 11 m, a za mornaricu i specijalne snage verziju du-ìne 12 m. ____________

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. mart 2004.


Iako se ovo plovilo moè aktivirati sa mnogih veih povrinskih brodova, kompanija bi razvijala i samostalni obal-ski borbeni brod. Planira se izgradnja modela u razmeri 1:4, koji bi sluìo za procenu stabilnosti broda u vodi. Smatra se da e prototip ovog koncepta biti spo-soban za eksperimente sa obalskim bor-benim brodom do 2008. godine.

Konfiguracija broda omoguie nje-govu ekstremnu stabilnost ~ak i pri viso-kom stanju mora.

Brod pokree dizel motor, a maksi-malna brzina iznosi oko 60 ~vorova, a njegovi usmereni vodeni mlazovi omogu-avaju visoke manevarske sposobnosti.

Konstrukcija broda obezbe|uje ma-lu IC, radarsku i vizuelnu sliku, ima uvla~ei jarbol i moè da plovi na razli~i-tim visinama iznad povrine vode.

Uz unutranji smetaj oru`ja obezbe-|en je i izduv motora ispod povrine vode.

Minimalni gaz od 1,5 m omoguava plovljenje i u plitkim vodama. Jarbol obezbe|uje odli~an pregled radi lociranja, identifikacije i praenja ciljeva. Brodska senzorska oprema smetena je na jarbolu i u pramcu broda, a verovatno e uklju~iti i unapred usmereni IC sistem.

Obe varijante koncepta CHARC imaju sklopivu konstrukciju, ~ije patenti-ranje je u toku. To omoguava da se kon-strukcija smesti u sanduk dimenzije 3,6 × 3,6 m. Srednja sekcija trupa i krma su

modularne i mogu da se konfiguriu za razne situacije. Postoje moduli za sme-taj dopunske posade za praenje protiv-podmorni~kih senzora ili kontrolu bespi-lotnih letelica, povrinskih ili podvodnih plovnih sredstava. Drugi moduli sadrè pomono oru`je koje opsluùje posada ili dodatne rakete. U njih se mogu smestiti i komandosi za dejstvo na moru, kopnu i u vazdunom prostoru.

Varijanta broda duìne 11 m moè da nosi 6 timova, dok modul duìne 12 m moè da prihvati 8 timova. Na brodu se ispod trupa moè smestiti i naduvavajui ~amac sa ~vrstim dnom.

Postoje i dva modula u prednjoj sekciji svakog trupa, od kojih svaki moè da nosi torpedo Mk 50 ili Mk 54, a u njih moè da se smesti i oprema za timove.

M. K.

<<<<>>>>

NOVI SONAR ZA MINOLOVCE*

Kraljevska mornarica Velike Brita-nije objavila je po~etne operativne mo-gunosti za prvi od osam brodova iz kla-se minolovaca koji je modernizovan no-vim irokopojasnim sonarom Sonar 2193 i komandnim i kontrolnim sistemom NAUTIS 3. Radovi na drugom brodu su u toku, a svih osam bie zavreno do aprila 2005. godine.

Nosilac programa modernizacije je kompanija Thales Underwater Systems Ltd (TUSL) koja je odgovorna za kon-strukciju, integraciju i ugradnju sistema, kao i isprobavanja na moru. ____________


Brodski koncept CHARC


Sonar 2193, koji zamenjuje postoje-i Sonar 193 M, projektovan je da obez-bedi znatno bolje performanse protiv sna`nih mina niskog eha, u vodama dubi-ne do 80 m. Sistem koristi tehnologiju i-rokopojasnih impulsnih pritisaka radi omoguavanja detekcije i klasifikacije minskih ciljeva preko vodene mase na rastojanjima preko 1000 metara.

Eho struktura, izvedena pomou iro-kopojasne tehnike, znatno poveava mo-gunosti sonara da klasifikuje objekte na velikim rastojanjima, dodajui tome i razli-ke mina od drugih objekata na dnu mora.

Sonar 2193 uvodi i skup klasifikaci-onih pomoi operatoru pri identifikaciji ciljeva i donoenju optimalnog reenja za date uslove.

Pune operativne mogunosti Sonara 2193 bie ostvarene u oktobru 2004. go-dine isporukom softvera koji uvodi do-datne klasifikacione pomoi i mogunost da se pretraùje i/ili klasifikuje sa bilo koje od dve konzole sa Sonarom 2193.

NAUTIS 3 zamenjuje zastareli kom-pjuterski informacioni sistem DBA (4). Oprema za minolovce sadrì i konzole sa dvostrukim ekranima OPUS2 u operativ-noj sali, kao i displej na mostu broda.

M. K.

<<<<>>>>

EGZOSKELET POMA@E KRETANJE ÔVEKA*

Istraìva~i kalifornijskog Univerzi-teta Berkli razvijaju egzoskelet (spoljni kostur) na vlastiti pogon koji finansira is-traìva~ka projektna agencija DARPA. ____________


Njegove potencijalne funkcije omo-guile bi iskrcanim vojnicima da nose mnogo vee terete, kao to su naoruà-nje, oprema i ranjenici, kada je to mogu-e izvesti samo snagom miia.

Egzoskelet BLEEX (Berkeley Lo-wer Extremity Exoskeleton) sastoji se od mehani~kih metalnih spona koje su ~vr-sto povezane sa korisnikovim nogama i neto labavije na drugim delovima.

Pogonska jedinica ure|aja koristi hi-drauli~ni motor za pokretanje i elektri~no napajanje za kompjuter, a u sklopu ure-|aja je konstrukcija sa rancem za noenje velikih tereta.

BLEEX je projektovan tako da no-sa~ postaje integralni deo egzoskeleta i ne zahteva specijalno obu~avanje pri ko-rienju. Vie od 40 senzora i hidrauli~-nih aktuatora (pokreta~a) ~ine lokalnu mreù koja funkcionie sli~no ~oveko-vom nervnom sistemu. Senzori, uklju~u-jui neke koji su ugra|eni izme|u delova cipela, konstantno obezbe|uju centralni kompjuter raznim informacijama, tako da on moè da dovede u sklad teret sa onim to ~ovek radi.

Nosa~ moè da hoda, ~u~i, saginje se i njie bez znatnog smanjenja agilno-sti, kao i da pravi iskorake iznad i ispod prepreka.

U eksperimentima koji su vo|eni u Berkliju operator je bio u stanju da se kree uz pomo egzoskeleta sa rancem mase 45 kg i 32 kg, koristei pri tome snagu potrebnu za prenoenje neto vie od 2 kg tereta.

Konstruktori sada razvijaju jedno-stavniji, sna`niji motor i brì, inteligent-niji kontroler koji e omoguiti da se eg-zoskeletom prenosi teret do 55 kg. Istra-


ìva~i izu~avaju i mogunosti kako da nosa~i tr~e ili ska~u sa na nogama spoje-nim egzoskeletom.

M. K.

<<<<>>>>

ROBOT ZA OTKRIVANJE EKSPLOZIVNIH NAPRAVA*

Ameri~ka armija predislocirala je u Irak 10 savremenih prototipova robota ODIS (Omni Directional Inspection System) koji omoguavaju vojnicima da sa udaljenih rastojanja provere da li na donjoj strani vozila postoje eksplozivne naprave. O~ekuje se da sledei primerci budu poslati u Avganistan.

Armijski tenkovski istraìva~ki i razvojni centar TARDEC (Tank-automo-tive Research, Development and Engine-ering Center) razvio je ODIS u saradnji sa Uredom za robotiku Ministarstva od-brane, Dràvnim Univerzitetom Utah i kompanijom Ku~era odbrambeni sistemi, koji je izradila prototip.

Robot ODIS, koji je visok manje od 10 cm i mase 18 kg, zamenjuje princip „ogledalo na tapu“ radi pretraìvanja postojanja improvizovanih eksplozivnih naprava na vozilu. Operator moè kon-trolisati vozilo sa bezbednog rastojanja, koristei pritom nikl-kadmijumske ili standardne vojne radio-baterije, koje do-zvoljavaju kontinuiran rad od 2 sata.

Robot moè da nosi i senzore za ot-krivanje hemijskih, radiolokih i nuklear-nih agensa.

M. K.

<<<<>>>>

____________ * Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE RE-

VIEW, maj 2004.

RAFT POVE]AVA VIDOKRUG*

Boove laboratorije za informati~ke sisteme snabdele su ameri~ke snage u Ira-ku sa nekoliko varijanti svojih brzonaduva-vajuih tornjeva RAFT (Rapid Air Inflated Tower), ~iji razvoj je finansirala Ameri~ka istraìva~ka projektna agencija DARPA.

Odgovarajue armijske slu`be e proceniti mogunost RAFT-a u brzom po-dizanju izvi|a~ke i komunikacijske opre-me na razli~ite visine za potrebe zatite snaga i druge aplikacije. Posle toga sistem bi mogao mnogo ire da se koristi u Iraku i Avganistanu. Isporu~ene su verzije koje se mogu podii do visina od 10 m, 20 m i 30 m. Naduvavanje tornjeva vazduhom traje manje od ~etiri minuta, uz pomo jednostavnih punja~a hladnim vazduhom.

Sadanje varijante RAFT nose ter-movizore i televizijske kamere za vidlji-vu svetlost.

M. K.

<<<<>>>>

[VEDSKA USAVR[AVA HAUBICU FH 77B**

[vedska Uprava za materijalno obezbe|enje odbrane sklopila je sa kom-panijom Bofors Defense ugovor vredan 25 miliona USD za 18-mese~nu studiju mogueg usavravanja vu~ne haubice 155 mm FH 77B.

U ovaj rad uklju~ene su tehni~ke studi-je usmerene na modifikaciju 39-kalibarskog projekta na samohodni, 52-kalibarske konfi-guracije. Bofors Defence isporu~ie dva prototipa FH 77B vedskoj armiji u 2005. godini radi ispitivanja i procena. ____________


** Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE RE-VIEW, jun 2004.


Tehnologije koje bi morale da se primene u projekat uklju~uju automatizo-vani sistem za rukovanje municijom, ka-binu u kojoj e posada od ~etiri ~lana upravljati i ga|ati haubicom i poboljanu balisti~ku zatitu.

Sistem e imati masu oko 27 t i 21 projektil spreman za ga|anje. Haubica e moi da ispaljuje i nove projektile sa ko-rekcijom kursa Excalibur, koje je za ar-miju SAD razvila kompanija Raytheon, uz aktivno u~ee firme Bofors Defence.

M. K.

<<<<>>>>

RAKETE DRAGON SA POBOLJ[A-NIM BOJNIM GLAVAMA*

[vajcarska armija zapo~ela je pro-gram preoruàvanja svojih protivtenkov-skih raketa M47 Dragon sa novim po-boljanim bojnim glavama koje su pro-jektovane da probiju najnovije tipove tenkovskih oklopa.

Nova bojna glava RUAG 2000 ima tandem kumulativno punjenje, a projek-tovana je tako da uspeno probija homo-gene i razdvojene oklope, dvostruke ili teke eksplozivne reaktivne oklope, kao i kaskadne oklope sa energetski apsorbu-juim materijalima. Njene mogunosti proboja valjanih homogenih oklopa vee su od 1 metar.

Fabrika Emmen iz kompanije RU-AG sprovee program preoruàvanja. Kompanija ima i objekte za odràvanje, remont i ispitivanje raketne opreme, a nekoliko varijanti modifikacije ve se sprovodi i za internacionalne poru~ioce. ____________

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE RE-VIEW, jun 2004.

Peadijske jedinice vajcarske armi-je naoruàne su sistemima Dragon koji su opremljeni poboljanim bojnim glava-ma General Dynamics proizvedenim u kompaniji RUAG. Te bojne glave sadrè 1,72 kg eksploziva i upalja~ki sistem u izdvojenoj sondi. Poznata kao Dragon WH 98, ta verzija je laka od standardne rakete, tako da ima domet do 1040 meta-ra, to predstavlja poboljanje u odnosu na nominalnih 880 metara.

Kompanija nudi i programe za po-veanje ìvotnog veka, modifikaciju si-gurnosnih tokova i usavravanje sistem-skog autotraga~a.

M. K.

<<<<>>>>

FRANCUSKI SISTEM ZA UPRA-VLJANJE BORBOM TACTIS*

Francuska armija odabrala je Sage-movu verziju sistema za upravljanje bor-bom TACTIS, kao svoj glavni sistem za upravljanje borbom ugra|en na vozilima. To e biti osnovni informacioni sistem za vozila, i bie poznat kao SITEL (Systeme d’Information Terminal Elementaire).

Predvi|eno je da se do 2010. godine obezbedi oko 5000 ovih sistema koji e se ugraditi na vozila u postojeem armij-skom komandnom informacionom siste-mu vieg nivoa SIR (Systeme d’Informa-tion Regimentaire).

Prevo|enje e se provoditi na bazi brigada. Prva partija od 100 sistema TACTIS najverovatnije e se koristiti za ugradnju i interoperativne postupke kra-jem 2004. godine. ____________

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. maj 2004.


Kompanija Sagem dobila je i ugo-vor za razvoj integralnog sistema za voj-nika peadije, za koji e obezbe|ivati verziju TACTIS, poznatu pod nazivom SIT Combattant Debarque (iskrcani bo-rac). To podrazumeva oko 5000 ovih si-stema do nivoa odeljenja.

TACTIS obezbe|uje prikaz takti~ke situacije pomou digitalnog sistema za mapiranje, analizu terena, komandno-kontrolnu podrku, uklju~ujui planira-nje, integralni informacioni sistem za vo-zila i funkciju slanja poruka. On je kom-patibilan sa pukovskim sistemom ME-SREG, i koristie francuske nacionalne standarde, mada moè da koristi i posto-

jee komunikacione sisteme, pre svega Thales PR4G (sadanje i budue verzije).

Operativni sistem za TACTIS moè da bude Windows ili Linux, a francuska vojska e koristiti Windows. Tipi~ni ter-minal na vozilu je Pentium III 700 MHz procesor sa XVGA 12-in~nim ta~skrin (touchscreen) ekranom (reaguje na dodir).

Do sada se TACTIS pojavljivao samo u izvi|a~kim vozilima za vezu Alvis Sca-rab, koji su ponu|eni za belgijski program RECCE 2000, kao i u programu buduih borbenih vozila za vezu Velike Britanije. On je i deo elektronskog paketa na osnov-nom borbenom tenku Malezije 48 PT-91.

M. K.

<<<<>>>>


Tehni~ko ure|enje Zvezda Jovanovi

Lektor

Dobrila Mileti, profesor

Korice Milojko Milinkovi

Korektor

Bojana Uzelac

Cena: 200,00 dinara Tira` 1.000 primeraka

Na osnovu miljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, broj 413-00-1201/2001-01 od 12. 09. 2001. godine, ~asopis „Vojno-

tehni~ki glasnik“ je publikacija od posebnog interesa za nauku.

UDC: Centar za vojnonau~nu dokumentaciju i informacije (CVNDI)

Documents

SADR@AJ - Војнотехнички гласник · NOVI PRISTUPI U PROJEKTOVANJU STRUKTURE OR- ... Uvod Lociranje proizvodnog pogona, ... (Stari zavjet) i Vuka S. Karad`i}a (Novi