Sadržaj - Libertarijanski Klub Libeklibek.org.rs/uploads/files/Ekonomski odnosi - Analiza...SAD, a odnosi Srbije i Rusije zabeleženi su u 23 teksta. - Preostali broj tekstova raspoređen

Ovo istraživanje sprovedeno je uz podršku organizacije CIPE (Center for International Private Enterprise). Stavovi izneti u ovom istraživanju ne odražavaju nužno stavove organizacije CIPE.

Sadržaj:

1. Predgovor

2. Ciljevi istraživanja

3. Jedinice analiziranog sadržaja

4. Ekonomski mitovi

5. Glavni nalazi istraživanja

6. Rezultati istraživanja

- Rusija

- Nemačka

- Evropska unija

- Sjedinjene Američke Države

7. O metodologiji istraživanja

8. Literatura


Predgovor – potreba za istraživanjem

Masovni mediji bitni su instrumenti za informisanje šireg auditorijuma, dok analiziranje

medijskog sadržaja može dati značajne uvide u način na koji funkcionišu mediji u Srbiji. Dnevna

i nedeljna štampa koja je predmet ovog istraživanja, spada u tradicionalne medije koji osim

televizije, i dalje u Srbiji imaju glavnu ulogu u informisanju i kreiranju javnog mnjenja. Sa te

tačke gledišta sprovedeno istraživanje daje doprinos razumevanju na koji način dnevna i nedeljna

štampa u Srbiji izveštava o analiziranim temama i kako kreira određeni diskurs. Istraživanje koje

se nalazi pred vama, obuhvata ekonomske odnose Srbije i nekih od njenih ključnih partnera.

Analiziran je prikaz ekonomskih odnosa između Srbije i Rusije, Srbije i Evropske unije (EU),

Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kao i odnosi Srbije i svih država članica EU.

Dodatno, istraživanjem je obuhvaćeno i prikazivanje ovih privreda u domaćoj dnevnoj i

nedeljnoj štampi.

Potreba za istraživanjem ovog tipa pojavila se iz želje da se analizom medijskog sadržaja

pokaže ne samo stručnoj, već i široj javnosti kako domaći mediji (dnevni listovi i nedeljnici)

izveštavaju o pojedinim temama. Osim konkretnih ciljeva koji su nabrojani u posebnom delu,

dodatni cilj je da ovim istraživanjem, koje jeste sprovedeno samo u periodu mesec dana, ipak

pokažemo da li izveštavanje medija odgovara i realnom stanju kada je reč o ekonomskim

odnosima Srbije sa navedenim ekonomskim partnerima. Neretko se dešava da su odnosi Srbije sa

nekim državama preuveličani, iako dostupni podaci govore sasvim suprotno.

Sa druge strane, dešava se da ekonomski odnosi Srbije sa najvažnijim partnerima ne budu

dovoljno zastupljeni u javnosti. Zbog toga ovo istraživanje služi da utvrdimo na koji način su u

dnevnim i nedeljnim novinama predstavljeni neki od ekonomskih partnera Srbije i njihovi

odnosi, a sa druge strane da utvrdimo da li je njihova predstavljenost uveličana, umanjena, ili

odgovara obimu postojeće ekonomske saradnje. Međutim, čak i ako bismo pitanje adekvatnog

obima izveštavanja o ekonomskim odnosima Srbije sa pomenutim partnerima ostavili po strani,

ipak možemo nešto saznati o slici koja se prikazuje za javnost. Pred vama se nalazi istraživanje


koje je sprovedeno u periodu od 2. aprila do 2. maja 2018. godine u kome su analizirane dnevne i

nedeljne novine u Srbiji.

Ciljevi istraživanja

- Utvrditi u kojoj meri su u dnevnim i nedeljnim novinama pojedinačno i ukupno

zastupljeni tekstovi o ekonomskim odnosima između Srbije i SAD, Srbije i Rusije, Srbije

i EU, kao i Srbije i država članica EU.

- Utvrditi da li su i koliko zastupljeni tekstovi o privredama SAD, Rusije, EU i njenih

država članica u dnevnim i nedeljnim novinama, kao i na koji način su ekonomije tih

entiteta prikazane.

- Na osnovu unapred sastavljene liste ekonomskih mitova, utvrditi da li oni postoje u

tekstovima koji se odnose na izveštavanje o navedenim ekonomskim odnosima i

privredama SAD, Rusije, EU i država članica EU.

- Utvrditi koje su glavne teme zastupljene u dnevnoj i nedeljnoj štampi.

- Uporednom analizom dnevnih novina utvrditi da li postoje sličnosti u izveštavanju o

pojedinim temama tokom posmatranog perioda.

- Analizom medijskog sadržaja utvrditi da li dnevna i nedeljna štampa o navedenim

temama piše uveličano, umanjeno, ili tekstovi odgovaraju obimu postojeće ekonomske

saradnje.

Jedinice analiziranog sadržaja

Analizom medijskog sadržaja u Srbiji, odnosno ekonomskih odnosa Srbije i Rusije, Srbije i

SAD, Srbije i EU, kao i njenih država članica u periodu od mesec dana počevši od 2. aprila 2018.

godine do 2. maja 2018. godine obuhvaćeni su sledeći listovi:

- dnevne novine: Kurir, Srpski telegraf, Politika, Blic, Večernje novosti, Alo, Informer

- nedeljne novine: Nedeljnik, NIN, Vreme, Ekspres, Pečat


Ukupno je analizirano 196 izdanja navedenih dnevnih novina, kao i 20 primeraka nedeljnih

novina. Od ukupnog broja tekstova, 176 tekstova iz dnevnih i 20 tekstova iz nedeljnih novina

bilo je predmet ovog istraživanja. Kako bi bili predmet analize, bilo je neophodno da ovi tekstovi

izveštavaju bilo o ekonomskim odnosima Srbije sa Rusijom, EU, SAD-om i državama članicama

EU ili da su u tekstovima prikazane ekonomije ovih država i Evropske unije.

Ekonomski mitovi koji su traženi u analiziranim tekstovima:

Spoljna trgovina kao sukob, a ne saradnja.

Ne treba uvoziti ono što se može proizvoditi u Srbiji.

Trgovinski deficit je problem, potrebno je imati suficit u međunarodnoj trgovini.

Država kao zaštitnik domaće industrije i izvoza.

Država treba da pomaže izvoz strateških proizvoda tj. onih koji mogu usled

komparativnih prednosti da postignu visoke rezultate.

Carine su važan element razvojne i budžetske politike.

Da bi se razvila domaća industrija potrebno je zaštiti je carinama od konkurencije

dok ne ojača.

Ukidanje carina smanjuje poreske prihode pa je to pljačkanje građana Srbije i

budžeta.

Izvoz iz Srbije u EU se namerno otežava, dok se insistira na jednostranoj

liberalizaciji uvoza putem SSP.

Moguće je da se značajno poveća izvoz na rusko tržište.

Rusko tržište je veliko.

Geografska udaljenost nije važna za trgovinu.

Država subvencijama može da podstakne privredni razvoj.

Subvencijama treba privlačiti strane direktne investicije.

Subvencijama treba pomoći domaćim preduzećima.

Poljoprivreda je šansa za privredni razvoj.

Poljoprivreda je karta za ubrzani razvoj.

Razvoj poljoprivrede moguć je bez tehnološke revolucije.

Država treba da bude vlasnik preduzeća.


Država može da podjednako dobro upravlja preduzećima kao i privatnici.

Država kroz vlasništvo može da obezbeđuje socijalne i ekonomske ciljeve društva.

Država kao vlasnik kreira radna mesta, što je važno u slučaju nezaposlenost.

Glavni nalazi istraživanja

- Utvrđeno je da je najviše ekonomskih tekstova posvećeno Nemačkoj, dok se neuporedivo

manje u odnosu na evropske države piše o ekonomskim odnosima sa Rusijom.

- Najveći broj tema u vezi sa odnosima sa Zapadom je posvećen investicijama, dok je

naoružanje glavna tema u ekonomskim odnosima sa Rusijom.

- Pronalaženje ekonomskih mitova je bio jedan od aspekata ovog istraživanja, međutim

pojavila su se samo dva ekonomska mita i to:

o Slobodno tržište će uništiti domaću proizvodnju (dnevni list ’Politika’, tekst

’Domaća piletina nikad jeftinija, a uvozimo zamrznutu iz Rusije’, 18.04.2018.)

o Politika subvencija će i dalje imati svoju primenu, ali je moguće da će podsticaje

dobijate samo kompanije za visoke tehnologije (dnevni list ’Politika’, tekst

’Podsticaji samo za visoke tehnologije’, 21.04.2018.)

- Zastupljenost ekonomskih tema u dnevnim novinama i nedeljnicima je mala u odnosu na

druge teme.

- Dnevne novine neuporedivo više pišu o političkim i vojnim temama, kao i temama iz

sveta, a manje o ekonomiji.

- Tekstovi o ekonomiji su uglavnom informativnog i reportažnog karaktera, dok nedeljnici

više imaju analitički pristup prilikom pisanja o ovim temama.

- Senzacionalistički naslovi prate većinu ekonomskih tekstova u dnevnim novinama koji su

bile predmet istraživanja.

- Po broju tekstova o ekonomiji izdvajaju se dnevni listovi ’Politika’, ’Večernje novosti’ i

’Blic’ koji osim što jedini imaju redovnu rubriku ’Ekonomija’, takođe imaju i

informativnije tekstove za razliku od ostalih dnevnih novina.


- Najviše je o posmatranim temama pisao dnevni list ’Politika’ (50 tekstova), dok je

najmanje izveštavao list ’Srpski telegraf’ (14 tekstova).

- Najzastupljenije ekonomske teme u domaćoj štampi bave se poslovanjem stranih

kompanija u Srbiji, spoljnom trgovinom, investicijama, kao i o najavama novih ulaganja i

otvaranjem novih radnih mesta.

Rezultati istraživanja

Dnevne novine

- Istraživanjem je obuhvaćeno 176 tekstova iz 7 dnevnih novina (Informer, Blic, Alo,

Srpski telegraf, Politika, Kurir, Večernje novosti), kao i 20 tekstova iz 5 nedeljnika

(Vreme, NIN, Nedeljnik, Ekspres, Pečat) u posmatranom periodu od mesec dana.

- Nakon sprovedenog istraživanja dnevnih novina i nedeljnika podaci ukazuju da je

izveštavanje o ekonomiji vrlo malo zastupljeno u odnosu na političke i vojne teme, kao i

rubrike ’zabava’ koja u pojedinim novinama zauzima najveći deo.

- Opšti je utisak da se u pogledu ekonomskih tema koje su bile deo ovog istraživanja, više

piše o vezama sa Zapadom zbog investicija i robne razmene, dok se Rusija posmatra iz

vizure kupovine/donacije naoružanja za vojsku Srbije.

- Iako su ovim istraživanjem bile obuhvaćene ekonomije SAD, Rusije, EU i njenih država

članica, kao i njihovi ekonomski odnosi sa Srbijom, primetno je da su ekonomske rubrike

novina posvećene uglavnom domaćim temama o cenama proizvoda i usluga, platama,

dok se određen broj tekstova bavi regionalnim ekonomskim temama, kao i ekonomijama

Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije.

- O ekonomskim temama koje su bile predmet istraživanja, najviše su pisali dnevni list

’Politika’ (50) i ’Večernje novosti’ (37), za njima slede ’Blic’ (26), ’Informer’ (18),

’Kurir’ (16), ’Alo’ (15) i ’Srpski telegraf’ (14).


- Od ukupnog broja tekstova (176), najviše njih se odnosi na ekonomsku saradnju Srbije i

Nemačke (40), Srbije i EU (39), dok 25 tekstova pokriva ekonomske odnose Srbije i

SAD, a odnosi Srbije i Rusije zabeleženi su u 23 teksta.

- Preostali broj tekstova raspoređen je na ostale države članice EU čiji su ekonomski

odnosi sa Srbijom takođe bili predmet istraživanja. Među državama članicama EU,

izdvajaju se tekstovi o odnosima Srbije i Italije (8), kao i odnosi sa Mađarskom (8),

Francuskom (6), Hrvatskom (6), Velikom Britanijom (5) i Austrijom (4). Ostalih 12

tekstova je o ekonomskim odnosima Srbije sa Belgijom (4), Slovenijom (2), Češkom (1),

Portugalom (1), Holandijom (1), Norveškom (1), Švedskom (1) i Bugarskom (1).


- Na osnovu analize navedenih ekonomskih odnosa utvrđeno je da su ovi tekstovi najviše

informativnog i reportažnog karaktera kao na primer oni o otvaranju fabrika, najavi

investicija, novim radnim mestima, susretima predstavnika kompanija, a gotovo da

uopšte nema analitičkog pristupa ovim temama. Samo u nekoliko slučajeva su relevantni

ekonomisti pozvani da komentarišu određenu temu, dok su tekstovi puni izjava

predstavnika vlasti i predstavnika kompanija koje investiraju u Srbiji.

- Formalniji pristup ekonomskim temama imaju dnevni list ’Politika’, ’Večernje novosti’ i

’Blic’ koji i najviše pokrivaju ove teme u svojim stalnim rubrikama posvećenim

ekonomskim temama. Ova tri dnevna lista jedini imaju stalnu rubriku ’Ekonomija’, dok

ostali listovi o ekonomskim temama izveštavaju sporadično i po potrebi.

- Na određene teme, poput nemačkih ulaganja ili otvaranja pogona nemačke kompanije

’Leoni’ u Srbiji, dnevni listovi su imali gotovo identične tekstove, dok su im se samo

naslovi razlikovali u stepenu senzacionalizma. Isti je slučaj i sa najavom ulaganja

američkih investitora u medijsku scenu Srbije kada su svi dnevni listovi imali ovu temu

kao glavnu, a samo su im se naslovi razlikovali dok su tekstovi bili skoro pa istovetni.


- Na temu naoružanja napisano je ukupno 15 tekstova što predstavlja većinu ukupnog broja

tekstova (23) odnosima Srbije i Rusije, gde su u jednom danu sve dnevne novine imale

po jedan tekst na ovu temu, a najviše tekstova su objavile ’Večernje novosti’ (4) u

kontinuitetu od nekoliko dana.


- Iako je jedan od ciljeva istraživanja bilo i pronalaženje ekonomskih mitova u analizi

tekstova u dnevnoj i nedeljnoj štampi, moguće je izdvojiti samo dva mita, i to jedan o

slobodnom tržištu, a drugi o subvencijama.

- U tekstu iz dnevnog lista ’Politika’ (18.04.2018.) pod nazivom ’Domaća piletina nikad

jeftinija, a uvozimo zamrznutu iz Rusije’, koji piše o uvozu piletine iz Rusije, izvodi se

zaključak da će slobodno tržište zbog uvoza iz Rusije uništiti domaću proizvodnju.

Nedeljnici

- Analizom je utvrđeno da su ekonomske teme u nedeljnim novinama slabo pokrivene, a

podaci ukazuju da preovlađuju intervjui sa predstavnicima stranih kompanija u Srbiji,

iako ostaje nejasno da li takvi intervjui spadaju u plaćene tekstove.

- Iako su ekonomske teme slabo zastupljene, za razliku od dnevnih novina pristup ovim

temama je sa neuporedivo više analize.

- Utvrđeno je da je o ekonomskim temama koje su bile predmet istraživanja najviše pisao

’Nedeljnik’ (6), dok su ostali gotovo imali identičan broj tekstova poput ’NIN-a’ (4),

’Vremena’ (4), ’Ekspresa’ (4), ’Pečat’ (2).


- Ubedljivo najviše tekstova (11) je posvećeno državama članicama EU, odnosno njihovim

kompanijama koje posluju u Srbiji, a o tome su najviše pisali ’Nedeljnik’ i ’NIN’. Na

drugoj strani se nalaze tekstovi posvećeni Rusiji, svega tri teksta, zatim EU (2) i SAD (4).

- Glavne teme koje su dominirale u nedeljnicima tokom posmatranog perioda su: pitanje

vlasništva niškog aerodroma i objašnjenje koncesije francuske kompanije ’Vansi’,

subvencije nemačkoj firmi ’Kontinental’, ulaganje američkih investitora u srpsku

medijsku scenu, a dosta tekstova je posvećeno poslovanju evropskih kompanija u Srbiji.


Rusija

- Nabavka naoružanja je ključna tema kad se radi o ekonomskim odnosima Srbije i Rusije.

Od ukupno 176 analiziranih tekstova, 23 teksta se odnosi na ekonomske odnose Srbije sa

Rusijom od čega je čak 15 tekstova o nabavci naoružanja za Vojsku Srbije.

- Najviše tekstova o ekonomskim odnosima Srbije i Rusije objavljeno je u jednom danu,

nakon posete ministra odbrane Aleksandra Vulina Moskvi, kada su sve novine pisale o

nabaci naoružanja iz Rusije.

- Senzacionalizam preovladava u izveštavanju dnevnih novina o nabavci ruskog

naoružanja za Vojsku Srbije. Pod senzacionalizmom se podrazumeva preuveličano ili

pristrasno izveštavanje o pojedinim događajima u cilju manipulacije javnosti odsustvom

određenih činjenica i informacija To je naročito slučaj sa naslovima koji su pratili ove

tekstove koji su bili su isključivo senzacionalistički.

Neki od njih su glasili ’Putinove zveri stižu u Srbiju’. ’Srbija nabavlja leteće tvrđave’,

’Srbija ponovo sila na Balkanu’, ’Moćni ruski helikopteri uskoro u Srbiji’.


- Polovične i kontradiktorne informacije obiluju u tekstovima o nabavci naoružanja, a ni u

jednom od njih nije moguće pročitati koliko košta nabavka navedenog naoružanja. Svaka

od dnevnih novina ima svoje tumačenje nabavke naoružanja pa tako jedni govore o

nabavci četiri transportna i četiri borbena helikoptera, dok drugi govore o nabavci osam

borbenih, zatim neki izveštavaju i o nabavci 30 tenkova i 60 oklopnih vozila, dok treći

pišu i o nabavci migova – 29 i transportnih aviona.

- Kontinuirano izveštavanje o istoj temi (nabavka naoružanja) u periodu od nekoliko dana,

gde su se samo ponavljale već objavljene informacije, ali su se pojavile i neke dodatne o

nabavci raznih oklopnih vozila, tenkova, aviona, raketa, radara i slično.

- Prikrivenim i nepotpunim izveštavanjem dnevnih novina nije moguće zaključiti da li se

radi o donaciji Rusije (Rusi šalju rakete za migove; još migova i helikoptera po ličnom

nalogu Putina) ili je reč o nabaci naoružanja koju će poreski obveznici Srbije morati da

plate.

- Nepotpune informacije i u tekstovima o srpskom izvozu u Rusiju ili o poslovima koje

srpske kompanije sklapaju u Rusiji. Tako se u jednom tekstu ističe kako postoje jake veze

Beograda i Moskve, kao i da ’veliki broj privatnih kompanija dolazi u Srbiju’ (izjava

gradonačelnika Beograda Siniše Malija) ali se ne navodi ni jedna od njih.


Nemačka

- Nemačka, kao država članica EU čiji su ekonomski odnosi sa Srbijom bili predmet

istraživanja, posebno se izdvaja od ostalih članica EU po intenzitetu ovih odnosa. Tokom

posmatranog perioda od mesec dana, 40 tekstova u dnevnim novinama bilo je posvećeno

ekonomskim odnosima Srbije i Nemačke. Dnevna štampa je potvrdila činjenicu da

Nemačka spada u najznačajnije spoljnotrgovinske partnere Srbije i među najvažnije

investitore u Srbiji.

- Glavne teme koje su obeležile pisanje dnevnih listova o odnosima Srbije i Nemačke su

investicije u Srbiji, najava novih ulaganja, otvaranje fabrika i stvaranje novih radnih

mesta, a posebno je istaknut celokupan značaj Nemačke za srpsku privredu. Osim što su

ove teme obeležile pisanje o odnosima dve države, od ukupnog broja tekstova na temu

investicija i radnih mesta, najveći broj njih odnosi se upravo na Nemačku.

- O ekonomskim odnosima Srbije i Nemačke najviše su pisali dnevni listovi ’Politika’ (11)

i ’Večernje novosti’ (10), dok su najmanje izveštavali listovi ’Srpski telegraf’ (1) i ’Alo’

(2).


- Najviše tekstova o ulaganjima Nemačke objavljeno je povodom otvaranja novog pogona

fabrike ’Leoni’; otvaranje prodavnica trgovinskog lanca ’Lidl’ gde je istaknut značaj

dolaska ovog lanca za poboljšanje konkurencije u Srbiji; ulaganje kompanije ’Simens’ u

proizvodnju vozova i tramvaja.

- Izvestan broj tekstova se odnosi na isticanje značaja nemačkih ulaganja za budućnost

Srbije, tako da podaci ukazuju kao da je postojao cilj da se višednevnim pisanjem o

nemačkim ulaganjima i njenoj ulozi u srpskoj ekonomiji pošalje jasna poruka o

političkom značaju Nemačke za Srbiju. Ovo je posebno primetno u onim tekstovima gde

se u širem političkom kontekstu ističe ekonomski značaj Nemačke kao primarni u

poređenju sa političkim pitanjima poput rešavanja statusa Kosova.

- Tekstovi koji su pratili pisanja o nemačkim investicijama u Srbiji, izdvajaju se od ostalih

tekstova po svom obimu i senzacionalnom karakteru. Naslovi ovih tekstova su neretko

bili preuveličani, a neki od njih glase ’Stvarno sjajna vest velika nemačka investicija u

srcu Šumadije’; ’Kakva bi bila budućnost bez Nemačke?’; ’Najezda nemačkih

privrednika u Srbiju’; ’U Leoniju posao za 11.000 radnika’.

- Osim što je Nemačka dobila glavnu pažnju u poređenju sa drugim vestima tih dana kada

se pisalo o nemačkim investicijama, stiče se utisak da su dnevni listovi više nagađali o

najavama dolaska novih kompanija pogotovo kad je reč o brojkama gde se navodi da bi

posao moglo da nađe i po nekoliko hiljada ljudi. Manipulacija brojkama najbolje je

uočljiva u onim danima kad su dnevni listovi pisali o otvaranju novog pogona fabrike

’Leoni’. Uporednom analizom tekstova u posmatranim dnevnim novinama vidi se da je

svaki dnevni list imao svoj podatak o broju novih radnih mesta, bez navođenja izvora tih

podataka, pa je tako ’Informer’ pisao o novih 11.000 radnih mesta, a ’Politika’ da će u

novom pogonu raditi 2.200 radnika. Ovo je slučaj i sa ostalim dnevnim listovima koji su

po svom nahođenju isticali neki broj novih radnih mesta.

- Osim toga što su ovi tekstovi praćeni senzacionalističkim naslovima i manipulacijom

brojkama, oni su isto tako politizovani. Gotovo ni jedan tekst o otvaranju fabrika ili

novim investicijama nije prošao bez upečatljivo isticanih izjava predsednika Srbije

Aleksandra Vučića.


Evropska unija

- Dnevna štampa je skoro duplo više pisala o ekonomskim odnosima Srbije i EU, nego

Srbije i Rusije. Od 176 tekstova koji su bili obuhvaćeni analizom, njih 39 se odnosilo na

ekonomske odnose Srbije i EU.

- Analizom je utvrđeno da su dnevne novine gotovo svakodnevno izveštavale o

ekonomskoj saradnji Srbije i EU. Najviše tekstova o odnosima sa EU može naći u

dnevnim listovima ’Politika’ (13) i ’Večernje novosti (11), dok su novine ’Alo’ (1),

’Srpski telegraf’ (2) i ’Informer’ (2) najmanje izveštavale o ovoj temi.

- Teme koje su dominirale u pisanju dnevnih listova su: investicije evropskih kompanija,

podrška EU za mala i srednja preduzeća, bespovratna sredstva EU usmerena ka Srbiji,

izvoz u EU, a tema koja je dobila najviše pažnje je izveštaj Evropske Komisije o napretku

Srbije na polju ekonomije i sprovođenja reformi.

- Većina tekstova o odnosima Srbije i EU potkrepljena su najosnovnijim podacima i

nemaju elemente senzacionalizma odnosno ne prati ih površnost u izveštavanju, niti se

pristrasno piše u opisivanju pojedinih događajima.

- Izdvaja se nekoliko tekstova koji su potkrepljeni isključivo zvaničnim saopštenjem

kabineta predsednice Vlade Srbije ili izjave predsednika Aleksandra Vučića. To je

moguće videti na primeru teksta sa naslovom ’Rast BDP-a najveći u poslednjoj deceniji’

objavljenim u dnevnom listu ’Politika’ (29.04.2018.) gde piše da je ’rast srpske privrede

za prva tri meseca ove godine znatno veći od prosečnog rasta u regionu i u Evropskoj

uniji, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić’.

Do kraja ovog teksta se navode isključivo delovi iz saopštenja predsednice Vlade, bez

ijednog relevantnog podatka neke institucije koja meri rast BDP-a na evropskom nivou,

kao ni komentara ekonomista koji se bave ovom temom.


Drugi primer se odnosi na tekst objavljen u dnevnom listu ’Kurir’ (20.04.2018.) pod

naslovom ’Srbija najviše skočila u ekonomiji’ gde se osim isticanja izveštaja Evropske

komisije, tekst bazira isključivo na izjavama predsednika Aleksandra Vučića koji

prognozira koliki će biti javni dug do kraja godine, kao i koliko će biti prosečne plate.

Osim toga, tekst je zasnovan i na izjavi ekonomiste koji ističe da je ’izvoz za poslednje

tri-četiri godine rastao tempom koji je među najvišim u svetu’ bez ikakvih konkretnijih

podataka.

- Na osnovu prethodnih primera, kao i drugih tekstova potvrđuje se teza iz glavnih nalaza

istraživanja da je pisanje o ekonomskim temama u dnevnim novinama bazirano

uglavnom na bazičnim informacijama uz izjave predstavnika vlasti, bez dublje analize i

komentara stručnjaka.


SAD

- Od ukupno 176 tekstova koji su bili predmet ovog istraživanja, 25 tekstova se odnosi na

Sjedinjene Američke Države (SAD) odnosno na ekonomske odnose Srbije i SAD-a.

- Tokom posmatranog perioda od mesec dana, tri teme su obeležile izveštavanje dnevnih

novina o odnosima SAD i Srbije, a to su: najava ulaganja američkog kablovskog

operatera na srpskom tržištu, zatim obnovljena šema preferencijala za izvoz u SAD, kao i

sastanak koji se desio između predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Aleksandrom

Sorosem, sinom američkog političkog aktiviste i donatora Džordža Sorosa.

- O ekonomskim odnosima Srbije i SAD-a, najviše je izveštavao dnevni list ’Politika’ (8),

dok su svi ostali dnevni listovi gotovo izjednačeni osim lista ’Večernje novosti’ koji je za

mesec dana imao samo jedan tekst o SAD-a u ekonomskom kontekstu

- Tekstovi koji se odnose na najavu ulaganja američkog kablovskog operatera praćeni su

senzacionalističkim naslovima poput ’Dan D za Pink imperiju i Mitrovića’, Američki

general hoće da kupi Pink’, a podnaslov ’Patriota’ ukazuje na privrženost vlasnika Pinka

svojoj državi pošto ne želi da proda svoju televiziju američkim investitorima.


Osim senzacionalnih naslova, takva je i sadržina gde se govori o tome kako SAD žele da

kontrolišu medijsku scenu u Srbiji, a detaljno se opisuje istorijat i poslovanje grupe

investitora koja je zainteresovana za ulaganje.

- Tekst koji se izdvaja iz ove navedene tri grupe, jeste pod naslovom ’Amerika i Srbiji preti

Sankcijama!?’ gde se na osnovu izjave američkog predsednika Donalda Trampa da će

sankcije biti uvedene onima koji krše postojeće sankcije prema Rusiji, ali tumačenje da bi

one mogle biti uvedene i Srbiji nije potkrepljeno konkretnijim informacijama u samom

tekstu.

O metodologiji istraživanja

Predmet istraživanja:

- Utvrđivanje zastupljenosti ekonomskih odnosa Srbije i SAD, Srbije i Rusije, Srbije i EU,

kao i Srbije sa državama članicama EU u dnevnim i nedeljnim novinama

- Prikazivanje privreda SAD, Rusije, EU i država članica pojedinačno

- Utvrđivanje prisustva ekonomskih mitova u prikazivanju navedenih ekonomskih odnosa i

privreda

Jedinice analiziranog sadržaja

Istraživanjem je obuhvaćeno sedam dnevnih nacionalnih listova i četiri nedeljnika. Predmet

analiza ovog istraživanja bile su sledeće dnevne novine: Politika, Večernje novosti, Blic, Kurir,

Informer, Alo i Srpski telegraf. Među analizirane nedeljnike spadaju: NIN, Vreme, Nedeljnik,

Ekspres, Pečat. Uzorkom su obuhvaćeni samo oni tekstovi koji se odnose na prikazivanje

ekonomskih odnosa Srbije sa SAD, zatim Srbije sa Rusijom, Srbije sa EU, a posebno sa

državama članicama EU. Dodatno, analizirani su i tekstovi koji se odnose na prikazivanje

privreda SAD, Rusije, EU i država članica. Ako su u nekim od tekstova postojali i ekonomski

mitovi, oni su takođe bili jedinica analiziranog sadržaja.


Vremenski period istraživanja

- Uzorkom su obuhvaćeni navedene teme pomenutih dnevnih i nedeljnih novina u trajanju

od ukupno mesec dana i to od 2. aprila 2018. do 2. maja, odnosno 31 dan, što je ukupno

176 pregledanih i analiziranih novinskih tekstova.

Metoda primenjena u istraživanju:

- Kvalitativna analiza medijskog sadržaja u Srbiji

- Kvantitativna analiza

Kvalitativnom analizom medijskog sadržaja moguće je uvideti na koji način su prikazani

posmatrani ekonomski odnosi, koliko su oni objektivni ili ideologizovani, kako su prikazane

ekonomije posmatranih jedinica (SAD, Rusija, EU, države članice EU), da li su prikazane

pozitivno ili negativno.

Upotrebom kvantitativne analize vidimo u kojim novinama i u kojoj količini su zastupljene

analizirane teme. Osim toga, moguće je videti koliko je svaki dnevni list i nedeljnik izveštavao o

posmatranim ekonomskim odnosima ukupno, a koliko pojedinačno.

Istraživač:

Vuk Velebit, politikolog.


Literatura:

Elliott, J. (2005). Using Narrative in Social Research, Sage Publications.

Leedy, P. & Ormrod J.E. (2010). Practical Research: Planning and Design, Pearson Education.

Mason, J. (2002). Qualitative Researching, Sage Publications.

Mathews, B. & Ross L. (2010). Research Methods: A Practical Guide for the Social Sciences,

Pearson Education.

Documents

Sadržaj - Libertarijanski Klub Libeklibek.org.rs/uploads/files/Ekonomski odnosi - Analiza...SAD, a odnosi Srbije i Rusije zabeleženi su u 23 teksta. - Preostali broj tekstova raspoređen